Primena.nacela.oportuniteta Publikacija1

PRIMENA NAELA OPORTUNITETA U PRAKSIizazovi i preporuke

prof. dr Stanko Bejatovi, prof. dr Vojislav uri, prof. dr Milan kuli, dr Goran Ili, mr Jasmina Kiurski, mr Marina Mati, Radovan Lazi, Svetlana Nenadi, Verica Trnini

PRIM

ENA

NA

ELA

OPO

RTU

NIT

ETA

U P

RAKS

I iz

azov

i i p

repo

ruke

CMYK

PRIMENA NAELA OPORTUNITETA U PRAKSI

izazovi i preporuke

Zahvaljujemo se organizaciji Balkanski fond za demokratiju (Bal-kan Trust for Democracy) i ambasadi Kraljevine Holandije u Re-publici Srbiji to su podrali projekat ,,Unapreenje efi kasnosti krivinopravnog sistema kroz efi kasniju primenu principa tuilakog oportuniteta (tuilaka diskrecija). Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i nuno ne izraavaju stavove Balkan-skog fonda za demokratiju i Kraljevine Holandije.

Primena naela oportuniteta u praksiizazovi i preporuke

Izdava:Udruenje tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije

Autori:prof. dr Stanko Bejatovi, dr Vojislav uri, prof. dr Milan kuli, dr Goran Ili, mr Jasmina Kiurski, , mr Marina Mati, Radovan Lazi, Svetlana Nenadi, Verica Trnini

Saradnici:Leposava Porubovi-Vujanovi, Moma Ili

Tira:500

tampa:ATC, Beograd

Beograd, 2012.

CIP - ,

343.131

PRIMENA naela oportuniteta u praksi : izazovi i preporuke / Jasmina Kiurski ... [etal.]. - Beograd : Udruenje tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, 2012 (Beograd : ATC). - 168 str. : tabele, graf. prikazi ; 24 cm

Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-87259-31-71. , []a) - COBISS.SR-ID 190157580

prof. dr Stanko Bejatovi, dr Vojislav uri, prof. dr Milan kuli, dr Goran Ili, mr Jasmina Kiurski, , mr Marina Mati,

Radovan Lazi, Svetlana Nenadi, Verica Trnini

PRIMENA NAELA OPORTUNITETA

U PRAKSIizazovi i preporuke

Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije

Beograd, 2012.

5

PREDGOVOR

Marta 2012. navrava se deset godina od uvoenja naela opor-tuniteta u nae pozitivno krivino procesno zakonodavstvo. Ovo na-elo prvi put je uvedeno u Zakonik o krivinom postupku 2001. go-dine, koji je stupio na snagu 28. marta 2002. i u to vreme predstavljao jednu od najznaajnijih novina u pravosuu. Uvoenjem lana 236. i 237. ZKP-a, koji reguliu naelo oportuniteta, zakonodavac je pre svega bio motivisan racionalizacijom krivinog pravosua i rasteree-njem sudova, sledei tako opti svetski trend u krivinom procesnom pravu, obeleen mogunou dogovora izmeu uesnika u krivinom postupku i idejom restorativne pravde. U periodu od deset godina, navedene odredbe Zakonika o krivinom postupku pretrpele su vei broj izmena i dopuna koje, naalost, nisu doprinele usavravanju ovog naela jer su bile nedovoljno jasne, bez koncepcije, doslednosti i logi-ke. Na prvi pogled, deluje da je naelo oportuniteta evoluiralo u na-em krivinom procesnom pravu, kako u sferi krivinih dela na koja se moe primeniti tako i u sferi procesnih faza postupka gde se moe predloiti, ali se zapravo nije mnogo odmaklo od poetne koncepcije. To samo ukazuje na odsustvo sluha zakonodavca na brojne primed-be strune javnosti u pogledu zakonske regulative ovog naela i pro-blema u njegovoj primeni u praksi. Naime, i pored brojnih strunih skupova na ovu temu i vie izmena i dopuna Zakonika o krivinom postupku, vaee zakonsko reenje, kao ni reenje u novom zakoniku o krivinom postupku1, nije u skladu s komparativnim zakonodav-

1 Slubeni glasnik RS, br. 101/11 od 30. decembra 2011. godine. Novi zakon-ik o krivinom postupku stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a poee da se primenjuje 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivina dela organizovanog kriminala ili ratnih zloina koji se vode pred posebnim odeljenjem nadlenog suda. Za takve sluajeve novi zakonik primenjuje se od 15. januara 2012. godine.

6

stvom i Preporukom br. R (87) 18 Saveta Evrope u vezi s pojedno-stavljenjem krivinog pravosua2, kao i Preporukom REC (2000) 19 u vezi sa ulogom javnog tuioca u krivinopravnom sistemu.3 Dodatni problem, svakako, predstavlja specifi na situacija u Srbiji, jer se sada istovremeno primenjuju, to jest vae dva zakonika o krivinom po-stupku, koja na razliite naine ureuju naelo oportuniteta.

Uz injenicu da naelo oportuniteta zbog svog znaaja zahteva znatno iru i detaljniju normativnu razradu, kao i zbog brojnih pri-medbi strune javnosti, nametnula se potreba da se preispitaju vaea zakonodavna reenja i primena ovog naela u praksi. Nesporno, po-vean je broj sluajeva na koje je primenjeno naelo oportuniteta u odnosu na poetni period, kada se ovaj broj izraavao u desetinama, a sada u stotinama, ali se opravdano postavlja pitanje da li je to dovoljan broj u odnosu na ukupan broj primljenih i odbaenih krivinih pri-java. To je bilo mogue utvrditi samo ozbiljnom analizom zakonske regulative i empirijskim istraivanjem pravosudne prakse, zbog ega je Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, zajed-no sa Partnerima za demokratske promene, sprovelo istraivanje u 11 osnovnih i viih javnih tuilatava u Srbiji za period od 1. januara 2008. do 30. septembra 2011. godine. Projekat je realizovala grupa autora: dr Stanko Bejatovi, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, dr Vojislav uri, profesor Pravnog fakulteta Univer-ziteta u Niu, dr Milan kuli, profesor Pravnog fakulteta u Beogra-du, dr Goran Ili, zamenik republikog javnog tuioca, mr Jasmina Kiurski, zamenik apelacionog javnog tuioca u Beogradu, Radovan Lazi, zamenik apelacionog javnog tuioca u Novom Sadu, Svetlana Nenadi, zamenik prvog osnovnog javnog tuioca u Beogradu, Verica Trnini, savetnik u Apelacionom javnom tuilatvu u Beogradu i mr Marina Mati, ekspert za strateki razvoj Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije.

Projekat je rezultat sprovedenog istraivanja, a tom prilikom utvreno je da je primena naela oportuniteta i dalje dosta neujedna-ena, kao i da postoji razliito postupanje javnih tuilatava. Odgovor

2 Usvojena od strane Saveta ministara na 410. sednici odranoj 17. septem-bra 1987. godine.

3 Usvojena od strane Saveta ministara na 724. sednici odranoj 6. oktobra 2000. godine.

7

na to treba traiti pre svega u nedovoljnoj i nepreciznoj zakonskoj re-gulativi lana 236. i 237. ZKP-a, ali isto tako i u nedovoljnoj spremno-sti javnih tuilaca za uspenu i pravilnu primenu ovog naela. Cilj projekta je da u odsustvu smernica za primenu naela oportuniteta javnim tuiocima olaka rad tako to e ukazati na kljune proble-me u praksi i dati odgovore kako ih prevazii. Stoga ovaj projekat za cilj pre svega ima identifi kaciju prepreka za efi kasnu primenu naela oportuniteta i poboljanje trenutne javnotuilake prakse. To dalje pretpostavlja podizanje svesti, podrku i edukaciju javnih tuilaca za efi kasnu primenu naela oportuniteta, kao i opte javno promovisanje principa restorativne pravde.

Da bi javni tuioci ostvarili svoja zakonska ovlaenja, potrebno je stvoriti uslove za njihov rad i motivisati ih za primenu naela opor-tuniteta, kako bi, s jedne strane, rasteretili sudove, a s druge strane veu panju i vreme posvetili obradi sloenih i kompleksnih predme-ta, te tako omoguili punu efi kasnost pravosudnog sistema.

U prvom delu projekta autori su detaljno analizirali nacionalno zakonodavstvo (odredbe lana 236. i 237. ZKP), dok su u drugom delu analizirali prikupljene statistike podatke o postupanju javnih tuilatava u primeni naela oportuniteta, da bi na kraju, na osnovu tako sprovedene analize, izneli zakljuna razmatranja. Time je javnim tuiocima omogueno da sveobuhvatno sagledaju znaaj naela opor-tuniteta i eventualne prepreke u njegovoj primeni. Meutim, ovaj pro-jekat ima za cilj da ukae na znaaj naela oportuniteta ne samo stru-noj ve i iroj javnosti, kako bi se otklonile zablude da naelo opor-tuniteta predstavlja privilegiju osumnjienog/okrivljenog lica, ve da, naprotiv, omoguava zatitu interesa oteenog/rtve krivinog dela i efi kasnost krivinog postupka. Stoga se autori nadaju da e ovaj pro-jekat biti od pomoi ne samo javnim tuiocima ve i sudijama, kao i iroj javnosti, u sagledavanju i razumevanju ove oblasti. Takoe, na-damo se da e rezultati istraivanja prezentovani u projektu doprineti veoj efi kasnosti u primeni naela oportuniteta i korigovanju javno-tuilake prakse u smislu ujednaenog postupanja javnih tuilaca, te da e i zakonodavcu posluiti kao dobra osnova u iznalaenju boljih zakonskih reenja. Vei stepen ujednaenosti u postupanju odnosi se pre svega na formalne radnje koje javni tuioci preduzimaju u razli-itim fazama primene naela oportuniteta, s tim da se mora sauvati

8

diskreciono pravo javnog tuioca da samostalno odluuje o vrenju funkcije krivinog gonjenja, jer je to sutina i smisao naela oportuni-teta. Naime, i pored ukazanih problema u praksi i nepreciznosti zako-nika, znaaj ovog naela ne moe se dovesti u pitanje, niti obezvrediti uloga javnog tuioca u njegovoj primeni.

U ime Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Sr-bije i grupe autora, zahvaljujemo Partnerima za demokratske prome-ne na saradnji prilikom izrade projekta, kao i javnim tuilatvima na ukazanoj pomoi u realizaciji istraivakog dela.

