primena

standarda

u pravosudnom

sistemu Srbije

pravinog suenja

Primena tranzicionih zakona u Srbiji 2013/2014. godine

Primena

standarda

u pravosudnom

sistemu Srbije

Za izdavaa

Maja Mii

Autor izvetaja

Inicijativa mladih za ljudska prava

Obrada i tampa

Ivo Matejin tamparija Dualmode

Tira

300 primeraka

Program ljudskih prava i ovaj izvetaj podrani su od organizacije Civil Rights Defenders

Zahvaljujemo se partneru na podrci

Inicijativa mladih za ljudska prava 2014

www.yihr.org

Sadraj

Uvod 7

Pravino suenje u pravnom sistemu Republike Srbije 8

Nacionalna strategija reforme pravosua 20132018. 9

Reforma pravosua: pravino suenje 11

Republika Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava 16

BIA dostavila podatke za 2005. godinu 17

Presuda nije promenila praksu BIA 18

Pregled glavnih zakljuaka na osnovu praenja konkretnih sudskih postupaka 20

Sudsko procesuiranje sluajeva u kojima je dolo do nasilja i pretnju usmerenih na pripadnike LGBT zajedniceHronologija napada i pretnji usmerenih na pripadnike LGBT zajednice u vezi sa Danom ponosa i Paradom ponosa u periodu od 2001. do 2014. godine 25

Sluaj Mladen Obradovi 29

Sluaj Mia Vaci 32

Sluaj Mladen Obradovi i ostali 35

Sluaj Borislava Topia 40

Sudsko procesuiranje sluajeva govora mrnje

Govor mrnje u izjavama Dragana Markovia Palme 47

Govor mrnje na internet portalu Nova srpska politika misao 50

Govor mrnje u emisiji Dvor 54

Govor mrnje lista Kurir pretnje Danku

Runiu 56

Sudsko procesuiranje sluajeva u kojima su uestvovali pripadnici navijakih grupa i desniarskih organizacija

Bajrakli damija 62

Sluaj paljenja ambasade u Beogradu 2008. godine 65

Sluaj Ivana Bogdanova 69

Sluaj Darija Milenkovia 72

Sluaj Uroa Miia 73

Sluaj Velibora Dunjia 75

Ubistvo Brisa Tatona 83

Paljenje zastave AP Vojvodine 86

Napad na Ivana Janea 86

SNP Nai Spisak nevladinih organizacija 87

Sudsko procesuiranje sluajeva

policijske tortureSluaj torture nad maloletnim A. A. 90

Policijska tortura nad Jovanovi Tonijem i Ivicom 91

Ostali sluajevi

Napad na Delila Ljimanija u gradskom prevozu u Beogradu 95

Paljenja zastava na skupovima Srpske radikalne stranke 96

Protesti u Zemun Polju 97

Afera Indeks 99

Sluaj - Kulturni centar Novog Sada 102

Sluaj klinike Perfekta 106

Sluaj Miladina Kovaevia 107

Tuba Kovaevievih protiv B92 109

Sluaj pomagaa Ratka Mladia 110

Bibliografija 112

7UvodInicijativa mladih za ljudska prava (u daljem tekstu: Inicijativa) je 2011. godine poela monitoring odreenih krivinih i parninih postupaka pred domaim sudovima, sa ciljem da analizira stepen primene principa pravinog suenja u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

Metodologija rada na monitoringu i izradi izvetaja ogleda se u praenju suenja direktnim prisustvom istraivaa/ica Inicijative na raspravama i glavnim preteresima sudskih postupaka koji se prate u kombinaciji sa uvidom u dokumentaciju konkretnih sluajeva prikupljenu na osnovu korienja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.1 Na osnovu korienja gore spomenutog Zakona takoe je dobijena slika spremnosti razliitih institucija u okviru pravosudnog sistema da postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama i dokumentima od javnog znaaja, iako to inicijalno nije bio cilj monitoringa.

U uvodnom delu izvetaja izneti su podaci vezani za sluajeve protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u 2013. godini, osvrt na Nacionalnu strategiju reforme pravosua u Srbiji 2013-2018. za period 2013-2018. godine, pregled glavnih zakljuaka sprovedenog monitoringa kao i detaljan pregled pojedinanih sluajeva. Sluajevi, njih 32, iji su rezultati praenja prikazani u ovom izvetaju podeljeni su u pet tematskih celina:

Sudsko procesuiranje sluajeva u kojima je dolo do nasilja i pretnju usmerenih na pripadnike LGBT zajednice;

Sudsko procesuiranje sluajeva govora mrnje; Sudsko procesuiranje sluajeva u kojima su uestvovali pripadnici

navijakih grupa i desniarskih organizacija; Sudsko procesuiranje sluajeva policijske torture; Ostali sluajevi.

U Beogradu,

april 2014. godine.

1 Slubeni glasnik RS , br. 120/2004, 54/2007,

104/2009, 36/2010.

98Pravino suenje u pravnom sistemu Republike Srbije

Kao potpisnica Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima2 i Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,3 Republika Srbija je obavezna da u svoj sistem inkorporira i implementira odredbe predviene ovim meunarodnim dokumentima, a s tim u vezi i odredbe koje se odnose na pravino suenje.

Ustavom Republike Srbije4 je u lanu 32, u delu koji se odnosi na zatitu ljudskih prava, garantovano pravo na pravino suenje. U lanu 33 Ustava garantovana su posebna prava okrivljenog. Ustavom se garantuje pravo okrivljenog na javnu raspravu o svojim pravima ili optubama koje se na njega/nju odnose, pred nezavisnim i nepristrasnim sudskim telom, u razumnom roku, kao i pravo na besplatnog prevodioca ukoliko osoba kojoj se sudi ne govori ili ne razume jezik na kom se postupak vodi.

U Zakonu o parninom postupku Republike Srbije5 takoe se garantuje pravo na pravino suenje, kao i u Zakoniku o krivinom postupku,6 gde se ve u 1. lanu pominje pravinost postupka.

Nacionalna strategija reforme pravosua 20132018.

Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je 1. jula 2013. godine Nacionalnu strategiju reforme pravosua za period 2013-2018. godine.7 Strategija odrava kontinuitet sa prethodnom Strategijom reforme pravosua za period 2006-2011. i zasniva se izmeu ostalog na analizi rezultata Strategije za navedeni period. Smatra se da su u prethodnoj fazi dobri rezultati postignuti u oblasti ustanovljavanja institucionalnog okvira: Visokog saveta sudstva, Dravnog vea tuilaca, Pravosudne akademije, a nezadovoljavajuim se smatraju pre svega reizbor sudija i reforma mree sudova. Taksativno su navedeni nasleeni problemi ije reavanje ima najvii prioritet u narednom periodu: reintegracija u pravosudni sistem sudija i javnih tuilaca koji su vraeni na funkciju na osnovu odluke Ustavnog suda i preispitivanje pravosudne mree; reavanje zaostalih predmeta; reavanje predmeta u razumnim rokovima; unapreenje statusa Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca i normativno regulisanje odgovornosti ova dva tela; ujednaavanje sudske prakse i uspostavljanje jedinstvenog sistema e-pravosua.

Kao cilj Strategije istie se poboljanje kvaliteta i efikasnosti pravde, jaanje nezavisnosti i odgovornosti pravosua, u cilju jaanja vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti, pribliavanja pravde graanima i vraanja poverenja u pravosudni sistem. Kljuna naela na kojima se reforma pravosudnog sistema zasniva su: nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, strunost, odgovornost i efikasnost.

Strategija istie potrebu za promenom Ustava, kao i izmenu zakonodavnog okvira. Potreba za ustavnom promenom se odnosi na jaanje nezavisnosti sudske vlasti u odnosu na izvrnu i zakonodavnu, pre svega iskljuenje Narodne skuptine iz izbora sudija, tuilaca, predsednika sudova, lanova Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca kao i iskljuenje predstavnika zakonodavne i izvrne vlasti iz lanstva u ovim telima. Kljuni zakoni za sprovoenje Strategije izmenjeni su u novembru 2013. godine, i to: Zakon o ureenju sudova,8 Zakon o sudijama,9

2 SFRJ je ratifikovala Meunarodni pakt o

graanskim i politikim pravima 30. januara

1971. godine.

3 Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda 3. marta 2004. godine.

4 Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik RS,

br. 37/08, proglaen je 8. novembra 2006. godine,

dostupan na internet stranici: http://www.parla-

ment.rs/upload/documents/Ustav_Srbije_pdf.

5 Zakon o parninom postupku, Slubeni gla-

snik RS , br. 72/2011, 49/2013 (Odluka Ustavnog

suda), 74/2013 (Odluka Ustavnog suda),

lanovi 2. i 4.

6 Zakonik o krivinom postupku, Slubeni list

SRJ , br. 70/2001, 68/2002 i Slubeni glasnik

RS , br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 46/2006,

49/2007, 122/2008, 20/2009, 72/2009 i 76/2010.

7 Nacionalna strategija reforme pravosua za period 2013-2018. godine, Slubeni glasnik RS

br. 57/2013, http://bit.ly/1tupSmr.

8 Zakon o ureenju sudova, Slubeni glasnik RS br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr.

zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011 i 101/2013.

9 Zakon o sudijama, Slubeni glasnik RS br.

116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009,

101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012,

124/2012 odluka US i 101/2013.

11

10Zakon o javnom tuilatvu,10 Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava11 i Krivini zakonik12.

Upeatljivo je da se kao poseban cilj u poglavlju Strategije o reformi zakonodavstva navodi uspostavljanje sistema u kome se zakoni nee esto menjati/donositi, a posebno ne po hitnom postupku, a upravo je Strategija predloena Narodnoj skuptini po hitnom postupku, sedam dana pred poetak zasedanja Skuptine, kao i set pravosudnih zakona koji su Skuptini predloeni 14 dana pred poetak zasedanja na kome se o zakonima odluivalo.

Strategija je predvidela osnivanje posebnog tela koje je odgovorno za realizaciju ciljeva i aktivnosti: Komisiju za sprovoenje strategije. Komisija ima 15 lanova/ica (i 15 zamenika/ca) koje predlae 15 institucija koje su relevantne za sprovoenje Strategije: Ministarstvo, Republiko javno tuilatvo, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Dravno vee tuilaca, Odbor za pravosue, dravnu upravu i lokalnu samoupravu Skuptine Srbije, strukovno udruenje sudija, strukovno udruenje javnih tuilaca, Advokatska komora Srbije, Pravosudna akademija, zajedniki predstavnik pravnih fakulteta, ministarstvo nadleno za finansije, zajedniki predstavnik Komore izvritelja, javnih belenika i medijatora, Kancelarija za evropske integracije i Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim drutvom. Komisija ima mogunost pokretanja utvrivanja odgovornosti subjekata nadlenih za sprovoenje Strategije, kao i mogunost osnivanja radnih tela, pored Sekretarijata koji Komisiji prua administrativnu i tehniku podrku.

Reforma pravosua: pravino suenje

Suenje u razumnom roku

Za funkcionisanje sudskog sistema u Srbiji, a posebno za standarde primene pravinog suenja u Srbiji, svakako je jedna od najznaajnijih izmena Zakona o ureenju sudova kojom se uvodi novo pravno sredstvo za zatitu prava na pravino suenje. Od 21. maja 2014. godine,13 stranke koje smatraju da im je povreeno pravo na suenje u razumnom roku mogu podneti zahtev za zatitu prava na suenje u razumnom roku neposredno viem sudu. Kako bi se obezbedila delotvornost ovog pravnog leka predvieno je da sud o ovakvom zahtevu mora odluivati hitno, i u vanparninom postupku. Zakon propisuje da sud u sluaju da utvrdi da je zahtev osnovan, odnosno da postoji povreda prava na suenje u razumnom roku, moe odrediti naknadu za povredu prava, ali i odrediti rok u kome e nii sud okonati postupak u kome je povreeno pravo na suenje u razumnom roku.

