PRIRUČNIK ZA TUŽIOCE REPUBLIKE SRBIJE O …pars.rs/files/Prirucnik o vestinama vodjenja...

PRIRUNIKZA TUIOCE REPUBLIKE

SRBIJE O VETINAMAVOENJA POSTUPKA

Beograd, jul 2015.

Izdava:

MINISTARSTVO PRAVDE SAD

KANCELARIJA ZA MEUNARODNU POMO, USAVRAVANJEI PROFESIONALNU OBUKU U PRAVOSUU (OPDAT)

tampa:Raduni d.o.o.

Tira 800

Zahvalnost dugujemo ranijem Stalnom pravnom savetniku Ministar-stva pravde SAD, Markusu Funku, iji je rad posluio kao osnova za sainjavanje ovog prirunika. Nijedan deo ovog teksta ne sme da bude reprodukovan ili prenet u bilo kom vidu ili na bilo koji nain, elektron-ski ili mehaniki, ukljuujui fotokopiranje i snimanje, ili pomou bilo kog sistema za snimanje i dobijanje informacija bez prethodne pisane saglasnosti Kancelarije za meunarnu pomo, usavravanje i profesio-nalnu obuku u pravosuu (OPDAT) Ministarstva pravde SAD, osim ako je takvo kopiranje izriito dozvoljeno relevantnim zakonom o autorskim pravima.

3Prirunik za tuioce Republike Srbije o vetinama voenja postupka

UVOD ....................................................................................................7

PRELIMINARNA PITANJA/PITANJA KOJA SE TIU ISTRAGE 9

1. Razrada teorije predmeta ...............................................................92. Postavljanje elemenata krivinog dela kroz listu predstavljanja

dokaza ......................................................................................10 a) Potpuna razrada potencijalno relevantnih injenica .............12 b) Situaciona/konkretna pitanja ................................................13 c) Pitanja stanja uma/psiholoka pitanja ..................................14 d) Iskrena procena strana vaeg predmeta ................................15

OMOGUAVANJE UVIDA U SPISE/DOKAZE, PRIPREMNO ROITE, ISPITIVANJE SVEDOKAI DRUGE PRIPREMNE RADNJE ZA GLAVNI PRETRES ..............17

1. Spisak zadataka koje treba uraditi pre nego to se podigne optunica ......................................................................................172. Uvid u spis pre podizanja optunice ..........................................18

a) Voenje slubenih beleki ...................................................19 b) Sainjavanje registra predmeta ...........................................19

3. Pripremno roite .........................................................................204. Priprema svedoka u iekivanju glavnog pretresa .......................22

a) Opte smernice za pripremanje svedoka uoi suenja .........20 b) Par dodatnih pitanja za razmatranje o postupanju sa svedocima saradnicima ........................................................24

GLAVNI PRETRES ............................................................................25

1. Uvodna izlaganja ili obrazlaganje dokaza na pripremnom roitu .........................................................................................252. Osnovno ispitivanje ......................................................................30

a) Odabir svedoka za ispitivanje ..............................................31 b) Priprema za osnovno ispitivanje ..........................................31 c) Iskaz u slobodnoj formi ........................................................33

SADRAJ

4 Prirunik za tuioce Republike Srbije o vetinama voenja postupka

d) Organizacija osnovnog ispitivanja ......................................34 e) Sprovoenje osnovnog ispitivanja .......................................34

f) Primer osnovnog ispitivanja policijskog slubenika ............37 - Policijski slubenici ...................................................38 - Svedok tree strane ...................................................38 - Okrivljeni koji sarauju .............................................38 - Vetaci .......................................................................39

3. Pitanja koja navode na odgovor ..................................................394. Upotreba materijalnih dokaza .....................................................41

a) Opta pravila o upotrebi dokaza ..........................................41 b) Relevantnost ........................................................................42 c) Kredibilnost (uverljivost) ....................................................42 d) Postavljanje potrebne osnove za dokaze .........................42 e) Poslovna dokumentacija ......................................................43 f) Snimljene trake ....................................................................44 g) Fotografi je ...........................................................................45 h) Utvrivanje autentinosti potpisa ........................................45 i) Utvrivanje autentinosti dokumenta pisanog rukom ..........46 j) Dijagrami i drugi demonstrativni dokazi .............................46 k) Alternative - generika osnova ..........................................47

5. Unakrsno (stranako) ispitivanje ...................................................47 a) Svrha unakrsnog ispitivanja .................................................47 b) Unakrsno ispitivanje u vezi ranijih nedoslednih izjava .......49 c) Unakrsno ispitivanje vetaka ..............................................51 d) Opte napomene ...................................................................51 e) Kako se pripremiti za unakrsno ispitivanje vetaka ...............52

6. Dopunska pitanja ........................................................................537. Prigovori na svedoenje ..............................................................558. Uobiajeni prigovori ....................................................................55

a) Relevantnost ........................................................................55 b) Osnovanost ..........................................................................56 c) Glasine - Rekla-kazala .......................................................56 d) Spekulacije ..........................................................................57 e) Pretpostavljanje injenica koje nisu potkrepljenje dokazima .............................................................................57


f) Miljenje ..............................................................................58 g) Pogreno prikazani dokazi/ pogreno citirani svedoci ........589. Zavrna re .......................................................................................59

ZAKLJUCI ....................................................................................61

PRILOZI ............................................................................................63

PRILOG I PRIMER TUILAKE LISTE KONTAKATA I ZADATAKA ......................................................65

PRILOG II SPISAK DOKAZA .................................................67

PRILOG III PRIMER LISTE PREDSTAVLJANJA DOKAZA 69

PRILOG IV SPISAK MATERIJALNIH DOKAZA ..................71

PRILOG V EFIKASNE TEHNIKE ISPITIVANJA I SASLUAVANJA ................................................73

PRILOG VI PRIMERI ISPITIVANJA .....................................81


U oktobru 2013.godine Zakonik o krivinom postupku Republike Srbije (ZKP) stupio je na snagu za sve pravosudne i istrane organe u Republici Srbiji uvodei, po prvi put, tuiocima, advokatima odbrane i sudijama tuilaku istragu i adverzijalni model krivinog postupka.1 Dok je Zakonik s jedne strane svakako otvoren za zamerke i kritike, malo sporenja moe biti oko toga da adverzijalni model ije je sredi-te na dostojanstvu pojedinca, daleko od moi tuilatva ima za cilj da ojaa ulogu zastupnika u postupku (bilo da je re o dravi ili okrivlje-nom). Zbog toga je ovo uzbudljiv trenutak za pravnike u Srbiji, poto je sada strana u sudskom procesu (bilo tuilatvo ili odbrana) u centru panje. Sudije vie ne vode istrage. Umesto toga, sudije su sada vie nepristrasni arbitri koji utvruju prikladnost zahteva strana u postupku i donose odluke u vezi sa zakonskim pitanjima. Zaista, defi niui kvalitet adversarnog sistema je da je postupak u rukama strana. Strane, a ne sud, odluuju kako e sluaj biti prezentovan, ukljuujui koji e dokazi biti predoeni, koji e svedoci biti pozvani i koje e teorije biti osporavane.2 Ovaj model krivinog postupka koji u centru panje ima strane koje ue-stvuju u postupku takoe nosi sa sobom dodatne obaveze koje zahtevaju dinaminiji metod pripreme postupka i predoavanja predmeta, i zahteva razliit skup vetina ako strana u postupku eli da efi kasno nastupa u ime svog klijenta.

Da bi bili uspeni u ovom novom sistemu, pravni zastupnici mo-raju da budu kreativni i nezavisni kada predoavaju najjae mogue ar-gumente u prilog svoje verzije dogaaja nepristrasnom sudu, pri emu moraju da odlue koji im stil zastupanja lino najvie odgovara. Kako bi vam pomogli da vi kao predstavnici strane u postupku postignete ove ambiciozne dvostruke ciljeve, koji su ujedno i ciljevi ovog prirunika, predoiemo vam ovde opte modele i preporuene pristupe koji se od-nose na to kako da postupate u situacijama koje se mogu oekivati.1 Vidi Zakonik o krivinom postupku, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 72/2011, 101/2011,

121/2012, 32/2013 i 45/2013. 2 Vidi uopteno lan 15 ZKP.

UVOD


injenica da su neke od sugestija iznetih ovde u suprotnosti sa tre-nutnom sudskom praksom u sudovima u Srbiji ne treba da bude viena kao previd od strane autora. Umesto toga, sugestije treba sagledati kao primere najbolje prakse kojoj pravnici treba da tee pri zastupanju inte-resa svojih klijenata i interesa Republike Srbije, u svetlu novog sistema koji uvodi ZKP iz 2011. godine.

Cilj ovog prirunika je, jednostavno govorei, da talentovanim i entuzijastinim tuiocima prui opti uvid u metode i pristupke koje sva-ki pravnik treba da razume i prihvati da bi bio uspean u evoluirajuem adversarnom sistemu Srbije. 3 Pripreme su naravno i dalje klju uspeha. Od presudne je vanosti da svaki zastupnik ima dobro defi nisanu strate-giju za glavni pretres koja uzima u obzir ogranienja koja namee novi krivini postupak i materijalni krivini zakon. Svaki zastupnik mora ta-no da zna ta e da radi u toku postupka i mora da bude siguran da pi-tanja koja e biti postavljena svakom svedoku, bilo tokom osnovnog ili unakrsnog ispitivanja, budu dobro promiljena, te da uvodna izlaganja i zavrna re budu uraeni tako da stave akcenat na najjae dokaze kon-kretne strane.

Vie od jednostavnog udbenika ili zbirke propisa, ovaj prirunik treba gledati kao na zgodnu referencu za zastupnike na koju moete da se oslonite kada ponete da se pripremate za suenje i zastupanje u sudnici. Dok zastupnici naravno moraju da budu dobro upoznati sa zahtevima i ogranienjima ZKP te se u celom tekstu vri pozivanje na ovaj Zakon, vano je imati na umu da je fokus ovog prirunika na vetinama zastu-panja u toku postupka, pa zato on ne sadri iscrpnu analizu procesnih pravila koja se odnose na glavni pretres.

Iako je uspeno zastupanje umetnost pre nego nauka, metodi i pri-stupi koji su ovde izneti dae tuiocima u Srbiji smernice za uspenu pripremu za suenje i postupanje u toku postupka. Kao to je primeeno ranije u ovom tekstu, neke od ovde datih sugestija (posebno u oblastima uvodnih izlaganja, unakrsnog ispitivanja i pripreme svedoka) mogu da budu nove za veinu profesionalaca koji su obrazovani i obueni u inkvi-zitornom sistemu u okviru koga su iste u veoj meri zanemarene. Vano je da budete u stanju da se prilagodite novom vienju glavnog pretresa, a preporuenom praksom i postupanjem u skladu sa vaeim zakonom, treba da ovladaju svi tuioci koji ele da uspeno i revnosno zastupaju interese tuilatva. 3 Informacije i najbolje prakse predstavljenje u ovom priruniku su jednako primenljive i za

advokate odbrane.


Dok suenje predstavlja javno lice tuioca i predstavlja aktiv-nost koja je za iskusnog tuioca esto najuzbudljivija i koja ga najvie profesionalno ispunjava, uspeh predmeta je u stvari u velikoj meri odre-en mnogo pre nego to tuilac ak i pone da razmilja o pozivanju svog prvog svedoka. Zaista, kao to e najiskusniji zastupnici potvrditi, predmeti se dobijaju ili gube u velikoj meri u daleko manje glamuroznoj preliminarnoj (istranoj) fazi. Zato je potrebno da ovde na poetku po-svetimo dovoljno vremena i razmotrimo kako da na najuspeniji nain organizujemo rad u ovoj fazi kako bi glavni pretres bio uspean.