Beograd, 2012. godine

Mr Jasmina Kiurskipredsednik Programskog saveta Udruenja

javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije

9

SADRAJ

PREDGOVOR 5

SADRAJ 9

I. PREDMET, CILJEVI I METODOLOGIJA ISTRAIVANJA 13

II. POJAM, OPRAVDANJE I VIDOVI OPORTUNITETA KRIVINOG GONJENJA 17

III. ODLAGANJE KRIVINOG GONJENJA KAO POSEBAN VID OPORTUNITETA 29

1. Zakonsko ureenje odlaganja krivinog gonjenja 292. Odlaganje krivinog gonjenja u pravosudnoj praksi 68

1. Podaci o osumnjienom/okrivljenom 68 a) Pol uinioca 69 b) Starost uinioca 70 c) Obrazovanje uinioca 71 d) Zanimanje uinioca 73 e) Imovno stanje uinioca 75 f) Brano i porodino stanje 77 g) Osuivanost za krivina dela i kanjavanost/osuivanost za prekraje 80 h) Ponovna primena oportuniteta 83

2. Podaci o uinjenom krivinom delu 84 a) Krivino delo 84 b) Stadijumi izvrenja krivinog dela 90 c) Sticaj krivinih dela 91 d) Sauesnitvo 93

10

3. Podaci o pretkrivinom postupku 96 a) Vreme proteklo od uinjenog krivinog dela do podnoenja krivine prijave 96 b) Odluke javnog tuioca po krivinoj prijavi 98 c) Predlog za primenu naela oportuniteta 99 d) Naloene mere kod uslovnog odlaganja krivinog gonjenja 100

(1) Obim primene mera 100(2) Uplaeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove 105(3) Obavljen drutveno korisni rad 107(4) Vreme ispunjenja mere 109(5) Izvrenje mera u roku 112

e) Saglasnost oteenog 117 f) Odobrenje suda kojim se nadometa saglasnost oteenog na primenu mera iz l. 236. st. 1. ta. 2. i 3. ZKP 118

4. Primena naela oportuniteta kod krivinog dela neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a KZ-a 120

5. Slubena beleka o mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja 121

6. Okolnosti koje javni tuilac ceni pri primeni naela oportuniteta 123

7. Primena mera iz lana 236. stav 1. ZKP kod sporazuma o priznavanju krivice 126

8. Nerealizovani dogovori stranaka o primeni naela oportuniteta 126

9. Pregovori o primeni naela oportuniteta 128

10. Odluka o primeni oportuniteta krivinog gonjenja 129

11. Primedbe oteenog na postupanje javnog tuioca, odnosno suda u primeni naela oportuniteta 131

11

IV. PRIMENA OPORTUNITETA IZ RAZLOGA PRAVINOSTI (L. 237. ZKP)133 133

V. USLOVNO ODUSTAJANJE OD OPTUBE NA GLAVNOM PRETRESU 136

1. Zakonska regulativa 136 1. Zakonski uslovi za primenu oportuniteta na glavnom pretresu 136 2. Postupak uslovnog odustajanja od optube 138

2. Pravosudna praksa 145 1. Obim primene uslovnog odlaganja optube na glavnom pretresu 145 2. Karakteristike primene oportuniteta na glavnom pretresu 147 3. Nalaganje mera prilikom primene oportuniteta na glavnom pretresu 154

VI USLOVI ODLAGANJA KRIVINOG GONJENJA KAO MOGUI ELEMENT SPORAZUMA O PRIZNAVANJU KRIVICE 156

VII. ZAKLJUNA RAZMATRANJA 162

VIII. ANEX I 168 Upitnik 168

13

I

PREDMET, CILJEVI I METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

Oportunitet krivinog gonjenja jedno je od naela na kojima se danas temelji ureenje krivine tube, bilo kao osnovno naelo ili kao odstupanje od naela legaliteta, sve vie kao komplementarno, a ne nje-mu suprotstavljeno naelo. Oportunitet krivinog gonjenja vai u polju omeenom naelom ofi cijelnosti, kome je pretpostavka sistem javne kri-vine tube. To znai da se diskreciono gonjenje rasprostire na krivina dela koja se gone po slubenoj dunosti od strane za to posebno usta-novljenog dravnog organa javnog tuioca. Prema naelu oportuniteta, javni tuilac najpre ceni postoje li stvarni i pravni razlozi za pokretanje postupka, pa ako su ti zakonski uslovi ispunjeni, tek onda procenjuje celishodnost gonjenja. Otuda je mogue da krivino gonjenje izostane i kada se steknu sve zakonske pretpostavke za pokretanje krivinog po-stupka, u sluajevima kad javni tuilac oceni da bi to bilo u javnom inte-resu, rukovodei se obzirima celishodnosti za koje nae da postoje.

Osnovna svrha uvoenja oportuniteta u sistem krivine tube naj-ee se vidi u poveanju efi kasnosti krivinog postupka i rastereenju sudova, te se moe rei da oportunitet krivinog gonjenja u biti pred-stavlja diverzioni model, protkan idejama konsenzualne i restorativne pravde, ija je svrha racionalizacija krivinog postupka i postizanje nekih vanprocesnih i politikih ciljeva.4 U krivino procesno zakonodavstvo Srbije oportunitet krivinog gonjenja punoletnih lica uveden je Zako-nikom o krivinom postupku iz 2001. godine. Naelo oportuniteta kri-vinog gonjenja punoletnih lica ustanovljeno je za krivina dela za koja je propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a predvie-na su bila dva njegova oblika uslovno odlaganje krivinog gonjenja i odbacivanje krivine prijave iz razloga pravinosti. Novelom procesnog zakonika iz 2009. godine proireno je polje vaenja naela oportuniteta i

4 Dr Vojislav uri, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u krivinom postupku Srbije, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 2-3/2011, str. 205.

14

uveden jo jedan njegov oblik. Sada se uslovno odlaganje krivinog go-njenja moe primenjivati i za krivina dela sa zapreenom kaznom do pet godina zatvora ako javni tuilac pribavi odobrenje suda. Proirena je lista mera kojima se moe usloviti primena oportuniteta krivinog gonjenja, a uslovno odustajanje od optube uvedeno je kao novi vid oportuniteta koji se primenjuje na glavnom pretresu. Tom novelom je predviena i obaveza javnog tuioca da za krivina dela sa zapreenom kaznom do tri godine zatvora obavezno ispita mogunost primene uslovnog odlaganja krivinog gonjenja. Time je uinjen radikalni zahvat u ureenje krivine tube jer je za ova krivina dela naelo oportuniteta postalo osnovno na-elo, a ne odstupanje od naela legaliteta. Tendencija irenja oportuniteta krivinog gonjenja zaustavljena je Zakonikom o krivinom postupku iz 2011. godine: polje vaenja uslovnog odlaganja krivinog gonjenja po-novo je ogranieno samo na krivina dela sa zapreenom kaznom do tri godine, ukinut je oportunitet na glavnom pretresu i izbrisana je obaveza javnog tuioca da za svako od tih krivinih dela ispita ima li mesta pri-meni uslovnog odlaganja krivinog gonjenja, ime naelo oportuniteta ponovo postaje izuzetak, a ne osnovno naelo koje koegzistira s naelom legaliteta krivinog gonjenja.

Zakonskom regulativom, ukratko opisanom, determinisan je opti okvir istraivanja. Predmet istraivanja jeste oportunitet krivi-nog gonjenja punoletnih lica, posmatran sa dva aspekta istraivana je zakonska regulativa ovog procesnog naela i njegova primena u pra-vosudnoj praksi. Istraivanjem je obuhvaena pozitivnopravna regu-lativa oportuniteta krivinog gonjenja, prema Zakoniku o krivinom postupku iz 2001. godine, i ureenje ovog procesnog naela prema novom procesnom zakonodavstvu, ija primena treba da otpone 15. januara 2013. godine. U okviru ovako odreenog predmeta istraiva-nja, obuhvaeni su svi vidovi oportuniteta krivinog gonjenja prema punoletnim licima, uslovno odlaganje krivinog gonjenja, odbaciva-nje krivine prijave iz razloga pravinosti i uslovno odustajanje od optube na glavnom pretresu. Za svaki od ovih vidova oportuniteta kritiki je prikazana zakonska regulativa i ispitana njegova primena u praksi javnih tuilatava i krivinih sudova.

Neposredni predmet istraivanja bile su odluke javnih tuilaca da primene bilo koji od navedenih oblika oportuniteta krivinog go-njenja, sadrane u javnotuilakim spisima.

15

Cilj istraivanja jeste da se proue i ocene procesna pravila va-eeg i novousvojenog procesnog zakonika kojima se ureuje opor-tunitet krivinog gonjenja punoletnih uinilaca, kao i da se utvrde karakteristike njegove primene u pravosudnoj praksi, da bi se, na osnovu sveukupne analize pravnih propisa i procesne stvarnosti, predloila zakonska reenja de lege ferenda. Iz ovako odreenog op-teg cilja istraivanja, proizali su neposredni ciljevi usmereni u dva pravca, kojima su odreeni istraivaki zadaci. Prvi pravac tie se nor-mi procesnog prava. Zadatak je da se protumae norme dosadanjeg i novog procesnog zakonika, te da se, na bazi kritike analize, konsta-tuju prednosti i nedostaci, oceni koncepcijska, sadrinska i pravno-tehnika validnost zakonske regulative, kako bi se izveo zakljuak da li zakonska reenja odgovaraju svrsi i kriminalnopolitikim ciljevima naela oportuniteta. Druga grupa istraivakih zadataka vezana je za oportunitet krivinog gonjenja u pravosudnoj praksi. Zadatak empi-rijskog istraivanja jeste da se ustanove karakteristike primene opor-tuniteta u javnotuilakoj praksi na temelju ispitivanja i prouavanja osobenosti vezanih za uinioca prema kojima se primenjuje oportu-nitet, za prirodu, vrstu i teinu krivinih dela, te za postupak primene svih vidova oportuniteta, kao to su okolnosti koje javni tuilac uzima u obzir, mere koje nalae uiniocu, stav oteenog i odluke krivinog suda ako u tom postupku uestvuje, kao i druge osobenosti postupka primene oportuniteta.

Realizacija postavljenih ciljeva projekta ostvarena je analizom procesnog zakonodavstva i istraivanjem sudske prakse, a itav istrai-vaki projekat realizovan je u periodu od tri meseca. Najpre su utvreni metodologija i plan istraivanja, a zatim izraen odgovarajui upitnik, po kojem su istraivai prikupljali statistike podatke iz javnotuila-kih spisa. Prikupljeni podaci selektovani su i pohranjeni u raunarsku bazu podataka, a potom obraeni primenom statistikih metoda, ana-lizirani i prezentovani u odgovarajuoj formi, putem grafi kona, tabela i drugih uobiajenih oblika prikazivanja statistikih podataka.

Da bi se izvrilo empirijsko istraivanje sudske prakse, bilo je po-trebno da se najpre odredi uzorak koji e biti dovoljno reprezentativan u pogledu broja krivinih predmeta i podruja pravosudnih organa gde se primenjuje istraivano procesno naelo. Zamisao je bila da se empirijsko istraivanje obavi u deset osnovnih javnih tuilatava i rav-

16

nomerno pokrije itavo podruje Srbije, obuhvatajui glavni grad i sve vee gradove. Zbog razlika u tehnikom prikazivanju statistikih poda-taka do kojih su istraivai doli uvidom u spise javnotuilakih pred-meta, raunarskom tehnologijom nije bilo mogue obraditi podatke iz tri javna tuilatva, tako da su selektovani, prikazani i analizirani statistiki podaci iz osam osnovnih tuilatava: u Beogradu, Jagodini, Kraljevu, Panevu, Pirotu, Somboru, Valjevu i Vranju. Istraivai su imali zadatak da u svakom tuilatvu, iz javnotuilakih spisa, obrade po 50 krivinih predmeta u kojima je primenjen neki od vidova opor-tuniteta. Predmeti su birani metodom sluajnog uzorka, u periodu od tri i po godine (2008 2011). Ukoliko u nekom javnom tuilatvu, u istraivanom periodu, nije bilo pedeset sluajeva primene oportunite-ta, istraivai su imali obavezu da obrade onoliko predmeta koliko je stvarno u tom tuilatvu bilo primene oportuniteta. Po sprovedenom istraivanju, konstatovano je da samo u jednom osnovnom javnom tuilatvu (Jagodina) nije bio ostvaren zadati istraivaki kvantum pri-mene oportuniteta. Tako se dolo do 377 obraenih krivinih predme-ta u kojima su javni tuioci primenili oportunitet krivinog gonjenja, to je, po svim kriterijumima, reprezentativni uzorak.

Kao hipotetiki okvir, postavljene su tri hipoteze o praktinoj primeni oportuniteta krivinog gonjenja. Osnovna je hipoteza da se naelo oportuniteta nedovoljno primenjuje u javnotuilakoj praksi, ali da ima tendenciju stalnog porasta. Zato bi usavravanjem zakonodav-ne regulative, strunim radovima i optim uputstvom trebalo ohrabri-ti javne tuioce da primenjuju naelo oportuniteta umesto pokretanja krivinog postupka u svakom sluaju kad ocene da bi to bilo u javnom interesu. Druga hipoteza je da se razlikuje obim primene pojedinih vi-dova oportuniteta. Imajui u vidu naunu i strunu kritiku oportuni-teta na glavnom pretresu, upuenu zbog koncepcijskih i sadrinskih nedostataka, te nedovoljne i pogrene zakonske regulative, a polazei od hipoteze da ovaj vid oportuniteta nije prihvaen u praksi, moemo konstatovati da je opravdano ukidanje uslovnog odlaganja optube na glavnom pretresu, kao vida oportuniteta krivinog gonjenja. Trea hipoteza je da primena oportuniteta u svakom tuilatvu ima specifi -nosti po kojima se razlikuje od drugih, i to u pogledu okolnosti odlu-ujuih za primenu oportuniteta kod krivinih dela i mera kojima se uslovljava njegova primena, kao i sam postupak primene.

