Pri stu p nje a Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma ri...

ISTRAŽIVAČKIFORUM

Beograd, septembar 2013.

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji –

zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke

2

SADRŽAJ:

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

1. Okvir pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 1.1. Ugo vor o za jed ni ci za ener gi ju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 1.2. Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju (SSP). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

2. Ra ci o nal nost pro ce sa pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 2.1. Ljud ska pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 2.2. Ži vot na sre di na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.3. Za jed nič ko tr ži šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.4. Si gur nost snab de va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.5. Pri vred ni raz voj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3. Ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji . . . . . . . . 16 3.1. Ži vot na sre di na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3.1.1. Di rek ti va o ve li kim lo ži šti ma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3.1.2. Sum por u go ri vu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 3.1.3. Osta le oba ve ze u obla sti ži vot ne sre di ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 3.2. Ob no vlji vi iz vo ri ener gi je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3.2.1. Elek trič na ener gi ja i to plo ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3.2.2. Go ri va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.3. Si gur nost snab de va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.3.1. In fra struk tu ra i di ver si fi ka ci ja iz vo ra snab de va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.3.2. Oba ve zne re zer ve naf te i naft nih de ri va ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.3.3. Ener get ska efi ka snost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 3.4. Kon ku ren ci ja i pra vo iz bo ra is po ru či la ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 3.5. Ne pot pu ni zbir ni pre gled ma te ri jal nih uslo va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 3.5.1. Ta be lar ni pre gled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3.5.2. Una kr sne i ho ri zon tal ne ve ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.5.3. Op šte okol no sti od zna ča ja za is pu nje nje ma te ri jal nih oba ve za. . . . . . . . . . 32

4. Za klju čak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

5. Pre po ru ke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Li te ra tu ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

3

Alek san dar Ko va če vić*

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u

obla sti ener ge ti ke

Sa že tak

Ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji ključ na su od red-ni ca pro ce sa pri stu pa nja. Oni po ve zu ju pro ces pri stu pa nja Evrop skoj uni ji, po bolj ša nje ži vot nih uslo va i ostva ri va nje osnov nih pra va sta nov ni štva. Is pu nja va nje ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke po ka zu je sprem nost i spo sob nost dr žav ne upra ve da de lu je u jav nom in te re su. Na i-me, što br že i što pot pu ni je is pu nja va nje ovih ma te ri jal nih uslo va u naj bo ljem je in te re su ve ći ne sta nov ni štva Sr bi je, kao i sta nov ni štva su sed nih dr ža va, od ko jih su ne ke čla ni ce Evrop ske uni je. Ove uslo ve bi tre ba lo is pu ni ti čak i ako ne bi bi li pred vi đe ni sa mim pro ce som pri stu pa nja Sr bi je Uni ji. U tek stu se opi su ju ma te ri jal ni uslo vi či je je is pu nje nje do sa da ugo vo re no, ob ja šnja va se zna čaj is pu nje no sti ovih uslo va za pro ces pri stu pa nja i za po bolj ša nje za po sle no sti i pri vred nog raz vo ja. Is pu nje nost ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke je mer lji va ka te go ri ja, a mo že se me ri ti i uti caj is pu nje no sti ovih uslo va na kva li tet ži vo ta i osnov na ljud ska pra va. Od na či na is pu nja va nja ugo vo re nih ma te ri jal nih oba ve za za vi si eko nom ska i sva ka dru ga bu duć nost sta-nov ni štva Sr bi je. U tek stu su da te pre gled ne ta be le ma te ri jal nih oba ve za i una kr snih ve za me đu nji ma, kao i od go va ra ju će pre po ru ke u ve zi sa is pu nja va njem ovih oba ve za.

Ključ ne re či:

ener ge ti ka, pri stu pa nje Evrop skoj uni ji, Di rek ti va o ve li kim lo ži šti ma, lig nit, ener get ska efi ka-snost, ob no vlji vi iz vo ri ener gi je, ži vot na sre di na, zdra vlje, iz gu blje ne go di ne ži vo ta, ljudska prava

* Autor je član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.

4

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke UVOD

Uvod

Ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji je su naj ma nje po znat i naj ma nje ana li zi ran aspekt pri stu pa nja Sr bi je Uni ji. Ovi uslo vi su utvr đe ni pot pi sa nim ugo vo ri ma sa Evrop skom uni jom i dru gim dr ža va ma kan di da ti ma za član stvo u EU. Dru gim re či-ma, ovi uslo vi su de fi ni sa ni po sto je ćim, ra ti fi ko va nim me đu na rod nim oba ve za ma. Shod no to me, po treb no je do no še nje do bro ko or di ni ra nih do ma ćih pro pi sa ko ji ma bi se ope ra tiv no pro pi sao na čin ostva re nja ovih ma te ri jal nih uslo va i svr sis hod no usme ri li ogra ni če ni do ma ći re sur si.

Pod ma te ri jal nim uslo vi ma (ili ma te ri jal nim oba ve za ma) se, za svr hu ovog ra da, pod ra zu me-va ju oba ve ze da se, u pred vi đe nom ro ku, na či ne fi zič ke pro me ne u objek ti ma, teh nič kim pro ce si-ma ili ka kvo ći ma te ri ja la (go ri va i dru gih), a ko je se mo gu iz ra zi ti fi zič kim mer nim je di ni ca ma.

Iz is tra ži va nja o per cep ci ji pro ce sa pri stu pa nja Evrop skoj uni ji ko je je iz vr še no za po tre be Kan ce la-ri je za evrop ske in te gra ci je u de cem bru 2012. go di-ne1, sa zna je mo da su ma te ri jal ni uslo vi pri stu pa nja Uni ji pot pu no ne po zna ti ogrom noj ve ći ni sta nov ni-štva. Is pi ta ni ci (ali i is pi ti va či) u ovom is tra ži va nju ih uop šte ne po mi nju. Ovo is tra ži va nje uka zu je na iz ve stan pad po dr ške sta nov ni štva pri stu pa nju Uni-ji, ta ko da se mo že sma tra ti da je sa da po dr ška pri-stu pa nju naj ni ža od ka da se ova is tra ži va nja spro-vo de. Ukup na po dr ška je opa la sa oko 64% do 73% iz 2009. go di ne, na sve ga 41% u de cem bru 2012. go di ne. Me đu tim, po sto ji vr lo ja sna spo zna ja kod sta nov ni štva da je od re đe ne uslo ve iz pro ce sa pri stu pa nja Evrop skoj uni ji po treb no ostva ri ti ra di sop stve nog bo ljit ka, a ne sa mo ra di pri stu pa nja Uni ji. Ostva ri va nje uslo va za pri stu pa nje Uni ji po dr ža lo je pre ko dve tre ći ne is pi ta-ni ka. Ovo uka zu je da i onaj deo sta nov ni štva ko ji ge ne ral no ne po dr ža va pri stu pa nje Uni ji, vr lo ja sno po dr ža va po tre bu da se od re đe ni ma te ri jal ni uslo vi iz ovog pro ce sa is pu nja va ju, a re for me spro vo de. Na su prot to me, do no še nje no vih pro pi sa sta nov ni štvo vi di kao vid pri ti ska i kom pli ka-ci ju kod sa mog pro ce sa pri stu pa nja Uni ji.

Na ci o nal ni pro gram za pri stu pa nje Evrop skoj uni ji iz fe bru a ra 2013. go di ne2 uop šte ne po zna-je ma te ri jal ne oba ve ze. Ovaj pro gram pred vi đa da se već utvr đe ne ma te ri jal ne oba ve ze ko je su ra ti fi ka ci jom po sta le deo do ma ćeg pra va, još jed nom po tvr de do no še njem no vih ili do dat nih do-ma ćih pro pi sa i na taj na čin da lje od la žu. Isto ta ko, ne dav no ob ja vljen iz ve štaj Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je u po sti za nju neo p hod nog ste pe na uskla đe no sti sa kri te ri ju mi ma za član stvo u Uni ji3 uop šte ne po mi nje ma te ri jal ne oba ve ze o ko ji ma će ov de bi ti re či.4

1 Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je. (2012, de cem bar). Evrop ska ori jen ta ci ja gra đa na Sr bi je – tren do vi. Vla da Re pu bli ke Sr bi je: do stup no na: www.se io.gov.rs2 Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je. (2013, fe bru ar). Na ci o nal ni pro gram za usva ja nje prav nih te ko vi na Evrop ske uni je (2013–2016). Vla da Re pu bli ke Sr bi je: do stup no na: www.se io.gov.rs3 Evrop ska ko mi si ja. (22. 4. 2013). Za jed nič ki iz ve štaj Evrop skom par la men tu i Sa ve tu o na pret ku Sr bi je u po sti za nju neo p-hod nog ste pe na uskla đe no sti sa kri te ri ju mi ma za član stvo Evrop skoj uni ji, a na ro či to ključ nog pri o ri te ta pred u zi ma nja ko ra ka ka vi dlji vom i odr ži vom po bolj ša nju od no sa sa Ko so vom*. Bri sel: do stup no na: www.se io.gov.rs4 Re dov ni iz ve štaj o na pret ku za 2013. go di nu oče ku je se u dru goj po lo vi ni go di ne.

Iz is tra ži va nja o per cep ci ji pro ce sa pri stu pa nja Evrop skoj uni ji sa zna je mo da su ma te ri jal ni uslo vi pri stu pa nja Uni ji pot pu no ne po zna ti ogrom noj ve ći ni sta nov ni štva.