1. Razvijanje teorije predmeta

Na poetku priprema za pretres, potrebno je poeti sa razradom sveobuhvatne i ubedljive teorije predmeta. Jednostavno reeno, teo-rija predmeta je nain objanjavanja sudu kako injenice dokazuju vae opte vienje onoga to se desilo - i injenino i pravno. Vaa teorija predmeta je verovatno specifi na verzija injenica koje pokazuju da je okrivljeni kriv. Na primer, kada imate predmet koji ukljuuje krivino delo razbojnitva i pljakaa koji je imao bradu, ali okrivljeni koga je identifi kovao radnik u prodavnici dva sata nakon dogaaja nije imao bra-du, vaa teorija predmeta moe da bude da je okrivljeni opljakao radnju, a da je zatim obrijao bradu da ga ne bi prepoznali u tom sluaju morate da pokuate da utvrdite da li je pljaka ranije nosio bradu.

Pri razradi teorije predmeta, moe da bude korisno da mislite o svojoj teoriji kao o naslovnoj vesti u novinama. Naslovna vest u novina-ma predstavlja kratko predstavljanje sutine prie. Teorija tuioca mora da bude slina naslovnoj strani u novinama. Razmotrite mogui naslov

PRELIMINARNA PITANJA- PITANJA KOJA SE TIU ISTRAGE


u predmetu u kojem tuilac tereti okrivljenog za ubistvo: Ubica pod-muklo izveo paljivo planirano ubistvo rivala iz osvete i koristoljublja. Tuilatvu su potrebne injenice da bi razradilo svoju verziju dogaaja, verziju koja izrasta iz njihove teorije predmeta. Saetak teorije je naslov prie. Napravite naslov koji svakome daje istu sliku, jer naslov mora da prenese sliku koju tuilac eli da predstavi sudu.

Kao to se vidi, teorijska razrada predmeta je vana zbog toga to e vas vaa operativna teorija, koja je razraena u fazama pre pretresa, voditi u ono to istraga eli da postigne. Na primer ao ste vi tuilac u prethodno pomenutom predmetu, moda elite da utvrdite da li je kod okrivljenog, ili u njegovoj blizini, pronaen brija pri njegovom hape-nju, ili moda elite da imate fotografi je okrivljenog da bi ste videli da li sa njih moe da se utvrdi da li se okrivljeni pre toga obrijao. Vaa teorija predmeta ostaje vana ak i kada je istraga zavrena poto teorija pred-meta odreuje dokaze koje ete i predstaviti na pretresu i koje pravne argumente ete izneti. Dobro promiljena teorija predmeta e na kraju poveati vae anse na uspeh, fokusirae vae razmiljanje i sauvati dragoceno vreme i resurse.

Naravno, odluivanje o pravoj teoriji predmeta podrazumeva osnovno razumevanje vaeeg zakona i raspoloivih dokaza. Stoga, po-to poinjete da razraujete teoriju predmeta, morate da preduzmete sle-dee korake:

2. Postavljanje elemenata krivinog dela kroz listu predstavljanja dokaza

Zaponite svoju istragu tako to ete biti sigurni da razumete ele-mente krivinog dela koje se goni. U nekim sluajevima, brzo ete uvi-deti da postoji samo jedan sporni element krivinog dela, te da moete da vodite svoju istragu i pripreme fokusirajui se na na taj kljuni element.

Predmet tuioca se oigledno zasniva na dokazivanju sa izvesno-u svih elemenata krivinog dela koje se goni (lanovi 16 i 419 ZKP). Pripremljeni tuilac uvek pravi spisak dokaza koje e predoiti za svaki element (poznat i kao lista predstavljanja dokaza ili lista preduzimanja dokaznih radnji i prikupljanja dokaza, kada je re o fazi istrage, odnosno


lista predloenih dokaza, kada je re o fazi glavnog preteresa). Drugim reima, tuilac ima tabelu koja sadri pojedinane elemente dela koje se gone, kao i dokaz koji e utvrditi postojanje svakog od ovih elemenata. Idite kroz dokaze korak po korak da biste utvrdili sa preciznou koji dokaz ide u prilog kog elementa.4

Koristan dokument za tuioca je i spisak dokaza koji e se predsta-viti, a koji sumira sve dokaze u datom predmetu. S obzirom na to kako je optunica koncipirana prema novom ZKP, spisak dokaza se obavezno prilae uz optunicu. Ovaj dokument, koji treba sainiti to ranije u pri-premama za suenje, a svakako u toku faze istrage, sadri u saetoj formi (u vidu spiska, nabrajanja itd.), podatke o kljunim svedocima u datom predmetu, kljune okolnosti o kojima svedok treba da posvedoi, i klju-ne dokaze koje svedok moe da predstavi i objasni. Vidite prilog IV za primer spiska materijalnih dokaza. Deo u vaoj listi predlaganja dokaza koji se odnosi na svedoke treba da sadri krai spisak pitanja koja e se koristiti tokom ispitivanja konkretnog svedoka. Podaci koji se odnose na osnovno ispitivanje generalno treba da sadri odgovore kojima se tei u toku ispitivanja. Podaci koji se odnose na unakrsno ispitivanje treba na slian nain da ukau na konkretna pitanja koja e se pokriti kako bi se napao kredibilitet ili iskaz svedoka (za vie detalja o unakrsnom ispitiva-nju, vidite strane 47-52). Pored toga, deo koji se odnosi na svedoke, treba da sadri kopije papirne dokazne grae, fi zike dokaze i druge dokaze koji e biti predstavljeni ili o kojima ete raspravljati sa svakim svedo-kom, tako da ih poznajete do detalja kada to bude potrebno.

Prema ZKP, odluka o redosledu izvoenja dokaza je preputena predsedniku vea.5 Shodno tome, tuioci nemaju mogunost da dis-poniraju i odluuju o redosledu izvoenja svojih dokaza. Eventualnim izmenama odredbi ZKP bi trebalo omoguiti da se dokazi stranaka iz-4 Slino tome, advokati odbrane e traiti dokaze kojima e osporavati ili negirati

postojanje elemenata krivinog dela. Na primer, za sluaj da u zakonu moe stajati da mentalno obolelo lice ne moe biti krivino odgovorno za svoje radnje, onda odbrani stoji na raspolaganju da se poziva na to da mentalno stanje lica u trenutku kada je krivino delo poinjenio iskljuuje njegovu/njenu odgovornost. Tuilatvo moda nije u potpunosti razvilo dokazni material u ovom delu. Kako bi se otklonila svaka sumnja u pogledu odgovornosti, proverite mentalno stanje okrivljenog. Pribavite miljenje lekara i psihologa ili psihijatara, ukoliko neophodno. Ukoliko nema ili ima malo dokaza u spisima kako bi se osporio konkretan element, onda postaje obaveza advokata odbrane da potrai takve dokaze pre suenja.

5 lan 396 ZKP.


vode redosledom i na nain kako su stranke planirale jer su prednos-ti ovakvog sistema logine i viestruko korisne za sam postupak. Lista predstavljanja dokaza bi trebalo da bude fl eksibilna, poto redosled po kojem svedoci svedoe moe da varira. Ipak, planiranje kako i kada e dokaz biti prezentovan sudu je veoma vano i omoguava tuiocu da izbegne da propusti vane dokumente ili injenice, daje tuiocu dobru ideju o tome kako e se predmet odvijati u toku glavnog pretresa, i omo-guava mu da predoi svoj sluaj na pravilan, koncizan i pripremljen nain. Slino, treba da pripremite spisak demonstrativnih materijala u koji unosite sve dokaze koji e biti predoeni na pretresu i takoe da identifi kujete koji e svedok biti korien za utvrivanje svih relevantnih delova dokaza ili demonstrativnih materijala (videti Prilog III za primer liste predstavljanja dokaza).

Za svaki element navedite dokaze koji govore u prilog i protiv tog elementa. Korienjem ovog sistema dobro ete se pripremiti za pretres. Bilo bi dobro da usvojite praksu pravljenja organizacionog plana pripre-ma za suenje. To e vam omoguiti da se bolje pripremite, organizujete i da kontroliete svoj predmet, a time ete poboljati svoje mogunosti da uspeno zastupate svoj predmet.

a) Potpuna razrada potencijalno relevantnih injenica

Svi tuioci koji uestvuju na pretresima znaju da je neophodno da sagledaju oigledne aspekte predmeta kada sastavljaju svoje liste pred-stavljanja dokaza. Ipak, jednako je vano da se razmotre injenice koje nisu oigledne. Zapamtite da je na vama da ubedite sud da ste u pravu, te stoga morate da budete u stanju da mu dostavite to je mogue vie infor-macija koje vam idu u prilog. Razmislite o pitanjima koja bi sud mogao da ima u vezi sa dokazom, ukljuujui pitanja o malim detaljima u vezi sa predmetom ili o naizgled beznaajnim detaljima. Kako biste odgovo-rili na pitanja suda? Da li vam ti detalji idu u prilog ili na tetu? Kao op-te pravilo, da bi ste bili uspeni na pretresu morate da razumete ne samo jake strane sopstvenog predmeta i slabosti suprotne strane, ve morate da razumete i slabosti svog predmeta. Kao to je izloeno u Poglavlju II(2)(b), potpuno pripremljen zastupnik je svoj predmet sagledao iz svih uglova i identifi kovao delove koji su slabi ili imaju neki nedostatak.


Prilikom razmatranja injenica vano je razdvojiti bitno od nebit-nog. Iznoenje velikog broja nepotrebnih detalja moe opteretiti sud i rezultirati odugovlaenjem postupka.

Neka pitanja koja treba da postavite sebi pri razradi svoje teorije predmeta su:

ta je neposredno prethodilo navodnom krivinom delu?

Zato je izvreno to krivino delo?

Ko je imao motiv da izvri to krivino delo?

Koji su motivi ili planovi razliitih ukljuenih strana?

Kakav je odnos izmeu ukljuenih strana?

Kakva je lina istorija ukljuenih strana (starost, obrazovanje, porodino stanje, mentalno stanje, ekonomski status itd.)?

Da li postoje bilo koji aspekti ovog predmeta za koje se ini da se meusobno ne uklapaju?

Da li je to uobiajeni nain izvrenja ove vrste krivinog dela?

Pri ispitivanju celog seta potencijalno relevantnih injenica od po-moi moe biti kategorizacija injenica u kategorije kao to su situacio-na/konkretna pitanja i pitanja stanja uma/psiholoka pitanja.

b) Situaciona/konkretna pitanja

Da li su se dogaaji fi ziki deavali onako kako tvrdi tuilatvo ili odbrana? ta ako policijski izvetaj kae desilo se A i B, ali se na licu mesta vidi da taj odreeni deo dogaaja nije bio mogu ili je malo


verovatan? Ponekad tuilac moe da misli da neto nema smisla, a tek posle posete mestu zloina postane mu jasno da ono to je napisano u izvetaju nije cela pria. U drugim sluajevima, tvrdnje okrivljenog u toku sasluanja ili na pretresu mogu da ne budu u skladu sa realnou mesta na kojem je izvreno navodno krivino delo. Fiziki odlazak na lokacije i rekonstrukcija dogaaja (imaginarno ili ponavljanjem na licu mesta) mogu da dovedu do dodatnih rezultata. Zato je posebno korisno da se fi ziki ode na mesto na kojem su stajali ili sedeli svedoci, da bi se videlo da li je fi ziki mogue da se vidi ono to oni tvrde da su videli. Stoga moe da se kae da tuilac nije potpuno pripremio svoj predmet bez posete mestu izvrenja navodnog krivinog dela.

c) Pitanja stanja uma/psiholoka pitanja

Psiholoki aspekt teorije predmeta odgovara na pitanje ta bi pro-lazilo kroz misli onih koji su uestvovali u dogaaju da se dogaaj desio onako kako tuilatvo ili odbrana kau da se dogodilo? Kakvu perspek-tivu o tome su imala lica? Pogledajte kako su strane reagovale u razliita vremena da li su reakcije bile konfuzne ili emocionalne?

