I DEO

1. Kao savremeni prilaz u upravljanju procesa i ljudi, menadzment se poima i kao proces kreiranja i odrzavanja uslova u kojima pojedinci radeci zajedno u grupama, efikasno ostvaruju odredjene ciljeve.

2. Grupa americkih autora istice da je to proces planiranja, organizovanja, usmeravanja i kontrolisanja aktivnosti zaposlenih u kombinaciji sa drugim organizacionim resursima kako bi se postigli postavljeni ciljevi.

3. Za menadzment se moze reci da je to vid samostalnog i profesionalnog ostvarivanja upravljacke delatnosti, u trzisnim uslovima, usmerene na postizanje odredjenih ciljeva, putem racionalnog koriscenja materijalnih i radnih resursa, uz primenu principa, funkcija i metoda menadzmenta.

4. Koncepcija naucnog upravljanja zapocela je svoj razoj u SAD pocetkom XX veka a njen osnivac je F. Tejlor ciju knjigu “Principi naucnog upravljanja” smatraju pocetkom priznavanje menadzment nauke u samostalnu naucnu oblast.

5. F. Tejlor je smatrao menadzment originalnom naukom koja se zasniva na fundamentima tacnih zakona, pravila, principa odvajanja od faktickog izvrsavanja samog rada.

6. Koncepcija administrativnog upravljanja usmerena je na razradu opstih problema i principa upravljanja organizacijom u celini.

7. A. Fajol “upravljati znaci planirati, organizovati, rasporedjivati, kontrolisati, komandovati”.

8. Koncepcija upravljanja s pozicije psihologije i ljudskih odnosa prva je definisala menadzment kao “ostvarivanje rada uz pomoc drugih lica”.

9. Istrazivanja koja je sproveo A. Maslov pokazala su da motivi za aktiviranje ljudi jesu neekonomskog karaktera.

10. Prilaz upravljanju kao procesu gradi se na postavci da je upravljanje proces u kome je delatnost usmerena na postizanje ciljeva organizacije, ne kao jendokratno delovanje vec kao seriju neprekinutih uzajamnih veza upravljackih funkcija.

11. Sistemski prilaz podrazumeva da su rukovodioci duzni da posmatraju organizaciju kao ukupnost medjuzavisnih elemenata, takvih kao sto su ljudi, struktura, zadaci i tehnologija koji su orijentisani na postizanje razlicitih ciljeva u uslovima stalnih promena u okruzenju.

12. Krajnji cilj menadzmenta firme sastoji se u ostvarivanju profita putem racionalne organizacije i upravljanja procesima. Profitabilnost firme potvrda je efikasnosti njene proizvodno-trzisne delatnosti koja se postize putem minimalizacije utrosaka.

13. Zadaci menadzmenta su:

stalno unapredjivanje proizvodnje i poslovanja motivisanje saradnika firme kao i stavranje odgovarajucih uslova rada stalna kontrola efektivnosti delatnosti firme, koordinacija rada svih organizacionih

delova firme stabilnost ponude i osvajanje novih trzista

14. Menadzment je moguce definisati kroz tri nivoa: strategijsko upravljanje, operativno upravljanje, kontrola.

15. Operativno upravljanje obuhvata aktivnosti na planu realizacije mnostva usvojenih mera koje se dele na:

organizaciju kao izgradnju potrebne strukture i potrebnih resursa rukovodjenje kao snalazljivost u uslovima izgradjene strukture

16. Upravljanje se shvata kao proces planiranja, organizovanja, motivacije i kontorle radi postizanja ciljeva organizacije.

17. Stvaralacka energija coveka koja se manifestuje kroz neprekinutu inicijativnost, kreativnost, istrajnost i samopouzdanje naziva se preduzetnistvo

18. Sadrzina pojma “preduzetnostvo” obuhvata i pojam biznis koji oznacava radnu aktivnost usmerenu na ostvarivanje zadataka i ciljeva na trzistu a odnose se na razmenu roba i usluga koristeci se uobicajenih formama i metodama trzisnog privredjivanja.