Izmene Sudskog poslovnika nisu pratile izmene Zakona o ureenju sudova, odnosno Sudskim poslovnikom nije predviena hitnost u postupanju u predmetima na osnovu odluke neposredno vieg suda, to moe predstavljati oteavajuu okolnost u odreivanju prioriteta u radu sudova.

Istraivanje Inicijative mladih za ljudska prava pokazalo je da u budetu Republike Srbije za 2014. godinu nisu predviena novana sredstva za isplatu naknada za krenje prava na suenje u razumnom roku. Visoki savet sudstva ovakvu situaciju objanjava time da je predlog finansijskog plana za sudove za 2014. godinu predao Ministarstvu finansija 10. oktobra, dok su izmene Zakona o ureenju sudova kojima je uvedena ova naknada usvojene 21. novembra 2014. godine.14 Visoki savet sudstva namerava da prilikom rebalansa budeta trai dodatna sredstva za rad sudova, a vezano za naknade za povrede prava na suenja u razumnom roku. Imajui u vidu da je Zakon o budetu Republike Srbije za 2014. godinu usvojen dvadeset dana nakon Zakona o ureenju sudova, 13. decembra, ovo objanjenje Visokog saveta sudstva ilustruje nedostatak odgovornosti i sudske i zakonodavne vlasti prema usvojenom zakonskom reenju, usled ega nee biti dovoljno novca za isplaivanje naknada, i konkretne zakonske odredbe nee biti sprovedene.

10 Zakon o javnom tuilaatvu, Slubeni

glasnik RS br. 116/2008, 104/2009, 101/2010,

78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka

US, 121/2012 i 101/2013.

11 Zakon o seditima i podrujima sudova i

javnih tuilaatava, Slubeni glasnik RS, br. 101/2013

12 Krivini zakonik, Slubeni glasnik RS

br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009,

111/2009, 121/2012i 104/2013

13 Odredbe Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o ureenju sudova koje ureuju povredu

prava na pravedno suenje stupaju na snagu

est meseci od stupanja zakona na snagu.

14 Odgovor Visokog saveta sudstva Inicijativi

mladih za ljudska prava broj: 7-00-31/2014-01

od 17.03.2014. godine.

13

12Zakonom o sudijama15 je odreeno da za tetu koju nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje sudija odgovara Republika Srbija. Meutim, ukoliko je Republika Srbija na osnovu odluke suda isplatila tetu usled nezakonitog ili nepravilnog rada sudije, moe od sudije traiti naknadu isplaenog iznosa. Takoe, ukoliko su Ustavni sud, Evropski sud za ljudska prava ili drugi meunarodni sud utvrdili da je presuda zasnovana na odreenom krenju ljudskih prava i sloboda u toku postupka, ili da je dolo do krenja prava na suenje u razumnom roku, Republika Srbija moe traiti od sudije naknadu isplaenog iznosa.

Izmenama Zakona o sudijama iz novembra 2013. godine proiren je sudijski imunitet, odnosno umanjeni su uslovi za utvrivanje odgovornosti sudije. Zakonom o sudijama iz 2008. godine, odgovornost sudije mogla se utvrditi ukoliko je teta uinjena namerno ili krajnjom nepanjom, dok se izmenama iz 2013. godine sudijska odgovornost ograniava na namerno prouzrokovanje tete. Parnini postupak za naknadu isplaenog iznosa pokree Republiki javni pravobranilac na zahtev ministra nadlenog za pravosue, po prethodno pribavljenom miljenju Visokog saveta sudstva. Drutvo sudija Srbije podnelo je Ustavnom sudu Inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti16 ove zakonske odredbe smatrajui da ovakva procedura naruava nezavisnost sudstva u odnosu na izvrnu vlast, kao i da je Visoki savet sudstva organ sudske uprave, a ne sudske vlasti, usled ega nije u njegovoj nadlenosti da odlui da li je ovakav zahtev opravdan. U ovoj Inicijativi se takoe navodi da je logino da najvei broj sudija ne bi donosio zakljuak drugaiji od miljenja Visokog saveta sudstva, imajui u vidu da od ocene Visokog saveta sudstva zavisi vrednovanje rada, napredovanje, ali i eventualna disciplinska odgovornost, sve do mogunosti razreenja.

Reavanje starih predmeta

Hronini problem srpskog pravosua je veliki broj nereenih predmeta. U toku jedne godine sudovi esto imaju vei broj primljenih od broja reenih predmeta to situaciju ini sve loijom iz godine u godinu. Na osnovu Nacionalne strategije za reformu pravosua za period 2013-2018 i prateeg Akcionog plana, Vrhovni kasacioni sud je krajem 2013. godine doneo Jedinstveni program reavanja starih predmeta u Republici Srbiji. Osnovni postavljeni ciljevi ovog programa su poveanje nivoa efikasnosti, smanjenje broja nereenih predmeta, skraivanje trajanje sudskih postupaka i poveanje poverenja javnosti u sudstvo. Strateki

cilj ovog programa jeste da se broj starih predmeta u sudovima smanji u periodu od 2013. do 2018. godine za 80%.

Zvanini podaci Vrhovnog kasacionog suda pokazuju da je na kraju 2013. godine u sudovima u Srbiji bilo 2 874 782 nereenih predmeta, od ega su 1 772 149 stari predmeti,17 to je za 3% vie u odnosu na kraj 2012. godine. Detaljnija analiza podataka Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na veliki problem neravnomerne optereenosti sudija brojem predmeta, to za posledicu ima da graani nemaju jednak pristup sudu. Prosean godinji priliv predmeta po sudiji je u rasponu od 11,12 do 117,53 kod osnovnih sudova. Prvi i Drugi osnovni sud u Beogradu su u 2013. godini primili vie od etvrtine ukupnog broja predmeta pred osnovnim sudovima u Srbiji.

Dodatni zastoj i optereenje u broju nereenih predmeta izazvano je osnivanjem nove mree sudova. Osnivanje novih sudova, promena nadlenosti i migracija starih predmeta je dovela do zastoja u suenjima. Osnovni razlog izmene mree sudova i osnivanje novih sudova jeste ravnomernija rasporeenost predmeta i unapreenje pristupa pravdi graanima Srbije.

pristup pravdi: nova mrea sudova

U okviru sveobuhvatne reforme pravosua u Srbiji uspostavljena je nova mrea sudova Zakonom o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava18 koji je usvojila Narodna skuptina Republike Srbije 20. novembra 2013. godine. Novoosnovani sudovi zapoeli su sa radom 1. januara 2014. godine sa osnovnim ciljem da znaajno unaprede pristup pravdi graanima Republike Srbije.

Novim zakonom osnovano je 44 prekrajna suda, 66 osnovnih sudova, 25 viih sudova, 16 privrednih sudova, 4 apelaciona suda, kao i 4 odeljenja Prekrajnog apelacionog suda i 3 odeljenja Upravnog suda. Najznaajnija izmena u odnosu na prethodnu mreu sudova je u broju osnovnih sudova osnovano je 66 osnovnih sudova, u odnosu na postojea 34. Broj sudskih jedinica je smanjen sa 103 na 14, koje e od septembra biti zamenjene radom javnih belenika.

Nova mrea sudova uspostavljena je nakon samo etiri godine funkcionisanja prethodne mree sudova. Uoeni nedostaci u mrei sudova koja je poela sa radom 1. januara 2010. godine prevashodno se odnose na mali broj osnovnih sudova, odnosno na nezadovoljavajui efekat osnivanja velikog broja sudskih

15 lan 6. Zakona o sudijama. 16 Drutvo sudija Srbije, Inicijativa za po-kretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o sudijama, http://bit.ly/1rgCKII.

17 Godinji izvetaj o radu Vrhovnog kasacio-

nog suda, http://bit.ly/1mt5b6g.

18 Zakon o seditima i podrujima sudova i

javnih tuilatava, Slubeni glasnik RS br. 101/13.

15

14jedinica u okviru osnovnih sudova. Kritike na mreu sudova izneo je i Savet za borbu protiv korupcije19, izdvajajui udaljenost do najblieg osnovnog suda za pojedina mesta, poveanje trokova i taksi, i neravnomernost optereenja sudija. Izvetaj Evropske komisije o napretku iz oktobra 2013. godine takoe istie nejednakost u pogledu raspodele predmeta sudijama, i naglaava potrebu za analizom i poboljanjem mree sudova, naroito kada je re o trokovima, efikasnosti i pristupu pravdi.20

U okviru seta pravosudnih zakona uporedo sa donoenjem Zakona o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava doneti su i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ureenju sudova, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tuilatvu. U Obrazloenju zakona Vlada Republike Srbije navodi da namerava da se ovim setom zakona omogui ravnomerna optereenost sudova i sudija u Srbiji, laki pristup pravdi svim graanima i efikasnije obavljanje poslova osnovnih javnih tuilaca.21

Dugaak period od poetka najavljivanja nove mree sudova do faktikog uspostavljanja uneo je nesigurnost i ugrozio nezavisnost i stalnost sudijske funkcije usled potrebe za premetanjem velikog broja sudija u novoosnovane sudove. Meutim, na osnovu podataka Drutva sudija Srbije samo je 17 nezadovoljnih sudija od oko 1300 sudija koji su premeteni u nove sudove.22 Posetom novooformljenim sudskim jedinicama23 utvreno je da je dolo do zastoja u toku predmeta koji su prebacivani u nove sudove. Takvi predmeti su ekali na dodelu novih sudija i brojeva pod kojima se vode. Bilo je sluajeva gubljenja spisa predmeta a naroito u delu zdruenih delova predmetu kao to su pozivi i obavetenja koja se alju strankama u postupku i svedocima i delovi spisa predmeta koji su u tom trenutku bili na vetaenju. Sudsko osoblje se alilo na Uputstvo za vrenje raspodele i migracije predmeta osnovnih sudova u pogledu primene nove mree sudova, rekavi da je dosta nejasno napisano ali i na nedostatak stare baze Portal sudova Srbije pre anonimizacije. Uz dopunu uputstva i dozvole korienja prethodne verzije baze Portal sudova Srbije koja je usledila u martu 2014. situacija se poboljala najavljena je potpuna normalizacija situacije u naredna dva meseca.24

Zakljuak

Od nove mree sudova, kao i od celokupne reforme pravosua uopte, najvie se oekuje u pogledu efikasnosti sudskih postupaka. Prethodna reforma nije bila u potpunosti uspena, neki od kljunih elemenata te reforme: reizbor sudija i reforma mree sudova su poniteni. Vaea reforma za period od 2013-2018. godine se na samom poetku ve nalazi pred velikim problemima nakon to je Ustavni sud Srbije odluio da su odredbe Zakona o pravosudnoj akademiji koje daju prednost polaznicima Pravosudne akademije pri izboru sudija i javnih tuilaca neustavne.25 Poetak funkcionisanja nove mree sudova je jako spor i neefikasan, dok su rokovi postavljeni Akcionim planom za sprovoenje Strategije reforme pravosua ve nakon est meseci izmenjeni za ak 42 mere.26 Izvesno je da je za sutinsku reformu pravosua koja e obezbediti nezavisnost sudstva, kao i druge elemente, neophodna izmena Ustava Republike Srbije

19 Izvetaj o reformi pravosua, Savet za

borbu protiv korupcije, 24. 4. 2012, dostupno

na: http://bit.ly/1rihwu5.

20 Izvetaj o napretku Srbije za 2013. godi-

nu, Evropska komisija, 16. 10. 2013, dostupno

na: http://bit.ly/1i5oEcJ.

21 Obrazloenje predloga Zakona o sedi-

tima i podrujima sudova i javnih tuilaca,

Vlada Republike Srbije, dostupno na:

http://bit.ly/1nE8wPI.

22 Nova mrea sudova , RTS, http://bit.ly/1mu3q8L.

23 Poseta izvrena sudskim jedinicama u Mladenovcu, Aranelovcu, Lazarevcu i Rumi

i Tre em osnovnom sudu u Beogradu.