5

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke UVOD / OKVIR PRISTUPANJA

Na su prot to me, iz ve štaj Evrop ske ko mi si je Evrop skom par la men tu o Ugo vo ru o osni va nju ener get ske za jed ni ce iz mar ta 2011. go di ne5 uoča va za o sta ja nje u im ple men ta ci ji ma te ri jal nih oba ve za iz ovog Ugo vo ra, zah te va fo kus na im ple men ta ci ju i afir mi še oba ve zu Evrop ske ko mi si je da na pre dak u pro ce su pri stu pa nja uslo vlja va ostva ri va njem ovih oba ve za, kao i da is pu nje nost tih oba ve za raz ma tra u okvi ru re dov nih Iz ve šta ja o na pret ku u pro ce su pri stu pa nja.

Ovaj iz ve štaj uka zu je i na iz ve snu evo lu ci ju u po i ma nju so ci jal ne ulo ge ovog Ugo vo ra. Shod no sa op šte nju Evrop ske ko mi si je od 25. ok to bra 2005. go di ne6 po vo dom pot pi si va nja Ugo vo ra, jed-na od osnov nih svr ha Ugo vo ra je ste da raz re ši spe ci fič ne lo kal ne pro ble me, uklju čiv ener get sko si ro ma štvo, uve ća nu smrt nost i de gra da ci ju ži vot ne sre di ne. Iz ve štaj iz mar ta 2011. go vo ri o upra vlja nju so ci jal nim po sle di ca ma pri me ne sa mog Ugo vo ra pu tem neo ba ve znog Me mo ran du-ma o so ci jal nim pi ta nji ma. Iz o stan kom pri me ne ključ nih ma te ri jal nih oba ve za i iz mi ca njem pi-ta nja ener get skog si ro ma štva iz fo ku sa Ugo vo ra, prak tič no iz mi če ključ na svr ha sa mog Ugo vo ra – da pot po mog ne sma nje nju si ro ma štva i pro mo vi še pri vred ni raz voj.

1. Okvir pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji

1.1. Ugo vor o za jed ni ci za ener gi ju

Ugo vor o za jed ni ci za ener gi ju ju go i stoč ne Evro pe pot pi san je kao re zul tat atin skih pro ce sa pre go vo ra ko ji su za po če li 2003. go di ne i tra ja li do pot pi si va nja ugo vo ra 2005. go di ne, a za tim na sta vlje ni u kon tek stu iz vr ša va nja oba ve za iz sa mog ugo vo ra sve do da nas. Ovim ugo vo rom pred vi đe ne su oba ve ze dr ža va pot pi sni ca da svo je do ma će za ko no dav stvo i svo ju ener get sku in-fra struk tu ru pri la go de pro pi si ma Evrop ske uni je u od re đe nim ro ko vi ma. Isto ta ko, ovaj ugo vor pred vi đa pri me nu od re đe nih evrop skih ili me đu na rod nih pro pi sa u sa mim pro ce si ma pri la go-đa va nja ener get ske in fra struk tu re oba ve za ma iz ovog Ugo vo ra. Da kle, Ugo vor sa dr ži pro pi se, ci lje ve i pro ce du re za ostva re nje tih ci lje va. Je dan broj ci lje va je de fi ni san u ma te ri jal nim ka te-go ri ja ma i oni se ma hom od no se na po sto je ću in fra struk tu ru, kao i na oba ve zu da se u iz ve snom pe ri o du iz gra di no va in fra struk tu ra. Ta ko đe, kod iz grad nje no ve in fra struk tu re pred vi đe no je po što va nje pro pi sa i pro ce du ra iz sa mog Ugo vo ra.

1.2. Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju (SSP)

Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju Sr bi je sa Evrop skom uni jom i dr ža va ma čla ni ca ma EU uklju ču je im ple men ta ci ju ni za pro pi sa i pro ce du ra ko je su na sna zi u EU, sa ci ljem da se prav ni si stem Sr bi je pri bli ži po struk tu ri prav nim si ste mi ma u Uni ji. Ovim spo ra zu mom po tvr đu je se zna čaj Ugo vo ra o osni va nju ener get ske za jed ni ce ko ji je ra ni je pot pi san. Ovaj spo ra zum, me đu-tim, do no si i no ve pro pi se ko ji ma se bli že de fi ni šu pro ce du re za ostva ri va nje ma te ri jal nih oba ve-za od re đe nih Ugo vo rom o za jed ni ci za ener gi ju ju go i stoč ne Evro pe, kao što su pro ce du re u ve zi sa rav no prav no šću po nu đa ča iz dr ža ve do ma ći na i osta lih čla ni ca EU u pro ce si ma jav nih na bav ki kod iz grad nje ili re kon struk ci je obje ka ta.

Va žno je uoči ti da je pe riod u ko me je bi lo mo gu će jav na pred u ze ća po dr ža va ti raz li či tim me-ha ni zmi ma dr žav ne po mo ći is te kao 1. fe bru a ra 2013. go di ne, u skla du sa Pre la znim spo ra zu-

5 Euro pean Com mis sion. (10. 3. 2011). Re port from the Com mis sion to the Euro pean Par li a ment and the Co un cil un der Ar tic le 7 of De ci sion 2006/500/EC (Energy Com mu nity Tre aty). Brus sels: do stup no na:http://www.energy-com mu nity.org/pls/por tal/docs/888181.PDF6 “The EU and So uth East Euro pa sign a hi sto ric tre aty to in te gra tion “. (25. 10. 2005). Euro pa –Press Re le a ses. Do stup no na: http://euro pa.eu/ra pid/press-re le a se_IP-05-1346_en.htm?lo ca le=en

6

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke OKVIR PRISTUPANJA / RACIONALNOST PROCESA

mom o tr go vi ni7 (član 28 u ve zi sa čla nom 43 SSP i član 39 u ve zi sa čla nom 74 SSP), pa se od tog tre nut ka in ve sti ci je ra di is pu nje nja oba ve za o ko ji ma će ov de bi ti re či ima ju spro ve sti ko mer-ci jal nim vi do vi ma fi nan si ra nja.

2. Ra ci o nal nost pro ce sa pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji

Tre ba sma tra ti da su ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji ra ci o nal ni sa sta no vi šta ljud skog raz vo ja, pri vred nog raz vo ja i uop šte bo ljit ka sta nov ni štva Sr bi je. Kao što ve ći na sta nov ni ka Sr bi je mi sli (i ka ko je iz ra že no u ne dav no spro ve de noj an ke ti Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je), po sto je oba ve ze iz pro ce sa pri stu pa nja Uni ji ko je je po treb-no spro ve sti u de lo, bez ob zi ra na od vi ja nje sa mog pro ce sa pri stu pa nja. Za po tre be ovog ra da uka zu je mo da po sto ji mno go stru ka ra ci o nal nost ostva re nja ovih oba ve za, bez ob zi ra na sam sta tus pro ce sa pri stu pa nja Uni ji. Ta ra ci o nal nost ogle da se u kon tek stu po bolj ša nja ostva ri va-nja osnov nih ljud skih pra va, po bolj ša nja kva li te ta ži vot ne sre di ne, uklju či va nja u za jed nič ko tr ži šte, po bolj ša nja si gur no sti snab de va nja ener gi jom i, ko nač no, po bolj ša nja pri li ka za pri-vred ni raz voj.

2.1. Ljud ska pra va

Ne dav no spro ve de no is tra ži va nje jed ne gru pe evrop skih ne vla di nih or ga ni za ci ja (HEAL)8 uka-zu je da Sr bi ja tr pi od 1,8 do pre ko 4,9 mi li jar di evra do dat nih tro ško va za za šti tu zdra vlja9 go-di šnje usled emi si je štet nih ma te ri ja iz ve li kih ener get skih obje ka ta ko ji spa lju ju lig nit. Iza ove broj ke kri je se ma sov na ugro že nost ži vo ta i zdra vlja sta nov ni štva Sr bi je. Po red to ga, deo ovog za ga đe nja pred sta vlja pre ko gra nič no za ga đe nje i uti če na ži vot i zdra vlje sta nov ni ka su sed nih dr ža va, uklju čiv i ne ke dr ža ve čla ni ce Evrop ske uni je. Ovo je naj o či gled ni ji pri mer uti ca ja za te-če ne in fra struk tu re na sta nje ljud skih pra va, na ro či to pra va na ži vot i ne sme ta no uži va nje sta na i po se da. Sr bi ja za i sta zna čaj no za o sta je za mno gim dr ža va ma čla ni ca ma EU u po gle du sto pe smrt no sti sta nov ni štva:

7 Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je. Pre la zni spo ra zum o tr go vi ni i tr go vin skim pi ta nji ma iz me đu Evrop ske za jed ni ce sa jed ne stra ne i Re pu bli ke Sr bi je sa dru ge stra ne. Vla da Re pu bli ke Sr bi je: do stup no na:http://www.se io.gov.rs/upload/do cu ments/spo ra zu mi_sa_eu/ssp_pre la zni_pot pi sa ni_bez_anek sa_sr.pdf8 The He alth and En vironment Al li an ce. (2013). The Un paid He alth Bill, How coal po wer plants ma ke us sick, A re port from He alth and En vi ron ment Al li an ce. Do stup no na: http://www.env-he alth.org/IMG/pdf/heal_re port_the_un paid_he alth_bill_how_coal_po wer_plants_ma ke_us_sick_fi nal.pdf, na ro či to ta be la na str. 35. 9 Ovo uklju ču je tro ško ve za šti te zdra vlja, jav ne tro ško ve, an ga žo va nje zdrav stve nih ka pa ci te ta, iz gu blje no rad no vre me usled bo le sti i iz gu blje ne go di ne ži vo ta sta nov ni štva u Sr bi ji i okol nim dr ža va ma. Tre ba ima ti u vi du da je ova kal ku la ci ja iz ve de na na te me lju po da ta ka o emi si ji ko ji uka zu ju na ne što ma nje emi si je od po da ta ka ko ji su ob ja vlje ni u Evrop skoj PR TR (sle di de talj ni ji opis) ba zi po da ta ka ili iz ve šta ji ma od go va ra ju ćih pred u ze ća u Sr bi ji. Shod no to me tre ba sma tra ti da je stvar no sta nje stva ri znat no ne po volj ni je i bo lje opi sa no vi šim pro ce nje nim tro ško vi ma.