17

II

POJAM, OPRAVDANjE I VIDOVI OPORTUNITETA KRIVINOG GONjENjA

1. Pojam i osnovna obeleja naela oportuniteta krivinog gonjenja

Jedno od sve znaajnijih naela ureenja krivinog gonjenja i u krivinom procesnom zakonodavstvu i javnotuilakoj praksi Sr-bije jeste naelo oportuniteta. Njegova se sutina ogleda u ovlaenju javnog tuioca da u sluajevima sticanja stvarnih i pravnih razloga u konkretnom sluaju ceni da li je oportuno (celishodno) pokreta-ti krivini postupak ili ne. Za razliku od naela legaliteta krivinog gonjenja, koje obavezuje javnog tuioca na pokretanje i voenje kri-vinog postupka u sluaju ispunjenosti za to predvienih uslova, na-elo oportuniteta daje pravo javnom tuiocu da ne pokrene, ne vodi krivini postupak protiv odreenog lica uprkos tome to su ispunjeni zakonski uslovi za preduzimanje krivinog gonjenja. Iako raspolae dokazima koji govore u prilog osnovane sumnje da je odreeno lice izvrilac konkretnog krivinog dela, javni tuilac, u skladu sa ovim naelom, moe da ne pokrene krivini postupak. Osnov celishodno-sti nepokretanja krivinog postupka kao kljuna pretpostavka naela oportuniteta krivinog gonjenja moe biti veoma razliit, i moe da se tie kako krivinog dela i njegovog izvrioca tako i okolnosti pod ko-jima je delo izvreno.5 Tako npr. u nemakom krivinom procesnom zakonodavstvu do primene naela oportuniteta krivinog gonjenja moe doi ne samo kod bagatelnih krivinih dela kojima je ovo nae-lo pre svega namenjeno ve npr. i iz politikih razloga, zbog stvarnog kajanja, zbog nebitnih sporednih kazni i sl.6 Ili, posmatrano uopte,

5 Cigler, S, Naelo legaliteta i oportuniteta krivinog gonjenja, Novi Sad, 1995, str. 37.

6 Bejatovi, S, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u nemakom kri-

18

tu su i razlozi: dejstvo krivinog postupka na javnost,7 potreba bla-gonaklonog postupanja prema okrivljenom iz kriminalno- politikih razloga,8 razlozi procesne ekonomije, obziri prema porodici uinioca krivinog dela, obziri prema zahtevima dravne politike u meuna-rodnim odnosima9 i sl.10 S obzirom na ovakvu njegovu sutinu, i u sluaju njegove primene javni tuilac najpre ceni postoje li stvarni i pravni razlozi za pokretanje krivinog postupka, pa tek onda proce-njuje celishodnost krivinog gonjenja. Rukovodei se obzirima celis-hodnosti za koje nae da postoje u skladu sa zakonom predvienim normama, javni tuilac naelno ima pravo da krivino ne goni iako su se stekle sve zakonske pretpostavke za pokretanje i voenje krivinog postupka. S obzirom na ovo, naelo oportuniteta krivinog gonjenja ni u kom sluaju ne daje ovlaenje javnom tuiocu da proizvoljno, po svom nahoenju, reava o gonjenju ili negonjenju uinioca krivi-nog dela. Obzire celishodnosti javni tuilac mora ceniti sa stanovita javnog interesa (da li je u javnom interesu da se uinilac krivino goni ili ne goni?). I po naelu oportuniteta, javni tuilac je obavezan da preduzme krivino gonjenje kad se steknu zakonske pretpostavke za pokretanje krivinog postupka ako je to prema okolnostima sluaja u javnom interesu, to je faktiko pitanje. Imamo li u vidu ovakvu njegovu sutinu, sasvim je opravdano to se ovo naelo u procesnoj te-oriji defi nie kao obaveza organa krivinog gonjenja da vri funkciju krivinog gonjenja ako su ispunjeni zakonom predvieni uslovi i ako je to u konkretnom sluaju svrsishodno s obzirom na javni interes.11

Iz datog pojma naela oportuniteta krivinog gonjenja moe se zakljuiti da se njegove krucijalne osobenosti ogledaju u sledeem: naelom se reava pitanje obaveznosti krivinog gonjenja; naelo vai za javnog tuioca kao jedinog ovlaenog dravnog organa kome je vinom procesnom pravu, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko ud-ruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 125-144.

7 ivanovi, T, Osnovni problemi Krivinog i Graanskog procesnog prava (postupka), II Odeljak, Beograd 1941 str. 31.

8 Vasiljevi, T, Sistem krivinog procesnog prava SFRJ, Beograd, 1981, str. 122.9 Gruba, M, Krivino procesno pravo Uvod i Opti deo, Beograd, 2004, str. 152.10 Bejatovi, S, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u nemakom kri-

vinom procesnom pravu, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udru-enje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 125-144.

11 Cigler, S, op. cit, str. 14.

19

poverena funkcija krivinog gonjenja; za primenu naela oportuniteta neophodno je da se prethodno steknu zakonski uslovi za pokretanje krivinog postupka; kao ishod diskrecione ocene javnog tuioca, oba-veza na krivino gonjenje moe izostati u sluajevima kad gonjenje, sa stanovita javnog interesa a u zakonom predvienim sluajevi-ma ne bi bilo celishodno.12 Dalje, posmatrano u odnosu na naelo legaliteta naelo oportuniteta je obimnijeg sadraja. Naelo legalite-ta ovlauje javnog tuioca da ocenjuje samo zakonitost pokretanja krivinog postupka. Da li preduzeta radnja podlee krivinopravnoj represiji, tj. da li se na radnju izvrenja dela rasprostire vaenje materi-jalnog krivinog prava? Po naelu oportuniteta javni tuilac ovlaen je da ocenjuje i legalnost i oportunost pokretanja krivinog postupka. Naime, on najpre ocenjuje vaenje materijalnog prava na dati sluaj, pa ako su ispunjene sve stvarne i pravne pretpostavke, ocenjuje da li je iz kriminalno-politikih razloga, dakle, sa stanovita javnog interesa, celishodno da se uinilac krivino goni i da se u pokrenutom postup-ku obezbedi primena krivinog materijalnog prava, to se, u krajnjem, svodi na primenu krivine sankcije. Po naelu legaliteta, javni tuilac je obavezan da preduzme gonjenje ako zakljui da su ispunjeni stvarni i pravni uslovi za pokretanje postupka, dok po naelu oportuniteta, moe ali ne mora krivino da goni, zavisno od procene javnog intere-sa dakle celishodnosti. Dalje, iz ovoga proizlazi i sledea osobenost naela oportuniteta. Ogleda se u tome da se ono primenjuje samo na krivina dela koja goni javni tuilac, samo na krivina dela koja nad-leni dravni organ goni po slubenoj dunosti. Kao i kod naela le-galiteta krivinog gonjenja, i vaenje naela oportuniteta rasprostire se na polje omeeno naelom ofi cijelnosti krivinog gonjenja, kome je pretpostavka sistem javne krivine tube. Izvan toga, gde su volja oteenog i privatni interesi dominantni za krivino gonjenje, njihova primena je, po prirodi stvari, iskljuena.

12 uri, V, Opravdanost i svrha naela oportuniteta krivinog gonjenja, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udruenje za krivinopravnu teor-iju i praksu, Beograd, 2009, str. 13-28.

20

2. Opravdanje i svrha naela oportuniteta krivinog gonjenja

Naelo oportuniteta krivinog gonjenja je i pre ozakonjenja u krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije, kao opti institut, sa ovakvim statusom bilo prisutno u velikom broju drugih krivinih procesnih zakonodavstava.13 Skoro sve reforme krivinog procesnog zakonodavstva sprovedene u evropskim zemljama proteklih deceni-ju-dve odlikuju se novim odstupanjima od naela legaliteta. Polje pri-mene naela oportuniteta sve vie se iri, a razlozi celishodnosti kao osnov primene postaju sve brojniji i raznovrsniji. Jednom reju, nae-lo oportuniteta krivinog gonjenja postalo je infl atorni trend nemalog broja krivinih procesnih zakonodavstava. Kao specifi an diverzioni model kojim se ostvaruje svrha uproenih formi krivinog postupka, irenje naela je u duhu Preporuke R (87) 18 Komiteta ministara Sa-veta Evrope zemljama lanicama u vezi s pojednostavljenjem krivi-nog pravosua.14 Istom je preporueno da naelu diskrecionog go-njenja treba pribegavati ili njegovu primenu proirivati kad god isto-rijski razvoj i ustav zemalja lanica to omoguavaju; odnosno, treba doneti mere koja imaju isti cilj (Ia. 1.). I upravo ovo, kao i pozitivna iskustva njegove primene u kompetentnim komparativnim krivinim procesnim zakonodavstvima, uticala su na njegovo ozakonjenje u kri-vinom procesnom zakonodavstvu Srbije i kod punoletnih uinilaca krivinih dela.15 S obzirom na ovakvu njegovu prisutnost u krivinom procesnom zakonodavstvu uopte, postavlja se pitanje: koji razlozi

13 Vidi: Obrazloenje Predloga ZKP, Savezno ministarstvo pravde, Beograd, 2001. godine

14 Usvojena od strane Komiteta ministara na 410. sednici odranoj 17. sep-tembra 1987. na nivou zamenika ministara

15 Ovo naelo kod punoletnih uinilaca krivinih dela ozakonjeno je l. 236 i 237. ZKP iz 2001. godine, a mogunost njegove primene kod maloletnih uinilaca krivinih dela bila je prisutna i ranije. Vidi: Bejatovi, S, Radulovi, D, Zakonik o krivinom postupku SRJ (sa objanjenjima i uputstvima za praktinu primenu), Kultura, Beograd, 2002. god, str. 159-160; Bejatovi, S, Nove tendencije u savremenoj nauci krivinog prava i neka pitanja naeg procesnog krivinog zakonodavstva, Nove tendencije u savremenoj nauci krivinog prava i nae krivino zakonodavstvo, Udruenje za krivino pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore, Beograd, 2005. god, str. 21-25.

21

opravdavaju ovakav trend po pitanju ovog naela? To jest, koji razlo-zi govore u prilog naela oportuniteta krivinog gonjenja? Razlozi su brojni. Meu njima poseban znaaj imaju sledei:

1. Doprinosi veoj ekonominosti, ubrzanju i pojednostavljenju rada krivinog pravosua, putem rastereenja sudova i njihovog oslo-baanja od predmeta u vezi s lakim krivinim sluajevima;

2. Omoguava vei stepen strunog angaovanja sudova kod sloenijih krivinih sluajeva, a time doprinosi i kvalitetu njihovog rada u takvim predmetima;

3. Doprinosi viem stepenu mogunosti istovremenog voenja rauna kako o individualnim tako i o optim drutvenim interesima u konkretnom krivinom sluaju;

4. Nepostojanje kriminalno-politikih razloga za krivino go-njenje u pojedinim sluajevima, posebno prisutno u sluajevima nesrazmere izmeu propisane krivine sankcije i stepena konkretne opasnosti kriminalnog sluaja;

5. Mogunost nanoenja vee tete optem interesu zbog pre-duzimanja krivinog gonjenja u konkretnom krivinom sluaju, s ob-zirom na okolnosti pod kojima je izvreno krivino delo i na posledi-ce nastale njegovim izvrenjem;

6. Neopravdanost stvaranja trokova krivinog gonjenja u slu-aju potpunog prethodnog saniranja posledica izvrenog krivinog dela, i to posebno pri potpunoj nadoknadi tete oteenom licu kod lakih krivinih dela;

7. Vii stepen konkretnog preventivnog dejstva na uinioca nego u sluaju preduzimanja krivinog gonjenja;16

8. Pored iznesenog, ako se ovaj aspekt posmatra u okvirima konkretnih krivinih procesnih zakonodavstava u kojima je ovo na-elo prisutno tek odnedavno, zasigurno je da je na to, u nemalom ste-penu, uticala i injenica da se skoro sve reforme krivinog procesnog

16 Roxin, C, Strafverfahrensrecth, 22.Aufl age, Munchen, 2002, seit. 187-201; Lutz Meyer-Gossner, Strafprocessoerdnung, 46. Aufl age, Verlag C. H. Beck, Munchen, 2003, seit. 145-156; vorovi, D, Kriminalno-politika opravdanost, svrha i obli-ci naela oportuniteta krivinog gonjenja, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 29-38.

