XX Skup TRENDOVI RAZVOJA: “RAZVOJNI POTENCIJAL VISOKOG OBRAZOVANJA”, Kopaonik, 24. - 27. 02. 2014.

TEMA 4.3: NOVE TEHNOLOGIJE U VISOKOM OBRAZOVANJU (Učenje na daljinu, )

Paper No.T4.3-1

PRIMENA OBJEKATA UČENJA NA STUDIJSKIM PROGRAMIMA UNIVERZITETA METROPOLITAN DEFINISANIH KORPUSIMA ZNANJA

I ISHODA UČENJA

Dragan Domazet Univerzitet Metropolitan, Beograd, Srbija

dragan.domazet@metropolitan.ac.rs,

Kratak sadržaj: U radu je izložena primena koncepta korpusa znanja i ishoda učenja pri kreiranju novih i usavršavanje postojećih studijskih programa na Univerzitetu Metropolitan i koncepta objekata učenja, kao preduslova za kasniju primenu personalizovane nastave.

Ključne reči: e-učenje, objekti učenja, personalizacija učenja, organizacija znanja

Abstract: The paper presents the implementation of the concept of bodies of knowledge and learning outcomes for new and revised bachelor programs of BMU and implemention of learning objects as the foundation for future personalization of e-learning at BMU.

Key Words: e-learning, learning objects, personalization of e-learning, body of knowledge

1. UVOD

Izazov visokog obrazovanja u 21. veku je obezbeđenje kvalitetnog i efikasnog obrazovanja u uslovima masovnog studiranja, brzog napretka nauke i tehnologije, i velike globalne konkurencije. Nije isto organizovati studije za 5% jedne generacije (elitistička postavka tradicionalnih evropskih univerziteta) i za 50-60% generacije. Heterogenost sposobnosti, motivacija i znanja s jedne strane, i uniformnost programa i nastave za sve studente podjednako u okviru jednog progrma, s druge strane, predstavlja izazov visokoškolskim ustanovama. Ubrzan razvoj nauke i tehnologije zahteva brzu promenu nastavnih programa i njihovo prilagođenje potrebama tržišta radne snage. Klasični udžbenici, s jedne strane često kasne i po nekoliko godina u odnosu na tehnološku i drugu praksu, a s druge strane, primenjuju koncept »jedan za sve«, tj. isti udžbenik koriste svi studenti, bez obziru na sve veću njihovu heterogenost. I konačno, obrazovanje sve više postaje svojevrsna uslužna industrja koja nudi svoje proizvode na globalnom tržištu, bilo u vidu onlajn studijskih programa, bilo preko nastavnih centara većih univerziteta koji se otvaraju širom sveta. Ova tri osnovna izazova postavljaju pred visokoškolske ustanove nove zahteve čije zadovoljenje sve više postaje i uslov njihovog opstanka, pogodtovo ako njihov osnivač nije država.

U ovom radu se u kratkim crtama izalaže način kako je na ove izazove reagovao Univerzitet Metropolitan koji je u toku 2013. godine, posle interne samoevaluacije i analize savremenih trendova u obrazovanju, postavio novu strategiju svog razvoja i izvršio izmene i dopune svih svojih studijskih programa, metodologije i tehnologije nastave.

2. NOVA STRATEGIJA RAZVOJA UNIVERZITETA

Ne menjajući svoju osnovnu misiju pružanja kvalitetnog i savremenog obrazovanja, a da bi odgovorio na navedene izazove, Univerzitet Metropolitan je postavio novu strategiju svog razvoja koja se zasniva na sledeća osnovna opredeljenja:

1. Student se obrazuje i osposobljava za rad, ne samo u Srbiji, već i za rad u inostranstvu, apored studenata iz Srbije, treba upisivati i studenate iz inostranstva.

2. Programi studija u što većoj meri treba da budu u saglasnosti sa međunarodnim (de facto)standardima i praksom, i da budu stalno usaglašavani sa stanjem nauke i tehnologije i očekivanjima poslodavaca.