7

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke RACIONALNOST PROCESA

Di ja gram 1: Sto pe smrt no sti bez ob zi ra na uzrok u dr ža va ma evrop skog re gi o na, naj no vi ji ob ja vlje ni po da ci, 2006–2010. go di ne.10

Za ni mlji vo je da čak i dr ža ve čla ni ce EU (Li tva ni ja, Le to ni ja, Ru mu ni ja, Bu gar ska) ko je ima ju ve će ukup ne sto pe smrt no sti, is ka zu ju iz ve snu di na mi ku po bolj ša nja kod ne kih od kri tič nih uzro-ka smrt no sti. Na red na ma pa11 uka zu je da je Sr bi ja dr ža va sa naj ve ćom sto pom ra sta smrt no sti usled kan ce ra plu ća12 u Evro pi, dok ve ći na dr ža va sma nju je smrt nost sa ovim uzro kom.

Ma pa 1: Pro me ne u pre ra noj smrt no sti usled kan ce ra plu ća u evrop skom re gi o nu 1995–2009. 13

10 Vi de ti: World He alth Or ga ni za tion, Re gi o nal na kan ce la ri ja za Evro pu. (2013). The Euro pean He alth Re port 2012. Ko pen-ha gen, Dan ska.11 Isto, str. 38.12 U li te ra tu ri se mo že na ći do volj no ana li za ko je ja sno raz gra ni ča va ju uzro ke kan ce ra plu ća: pu še nje, za ga đe nje va zdu ha u oko li ni i unu tra šnje za ga đe nje u do ma ćin stvu. Ima ju ći u vi du ve li ko ko ri šće nje čvr stih go ri va (dr vo, ot pa ci, lig nit) za gre ja nje u do ma ćin stvi ma u Sr bi ji, ko ri šće nje ne a de kvat nih pe ći i re duk ci ju ži vot nog pro sto ra u to ku grej ne se zo ne (bo-ra vak ve ćeg bro ja čla no va po ro di ce u ma njem bro ju pro sto ri ja), za klju ču je mo da ener get ski pro ce si ima ju do mi nan tan zna čaj. Uti caj pu še nja (uklju čiv pa siv no pu še nje i epi de mi je) na zdra vlje se uve ća va usled re duk ci je ži vot nog pro sto ra, pa ta ko kom plek sni ener get ski uz ro ci ap so lut no do mi ni ra ju.13 Isto, str. 36.

Razlika u procentima u stopi prerane smrtnosti

8


U pe ri o du od 1950. do 2010. go di ne u Sr bi ji se do go di la epi de mi o lo ška tran zi ci ja: hro nič ne ne za ra zne bo le sti za me ni le su za ra zne bo le sti kao vo de ći uzrok smrt no sti. Me đu hro nič nim ne-za ra znim bo le sti ma is ti ču se kar di o va sku lar ne bo le sti, on ko lo ške bo le sti i bo le sti re spi ra tor nog si ste ma. De mo graf ski pre gled Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke br. 45/2012 sa gle da va pro-blem pre vre me ne smrt no sti sta nov ni štva Sr bi je. Pre vre me na smrt nost sta nov ni štva ana li zi ra se po mo ću stan dard nog de mo graf skog po ka za te lja po zna tog kao iz gu blje ne po ten ci jal ne go di ne ži vo ta (Po ten tial Years of Li fe Lost – PYLL). Ovaj po ka za telj sa gle da va dru štve ne i eko nom ske po-sle di ce mor ta li te ta. On na gla ša va ste pen štet no sti smrt no sti u ra ni jem ži vot nom uz ra stu za dru-štvo i usta no vlja va ko li ki gu bi tak pred sta vlja smrt po je din ca pre ne ke utvr đe ne sta ro sne gra ni ce, od no sno pre ne go što on ostva ri svo je ukup no po ten ci jal no tra ja nje ži vo ta. Pre ven ci ja smrt no sti po je din ca sma tra se glav nim ci ljem za dru štvo, jer se oče ku je da sva ki po je di nac to kom ži vo ta (u naj du žem mo gu ćem tra ja nju) mak si mal no do pri ne se dru štve nom raz vo ju.

Ovaj po ka za telj, me đu tim, ne uklju ču je go di ne ži vo ta ka da po je di nac ne mo že pro duk tiv no da se an ga žu je usled bo le sti. Ove okol no sti su ob u hva će ne jed nim dru gim po ka za te ljem – ana li zom iz gu blje nih go di na ži vo ta (Years of Li fe Lost – YOLL)14.

U 2010. go di ni sta nov ni štvo Sr bi je je iz gu bi lo zbog pre vre me ne smr ti 410.622 go di ne ži vo ta ili 64 go di ne na 1.000 sta nov ni ka. U 1950. go di ni bi lo je iz gu blje no 424 go di ne na 1.000 sta nov-ni ka. Vi di se jed no zna čaj no po bolj ša nje ovog po ka za te lja u pe ri o du od 60 go di na. Me đu tim, naj ve ći deo ovog po bolj ša nja ostva ren je ve ćom sto pom pre ži vlja va nja no vo ro đe nih i de ce do 5 go di na. To po bolj ša nje je naj vi še uti ca lo na ovaj bo lji tak u še zde se to go di šnjem pe ri o du. Ana-li zom po ka za te lja uoča va se da po sle po lo vi ne še zde se tih go di na pro šlog ve ka (pre ci zno, od 1966. go di ne) po bolj ša nja prak tič no ni je ni bi lo. U pe ri o du od 1976. go di ne do 1992. go di ne, iz gu blje ne go di ne ži vo ta su se po ve ća le sa 62 go di ne na 1.000 sta nov ni ka na 78 go di na na 1.000 sta nov ni ka. Od 1992. go di ne do 2010. go di ne uoča va se iz ve sno po bolj ša nje. U istom pe ri o du kar di o va sku lar ne, re spi ra tor ne i on ko lo ške bo le sti, hro nič ne ne za ra zne bo le sti – pre u ze le su vo-de ću ulo gu kao uzrok smrt no sti.

Ov de pri ka zu je mo upo red nu kri vu PYLL i kri vu ra sta pro iz vod nje lig ni ta u otvo re nom ko pu „Ko lu ba ra“ u pe ri o du od 1950. do 2006. go di ne. Uoča va se iz ve sna sin hro ni za ci ja ovih kri vih u pe ri o du od 1976. go di ne do 1992. go di ne. Ova okol nost uka zu je na po tre bu da ljeg mul ti di sci pli-nar nog is tra ži va nja.

Pri vid no po bolj ša nje PYLL od 1992. go di ne do da nas u naj ve ćoj me ri je po sle di ca tu ma če-nja re zul ta ta po pi sa sta nov ni štva iz 2002. i 2011. go di ne. Je dan dru gi de mo graf ski pre gled (br. 43/2012) uka zu je na raz li či te ob u hva te i me to do lo gi je po pi sa iz 1991, 2001. i 2011. go di ne. Ka da se har mo ni zu ju ovi re zul ta ti, uoča va se da je u pe ri o du 1991–2002. do šlo do ma log ra sta bro ja sta nov ni štva u Sr bi ji usled do se lja va nja sta nov ni štva iz dru gih de lo va biv še Ju go sla vi je. Ovo je ima lo za po sle di cu po bolj ša nje po ka za te lja PYLL, jer no vo do šlo sta nov ni štvo ni je bi lo iz lo že no istim uti ca ji ma kao za te če no sta nov ni štvo na te ri to ri ji Sr bi je. Po red to ga, do la zi do zna čaj nog ise lja va nja do ma ćeg sta nov ni štva, pa se even tu al na smrt nost tog sta nov ni štva pri ka zu je na de-sti na ci ji od se lje nja.

Ima ju ći u vi du kon ti nu i ra ni rast slu ča je va bo le sti kar di o va sku lar nog si ste ma, on ko lo ških bo-le sti i bo le sti re spi ra tor nog si ste ma, mo že se pret po sta vi ti da po ka za telj PYLL, kao i po ka za telj YOLL, neo me ta no ra stu. Kao što će mo ka sni je vi de ti, ovi kva li ta tiv ni de mo graf ski po ka za te lji je su jed na od naj zna čaj ni jih od red ni ca pri vred nog raz vo ja.