Na primer, udaranje lica moe da znai razliite stvari u zavisnosti od konteksta. ta se tano desilo u vezi sa udarcem? ta ako je rtva nosila no? ta ako je rtva bila pijana? ta ako je rtva ranije bila hap-ena i osuivana zbog nasilja? ta ako je rtva pretila optuenom? ta ako optueni nikad ranije nije imao sukob sa zakonom? Zamiljanje ta je bilo u umovima onih koji su uestvovali u dogaaju moe da sugerie razliitu, suprotnu verziju dogaaja od one za koju se goni. Ako se ini da postoje dve razliite prie ili scenarija strategija odbrane treba da bude usmerena na prikupljanje dodatnih informacija koje bi objasnile dogaaj iz perspektive okrivljenog. Zadatak zastupnika optube i od-brane je da sklope celu sliku, ukljuujui ono to se desilo pre dogaaja, to daje smisao delu za koje se kae da je krivino. Razrada kompletne teorije predmeta nije mogua pre zavretka istrage, ali preliminarna te-orija zastupnika otkriva odreene oblasti na koje istraga/razgovori treba da budu fokusirani.


d) Iskrena procena snaga i slabosti vaeg predmeta

Suvie esto, neiskusni tuioci rade na svom predmetu pomalo za-slepljeni svojim pozitivnim vienjem predmeta, da bi tek na pretresu bili iznenaeni poraavajuim dokazima sa kojima nisu u stanju da izau na kraj, odnosno koje ne mogu da objasne. Da bi se izbegla ovakva zbunju-jua i teka situacija, morate da razumete najvee slabosti sopstvenog predmeta. Posle analize zakona i injenica, vi dobro razumete koji e do-kazi potencijalno biti predoeni na pretresu. Pretpostavimo za trenutak da ste zastupnik druge strane te se zapitajte ta bi ste trebali da uradite da biste prevagnuli u tom predmetu. To moe da bude teak proces, poto strane u postupku veruju u svoju verziju dogaaja i ne ele da obraaju panju na bilo koju slabost svojih dokaza. Ipak, ako nauite da stavite na stranu svoja lina oseanja o predmetu i ako sagledate predmet iz svih uglova, neete se nai zateeni i nepripremljeni na pretresu kada se suo-ite sa neoekivanim argumentom ili nizom pitanja. Naravno da je vano da razumete i verujete u svoj predmet, ali ako ne razumete poziciju druge strane, kao i slabosti u sopstvenom predmetu, to moe da bude fatalno za va uspeh na pretresu. Druga korist od posmatranja predmeta sa sta-novita vaih oponenata je da ete poeti da uviate pravu snagu vaeg predmeta, a ta spoznaja e vam pomoi da razradite teoriju predmeta i da se fokusirate na svoje iznoenje dokaza.

Kada se upoznate sa relevantnim propisima, i briljivo ispitate sve aspekte predmeta, poto razmotrite dokaze i utvrdite snage i slabosti svog predmeta, spremni ste da fi nalizujete teoriju svog predmeta. Posle ovih optih koraka, biete na dobrom putu da se informisano i temeljno pripremite za glavni pretres. Pre nego to uete u sudnicu pre poetka glavnog pretresa, postoji jo nekoliko vanih dodatnih koraka koje mor-ate da preduzmete.


Kao to je izneto, pripremljeni zastupnik na pretresu mora da tei ka tome da predstavi svoj predmet jasno, u skladu sa njegovom/njenom verzijom dogaaja, i na nain razumljiv za sud. Dunost je zastupnika da u svim fazama postupka, od potvrivanja optunice do pravosnane presude, bude organizovan, kontrolisan, dobro pripremljen i upoznat sa svim aspektima predmeta. To je mogue samo ako je u ranoj fazi postup-ka napravljen gore pomenuti organizacioni okvir, mnogo pre prvog dana glavnog pretresa. Najlaki nain da osigurate da ste spremni za pretres je da razradite sopstvenu rutinu organizacije za pretres. I ako se ovaj savet moe initi oiglednim, zastupnici esto ne uspevaju da razrade dosledan i efi kasan metod pripreme za pretres te stoga esto dolaze u situaciju da pokuavaju da dovedu stvari na svoje mesto u poslednjem trenutku.

1. Spisak zadataka koje treba uraditi pre nego to se podigne optunica:

Identifi kujte sve potencijalne svedoke (ukljuujui i vetake).

Poveite (uparite) svedoke sa dokazima.

Napravite spisak kontakata i zaduenja sa svim vanim brojevima telefona, imenima itd, kao i spisak svih zadataka, bez obzira koliko su mali, tako da se u potpunosti pripremite za predmet (vidite Prilog I kao primer).

OMOGUAVANJE UVIDA U SPISE/DOKAZE,PRIPREMNO ROITE, ISPITIVANJE SVEDOKA

I DRUGE PRIPREMNE RADNJEZA GLAVNI PRETRES


Prikupite i kategorizujte sva relevantna dokumenta i izvetaje (ukljuujui izvetaje i napomene o hapenju i sasluanju, izvode iz kaznenih evidencija, laboratorijske izvetaje, forenzike analize itd.)

Razmotrite elemente dela i vau listu predstavljanja dokaza i ako je potrebno izvrite izmene.

Presluajte svaki audio zapis (transkripte) i odgledajte svaku video traku relevantnu za predmet. Pripremite transkripte.

Paljivo razmotrite sve fi zike dokaze i papirnu dokumentaciju.

Sastavite optunicu u skladu sa zahtevom iz lana 332 ZKP.

Ponite da prikupljate informacije koje ete predoiti sudu, a koje idu u prilog odreivanja pritvora za okrivljenog ili u prilog drugih mera koje imaju za cilj da adekvatno osiguraju bezbednost zajednice i prisustvo okrivljenog u daljem toku sudskog postupka.

2. Uvid u spis pre podizanja optunice 6

Potovanje obaveze da se omogui upoznavanje sa prikupljenim materijalom nije vano samo kako bi se obezbedila fundamentalna pra-vinost postupka, ve i kako ne biste ugrozili va predmet ukoliko ne postupite onako kako zakon nalae.

ZKP regulie pitanje upoznavanja sa prikupljenim materijalom u svojim optim odredbama, a konkretnije u Poglavlju XVI. Prema odred-

6 Vidi uopteno lan 68 ZKP o pravima okrivljenog. lan 303 ZKP obavezuje tuioca da osumnjienom koji je sasluan i njegovom braniocu omogui da razmotre spise i razgledaju predmete koji e se koristiti u dokazne svrhe. Ovo se mora obaviti u roku dovoljnom za pripremanje odbrane. Obaveza u skladu sa ovim odredbama je vaea tokom itavog postupka, reciprona i takoe se odnosi na novo uvedene dokaze.


bama ZKP (l. 68, 71, 251 i 303), okrivljeni, odnosno osumnjieni koji je sasluan i njegov branilac, imaju pravo da razgledaju spise i razgledaju prikupljene dokaze koji slue kao dokaz. Javni tuilac je duan da im to omogui.

Prema lanu 303 ZKP odbrana ima pravo na uvid u irok spektar dokumenata i drugih dokaza, ukljuujui zapisnike sa ispitivanja okriv-ljenog, materijal dobijen od okrivljenog ili onaj koji pripada njemu, materijale koji se odnose na dokazne radnje kojima je zastupnik odbra-ne trebao da prisustvuje, analize vetaka i svu dokumentaciju i fi zike dokaze koji su na raspolaganju sudu po zavretku istrage, pre glavnog pretresa. Ova pravila mogu biti podlona razliitim tumaenjima na primer, teko je utvrditi sa sigurnou koji su zapisnici ili dokumenti od vanosti za iznoenje odbrane. Stoga, obazriv i iskren nain da se ispuni obaveza obezbeivanja uvida je da se jednostavno predaju ili stave na raspolaganje svi dokazi iz predmeta koji su u posedu tuioca. Isto tako, odbrana ne sme da zadri dokumenta koja su jasno opisana kao doku-menta koja prema zakonu moraju da budu stavljena na uvid.7

a) Voenje slubenih beleki

Iskusan zastupnik u svako doba vodi pisanu evidenciju o tome koji su materijali predati drugoj strani, tako da nema naknadnih pitanja ili optubi koje se tiu navodnog propusta predaje odreenih dokumenata. Ova pisana evidencija o dostavljanju informacija, esto u obliku kratke napomene ili dopisa jedne strane drugoj strani koji sadre datum i pre-cizan opis dokumenata ili drugih stavki koje su predate, moraju da se uvaju i da uvek budu na dohvat ruke.

b) Sainjavanje registra predmeta

Kada je istraga u svom veem delu zavrena, razradili ste vau teo-riju predmeta i listu predlaganja dokaza, optunica je podignuta, pitanje

7 lan 303 ZKP uvodi recipronu obavezu okrivljenog da tuiocu omogui razmatranje informacija prikupljenih od strane odbrane. Branilac mora da omogui uvid tuiocu u iste pre zavretka istrage.


stavljanja dokumentacije na uvid je reeno, a pokuaji da se u ranoj fazi postigne sporazum o priznavanju krivinog dela nisu uspeli,8 vreme je da se pone sa prebacivanjem panje na predstojei glavni pretres. Opteprihvaen i jednostavan metod organizacije u ovoj fazi je da se vodi sveobuhvatan registar predmeta koja sadri najvanije informacije o predmetu, ukljuujui sve informacije iz spiska kontakata i optunice, liste materijalnih dokaza i svedoka, preliminarna razmiljanja zastupnika o tome kako da zastupa odreena pitanja koja se mogu javiti tokom suenja. Sastavljanje takvih registara predmeta omoguava zastupniku da pravilno razdvoji, podcrta i organizuje sve akspekte predmeta. Zastupnik treba da se osloni na takav registar poto isti sadri na organizovan i lako dostupan nain sve znaajne informacije koje zastupniku trebaju. Registar treba da sadri zastupnikove spiskove kontakata i zaduenja, pravne analize, predloge podnete pre glavnog pretresa, dokaze koji treba da budu predoeni, nacrt uvodnih izlaganja, osnovnog ispitivanja svakog svedoka, unakrsnog ispitivanja svedoka suprotne strane i zavrne rei. Svaki deo treba posebno da se vodi u registru predmeta.

Deo koji se odnosi na predloge podnete pre glavnog pretresa treba da sadri aktuelne predloge koje ste izneli ili koje ete izneti. Slino, deo koji se odnosi na pravnu analizu treba da sadri relevantne lanove, kao i analize pravnih pitanja do kojih e doi u toku pretresa. U vaem spisku stavki koje ete predoiti treba da organizujete papirnu dokumentaciju po hronolokom redosledu onako kako nameravate da ih predoite na pretresu. Ovo e vam omoguiti da pronaete ono to traite kada vam to bude potrebno. Ukoliko imate dokument koji u toku pretresa ne moete da pronaete je isto kao da uopte nemate taj dokument.

3. Pripremno roite

Pripremno roite, koje se odrava u skladu sa lanom 344 ZKP moe predstavljati efi kasan nain kojim bi se ograniile injenice ospo-ravane u postupku. Pripremno roite, koje se odrava u roku od mesec dana ako je optueni u pritvoru ili dva meseca ako je optueni na slobodi, 8 Vidi generalno Poglavlja XVI i XVII ZKP.


zahteva da se stranke izjasne o predmetu optube, obrazloe dokaze koje e biti izvedeni na glavnom pretresu i predloe nove dokaze. Najznaaj-nije, na pripremnom roitu utvruju se injenina i pravna pitanja koje e biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu.

Bilo bi poeljno da tuilac insistira kod suda na tome da advokati odbrane precizno identifi kuju navode iz optunice koji su sporni i nave-du razloge za to. Shodno ZKP, samo dokazi koji su vezani za osporava-ne delove optunice e biti razmatrani tokom glavnog pretresa. Tuioci treba da urgiraju kod sudskog vea da se advokatima odbrane ne dozvoli da uopteno osporavaju sve take optunice, ve da trae da se konkret-no identifi kuju injenice koje su sporne kako tuilatvo ne bi moralo da nepotrebno poziva svedoke i predstavlja materijalne dokaze ime bi se samo nepotrebno odlagalo i prolongiralo suenje.