3. Primenena u što većoj meri peronalizacije nastave i programa, tako da svaki student u štovećoj meri uči ono što ga najviše interesuje, na način koji mu najviše odgovara i brzinom studiranja koja je u saglasnosti sa njegovim mogućnostima.

4. Pored savremenih i trajnih znanja, studenta treba osposobiti sa sam uči, kreativnoistražujući nova rešenja problema iz prakse, i razvijati u njemu sposobnost timskog rada,

1

XX Skup TRENDOVI RAZVOJA: “RAZVOJNI POTENCIJAL VISOKOG OBRAZOVANJA”, Kopaonik, 24. - 27. 02. 2014.

preduzetnički duh, kao i sposobnosti razvoja inovacija. 5. Integracija rada studenata na projektima budućeg poslodavca i nastavnog procesa, tj.

razvoj znanja, sposobnosti i kompetencija u saradnji sa budućim poslodavcima studenata. 3. DEFINISANJE KORPUSA ZNANJA I ISHODA UČENJA STUDIJSKIH

PROGRAMA

Realizacija navedenih strateških odrednica zahteva je jedan višegodišnji proces razvoja novih pristupa u obrazovanju. Jedna od prvih aktivnosti tog procesa je postavljanje temelja reformisane nastave, a to je definisanje tzv. korpusa znanja i ishoda učenja koje svaki studijski program treba da obezbedi studentima. Korpus znanja i ishoda učenja definiše strukturu znanja, veština i ishoda učenja koje jedan studijski program treba da obezbedi studentima (slika 1).

Korpus znanja

Oblast znanja

Jedinica znanja

Tema

Objekat učenja 1

Objekat učenja  N

Stablo  korpusa znanja – put nalaženja objekata znanja“Lišće” stabla korpusa znanjaObeležavanje puta za nalaženje teme i objekata znanja:

Korpus znanjaOblast znanja

Jedinica znanja

Tema

Naslov objekta učenja (opcija)

Primer:  CS2013‐IM‐IMC‐ISST

Ishodi učenja

Slika 1. Struktura korpusa znanja i ishoda učenja

Korpus znanja i ishoda učenja čine tri nivoa: oblasti znanja, jedinica znanja i tema. Može se dodati I 4. nivo – pod-tema, ako je to potrebno. Ishodi učenja se definišu na nivou studijskog programa, tj.korpusa znanja, ali se detaljnije razlažu na nivou jedinica znanja, jer one zaokružuju minimalni skup znanja I veština koje student treba da zna da bi imao određenu profesionalnu sposobnost definisanu ishodima učenja. Tema/pod-tema predstavlja osnovni koncept znanja koje je neophodno za realizaciju nekog elementarnog zadatka ili radi razumevanja nekog pojma. Ono što student uči su znanja i veštine izložene po temama/pod-temama. Neke od njih su obavezne za sve studente, a neke su izborne, i njih student bira u skladu sa svojim potrebama i željama, ili nastavnika pravi više verzija svojih onlajn lekcija.

Sadržaj znanja koje student treba da savlada se izlaže korišćenjem različitih medijuma (tekstovi, slike, video snimci, zvučni zapisi i dr.). Jedan objekat učenja je nosilac multimedijalnih sadržaja koje student treba da nauči i da koristi u rešavanju zadatih problema. Granulacija (veličina) objekata učenja može biti različita (od cele lekcije, pa do jednog video snimka ili pasusa teksta). Međutim, da bi se obezbedila veća prilagodljivost programa i znanja koje određeni student treba da savlada, potrebno je koristiti objekte učenja male granulacije. U tekstualnim vidu, to može da bude, na primer, tekst od pola stranice do dve stranice, a u skladu sa obrazovnim ciljem koji mu je zadat. Zbog toga, jedna tema/pod-tema može biti obrađena korišćenjem većeg broja objekata učenja, koji se razlikuju po delovima znanja koje obuhvataju, po dubini znanja koje izlažu ili po načinu izlaganja određenog znanja. Ako jedna tema ima veći broj objekata učenja, njena sposobnost personalizacije, tj. prilagođavanje individualnim potrebama studenata je veća.