24 Terensko istraivanje Inicijative-Poseta

sudskim jedinicama nove mree sudova

sprovedena u martu mesecu 2014. godine.

25 Odluka Ustavnog suda Srbije u predmetu

IUz-497/2011 od 6. 2. 2014. godine.

26 Selakovi: Reaavati albe u razumnom

roku , RTS, http://bit.ly/1lwtO0u.

17

16Republika Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava

STATISTIKA

Evropski sud za ljudska prava (Sud) je u 2013. godini odluivao o 24 predstavke protiv Republike Srbije.27 Povreda barem jedne odredbe Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i sloboda (Konvencija) je utvrena u 21 predstavci. Najee povrede Konvencije koje je Sud utvrdio odnose se na krenje lana 6 Konvencije i lana 1 Protokola I (vidi tabelu).

Po broju predmeta u proceduri pred Sudom, Srbija je na etvrtom mestu sa 11 250 predmeta u proceduri, to predstavlja 11,3% ukupnog broja predmeta pred Sudom. Ilustracije radi, broj stanovnika Srbije iznosi oko 0,87% broja stanovnika svih drava lanica Saveta Evrope. Po broju predstavki u proceduri, ispred Srbije su samo Rusija (16 800), Italija (14 400) i Ukrajina (13 300). Statistiki, protiv Republike Srbije podneto je najvie predstavki u srazmeri sa brojem stanovnika.

NOVA PRAVILA O PREDSTAVCI EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA

Od 1. januara 2014. godine na snagu su stupile izmene lana 47. Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava28 kojima su pootreni uslovi za podnoenje predstavke Sudu. Osim novog obrasca za predstavku, stav 5 lana 47 Poslovnika predvia da predstavka moe biti odbaena ukoliko ne sadri sve potrebne informacije i dokumenta.

INICIJATIVA MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA protiv SRBIJE

Presuda Evropskog suda za ljudska prava broj 48135/06

Evropski sud za ljudska prava (Sud) je u presudi29 od 25. Juna 2013. godine naloio da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) dostavi podatke o broju prislukivanih osoba u Srbiji tokom 2005. godine, koje je traila Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa). U svojoj presudi Sud je najjasnije do sada potvrdio da je pravo na pristup informacijama u posedu javnih vlasti sadrano u lanu 10 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Takoe, u presudi je naglaena uloga nevladinih organizacija kao uvara javnog interesa. Posebno je ohrabrujue zajedniko saglasno miljenje sudija Vuinia i Saj-a u kome se naglaava potreba razvoja meunarodnog prava u vezi sa slobodom informacija i informacijama od javnog znaaja. U svom miljenju Vuini i Saj istiu da se u svetu interneta gubi razlika izmeu novinara i drugih pripadnika javosti, i da je transparentnost osnova snane demokratije, kojoj treba da slue i da je koriste svi graani.

BIA dostavila podatke za 2005. godinu Bezbednosno-informativna agencija je nakon pravosnanosti presude dostavila Inicijativi podatke o broju prislukivanih graana. BIA je u prvih 10 meseci 2005. godine podnela predlog za odstupanje od naela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava optenja, odnosno za elektronski nadzor komunikacija sa uvidom u sadraj komunikacije za ukupno 321 lice. Primena posebnih mera je odobrena za ukupno 302 lica.

lan Konvencije (prekreno pravo) Broj utvrenih krenja prava

lan 6: Pravo na pravino suenje 2

lan 6: Neizvrenje pravnosnane sudske presude

14

lan 6: Duina postupka 2

lan 8: Pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota

1

lan 10: Sloboda izraavanja 1

lan 13: Pravo na delotvorni pravni lek 1

lan 1 Protokola I: Zatita imovine 13

27 Tabela: http://bit.ly/1ia5jlT. 28 Pravilo 47 Poslovnika Evropskog suda za ljud-

ska prava, dostupno na: http://bit.ly/1lyJt3G.

29 Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, presuda Evropskog suda za ljudska prava broj 48135/06, http://bit.ly/1eXRUCE.

19

18Inicijativa je 31. oktobra 2005. godine podnela Bezbednosno-informativnoj agenciji zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog znaaja u kojem je traila podatak o broju prislukivanih graana Srbije tokom 2005. godine. Pozivajui se na lan 9 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, BIA je odbila da dostavi traenu informaciju, navodei da podatak o broju prislukivanih osoba predstavlja dravnu tajnu, te da stoga ne moe biti dostupan javnosti. Postupajui po albi Inicijative na ovaj odogovor, Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog znaaja (Poverenik) je 22. decembra 2005. godine doneo reenje kojim se nalae da BIA dostavi traene informacije. Umesto da postupi po reenju Poverenika i dostavi traene informacije, BIA je pokrenula upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije sa zahtevom da se reenje poverenika poniti zbog nezakonitosti. Vrhovni sud je odbacio ovu tubu 23. maja 2006. godine.

Inicijativa je 29. maja 2006. godine podnela zahtev Vladi Republike Srbije da obezbedi izvrenje reenja Poverenika. Iskoristivi sva pravna sredstva u Srbiji, 29. novembra 2006. godine Inicijativa se obratila Evropskom sudu za ljudska prava zbog povrede prava garantovanih lanom 10 i lanom 6 (stav 1) Evropske konvencije. U dopisu koji je uputila Inicijativi 23. septembra 2008. godine, BIA navodi da ne poseduje traenu informaciju.

Presuda nije promenila praksu BIA U januaru 2014. godine, Inicijativa je zatraila od BIA broj lica koji su bili pod merama elektronskog nadzora u 2013. godini. Zahtev je odbijen uz opirno obrazloenje u kome stoji da su navedeni podaci odreeni kao tajna, i da bi pruanje ovih informacija na uvid javnosti predstavilo rizik za bezbednost Republike Srbije. Inicijativa je izjavila albu na reenje BIA i oekuje da e Poverenik naloiti BIA da dostavi traene informacije Inicijativi.

Prema stanovitu Suda, Inicijativa je imala legitiman interes da trai podatke sa namerom da ih javno prezentuje i tako doprinese javnoj debati na ovu temu. Odbijanjem da dostavi traeni podatak, BIA je prekrila pravo Inicijative na primanje i irenje informacija, garantovano lanom 10 Evropske konvencije. Sudsko vee je takoe zakljuilo da je odbijanjem da postupi po reenju poverenika, kojim se nalae dostavljanje traene informacije, Bezbedonosno-informativna agencija postupila suprotno odredbama domaeg zakonodavstva, konkretno Zakona o slobodnom pristupu informacijama

od javnog znaaja. U odluci suda se navodi i da odgovor Bezbedonosno-informativne agencije iz septembra 2008. godine, da ne poseduje traene informacije, nije ubedljiv, s obzirom na prirodu informacija, a posebno ako se uzme u obzir injenica da je od samog poetka BIA odbijala da dostavi informacije koristei se izgovorom tajnosti. U zajednikom miljenju sudija Vuini i Saj napominju da su vlasti odgovorne da uvaju informacije i da gubitak informacija ne moe biti izgovor.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava predstavlja veliki podsticaj za otvaranje pitanja dostupnosti dokumenata kojima raspolau slube bezbednosti koje su se dosadanjim postupanjem predstavljale i u javnosti percipirale kao zatvorene institucije koje ne prepoznaju pravo na slobodan pristup informacijama i dostupnost informacija javnosti kao elementarni demokratski mehanizam. Ovom presudom postavljen je i osnov za precizno definisanje lana 9 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja koji regulie uslove pod kojima organi javne vlasti mogu da ogranie ili iskljue pravo na slobodan pristup informacijama

BIA dostavila podatke za 2005. godinu

Bezbednosno-informativna agencija je nakon pravosnanosti presude dostavila Inicijativi podatke o broju prislukivanih graana. BIA je u prvih 10 meseci 2005. godine podnela predlog za odstupanje od naela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava optenja, odnosno za elektronski nadzor komunikacija sa uvidom u sadraj komunikacije za ukupno 321 lice. Primena posebnih mera je odobrena za ukupno 302 lica.

Presuda nije promenila praksu BIA

U januaru 2014. godine, Inicijativa je zatraila od BIA broj lica koji su bili pod merama elektronskog nadzora u 2013. godini. Zahtev je odbijen uz opirno obrazloenje u kome stoji da su navedeni podaci odreeni kao tajna, i da bi pruanje ovih informacija na uvid javnosti predstavilo rizik za bezbednost Republike Srbije. Inicijativa je izjavila albu na reenje BIA i oekuje da e Poverenik naloiti BIA da dostavi traene informacije Inicijativi.

21

20Pregled glavnih zakljuaka na osnovu praenja konkretnih sudskih postupaka

Trajanje sudskih postupaka

U postupku protiv Mladena Obradovia u vezi sa Paradom ponosa 2009. godine optunica je podignuta oktobra 2009. godine, presuda u prvom stepenu je doneta skoro tri godine kasnije 27. marta 2012. godine. Apelacioni sud je ponitio prvostepenu presudu i vratio predmet na ponovno suenje koje je poelo novembra 2012. godine a presuda je doneta septembra 2013. ali je postupak oalben. Prvi glavni pretres na kome je razdvojen postupak protiv Mladena Obradovia od postupka protiv Mie Vacia, odran je godinu dana nakon podizanja optunice (oktobar 2010. godine), a na glavni pretres na kome se Obradovi izjasnio u pogledu optunice ekalo se jo nepunih godinu dana (jul 2011. godine). Od ukupno devet zakazanih glavnih pretresa u prvostepenom postupku odrano je sedam, dok u toku ponovljenog postupka od zakazanih 6 nije odran nijedan glavni pretres. Nakon etiri i po godine od poetka sudskog procesuiranja u ovom postupku jo uvek nije doneta pravosnana presuda.

Optunica protiv Mie Vacia u vezi sa Paradom ponosa 2009. godine, podignuta je oktobra 2009. godine; godinu dana nakon toga oktobra 2010. godine postupak protiv Vacia razdvojen je od postupka koji se vodio protiv Mladena Obradovia. Prvi sledei glavni pretres odran je godinu dana nakon toga, oktobra 2011. godine. etiri godine i devet meseci od poetka sudskog procesa nije doneta presuda u prvom stepenu. U postupku protiv Vacia zakazana su 27 glavna pretresa od kojih je odrano 13 glavnih pretresa. Prvi osnovni sud je doneo presudu jula 2013. ali su na nju uloene albe tako da nakon etiri i po godine od poetka sudskog procesuiranja u ovom postupku jo uvek nije doneta pravosnana presuda.

Optunica u sluaju Bajrakli damije podignuta je septembra 2007. godine nakon tri godine dugog istranog postupka. Prvi glavni pretres odran je skoro tri godine kasnije, juna 2010. godine. U 2010. godini usled promene sudskog vea koja je usledila zbog

reforme pravosua, postupak je vraen na poetak. U dosadanjem toku postupka zakazano je 33 glavna pretresa od kojih je 25 odrano. Nakon est godina od poetka sudskog postupka i devet godina od paljenja Bajrakli damije jo uvek nije doneta prvostepena presuda. Tuilatvo je u junu 2013. godine promenilo optunicu oslobaajui od daljeg gonjenja devetoricu optuenih, dok se u sluaju preostalih 11 optuenih prvostepeni postupak nastavlja. Dana 17. jula 2013. doneta je presuda za trojicu okrivljenih ali je predmet u postuku albe.

Postupak protiv Mladena Obradovia i drugih u vezi sa Paradom ponosa 2010. godine u prvom stepenu je trajao svega nekoliko meseci (optunica je podignuta 22. decembra 2011. godine a prvostepena presuda je doneta 20. aprila 2011. godine), dok se u drugom stepenu na odluku Apelacionog suda ekalo dve godine (odluka je doneta 2. februara 2013. godine), nakon ega je postupak vraen na ponovno suenje koje je u toku. Sudija koji je doneo presudu u prvom stepenu je sudija koji postupa u predmetu i u ponovljenom postupku po odluci Apelacionog suda. U ponovljenom postupku zakazano je 5 glavnih pretresa ali je odran samo pripremni pretres a dalji tok postupka je odloen na neodreeno vreme.