19. Za etiku se moze reci da pripada redu filozofskih disciplina koja se bavi motivima, tj pobudama coveka i grupa, postavljajuci norme – pravila ponasanja i delovanja, na putu ostvarivanja pozitivnih ciljeva. Time se etika definise i kao nauka o proucavanju i proceni moralnih vrednosti, kojima se sagledava filozofija htenja i pravila o moralu.

20. Isticanje znacaja organizacije, s tim u vezi i liderstva, susrecemo u hebrejskijm zapisima. Kao i mnostvo drugih ideja, tako i ideja o liderstvu se posmatra u kontekstu organizovanja grupa ljudi radi suprotstavljanju pretnjama napadaca.

21. Rimska imperija ostvaruje snazan razvoj zahvaljujuci izmedju ostalog, principima i vestinama organizovanja po principu centralizovane organizacije.

22. Naglasavajuci znacaj podele rada u savremenim uslovma, A. Smit istice tri glavne prednosti : rast umesnosti svakog radnika, ustede vremena izgubljenog pri prelasku s jedne vrste posla na drugu i bolje koriscenje novih masina.

23. Slozenost poslovnih procesa prikazuje se kroz sledece grupe aktivnosti:

tehnicke komercijalne finansijske sigurnosne knjigovodstvene upravljacke

24. Fajol definiste 14 principa rukovodjenja (menadzmenta):

1. Podela rada – specijalizacija za vrstu posla i potreba za usavrsavanjem2. Autoritet – ili ovlacsenje i odgovornosti koja ukazuju na zvanicni status menadzera3. Disciplina – obuhvata ponasanje u skladu sa pravilima sto podrazumeva strog ali

posten odnos prema podredjenima4. Jedinstvo komande – jedan sef treba da daje naredjenja podredjenom5. Jedinstvo usmeravanja – podrazumeva orijentaciju aktivnosti svih ucesnika ka istom

cilju6. Potcinjavanje individualnih interesa opstem dobru – davanje prednosti interesu

grupe u odnosu na pojedinacne interese7. Nagradjivanje – razradjen sistem motivacije zaposlenih i adekvatno vrednovanje

rezultata8. Centralizacija – oznacava stepen do koga su data ovlascenja9. Hijerarhija – ili lanac ovlascenja koji govori o nadleznosti organa i njihovom

medjusobnom odnosu10. Red – princip cije je znacenje najlakse sagledai preko zahteva “da se sve nalazi na

svom mestu”11. Pravicnost – princip koji zagovara korektan i jednak odnos prema saradnicima12. Postojanost zaposlenih – princip kojim se postize sigurnost zaposlenih za radno

mesto, cime se smanjuje njihova fluktuacija13. Inicijativa – iznalazenje resenja i aktiviranje na osnovu ideja tj preduzimljivost i

kreativnost koju treba da ostvaruju podredjeni14. Moral zaposlenih – razvianje osecaja za zajednistvo i timski rad.

25. Meri Folet analizira tri moguca nacina resavanja problema:

Dominacija – pobeda jedne strane nad drugom Kompromis – saglasnost postignuta na bazi ustupka i postovanja Integracija – najkonstruktivnije izmirenje protivurecnosti pri cemu se nista ne zrtvuje

a ucesnici konfilkta su zadovoljni

26. Sajmon smisao organizacije vidi u tome da se njome nadomeste slabosti koje proisticu iz neracionalnog delovanja coveka u organizaciji, nazivajuci to “kompenzacija ogranicene racionalnosti pojedinca”.

27. Divergencija – ili autonomni put razvoja neke skole ili pravca

Poliferacija – ili bujanje novih skola ili pravaca.