Postoji jedna zadrka vezana za ovu praksu. Budite oprezni da ne date saglasnost oko prevelikog broja osporavanih injenica jer bi to mo-glo da vas dovede u situaciju da, kao tuilac, nemate dovoljno svedoka koji bi adekvatno predstavili kljune injenice kako bi sud shvatio ta se dogodilo i objasnili kontekst u kome se krivino delo dogodilo. Na pri-mer, ukoliko se lice optueno za ubistvo u mranoj ulici poziva na nunu odbranu, tuilatvu moda ne bi bilo u interesu da u potpunosti prihvati kao nesporno to da je optueni ubio lice u mranoj ulici. U ovom sluaju, tuilac predloi da se uje izjava svedoka koji e opisati ta se desilo i koji moe objasniti kako je dolo do ubistva i gde su uesnici ovog kri-vinog dela tokom njegovog izvrenja bila locirani. Meutim, ukoliko je optueni ranije osueno lice koje je imalo kod sebe vatreno oruje, moe biti efi kasnije da optueni prihvati navod da je ranije osuivano lice, ali da tuilatvo na glavnom pretresu predstavi dokaze koji ukazuju na to da je okrivljeni bio svesan toga da ima kod sebe oruje. Tako, postiza-nje saglasnosti oko injenica moe biti efi kasan i celishodan nain da se nesporne injenice identifi kuju i organii izvoenje nepotrebnih dokaza tokom suenja. Saglaavanju se ipak mora pribegavati sa opreznou kako se ne bi uskratila mogunost tuilatvu da predstavi dokaze koji govore kompltnu priu o krivinom delu koje tuilatvo eli da sud uje i razume.


4. Priprema svedoka u iekivanju glavnog pretresa

Tradicionalno, ispitivanje svedoka od strane stranaka u postupku u fazama postupka pre glavnog pretresa ili pripremanje svedoka za glavni pretres nije bilo deo pravne kulture u Srbiji. Pojedinci koji su svedoili na sudu su smatrani svedocima suda i kao takvi nisu mogli da se formal-no pripremaju za davanje iskaza pred strankom koja ih je predloila za svedoka. Iz tog razloga, koncept ispitivanja svedoka pre suenja i pripre-ma svedoka za suenje mnogim tuiocima i advokatima u Srbiji moe da izgleda strano. Ipak, stupanjem na snagu novog ZKP, tuilatvo je nadleno za ispitivanje svedoka pre glavnog pretresa te e tuioci stoga morati da usavre vetine ispitivanja.9

Shodno novom kontekstu u kome svedoci treba da slue intere-sima optube i odbrane, priprema svedoka e takoe verovatno postati logina i neophodna. Uspeni zastupnici shvataju koliko je vano da se svedoku objasni kako e da izgleda samo svedoenje i da svedok shvati pitanja koja e mu biti postavljena i da zastupnik razume u punoj meri ono to svedok zna. Ovo e pomoi da se usmeri pretres, da se izbegne nepotreban gubitak vremena i pripremi svedok za esto teko i nepozna-to iskustvo sa kojim on treba da se suoi. Kada se o tome radi, treba upo-zoriti na to da zastupnici moraju da budu veoma paljivi i konzervativni kada odravaju ove sastanke, poto e njihovi protivnici pri unakrsnom ispitivanju, normalno i opravdano, da ispituju sutinu i prirodu razgovo-ra koji su se odvijali izmeu tuioca i svedoka. Svrha ovog istraivanja koju vri suprotna strana je da se utvrdi da li je vren bilo kakav neod-govarajui pritisak na svedoka ili da li je svedok promenio svoju verziju dogaaja zbog tog razgovora.

Imajui u vidu izreeno, najbolji i etiki najispraniji nain da se ot-pone razgovor sa svedocima pre glavnog pretresa koji naravno mogu da ukljue svedoke od kojih se oekuje da svedoe u korist optube, kao i svedoke od kojih se oekuje da svedoe u korist odbrane je da se svedoci upute da se od njih oekuje samo da kau istinu i da vi ni u kom sluaju ne pokuavate da poduavate svedoke ili da izmenite njihovo svedoenje. Stoga, ak i ako zastupnik suprotne strane u toku unakrsnog ispitivanja tvrdi da se odreeni svedok susreo sa vama pre pretresa, vi

9 lanovi 298, 299, 300 i 302 ZKP.


moete da reagujete na taj napad i uzvratite tako to ete jednostavno pitati svedoka ta je bila vaa glavna instrukcija koju ste mu/njoj dali (konkretno, da kae samo istinu).

a) Opte smernice za pripremanje svedoka za glavni pretres

U daljem tekstu sledi par optih smernica za adekvatno priprema-nje svedoka za suenje koje sugeriemo kao jednu od dobrih praksi pri-prema za suenje:

- Vanost svedoenja.- Ko moe biti svedok.- Javni tuilac (i policija) jo u fazi prikupljanja potrebnih

obavetenja od graana su duni da obaveste iste o merama zatite svedoka.

- Potrebno je uspostaviti dobar lini odnos sa svedokom tako to ete biti uviavni i prijatni.

Postoji i itav niz zdravorazumskih sugestija koje imaju za cilj da stave svedoka u najpovoljnije i najubedljivije raspoloenje: da bude smi-ren; da se obue uredno i konzervativno; da slua pitanje i da ne odgovo-ra pre nego to je pitanje postavljeno; da ne brine oko toga u kom pravcu e zastupnik usmeriti osnovno ili unakrsno ispitivanje; da na pitanja od-govara samo poteno i istinito.

Neke osnovne smernice:

Nikada ne razgovarajte sa svedokom sami. Uvek zamolite kolegu, slubenika ili drugog svedoka da budu prisutni. Na ovaj nain, ako vas kasnije optue da ste pretili svedoku, da ste ga poduavali, ili da ste na bilo koji drugi nain zloupotrebili svoj poloaj, imaete treu stranu koja e garantovati za vas.

Nikada nemojte da kaete svedoku neto to ne elite da ujete sa mesta u sudnici za svedoke ili u nekom drugom formalnom okruenju.


Uverite se da svedok zna da moe da kae da je dao izjave ili obavetenja tuiocu ili braniocu.

Objasnite sam proces pretresa svedoku na jednostavan i razumljiv nain, kao i ko gde sedi u sudnici.

Objasnite ko sve postavlja pitanja svedoku. Objasnite ta je predoavanje, a ta suoenje.

Napred navedeno je od posebne vanosti za oteene svedoke u sluajevima gde postoji sluba za podrku oteenih koji se sasluavaju i u svojstvu svedoka.

b) Par dodatnih pitanja za razmatranje o postupanju sa svedocima saradnicima

Dok u svedoke u vezi injeninog stanja spada bilo ko sa relevan-tnim informacijama koje se odnose na krivino delo, posebna podgru-pa ove grupe obuhvata svedoke saradnike, koji su defi nisani lanovima 320-330 ZKP. Imajte na umu da, shodno lanu 320 ZKP, iskaz koji je dao okrivljeni saradnik o krivinom delu koje je priznao treba da sastavi svojeruno ili da isti izdiktira u aparat za snimanje glasa u sluaju da je nepismen. Tuioci moraju da budu sigurni da razumeju i da se pridrava-ju veoma striktnih odredbi zakona da ne bi ugrozili sluaj.


Sada kada imate kompletno i iznijansirano razumevanje vae teo-rije predmeta i punog spektra injenica koje se odnose na va predmet, kada ste izvrili obavezu stavljanja na uvidu dokaznog materijala, sasta-vili listu predlaganja dokaza i va registar predmeta, i kada ste razmotrili svako preostalo pitanje koje se tie svedoka, vreme je da svoja razmilja-nja fokusirate na glavni pretres.

1. Uvodna izlaganja ili obrazlaganje dokaza na pripremnom roitu

ZKP omoguava tuiocima i advokatima odbrane da iznesu uvodna izlaganja, osim ako je na pripremnom roitu dolo do iznjenja stra-naka i predlaganja dokaza.10 U svakom sluaju, tuioci treba da iskoriste mogunost iznoenja uvodnih izlaganja pre formalnog izvoenja dokaza jer im to omoguava da se podsete i u potpunosti predstave sudu svoju verziju dogaaja i njihovo vienje kako dokazi tu verziju potkrepljuju. Ne treba da iznenadi ako dodatni dokazi pribavljeni tokom priprema za glavni pretres, a nakon pripremnog roita, pomognu u doraivanju te-orije predmeta koje zastupa tuilac i kasnijem izvoenju dokaza. Uvod-no izlaganje e takoe omoguiti sudu da ponovo uje o dogaaju kroz izlaganje tuioca, da uje njegovu verziju u pogledu krivice okrivljenog i pregled dokaza koji e se predstaviti u prilog te teorije.

Poeljno je, meutim, da uvodno izlaganje bude jasno i koncizno kako se ne bi izgubila panja suda. Dakle, svaki sudija (porotnik ili pro-fesionalac) ima koristi od konciznih, promiljenih, neteatralnih i ozbilj-nih uvodnih izlaganja koja okupiraju panju suda i utiu na to da sud razmilja o najvanijim aspektima predmeta.

10 Vidi lan 393 ZKP.

GLAVNI PRETRES


Jednostavno itanje optunice nee pruiti sudu jasno shvatanje dokaza koje tuilac ili odbrana nameravaju da predstave, kako se dokazi uklapaju sa elementima optunice, koji su dokazi i teorije izali na svetlo od trenutka pisanja optunice, koja je teorija predmeta koju ima odbrana i na koje slabosti u tuioevom predmetu odbrana namerava da ukae u toku pretresa. Ukratko, uvodna izlaganja su korisna za sud i zato bi tre-balo da postanu ustaljena praksa u Srbiji.

Uvodna izlaganja pruaju prvu priliku stranama da ubede sud u korist tuioca ili okrivljenog. Strane treba da razviju ceo predmet u toku uvodnih izlaganja i da ukau na to da e dokazi pokazati da je njihova verzija pobednika. Uvodno izlaganje je vaa prva prilika da iznesete sudu svoju teoriju predmeta pa zato ono mora da bude dobro organizova-no i ubedljivo, ali bez preterivanja sa dokazima. Teorija predmeta treba jasno i koncizno da bude predoena. Naglasite ko su vani svedoci i ta od njih oekujete da kau. Dalje, treba da identifi kujete bitne dokumente i materijalne dokaze i da naglasite ta oni dokazuju.

Iako praksa prezentovanja demonstrativnih dokaza nije uobiajena u sudnicama, naa sugestija je da koristite demonstrativne dokaze pri uvodnom izlaganju kad god je to mogue. Demonstrativne dokaze ine dokazi koje ete predstaviti na suenju ili vizuelna sredstva koji e se ko-ristiti u datom momentu kako bi se objasnila materija koja je relevantna za pretres (kao to su dijagram mesta izvrenja krivinog dela ili rezime odreenih fi nansijskih transakcija). Demonstrativni dokazi obuhvataju modele, dijagrame, fotografi je, skice i predmete, kao i razliite druge stavke. Korienje demonstrativnih dokaza obino skree panju suda i ini da se sud zainteresuje za predmet. Psiholozi su utvrdili da ljudi mno-go vie naue gledanjem i sluanjem nego samo sluanjem.11 U skladu sa tim, demonstrativni dokaz treba da se koristi tokom celokupnog glavnog pretresa da bi omoguio sudu da bolje shvati va predmet. U svakom sluaju je neophodno da bilo kakvi predmeti, grafi koni, skice i sl. koji se nameravaju koristiti kao demonstrativni dokazi, budu najpre predloeni kao dokazi. Svedok se moe pozivati na predloene materijale, ali isti moraju biti izvedeni ve na glavnom preteresu kako bi se mogli smatrati zakonitim dokazima.