Moguće je da jedan korpus znanja i ishoda učenja ima više hiljada objekata učenja. Da bi se olakšalo njihovo nalaženje, svaki objekat učenja sadrži odgovarajuće meta podatke, koji se omogućavaju pretraživačima objekata da pronađu traženi objekat učenja u skladištu objekata [1,2]. Jedan od načina nalaženja je i primena tzv. navigacionog pristupa, kada se sledi poznata struktura korpusa znanja koja čina stablo korpusa, a traženi objekat je list tog stabla. Na Univerzitetu Metropolitan, svaki korpus znanja i sve njegove komponente imaju odgovarajuće oznake. Njihovim korišćenjem, nastavnik može, ako poznaje strukturu korpusa znanja i ishoda učenja, da definiše put traženja, tako da sistem brzo nalazi sve

2

XX Skup TRENDOVI RAZVOJA: “RAZVOJNI POTENCIJAL VISOKOG OBRAZOVANJA”, Kopaonik, 24. - 27. 02. 2014.

objekte znanja koji su razvijeni za određenu temu/pod-temu, te nastavnik onda bira željeni objekat znanja radi kreiranja svoje lekcije, ili zaključuje da je poželjno da kreira novi objekat znanja i da time proširi skup objekata razvijen za odrešenu temu.

Na slici 2 prikazani su korpusi znanja i ishoda učenja za sve nove studijske programa osnovnih akademskih studija na Univerzitetu Metropolitan. Veći deo korpusa znanja i ishoda učenja je urađen u saglasnosti sa de facto međunarodnim standardima u određenim disciplinama, kao na primer korpusi definisani od strane profesionalnih udruženja IEEE, ACM, AIS za oblast računarstva [3]. Za discipline u kojima još ne postoje prihvaćeni standardi, razvijeni su sopstveni korpusi, a na bazi analize programa na dobrim univerzitetima u svetu.

Korpus znanja IEEE IT2008Informacione tehnologije

Korpus znanja  IEEE SWEBOK V3Softversko inženjerstvo

Korpus znanja  ACM/AIS IS2010Informacioni sistemi

Korpus znanja Marketing

Korpus znanja Opšti menadžment

Korpusi znanja Grafički dizajn

Korpusi znanja Dizajn interaktivnih medija

Korpusi znanja Modni dizajn

Korpus znanja  IEEE CS2013Računarske nauke

Korpus znanja Razvoj igara

Korpus znanja Operacioni menadžment

Korpus znanja Menadžment u sportu

OAS Softversko inženjerstvo

OAS Razvoj igara

OAS Informacione tehnologije

OAS Poslovni informacioni sistemi

OAS Inženjerski i operacioni menadžment

OAS Poslovne studije

Marketing

Menadžment u sportu

OAS Grafički dizajn

OAS Dizajn interaktivnih medija

OAS Modni dizajn

OBJEK

TI    UČE

NJA

Faku

ltet inform

acionih tehn

olog

ijaFaku

ltet za

 men

adžm

ent

Faku

ltet digitalnih 

umetno

sti

Slika 2. Definisani korpusi znanja i ishoda učenja za studijke programa osnovnih akademskih studija na Univerzitetu Metropolitan

Svaki studijski program formira svoj specifični korpus znanja i ishoda učenja, kombinujući korpuse znanja i ishode učenja koji su specificirani za određene šire ili uže obrazovne oblasti ili discipline. Primenom ovog koncepta, u školskoj 2013/14. godini, u toku je razvoj velikog broja objekata učenja na Univerzitetu Metropolitan (očekuje se preko 30.000 objekata učenja)