14 Pre gled tro ško va na te me lju ana li ze YOLL u skla du sa me to do lo gi jom EX TERN-E Evrop ske uni je za Sr bi ju mo že se na ći u: Eco las, A. ( 2007, Oc to ber). Task 2 - Be ne fi ts for the for mer Yugo slav Re pu blic of Ma ce do nia and ot her co un tri es of SEE of com pli an ce with the en vi ron men tal ac qu is Fi nal re port – Part I: Ge ne ral Con tract N° 07010406/2006/441662/MAR/E3., IEEP, The Euro pean Com mis sion, DG En vi ron ment. Za ključ ci ove stu di je se ne raz li ku ju bit no od ov de na ve de nih is tra ži va nja, pa je do volj no ima ti sa mo nju u vi du.

9


Di ja gram 2: Upo red ni pre gled kri ve PYLL i kri ve ra sta pro iz vod nje lig ni ta u otvo re nom ko pu „Ko lu ba ra“ u pe ri o du od 1950. do 2006. go di ne.15

Sta nov ni štvo Sr bi je, kao i osta lo sta nov ni štvo u Evro pi i sve tu, ima pra vo na zdra vu ži vot nu sre di nu, pra vo na nor ma lan hu ma ni ljud ski raz voj, pra vo na ži vot, pra vo na pri vred ni raz voj, i pra vo na dr žav nu upra vu ko ja će ta osnov na ljud ska pra va šti ti ti. Ima ju ći u vi du da je po me nu tim Ugo vo rom o za jed ni ci za ener gi ju pred vi đe no zna čaj no po bolj ša nje uslo va ži vot ne sre di ne, sma-nje nje za ga đe nja, sma nje nje uti ca ja na zdra vlje i ži vot, sma nje nje uti ca ja na imo vi nu, od no sno po bolj ša nje slo bo de uži va nja imo vi ne, ra ci o nal no je ove oba ve ze spro ve sti i pre onih ro ko va ko ji su Ugo vo rom pred vi đe ni. Dru gim re či ma, ima ju ći u vi du da su tro ško vi oču va nja zdra vlja ve ći od vred no sti pro iz ve de ne i pro da te elek trič ne ener gi je, lig ni ta i to plo te,16 ja sno je da je po treb no sma nji ti uti caj na zdra vlje i ži vot što je mo gu će pre, u skla du sa već pot pi sa nim i ra ti fi ko va nim Ugo vo rom.

15 Ove dve kri ve po re de se u ci lju ilu stra ci je znat no slo že ni jih pro ce sa uti ca ja na ži vot nu sre di nu i PYLL. Ilu stra ci ja se mo-že sma tra ti kao vr lo in di ka tiv na, ima ju ći u vi du da ter mo e lek tra ne ko je ko ri ste lig nit iz Ko lu ba re emi tu ju znat no pre ko po lo vi ne ukup ne emi si je za ga đu ju ćih ma te ri ja u Sr bi ji.16 Kon so li do va ni za vr šni ra čun JP EPS za 2011. go di nu uka zu je da je ukup na vred nost pro da tih ro ba i uslu ga (od če ga je tre ći na elek trič ne ener gi je pro iz ve de na u hi dro e lek tra na ma, a zna ča jan deo uslu ga je ostva ren u di stri bu ci ji elek trič ne ener gi je) ma nja od dve mi li jar de evra. Vred nost elek trič ne ener gi je i to plo te pro iz ve de ne spa lji va njem lig ni ta, raz u me se, znat no je ma nja od to ga, pa ta ko zbir ukup nih pri ho da ter mo e lek tra na u Ko stol cu i Obre nov cu iz no si sve ga oko 1,1 mi li jar di evra. Otu da zdrav stve ni tro ško vi ko ji se de li mič no po kri va ju iz jav nih bu dže ta, a de li mič no gu bit kom zdra vlja i ži vo ta pre va zi la ze pri ho de ostva re ne pro da jom ener gi je.

10


2.2. Ži vot na sre di na

U obla sti ži vot ne sre di ne Ugo vor o za jed ni ci za ener gi ju pred vi đa pri me nu di rek ti ve o ve li-kim lo ži šti ma na po sto je će ener get ske objek te po čev od 31. de cem bra 2017. go di ne. Isto ta ko, pred vi đe no je po bolj ša nje kva li te ta teč nih go ri va, ka ko za upo tre bu u tran spor tu, ta ko i za sta-ci o nar nu upo tre bu, po čev od kra ja 2011.go di ne. Ova dva pro pi sa sa pri pa da ju ćim pro ce snim ak ti ma, kao što su di rekt na pri me na Ar hu ske kon ven ci je o uče šću jav no sti u do no še nju od lu ka od zna ča ja za ži vot nu sre di nu, oba ve šta va nju i sud skoj za šti ti, te iz o stan ku dr žav ne po mo ći, omo gu ća va ju bit no po bolj ša nje kva li te ta ži vo ta, sta nje ljud skih pra va i sta nje ži vot ne sre di ne u Sr bi ji uko li ko bi bi li za i sta pri me nje ni.

Na red ni di ja gram pri ka zu je pro ce nu sred njih vred no sti tro ško va šte ta na sta lih usled raz li či tih emi si ja za ga đi va ča u va zdu hu. Ovo su pro seč ne vred no sti iz ra ču na te na uzor ku dr ža va Evrop-ske uni je, gde su me te o ro lo ške, ge o graf ske i dru ge okol no sti znat no po volj ni je ne go u Sr bi ji. Pret po stav ka je da isti obim za ga đe nja u Sr bi ji (gde ne ma to li ko ve tra kao u osta lim evrop skim dr ža va ma) pro u zro ku je i ve će eko nom ske tro ško ve.

Di ja gram 3: Pro ce ne pro seč nih evrop skih tro ško va na ime šte te na sta le po to ni emi si je iza bra nih za ga đi va ča u va zduh (ima ti u vi du lo ga ri tam sku ska lu ver ti kal ne y-ose).17

U evrop skoj ba zi po da ta ka The Euro pean Pol lu tant Re le a se and Tran sfer Re gi ster (E-PR TR) na la zi-mo i po dat ke o emi si ja ma iz naj zna čaj ni jih ener get skih obje ka ta u Sr bi ji. Ti su po da ci da ti u na-red noj ta be li. Jed no stav nom pri me nom je di nič nih tro ško va iz pret hod nog gra fi ko na na po dat ke u na ve de noj ta be li uoča va mo eko nom ske tro ško ve ko ji su zna čaj no iz nad 3 mi li jar de evra go di-šnje, sa mo iz obje ka ta ko ji su u ovoj ta be li na ve de ni, a kao što se mo že vi de ti, ta be la ne sa dr ži sve naj zna čaj ni je ener get ske objek te u Sr bi ji.

17 Vi de ti: Euro pean En vi ron ment Agency. (2011). “Re ve a ling the costs of air pol lu tion from in du strial fa ci li ti es in Euro-pe“. U: EEA Tec hni cal re port, broj 15/2011. Ko pen ha gen.

11


Ta be la 1: Emi si je za ga đu ju ćih ma te ri ja iz ne kih obje ka ta u Sr bi ji shod no PR TR ba zi po da ta ka18, a pre ma ne pot pu nim iz ve šta ji ma na ci o nal nih usta no va iz Sr bi je.19

2.3. Za jed nič ko tr ži šte

Ugo vo rom o osni va nju ener get ske za jed ni ce pred vi đe no je uče šće Sr bi je u za jed nič kom ener-get skom tr ži štu Evrop ske uni je i dr ža va pot pi sni ca Ugo vo ra. Uče šće na ovom za jed nič kom tr ži-štu omo gu ća va Sr bi ji pri stup raz li či tim iz vo ri ma ener gi je i raz li či tim prav ci ma snab de va nja ener-gi jom. Isto ta ko, od red be o uče šće na za jed nič kom tr ži štu omo gu ća va ju pred u ze ći ma iz Sr bi je ko ri šće nje in fra struk tu re u tre ćim dr ža va ma bez dis kri mi na ci je i po od go va ra ju ćim upo re di vim ce na ma. Ima ju ći u vi du da je Sr bi ja dr ža va bez iz la za na mo re, i da ni je u pri li ci da uče stvu je di rekt no na me đu na rod nom ener get skom tr ži štu, ove od red be su od su štin skog zna ča ja za raz-voj ne pri li ke u Sr bi ji.

Ra di uče šća na za jed nič kom tr ži štu, Sr bi ja ta ko đe mo ra da obez be di jed na ka pra va za pred u-ze ća iz tre ćih dr ža va na svo joj te ri to ri ji. Ovo se pre sve ga od no si na pra vo pri stu pa ener get skoj in fra struk tu ri i na eli mi na ci ju dr žav ne po mo ći i od go va ra ju će stan dar de za šti te ži vot ne sre di ne.

Mo že mo za klju či ti da je za raz voj pri vre de Sr bi je od iz u zet nog zna ča ja uče šće u jed nom ova-kvom za jed nič kom tr ži štu, pra vo pri stu pa ener get skoj in fra struk tu ri na te ri to ri ji tre ćih dr ža va i mo guć nost da se pre ko nji ho ve te ri to ri je uče stvu je u me đu na rod nom ener get skom tr ži štu. To pod ra zu me va da Sr bi ja po štu je sve pro po zi ci je za jed nič kog tr ži šta.