11 Vidi generalno eril Riman-Hruska Razlike u uenju, 24 Equity & Exmobilience 25-26 (1989).


Uvodno izlaganje moe i treba da bude pripremljeno dosta pre sa-mog izlaganja i treba da se veba. To je vetina koja moe bolje da se usavri praksom nego bilo koja druga vetina. Pri organizaciji uvodnog izlaganja, zapamtite da sudije imaju tendenciju da najbolje zapamte ono to uju na poetku i na kraju. Stoga, najjae dokaze prezentujte tim re-dosledom. Uvodno izlaganje treba takoe da bude korieno za upozna-vanje sa slabim delovima vaeg predmeta i za njihovu odbranu u odnosu na suprotnu stranu. Ovo e oslabiti poziciju suprotne strane i poveae va kredibilitet jer ste bili otvoreni i iskreni sa sudom. Odbrambeni aspekt vaeg uvodnog izlaganja treba da se nalazi u sredini vae prezen-tacije i ne bi trebalo da zauzima vie od 10% vaeg izlaganja.

Uvodno izlaganje je jedan od kljunih aspekata glavnog pretre-sa. U skladu sa tim, ono mora potpuno da bude razraeno i adekvatno pripremljeno. U bilo kom sluaju, najbolje je da ne itate svoje uvodno izlaganje. Koristite to je mogue manje svoje beleke. Nemojte da u-rite u toku izlaganja. Umesto toga, govorite na nain koji je relaksiran, lako razumljiv i ubedljiv. Naravno, dobro uvodno izlaganje nije samo po sebi dovoljno da ubedite sud. Ipak, ono e svakako postaviti temelj za uspean ishod i dae sudu jasan pregled vaeg predmeta, kao i sliku kako se dokazi uklapaju (ili neuklapaju) sa elementima optunice.

Neke opte smernice za uvodno izlaganje su:

Dajte jasno i koncizno objanjenje najvanijih injenica koje ete predstaviti da biste dokazali da je krivica okrivljenog izvesna, ili da biste zahtevali njegovo ili njeno oslobaanje. Ne obrazlaite detaljno ono to svaki od svedoka moe da kae. Uvodno izlaganje nije vreme za rasprave u vezi detalja samog predmeta, ve je vie prva prilika da sud uje o predmetu. Zapamtite da se prvi utisak pravi samo jednom.

Predstavite sliku vaeg predmeta; govorite o svom predmetu kao o dokazima ili injenicama, npr. dokazi e pokazati/dokazati ili injenice e pokazati /dokazati.


Vae uvodno izlaganje mora da odgovori na sledeih est kljunih pitanja ko, ta, zato, kada, gde i kako.

Objasnite injenice hronoloki.

Vebajte, pokuavajte i ujte svoje uvodno izlaganje pre nego to ga date. Zamolite branog druga, prijatelja ili kolegu da saslua vae uvodno izlaganje i traite njegovo/njeno miljenje.

Utvrdite koja je svrha uvodnog izlaganja: prolog ili sinopsis predstave, projekat ili turistiki vodi. Zajedno sa dokaznim delom postupka i zavrnom rei, uvodno izlaganje zastupnika predstavlja najstariju tehniku javnog govora: rei sluaocima ono to imate da kaete, kazati to, i rei im ta ste kazali.

Bolje je da nedovoljno predstavite svoj predmet nego da preterate sa predstavljanjem. Rizikujete svoj kredibilitet, a druga strana e svako ukazati na stvari koje ste obeali u svom uvodnom izlaganju, a koje niste mogli da iznesete na pretresu.

Nemojte da se usteete da upuujete na okrivljenog kada mu se direktno obraate. To pokazuje da ste dovoljno uvereni u svoje dokaze da znate da je okrivljeni kriv. Naravno, ne preterujte, jer e u tom sluaju izgledati da ste pristrasni.

Suoavanje sa slabostima vaeg predmeta poveava va kredibilitet. Objasnite, bez garancije za kredibilitet bilo kog svedoka, da e dokazi pokazati zato je potrebno svedoenje svedoka saradnika/saokrivljenog saradnika, npr. policija ili graani koji potuju zakon ne mogu da uu u bandu, a sud treba da razmotri to svedoenje sa velikom panjom i oprezom, ali ipak to moe da bude jedini osnov za utvrivanje krivice. Recite sudu kako ete potkrepiti iskaze ovakvih svedoka sa nekompromitovanim svedoenjima i/ili demonstrativnim materijalima kao to su tabele, dijagrami i sl.


Uspeno uvodno izlaganje moe da izgleda ovako:

Ako sud dozvoli

Prihvatanje ili odbijanje pitanja onako kako ih je defi nisala suprotna strana, praeno bilo kojim dodatnim pitanjem koje vi postavite.

Koheziono, saeto i uverljivo (ali bez polemike) ukazivanje na oekivane nedostatke u dokazima suprotne strane, kao i verovatni rezime vaih dokaza.

Zakljuak, koji ukazuje da ete na zavretku pretresa zahtevati od suda da donese presudu.

Priprema za uvodno izlaganje poinje pre podizanja optunice. Bilo da se radi o proaktivnom ili reaktivnom predmetu, morate da raz-miljate o svojoj teoriji, dokazima (jakim stranama) i moguim nedosta-cima. Prihvatite da ete biti pomalo nervozni kada ponete da radite na predmetu. To je normalno i korisno jer vas dri na oprezu.

Pre nego to ponete sa svojim uvodnim izlaganjem, obezbedite da se na vaem stolu u sudnici ne nalazi nita osim zakona, belenice, olovke i fascikle koja se odnosi na deo pretresa kojim se u tom trenutku bavite. Izbegavajte da drite knjige, papire i olovke rasute po stolu, poto to moe da poalje pogrenu poruku sudu. Ako ograniite materijal na stolu na fasciklu i belenicu, aljete jasnu poruku svima u sudnici da ste spremni i organizovani.

Primer rezimea uvodne rei tuioca

Ovde se radi o posedovanju vatrenog oruja od strane osuivanog lica. Osuivani prestupnik koji je posedovao napunjeno vatreno oruje marke Bereta kalibra 9 mm, koje je predmet ovog procesa, je ovaj ovek ... g. Jovi.


U toku ovog pretresa uete svedoenja dva policijska slubenika i prisustvovati izvoenju dokaza koji e vam rei ta se desilo rano izjutra 12. juna 2005. godine. Tog dana, u 11 asova i 15 minuta, dvojica policijskih slubenika u patroli su zaustavili okrivljenog koji je proao kroz crveno svetlo u svom automobilu marke BMW vozei veom brzinom od propisane. Tokom sprovedene kontrole, nakon to su zamolili okrivljenog da izae iz vozila, policajci su opazili da okrivljeni ispod svoje koulje neto nosi. Okrivljeni je priznao da nosi vatreno oruje. Policajci su proverom utvrdili da je okrivljeni kod sebe imao pitolj marke Beretta, kalibra 9 mm, napunjen bojevom municijom.

asni sude, uete vie detalja o ovom dogaaju od lica koja su mu neposredno prisustvovala. Policajci A i B e svedoiti da ...... [rezimirajte osnovne injenice za koje verujete da e ih policajci i drugi svedoci izneti].

Ovo je samo saetak dokaza koje ete videti i uti u toku ovog pretresa. Bie i drugih dokaza, a iz svih ovih dokaza biete uvereni van svake sumnje da je okrivljeni, g. Jovi, kriv za delo za koje se tereti.

2. Osnovno ispitivanje

Prema odredbama ZKP, sud najpre poziva svedoka da da iskaz (podseajui ga na ono to eventualno nije izneo). Potom sledi osnovno i unakrsno ispitivanje. Osnovno ispitivanje prua mogunost zastupniku koji ga vri, prvu priliku da pone sa svedoenjem i iznoenjem dokaza za koje zastupnik veruje da su najrelevantniji i da e mu omoguiti da odnese pobedu.


a) Odabir svedoka za ispitivanje

U veini sluajeva postoje razliite kategorije svedoka koje je mo-gue pozvati da svedoe. Tuilac moe da proceni kako e da predstavi svoj predmet na jasan i koncizan nain to moe iziskivati da se ne pozi-vaju svedoci koji bi ponavljali ve izneto ili bi svedoili o irelevantnim ili nespornim injenicama, vodei rauna o tome da sud u svakom slua-ju odluuje o redosledu izvoenja dokaza.

tavie, trenutak u kome ete pozvati odreenog svedoka zahteva brojna razmatranja:

Pozovite svedoka onda kada za to ima smisla na osnovu vae organizacije predmeta.

Osnovno ispitivanje vaih svedoka, u skladu sa listom predstavljanja dokaza, treba da prati vae uvodno izlaganje.

Razmislite o pitanjima utemeljenosti. Da li vam je potrebno da istiete da su odreene injenice ve bile potkrepljene drugim dokazima pre nego to je drugi iskaz prihvaen.

Imajte na umu kako morate nastupiti kako bi svedoenje bilo interesantno i ubedljivo. Da li je potrebno da prvo dovedete nekog svedoka koji bi pojasnio materijalni dokaz?

Stavite jake svedoke na kljuna mesta prvog i poslednjeg svedoka predmeta, prvog svedoka posle vikenda i sl.

Stavite vae slabe svedoke izmeu jakih.

b) Priprema za osnovno ispitivanje

ZKP predvia osnovno i akuzatorsko/unakrsno ispitivanje svedo-ka.12 Sposobnost ispitivanja svedoka u toku glavnog pretresa je najos-novnija vetina koju mora da poseduje pravni zastupnik koji postupa sa adverzijalnim elementima sistema. Ipak, esto se moe uti kritika da zastupnici ne umeju da sprovedu odgovarajue, inteligentno, koncizno i svrsishodno osnovno ispitivanje. 12 Vidi lanove 21,22, 98 i 402 ZKP.


Oigledna svrha ispitivanja bilo kog svedoka je da se doe do in-formacija. Posebno za tuioca, na kojem lei teret dokazivanja, osnovno ispitivanje je od vitalne vanosti jer on mora da dokae svaki pojedinani element predmeta. Zato svedoenje mora da bude jasno i uverljivo. Ako sud ne razume svedoenje ili ne veruje u njega, tada je ono bezvredno.

Osnovni vid ispitivanja je upitni dijalog. Osnovno ispitivanje je vaa ansa da iznesete priu o svom predmetu na nain za koji vi verujete da e biti najuverljiviji za sud. Ipak, treba proaktivno da procenite slabo-sti svedoenja iz kojeg treba da izvuete informacije. Ako zakljuite da e svedoenje biti slabo pri unakrsnom ispitivanju, treba da razmotrite korienje istog jer to moe da ugrozi va predmet.

Da biste se na najbolji nain pripremili za osnovno ispitivanje, pro-verite ta kae zakon. Utvrdite koji sutinski elementi moraju da budu dokazani pomou svakog od svedoka. Napravite za sebe spisak injenica i elemenata do kojih e se doi pomou svedoka. Dalje, bilo bi dobro da navedite sve kljune stvari do kojih mora da se doe kroz svedoenje svakog svedoka koga ste vi predloili za pretres. Ovaj opti pristup treba da obezbedi solidan temelj potreban za dalja svedoenja ili predstavlja-nje dokaza ili demonstrativnih materijala.

Praksa je pokazala da je dobro da pripremite poseban dosije za svakog svedoka. Dosije treba da sadri vae beleke, kopije dokaza koji e biti korieni uz svedoka, zapisnike sa sasluanja ili policijske izve-taje, pozive za pretres, i bilo koju radnu beleku koju moda imate u vezi sa odreenim svedokom.

U toku pretresa vrite osnovno ispitivanje korienjem konverza-cijskog jezika. Izbegavajte itanje pitanja svedoku. Moete da imate kod sebe svoj koncept, ali koristite ga samo kao podsetnik, a ne kao scenario. Poto je svedok ve dao svoj iskaz u slobodnoj formi, koristite osnovno ispitivanje kao nain da vodite svedoka kroz kljune delove njegovog iskaza za va predmet kako bi panju suda usmerili na njih.