U sluaju Indeks optunica je podignuta 17. avgusta 2007. godine. U februaru 2014. deo predmeta je izdvojen a deo je pred Apelacionim sudom u Beogradu. U prethodnom postupku je odrano 38 pretresa, a 53 nije odrano. U izdvojenom postupku je zakazano 11 pretresa ali nijedan nije odran. Sedam godina od podizanja optunice, sluaj Indeks je bez prvostepene presude.

Duina trajanja postupka (ekanje i po godinu dana na odravanje prvog glavnog pretresa, viemesene pauze izmeu zakazanih glavnih pretresa) ukazuje na veliki broj predmeta koje pojedinani sudija vodi.

Veliki broj zakazanih glavnih pretresa takoe ukazuje na nedovoljno vremena koje sudija ima po glavnom pretresu, to znatno oteava okonanje sudskog postupka u razumnom roku.

U jednom broju postupaka evidentan je veliki broj odlaganja glavnih pretresa koji su uzrokovani ili nepojavljivanjem optuenog tj. optuenih ili nepojavljivanjem svedoka, to ukazuje na nedostatke u pogledu primene mera za obezbeivanje prisustva svedoka i optuenih.

23

22 Od momenta zavretka prvostepenog postupka, zbog velikog broja

predmeta iz ranijeg perioda pred Apelacionim sudom, na odluku po albi se eka u proseku dve godine (izuzetak predstavlja odluka Apelacionog suda u postpuku protiv Mladena Obradovia u vezi sa Paradom ponosa 2009. godine, koja je doneta nekoliko meseci nakon prvostepene presude).

Zbog dugog trajanja postupka deava se da optueni/a, ponove delo sa slinim ili istim elementima kao u krivinim delima za koje im je sudsko procesuiranje u toku (sluaj Mladena Obradovia u vezi sa Paradom ponosa 2010. godine, sluaj Ivana Bogdanova, koji je tokom trajanje postupka procesuiran u Italiji za izazivanje nereda na fudbalskoj utakmici Srbije protiv Italije, sluaj Miloa Radisavljevia Kimija koji je jedan od optuenih u sluaju paljenja Bajrakli Damije - tokom ijeg trajanja je procesuiran u sluaju pretnji upuenih novinarki Brankici Stankovi).

Javnost suenja

(neposredno prisustvo javnosti na pretresima i raspravama i postupanje sudova po zahtevima za dostavljanje informacija i dokumenata od javnog znaaja)

U pogledu postupanja sudova po zahtevima za slobodan pristup informacijama, u zavisnosti od toga da li je zahtev upuen osnovnim, viim ili apelacionom sudovima, uoava se odreena praksa u njhovom postupanju:

Osnovni sudovi u velikom broju sluajeva dostavljaju traene informacije i dokumenta.

Vii sudovi, informacije i dokumenta dostavljaju samo u sluajevima u kojima je postupak pravosnano okonan. U sluajevima u kojima je postupak u toku zahtevi se odbijaju sa obrazloenjem da bi se time izmeu ostalog ugrozilo, omelo ili otealo voenje postupka.

Apelacioni sudovi dostavljaju traena dokumenta i informacije ukoliko se u tom trenutku predmet nalazi kod njih, u suprotnom podnosioca zahteva upuuju na sud nie instance.

Ustavni sud zahteva podnoenje zahteva u formi koju su oni propisali, u sluaju potraivanja informacija u drugoj formi zahtev biva odbaen.

Nijedan od navedenih sudova ne dostavlja u svojim odgovorima na zahteve, reenja o pritvoru okrivljenih, albe stranaka u postupku i reenja o albama.

Vii sud u Smederevu je na zahtev Inicijative u sluaju Indeks doneo reenje kojim odbija da dostavi spise predmeta vezane za sluaj, ali su kao prilog dodate tri fotografije na kojima se nalaze spisi predmeta naslagani na polici. Sud nije zahtevao i dao mogunost plaanja za trokove kopiranja predmeta.30

Inicijativa se u januaru 2014. obratila Ustavnom sudu sa zahtevom da sud dostavi odluku u vezi ustavne albe za zabranu Parade ponosa 2012. godine. Ustavni sud je odbio zahtev sa obrazloenjem da bi se time povredila privatnost lica na koje se traena informacija odnosi. Nakon odluke Upravnog suda odluka je dostavljena u februaru 2014. godine. 31

Poverenik za dostupnost informacija od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti doneo je 12. decembra 2013. godine reenje32 kojim je privremeno obustavio rad Portala sudova Srbije. Zabranjena je dalja obrada imena i prezimena stranaka u postupku i njihovih adresa do ispravljanja nepravilnosti. Portal je poeo sa radom 24. februara 2014. godine, ali tako da je pretraga mogua samo uz broj predmeta. U svim postupcima su uklonjena imena sudija u postupku i uraena je anonimizacija i onih predmeta koji su pravosnani.

U suenjima koja traju pred Viim sudovima, neposredno prisustvo na glavnim pretresima i raspravama je jedini nain da se izvri uvid u tok sudskog postupka. U odreenim sluajevima sudije, koristei se izgovorom nedostatka tehnikih uslova u sudnicama, ograniavaju ili potpuno onemoguavaju zainteresovanu javnost da prisustvuje suenjima U ponovljenom procesu protiv Mladena Obradovia i drugih pred Viim sudom u Beogradu, u vezi sa Paradom ponosa 2010. godine, javnosti nije bio dozvoljen pristup a pretres je zakazan u sudnici sudije Danka Lauevia gde nema dovoljno mesta za 14 okrivljenih.

Na izricanju presude Veliboru Dunjiu i Leu Petroviu u sluaju napada na edomira Jovanovia posmatrai Inicijative nisu bili prisutni jer je presuda izreena sat vremena ranije od prethodno najavljenog vrema na portalu Tok predmeta. 33

Prisustvo raspravama pred Ustavnim sudom Srbije nije mogue bez prethodne prijave putem internet stranice Ustavnog suda kojoj nije mogue pristupiti vie od dve godine.

30 Dokumentacija dostupna u arhivi Inicijative.

31 Dokumentacija dostupna u arhivi Inicijative.32 Reenje br: 011-00-00623/2011-05.

33 Portal sudova http://bit.ly/1hcfScf.

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce25

24 I

Sudsko procesuiranje sluajeva u kojima je dolo do nasilja i pretnji usmerenih na pripadnike LGBT zajednice

i

Hronologija napada i pretnji usmerenih na pripadnike LGBT1 zajednice u vezi sa Danom ponosa i Paradom ponosa u periodu od 2001. do 2014. godine

Parada ponosa 2001. godine

Pod sloganom Ima mesta za sve, 30. juna 2001. godine trebalo je da se odri prva beogradska Parada ponosa u organizaciji Labrisa i Gejtena,2 skup koji je bio zakazan i uredno prijavljen policiji, uz napomenu da se oekuje nasilje nad uesnicima.

Okupljanje aktivista za ljudska prava i prava seksualnih manjina je poelo, a okupljeni su nosili sa sobom zastave, balone, transparente i ostala obeleja gej pokreta.3 Organizatori/ke su upozoravali policiju da pretnje i najave izazivanja nereda postoje i da je potrebno preduzeti opsene korake kako bi se isti u svojim namerama osujetili.

Neto posle 15 asova gnevna masa je uesnike Prajda doekala dobacivanjem, psovanjem, grupnim uzvikivanjem: Ubij, zakolji da peder ne postoji, koje je kasnije preraslo u pogrom nad uesnicima po parkovima i ulicama grada.4

Prema zvaninim podacima, oko 1000 ljudi je uestvovalo u napadu na Povorku ponosa. Napadai su mahom bili iz Otaastvenog pokreta Obraz,5 koji je zapravo tada i doiveo profilaciju u javnosti i iji su nasilniki postupci - po mnogim izvorima - upravo tada zapoeli, potom navijai Crvene zvezde, Partizana i Rada,6 Svetosavska omladina.7

Pored brutalnog napada na uesnike, napadnuti su novinari i graani8 koji su se sasvim sluajno zatekli na Trgu Republike, ali i onaj nedovoljan broj policijskih

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce27

26 I

slubenika9 koji je trebalo da obezbeuje skup. Napadnute su prostorije politike partije SDU,10 kao i privatna firma Libertas.11 U saoptenju organizatora skupa, kao inspiratori nasilja navedeni su lanovi pokreta Obraz i huliganskih grupa, ali i predstavnici Srpske pravoslavne crkve - na elu sa arkom Gavriloviem koji je, naime, tada izjavio sledee: To je protivno bojem planu i celoj naoj istoriji i kulturi - to je nastranost koju treba osuditi i koju treba leiti. Ja sam ovde da mirno protestujem, ja ne znam da li i ivotinja moze tako neto da radi? Bog im je dao te organe koje oni ele da zloupotrebe, prema tome ustajmo protiv tog zla satanskog koji ele neki nazovi intelektualci koji su naalost u vrhovima vlasti. Mi se nismo borili protiv komunista da bi doli satanisti.

Tadanji naelnik beogradske policije Boko Buha je na pitanje novinara B9212 zato je bilo tako malo pripadnika policije iako je nasilje najavljivano, i sve ukazivalo da se radi o skupu visokog rizika, odgovorio da ne zna koliko je trebalo policajaca da poalje, jer to nije miting od 20 000 ljudi, kao i da Mi jo uvek nismo spremni za takvu vrstu nastranosti. Prema izvoru MUP-a, Sekretarijat u Beogradu, br. 07.2-536/01, od 11. septembra 2001. godine, zbog naruavanja javnog reda i mira i onemoguavanja odravanja skupa sa lica mesta privedena je 31 osoba, a naknadnim radom Odeljenja za javni red i mir ovog Sekretarijata identifikovano je i privedeno jo 17 osoba tako da su gradskom sudiji za prekraje podneti zahtevi za pokretanje prekrajnog postupka protiv 38 punoletnih i 10 maloletnih osoba, sa sledeim ishodom: 5 osoba je kanjeno kaznom zatvora od 10 do 20 dana, 4 osobe su kanjene novanom kaznom, protiv 17 osoba postupak je nepoznat ishod postupka, a za 22 lica gradski sudija za prekraje je obustavio postupak. Protiv tri lica podnete su krivine prijave zbog osnovane sumnje da su izvrili krivino delo ometanje ovlaenog slubenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili odravanja javnog reda i mira iz lana 23 Zakona o javnom redu i miru Republike Srbije.13

Parada ponosa Beograd 2004. godine

S obzirom na to da kontinuitet odravanja Prajda od 2001. nije odran, organizatori su pokuali da slian skup organizuju 17. jula 2004. Pripreme su trajale nekoliko meseci. Ipak, posle martovskog nasilja na Kosovu dolo je do

eskalacije nasilja i u Srbiji, zapaljene su damije u Beogradu i Niu, a Prajd je otkazan iz bezbednosnih razloga.

Povorka ponosa 2009. godine

Povorka ponosa trebalo je da se odri 20. septembra 2009. Na to je naroito upuivalo usvajanje Zakona protiv diskriminacije14 (uprkos protivljenjima tradicionalnih verskih zajednica, pre svega pravoslavne i islamske, kao i konzervativnih politikih krugova,15 Zakon je usvojen).

Odravanje Parade ponosa podrale su brojne ambasade,16 meunarodne organizacije,17 predstavnice/i ministarstava i javne linosti, a neki od njih su snimili promotivne spotove pod sloganom Ljubav nije da se krije, nego da se ponosi.18 Ovim spotovima se elela poslati poruka podrke i tenje za ravnopravnou.