22

zakonodavstva sprovedene u evropskim zemljama pre njih odlikuju ne samo ozakonjenjem ovog naela ve i stvaranjem normativnih uslova za poveanje njegove primene.

Kada je re o razlozima ozakonjenja i afi rmacije naela oportu-niteta krivinog gonjenja, treba imati u vidu jo jednu injenicu. To je da u donoenju odluke o ozakonjenju i obimu primene ovog naela, kao to je to, uostalom, sluaj i sa svim drugim reenjima, treba voditi rauna ne samo o razlozima koji govore za ve i o razlozima protiv ovog naela. Jedino u situacijama kada se sa istim stepenom kriti-nosti analiziraju i jedni i drugi razlozi odluka je adekvatna. U vezi sa ovim postavlja se pitanje koji razlozi govore protiv ovog naela i kakav znaaj njima treba dati? Stav je autora ovog rada da oni samo na prvi pogled, a ne i sutinski, imaju opravdanje. Postoje, pre svega, sledei prigovori naelu: prvo, ustanovljavanje i postojanje naela oportuni-teta je nepravino, jer se njime graani dele na dve grupe, graani podvrgnuti krivinom pravu i graani od njega izuzeti, ime se vrea princip jednakosti graana pred zakonom.17 Ovakvo jedno gledite je neprihvatljivo jer naelo oportuniteta upravo omoguava da se ra-zliito postupa u razliitim situacijama, pa kako ni krivini dogaaji nisu isti, izostajanje gonjenja u pojedinim sluajevima slui ideji pra-vinosti kad na to upuuju neznatne posledice dela i okolnosti vezane za linost ili krivicu uinioca, ili kakvi drugi vani kriminalno-poli-tiki razlozi. Pored ovog, ovom, neto starijem stanovitu, protivrei i procesna stvarnost. Naime, iz istih tih razloga bile bi neprihvatljive sve diverzione forme postupanja u krivinim stvarima, ali se bez njih ne da ni zamisliti savremeni krivini postupak, to opovrgava navedeno gledite kao prevazieno;18 drugo, mogunost arbitrarnosti krivinog gonjenja; tree, mogunost paralisanja krivinog gonjenja zbog obu-stava gonjenja po krivinim prijavama;19 etvrto, krenje jednakosti graana davanjem prava javnom tuiocu da putem ovog naela odlu-uje protiv koga e pokrenuti krivini postupak, a protiv koga nee.

17 Vasiljevi, T, Sistem krivinog procesnog prava SFRJ, Beograd, 1981, str. 123.18 uri, V, Opravdanost i svrha naela oportuniteta krivinog gonjenja,

Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str.13-28.

19 Dani, R, Naelo legaliteta i oportuniteta krivinog gonjenja, Beograd, 2007. god, str. 130.

23

Ako se ovome doda i neadekvatna pravna regulativa po ovom pitanju onda se time jo vie putem ovog naela dovodi do nejednakosti gra-ana pred zakonom; Peto, nespojivost sa funkcijom javnog tuioca. Prema ovome prigovoru, davanje prava javnom tuiocu da odluuje o konanom reenju krivine stvari putem naela oportuniteta nespo-jivo je s njegovom osnovnom funkcijom, a to je krivino gonjenje, a ne reavanje krivine stvari. Odnosno, na ovaj nain javnom tuiocu daje se ono to po svojoj prirodi pripada sudu. Upravo kao posledi-ca ovakvog prigovora u krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije, Zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku iz 2004. godine20 bilo je predvieno da do odlaganja krivinog gonje-nja od strane javnog tuioca, zbog posebnog oblika naela oportu-niteta, pod odreenim uslovima, moe da doe samo uz prethodnu saglasnost suda. U obrazloenju zakonodavca istie se da se na ovaj nain uvaava primedba da javni tuilac nalaganjem mera kod odla-ganja krivinog gonjenja praktino izrie krivine sankcije iako takvu funkciju prema ustavu nema. Razlog ovakvog ozakonjenja nisu stojali i nisu bili u saglasnosti s prirodom naela oportuniteta krivinog go-njenja.21 Uz ovo, ovakva odredba faktiki je izuzetno oteala, ako ne i onemoguila praktinu primenu ovog vida oportuniteta krivinog gonjenja.22 S obzirom na ovo, sasvim opravdano, ta odredba je izba-ena iz Zakonika 2009. god23.

Imamo li u vidu iznesene razloge za i protiv, moe se zakljui-ti da je normiranje, a time i primena naela oportuniteta, potpuno opravdana. Polazei od ovoga, treba pozdraviti stav naeg zakonodav-ca da ve na prvom koraku u procesu reforme naeg krivinog proce-snog zakonodavstva predvidi i mogunost primene ovog naela i kod punoletnih uinilaca krivinih dela. Za razliku od niza drugih novina karakteristinih za proces reforme krivinog procesnog zakonodav-

20 Sl. glasnik RS, br. 58/04.21 Bejatovi, S, - Banovi, B, Krivino procesno zakonodavstvo Srbije, Glo-

sarijum, Beograd, 2005. god, str. 20422 Vukovi, B, Naelo oportuniteta, Nova reenja u krivinom zakono-

davstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Udruenje za krivino pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore, Beograd, 2006. god, str. 436-474.

23 l. 61. st. 1. Zakona o izmenama i dopunama ZKP (Sl. glasnik RS, br. 72/2009)

24

stva Srbije, mogunost primene naela oportuniteta krivinog gonje-nja i kod punoletnih uinilaca krivinih dela jeste njegova osobenost od samog poetka rada na reformi. Kao takva, ona je ve prisutna u ZKP iz 2001. godine.24 Meutim, ini se da ni kod jednog drugog reenja nije bilo toliko lutanja u njegovom normiranju kao to je to sluaj sa ovim naelom. Skoro da nije bilo nijedne intervencije u dosadanjem, vie od deset godina dugom radu na reformi krivinog procesnog zakonodavstva Srbije a da se nije ticala i ovog naela, to samo po sebi govori o visokom stepenu njegove aktuelnosti. Meu-tim, nijedna od zakonodavnih intervencija, nijedna od voenih stru-nih rasprava nije dovodila pod znak pitanja njegovu kriminalno-poli-tiku opravdanost. Naprotiv. Za veoma kratko vreme nakon njegovog ozakonjenja pokazao je svoju punu opravdanost i sve intervencije ile su u pravcu iznalaenja reenja za njegovu to adekvatniju primenu, uz predvianje mehanizama kontrole ispravnosti njegove primene u konkretnim sluajevima. Meu najdiskutabilnijim pitanjima kada je re o ovom naelu bila su pitanja mogueg obima njegove primene, kontrole odluke javnog tuioca o primeni naela oportuniteta, uslova pod kojima moe da doe do odlaganja krivinog gonjenja i prava oteenog lica u primeni naela25. Koliko su ova pitanja aktuelna, go-vori i injenica da su ona bila itekako prisutna i u radu na izradi novog ZKP. Posmatrano sa aspekta jo uvek vaeeg teksta ZKP, nekoliko je novina kada je re o naelu oportuniteta krivinog gonjenja kod pu-noletnih uinilaca krivinih dela u novom Zakoniku26. Meu njima, najznaajnije su sledee. Prvo, dolo je do irenja mogunosti prime-

24 l. 236 i 237. ZKP iz 2001. god.25 Kada je re o pravima oteenog lica, u primeni naela oportuniteta

krivinog gonjenja jedinstven je stav da se tome mora posvetiti posebna panja poto on u tim sluajevima po samom zakonu ne moe stei svojstvo supsidijar-nog tuioca i zahtevati pokretanje krivinog postupka. U vezi s tim, zalaganja idu u pravcu traenja saglasnosti oteenog za primenu pojedinih vidova oportuniteta, posebno u sluajevima kada to nije u protivrenosti s razlozima zbog kojih je ocena celishodnosti gonjenja i uvedena. Zatim, za postizanje saglasnosti ili obeteenja rtve, prilikom odluke o primeni oportuniteta, treba predvideti postupak medijacije izmeu oteenog i uinioca, ali tako da se to ne pretvori u prepreku koja e spreavati primenu oportuniteta krivinog gonjenja.

26 uri, V, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u krivinom postup-ku Srbije, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 2-3/2011, str. 199-220.

25

ne naela oportuniteta krivinog gonjenja tako to je data mogunost javnom tuiocu da odloi krivino gonjenje za krivina dela za koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora do pet godina.27 Dru-go, smanjen je broj moguih obaveza pod kojima moe da doe do odlaganja krivinog gonjenja. Tree, reeno je pitanje forme odluke o odlaganju krivinog gonjenja. To je naredba; etvrto, predvien je nain kontrole izvrenja naloenih obaveza tako to je propisano da Nadzor nad izvrenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadlenog za poslove izvrenja krivinih sankcija, u skladu s propi-som koji donosi ministar nadlean za poslove pravosua;28 Peto, bri-sana je obaveza javnog tuioca da pre podnoenja optunog predloga ispita postojanje mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, u ci-lju ega je mogao obaviti razgovor sa osumnjienim i oteenim, kao i drugim licima, odnosno prikupiti druge potrebne podatke; esto, predvien je sasvim drugaiji nain kontrole odluke javnog tuioca o korienju naela oportuniteta krivinog gonjenja.29 Detaljna stru-nokritika analiza ovih reenja pokazuje da su ona u velikom stepenu u skladu s veinskim stavovima nae strune javnosti i da su, kao ta-kva, u funkciji stvaranja normativne osnove za adekvatniju primenu ovog naela, a na taj nain i funkciji naela kao celine. Izuzetak od ovakvog stava jeste suavanje kruga obaveza koje mogu biti naloene osumnjienom u sluaju odlaganja krivinog gonjenja, za ta, ini se, nije bilo opravdanja.

Iz razloga kojima se pravda uvoenje i postojanje naela opor-tuniteta krivinog gonjenja vidljiva je i svrha kojoj naelo treba da slui. Osnovna svrha naela jeste poveanje efi kasnosti postupka i rastereenje sudova. Drugim reima, naelo oportuniteta krivinog gonjenja u biti predstavlja diverzioni model, protkan idejama kon-senzualne i restorativne pravde, ija je svrha racionalizacija krivinog postupka. Ovako formulisanoj osnovnoj svrsi naela odgovaraju svi njegovi osnovni vidovi predvieni u naem krivinom procesnom zakonodavstvu. Meutim posmatrano uopte, pored ove, osnovne

27 l. 283. st. 1. novog ZKP28 l. 283. st. 2. novog Zakonika29 Ili, G, Krivino procesno zakonodavstvo Republike Srbije i standardi

Evropske unije, Zbornik Krivino zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2010. god, str. 39-40.