18 Upo re di ti: http://pr tr.ec.euro pa.eu/ (po da ci za 2011) ba za po da ta ka – Evrop ski re gi star za ga đi va ča (The Euro pean Pol-lu tant Re le a se and Tran sfer Re gi ster (E-PR TR)) – da je pre gled in du strij skih po stro je nja sa zna čaj nim uti ca ji ma na ži vot nu sre di nu. Ba za po da ta ka je usta no vlje na na osno vu Ki jev skog pro to ko la Ar hu ske kon ven ci je, vi de ti: Ki ev Pro to col on Pol lu-tant Re le a se and Tran sfer Re gi sters. Uni ted Na ti ons Eco no mic Com mis sion for Euro pe (UNE CE). Do stup no na:http://www.une ce.org/env/pp/pr tr.html19 Izveštaj o stanju životne sredine u Javnom Preduzeću Elektroprivreda Srbije) za 2011. godinu iz aprila 2012. godine daje sledeće podatke koji uključuju samo objekte EPS: azotni oksidi 52.835,49 t, praškaste materije 22.814,84 t i oksidi sumpora 369.924,80 t koji su redom veći od pokazatelja PRTR, a ovi su opet veći od pokazatelja uzetih u obračun ranije pomenute studije HEAL.

Red. br.

OBJEKAT AZOTNI OKSIDI (t)PRAŠKASTE MATERIJE (t)

OKSIDI SUMPORA (t)

1. TENT A 15700 6300 105000

2. TENT B 15200 2150 85200

3. Kostolac A 3190 1690 53000

4. Kostolac B 5570 2670 58700

5. Kolubara A 2300 2340 11800

6. Morava 908 3100 10600

7. Prerada Vreoci 224 109 1120

8. Topionica i rafi nacija Bor - - 308

9. Toplana Bor - - 290

10 Energetika Kragujevac 349 - 156

11. Toplana Novi Beograd 253 - 445

12. SUMA19 43694t 18359t 326619t

12


2.4. Si gur nost snab de va nja

Ugo vo rom su pred vi đe na dva osnov na me ha ni zma za po bolj ša nje si gur no sti snab de va nja ener-gi jom dr ža va pot pi sni ca: ovo se od no si na pra vo pri stu pa ener get skoj in fra struk tu ri na te ri to ri ji tre ćih dr ža va i na po sto ja nje me ha ni zma uza jam ne po mo ći u van red nim si tu a ci ja ma i uza jam-nog po bolj ša nja ener get ske si gur no sti. Isto ta ko, iz ovo ga pro iz i la zi i oba ve za bo ljeg ko ri šće nja pre ko gra nič ne ener get ske in fra struk tu re. To bi on da omo gu ći lo raz voj re gi o nal nog tr ži šta ener-gi je i uklju či va nje tog re gi o nal nog tr ži šta u za jed nič ko evrop sko tr ži šte.

2.5. Pri vred ni raz voj

Pri vre da Sr bi je u sa da šnjem sta nju tr pi zna čaj na ogra ni če nja ko ja po ti ču iz ener get skog sek to ra. Oče ki va ni ži vot ni vek rad ne sna ge u Sr bi ji skra ćen je za ga đe njem iz ve li kih ener get skih obje ka ta i tran spor ta. Zdra vlje sta nov ni štva je na ru še no, a shod no to me, po ve ća ni su zdrav stve ni tro ško vi rad ne sna ge i skra će no vre me ko je po je din ci pro vo de u pro duk tiv nom ra du. Spo sob nost ova kve rad ne sna ge da ostva ri vi so ku pro duk tiv nost ka da se uop šte na la zi na rad nom me stu zna čaj no je sma nje na. Isto ta ko, emi si ja iz ve li kih ener get skih obje ka ta vr ši uti caj na po ljo pri vred no ze mlji šte i objek te. Ovi uti ca ji ni su do bro opi sa ni i ima vr lo ma lo po da ta ka o to me. Me đu tim, mo že mo za-klju či ti da uti ca ji na sma nje nje pro duk tiv no sti ze mlji šta u po ljo pri vre di i du go traj nost obje ka-ta, opre me i vo zi la ko je pri vre da Sr bi je ko ri sti ni su ma li i da zna čaj no sma nju ju ukup ni po ten-ci jal pro duk tiv no sti u Sr bi ji, a ti me i kon ku rent nost pri vre de Sr bi je na me đu na rod nom tr ži štu.

Na red ni di ja gram pri ka zu je ve zu iz me đu pri vred nog raz vo ja i pre ra ne smrt no sti usled bo le sti kar di o va sku lar nog si ste ma. Ve za ovih bo le sti i za ga đe nja va zdu ha zbog ko ri šće nja fo sil nih go-ri va vr lo do bro je utvr đe na u do stup noj li te ra tu ri i ope ra ci o na li zo va na u do ku men ti ma ko ji su ra ni je po me nu ti, pa ni je po treb na de talj ni ja ela bo ra ci ja.

Di ja gram 4: Pre ra na smrt nost usled bo le sti kar di o va sku lar nog si ste ma i ukup nog na ci o nal nog pro i zov da (GDP) po sta nov ni ku u dr ža va ma evrop skog re gi o na, naj no vi ji po da ci, 2006–2009. godine 20

20 Op. cit., str. 74..

13

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke RACIONALNOST PROCESA / MATERIJALNI USLOVI

Ne do volj no si gur no snab de va nje ener gi jom vr ši uti caj na in du strij sku pro iz vod nju Sr bi je. U pe ri o di ma ni skih tem pe ra tu ra u de cem bru i ja nu a ru, in du strij ska pro iz vod nja zna čaj no opa da. Ener get ska in fra struk tu ra Sr bi je ni je u sta nju da si mul ta no obez be di snab de va nje sta nov ni-štva to plo tom i in du stri je ener gi jom. Ovom pri li kom opa da ste pen sat nog ko ri šće nja in du strij-skih obje ka ta, tran sport ne i ener get ske in fra struk tu re.

Sve ovo vr ši uti caj na po vrat ne in ve sti ci je ko je se mo gu ostva ri ti u pri vre di Sr bi je. Po red to-ga, ni ski ste pen ko ri šće nja ras po lo ži ve ener get ske in fra struk tu re na la že da se fik sni tro ško vi te in fra struk tu re ras po de le na ma li broj sa ti ka da se ona za i sta ko ri sti. Pro ce nat pred u ze ća ko ja snab de va nje ener gi jom vi de kao pro blem u oba vlja nju svo je de lat no sti vi še se ne go udvo stru čio u pe ri o du od 2006. do 2008. go di ne, ka da je oko tre ći ne pred u ze ća to sma tra lo ogra ni ča va ju ćim fak to rom.21 Shod no to me, pro seč na ce na snab de va nja ener gi jom za pri vre du Sr bi je ve ća je ne go u dr ža va ma ko je ras po la žu kon ku rent nim ener get skim tr ži štem.

U ovim aspek ti ma ener get ski sek tor pred sta vlja efi ka snu pre ven ci ju pri vred nog raz vo ja u Sr bi ji. Ot kla nja nje ovih osnov nih uti ca ja ener get skog sek to ra na pri vred ni raz voj pred sta vlja pret hod ni uslov za sva ko za mi sli vo po bolj ša nje za po sle no sti i kon ku rent no sti pri vre de u Sr bi ji.

3. Ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji

U ovom po gla vlju ukrat ko se ana li zi ra ju osnov ni ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji. De ta ljan pre gled ovih uslo va dat je u pod tač ki 4.5.2. u vi du ja snih ta be la. Ov de uka zu je mo na de ta lje u ve zi sa ovim ma te ri jal nim uslo vi ma.

3.1. Ži vot na sre di na

U obla sti ži vot ne sre di ne ma te ri jal ne oba ve ze se svo de na pri me nu di rek ti ve Evrop ske uni je o ve li kim lo ži šti ma i Di rek ti ve o sum po ru u teč nim go ri vi ma22. Po red to ga, tre ba ima ti u vi du i dru-ge op šte okol no sti kod pri me ne ma te ri jal nih oba ve za u obla sti ži vot ne sre di ne, kao što su uti caj na kli mat ske pro me ne i one oba ve ze u obla sti ži vot ne sre di ne či je is pu nja va nje za Sr bi ju tek pred sto ji. Na i me, ima ju ći u vi du di na mi ku pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji i oče ki va nu di na mi-ku pri sti za nja oba ve za ko je se ti ču kli mat skih pro me na, mo že se pret po sta vi ti da sa da po sto je će oba ve ze tre ba ostva ri ti ta ko da to bu de u skla du sa onim oba ve za ma ko je će tek na stu pi ti u da-ljem pro ce su pri stu pa nja, od no sno u da ljem raz vo ju si tu a ci je na svet skom ni vou.

Oba ve ze opi sa ne u ovom po gla vlju pred sta vlja ju naj ma nje mo gu će po stig nu će neo p hod no ra-di is pu nja va nja oba ve za iz čla na 11 Evrop ske po ve lje o so ci jal nim pra vi ma iz 1996, što je su štin-ski pred u slov za pri stu pa nje Evrop skoj uni ji.