Kao i prilikom prethodnih pokuaja da se organizuje Parada ponosa, desniarske grupe su nastavile da ire poruke mrnje i da zastrauju. Putem medija Mladen Obradovi19 je pretio da e Parada ponosa biti spreena po svaku cenu. Takoe, oglasila se i Srpska pravoslavna crkva, u ije ime je Risto (Amfilohije) Radovi ovu manifestaciju nazvao Povorkom srama i Povorkom Sodome i Gomore; on je naime lezbejsku i gej ljubav nazvao besplodnom i jalovom, govorei da drvo koje ploda ne raa, sijee se i u oganj baca.

Gradske fasade bile su ispisane preteim porukama poput: Beogradom krv e liti, gej parade nee biti,20 zatim ekamo vas21 (sa grupom ljudi i zastavama Obraza na plavoj poleini ili tekst sa simbolom zabrane istopolnog odnosa), Smrt pederima, Ubij pedera i sl. Registrovano je vie stotina grafita mrnje. U javnom prevozu su takoe bile vidljive nalepnice desniarskih grupa22 koje pozivaju na lin nad uesnicima predstojee Parade. Grafite koji pozivaju na nasilje, kao i poruke nasilja koje su se javljale u medijima, Republiki tuilac -

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce29

28 I

Slobodan Radovanovi je ocenio kao polemike tonove i decidno rekao: Ne moemo mi da reagujemo na natpise u medijima, mi moemo da reagujemo ako doe do nekih posledica iz svega toga. Mislim da to se tie medija, ne vidim ja tu neto, imamo oprene stavove, to su neki polemiki tonovi. Daj sad da ne komentariemo to, ali ajde da stvorimo uslove da se to sve zavri u redu i miru. Gradonaelnik Beograda Dragana ilas je izjavio da seksualno opredeljenje treba da ostane u etiri zida.

Drava je najavljivala veliko prisustvo policije23 i garantovala je da e spreiti nasilje. Organizatori su ak dobili saglasnost gradske uprave da 20. septembra 2011. od 11 do 14 asova vai posebna organizacija saobraaja na kontinuirano povezanim deonicama ulica na potezu Vasina - Trg Republike - Knez Mihailova. Ministar unutranjih poslova - Ivica Dai je najavio da e policija zatiti sve uesnice/ke Povorke pri njihovom dolasku i odlasku. Takoe, napomenuo je da je Povorka ponosa trebalo bolje politiki da se pripremi. Jedan dan (u subotu 19. septembra) pre zakazane Povorke ponosa organizatori su saoptili da se povorka nee odrati. Naime, Predsednik Vlade Mirko Cvetkovi je sazvao sastanak sa Organizacionim odborom Povorke ponosa i uruio reenje o izmetanju lokacije odravanja povorke, koje je potpisao direktor policije Srbije Milorad Veljovi. U obrazloenju reenja, navodi se da dravni organi Republike Srbije nisu u mogunosti da 20. septembra 2009. godine garantuju ostvarivanje ustavnih prava na mirno okupljanje ispred Filozofskog fakulteta. Umesto toga, predloena je druga lokacija - Park prijateljstva kod Ua ili ispred platoa Palate Srbije.

lanovi Organizacionog odbora nisu pristali na izmenu lokacije, navodei da bi svako izmetanje parade obesmislilo njenu sutinu. Organizatori su naveli da su sve pripremili za taj dan, na zakazanom mestu, od tehnikalija pa do nekih sitnih detalja. Takoe je isticano da se napomenutim reenjem rui simbolika Prajda, koji se svuda u svetu obeleava etnjom centralnim ulicama, ime se na simbolian nain pokazuje ravnopravnost meu graanima.

Pripadnici pokreta Nai 1389 i Otaastvenog pokreta Obraz su preko svojih veb stranica pozdravili odluku o zabrani Povorke ponosa, dok su domae i meunarodne organizacije ovakvu odluku ocenile kao kapitulaciju drave pred pretnjama nasiljem.

lanovi organizacionog odbora su 19. oktobra 2009. Ustavnom sudu Srbije (USS) podneli ustavnu albu.

Organizatori Parade ponosa u svojstvu podnosilaca ustavne zalbe, njome su osporili reenje Direkcije policije MUP-a RS 03 br. 8988/09-20 od 19. septembra 2009. kojim je naloeno da se skup iz centra Beograda premesti na Ue, to je u krajnjoj konsekvenci imalo defakto zabranu prijavljenog skupa. Oni su takoe referisali na proputanje MUP-a da uini sve u svojoj moi kako bi se spreilo nasilje i diskriminacija nad uesnicima i, konano, na proputanje dravnih organa da obezbede sudsku zatitu i efikasno pravno sredstvo.

Na kraju albe podnosioci su istakli zahteve koji su se pre svega odnosili na ponitavanje problematinog reenja MUP-a, kao i utvrenje postojanja povreda ustavnih prava i preduzimanje mera za bezbedno odravanje slinih skupova u budunosti.

USS je 22. decembra 2011. godine doneo odluku o neustavnosti zabrane skupa iz 2009. i kao vid pravinog zadovoljenja odredio objavljivanje iste odluke u Slubenom glasniku.

Sluaj Mladen Obradovi

sud

Prvi osnovni sud u BeograduBroj predmeta

K-23953/2010 Sudija

Ivana Rami Okrivljeni

Mladen ObradoviPodnosilac

Prvo osnovno javno tuilatvo

Podignuta optunica

30. oktobar 2009. Krivino delo za koje se tereti

Rasna i druga diskriminacija iz lana 387 st. 4 Krivinog zakonika Trenutni status predmeta

U postupku albe

Optuni predlog Kt. br. 2260/2009 podignut je 30. oktobra 2009. godine pred Prvim optinskim sudom u Beogradu protiv okrivljenih Mladena Obradovia i Mie Vacia. Oni se terete da su izvrili krivino delo rasna i druga diskriminacija iz lana 387 stav 4 Krivinog zakonika Republike Srbije.24

Mladenu Obradoviu se u procesu stavlja na teret da je u periodu od 13. do 20. septembra 2009. godine predstavljao i irio ideje koje zagovaraju diskriminaciju

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce31

30 I

zasnovanu na seksualnoj orjentaciji, tako to je organizovao pisanje grafita pretee i uvredljive sadrine Smrt pederima, Beogradom krv e liti, gej parade nee biti, Pederi ekamo vas i na svom raunaru izraivao propagandni materijal oglase, plakate, flajere, nalepnice i javne pozive u vezi sa uesnicima skupa.

Na glavnom pretresu 25. oktobra 2010. godine, razdvojen je postupak koji se vodi protiv Mladena Obradovia (K.23953/10) od postupka koji se vodi protiv Mie Vacia (K-4071/2010). Postupci su razdvojeni, jer se Vaciu stavlja na teret i nedozvoljeno posedovanje oruja.

Dana 7. jula 2011. godine odran je glavni pretres na kome je proitana optunica. Nakon toga je sasluan Mladen Obradovi, koji se izjasnio da nije kriv. Sudija Ivana Rami je opomenula okrivljenog za nepotovanje suda, jer je nosio majcu sa natpisom ekamo vas.

Dana 3. oktobra 2011. godine, poeo je dokazni postupak u kome je sasluan svedok Lazar Pavlovi iz organizacije Gej strejt alijansa (GSA). Odbrana je insistirala da se pozove jo neko iz Organizacionog odbora Povorke ponosa, kao i ministar unutranjih poslova Ivica Dai. Sledei pretres odran je 25. novembra 2011. godine kada je svedoila Marija Savi iz organizacionog odbora Povorke ponosa. Tokom prvostepenog postupka protiv Mladena Obradovia odrano je est glavnih pretresa, od ukupno osam zakazanih pretresa.

Obradovi je osuen 27. marta 2012. godine na 10 meseci zatvora zbog izazivanja mrnje i upuivanja pretnji pripadnicima homoseksualne populacije pred otkazanu Paradu ponosa 2009. godine. Sud je utvrdio da je Obradovi kriv jer je svojim postupcima, izjavama u medijima, ispisivanjem parola i grafita koji sadre pretee poruke homoseksualcima kao to su Beogradom krv e liti, gej parade nee biti i Smrt pederima izvrio krivino delo izazivanje mrnje.25 Javni tuilac i branilac okrivljenog su podneli albu na prvostepenu presudu.

Prema nalazima Apelacionog suda prvostepena presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba krivinog postupka budui da prvostepeni sud nije pravilnom ocenom izvedenih dokaza na nesumnjiv nain utvrdio za koje tano radnje navedene u optunom aktu javnog tuilatva ima dokaza da ih je okrivljeni izvrio. Prema vienju Apelacionog suda, pregledom raunara okrivljenog nisu pronaeni tragovi koji bi ukazivali na to da je sa predmetnog raunara vreno upuivanje pretnji i poziva na nasilno prekidanje i napad na uesnike

skupa Parada ponosa 2009. godine, niti su na raunaru pronaeni tragovi koji ukazuju na to da je raunar korien za izradu oglasa, nalepnica, plakata, javnih poziva i drugo, vezano za uesnike navedene Parade. Prema navodima iz reenja Apelacionog suda, prvostepeni sud niti jednom reju u obrazloenju prvostepene presude ne daje razloge o tome na osnovu ega je utvrdio da je upravo Mladen Obradovi, a ne neko drugi, organizovao pisanje grafita pretee i uvredljive sadrine. Takoe, u obrazloenju odluke Apelacioni sud navodi da je prvostepeni sud morao precizirati sadrinu ideja koje zagovaraju diskriminaciju na linom svojstvu diskriminaciji. Zbog navedenih bitnih povreda odredaba krivinog postupka Apelacioni sud je stao na stanovite da se ne moe utvrditi da li je Mladen Obradovi poinio krivino delo koje mu se stavlja na teret pa se ukidanje prvostepene presude pokazuje nunim.

Apelacioni sud u Beogradu je na sednici vea dana 26. oktobra 2012. godine doneo reenje K1 3359/12 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suenje pred potpuno izmenjenim sudskim veem.

Sud

Prvi osnovni sud u Beogradu Broj predmeta

K-7561/2012Sudija

Violeta Jovanovi Okrivljeni

Mladen Obradovi Podnosilac

Prvo osnovno javno tuilatvo

Predmet primljen

15. novembar 2012. Krivino delo za koje se tereti

Rasna i druga diskriminacija iz lana 387 st. 4 KZTrenutni status predmeta

U postupku albe

U ponovljenom procesu sluaj pod novim brojem K-7561/2012 dodeljen je sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu Violeti Jovanovi. Sluaj je primljen 15. novembra 2012. godine, a prvi glavni pretres u ponovljenom sluaju koji je zakazan za 28. februar 2013. godine nije odran. Na sledeem pretresu odranom 26. marta 2013. Mladen Obradovi se izjasnio o optunici i rekao da nije kriv.

U daljem toku postupka na pretresu odranom 26. aprila, svoje iskaze date u prethodnom postupku ponovili su Marija Savi iz organizacije Labris i Lazar Pavlovi iz Gej strejt alijanse.

Na pretresu odranom 30. maja 2013. godine svedoio je svedok odbrane Milo Popovi dok predloeni svedok Krsto Milovanovi nije mogao da svedoi poto

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce33

32 I

je sudija Violeta Jovanovi konstatovala da je ranije prisustvovao pretresima kao javnost. Na pretresu je Tuilatvo predloilo dopunu optunice od 3. februara. 2012. i u devetom redu posle rei osobe dodaje rei i time zalae za spreavanje ostvarivanja njihovog prava na okupljanje.

U ponovljenom postupku 6. septembara 2013. doneta je presuda kojom je Voa organizacije Obraz Mladen Obradovi osuen je na osam meseci zatvora zbog irenja rasne i druge diskriminacije. alba na ovu presudu uloena je kako od strane Obradovia i njegove odbrane, tako i od strane Prvog osnovnog javnog tuilatva.