28. De Jordy ilustruje razlicite nacine i mogucnosti uticanja na procese u sistemima i navodi da su to:

Inventor – kao kreator novih proizvoda i procesa i organizacionog ambijenta Inovator – osoba koja ima potrebu da stalno inovira ambijent, vodjeni potencijalnom

sansom i mogucnosti alokacije resusra za postizanje uspeha Menadzer – kod njega je snazno izrazena organizaciona dimenzija u ovladavanju

procesima sto je polaziste u implementaciji ciljeva i strategije poslovanja Administrator – “domacin u kuci” cije delovanje obuhvata podrucje realizacije

zadataka definisanih od strane menadzera.

II DEO

1. Pedesetih godina XX veka N. Viner zapocinje objavljivanje radova, posvecenih kibernetici kao nauci o upravljanju i vezama u zivom svetu i masinama.

2. Osnovne premise kibernetskog upravljanja su: upravljacki sistem, upravljani sistem, rezultat procesa upravljanja i povratna veza.

3. Entropijom se definise mera narusenosti sistema i odnosa u njemu. Stihastivnost je neodredjenost.

4. Kako se za poslovni proces vezuje potreba ostvarivanja cilju usmerenih poslovnih rezultata, poslovni sistem se poima kao skup niza elemenata koji se dovode u funkciju ostvarivanja cilja. Otuda se u pokusajima pojmovnog oderedjenja poslovnog sistema provladjuju termini: cilj, covek, sredstva, zadatak, rezultat.

5. Kako sam cin donosenja odluka podrazumeva raspolaganje adekvatnim informacijama, razvijaju se savremeni informacioni sistemi kao podrska kvalitetnog odlucivanja.

6. Po osnovu posledica koje mogu izazvati odluke se dele na:

stateske takticne operativne

7. Sa gledista obuhvatnosti-pripadnosti funkciji odluke se mogu grupisati:

upravljacke rukovodne izvrsne

8. Prema poslovnim podrucjima kojima pripadaju odluke se dele na:

kadrovkse komercijalne finansijske investicione

9. Procesi kao predmeti standardizacije, zahtevaju identifikaciju po razlicitim osnovama: kvantitativno, vrednosno, tehnoloski, organizaciono, kvalitativno, vremenski i dr.

10. U vreme kada se upravljanje razvija na savremenim osnovama, teorija i praksa poznaje nekoliko osnovnih modela:

Menadzerski model Centralisticko planski model Samoupravni model Model suupravljanja

11. Navedeni modeli imaju u njima specificne osnove koje se ispoljavaju u sledecim vidovima: vlasnistvo nad kapitalom, nosioci i metode ostvarivanja funkcije upravljanja i trziste kao regulator ekonomskih procesa.

12. Jedan od najznacajnijih dostignuca na tom planu jeste “Evropski sistem industrijske demokratije” nastao u Francuskoj u XIX veku kao odgovor na sve snaznije zahteve sindikata za zastitom socijalnih i ekonomskih prava zaposlenih.

13. Individualizam i preduzetnostvo bitne karakteristike americkog coveka.

14. Metode menadzmenta se primenjuju na odnose izmedju organizacija kao i na odnose izmedju ljudi. Zato je metode potrebno interpretirati kao sposobnosti upravljackih uticaja na organizacije i ljude.

15. Metode menadzmenta se uvek odnose na ljude koji ostvaruju razlicite vidove radne aktivnosti. Moguce je navesti sledece metode upravljanja: organizaciono-administrativne, ekonomske i socijalno-psiholoske.

16. Unutar organizacije su moguce tri forme ostvarivanja organizaciono-administrativnih metoda: obavezna uputstva, usaglasenost i preporuke, zelje.

17. Ekonomske metode menadzmenta podrazumevaju razradu planova, ekonomskih pokazatelja i mera za njihovo ostvarivanje.

18. Glavni cilj primene socijalno psiholoskih metoda jeste izgradnja socijalno psiholoske klime, zahvaljujuci cemu ce se resavati vaspitni, organizacioni i ekonomski zadaci.