3.1.1. Di rek ti va o ve li kim lo ži šti ma

Ovom di rek ti vom utvr đu ju se gor nje gra ni ce emi si je za ga đu ju ćih ma te ri ja iz ve li kih lo ži šta. Ove emi si je za vi se od ka rak te ra lo ži šta i vr ste go ri va ko je se u lo ži štu upo tre blja va. Sle de ći di ja gram uka zu je nam na ve zu iz me đu emi si je sum por-di ok si da i uče šća sum po ra u po je di nim vr sta ma uglja. Ja sno se vi di da ma li pro cen ti sum po ra u lig ni tu da ju znat no ve će emi si je sum por-di ok si da

21 World Bank. (2012, Ja nu ary 17 ). „Re pu blic of Ser bia, The Road to Pro spe rity: Pro duc ti vity and Ex ports - Co un try Eco-no mic Me mo ran dum“.U:Vo lu me II: Main Re port, , Re port No. 65845-YF22 Energy Com mu nity. (19. 8. 2013). “EU le gi sla tion“. Do stup no na: http://www.energy-com mu nity.org/por tal/pa ge/por tal/ENC_HO ME/ENERGY_COM MU NITY/Le gal/EU_Le gi sla tion#THE AC QU I SO NEN VI RON MENT

14

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke MATERIJALNI USLOVI

u va zdu hu ne go slič ni ili ma nji pro cen ti uče šća sum po ra u ka me nom uglju. Ovo je po sle di ca znat-no ni že ka lo rij ske ener get ske mo ći lig ni ta u od no su na ka me ni ugalj. Ovo je di rekt no pri me nji vo na Sr bi ju. Ni skoka lo rič ni lig ni ti ko ji se uglav nom sa go re va ju u ve li kim lo ži šti ma u Sr bi ji, sa dr že re la tiv no ni zak pro ce nat sum po ra. Me đu tim, emi si je ko je iz to ga pro is ti ču, ima ju ći u vi du vr lo ni-sku ka lo rij sku moć lig ni ta, pred sta vlja ju zna ča jan iz vor za ga đe nja.

Di ja gram 5: Uti caj sa dr ža ja sum po ra u uglju na emi si ju sum por-di ok si da pri li kom sa go re va nja raz li či tih lig ni ta ili vi so ko ka lo rič nih uglje va.23

U ovom tre nut ku, elek tra ne u Sr bi ji su naj ve ći po je di nač ni iz vor sum por-di ok si da u Evro pi i spa da ju me đu pr vih ne ko li ko iz vo ra pra ška stih ma te ri ja i azot nih ok si da u Evro pi. Ove emi si je uti ču ka ko na sta nov ni štvo i pri vre du Sr bi je, ta ko i na sta nov ni štvo i pri vre du su sed nih ze ma lja, a do pi ru i do ni za ze ma lja čla ni ca Evrop ske uni je.

Shod no Ugo vo ru o za jed ni ci za ener gi ju ju go i stoč ne Evro pe, po treb no je sma nji ti za ga đe nje iz po sto je ćih lo ži šta na pro pi sa ne vred no sti iz ove di rek ti ve, a naj ka sni je do 31. de cem bra 2017. go di ne. Ima ju ći u vi du obim ovog za dat ka, ko ji pod ra zu me va da se u Sr bi ji oba vi za me na ili re-kon struk ci ja oko 4.000 me ga va ta in sta li ra nih ka pa ci te ta za pro iz vod nju elek trič ne ener gi je i sko ro ce lo kup ne in fra struk tu re da ljin skog gre ja nja, bi lo je po treb no za po če ti iz vr ša va nje ove oba ve ze od mah po ra ti fi ka ci ji Ugo vo ra o za jed ni ci za ener gi ju. Isto ta ko, ne mo že se oče ki va ti da će se ovaj uslov ostva ri ti u za da tom ro ku ako se od da nas do is te ka ro ka ne pred u zi ma ju od-go va ra ju će rad nje i ostva ru ju od go va ra ju ća po bolj ša nja u objek ti ma na ko je se Di rek ti va od no si.

Zna či, bi lo bi neo p hod no da dr ža va ima plan pri me ne ove di rek ti ve, re zer vi sa na od go va ra ju ća sred stva u bu dže ti ma jav nih pred u ze ća, ko ri sni ci ma obje ka ta na ko je se di rek ti va od no si, i iz ve-snu di na mi ku ostva re nja ove oba ve ze na te re nu. Isto ta ko, bi lo bi po treb no da se iz vr še nje ove oba ve ze pra ti re dov nim go di šnjim iz ve šta ji ma. Po red to ga, ono što ovom oba ve zom ni je pred vi-đe no, tre ba lo bi da sve za in te re so va ne stra ne bu du ured no oba ve šte ne o uti ca ji ma ovih obje ka ta na ži vot nu sre di nu, i pred u ze tim me ra ma da se na raz li či te na či ne sma nje ti uti ca ji na zdra vlje sta nov ni štva i kva li tet ze mlji šta, va zdu ha i vo de i pre ne go što se objek ti usa gla se sa di rek ti vom o ve li kim lo ži šti ma.

23 Par sons Brin cker hoff, (11. No vem ber 2011). Con ti nued Ope ra tion of ‘Op ted-Out’ Lar ge Com bu stion Plants un der the IED. Do stup no na: http://www.pbworld.com/pdfs/re gi o nal/uk_euro pe/con ti nued_oper_un der_IED.pdf

SO2 (m

g/nm

3 )

Sadržaj sumpora (težina %)

Lignit

Bitumen

15


Ove oba ve ze se mo gu ostva ri ti na vi še na či na. Naj jed no stav ni ji na čin je do da va nje od go va ra ju-ćih ure đa ja za pre či šća va nje iz duv nih ga so va na po sto je će objek te. Dru gi na čin je, na rav no, za-me na ko tlo va na po sto je ćim objek ti ma, a tre ći bi bio na pu šta nje ovih obje ka ta i za me na dru gim. Uka zu je mo i na niz upo red nih ana li za ko ji ma se sa gle da va ju eko nom ski i raz voj ni efek ti ovih al ter na ti va. Ov de smo iza bra li jed nu ta kvu ana li zu, gde je za pri mer uze ta elek tra na ve li či ne 500 MWe, či je je glav no go ri vo lig nit re la tiv no do brog kva li te ta i ko je ima re la tiv no vi so ku ener-get sku efi ka snost. Ovaj pri mer je naj pri bli žni ji za te če nom sta nju u Sr bi ji, s tim što je kva li tet lig ni ta ko ji sto ji na ras po la ga nju ni ži, a ne to ener get ska efi ka snost ras po lo ži vih obje ka ta u Sr bi ji znat no ni ža i iz no si oko 30% (na su prot ne to ener get ske efi ka sno sti od oko 38%, ko li ko je u ovom pri me ru pred vi đe no).

Ta be la 2: Pre gled osnov nih pa ra me ta ra re fe rent ne ter mo e lek tra ne

Na red na ta be la (Ta be la 3) uka zu je na is hod ne ko li ko al ter na ti va ko ji ma se ova kva elek tra na mo že do ve sti u sa gla snost sa di rek ti vom Evrop ske uni je o ve li kim lo ži šti ma. Po ko lo na ma, raz-ma tra ne al ter na ti ve su:

• Do da va nje ure đa ja za pre či šća va nje iz duv nih ga so va na po sto je ći obje kat (FGD/SCR),• za me na ko tlo va no vim su per kri tič nim ko tlom,• za me na ko tlo va no vim ko tlo vi ma sa pot kri tič nim pa ra me tri ma i no va tur bi na,• no vi su per kri tič ni ko tao sa no vom tur bi nom,• no vi pot kri tič ni ko tao sa sa go re va njem u flu i di za ci o nom slo ju,• za me na ko tla i uvo đe nje i za me na go ri va (za me na lig ni ta pri rod nim ga som),• na pu šta nje po sto je će elek tra ne i iz grad nja elek tra ne kom bi no va nog ci klu sa na pri rod ni

gas.

Parametar Vrednost Jedinica

Snaga generatora 500 MW

Bruto raspoloživa snaga električne energije (na generatoru)

2000 MW

Neto raspoloživa snaga električne energije (na pragu elektrane)

1835 MW

Neto toplotna snaga (NVN) 9466 kJ/kWh

Neto učinak (NVN) 38 %

Okolna temperature suve grejne cevi 9 °C

Relativna vlaga 80 %

Vrsta goriva Lignit -

Gorivo NVN (sadržaj vlage i pepela) 9053 kJ/kg

16


Ta be la 3: Upo red na fi nan sij ska ana li za raz li či tih al ter na ti va

* FGD (Flue Gas Desulphurization) - Odsumporavanje dimnog gasa** SCR (Selective Catalytic Reduction) – Selektivna katalitička redukcija***NPV (Net Present Value) – Neto sadašnja vrednost elektrane****CCGT kombinovani gasno – parni ciklus*****CFB – kotao sa sogorevanjem u fluidizacionom sloju

*FGD/SCR**

Novi sub-kriti-čan kotao

Novi sub-kriti-čan kotao i parna turbina

Novi super-kritičan kotao i parna turbina

Novi sub-kritičan *****CFB kotao

Zamena goriva (prelaz na gas) i dograd-nja kotla

Novi ****CCGT

Investicioni troškovi (€m)

780 1616 1846 2389 1128 590 873

Porast investicionih troškova iznad FGD/SCR (€m)