26

svrhe, u uporednom krivinom procesnom zakonodavstvu prisutni su i sluajevi oportuniteta krivinog gonjenja radi postizanja i nekih drugih, npr. politikih ciljeva, ili efekata slinih onima to ih proizvo-di primena pojedinih krivinopravnih instituta, zbog kojih izostaje kanjavanje u okonanim krivinim postupcima. Tako npr. korienje naela oportuniteta iz politikih razloga predvia se za sluaj kad bi gonjenjem nastala opasnost za nastanak velike tete po dravu, kad je osumnjienom izreena mera proterivanja iz zemlje ili radi ouva-nje dobrih meudravnih odnosa, i iz slinih politikih razloga. Ili, prisutni su i sluajevi mogunosti korienja ovog naela po osnovu oekivanog ishoda krivinog postupka (osloboenje od kazne, nebit-ne sporedne kazne i sl.)30.

3. Vidovi naela oportuniteta krivinog gonjenja

Uz izneseno, naelo oportuniteta krivinog gonjenja, posma-trano uopte, karakterie jo jedna osobenost. To je postojanje veeg broja njegovih vidova, to je u zavisnosti od osnova koji predstavljaju mogunost njegove primene. Predvianje veeg broja vidova ovog naela je u funkciji njegove to adekvatnije primene, kao i u funkciji stvaranja mogunosti njegove primene u zavisnosti od niza okolnosti vezanih za linost izvrioca, za vrstu krivinog dela, okolnosti pod kojima je delo izvreno, odnosno krivinu sankciju propisanu za nje-govo izvrenje. I upravo polazei od ovih kriterijuma, zakonom pred-viene vidove naela oportuniteta krivinog gonjenja u krivinom procesnom zakonodavstvu, posmatrano uopteno i nezavisno o kom zakonskom tekstu je re, moemo svrstati u nekoliko kategorija. Prvu kategoriju ine oni vidovi ovog naela u ijoj osnovi mogunosti pri-mene lei teina krivinog dela cenjena sa aspekta propisane krivine sankcije. (Sluaj sa primenom naela kod bagatelnih krivinih dela). Drugu kategoriju ine vidovi koji za osnov svoje primene imaju oe-kivani ishod krivinog postupka za izvreno krivino delo. (Sluaj npr. sa primenom naela po osnovu nebitnosti sporednih kazni ili pak po osnovu mogunosti osloboenja od kazne). Treu grupu ine

30 Vidi: Bejatovi, S, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u nemakom krivinom procesnom pravu, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 125-144.

27

vidovi naela oportuniteta krivinog gonjenja koji za osnov mogu-nosti primene imaju politike razloga. (Sluaj pre svega sa moguno-u nepreduzimanja krivinog gonjenja iz politikih razloga). Zatim, etvrtu grupu ine vidovi ija osnova poiva na procesnom trenutku u kojem moe da doe da korienja naela (pre pokretanja krivi-nog postupka ili pak u ve zapoetom krivinom postupku). Na kra-ju, tu su i vidovi u ijoj osnovi lei linost lica prema kojem se koristi ovo naelo (punoletno ili maloletno lice). Posmatrano pojedinano, i to sa aspekta krivinog procesnog zakonodavstva uopte, a ne kri-vinog procesnog zakonodavstva konkretne drave, najei vidovi naela oportuniteta krivinog gonjenja su sledei: nepreduzimanje krivinog gonjenja za bagatelna krivina dela; uslovni (privremeni) odustanak od krivinog gonjenja; odustanak od krivinog gonjenja zbog mogunosti osloboenja od kazne; nepreduzimanje krivinog gonjenja za krivina dela izvrena u inostranstvu; nepreduzimanje krivinog gonjenja iz politikih razloga; stvarno kajanje kao osnov mogunosti korienja naela oportuniteta krivinog gonjenja; ne-bitnost sporedne kazne; izruenje i proterivanje okrivljenog iz ze-mlje; privremeni odustanak od krivinog gonjenja zbog ve pokre-nutog postupka i slino.

Kada je re o krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije, ono i po ovom pitanju prati reenja prisutna u savremenom komparativ-nom krivinom procesnom zakonodavstvu. Istina, u neto manjem obimu nego to je to sluaj s veinom drugih krivinih procesnih za-konodavstava. Razlog za ovakav pristup naeg zakonodavca u vezi sa ovim pitanjem treba traiti pre svega u injenici da je u njemu naelo oportuniteta krivinog gonjenja prema punoletnim uiniocima kri-vinih dela relativno novijeg datuma. U prilog ovome najbolje govori injenice da se od njegovog uvoenja u ZKP 2001. godine stalno po-veava broj vidova, to jest osnova mogunosti primene ovog naela. Ako se ovo posmatra sa aspekta pozitivnog krivinog procesnog za-konodavstva Srbije u odnosu na punoletne uinioce krivinih dela, onda se moe konstatovati postojanje tri osnovna vida ovog naela. To su: odlaganje krivinog gonjenja kao poseban i dominantan vid naela oportuniteta; odbacivanje krivine prijave iz razloga pravino-sti; odustanak od krivinog gonjenja u toku trajanja krivinog postup-ka iz razloga celishodnosti.

28

Meutim bilo bi pogreno zakljuiti da su ovo jedini vidovi mo-gunosti korienja ovog naela u naem krivinom procesnom zako-nodavstvu. Naprotiv. Pored nabrojanih vidova koji predstavlja sutinu i pravi smisao naela oportuniteta krivinog gonjenja, njegova pri-mena mogua je i u nekim drugim sluajevima povodom konkretne krivine stvari. Sluaj npr. pri odluivanju o nekim drugim pitanjima koja su u vezi s krivinim gonjenjem odreenog lica za konkretno krivino delo. Npr. pri donoenju reenja kojim se ne dozvoljava izru-enje okrivljenog ili osuenog lica u smislu l. 33. Zakona o meuna-rodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima31. Ili, pri donoenju od-luke od strane republikog javnog tuioca u smislu l. 6. st. 4. KZ RS.

31 Sl. glasnik RS, br. 20/09

29

III

ODLAGANjE KRIVINOG GONjENjA KAO POSEBAN VID OPORTUNITETA

1.

ZAKONSKO UREENJE ODLAGANJA KRIVINOG GONJENJA

Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u Zakoniku o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine

1. Uvod

Posle donoenja Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), donet je novi ustav Republike Srbije, Krivini zakonik (Slu-beni glasnik RS, broj 85/05 ) i ratifi kovane odreene meunarodne konvencije i ugovori koji se tiu i pravila krivinog postupka. Izmena-ma Zakonika o krivinom postupku Srbije (2001) iz septembra 2009. godine izvrena su odgovarajua usklaivanja ovog zakonika sa Usta-vom, Krivinim zakonikom i nekim meunarodnim pravnim aktima, a pored toga unete su i odreene modifi kacije za koje se oekuje da doprinesu efi kasnijem i ekonominijem krivinom postupku, to se posebno odnosi na odreene promene koje se tiu naela oportuniteta krivinog gonjenja.32

32 S obzirom na to da se tekst skoro u potpunosti odnosi na normativni me-hanizam sadran u Zakoniku o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine, koji je nekoliko puta menjan i dopunjavan, uvek kada se u zagradama navodi konkretna zakonska odredba, bez oznaavanja zakonskog izvora, misli se na taj zakonik o krivinom postupku, a samo kada se u nekim situacijama navode drugi zakonski izvori, to se uz zakonsku odredbu striktno oznaava odgovarajuom skraenicom, na primer ZM - Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica.

30

2. Opta izlaganja o naelu oportuniteta krivinog gonjenja

U naela krivinog gonjenja spadaju: 1) naelo akuzatornosti, 2) nae lo legaliteta (obligatornosti) ofi cijelnog krivinog gonjenja, 3) naelo oportuniteta, te 4) naelo ne bis in idem. U stvari, naelo opor-tuniteta je u osnovi samo procesni izuzetak u odnosu na naelo lega-liteta, to i pred stavlja razlog da ovde govorimo o naelima krivinog gonjenja, a ne naelima pokretanja krivinog postupka, s obzirom na to da se naelom oportuniteta krivinog gonjenja regulie opozit pokretanju postupka, to jest radi se o njegovom nepokretanju, nekoj vrsti uzdravanja ovlaenog tuioca od podizanja optunog akta i voenja krivinog postupka.33

Naelo oportuniteta suprotan je princip naelu legaliteta krivi-nog gonjenja i u mnogim radovima ono se i ne izlae kao posebno ili osobeno krivino procesno naelo, ve samo kao jedan procesni opozit na elu legaliteta (izuzetak u odnosu na to naelo), a ogleda se u postupanju po oportunitetu, tako da se krivino gonjenje ne mora obavezno preduzeti iako su ispunjeni svi traeni uslovi koji proizlaze iz naela legaliteta, ve se, shodno proceni svrsishodnosti krivinog gonjenja u odreenom sluaju, gonjenje moe ili ne mora preduzeti, pri emu je kriterijum za negonjenje u nekim nacionalnim (upored-nim) krivinim postupcima povezan sa, na primer, visokim trokovi-ma postupka,34 ili se zasniva na nekim svojstvima optuenog.35

Naelo oportuniteta u naem krivinom procesnom pravu vai bez ikakvih ogranienja kada su u pitanju krivina dela koja se gone po privatnoj tubi, jer tada oteeni, odnosno lice koje moe da posta-

33 Vie o tome: M. kuli, Krivino procesno pravo, Pravni fakultet Univerz-iteta u Beogradu i Slubeni glasnik, Beograd, 2011, str. 43.

34 Osim primera koji se odnosi na zahteve ekonominosti postupka, citirani autori kao sledee primere mogueg postupanja po naelu oportuniteta navode: sluaj krivinog negonjenja iz obzira prema odreenom optuenom koji se nalazi na visokom poloaju ili radi izbegavanja nekog javnog skandala, odnosno iz spoljno-politikih razloga, to inae, svakako, moe da bude osnov postupanja prema nekoj vrsti faktikog i istovremeno nelegalnog oportuniteta, ali se takvi razlozi teko mogu opravdati u pravnoj dravi, tako da budu formalna podloga za nezapoinjanje krivinog gonjenja, iako su za to inae ispunjeni svi zakonom traeni uslovi.

35 Vie o tome: E. Kern und C. Roxin, Strafverfahrensrecht, 14. Aufl age, Verlag C. H. Beck, Mnchen, 1976, str. 61.

31

ne privatni tuilac, potpuno slobodno optira da li e krivino goniti u zakonikom odreenom roku (tri meseca od saznanja za delo i ui-nioca), ili e se od toga uzdrati, tako da on, nevezano sa bilo kakvim zakonskim kriterijumima, moe odluiti da postupi po naelu opor-tuniteta krivinog gonjenja, te da ne podnese privatnu tubu.

Slino tome i oteeni krivinim delom koje se goni po slube-noj dunosti (to vai i za njegove sukcesore nakon njegove smrti), sam odluuje da li e u zakonskom roku i pod zakonskim uslovima da pokrene, odnosno nastavi krivino gonjenje, u sluaju kada to ne ui-ni primarni ovlaeni tuilac javni tuilac, odnosno kada javni tui-lac odustane od zapoetog krivinog gonjenja i samo od volje otee-nog zavisi da li e on postati supsidijarni tuilac. Meutim, ukoliko je postupak ve pokrenut, pa nakon odustanka javnog tuioca otee ni ne preuzme gonjenje, tu de facto postoji postupanje po oportunitetu krivinog gonjenja, ali ne i u pravnotehnikom smislu, jer je postupak ve prethodno zapoet.

Pravo postupanje po naelu oportuniteta krivinog gonjenja od strane oteenog krivinim delom koje se goni po slubenoj dunosti postojalo bi ako on ne bi pokrenuo krivino gonjenje u zakonskom roku, poto je javni tuilac manifestovao svoju procesnu volju da ne podigne optuni akt, bilo da je oteeni o tome obaveten, kada se moe krivino goniti u roku od osam dana od prijema obavetenja, bilo da nije obaveten, kada optuni akt moe podneti u objektivnom roku od tri meseca.

Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u odnosu na javnog tu-ioca postoji u dve situacije: 1) u postupku prema maloletnicima, kada se ono svodi na mogunost javnog tuioca da u dva sluaja iz razloga celishodnosti, to jest (ne)svrsishodnosti, ne pokrene postupak prema maloletniku, iako su za to ispunjeni svi drugi potrebni zakonski uslovi i 2) mogunost postupanja po oportunitetu krivinog gonjenja, kada se radi o nekim relativno lakim krivinim delima, to je mogue u dva oblika: a) sluaj uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja, te b) sluaj postupanja po oportunitetu krivinog gonjenja usled stvarnog kajanja osumnjie nog, uz ispunjenje i drugih potrebnih uslova.

U dva sluaja javni tuilac, koji je i jedini ovlaeni tuilac u postupku prema maloletnicima (ekskluzivno pravo krivinog gonje-nja maloletnika), moe da, bez obzira na to to postoje dokazi da je

32

maloletnik ui nio krivino delo, ipak ne pokrene postupak prema njemu:36 1) u odnosu na krivino delo odreene teine kada se radi o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili novana kazna, ako javni tui lac smatra ne bi bilo celishodno da se prema maloletniku vodi postupak, s obzirom na sledee kumulativno propisane okolnosti: a) okolnosti koje se odnose na delo: 1. priroda krivinog dela i 2. okolnosti pod kojima je delo uinjeno, te b) okol-nosti koje se odnose na maloletnika: 1. njegov raniji ivot i 2. lina svojstva maloletnika (l. 58 st. 1 ZM), pri emu, ako za donoenje ta-kve odluke treba da se ispitaju lina svojstva maloletnika, javni tuilac za maloletnike, u sporazumu sa organom starateljstva, moe uputiti maloletnika u prihvatilite za decu i omladinu ili u vaspitnu ustanovu, ali najdue do trideset dana (l. 58 st. 2 ZM); 2) kada se prema malo-letniku ve izvrava sankcija kad je izvrenje kazne ili vaspitne mere prema maloletniku u toku, javni tuilac moe odluiti da ne zahteva pokretanje krivinog postupka za drugo krivino delo maloletnika, ako, s obzirom na teinu tog krivinog dela, kao i na kaznu, to jest vaspitnu meru koja se izvrava, ne bi imalo svrhe voenje postupka i izricanje krivine sankcije za to delo (l. 58 st. 3 ZM).37

3. Uslovljeni oportunitet krivinog gonjenja u Zakoniku o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine

Odredbe lana 236 Zakonika o krivinom postupku iz 2001. go-dine odnose se na tzv. uslovljeni oportunitet krivinog gonjenja. Uslov-ljeni oportunitet krivinog gonjenja predstavlja jednu vrstu hibridne, po svom karakteru meovite krivine procesne ustanove, koja ima elemente kako klasinog nepokretanja krivinog postupka zbog nece-lishodnosti tako i elemente oprotaja uiniocu krivinog dela ukoliko on ispunjenjem odreenih obaveza tu specifi nu aboliciju zaslui, a s obzirom na karakter tih obaveza koje u odreenoj meri imaju slinosti i s nekim krivinim sankcijama (na primer, s novanom kaznom, kao

36 Vie o tome: M. kuli, Princip oportuniteta u krivinom postupku pre-ma maloletnicima I, Izbor sudske prakse struno informativni asopis Glosarijum, br. 78/97, Beograd, 1997, str. 6668.

37 Vie o tome: M. kuli, Maloletniko krivino pravo, Pravni fakultet i Slu-beni glasnik, Beograd, 2011, str. 290 291.

33

i sa radom u javnom interesu), ovom ustanovom se u odreenoj meri moe ostvariti i svrha krivinog sankcionisanja, a da pri tom, u for-malnom smislu ne dolazi do kanjavanja i nekih uobiajenih tetnih posledica izvrenja kazne, niti nastupa tzv. stigmatizacija osuivanosti. Pored toga, s obzirom na karakter nekih od obaveza koje se nameu okrivljenom i koje on, uz saglasnost oteenog prihvata, ovo krivino procesno reenje u sebi potencijalno sadri i neke elemente pomire-nja izmeu okrivljenog i oteenog, odnosno njihovog poravnanja, to inae, kada su u pitanju relativno laka krivina dela, predstavlja jednu od istaknutijih tendencija u savremenom krivinom postupku.38

Oznaavanje mehanizma uslovljenog oportuniteta iz lana 236, kao odlaganje krivinog gonjenja, samo je delimino opravdano, jer se ovde zaista radi o odlaganju krivinog gonjenja, ali to odlaganje ne postoje sebe radi, ve je funkcionalno usmereno a oprotaju kri-vinog gonjenja, do koga dolazi kada u periodu odloenog krivinog gonjenja osumnjieni ispuni jednu ili vie od obaveza koje je prihvatio i koje mu je javni tuilac odredio, pri emu je za neke od tih obaveza, kao poseban conditio sine qua non, potrebna i saglasnost oteenog.

Bilo kakva saglasnost, odnosno odobrenje suda ovde nije po-trebna, ve se radi o autonomnoj odluci dravnog tuioca, koji na ovakav nain dobija posebno pravo u okviru svog opteg prava ras-polaganja optubom, pri emu se kroz ovakav procesni mehanizam uvodi odgovarajui procesni izuzetak u odnosu na delovanje naela legaliteta ofi cijelnog krivinog gonjenja.

Odredbe sadrane u lanu 236 ustanovljavaju procesni mehani-zam postupanja prema uslovljenom oportunitetu krivinog gonjenja (izuzetak u odnosu na naelo obaveznosti krivinog gonjenja za dela za koja se goni po slubenoj dunosti, a pravna priroda procesnog instituta iz lana 236 svodi se na odreeni oprotaj krivinog gonjenja, tj. neku vrstu abolicije koju okrivljenom pod odreenim zakonskim uslovima moe dati nadleni javni tuilac.

38 Ovakva mogunosti se u krivino procesnoj nauci esto oznaavaju kao tvz. diverzioni modeli, koji predstavljaju odgovarajue alternative klasinom sudskom krivinom postupku kada se radi o lakim I srednje tekim krivinim delima, ime se, pre svega, postiu ekonomski efekti, ali se na taj nain takoe izbegava stigmatizacija koju podrazumeva krivina osuivanost. Vie o tome: S.Seiler, Straf-prozessrecht, 10. berarbeitete Aufl age, Facultas.wuv, Wien, 2009, . 22.

34

Ratio legis zakonske mogunosti sadrane u lanu 236 jeste da se ne pokree i obavezno vodi krivini postupak u odnosu na odree-no krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ali koje nael-no, s obzirom na kaznu propisanu u KZ-u, ipak ne spada u kategoriju najteih krivinih dela, ako se konkretna stvar moe reiti na drugi, drutveno prihvatljiv nain. U pitanju je savremena tendencija u kri-vinom procesnom pravu da se krivini postupak u meri u kojoj je to mogue oslobodi balasta oni krivinih predmeta koji bi znatno op-teretili krivino pravosue, a objektivno bi mogli biti reeni i na drugi nain, ak ne ni od strane suda, ve samo aktivnou i procesnom radnjom javnog tuioca, koji i u ovom sluaju ispoljava kako svoju stranaku prirodu tako i svoj karakter dravnog organa, koji mora po-stupati u javnom interesu.

Javni tuilac slobodno i na temelju svog slobodnog uverenja oce-njuje da li je ispunjen uslov celishodnosti voenja krivinog postupka protiv konkretnog osumnjienog. Javni tuilac prethodno mora oceni-ti da su ispunjeni svi uslovi za krivino gonjenje, tj. da postoji dovoljno dokaza iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je lice uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, na temelju ega bi dravni tuilac inae mogao da goni po naelu legaliteta ofi cijelnog krivinog gonjenja. Vidi vie o ovome u komentarima uz lan 20.

3.1. Osnovni elementi za ocenu necelishodnosti krivinog gonjenja

Iako to nije navedeno u odredbi lana 236, ovde je, kao i uvek kada se radi o oportunitetu krivinog gonjenja, u pitanju odreena necelishodnost krivinog gonjenja.

Svakako, bilo bi dobro da zakonodavac slino kao to je to ui-njeno kada se radi o postupanju prema naelu oportuniteta krivinog gonjenja u postupku prema maloletnicima i kada je u pitanju naelo oportuniteta krivinog gonjenja u odnosu na punoletne osumnjiene mogao da defi nie konkretne parametre za ocenu (ne)celishodnosti krivinog gonjenja, u pogledu ega ima prostora za davanje predloga u smislu de lege ferenda.

Drugim reima, javni tuilac bi u praksi, svakako, morao da pro-ceni da nije u pitanju krivino delo u pogledu kojeg bi se neizostavno

35

moralo goniti, odnosno da se ne radi o osumnjienom (uiniocu) koji u svakom sluaju zasluuje da bude krivino gonjen. Faktiko je pitanje kada e to biti na delu.

Kada dravni tuilac u smislu lana 236 stav 1 (samo implicit-no, jer se u Zakoniku necelishodnost ne spominje), ocenjuje (ne)celishodnost krivinog gonjenja, on takvu ocenu treba da donese s obzirom na prirodu krivinog dela i okolnosti pod kojima je delo ui-njeno. Javni tuilac e, pre svega, imati u vidu da li postoje okolnosti koje bi se, ako bi dolo do pokretanja krivinog postupka, odnosno krivinog gonjenja, mogle smatrati olakavajuim okolnostima.

Po pravilu, krivina dela sa elementima nasilja ne bi trebalo da spadaju u kategoriju krivinih dela za koja je mogue odlaganje kri-vinog gonjenja, ali ni to nije apsolutno, a odlaganje krivinog gonje-nja u pogledu dela sa elementima nasilja (naravno, ne kada se radi o sluajevima brutalnosti), ipak bi moglo biti celishodno u nekim slu-ajevima, a posebno ako se radi o krivinom delu gde postoji znatan doprinos rtve ili pak druge konkretne okolnosti gde je znaajna i linost osumnjienog opravdavaju krivino negonjenje. Ovde bi od znaaja morali biti raniji ivot osumnjienog i okolnosti pod kojima je krivino delo uinjeno.

Pod ranijim ivotom uinioca, tj. osumnjienog, treba pre svega podrazumevati njegov eventualni raniji recidivizam, ili obrnu-to, neinjenje krivinih dela. Naelno, povrat je okolnost koja ukazuje na neopravdanost odlaganja krivinog gonjenja, ali ne apsolutno i u svakom sluaju. Nije ni svaki povrat isti, a posebno je znaajno da li se radi o istovrsnom ili raznovrsnom recidivizmu. Dakle, ni za povrat-nike (osim kada se radi o ekstremnim sluajevima), nije apsolutno iskljuena mogunost postupanja prema lanu 236.

Pod linim svojstvima osumnjienog treba podrazumevati uti-sak koji on kao linost ostavlja, ali i elemente njegovog linog ivo-ta, poput toga da li je porodian, da li izdrava maloletnu decu, da li je zaposlen, koluje se, usavrava, da li je ranije ostvarivao odreena drutvena priznanja, ima odgovarajui ugled u sredini u kojoj ivi itd. Radi se o oceni da li konkretni osumnjieni s obzirom na dominantne elemente svoje ivotne istorije, i aktuelnih linih prilika, zasluuje da ne bude krivino gonjen, te da li je sa stanovita drutva bolje da

36

on ne bude krivino gonjen, pod uslovom da ispuni jednu ili vie od obaveza iz lana 236.

U kombinaciji objektivnih i subjektivnih okolnosti iz kojih pro-izlazi ocena javnog tuioca da krivino gonjenje ne bi bilo celishodno, poseban znaaj imaju sluajevi tzv. situacionog kriminaliteta, kada se krivino delo u konkretnom sluaju ispoljava kao jedan eksces i plod odreenog sluaja i nekih okolnosti koje su se nale u odgovarajuem injeninom sticaju, a ne radi se o ivotnom stilu osumnjienog, niti o nekoj prirodnoj posledici ivotnih okolnosti osumnjienog. Ovo je posebno karakteristino za saobraajne delikte, krivina dela uinjena usled nepoznavanja propisa, a kada nema uslova za primenu instituta pravne zablude,39 koja se i inae u naoj praksi shvata veoma restriktivno i tome slino.