Jedan metod za voenje uspenog osnovnog ispitivanja je da zami-slite da ste televizijski izveta ili istraitelj na licu mesta gde se desila pria. Izbriite svoje znanje o predmetu i pokuajte da saznate detalje po-mou svedoka koji sedi za govornicom. Postavljajte tipove pitanja koje bi izveta ili istraitelj pitali da bi bili potpuno informisani o tome ta se desilo. Ova tehnika e vam omoguiti da sagledate predmet iz perspek-tive suda.


Fokus pri osnovnom ispitivanju suda treba da bude na svedoku, a ne na vama. Veina pitanja treba da bude otvorenog tipa da bi se omogu-ilo svedoku da da svoj odgovor. Ako imate problema sa pitanjima, ot-ponite vae ispitivanje sa osnovama: ko, ta, zato, kada, gde i kako?

Poeljno je da izbegavate ponavljanje svedokovog odgovora i iz-govaranje uh- uh, dobro, u redu, itd. Slino, pokuajte da ne zvec-kate kljuevima ili sitnim novcem u depu pri ispitivanju, da se igrate olovkom, naoarima, ili da pravite fi zike pokrete koji skreu panju suda sa svedoka na vas. Ostanite usredsreeni na pitanja, sluajte odgo-vore i sve vreme izgledajte zainteresovani i angaovani.

Koliko je god to mogue, pokuajte da otponete i zavrite osnovno ispitivanje sa najjaim svedoenjem. Psiholozi su utvrdili da ljudi najbo-lje pamte ono to uju prvo i poslednje (pravilo prvog i skoranjeg).13 Predvidite i smestite najproblematinije svedoenje u sredinu izlaganja. Postavljanje tekog dela svedoenja u sredinu omoguava vam da razvu-ete oekivano unakrsno ispitivanje suprotne strane.

c) Iskaz u slobodnoj formi

Shodno lanu 98 ZKP, svedoci se upuuju da iznesu sve to znaju i ta im je poznato o datom predmetu u slobodnoj formi pre nego to se pristupi ispitivanju svedoka od strane stranaka. Iako ZKP ne prua nika-kve smernice u vezi sa parametrima takvog narativnog izlaganja, svedok optube treba da d koncizne informacije o tome ko je, kako je povezan sa krivinim delom (u svojstvu svedoka ili rtve i sl.), i da ukratko iznesu ta znaju (o onome to se desilo). Tuioci tokom osnovnog ispitivanja treba da trae detaljnije informacije o reenom korienjem dobro struk-tuiranih, jasnih i preciznih pitanja, kao pitanja koja su predstavljena u ovom priruniku. Kao to je reeno ranije u ovom tekstu, ovo je ansa za vas da usredsredite panju suda na pitanja koja su kljuna za va pred-met.

13 I sociolozi i pravnici su dugo debatovali o tome kako redosled po kojem se informacije pruaju utiu na sluaoca. Istraivanja sugeriu da emo verovatnije vie da verujemo izlaganju ili poruci koju prvu ujemo (prvo), a zapamtiemo izlaganje ili poruku koju poslednju ujemo (skoranje). Riard H. Lukas i K. Bajron MekKoj, Ivica pobede: uspene tehnike komuniciranja i ubeivanja za pravnike, 114 (1993), citirajui Ronalda J. Matlona, Komunikacija u pravnom procesu (1988).


d) Organizacija osnovnog ispitivanja

Ponekad ete eleti da organizujete svoje ispitivanje hronoloki, poevi najpre od niza dogaaja koji prethode izvrenju krivinog dela, pa da zatim metodoloki proete kroz celokupan period do hapenja okrivljenog (ili ak i posle toga). Ovo je najbolje kada se radi o primar-nim svedocima: policijski slubenici angaovani na predmetu, saokriv-ljeni saradnici, itd.

Moete takoe da razmotrite da ponete od sredine prie, naglaa-vajui samo odreenu temu ili deo dokaznog materijala. Ovo je najbolje za svedoke koji svedoe u vau korist, lica koja su bila odgovorna za uvanje dokaza i slino.

e) Sprovoenje osnovnog ispitivanja

Na poetku ispitivanja proi ete kroz obavezna uvodna pitanja koja se odnose na identitet svedoka.14 Posle toga bi bilo dobro da preete na sutinu svedoenja. Ako svedok da odgovor koji niste oekivali ne dozvolite da sud primeti vau frustraciju ili ljutnju. Umesto toga, ostanite profesionalni i hladnokrvni u svakom trenutku. Kao i kod svake druge vetine, praksa je jedini siguran nain da se neto postigne. Praksa treba da se sprovodi sa sledeim smernicama na umu:

Pripremite fascikle sa podacima o svakom svedoku zajedno sa kopijama dokaza i ranijim izjavama.

Upoznajte se sa elementima koje morate da dokaete, kao i sa tim koji e svedok pruiti kljuno svedoenje. Imajte pri ruci listu predlaganja dokaza u kojoj ste naveli elemente dela i u kojoj identifi kujete ta e svaki od svedoka da kae a da ide u prilog tog elementa. Ako svedok treba da svedoi o neemu to nije u vezi sa nekim od elemenata krivinog dela ili sa odbranom, verovatno je da taj svedok ne treba ni da svedoi.

14 Vidi lan 95 ZKP.


Nemojte da traite vreme suda. Uvek imajte dovoljno svedoka koji su spremni da popune dan. Budite organizovani. Unapred oznaite svoje dokaze. Vodite zabeleke, posebno u vezi citata koje vam idu u prilog, tako da moete da ih ponovite pri davanju zavrne rei.

Razmislite o svojim narednim pitanjima. Moete da ih zapiete, ali nemojte da ih itate monotonim i mehanikim glasom. Umesto toga, postavite svoja pitanja prirodnim, konverzacijskim tonom i budite spremni da ostavite po strani koncept koji ste napravili ako odgovori budu drugaiji nego to ste vi oekivali.

Vaa pitanja treba da budu kratka, jednostavna i razumljiva za svedoka i za sud i pri osnovnom i pri unakrsnom ispitivanju. Morate uvek da zapamtite da u jednom trenutku postavite samo jedno pitanje tako da pitanje i naredni odgovor budu jasni i svedoku i sudu. Pri osnovnom ispitivanju, nesigurnost i uznemirenost svedoka e se poveati ako on ne razume vae pitanje.

Koristite vraanje da bi ste naglasili odreene prethodne delove svedoenja. Kada se vraate, ponovite ceo prethodni odgovor ili njegov deo u obliku sledeeg pitanja.

Razraujte svedoenje postepeno i uz dovoljno detalja. To e dati sudu vreme da svari svedoenje.

Koristite dovoljno detalja da bi ste ispriali priu i opovrgli teoriju optube ili odbrane, ali nemojte da preterujete i stvarate nepotrebne nedoslednosti.

Sluajte odgovore i budite fl eksibilni.

Razjasnite stvari koje nemaju smisla ili koje su nejasne.

Objasnite izraze koji mogu da budu nepoznati sudu.

Budite spremni da brzo promenite temu ako svedok pokrene neku temu za koju je potrebno dodatno tumaenje.

Korisitite povezivanje da skrenete panju suda da se prebacujete na drugu temu. (npr. sada bih eleo da preem na


jutro 25. januara ili dajte da odvojimo minut vremena da neto kaemo o vaem iskustvu na poslu koji ste obavljali.)

Koristite ponavljanje na odgovarajui nain. Ne dosaujte sudu time to ete se nepotrebno ponavljati.

Kontroliite svedoka: prekinite svedoka koji govori brzo ili koji daje preopirne odgovore (npr. dozvolite mi da vas zaustavim na trenutak da razjasnimo neke stvari).

Zatitite svedoka: predvidite unakrsno ispitivanje i organizujte svedoenje tako da svedete na najmanju meru slabe strane. Uverite se da svedok zna ta moe da oekuje od unakrsnog ispitivanja.

Zatitite zapisnik sa pretresa: osigurajte se da odgovori svedoka budu kompletni. Ne koristite stenografske oznake (npr. svedok odgovori: da, to je bio taj. Vi nastavljate sa: kada kaete taj, da li mislite na uti auto koji je prikazan na tuioevom dokazu br. 2?).

Predvidite primedbe ili stvari koje se tiu dokaza koje moe da da zastupnik suprotne strane. Recite svedoku da kada neko stavi primedbu, mora da eka da dobije odobrenje suda pre nego to odgovori.

Zvuite zainteresovano sve vreme. Ako vi ne sluate, sigurno je da nee ni sud.

Drite sud na oku. Pratite reakcije suda i nivo njegove zainteresovanosti te se u skladu sa tim i prilagoavajte.

Neodgovarajue emocije ostavite kod kue: nemojte da se smekate kad dobijete dobar odgovor niti da paniite ili pokazujete vidljivu nelagodu kada dobijete lo odgovor.

Osigurajte da panja bude usmerena na svedoka, a ne na vas. Obucite se konzervativno. Kontroliite govor svog tela. Ne ukajte papirima i ne kreite se nepotrebno okolo.


f) Primer osnovnog ispitivanja policijskog slubenika

Primeri koji slede su sainjeni na osnovu pretpostavke da mnoga dole navedena pitanja nisu bila pokrivena pitanjima koje se tiu genera-lija i tokom iskaza u slobodnoj formi

Gde ste trenutno zaposleni? Koliko dugo ste zaposleni na sadanjem radnom mestu? Da li radite u pomenutoj oblasti? Koju oblast on pokriva? Gde ste se nalazili [datum]? ta ste radili [datum], oko [vreme kada se desio dogaaj]? Da li ste dobili poziv od policijskog dispeera? ta je dispeer zahtevao? Da li ste bili u slubenom vozilu? Da li ste bili sami na dunosti? Da li ste bili u uniformi? ta ste uradili/ta se desilo? Da li ste ranije imali nekih kontakata sa okrivljenim? ta je on/ona nosio/kako je on/ona izgledao?

Pitajte policajca da li moe da identifi kuje okrivljenog u sudnici i traite od njega/nje da opie ta okrivljeni nosi u sudu tako da slubeni sudski zapisnik/transkript jasno pokazuje da je policajac identifi kovao pravo lice. Ako policajac identifi kuje okrivljenog, traite od suda da po-tvrdi na zapisnik da je policajac identifi kovao pravu osobu.

ta ste uradili sa orujem koje ste pronali na [mesto na kojem je pronaeno]?

Kako se okrivljeni ponaao u policijskoj stanici posle hapenja?

Menjajte svoj pristup u zavisnosti od toga koga ispitujete kroz osnovno ispitivanje.


Policijski slubenici

Iako ispitivanje policijskih slubenika u svojstvu svedoka nije uobiajeno u naem pravnom sistemu (osim kada se poziva da iznese detalje vezane za neku konkretnu injenicu ili dokaz), ono moe biti od velike koristi. U situacijama u kojima su istrani organi pozvani da svedoe postarajte se da njihovo izlaganje bude kao i izlaganje obinih sveoka. Izbegavajte korienje policijskih termina. Objasnite strune ter-mine (uzvratiti, realizacija, itd.). Iskoristite iskustvo i strunost kada je to potrebno. Pazite na ton svedoenja. Bez obzira koliko je policajac uveren da je okrivljeni kriv, tuilac ipak to mora da dokae. Iskoristite svedoenje policajca strateki. On/ona moe da prui dobar pregled za poetak ili moe da slui kao zavrni svedok na kraju. Moda e biti potrebno da svedoi dva puta (uz doputenje suda) da bi se razjasnila konkretna pitanja. Nemojte da pozivate svakog policajca koji vam stoji na raspolaganju. Razmislite kakav vam svedok treba da bi potvrdio va-ne take pri svedoenju.

Svedok tree strane

Ako se radi o oevicu, jasno utvrdite sposobnost svedoka da ra-zume dogaaje. Predvidite i reagujte u sluaju bilo koje nedoslednosti meu svedocima. Obratite panju na svedoke koji nemaju nikakav lini interes od ishoda procesa, ili svedoke koji ne ele da svedoe. Ako je svedok rtva, unapred se pripremite da se suoite sa gnevom, revaniz-mom, itd.