Apelacioni sud je 14. januara 2014. preinaio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu iz septembra 2013. osudivi vou zabranjene organizacije Obraz,26 Mladena Obradovia, na 4 meseca kunog pritvora umesto dotadanjih 8 meseci klasinog zatvora zbog irenja rasne i druge diskriminacije pred otkazanu Paradu ponosa u septembru 2009. godine.27 Prvom presudom koju je ranije ukinuo Apelacioni sud Obradovi je bio osuen na 10 meseci zatvora. Prema interpretaciji Apelacionog suda, prilikom donoenja odluke uticale su olakavajue okolnosti - to to je Obradovi student, kao i njegove porodine prilike.

Sluaj Mia Vaci

sud

Prvi osnovni sud u Beogradu Broj predmeta

K-4071/2010 Sudija

Ivana Rami Okrivljeni

Mia Vaci Podnosilac

Prvo osnovno javno tuilatvo

Optunica podignuta

30. oktobar 2009. Krivino delo za koje se tereti

Rasna i druga diskriminacija iz lana 387 st. 4 KZ i nedozvoljeno dranje oruja, lan 348 stav 1 KZTrenutni status predmeta

U postupku albe

Okrivljeni Mia Vaci je optuen da je u periodu od 18. do 20. septembra 2009. godine predstavljao i irio ideje koje zagovaraju diskriminaciju pripadnika LGBT populacije, tako to je pribavljao i irio propagandni materijal, nalepnice

sa tekstom neemo gej paradu, hoemo patriotsku vladu i u sredstvima javnog informisanja davao izjave pretee sadrine. Vaciu se stavlja na teret i neovlaeno dranje vatrenog oruja, zbog ega je sud u daljem radu razdvojio sluajeve Vacia i Obradovia.28

Vaci se na glavnom pretresu 25. oktobra 2010. godine izjasnio da nije kriv ni po jednoj taki optunice. Pri izjanjavanju o optunom predlogu, pripadnike LGBT populacije je nazivao pederima.

Nakon razdvajanja postupka 25. oktobra 2010. u odnosu na Obradovia, u procesu protiv Vacia, na pretresu odranom 21. oktobra 2011. godine postupak protiv Mie Vacia je spojen sa postupkom u kom se Vaci tereti za spreavanje slubenog lica u vrenju slubene radnje iz lana 322 stav 3 u vezi stava 2 i stava 1 Krivinog zakonika.29

U dokaznom postupku sasluani su svedoci Lazar Pavlovi, Marija Savi i Ilija ormaz, pregledani su video snimci pretresa stana u kome je naen pistolj i video snimak sainjen u trenutku privoenja Vacia na Novom Beogradu.

Na glavnom pretresu koji je odran 20. maja 2013. godine sudija Ivana Rami je donela reenje da se odustane od pozivanja svedoka Luke Rakoevia, poto nikako nije bilo mogue da se nae na prijavljenoj adresi. On se nije odazvao pozivu suda iako mu je izreena novana kazna u iznosu od 150 000 dinara.

Presuda kojom se Mia Vaci osuuje uslovnom kaznom zatvora od pet meseci za diskriminaciju LGBT osoba pred otkazanu Paradu ponosa 2009, pet meseci uslovno za nedozvoljeno dranje oruja, i est meseci uslovnog zatvora za ometanje slubenog lica u obavljanju dunosti, doneta je 12. jula 2013.30

Sudski proces trajao je etiri godine i odrano je 13 od ukupno 27 zakazanih glavnih pretresa.

Osnovno javno tuzilastvo kao i branilac okrivljenog podneli su albu na presudu i predmet se nalazi pred Apelacionim sudom.

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce35

34 I

Parada ponosa 2010.

Parada ponosa je po prvi put odrana 10. oktobra 2010. godine sa poetkom u 10 asova u Beogradu, u parku Manje. Skup je bio podran od strane tadanjeg predsednika Srbije - Borisa Tadia, ministra policije - Ivice Daia, predsednice Skuptine - Slavice uki-Dejanovi, ministra za ljudska i manjinska prava - Svetozara iplia koji je lino prisustvovao i bio jedan od govornika, kao i dravnog sekretara za ljudska i manjinska prava - Marka Karadia, koji je jo 2009. bio jedan od najjaih glasova podrke Paradi ponosa.

U 11.30 asova je zapoeo Prajd mar, sa brojnim simbolima gej pokreta, zastavama duginih boja i transparentom Moemo zajedno u prvim redovima. Povorka se kretala od parka Manje, kroz ulice Nemanjinu, Kneza Miloa i Masarikovu do Studentskog kulturnog centra gde je bilo predvieno da se odri urka.

Uesnicima Parade ponosa su u danima pred najavljenu Paradu ponosa, upuivane pretee poruke putem tampe, elektronskih medija i grafita ispisanih po gradskim fasadama. Pretee poruke su najavljivale nemire i pozivale na nasilje u toku Parade. Voa desniarskog pokreta Obraz Mladen Obradovi uhapen je 10. oktobra u jutarnjim asovima na Zelenom vencu, pre poetka okupljanja uesnica i uesnika Parade ponosa.

Na dan Parade ponosa, 10. oktobra 2010. godine, policijske snage su obezbeivale tok i program skupa koji je uredno prijavljen policiji. Oko 5 600 policajaca, pod opremom za razbijanje demonstracija, u ulicama oko parka Manje obezbeivali su oko 1 000 uesnika Prajda, to je onemoguilo protivnicima skupa da priu mestu njegovog odravanja. Jake policijske snage nisu spreile demonstrante da na irem podruju centra grada izazovu nerede. Neredi su se brzo proirili na ceo centar Beograda, od Slavije do Kalemegdana. Tokom nemira huligani su napali zgradu Demokratske stranke i Socijalistike partije Srbije, zgradu RTS-a, pokretni mamograf, kao i brojne prodavnice u centru Beograda iz kojih je pokradena roba.31 Atmosfera unutar same povorke nije ukazivala na to ta se izvan nje dogaalo.32

U neredima koje je, prema procenama medija, izazvalo oko est hiljada demonstranata, povreeno je vie od 140 ljudi (124 policajaca i 17 demonstranata). Privedeno je 207 osoba, a 100 je zadrano u pritvoru zbog

nasilnikog ponaanja i kraa. Priinjena je ozbiljna materijalna teta. Od ukupnog broja privedenih, 60% su bile osobe iz unutranjosti Srbije. Meu uhapenima su bile 54 maloletne osobe. Optunica je podignuta protiv 111 osoba, a u daljim postupcima osueno je njih 36. U sluaju 11 osoba postupak je obustavljen.33

Sluaj Mladen Obradovi i ostali

sud

Vii sud u Beogradu Broj predmeta

K-4264/2010 Sudija

Danko Lauevi Okrivljeni

Mladen Obradovi i drugi Podnosilac

Vie javno tuilatvo u Beogradu

Podignuta optunica

22. decembar 2010. Krivino delo za koje se tereti

irenje rasne i druge diskriminacije, kao i nasilniko ponaanje prema policiji 387 stav 3 KZTrenutni status predmeta

Vraen na ponovno suenje odlukom Apelacionog suda

Optunica je podignuta 22. decembra 2010. godine, a suenje Mladenu Obradoviu i ostalima poelo je 3. marta 2011. godine pred Viim sudom u Beogradu. Optunica tereti etrnaestoricu optuenih da su hteli izvrenje krivine radnje koja im se stavlja na teret, i u stanju uraunljivosti eleli da spree odravanje Parade ponosa, predviene za 10. oktobar 2010. godine. Optueni su za irenje rasne i druge diskriminacije, kao i za nasilniko ponaanje prema policiji.

Na glavnom pretresu 3. marta 2011. godine svoju odbranu iznela su sedmorica optuenih. Nijedan od optuenih nije priznao krivino delo koje mu se optunicom stavlja na teret. Predstavnicima nevladinih organizacija i organizacijama za zatitu ljudskih prava nije bilo dozvoljeno prisustvo glavnom pretresu.

Na glavnom pretresu 4. marta 2011. godine nastavljeno je sasluanje optuenih i ukinut pritvor Milou Popoviu, Dobrici Radonjiu i Aleksandru ivkoviu,

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce37

36 I

a devetorici optuenih je produen pritvor. Za optuenog Srana Savovia je poloeno jemstvo.

U nastavku suenja 13. aprila 2011. godine, advokat Jelene Obradovi je zatraio da se u odnosu na optuenu postupak razdvoji jer je ona u osmom mesecu trudnoe. Na istom glavnom pretresu nastavljen je dokazni postupak daljim sasluanje svedoka i izvoenjem ostalih dokaza.

Sudsko vee 20. aprila 2011. na elu sa predsedavajuim sudijom Dankom Laueviem je nakon pet sati rasprave izreklo presudu kojom su optueni proglaeni krivim. Mladen Obradovi je osuen na dve godine zatvora, Jelena Obradovi na godinu dana kunog pritvora. Na jednu i po godinu zatvora osueni su Krsto Milovanovi i Damir Grbi, a godinu dana kazne dobili su Mladen Milisavac, Goran Andrejev i Aleksandar ivkovi. Milo Popovi, Sran Savovi, Marko Lazarevi, Nikola Vidovi i Igor Marinkovi osueni su na deset meseci zatvora. Svim optuenim je u trajanje zatvorske kazne uraunat boravak u pritvoru. Na donesenu presudu podneli su albe Vie javno tuilatvo i odbrana okrivljenih.

sud

Vii sud u BeograduBroj predmeta

K-86/2013Sudija

Danko LaueviOkrivljeni

Mladen Obradovi i drugiPodnosilac

Vie javno tuilatvo u Beogradu

Predmet primljen

1. februar 2013. Krivino delo za koje se tereti

irenje rasne i druge diskriminacije, kao i nasilniko ponaanje prema policiji 387 stav 3 KZTrenutni status predmeta

U toku

Apelacioni sud u Beogradu je 2. februara 2013. godine ukinuo presudu Mladenu Obradoviu i ostalim okrivljenima kojom je osuen na dve godine zatvora zbog nereda na Paradi ponosa 10. oktobra 2010. godine. Apelacioni sud navodi da je prihvatio albe branilaca Obradovia i drugih okrivljenih u ovom predmetu, jer je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivinog postupka, da je prvostepena presuda nerazumljiva i da u njenom obrazloenju nisu dati jasni razlozi o odlunim injenicama.

Predmet je vraen na ponovno suenje i primljen u Vii sud u Beogradu 1. februara 2013. godine; pripao je sudskom veu na celu sa sudijom Dankom Laueviem koji je doneo presudu u prvom stepenu. Pripremni pretres je odran

22. aprila a u daljem toku postupka zakazana su jo 4 pretresa ali nijedan nije odran. Nakon pretresa koji je zakazan za 31. januar 2014. godine ali nije odran, postupak je odloen na neodreeno vreme. U ponovljenom postupku pristup javnosti nije bio dozvoljen ni na jednom glavnom pretresu.

Na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava za pristup informacijama od javnog znaaja upuen Viem sudu u Beogradu, sudija Dragoljub Albijani donosi reenje kojim se odbija pristup informacijama sa obrazloenjem da bi time, izmeu ostalog ugrozio, omeo ili oteao voenje sudskog postupka.

Parada ponosa 2011.

Beogradski Prajd 2011. trebalo je da se odri 2. oktobra. Vlasti su ovog puta bile dosta suzdranije u kontekstu otvorene podrke. Kao jedan od glavnih protivnika odrazavanju Parade, u politikoj sferi se naroito isticao Dragan Markovi Palma.34

Uoi zakazane Parade ponosa 2011. godine na Fejsbuk stranici 500 000 Srba protiv Gej Parade, osvanule su pretnje uesnicima/cama tog dogaaja. Pored izraza pederi, na stranici su se mogli nai i komentari ubi, ubi, ubi pedera! i lezbejku!, pedere u blendere, metak u slepoonicu, i razne druge pretee poruke.