3.2. Odlaganje krivinog gonjenja uz/bez saglasnost(i) suda

Kada se radi o krivinim delima za koja je propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac moe sam, tj. au-tonomno i bez odobrenja suda, odloiti krivino gonjenje, a ako su u pitanju krivina dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri godine, a do pet godina, tada je za odlaganje krivinog gonjenja kao dodatni neophodan uslov potrebno i odobrenje vanraspravnog vea (lan 236 stav 2).

Kada je krivina prijava podnesena za krivino delo za koje je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac je duan da pre preduzimanja bilo koje radnje u pravcu realizacije krivinog gonjenja, tj. pre podnoenja optunog predloga, odnosno pre nego to podnese predlog za sprovoenje istrane radnje pre optunog predloga ispita postojanje mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, radi ega javni tuilac moe obaviti razgovor sa osumnjienim i oteenim, kao i drugim licima, odno-sno prikupiti druge potrebne podatke, to obavezno dokumentuje na odgovarajui nain, tako to o tome sastavlja slubenu beleku (lan 236 stav 9). Ratio legis ove odredbe je da se javni tuilac na odreeni nain posebno navede da uvek, kada je to objektivno mogue, umesto

39 Vie o tome: Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glas-nik, Beograd, 2006, str. 126-127.

37

krivinog gonjenja za relativno laka krivina dela, stvar reava meha-nizmom iz lana 236. Cilj je da se krivini postupak, onda kada je to mogue, rastereti krivinih dela koja spadaju u laki kriminalitet, ili ak onaj koji je srednjeg obima, a da se tako ostvare ne samo odre-ene utede, ve i da se omogui posveivanje vieg stepena energije u suzbijanju onih ozbiljnijih formi kriminaliteta.

Nema nikakvog formalnog razloga, a to ne bi trebalo da bude prepreka ni u de facto smislu, da zbog toga to je javni tuilac u skladu sa lanom 236 stav 9, prethodno, pre podnoenja optunog predloga, zakljuio da ne bi trebalo da postupa po naelu oportuniteta krivi-nog gonjenja, te to konstatovao svojom slubenom belekom, javni tuilac kasnije, tj. nakon podnesenog optunog predloga, ne bude spreman da u skladu sa mogunostima iz lana 237 stav 6 odustane od krivinog gonjenja. Naime, javni tuilac, bez ikakvih posebnih uslova i bez obzira na svoju prethodnu drugaiju ocenu, to je i formalno ofi -cijelnog konstatovao u smislu lana 237 stav 9, moe da promeni svoj stav, do ega posebno moe doi kada javni tuilac tokom postupka stekne relevantne informacije koje govore u prilog primeni zakonskog mehanizma naela oportuniteta krivinog gonjenja, te da potom po-stupi u skladu sa lanom 237 stav 6 Zakonika, to moe uiniti sve do zavretka glavnog pretresa.

3.3. Mere ije je ispunjenje od strane osumnjienog uslov za krivino negonjenje

Sluaj uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja u naem krivinom postupku formalno se oznaava kao odlaganje krivinog gonjenja od strane javnog tuioca i uz saglasnost suda, kao neopho-dan uslov (l. 236), a odnosi se na sluaj podnoenja krivine prijave javnom tuiocu za krivina dela za koja je propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osu mnjieni prihvati jednu ili vie od Zakonikom o krivinom postupku alternativno utvrenih mera. Te mere mogu da se podele na dve osnovne vrste: 1) mere za koje nije potrebna saglasnost oteenog i 2) mere za koje je neophodna sagla-snost oteenog, kao poseban, dodatni uslov.

U mere za koje nije potrebna saglasnost oteenog spadaju one koje se svode na: A) odgovarajuu reparaciju oteenom, to jest

38

njegovo materijalno namirenje, a to su: a) otklanjanje tetnih posle-dica nastalih izvrenjem krivinog dela ili naknada priinjene tete, b) ispunjavanje dospelih obaveza izdravanja, c) mere koje predstav-ljaju podvrgavanje osumnjienog odreenim medicinsko-socijalnim tretmanima, odnosno ispunjavanje posebne edukativne obaveze: a) odvikavanje od alkohola ili opojnih droga, b) podvrgavanje psihoso-cijalnoj terapiji, ili c) polaganje vozakog ispita, obavljanje dodatne vozake obuke ili zavravanje odgovarajueg kursa te d) mera koja se odnosi na potovanje relevantne sudske odluke - izvrenje obave-ze ustanovljene pravnosnanom odlukom suda, odnosno potovanje ogranienja utvrenog pravnosnanom sudskom odlukom.

Mere za koje je potrebna saglasnost oteenog su: a) plaanje odreenog nova nog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove i b) obavljanje odreenog drutveno korisnog ili hu-manitarnog rada. Saglasnost oteenog je do poslednjih novela ZKP-a bila apsolutno neophodna, a sada je u sutini relativnog karaktera, jer je propisana mogunost da se odgovarajuim stavom suda, onda kada je to opravdano, supstituie saglasnost oteenog, ali samo ako se radi o oteenom kome je priinjena teta ve u potpunosti nadoknaena, a koji na odlaganje krivinog gonjenja ne pristaje iz odreenih nera-cionalnih razloga.

Logino je to se saglasnost oteenog, kao conditio sine qua non za odlaganje krivinog gonjenja i postupanje javnog tuioca po uslov-ljenom oportunitetu, zahteva ba za dve obaveze, koje se svode na odreena materijalna davanja osumnjienog, to jest njegova injenja koja se u krajnjoj liniji, po logici stvari, uvek mogu materijalno izrazi-ti.40 Kada oteeni plaa odreeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, radi se o neposrednom davanju novca, a kada obavlja odreeni drutveno korisni ili humanitarni rad, nema neposrednog plaanja, ali se taj rad, kao i svaki rad, u krajnjoj liniji moe i materijalno izraziti, on odgovarajuu vrednost ili stvara ili ima sam po sebi. Ne bi bilo logino da se saglasnost oteenog za-hteva u skladu sa onim obavezama reparacionog karaktera u odnosu ba na samog oteenog (otklanjanje tetnih posledica nastalih izvr-

40 Vie o tome: M. kuli, Komentar Zakonika o krivinom postupku Crne Gore, Ministarstvo pravde Crne Gore i Misija OEBS-a u Crnoj Gori, Podgorica, 2009, str. 798-799.

39

enjem krivinog dela ili naknada priinjene tete i ispunjavanje dos-pelih obaveza izdravanja), jer je tu neposredni interes oteenog da se otklone tetne posledice krivinog dela uinjenog na njegovu tetu, ili da mu se naknadi teta priinjena krivinim delom, odnosno plate zaostale rate alimentacije. Bilo bi besmisleno da se ispunjavanje ovih obaveza uslovljava saglasnou oteenog, kome bi njihovo ispunjenje prvenstveno koristilo. Zar bi bilo logino da oteeni svojom voljom moe onemoguiti izvrenje tih obaveza koje ba njemu pogoduju, a da onda u parnici zahteva njihovo izvrenje, ili da oekuje da to u kri-vinom postupku bude reeno po osnovu imovinskopravnog zahteva koji je uloio?

S druge strane, u praksi se uoava da oteeni ponekad ba ele krivini progon osumnjienog, pa i onda kada to oigledno nije raci-onalno, i zato je uvedena mogunost da javni tuilac postupi prema lanu 236 stav 5. Takva mogunost je pravina jer se radi o otee-nom kome je ve u potpunosti naknaena priinjena teta. Oigledno neopravdan razlog za nedavanje saglasnosti oteenog bi, na primer, postojao kada se radi o prethodno neosuivanom osumnjienom, koji je sticajem okolnosti uinio krivino delo, a iz celokupne situa-cije proizlazi da on u budunosti nee initi krivina dela, pa bi bilo neracionalno goniti ga poto poto, a pri tom oteeni iz neke vrste i-stog hira ba eli krivini progon. Takoe, ne bi bilo opravdano da se osumnjieni krivino goni, bez obzira to oteeni ne daje saglasnost za odlaganje krivinog gonjenja, kada se radi o oceni javnog tuioca da je upravo za budue odnose osumnjienog i oteenog bolje da osumnjieni ne bude krivino gonjen, jer bi onda, usled ogorenja tog lica buduom osudom, za koju bi krivio oteenog, izmeu njih defi -nitivno bili spaljeni svi mostovi. Radi se, na primer, o osobama koje ive u istom domainstvu, odnosno lanovima porodice i tome slino. U osnovi, ovde se radi o faktikom pitanju koje svojom slobodnom ocenom reava javni tuilac, odnosno sud (vanraspravno vee), kada se od njega zahteva da svojim reenjem supstituie nesaglasnost ote-enog, tj. da odobri izvrenje obaveza iz lana 236 stav 1 ta. 2 i 3 iako se sa tim ne saglaava oteeni.

Postavlja se pitanje kada treba smatrati da je oteenom, u smi-slu lana 236 stav 5, teta u potpunosti nadoknaena. Da li se u tom pogledu treba rukovoditi visinom imovinskopravnog zahteva otee-

40

nog, odnosno njegovim konkretnim zahtevom u pogledu vrste na-knade tete i njene visine, a naroito da je visina naknade tete tim zahtevom apsolutno uslovljena, te da li je potrebno da se u tom po-gledu obavljaju odreena vetaenja, odnosno uopte, izvode dokazi u pogledu visine naknade tete? Smatramo da ovo pitanje po svojoj slobodnoj oceni treba da reava javni tuilac, odnosno vanraspravno vee. Nije potrebno da se u tom pogledu odreuje bilo kakvo veta-enje, jer bi to samo usporilo postupak i dovelo do novih trokova, to ne samo da oigledno nije intencija zakonodavca, ve bi na prvi pogled bilo apsolutno suprotno procesnoj logici mehanizma iz lana 236 stav 5, a bilo bi i veoma komplikovano u procesnom smislu. Pored toga, ne bi se moglo opravdati ni bilo kakvo iole sloenije i skuplje izvoenje dokaza u odnosu na to pitanje u jednom naelno neformal-nom procesnom stadijumu (pretkrivini postupak), kada sam krivi-ni postupak jo nije ni zapoet.

Javni tuilac, odnosno vanraspravno vee u smislu lana 236 stav 5, treba da ovo pitanje (da li je oteenom u potpunosti nadoknaena teta) reavaju objektivno prema odreenim ustaljenim merilima, a ako po tom pitanju imaju odreenu dilemu, nju nikako ne mogu rea-vati odreivanjem vetaenja, niti nekim posebnim dokazivanjem, ve, eventualno, na jedan manje-vie neformalan nain mogu proveravati i utvrivati koja je realna visina tete. Na primer, ako bi nabavili cenov-nik koji se odnosi na stvar koja je unitena i tome slino. Iako postav-ljeni imovinskopravni zahtev ovde ne moe biti apsolutni parametar, njega takoe, svakako, treba imati u vidu i ako javni tuilac, odnosno vanraspravno vee utvrdi da je osumnjieni tetu naknadio potpuno u skladu s njim, onda bi moralo biti nesporno da je oteenom teta u potpunosti nadoknaena. Ako imovinskopravnog zahteva oteenog nema ili je on ve na prvi pogled nerealan, onda se i ovo pitanje reava po slobodnoj oceni javnog tuioca, odnosno vanraspravnog vea, koji mogu da zakljue da je oteenom teta u potpunosti ve nadoknaena i onda kada je visina naknade nia od visine postavljenog imovinsko-pravnog zahteva. Naravno, potrebno je da i tuilac, kao i vanraspravno vee, ispolji neophodan stepen savesnosti i realnosti u ovoj oceni, te da celovito vodi rauna da se ne ogrei o prava oteenog.