19. Principe upravljanja moguce je prikazati kao polazne ideje, zakonomernost i pravila delovanja rukovodioca u ostvarivanju upravljacke delatnosti.

20. U opste principe menadzmenta ubrajamo principe primenljivosti, sistematicnosti, vise funkcionalnosti, integracije, orijentacije na vrednost.

21. Planiranje kao orudje i alat menadzera u vodjenu aktivnosti poslovnog razvojnog karaktera ostvaruje se kao slozena funkcija koja u sebi sadrzi aktivnosti predvidjanja, odlucivanja i operativnog planiranja.

22. Smanjiti neizvesnost i rizik poslovanja, upoznavanjem okruzenja organizacije osnovni je zadtak menadzmenta u fazi previdjanja buducih dogadjaja i procesa.

23. Predvidjanje kao aktivnost koja daje procenu verovatnoce da ce se dogadjaji odigrati omogucava sagledavanje posledica na planove poslovanja i razvoja.

24. Pod pojmom sirine posla podrazumeva se broj operacija koje radnik obavlja na svom radnom mestu. U cilju konkretizovanja obima aktivnosti neohodno je dati odgovor na pitanje do koje operacije radnik ostvaruje aktivnosti cime se dolazi do odgovora na pitanje o dubini posla.

25. Kao sposobnost uticanja na druge, time i vrsenja vlasti i autoritet se javlja kao koheziona snaga grupe, na putu ostvarivanja zajednickih ciljeva. Delegiranje je sposobnost podele vlasti.

26. U grupu svesnih uticaja ulaze sugestija, ubedjivanje, molba, pretnje, podmicivanje i naredbe. U grupu emocionalnih uticaja spadaju prihvatanje i oponasanje.

27. Zvanicni autoritet proizilazi iz uloge koja je dodeljena menadzetima koja podrazumeva posedovanje odredjenih prava sa kojima su u srazmeri i obaveze koje proisticu iz uloge.

28. Stilovi vodjenja: autokratski, demokratski i “sve moze”.

29. Likertovi stilovi menadzmenta: autokratski – primitivno totalitarni, dobrocudni, konsultativni, participativni.

30. Fidler izvlaci pouku “... mnogo je lakse menjati razlicite aspekte posla nego menjati coveka”.

31. Handijeva teorija liderstva gradi svoj pristup na faktorima od kojih zavisi izgradnja optimalnog stila liderstva gde do punog izrazaja dolazi umesnost menadzera da vrsi njihovo uskladjivanje.

32. Sposobnost menadzera da predvidi, uoci i otkloni pojavu koja moze imati negativnog uticaja na rezultat, jedna je od potrebnih osobina uspesnog menadzera na kojoj se gradi sistem preventivne kontrole.

III DEO

1. Uvek je potrebno traziti motive ponasanja, te se motivacija moze definisati kao voljna pokretacka energija za podsticanje sebe i drugih u procesima rada i stvaralastva, radi ostvarivanja licnih i ciljeva organizacije.

2. Motivi coveka kao jedinke i ucesnika organizacije su medjusobno kompatilibnli pri cemu logika hijerarhije organizacije istice u prvi plan zajednicke naspram pojedinacnih interesa.

U osnovi oni se odnose na:

motive iz domena opstanka organizacije i pojedinaca motive iz domena razvoja organizacije i licnosti.

3. Ilustracija procesa motivacije

Inicijalni motivacioni impuls - potrebe

Radno angazovanje Sticanje vrednosti

Motivacioni bilans zelje: mogucnosti

Zadovoljavanje potreba

Pribavljanje i upotreba dobara

4. Osnovni zadaci motivacije koje menadzer trebad a ostvari jesu:

stvaranje razumevanja, od strane svakog saradnika, sustine i znacaja motivacije u procesu rada

obucavanje kadrova i rukovodeceg tima psiholoskim osnovama razvianja odnosa unutar organizacije

formiranje rukovodioca demokratkskog profila u upravljanju kadrovima uz koriscenje savremenih metoda motivacije.