Okrivljeni koji sarauju

Sve predoite sudu i dobro i loe. Proite kroz krivini dosije lica, dogovore o izjanjavanju o krivici, ranije nedoslednosti, uivanje droge, gnev prema okrivljenom, itd. Iznesite injenicu da je svedok sve-stan posledica davanja lanog svedoenja. Razmotrite da li je prolost konkretnog svedoka toliko loa da ne bi bio koristan svedok optube. Kao i uvek, imajte na umu da je kredibilitet sudskog sistema na proveri svaki put kada tuilac predstavi neki predmet. Osigurajte da svedoenje, kad god je to mogue, prate slike, dokumenta, dodatna svedoenja dru-gih svedoka, audio ili video snimke, itd.


Ako imate video snimak konkretne kriminalne aktivnosti, i ako vam nije neophodan svedok saradnik (svedok za predstavljanje tog zapi-sa), ozbiljno razmotrite odluku da ne pozivate svedoka da svedoi kako bi ga zatitili.

Vetaci

lan 402 ZKP predvia da vetak mora da upozna sud sa svojim nalazom. Ipak, vee moe da odlui da vetak ne mora lino da se pojavi na sudu te sud moe, ukoliko je priroda vetaenja takva da se ne mogu izneti potpunija objanjenja ili to nije neophodno, ili ukratko izneti suti-nu nalaza ili ga moe proitati (lan 403 ZKP). Ipak, ispitivanje vetaka se moe obaviti naknadno ukoliko se nakon izvoenja dokaza i primedbi stranaka to pokaze kao neophodno.

Prvi cilj u prezentovanju dokaza vetaka pri osnovnom ispitiva-nju je da se predstavi iskustvo i strunost na razumljiv nain. Koristite vizuelna sredstva, kada je to mogue, da bi ste objasnili sloeno ili zbu-njujue svedoenje. Koristite svakodnevne analogije kada je to mogue. Objasnite tehnike termine i sluajte da ujete druge rei koje treba da budu objanjene kako svedoenje napreduje. Postupajte onako kako to sud eli. Postupajte sa profesionalnim svedokom tako to ete naglasi-ti da je svedok vie puta svedoio za odreenu stranu u postupku (npr. za tuilatvo ili za odbranu). Pazite na ton svedoenja. Ne elite da zvuite snishodljivo.

3. Pitanja koja navode na odgovor

Usled injenice da unakrsno ispitivanje nije tipino za krivi-no-procesnu praksu u Srbiji, deava se da pravnici pogreno razumeju koncept pitanja koja navode na odgovor. Naime, pitanja koja navode na odgovor mogu se ponekad pogreno razumeti kao sugestivna pita-nja ili kapciozna pitanja koja su po ZKP zabranjena prilikom ispiti-vanja svedoka (lan 98 ZKP). Da bi smo otklonili ovu zabunu moramo prvo da ispitamo razliku izmeu pitanja koja navode na odgovor i su-gestivnih i kapcioznih pitanja.


Sugestivna ili kapciozna pitanja polaze od pretpostavke da je lice izjavilo neto to nije priznalo.15 Dobar primer takvog neodgovara-jueg i nedozvoljenog pitanja bi bio ako tuilac u toku unakrsnog ispi-tivanja pita svedoka da li je ovo revolver kojim je ubijen g. Nikoli?, iako on zna da svedok nikada nije rekao da je video ko je ubio g. Nikoli-a. U tom sluaju, pitanja tuioca nemaju nikakav osnov pa ih zato ZKP ispravno zabranjuje.

Pitanja koja navode na odgovor s druge strane su zasnovana na stvarnim injenicama u dokazima i koriste se kod unakrsnog ispitivanja na glavnom pretresu da usmere opis koji daje svedok. Ona su, na primer, zasnovana na ranijim izjavama svedoka ili na injenicama koje se pojave u toku istrage. Pored toga, svrha pitanja koja navode na odgovor u toku unakrsnog ispitivanja je da ukau na nedoslednosti u ranijim izjavama ili nedoslednosti izmeu izjave svedoka i drugih dokaza, na fokusiran nain koji tedi vreme, tako to ograniavaju mogunost svedoka da izbegava ili skree odgovor na pitanje koje mu je postavljeno. Primer odgovaraju-eg pitanja koje navodi na odgovor u toku unakrsnog ispitivanja bio bi ako tuilac pita svedoka sledee:

Pitanje: Ranije ste rekli da ste u vreme kada je krivino delo izvreno, izmeu 12:00 13:00, bili u restoranu Kralj u Novom Sadu na ruku. Da li je to tano?

Odgovor: Da. Pitanje: Takoe ste pomenuli pri direktnom ispitivanju da ste

videli g. Jokia istog dana u Kragujevcu u 12:55. Da li je to tano?

Odgovor: Uvek sam imao problema sa vremenima i datumima. Kada sam rekao da sam video okrivljenog u to vreme ja sam bio na ruku na drugom mestu, moda sam bio...

Pitanje: Molim Vas odgovorite na pitanje: da li ste rekli da ste videli okrivljenog u Kragujevcu u 12:55? Da ili ne?

Odgovor: Da.

Voenjem unakrsnog ispitivanja na ovakav usmeravajui nain ukazali ste sudu na nedoslednost svedoenja svedoka, ime direktno i

15 Vidi lan 98 ZKP.


opravdano napadate njegov kredibilitet u oima suda. Advokat odbrane moe naravno uvek da postavi dodatna pitanja,16 ali korienje usmera-vajuih pitanja koja su formulisana na osnovu injenica potkrepljenim dokazima efi kasno pomau u usmeravanju svedoenja svedoka i usred-sreuju panju suda i svedoka na konkretne i vane nedoslednosti u sve-doenju svedoka. Postupanjem na ovaj nain izbegava se preopirnost i gubljenje vremena.

4. Upotreba materijalnih dokaza

Neiskusni zastupnici suvie esto troe puno vremena fokusiraju-i se na to koje e svedoke da pozovu, kako da organizuju svoje svedoke i kako da zastupaju svoj predmet. U toku postupka oni esto ne obraaju dovoljno panje na pravilno predstavljanje dokaza, svedoenja i fi zikih predmeta. S jedne strane, dok je identifi kovanje i obezbeivanje uverlji-vog dokaza od sutinske vanosti za uspeh na pretresu, s druge strane to je samo deli slagalice. Ako sud ne shvati u potpunosti ta neki od doka-za ini uverljivim, ili ako sud odreeni deo dokaznog materijala iskljui zbog toga to su pribavljeni na nain predvien lanom 16 ZKP, tada su prikupljeni dokazi u sutini bez znaaja. Stoga je na zastupniku da prati smernice iznete u donjem tekstu kako bi bio siguran da sud razume zato je dokaz koji je predoen stvarno relevantan i autentian, i zato bi treba-lo da bude prihvatljiv shodno odredbama ZKP.

a) Opta pravila o upotrebi dokaza

lan 82 ZKP daje generalnu osnovu za korienje svih dokaza pri-kupljenih u skladu sa Zakonikom, dok lan 16 ZKP daje iroku diskreci-ju sudu da odluuje o relevantnosti, dokaznoj vrednosti i teini odree-nog dela dokaza. Ipak, neki dokazi se smatraju neprihvatljivim shodno odredbama ZKP.17 Sud ima pravo da odbije zahtev da se odreeni dokaz izvede ako su injenice na koje se dokaz odnosi opte poznate, dovoljno ispitane ili priznate od strane okrivljenog tako da bi njihovo dalje ispi-

16 Vidi lan 402 ZKP.17 Vidi lan 16 ZKP.


tivanje bilo suvuno. Sud moe dalje da odbije takav zahtev ako je dokaz neodgovarajui ili ako sud zakljui da je zahtev motivisan eljom da se postupak uspori.

Uopteno, bilo koji dokaz koji se predstavlja treba da bude: (1) relevantan, (2) materijalan i (3) kredibilan.

b) Relevantnost Dokaz je relevantan ukoliko gravitira ka tome da injenicu u iji

prilog ili protiv koje je ponuen uini vie ili manje verovatnom. Da bi bio relevantan, odreeni dokaz ponuen u prilog ili protiv odreene i-njenice ne mora istu da uini izvesnom ili ak verovatnijom. Sve to se trai je da isti gravitira ka tome da uvea verovatnou injenice u prilog koje se nudi. Odmeravanje dokazne vrednosti dokaza je na sudu, te iako je odreeni dokaz sam po sebi slab, on e biti izveden, osim ako iz nekog drugog razloga ne bude izuzet. Na primer, ako se dokazuje da je okriv-ljeni naneo rtvi teku telesnu povredu u tui, svedoenje oevica tog ina je svakako relevantno, ali isto tako i svedoenje svedoka koji je uo podnosioca tube i okrivljenog da razmenjuju teke rei dan pre tue.

c) Kredibilitet (uverljivost)

Svedoenje je uverljivo ako dokaz koji je ponuen ispunjava ele-mentarne zahteve pouzdanosti. Drugim reima, utvrivanje da je dokaz kredibilan predstavlja utvrivanje da li postoji dovoljno osnova da se svedoenju treba verovati ili da je dokaz ono za ta se tvrdi da jeste (da je autentian).

d) Postavljanje potrebne osnove za dokaze

Dokazi se predlau u optunom aktu, na pripremnom roitu i eventualno na glavnom pretresu. Tuilac je duan da pazi tokom celog postupka na zakonitost prikupljanja dokaza.

Proces preliminarnog demonstriranja toga da je dokaz relevantan i uverljiv, te da nije iz nekog drugog razloga podloan izuzimanju, naziva se postavljanje potrebne osnove dokaza. Iako ova praksa nije ekspli-


citno prepoznata ili obavezna, za praktiare bi bilo korisno da je usvoje jer bi ista mogla biti od pomoi u izbegavanju nepovoljnih odluka ili kasnijih ukidanja presuda po albi.

Da bi uspeo u predmetu, zastupnik mora da na pretresu predoi svu korisnu i relevantnu dokumentaciju i druge fi zike dokaze (oruje kojim je izvreno ubistvo, otiske prstiju, itd.). Bez obzira na vrstu dokaza bilo da se radi o snimcima, raunima, fotografi jama, pismima, dijagramima ili tabelama zastupnik treba da uveri sud da je dati dokaz relevantan i uverljiv te da ima dokaznu vrednost. Pitanje izuzimanja dokaza mogu da pokreu strane ili sud samoinicijativno.18 Kada se dokaz oglasi ne-prihvatljivim, sud ne sme da svoju odluku zasniva na njemu. Pretresno vee mora da obrazloi svoju odluku, a strani je dozvoljeno da naknadno uloi albu na reenje pretresnog vea o dozvoljenosti dokaza.19

Zastupnik koji je razradio dobru teoriju predmeta i koji je paljivo sagledao jake i slabe strane svog predmeta zna koje dokaze namerava da predoi i razume kako svaki dokaz govori u prilog elemenata koje po-kuava da dokae. Pripremljeni zastupnik stoga treba da prihvati poziv da pre pretresa predoi sudu potencijalna pitanja od dokazne vanosti. To ne samo da tedi vreme suda ve i obezbeuje paljivo ispitivanje neslaganja u pogledu dokaza. Dalje, to omoguava zastupniku da pristu-pi pretresu sa punim razumevanjem dokaza na koje se moe osloniti u svom predmetu.

Da biste predstavili svoje dokaze na najubedljiviji i logian nain, razmotrite sledee pouzdane pristupe:

e) Poslovna dokumentacija

Treba da postavite sledea pitanja kako biste postavili osnovu za poslovnu dokumentaciju kao i njenu relevantnost i dokaznu vrednost:

Da li vam je poznat dokaz A (poslovna dokumentacija)?

Moete li da prepoznate ove dokumente?

18 Vidi lanove 16 i 82 ZKP. 19 Vidi lan 16 ZKP.


Da li ste vi ili vae kolege pripremili ove dokumente u okviru redovnog poslovanja vae kompanije?

Gde su ovi dokumenti uvani posle njihove pripreme?

Odakle su dobijeni ovi dokumenti?