4. PRIMENA OBJEKATA UČENJA KAO OSNOVE ZA PERSONALIZACIJUUČENJA

Na Univerzitetu Metropolitan, svi studijski programi osnovnih akademskih studija se nude i u formi tradicionalnog studiranja (u prostorijama univerziteta) i u formi onlajn studiranja, preko Interneta. Bez obzira na način studiranja, studenti primenjuju isti sistem za e-učenje, preko koga dobijaju ne samo potrebne nastavne materijale (predavanja, vežbe i dr.), već i mogućnost međusobne interakcije i interakcije sa nastavnicima i saradnicima. Nastavni materijali se pripremaju primenom dvofaznog sistema

3

XX Skup TRENDOVI RAZVOJA: “RAZVOJNI POTENCIJAL VISOKOG OBRAZOVANJA”, Kopaonik, 24. - 27. 02. 2014.

(slika 3). Prvo se razvijaju objekti učenja, a onda se sa njima, formiraju onlajn lekcije svakog predmeta. Zbog specifičnosti rada sa objektima učenja, razvijen je specifični sistem (QDITA) za pripremu nastavnih materijala [2]. U ovoj početnoj fazi primene objekata učenja, još se ne vrši personalizacija nastavnih materijala, tj. onlajn lekcija, jer se trenutno radi na postavljanju temelja novog sistema, tj. uspostavljanju skladišta objekata učenja na bazi definisanih korpusa znanja i ishoda učenja. U narednim godinama će se postepeno ići ka razvoju metoda i tehnologije personalizacije nastavnih materijale i same nastave.

Faza 1Razvoj objekata 

ucenjaSkladišta 

objekata ucenjaKorpus znanja

Faza 2Razvoj lekcija predmeta

Odlagalište lekcija predmeta

Program predmeta

Slika 3. Dve faze pripreme nastavnih materijala

5. ZAKLJUČAK

U radu je izložen jedan deo aktivnosti koje je Univerzitet Metropolitan preduzeo u cilju realizacije nove strategije svog razvoja, a odnosi i se na definisanje novih studijskih programa, na njihovo strukturiranje i prilagođavanje za primenu objekata učenja za e-učenja. Urađen je veliki i temeljni posao na razvoju odgovarajućih korpusa znanja i ishoda učenja koji se primenjuju u okviru svih studijskih programa osnovnih studija na integrisanom univerzitetu. Postavljen je novi sistem za e-učenje, koji omogućava nastavnicima da lako pronađu potrebne objekte učenja i konfigurišu svoje onlajn lekcije. Ovo omogućava sledeće povoljnosti:

• Mogućnost lakog prilagođavanja nastavnih materijala specifičnim potrebama studenata,konfigurisanjem onlajn lekcija sa unapred razvijenim objektima učenja

• Višestruku upotrebljivost istih objekata učenja u različitim predmetima• Relativno jednostavno usavršavanje programa studija, promenama u postavljenim korpusima

znanja i ishoda učenja, i promena tema i pratećih objekata učenja• Postavljeni su ishodi učenja od nivoa programa do nivoa jedinica učenja, što olakšava njihovo

usaglašavanje sa potrebama tržišta rada.

6. LITERATURA

[1] Dragan Domazet, Ljubiša Jovev, Reengineering of learning contents for new eLearning system based on learning objects at the Belgrade Metropolitan University, Proceedings of the Fourth International Conference on eLearning (eLearning-2013), 26-27 September 2013, pp.137-142, ISBN 978-86-912685-9-6, Belgrade Metropolitan University, Belgrade, Serbia.

[2] Valentina Paunović, Dragan Domazet, Set of metadata established for application in learning materials developed for Belgrade Metropolitan University, Proceedings of the Fourth International Conference on eLearning (eLearning-2013), 26-27 September 2013, pp.143-148, ISBN 978-86-912685-9-6, Belgrade Metropolitan University, Belgrade, Serbia

[3] http://www.acm.org/education/curricula-recommendations

4