U Beogradu su se uoi najavljene Parade ponosa pojavile nalepnice na kojima je pisalo dolazimo i stiemo sa datumom kad je zakazana Parada. U vozilima gradskog prevoza mogle su se videti nalepnice Pedere u blendere, a mnogi grafiti iz prethodnih godina jo uvek nisu bili uklonjeni.

Ultradesniarska organizacija Otaastveni pokret Obraz zakazala je skup pod nazivom Molitveni hod za isti dan za koji je najavljena Parada ponosa, a pokret Dveri je za 1. oktobar najavio odravanje Porodine etnje.

Nacionalni savet za bezbednost je 30. septembra zabranio sve skupove koji su zakazani za taj vikend, zbog postojanja bezbednosnih rizika, a zabranu je podrao i Predsednik Srbije Boris Tadi, govorei da je zabrana najbolje reenje kako za pripadnike LGBT zajednice, tako i za graane Beograda.

Ustavni sud Srbije je 18. aprila 2013. godine doneo Odluku kojom je usvojio albu Udruenja Parada ponosa Beograd i utvrdio da su zabranom Parade ponosa

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce39

38 I

2011. godine od strane Ministarstva unutranjih poslova prekrena sledea prava zagarantovana Ustavom: pravo na sudsku zatitu, pravo na pravno sredstvo i sloboda okupljanja.35

Iako je odluio da je zabrana Parade ponosa bila protivustavna iz pomenutih razloga, Sud je stao na stanovite da zabranom Parade nije povreeno naelo zabrane diskriminacije, poto su svi skupovi zakazani za taj dan od strane lica i organizacija koja zastupaju suprotne stavove i ideje takoe zabranjeni.

S obzirom na istovetne razloge koji su utvreni u predmetima zabrane odravanja Parade ponosa 2009. godine i zabrane odravanja osmomartovskog mara u organizaciji ena u crnom,36 Ustavni sud je odluio da po sopstvenoj inicijativi pokrene postupak ocene ustavnosti Zakona o okupljanju graana,37 jer postoji sistemski problem neusklaenosti ovog zakona sa Ustavom Republike Srbije. Sa istovetnim bitnim razlozima USS je osamnaestog aprila 2013. doneo odluku o usvajanju podnete ustavne albe apropo zabrane iz 2011. USS je usvajajui ustavnu albu Udruenja Parada ponosa Beograd konstatovao da je organizatorima Prajda 2011. reenjem MUP - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd - Policijska stanica Savski venac broj 212-613/11 od 30. septembra 2011. bilo povreeno pravo na sudsku zatitu iz lana 22 stav 1, pravo na pravno sredstvo iz lana 36 stav 2 i pravo na slobodu okupljanja iz lana 54 Ustava. Takoe, Ustavni sud utvrdio je pravo na naknadu nematerijalne tete u iznosu od 500 evra na teret budetskih sredstava (Ministarstvo pravde i dravne uprave) kao specifian vid upozorenja na ponovljenu povredu prava na sudsku zatitu i pravno sredstvo.

U odluci je takoe istaknuta neophodnost pokretanja postupka ocene ustavnosti Zakona o okupljanju graana, jer postoji njegova neusklaenost sa odredbama Ustava iz 2006. Jedan od najozbiljnijih nedostataka ZOG, donetog 1992. je to ostavlja izrazito kratak rok za albu ukoliko doe do zabrane od strane MUP-a. Time MUP ima pravo da zabrani skup najkasnije 12 sati pre odravanja, a sud moe odluivati i do 60 dana nakon prijema, kada je skup ve uveliko zabranjen, to automatski spreava efektivni uticaj na eventualnu korekciju odluke.

USS se u obrazloenju osnovanosti odluke pozvao i na praksu Evropskog suda za ljudska prava u sluajevima zabrane prajda u drugim zemljama (Bczkowski and

Others v. Poland). Dalje, u svojoj odluci USS je odbacio deo albe koji istie da je prilikom zabrane izvrena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije govori o povredi lana 21. Ustava i ocenio da je nadleni organ zabranio i druge skupove iji organizatori zastupaju suprotne stavove, to tvrdnju ini neutemeljenom. Takoe se u obrazloenju odluke potvruje da je donoenju osporenog akta prethodila opsena bezbednosna procena MUP-a koja je sainjena na osnovu konkretnih i taksativno izloenih injenica i podataka i da nije proizvod proizvoljne ocene.

Ustavni sud je odbacio i deo koji se odnosi na naknadu materijalne tete nalazei da ne postoje utvrene pretpostavke da o njemu odluuje. Organizacije koje se bave zatitom prava seksualnih manjina su ovu odluku ocenile kao ohrabrujuu, a ujedno i obavezujuu za vlast u narednim istim ili slinim situacijama.

Prema bezbednosnoj proceni MUP-a dostavljenoj Goranu Miletiu, lanu organizacionog odbora Parade ponosa,38 istaknuto je da su policijski slubenici operativnim radom doli do saznanja da su dan uoi Prajda prijavljeni skupovi udruenja: Istinoljublje, Dveri, Delije Sever, kao i da je za sam dan odravanja (2. oktobar 2011) prijavljen skup udruenja Obraz, Dveri, Delije Sever, te da se zbog toga skup Parada ponosa 2011 ne moe posmatrati odvojeno. Navedeno je da pojedini pripadnici ovih grupacija planiraju nasilje u cilju spreavanja odravanja Parade ponosa. Na osnovu bezbednosne procene doneta je odluka da bi u sluaju odravanja navedenog skupa moglo doi naruavanja javnog reda i mira u veem obimu, oteenja privatne i javne imovine, odnosno oteenja diplomatsko konzularnih predstavnitava.39

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce41

40 I

Sluaj Borislava Topia

sud

Vii sud u Beogradu Broj predmeta

K-34/2012 Sudija

Danko Lauevi Okrivljeni

Borislav Topi

Podnosilac

Vie javno tuilatvo Krivino delo za koje se tereti

Ugoavanje sigurnosti iz l. 138 st. 2 u vezi st. 1 KZ Trenutni status predmeta

Pravosnaan

Poetkom septembra 2011. godine na Fejsbuk grupi Razbijanje peder bala Topi Borislav je napisao komentare pretee sadrine: za krst asni, za nau veru, razbiu glavu svakom pederu, dolazim da im jebem majku bolesnu, ubi zakolji da pedersko seme ne postoji, da ih iskorenimo, poruka za dumane, izdajice srpskog roda i pedere, doite, ekamo vas, bie pun tretman ibanja utanja... smrt pederskoj gamadi.

Pri davanju iskaza, Topi Borislav, je izjavio da on nije nasilan ovek i da je na taj nain hteo da iskae svoj stav. Upitan od strane sudije koje je danas njegovo miljenje o gej populaciji, okrivljeni je izjavio da je u meuvremenu promenio miljenje i da misli da je to OK.

U postupku je sasluan svedok Lazar Pavlovi koji je izjavio da ostaje pri svom iskazu iz istranog postupka i da se pridruuje krivinom gonjenju okrivljenog, ali nije istakao otetni zahtev zbog slabe finansijske situacije okrivljenog.

Naredna dva pretresa nisu odrana jer se okrivljeni Topi nije pojavio i pored izdate naredbe za privoenje. U daljem postupku je pozvan i svedok Goran Mileti, a sledei glavni pretres je bio zakazan za 23. maj 2013. godine.

Na pretresu odranom 23. maja 2013. okrivljeni Topi nije pristupio. On je u telefonskom razgovoru rekao da nema novca da doe na suenje. Nakon zavrnih rei tuioca, sud se povukao na 10 minuta i doneo odluku kojom je proglasio Topi Branislava krivim i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, i uslovno 3 godine.

Parada ponosa 2012.

Parada ponosa 2012 godine bila je zakazana za 6. oktobar. Zbog slabosti dravnih organa da zatite najavljeni skup, Parada ponosa je zabranjena.

Za pretnje upuene preko interneta organizatorima Parade ponosa i potencijalnim uesnicima podnete su krivicne prijave protiv 22 osobe, meu kojima su i dve maloletne osobe. U toku 2013. godine bilo je sasluanja okrivljenih pred istranim sudijom.

lanovima organizacionog odbora je u Policijskoj stanici Savski venac 3. oktobra urueno reenje br. 212-3332/12 o zabrani skupa. Osporeno reenje je potpisao naelnik PS Savski venac, ali je samu odluku u stvari doneo premijer, odnosno ministar policije, na osnovu procene svih bezbednosnih slubi, policije i na osnovu preporuke Biroa za koordinaciju rada slubi bezbednosti. Podnosioci prijave skupa nisu obaveteni detaljnije o kakvim se bezbednosnim pretnjama radi, niti su nadleni pravosudni organi, koliko je to organizatorima Parade ponosa poznato, preduzeli bilo kakve radnje protiv inspiratora ili organizatora nemira i napada na uesnike Parade.

Organizatori Parade ponosa podneli su ustavnu albu40 2. novembra 2012. godine kojom su osporili reenje Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije, Direkcije policije, Policijske uprave za grad Beograd, Policijske stanice Savski venac br. 212-3332/12 od 3. oktobra 2012. godine, kojim je Parada ponosa zabranjena na osnovu lana 11 Zakona o okupljanju graana. Kako su podnositelji ustavne albe detaljno obrazloili u delu VI ove albe, nain na koji je reenje o zabrani doneto potpuno im je onemoguio pristup svim efikasnim pravnim lekovima kojima bi zabranu osporili.

Podnosioci ustavne zalbe su se takoe osvrnuli i na proputanje dravnih organa, pre svega MUP-a, da uine sve to je u njihovoj moi da osiguraju bezbednost uesnika Parade ponosa od strane treih lica, odnosno da spree diskriminaciju protiv njih, kao i proputanje dravnih organa da im obezbede sudsku zatitu i efikasno pravno sredstvo protiv navedenih krenja ljudskih prava.

Ustavni sud je, meutim, u 2013. godini doneo odluku kojom je odbacio albu naavi da fizika lica, koja su je podnela, a koja su predstavnici Udruenja

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce43

42 I

Parada ponosa Beograd i koja bi bila uesnici skupa da je on odran, nisu bila aktivno legitimisana u postupku, ve je to bilo samo Udruenje Parada ponosa Beograd kao pravno lice koje je prijavilo odravanje skupa. U praksi Evropskog suda za ljudska prava po lanu 11 Evropske konvencije aktivnu legitimaciju, odnosno status rtve krenja slobode okupljanja, imaju i fizika lica koja su uestvovala na skupu, ili bi na njemu uestvovala da je on odran. Prava svih podnosilaca ustavne albe bila su neposredno ugroena i stoga u ovom postupku nije bilo osnova za odbacivanje ustavne albe zbog neispunjenja procesnih pretpostavki.41

Inicijativa mladih za ljudska prava, 21. januara 2014. podnela je Ustavnom sudu zahtev za pristup informacijama od javnog znaaja, kojim je zatraena kopija odluke USS na ustavnu albu 8463/2012 vezanu za zabranu Parade ponosa 2012. Ustavni sud je 27. januara 2014. doneo reenje kojim je odbio ovaj zahtev obrazlaui da bi se time povredila privatnost lica na koje se traena informacija odnosi. Inicijativa je pokrenula postupak pred Upravnim sudom zbog ovakve odluke USS-a, nakon ega je Ustavni sud dostavio traenu kopiju reenja 24. februara 2014.

Parada ponosa 2013

Prajd mar 2013. godine je trebalo da se odri 28. septembra 2013. sa poetkom u 9 asova, u centru Beograda etnjom na relaciji: Manje42 Nemanjina Kneza Miloa Masarikova Manje, dok bi samo okupljanje poelo u istom parku.

Otra protivljenja odravanju Parade ponosa dolazila su od strane predstavnika Srpske pravoslavne crkve, islamske zajednice, konzervativnih partija (pre svega DSS), a najvie osporavanja dolazilo je od strane konzervativnih i militantnih grupa: Dveri, SNP 1389, huliganske grupe. Dveri su najavljivale i na kraju i organizovale skup kojima su pozivale na zabranu Prajda dan uoi prajda (za vreme sednice na kojoj je donoena odluka o /ne/odravanju prajda).