Ne treba zaboraviti da oteeni i inae, a to vai i u ovoj situaciji, zahtev za naknadu tete uvek moe ostvarivati u parninom postup-

41

ku. To znai da bi oteeni i onda kada je protivno njegovoj volji (u odnosu na obaveze iz lana 236 stav 1 ta. 2 i 3), postupljeno pre-ma naelu oportuniteta krivinog gonjenja, mogao podneti tubu za naknadu tete u parninom postupku, koju bi usmerio protiv osum-njienog u odnosu na kojeg je postupljeno u skladu sa lanom 236 stav 4 u vezi sa stavom 5. Predmet takvog tubenog zahteva oteenog sveo bi se na novanu sumu koja bi predstavljala razliku izmeu visi-ne naknade tete koju sam oteeni (tuilac u parninom postupku) smatra adekvatnom, i one za koju su javni tuilac i vanraspravno vee (lan 236 stav 5) nali da se njome oteenom teta u potpunosti na-doknauje, pa je, zahvaljujui tome, postupljeno prema naelu opor-tuniteta krivinog gonjenja. To to krivini postupak protiv lica koje je oteenom priinilo tetu nije voen, te nije dolo do osuujue presude (odnosno druge odluke suda koja podrazumeva da je uinje-no krivino delo, kao to je to, na primer, reenje o sudskoj opomeni), nije smetnja da se njegova krivica za prouzrokovanu tetu dokae u parninom postupku u graanskopravnom smislu, a samim tim to je osumnjieni (a to moe biti i drugo lice u ime osumnjienog, na primer, osiguravajue drutvo), tetu, odnosno njen deo po miljenju oteenog, ve naknadio, to predstavlja i neku vrstu implicitnog, ali sasvim jasnog priznavanja krivice.

Javni tuilac e zatraiti da vanraspravno vee svojim reenjem odobri izvrenje obaveza za koje je inae potrebna saglasnost otee-nog, ako postoje sledei kumulativni uslovi: 1) oteenom je ve u pot-punosti nadoknaena priinjena teta, 2) oteeni ne pristaje da osum-njieni izvri obaveze plaanja odreenog novanog iznosa u korist hu-manitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, odnosno obavljanje drutveno korisnog ili humanitarnog rada, 3) javni tuilac je ocenio da oteeni ne pristaje na odlaganje krivinog gonjenja iz oigledno neopravdanog razloga, te 4) javni tuilac je naao da je izvrenje takvih obaveza celishodno. Ako vanraspravno vee odobri izvrenje tih oba-veza, a osumnjieni ih u potpunosti izvri, oteeni u takvom sluaju ne moe stei svojstvo oteenog kao supsidijarnog tuioca.

Osumnjieni je duan da prihvaenu obavezu izvri u roku koji ne moe biti dui od est meseci, i u tom sluaju javni tuilac dono-si reenje o odbacivanju krivine prijave, a oteeni nema pravo da stekne svojstvo supsidijarnog tuioca. Momentom donoenja reenja

42

o odbacivanju krivine prijave, javni tuilac ispoljava procesno rele-vantnu volju da ne pokrene krivino gonjenje, to se svodi na njegovo postupanje po naelu oportuniteta krivinog gonjenja, a na temelju prethodnog ispunjenja obaveza odree nih osumnjienom u roku koji je za to bio odreen.

Kada se radi o drugim obavezama iz lana 236 stav 1 (ta. 1 i ta. 4 5), a one se odreuju kao poseban uslov, nije potrebna saglasnost oteenog. Da bi se moglo odrediti otklanjanje posledice krivinog dela, neophodno je da se radi o krivinom delu koje spada u tzv. ma-terijalna krivina dela (krivina dela koja imaju posledicu u krivino-pravnom smislu), a da nije u pitanju krivino delo koje se svrstava u kategoriju tzv. formalnih krivinih dela, tj. da se ne radi o nekom od krivinih dela za koja je karakteristino da nemaju posledicu u krivi-nopravnom smislu, bez obzira na to to svako krivino delo naelno ima odreenu posledicu u jednom ivotnom ili optem smislu.

Naknada tete kao obaveza moe se odrediti jedino ako se radi o krivinom delu za koje je karakteristino da prouzrokuje i odreenu materijalnu tetu, kao to bi to, na primer, bio sluaj sa oteenjem tue stvari, telesnom povredom itd. Visina iznosa naknade tete bi po pravilu morala biti vezivana za imovinskopravni zahtev oteenog, ali ne i u svakom sluaju, jer u praksi taj zahtev moe biti odreen i previsoko. Trebalo bi da se radi o realno utvrenoj visini tete, pri emu bi zbog trokova i potencijalnog odugovlaenja postupka treba-lo izbegavati da se njeno utvrivanje vezuje za vetaenje, mada to nije iskljueno, to sve zavisi od procene javnog tuioca.

U svakom sluaju, oteeni i onda kada je osumnjieni ispunio obavezu iz lana 236 stav 1 taka 1 (iako nema pravo na supsidijarnu optubu lan 236 stav 7), moe kada smatra da mu nije naknaen pun iznos tete, bilo zbog izgubljene dobiti, loe procene po njegovom miljenju i tome slino, podneti tubu u parninom postupku protiv tetnika (nekadanji osumnjieni), kako po osnovu priinjene tete (onaj deo koji mu po njegovom miljenju nije nadoknaen), bilo po osnovu pravno neosnovanog obogaenja osumnjienog. Isto pravilo vai i za sluaj odbacivanja krivine prijave protiv osumnjienog iz razloga pravinosti, tj. onda kada se radi o krivinom delu za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a javni tui-lac oceni da je potrebno odbaciti krivinu prijavu budui da izricanje

43

krivine sankcije ne bi bilo pravino jer je osumnjieni usled stvarnog kajanja spreio nastupanje tetne posledice ili je tetu u potpunosti ve nadoknadio (lan 237).

Obaveze izdravanja moraju biti dospele i ta se obaveza odnosi iskljuivo na plaanje alimentacije, tako da se u takvom sluaju uvek radi o krivinom delu nedavanja izdravanja. U druge obaveze utvr-ene pravnosnanom odlukom suda (lan 236 stav 1 taka 7) mogu spadati bilo kakve obaveze izvrene na temelju sudske odluke, a tu e, po logici stvari (analogno sa ispunjavanjem dospelih obaveza izdra-vanja), u prvom redu biti u pitanju izvrenje obaveze koja se odnosi na kontakt maloletnog deteta s roditeljem s kojim dete ne ivi. Naime, po pravilu, izdravanje se plaa u odnosu na dete s kojim roditelj ne ivi, a to ini taj roditelj koji je dunik izdravanja, dok je dete po-verilac izdravanja. Roditelj sa kojim dete na osnovu sudske odluke ivi, tj. onaj roditelj kojem je dete povereno na brigu i uvanje, ima obavezu da i sam doprinosi izdravanju deteta, kako fi nansijski tako i faktikom brigom, ali on, pored toga, ima obavezu da na odgovara-jui nain omogui kontakt maloletnog deteta s drugim roditeljem, u skladu s pravnosnanom sudskom odlukom. Ako taj roditelj to ne ini, odnosno spreava izvrenje pravnosnane sudske odluke u od-nosu na kontakt roditelja s kojim dete ne ivi i deteta, on i sam ini krivino delo, pa se i u odnosu na njega moe postupiti prema nae-lu uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja, kada bi mu se mogao postaviti uslov da ispuni obavezu utvrenu pravnosnanom sudskom odlukom, tj. da omogui kontakt izmeu deteta i roditelja s kojim dete ne ivi. U tom je pogledu veoma znaajna nova mera, to jest obaveza iz lana 236 stav 1 taka 7, uvedena novelama Zakonika iz septem-bra 2009. godine, koja, kao to je to prethodno objanjeno, predstavlja svojevrsni pandan ve postojeoj meri iz lana 236 stav 1 taka 4.

Kada se radi o situaciji da postoje dvoje osumnjienih gde se jedan tereti za krivino delo iz lana 195 KZ (nedavanje izdravanja), a drugi za krivino delo iz lana 191 stav 2 KZ (oduzimanje malolet-nog lica oblik dela postoji kada se onemoguava izvrenje odluke nadlenog organa kojom je odreen nain odravanja linih odnosa maloletnika s roditeljem ili drugim srodnikom), tada su oboje osum-njienih istovremeno i oteeni krivinim delom, mada je tu uvek oteeni i samo maloletno lice. Tada je, ba zarad stvaranja uslova za

44

njihove bolje odnose u budunosti, a posebno u interesu maloletnog lica, te izbegavanje da oni poto poto budu osueni, veoma adekvatno da se korelativno u odnosu na oba takva osumnjiena postupi u skla-du sa lanom 236.

Kada je re o potovanju ogranienja utvrenog pravnosna-nom sudskom odlukom iz lana 236 stav 1 taka 7, tu se pre svega moe raditi o krivinom delu nasilja u porodici, odnosno njegovom obliku iz lana 194 stav 5, koji postoji kada se prekre mere zatite od nasilja u porodici, koje je sud odredio na osnovu zakona. Takve se mere mogu odrediti saglasno odredbama porodinog zakonodavstva, ali kako je Porodini zakon propisao te mere bez ikakve regulative u odnosu na sankcionisanje njihovog eventualnog krenja, pokuano je da se to reava pravilima krivinog zakonodavstva, te je tako (za-hvaljujui jednom amandmanu na Krivini zakonik iz 2006. godine) i propisan taj poseban novi oblik krivinog dela nasilja u porodici (lan 194 stav 5 KZ), to u svakom sluaju ne predstavlja idealno reenje, ali sada makar (zahvaljujui novoj mogunosti iz ZKP-a lan 236 stav 1 taka 7), stvara mogunosti za primenu mehanizma uslovlje-nog oportuniteta.

Naime, prema lanu 198 Porodinog zakona, protiv lana po-rodice koji vri nasilje sud moe odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa s drugim lanom porodice, a u takve mere spadaju: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdava-nje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice; te 5. zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice. Oblik krivinog dela nasilja u porodi-ci iz lana 194 stav 5 postoji kada se kre prethodno navedene mere, koje, u smislu lana 236 stav 1 taka 7, predstavljaju ogranienja utvrena pravnosnanom sudskom odlukom, to znai da je mogue da se osumnjienom za krivino delo iz lana 194 stav 5 KZ-a odredi obaveza potovanja mere zatite od nasilja u porodici (lan 198 PZ), kao uslov da se prema njemu postupi po naelu oportuniteta krivi-nog gonjenja, odnosno primeni procesni mehanizam iz lana 236.

45

U humanitarne organizacije spadale bi u prvoj liniji one orga-nizacije koje zbog dueg vremena svog postojanja, tradicije koju ima-ju, dokazanosti u humanitarnom radu i slinih drugih karakteristika nesporno imaju odreeni znaaj i ugled u drutvu, te bi se mogle sma-trati optepriznatim. Tu bi, na primer, spadala Meunarodna orga-nizacija crvenog krsta, a u takve organizacije ne bi se mogle svrstati neke relativno novije organizacije, bez due tradicije i naroito one organizacije koje u svom delovanju ispoljavaju odreeni ideoloki ili politiki angaman, koji nikada ne bi smeo biti imanentan organiza-cijama iz lana 236 stav 1 taka 2.

Iako to nije striktno u Zakoniku naglaeno, visina novanog iznosa koji treba da se plati u korist humanitarne organizacije, fon-da ili javne ustanove (lan 236 stav 1 taka 2) naelno bi i iz razloga elementarne pravinosti, ali i celishodnosti, morala da bude slina novanoj kazni koja bi se osumnjienom mogla izrei u krivinom postupku, ako bi bio osuen za krivino delo koj

Primena.nacela.oportuniteta Publikacija1

Documents

Transcript of Primena.nacela.oportuniteta Publikacija1