5. A. Maslov Hijerarhija motivatora:

fizioloske potrebe potrebe za sigurnoscu socijalne potrebe egoisticne potrebe potrebe za samopotvrdjivanjem i licnim razvojem

6. Polaziste teorije X:

Covek ima sklonost ka neradu i koristi svaku priliku za izbegavanje radnog angazovanja

U cilju ostvarivanja ciljeva organizacije ljude treba prisiliti, netrati, kontrolisati zastrasivati

Nedovoljno ambiciozan covek zeli da bude usmeravan, voli odgovornost i to ga cini sigurnijim

7. Polazista teorije Y:

Covek radi iz potrebe kao sto se odmor i razonoda mogu smatrati potrebom Inicijativnost i samokontrola prirodno je ponasanje na radu, pri cemu se ostvaruje

potpunije angazovanje coveka Potreba preuzimanja i trazenje odgovornosti jedno je od stanja u kome se stvara

prostor za razvoj ideja i kreativnosti

8. Polazeci od stava da ljudi zele zadovoljstvo a da izbegnu bol, svoje aktivnosti usmeravaju u pravcu koji im omogucava postizanje sto vece koristi uz najmanju cenu.

9. Kriza oznacava stanje usporenog ikli zaustavljenog razvoja, cime se otvara niz pitanja iz domena razvoja, marketinga, efikasnosti menadzmenta, proizvodnog asortimana, novcanih tokova itd.

10. Upravljacko rukovodnu krizu karakterise stanje neadekvatnog kadrovskog ekipiranja i nesinhronizacija aktivnosti usmeravajuceg karaktera.

11. Tri osnovna uzroka nastakna krize:

Prvi, osnovni uzrok nastajanja kriznih elemenata i krize nalazi se i neadekvatnoj izgradjenosti modela menadzmenta cime se disporporcije u poslovanju javljaju kao logicna posledica neuredjenosti i disharmonije aktivnosti usmeravajuceg karaktera

Drugi, neadekvatan odnos menadzmenta prema promenama u okruzenju sto se manifestuje preko: zanemarivanja trzista, tehnoloskoh zaostajanja, finansijske prezaduzenosti, zaustavljanje priliva kadrova, neadekvatnih informacionih komunikacija sa okolinom

Treci, predstavlja narusavanje efikasnosti poslovanja posmatrano kroz neostvarivanje osnovnih ekonomskih principa racionalnosti poslovanja: produktivnosti, ekonomicnosti i rentabilnosti kao i losa realizacija razvojnih projekata, sto su neki od internih razloga nastajanja kriznog stanja

12. Plan izlaska iz krize podrazumeva fazni pristup u njegovom definisanju i sprovodjenju pri cemu je faza identifikacije elemenata i kriznog stanja pocetna prva faza, druga faza odnosi se na stabilizaciju poslovanja i kreiranje planova za sledecu trecu fazu izlaska iz krize koja obuhvata aktivnosti rasta i razvoja poslovnog sistema.

13. Tri elementa koji ukazuju na nastanak krize: prezivljavanje, gubici u duzem vremenskom periodu, gubljenej trzisnih pozicija.

14. Ubrzani razvoj menadzmenta posledica je sve snaznijeg prodora saznanja iz mnogih naucnih oblasti u ovu oblast cime se mogu tumaciti sve brojnije i sveobuhvatnije promene. Njihov uticaj je narocito izrazen na podrucju: trzista, organizacije i informatike.

15. Analiticke osobine menadzera :

resavanje problema

donosenje odluka ophodjenje sa ljudima da podstice timski rad

16. Drustvene osobine:

komuniciranje ubedjivanje i pregovaranje delegiranje poslova komandovanje

17. Licne karakteristike:

emotivno stabilni kreativni brzo razmisljaju samouvereni