0 836 1066 1609 348 -190 93

Ukupna neto raspoloživa snaga električne energije (MW)

1798 1811 1800 1785 1828 1739 1779

Pad raspoložive snage električne energije tokom FGD/SCR (MW)

0 -13 -2 13 -30 60 19

Godišnja proizvodnja električne energije (GWh)

13860 13961 13876 13760 14412 14079 14649

Gubitak godišnje proizvodnje električne energije u odnosu naFGD/SCR (GWh)

0 -100 -15 100 -552 -219 -789

***NPV od prodaje električne energije (€m)

7297 7350 7305 7244 7587 7412 7712

Smanjenje NPV od prodaje električne energije u odnosu naFGD/SCR (€m)

0 -53 -8 53 -290 -115 -415

Ukupan neto učinak (efi kasnost) elektrane (%)

37,50% 37,90% 38,60% 41,00% 38,40% 49,50% 58,10%

Pad potrebne toplote elektrane u odnosu naFGD/SCR (%)

0,00% 1,80% 3,60% 10,10% 3,20% 33,00% 55,90%

Godišnji troškovi goriva (€m)

241 238 233 217 243 473 545

NPV sa troškovima goriva (€m)

2188 2164 2115 1973 2205 4296 4946

Porast troškova goriva tokom veka trajanja u udnosu na FGD/SCR (€m)

0 -24 -74 -215 17 2108 2758

Troškovi tokom veka trajanja u odnosu na opciju FGD/SCR (€m)

0 759 985 1447 75 1803 2435

17


Kao što se vi di u pri lo že noj ta be li, po re đe nje ovih al ter na ti va uka zu je da je al ter na ti va sa naj ma njim tro ško vi ma iz grad nja no vog pot kri tič nog ko tla sa sa go re va njem u flu i di za ci o nom slo ju24. Ova al ter na ti va do vo di do naj ni žih tro ško va u od no su na do da va nje ure đa ja za pre či šća-va nje iz duv nih ga so va. Ov de tre ba ima ti u vi du da su u is pi ti va nom slu ča ju ure đa ji za pre či šća va-nje iz duv nih ga so va do da ti na elek tra nu ko ja je re la tiv no no va, ko ja ima vi so ku efi ka snost, i da je kva li tet ras po lo ži vog go ri va (lig ni ta) znat no bo lji od ono ga či me ras po la že Sr bi ja. Ka da se ove okol no sti uzmu u ob zir, mno go ni ža efi ka snost za te če nih obje ka ta u Sr bi ji uka zu je da do da va nje ure đa ja za pre či šća va nje iz duv nih ga so va uop šte ni je odr ži va al ter na ti va. Iz bor te al ter na ti ve bi (usled po ve ća nja po tro šnje lig ni ta za isti obim pro da ji ve elek trič ne ener gi je) po ve ćao re la tiv ni uti caj obje ka ta u Sr bi ji na kli mat ske pro me ne i iz lo žio ce lu ze mlju eko nom skim i po li tič kim ri zi-ci ma ko ji iz to ga pro is ti ču.

Dru gim re či ma, uko li ko se oba ve ze iz Ugo vo ra o osni va nju ener get ske za jed ni ce u ve zi sa emi si jom iz ve li kih lo ži šta ostva ru ju u Sr bi ji na taj na čin i na po sto je ćim objek ti ma či ja je efi-ka snost ni ska i uz po sto je će ras po lo ži vo go ri vo (lig nit ni ske ka lo rič ne vred no sti i ne a de kvat-nog pro ce sa pri ba vlja nja i is po ru ke), ukup ni tro ško vi usled sma nje ne pro iz vod nje elek trič ne ener gi je i uve ća nih tro ško va odr ža va nja ta kvog objek ta, te sma nje ne ras po lo ži vo sti obje ka ta za pro iz vod nju elek trič ne ener gi je, bi li bi ta ko ve li ki da bi (uz is klju če nje dr žav ne po mo ći) im pli ci ra li znat no po ve ća nje ce ne elek trič ne ener gi je i sma nje nje kon ku rent no sti ce lo kup ne pri vre de Sr bi je. Ova kav po tez do veo bi do sma nje nja sto pe ra sta na ci o nal nog pro iz vo da, a vr lo ve ro vat no i do ne to sma nje nja na ci o nal nog pro iz vo da i za po sle no sti u Sr bi ji. Po sle di ca bi bi la ve-ro vat no eli mi na ci ja ce lo kup nog iz vo za ener get ski in ten ziv nih pro iz vo da i uslu ga. Na su prot to me (i kao što je pri ka za no u upo red noj Ta be li 3), mo gu se pro na ći i znat no bo lje al ter na ti ve ko je bi mo gle do pri ne ti ukup nom po ve ća nju ener get ske efi ka sno sti obje ka ta, sma nje nju je di nič ne ce ne elek trič ne ener gi je, ve ćem ko ri šće nju ob no vlji vih iz vo ra ener gi je i, ukup no, znat no po volj ni jim uslo vi ma snab de va nja pri vre de i sta nov ni štva elek trič nom ener gi jom.

Tro ško vi uti ca ja na zdra vlje i ži vot nu sre di nu ko ji sa da na sta ju od la žu se za bu duć nost i ku mu-li ra ju u vi du po gor ša nja vi tal nih oso bi na sta nov ni štva i pro duk tiv no sti ze mlji šta. Ti tro ško vi, u naj ve ćoj me ri, ni su uklju če ni u ce nu elek trič ne ener gi je, shod no sa da po sto je ćim pro pi si ma u Sr-bi ji. Sma nje nje emi si je ugrad njom do dat nih ure đa ja na po sto je će objek te (va ri jan ta FGD/SCR) sma nji li bi se (bu du ći, skri ve ni i ne kal ku li sa ni) tro ško vi uti ca ja na zdra vlje i ži vot nu sre di nu (te us po ri la ku mu la ci ja ne ga tiv nih efe ka ta), ali bi se ste kli do dat ni te ku ći tro ško vi pro iz vod nje elek-trič ne ener gi je25. Ovi do dat ni tro ško vi bi se mo ra li pre ba ci ti na kraj nje po tro ša če ko ji bi mo ra li pre u ze ti oba ve zu da tu ener gi ju i tro še dok se ne ostva ri po vrat ulo že nih sred sta va, što im pli ci ra da po tro ša či u du gom pe ri o du ne bi ima li pra vo iz bo ra no vog is po ru či o ca. Ima ju ći u vi du da je otva ra nje tr ži šta za kon ku ren ci ju je dan od uslo va iz Ugo vo ra o osni va nju ener get ske za jed ni ce, a da se mo gu po ja vi ti po nu đa či sa ni žim tro ško vi ma, ma lo je ve ro vat no da se ta kav uslov mo že pri hva ti ti. Ima ju ći u vi du za bra nu dr žav ne po mo ći, ma lo je ve ro vat no da dr ža va mo že ove tro-ško ve da po kri je svo jim ga ran ci ja ma ili do dat nim za du ži va njem26.

Re pu bli ka Sr bi ja u ovom tre nut ku na sto ji da obez be di kre di te iz ne e vrop skih iz vo ra ra di re-kon struk ci je de la obje ka ta na ovaj (ne e ko no mič ni) na čin, a uz dr žav ne ga ran ci je ko je su vr sta ne do zvo lje ne dr žav ne po mo ći. Uko li ko se ovaj me tod pri me ni, ter mo e lek tra ne u Sr bi ji na ći će se u ne rav no prav nom po lo ža ju u od no su na osta le kon ku ren te na za jed nič kom tr ži štu, što mo že

24 Oka, S. sa sa rad ni ci ma. (2004). Is pi ti va nje po dob no sti lig ni ta „Ko lu ba ra“ i „Ko vin“ za sa go re va nje u ko to lo vi ma sa cir ku la ci-o nim fl u i di zo va nim slo jem.[ Struč ni rad: UDC: 662.642:662.992.8-912]. Be o grad. U ovom ra du struč nja ci In sti tu ta Vin ča i Ru dar sko-ge o lo škog fa kul te ta pre zen ti ra ju re zul ta te obim nog is tra ži va nja iz vr še nog u tim usta no va ma, gde je utvr đe na po dob nost ko ri šće nja lig ni ta iz le ži šta u Sr bi ji po mo ću pred met ne teh no lo gi je sa go re va nja.25 Ove okol no sti Evrop ska agen ci ja za ži vot nu sre di nu pre ci zno opi su je u iz ve šta ju: EEA. (2001). La te les sons from early war nings: the pre ca u ti o nary prin ci ple 1896–2000. Co pen ha gen.26 Tre ba ta ko đe ima ti u vi du da su Evrop ska in ve sti ci o na ban ka, Svet ska ban ka i dru ge zna čaj ne me đu na rod ne fi nan sij ske usta no ve već do ne le od lu ke da uki nu ili zna čaj no sma nje in ve sti ci je u elek tra ne kod ko jih je ugalj glav no go ri vo. “Euro-pean in vest ment bank to stop fi nan cing coal-fi red po wer plants“. (24. July 2013). The Gu ar dian. Do stup no na: http://www.the gu ar dian.com/en vi ron ment/2013/jul/24/eu-coal-po wer-plants-car bon-emis si ons-cli ma te, i McGar rity, J., Vol-co vi ci, V. (23. July 2013). “EU fi nan ce arm to de ci de on cur bing lo ans to coal-fi red po wer“. Re u ters, US edi tion. Do stup no na: http://www.re u ters.com/ar tic le/2013/07/23/eu-coal-fi nan ce-idUSL6N0FT1HN20130723

18


ima ti po sle di ce na si gur nost snab de va nja ener gi jom u Sr bi ji, pri stu pa nje EU i re gi o nal nu sa rad-nju. U eko nom skom smi slu, sa svim je sve jed no da li se do dat ni tro ško vi pla ća ju kroz ce nu elek-trič ne ener gi je ili po rez.