Da li je redovni deo vaeg posla uvanje i voenje dokumentacije ovog tipa?

Da li su ovi dokumenti onakvi kakvi su oni koji su u vaoj nadlenosti?

Na osnovu vaeg ranijeg iskaza, da li su informacije koje se nalaze u dokumentima tane i da li su bile tane na dan [datum kada su dokumenti nastali]?

f) Snimljene trake

Treba da postavite sledea pitanja u cilju postavljanja osnove za snimljenu traku:

Da li ste ranije imali priliku da ujete glas g. Nenadovia?

Recite nam kako vam je poznat glas g. Nenadovia?

Koliko puta ste uli njegov glas?

Da li ste uli snimak oznaen kao dokaz B u cilju njegove identifi kacije?

Da li prepoznajete glas?

Kome pripada ovaj glas?


g) Fotografi je Treba da postavite sledea pitanja u cilju postavljanja osnove za

fotografi je:

Pokazujem vam ono to je obeleeno kao dokaz C da ga identifi kujete. Da li prepoznajete ono to se nalazi na fotografi ji?

Da li vam je poznata scena (lice, proizvod, itd.) prikazana na ovoj fotografi ji?

Kako vam je poznata scena prikazana na fotografi ji?

Da li scena prikazana na fotografi ji tano prikazuje scenu onako kako je se vi seate na dan (datum o kome se radi)?

h) Utvrivanje autentinosti potpisa

Treba da postavite sledea pitanja u cilju postavljanja osnove za potpis:

Da li vam je poznat potpis g. Nenadovia (osobe koja je potpisala pismo)?

Kako vam je poznat potpis g. Nenadovia?

[Pokaite svedoku dokaz D tuitelja da ga identifi kuje]

Da li prepoznajete potpis na dnu ovog lista?

iji je to potpis?


i) Utvrivanje autentinosti dokumenta pisanog rukom

Treba da postavite sledea pitanja u cilju postavljanja osnove za prihvatanje dokumenta pisanog rukom kao dokaza:

Da li vam je poznat rukopis g. Nenadovia?

Kako vam je poznat rukopis g. Nenadovia?

Pokazujem vam dokaz G tuilatva da ga identifi kujete.

Da li prepoznajete rukopis u ovom dokumentu?

Kome on pripada?

j) Dijagrami i drugi demonstrativni dokazi

(Napomena: svi demonstrativni dokazi koji se prikazuju moraju prethodno da budu predloeni u formi dokaza)

Treba da postavite sledea pitanja u cilju postavljanja osnove za dijagrame i demonstrativne dokaze:

Pokazujem vam dokaz E da ga identifi kujete. Da li vam je poznata oblast u kojoj se nalazi zgrada br.16 u ulici Kneza Miloa?

Kako vam je poznata ova oblast?

Na osnovu vaeg poznavanja ove oblasti, moete li da nam kaete da li scena prikazana na ovom dijagramu tano predstavlja oblast onako kako je se vi seate datog dana?


k) Alternative/generika osnova

Ako ste naili na probleme pokuavajui da iskoristite neku do-kumentaciju kao dokaz na pretresu i ne znate kako da to uradite, samo se prisetite osnovnih koraka koji su potrebni za postavljanje dokazne osnove:

Utvrdite da li je svedok upoznat sa dokumentom koji koristite kao dokaz.

Dajte svedoku da potvrdi autentinost dokumenta.

Pokaite da je dokument onakav kakav treba da bude.

Demonstrirajte relevantnost dokumenta za predmet.

Poto ste preduzeli ove korake, svi su izgledi da ste postavili dobru osnovu za odreeni dokaz.

5. Unakrsno (stranako) ispitivanje

Unakrsno ispitivanje koje je poznato i kao stranako ispitivanje, je novouspostavljeno pravo zastupnika prema novom ZKP.20 Dok kon-cept unakrsnog ispitivanja moe da bude nov za zastupnike u Srbiji, to je vetina sa kojom oni koji se bave ovom profesijom u skladu sa ZKP moraju da se dobro upoznaju.

a) Svrha unakrsnog ispitivanja

Prema vaeem ZKP dozvoljeno je jedino unakrsno ispitivanje svedoka.21 Okrivljeni ne mogu biti unakrsno ispitivani. Shodno lanu 86 ZKP, sasluanje okrivljenog sprovodi tuilac na jasan, oigledan i pre-

20 Vidi generalno lanove 98 i 402 ZKP.21 Vidi lan 98 ZKP.


cizan nain koji ne pretpostavlja da je optueni priznao injenice koje nisu priznate i ne moe da sadri pitanja koja navode na odgovor. Iako se svedoci koji se meusobno suoavaju ispituju odvojeno, oni mogu da budu pod zakletvom, a pitanja mogu da im se postavljaju naizmenino. lan 402 ZKP dalje predvia da, poto tuilatvo i odbrana zavre sa ispitivanjem svih svedoka koje je predloila jedna ili druga strana, pred-sednik sudskog vea i ostale sudije mogu takoe da postave bilo koje pitanje koje smatraju potrebnim.

Kao to je bio sluaj sa osnovnim ispitivanjem, cilj uspenog una-krsnog ispitivanja je da se obezbedi injenina podrka za teoriju pred-meta strane koja vri unakrsno ispitivanje. Unakrsno ispitivanje moe da ojaa va predmet na tri opta naina: (1) ono moe da prui injeninu podrku za vau teoriju predmeta koja na drugi nain nije mogua zbog toga to, na primer, svedok nije bio ispitan pre pretresa; (2) ono moe da tei da iznese informacije koje podravaju dokaze dobijene tokom osnovnog ispitivanja drugih svedoka, na primer, pokazivanjem da se se-anje vaeg svedoka u odnosu na odreene vane injenice poklapa sa svedoenjem lica koje se unakrsno ispituje; i (3) ono moe da tei da pokae da svedoku koji se unakrsno ispituje ne treba verovati zato to, na primer, ima loe pamenje, zato to je naklonjen vaem klijentu, itd. Stoga, nain na koji vi organizujete i vrite unakrsno ispitivanje u velikoj meri zavisi od toga kakvu vrstu dokaza elite da dobijete.

Osnove unakrsnog ispitivanja lana porodice da bi se pokazala pristrasnost ili nepoznavanje injenica

P: Vi volite svog sina, zar ne?O: Da.P: Niste sa njim 24 sata dnevno, je li tako?O: Tako je.P: Vi niste sa njim 7 dana nedeljno, je li tako?O: Da.P: Vi ne prodajete drogu, zar ne?


O: Ne.P: Vi ne volite drogu, je li tako?O: Ne.P: Znai vi ne volite prodavce droge?O: Ne.P: Da li bi ste bili razoarani kada bi ste saznali da je va sin

prodavao drogu?O: Da.P: Da li va sin zna da bi ste vi bili razoarani ako saznate da

je on prodavao drogu?O: Da.P: Vi ne oekujete da vam sin kae da se bavi prodajom

droge, zar ne?O: Ne.P: Znai vi ne oekujete da se va sin bavi prodajom droge

pred vama, zar ne?O: Ne, ne oekujem.

Sledei ovaj jednostavan niz pitanja vi ste sutinski uinili iskaz svedoka mnogo manje uverljivim jer je utvreno da sin, ako se bavio prodajom droge, to nije radio u prisustvu majke i da je inio sve kako ona to ne bi saznala.

b) Unakrsno ispitivanje u vezi ranijih nedoslednih izjava

Jedan od najefi kasnijih naina za dovoenje u pitanje izjave svedo-ka na pretresu je korienje ranije datih izjava koje nisu dosledne sa izja-vom koja se daje. Naalost, mnogi zastupnici ne znaju kako da koriste taj vaan dokaz na najbolji nain. Time se proputaju prilike da se otkriju slabosti u seanju, motivima ili drugim aspektima svedoenja svedoka suprotne strane.


Kada svedok daje izjavu na pretresu koja nije u skladu sa njegovim ranijim izjavama, pismima itd. vi najpre morate da istaknete pitanje na koje je na pretresu dat drugaiji odgovor. Budite sigurni da iskaz koji napadate oigledno nije u skladu sa ranijom izjavom svedoka. Mnogi iskusni zastupnici smatraju da je veoma korisno da naprave tabelu u ko-joj bi bili navedeni kljuni delovi ranijeg svedoenja ili izjava svakog svedoka, tako da ono to je izjavljeno lako moe da se uporedi sa onim to odreeni svedok kae na pretresu.

Primer izvoda iz tabele sa ranijim svedoenjima

31. januar -Priznanje posle hapenja

Saokrivljeni oki bio je glavni mozak prodaje droge. Transkript A, st. 45.

3. mart -Razgovor sa tuiocem u svojstvu svedoka saradnika

Saokrivljeni oki nije imao pojma da se radi o drogi.Transkript B, st. 234.

3. april -Drugi razgovor sa tuiocem u svojstvu svedoka saradnika

Saokrivljeni oki je svesno uestvovao u prodaji droge. Transkript C, st. 77.

Glavni pretres

Zatim treba da postavite sledea pitanja:

Da li se seate da ste dali izjavu (imenujte osobu) u vezi sa nesreom koja se dogodila?

Da li ste tu izjavu dali dobrovoljno?


Ko je bio prisutan kada ste dali izjavu?

Kada je data izjava?

o Svedoku tada treba pokazati dokaz i postaviti mu sledee pitanje: Pokazujem vam ono to je bilo oznaeno kao dokaz A tuilatva da ga identifi kujete. Da li je ovo kopija vae izjave?

o Na kraju, proitajte relevantan deo izjave, pisma itd. koji je direktno kontradiktoran sa svedoenjem svedoka na pretresu.

Osporavanje svedoenja korienjem dokumentovanih nedosled-nih izjava treba da bude uraeno na organizovan nain i izvedeno glatko i direktno. Relevantne strane i delovi izjave ili pisma treba unapred da budu oznaeni i naglaeni tako da se izbegne preturanje po materijalima ili gubljenje kontrole nad svedokom. Nita nije impresivnije nego kada vidite da zastupnik na pravilan nain dovodi u sumnju izjave svedoka korienjem nedoslednih izjava u pisanim dokumentima. To je veoma jednostavan postupak koji treba da se naui, a kada se jednom usavri moe se koristiti kao efi kasno sredstvo za unakrsno ispitivanje takvih svedoka na pretresu.

c) Unakrsno ispitivanje vetaka

Na pretresu moda nita nije tako izazovno kao unakrsno ispitiva-nje vetaka. U nastavku sledi nekoliko korisnih saveta o tome.

d) Opte napomene

Zastupnik uvek treba da unakrsno ispita vetaka. Nema nita gore nego da dozvolite vetaku da izloi svoje miljenje bez ikakvog suprot-stavljanja s vae strane. Ako tako postupite sud moe da poveruje da ste time to niste unakrsno ispitali vetaka zapravo prihvatili njegovo miljenje.


Zastupnik koji treba da unakrsno ispituje vetaka mora da bude veoma paljiv i dobro pripremljen pre nego to pristupi unakrsnom ispi-tivanju. Jedan od problema sa kojima se sreu zastupnici pri pokuaju da obave uspeno unakrsno ispitivanje vetaka je da obino vetak kontro-lie svedoenje stoga to veoma dobro poznaje oblast o kojoj daje nalaz i miljenje. Ono to jo vie zna da otea stvar je situacija kada zastup-nik nije toliko dobro upuen u pitanje koje razmatra vetak. Meutim, i pored toga zastupnik moe uspeno da unakrsno ispita vetaka tako to e se paljivo fokusirati na slabosti vetaka ili njegovog svedoenja i to pokazuje sudu.

Zastupnik koji se priprema za unakrsno ispitivanje vetaka mora p

PRIRUČNIK ZA TUŽIOCE REPUBLIKE SRBIJE O …pars.rs/files/Prirucnik o vestinama vodjenja...

Documents

Transcript of PRIRUČNIK ZA TUŽIOCE REPUBLIKE SRBIJE O …pars.rs/files/Prirucnik o vestinama vodjenja...