Organizacije Obraz, Nai, Zavetnici i pristalice stranke Dveri najavljivale su skupove u isto vreme kad je planirano odravanje Prajda.43

Na ulicama grafiti mrnje44 nisu bili retkost ni ove godine, kao ni nalepnice preteeg sadraja45 po vozilima GSP-a.

ef Biroa za koordinaciju bezbednosnih slubi (Biro) Aleksandar Vui zakazao je sednicu u petak 27. septembra u 16 asova koja je trajala nekoliko sati. Tada je doneta odluka da se zabrani odravanje svih skupova za subotu koja je opravdana negativnom bezbednosnom procenom. Tokom sednice informacije su govorile u prilog tome da je polovina lanova Biroa bilo za, a druga polovina protiv,46 dok su kasnije zvanine informacije prenele da je odluka doneta jednoglasno.

I pored odluka Ustavnog suda Srbije i jasne prakse Evropskog suda za ljudska prava, Ministarstvo unutranjih poslova Direkcija policije Policijska uprava za grad Beograd Policijska stanica Savski venac pod brojem 212-807/12 donelo je reenje o zabrani Parade ponosa.47 Reenje je potpisao naelnik PS Savski venac, ali je odluku zaprvo donelo dravno rukovodstvo na osnovu procene Biroa.

Organizatori su i nakon ove etvrte po redu zabrane podneli ustavnu albu Ustavnom sudu Srbije.

Reakcije na zabranu su bile negativne,48 meunarodne zajednica je jo jednom bila razoarana nesposobnou dravnog aparata da se obrauna sa nasilnikim grupama, i napomenula da e nastaviti da podrava napore da se u Srbiji razvije klima tolerancije.

Pretnje upuene Slobodanu Stojanoviu

Jedan od prepoznatljivih boraca za LGBT prava Slobodan Stojanovi, i pre same pripreme za Paradu ponosa 2013. primio je vie poruka preteeg sadraja, o emu svedoe slubene beleke kojima je MUP obavestio o ovome. Poruke su objavljivane po antigej grupama na Fejsbuku ili pak bile direktno poslate u inboks Stojanovievog profila. Slobodan je naime, jo u julu 2013. poeo da dobija poruke, a poruke preteeg sadraja usmerene na LGBT populaciju eskalirale su nakon to je Slobodan jednom od poaljilaca rekao da e ga prijaviti policiji. Na pretnje jednog navijaa Partizana: Ubi pedera, ubi pedera! Ubiemo te pederino!, Slobodan je odgovorio: Ok, pozdrav tebi i tvojoj porodici. S obzirom da je A. nastavio sa pretnjama Slobodan je upitao: Da li hoe da

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a u

kojim

a je

do

lo

do n

asilj

a i p

retn

ji us

mer

enih

na

prip

adni

ke L

GBT

zaj

edni

ce45

44 I

[ga] prijavi policiji za pretnje?. Nakon toga je usledila bujica daljih pretnjih u kojima je A. Slobodanu rekao da razmisli o svom ivotu, sa finalnom pretnjom UBIEMO TE!. Na zid svog profila 16. jula 2013. Slobodan je postavio ove pretnje iz inboksa nakon ega je dobio preko 10 preteih poruka.

Sledee obavetenje koje je Stojanovi uputio policiji, a na osnovu koga je sastavljena slubena beleka usledilo je 3. septembra 2013. U uvodu Slobodan je istakao okolnost sopstvene prepoznatljivosti u javnosti zbog zastupljenosti u medijima i istakao pretnje koje naroito ozbiljno shvata. Pored pretnji pojedinaca, bile su primetne i pretnje po desniarskim grupama na Fejsbuku. Tako je u grupi Pravda i pravo za Srbiju S. B. objavio komentar sledee sadrine: Ubiti pedera da ne postoji, a i ovaj policajac to puca je peder. Na profilu M. D. primeena je objava: Dobar pandur je samo mrtav pandur, smrt pandurima i pederima. U grupi Aleksandar Konuzin fan club49 M. C. je rekao da pedere treba politi benzinom i zapaliti.

Poruke i objave sline sadrine mogle su se nai i u grupama 500 000 Srba protiv gej parade, 900 000 ljudi koji su ZA ujedinjenje Srbije i Srpske, Dnevne novine Pravda, srbin.info, Countries that not recognize Kosovo, Srpska tribina i dr.

Trea slubena beleka je sastavljena 19. septembra 2013. i u njoj je Stojanovi obavestio MUP o novopristiglim pretnjama. Neki od primera su komentar R. V. na tekst Beograd bez gej parade i u 2013? na Fejsbuk grupi Svi oni koji ne ele Srbiju u Evropskoj uniji: Moete zajedno da dobijete batine, potom na Fejsbuk grupi SNP Nai komentar N. B.: Treba ih sve pobiti ili napraviti jedno mesto gde e oni da se lee mamu im jebem....sramote Srbiju kao i srpski narod!. U grupi Srbija zemlja junaka 9. septembra 2013. S. B. je objavio komentar Beogradom krv e liti, gej parade nee biti. Po grupama su bila esta ponavljanja pretnji iz prethodnih godina, kao to je ekamo vas i sl. Ukupan broj pretnji dostigao je brojku od 80, od ega jo nijedna od osoba koje su pretnje upuivale nije procesuirana.

Napad na stan Slobodana Stojanovia

Gej aktivisti Slobodanu Stojanoviu vandali su 27. oktobra 2013. na vratima stana na ukarici okaili fotografiju i poruku preteeg sadraja: Znamo gde ivite, znamo kada spavate, a na fotografiji se videlo prebijanje ukrajinskog gej aktiviste i precrtana zastava duginih boja.50 Takoe, na prozor spavae sobe baen je Molotovljev koktel.

Na zidu su iscrtali kukasti krst i znak zabrane istopolnih odnosa.51 Poruka je potpisana od strane neonacistike grupe Borba 18 iz Republike Srpske, koja je povezana sa mreom Kombat 18.52 Stojanovi je 27. oktobra 2013. oko 16.40 sluaj prijavio policiji koja je potom obavila uviaj, evidentirala i arhivirala dokaze koji su pronaeni na licu mesta. Nakon podnoenja prijave, Stojanovi je samo jednom pozvan na razgovor u inspektoratu MUP-a.

Poverenica za zatitu ravnopravnosti Nevena Petrui najotrije je osudila pretnje upuene Stojanoviu i zatraila od nadlenih organa da reaguju i procesuiraju poinioce.53 Sluaj se jo uvek nalazi u fazi istrage, a Slobodan Stojanovi je prinuen da ivi na drugoj lokaciji.

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a go

vora

mr

nje

47

46 II

Govor mrnje u izjavama Dragana Markovia Palme

Dragan Markovi, poznatiji kao Palma (1960), u politiki ivot je uao 1995. godine sa eljkom Ranatoviem Arkanom (osnivaem paravojne formacije Srpska dobrovoljaka garda /SDG/) i Borislavom Peleviem (jednim od komandanata SDG), sa kojima je osnovao Stranku srpskog jedinstva. Markovi je 2004. godine osnovao stranku Jedinstvena Srbija,54 na ijem je elu i danas. Markovi je bio lan vladajue koalicije u Vladi Srbije kao i gradonaelnik Jagodine od 2004. do 2012. godine.

Povodom planiranog odravanja Parade ponosa 2011. godine, Dragan Markovi je 15. avgusta 2011. godine u Jagodini izjavio za medije: Nismo promenili stav, ali ja nisam za nasilje, neka budu mirne demonstracije, ali ne da se na ulici pokazuje neto to je za mene bolest homoseksualnost. Dragan Markovi je u nastavku medijima izjavio: Moj lini stav i stav Jedinstvene Srbije je da smo protiv svakog skupa gde homoseksulaci demonstriraju, posebno ulicama Beograda i ele da prikau neto to je bolest - da je normalno.55

Gej strejt alijansa je 16. avgusta 2011. godine izdala saoptenje za javnost povodom izjave Markovia da je homoseksualnost bolest56 u kome se, izmeu ostalog, navodi da i pored toga to je homoseksualnost skinuta sa liste bolesti Svetske zdravstvene organizacije jo pre dvadeset godina, to je u vie navrata potvrdilo i Srpsko lekarsko drutvo i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Dragan Markovi Palma ne prestaje da ovakvim i slinim izjavama zloupotrebljava medijski prostor, iri neistine i raspiruje mrnju prema LGBT populaciji. Nakon toga, 22. avgusta 2011. godine, GSA je podnela tubu protiv Markovia zbog diskriminacije povodom ove njegove izjave.

Sudsko procesuiranje sluajeva govora mrnje

II

Suds

ko p

roce

suira

nje

slu

ajev

a go

vora

mr

nje

49

48 II

sud

Prvi osnovni sud u Beogradu Broj predmeta

P-17987/2011 Sudija

Jasna Tresa Tueni

Dragan Markovi Tuilac

Gej strejt alijansa Predmet primljen

22. avgust 2011.

Predmet spora

Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, na osnovu lanova 11 (Govor mrnje), 12 (Uznemiravanje i poniavajue postupanje), 13 (Teki oblici diskriminacije) i 21 (Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije) Zakona o zabrani diskriminacijeTrenutni status predmeta

Vraen na ponovno suenje prema odluci Apelacionog suda

Nakon to je Pravna sluba GSA 22. avgusta 2011. godine na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu tubu protiv Dragana Markovia za utvrenje tekog oblika diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i zabranu ponavljanja iste, a budui da Markovi nije odgovorio na tubu u roku od 30 dana, Prvi osnovni sud u Beogradu je 26. oktobra 2011. godine doneo prvostepenu presudu u kojoj se utvruje postojanje tekog oblika diskriminacije, te zabranio Markoviu da ih ponavlja i naloio da plati sudske trokove.57

U obrazloenju presude navodi se da je u konkretnom sluaju lino svojstvo, odnosno seksualnu orijentaciju, Markovi prikazao kao bolest i kao neto nenormalno i to putem javnih glasila, ime je izvrena teka diskriminacija, kao i da odredbom lana 13 Zakona o zabrani diskriminacije odreen je teki oblik diskriminacije kao izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti po osnovu seksualne orijentacije to predstavlja teki oblik diskriminacije posebno ako se ovo vri putem javnih glasila, te u konkretnom sluaju lino svojstvo, odnosno seksualna orijentacija, je od strane tuenog (Markovia) prikazana kao bolest i kao neto nenormalno i to putem javnih glasila, ime je izvrena teka diskriminacija.

Gej strejt alijansa je izrazila zadovoljstvo brzinom kojom je presuda doneta od strane suda, ali i izjavila da se nada da ona nee biti preinaena u drugostepenom postupku i da e postati pravosnana.

GSA je protiv Markovia podnela i krivinu prijavu za istu izjavu, zbog izvrenog krivinog dela povrede ravnopravnosti iz lana 128 KZ,58 kao i krivinog dela rasne i druge diskriminacije iz lana 387 KZ.

Advokat Dragana Markovia je 11. novembra podneo albu na prvostepenu presudu. Apelacioni sud je 19. septembra 2012. godine ukinuo presudu protiv Dragana Markovia Palme za teku diskriminaciju LGBT osoba i vratio postupak na ponovno suenje. Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu po albi Markovievog advokata59 zbog povrede odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava, tj. zbog toga to je utvrdio da tuenom Markoviu tuba nije uredno dostavljena od strane Prvog osnovnog suda i da nije dostavljena njemu lino ili njegovom punomoniku ve lanu njegovog domainstva, to je u suprotnosti sa lanom 136 Zakona o parninom postupku.60

sud

Prvi osnovni sud u BeograduBroj predmeta

P-15378/2012Sudija

Jasna Tresa Tueni

Dragan Markovi

Tuilac

Gej strejt alijansa Presuda doneta

17. septembar 2013.Trenutni status

U