Naj e ko no mič ni ja re še nja iz Ta be le 3 zah te va ju ino va tiv nu pri me nu naj no vi jih teh no lo gi ja. Pri me na mo der nih re še nja mo že si mul ta no da sma nji tro ško ve uti ca ja na ži vot nu sre di nu i tro-ško ve pro iz vod nje elek trič ne ener gi je uz bla go tvor ni uti caj na na ci o nal ni pro iz vod i za po sle nost. Jed no vre me no, mo der na re še nja mo gu do ve sti do sma nje nja bu du ćih uti ca ja na kli mat ske pro-me ne. Me đu tim, ino va tiv na re še nja se ne mo gu pri me ni ti u po sto je ćem in sti tu ci o nal nom okvi-ru27 za pred u ze ća u dr žav nom vla sni štvu.

Tre ba ima ti u vi du da evrop ski pro pi si o za šti ti ži vot ne sre di ne od uti ca ja ener get skih obje ka ta znat no za o sta ju za od go va ra ju ćim pro pi si ma u SAD. To uklju ču je na ro či to re gu la ci ju vr lo slo že-nih uti ca ja, kao što su emi si je ži ve i ar se na. Har mo ni za ci ja evrop skih i ame rič kih pro pi sa ne iz be-žno pred sto ji. Čak ni naj stro ži pro pi si i naj bo lje ras po lo ži ve teh no lo gi je za sma nje nje emi si ja iz spa lji va nja uglja ne ukla nja ju uti ca je na ljud sko zdra vlje. Stu di ja po me nu ta u po gla vlju 3.1. uka-zu je na vr lo ve li ke (ma da znat no ma nje ne go u Sr bi ji) tro ško ve oču va nja zdra vlja u evrop skim dr ža va ma ko je stvar no pri me nju ju od go va ra ju će po stup ke za šti te. Shod no to me, po treb no je, kod do no še nja od lu ka o al ter na tiv nim na či ni ma ostva re nja ove ma te ri jal ne oba ve ze, raz mo tri ti ko ri šće nje osta lih ras po lo ži vih do ma ćih go ri va (kao što je drv na bi o ma sa) ume sto lig ni ta. Ova op ci ja ve ro vat no ima sna žan po ten ci jal pri vred nog ra sta i za po sle no sti, što tre ba uze ti u ob zir pri li kom raz ma tra nja al ter na ti va.

3.1.2. Sum por u go ri vu

Ugo vo rom o osni va nju ener get ske za jed ni ce pred vi đe no je sma nje nje sum po ra u teč nim go-ri vi ma u upo tre bi na te ri to ri ji ze ma lja čla ni ca. Di rek ti va 1999/32/EC od 26. apri la 1999. go di ne uka zu je na po tre bu da se zna čaj no sma nji pro ce nat sum po ra u teč nim go ri vi ma. Ona isto ta ko po sta vlja ogra ni če nje u ve zi sa emi si jom sum por nih ok si da na sta le ko ri šće njem teč nih go ri va. Dr ža ve pot pi sni ce mo gu u iz ve snoj me ri ubla ži ti uslo ve pro pi sa ne ovom di rek ti vom ili od lo ži ti nji ho vu pri me nu u slu ča ju da u pot pu no sti za do vo lja va ju uslo ve iz di rek ti ve 80/779/EEC u ve zi sa kva li te tom va zdu ha, na ro či to što se ti če uče šća sum por nih ok si da i če sti ca u va zdu hu. Kao što se iz ras po lo ži ve li te ra tu re mo že vi de ti, u Sr bi ji, u onoj me ri u ko joj se ovi po da ci uop šte me re i do-stup ni su jav no sti, kva li tet va zdu ha u na se lje nim pod ruč ji ma ni je na pot pu no za do vo lja va ju ćem ni vou. Shod no to me, is pu nje nje di rek ti ve o sum po ru u go ri vi ma je od ve li kog zna ča ja.

Na ža lost, me đu mno gim dr ža va ma pot pi sni ca ma Ugo vo ra o osni va nju ener get ske za jed ni ce do šlo je do od la ga nja pri me ne ove di rek ti ve na je dan ili dru gi na čin, i u ma njoj ili ve ćoj me ri, pa je Se kre ta ri jat Za jed ni ce bio pri nu đen da po kre ne od go va ra ju ću prav nu ak ci ju28. Ovo pod se ća na vi še go di šnje od la ga nje oba ve ze ko ja je pro iz i la zi la iz od go va ju ćih do ku me na ta Uje di nje nih na ci ja da se uklo ni ok tan sko olo vo iz teč nih go ri va. Pri me na te me đu na rod ne kon ven ci je ka sni la je vi še go di na, a uti caj tog ka šnje nja na zdra vlje (i men tal ne spo sob no sti) sta nov ni štva, a na ro-

27 Se kre ta ri jat Ener get ske za jed ni ce je 22. ok to bra 2012. go di ne ob ja vio Ten der za iz bor kon sul tan ta ko ji iz ra dio stu di ju o Po tre ba ma za mo der ni za ci ju ve li kih ener ga na u dr ža va ma pot pi sni ca ma, shod no di rek ti vi 2001/80/EC o ve li kim lo ži-šti ma, vi de ti: Energy Com mu nity. (22. Oc to ber 2012). Ten der Do cu ments for the Se lec tion of a Con sul tant for the Study on the Need for Mo der ni za tion of Lar ge Com bu stion Plants in the Con trac ting Par ti es of the Energy Com mu nity in the con text of the im-ple men ta tion of Di rec ti ve 2001/80/EC . Vi en na: do stup no na: http://www.energy-com mu nity.org/pls/por tal/docs/1770180.PDF. Ovim ten der skim do ku men tom je pro pi sa no da sva pra va in te lek tu al ne svo ji ne na sva teh nič ka i eko nom ska re še nja ko ja kon sul tant iz ra di to kom ra da na ovoj ana li zi pri pa da ju na ru či o cu. Ima ju ći u vi du da se ino va tiv na re še nja ve li ke vred no sti ne mo gu pri ba vi ti uz kon sul tant sku na kna du, uka zu je mo da na ovaj na čin naj e ko no mič ni ja re še nja ne ći ni bi ti ana li zi ra na. 28 http://www.energy-com mu nity.org/por tal/pa ge/por tal/ENC_HO ME/ARE AS_OF_WORK/Dis pu te_Set tle ment/2013/CA SES%20NO.%2001-0513

19


či to de ce, bio je mer ljiv29. Po slič nom prin ci pu, od la ga nje pri me ne oba ve za u ve zi sa sum po rom u teč nom go ri vu kre i ra traj ne i ku mu la tiv ne po sle di ce. Sta nje za te če no po čet kom 2008. go di ne pri ka za no je na sle de ćoj ma pi.

Ma pa 2: Sta tus pro ce sa ukla nja nja olo va iz teč nih go ri va u ja nu a ru 2008. go di ne.30

3.1.3. Osta le oba ve ze u obla sti ži vot ne sre di ne

Pre ko gra nič ni to ko vi

Ve li ki ener get ski iz vo ri za ga đe nja emi tu ju za ga đu ju će ma te ri je na ve li ke da lji ne. Na red ni gra-fi kon po ka zu je ti pič nu di stri bu ci ju uti ca ja ve li ke elek tra ne na ugalj u od no su na uda lje nost od sa mog objek ta. Ima ju ći u vi du po lo žaj obje ka ta ve li kih za ga đi va ča u Sr bi ji i uda lje nost tih obje-ka ta od dr žav nih gra ni ca, la ko se za klju ču je da emi si ja iz tih obje ka ta vr ši uti caj na te ri to ri ju su sed nih dr ža va, pa čak i onih ko je ni su ne po sred ni su se di Sr bi ji.

Po red to ga, uoča va mo i po sto ja nje ve li kih iz vo ra za ga đe nja u su sed nim dr ža va ma, od no sno van gra ni ca Sr bi je, i okol nost da ti objek ti vr še zna ča jan uti caj na te ri to ri ju i sta nov ni štvo Sr bi je.

Shod no to me, od ve li kog je zna ča ja da se do sled no pri me ne od red be spo ra zu ma o Za jed-ni ci za ener gi ju, ka ko u Sr bi ji, ta ko i u su sed nim dr ža va ma i na taj na čin una kr sno sma nji uti caj ovih obje ka ta na sta nov ni štvo u re gi o nu. Uka zu je mo da se ve li ki iz vo ri za ga đe nja na la-ze u Ru mu ni ji, Bu gar skoj, Ma ke do ni ji, na Ko so vu31, u Cr noj Go ri i Bo sni i Her ce go vi ni, a sve u ne po sred noj bli zi ni nji ho vih gra ni ca sa Sr bi jom. Ula skom Hr vat ske u Evrop sku uni ju, uve ća va se uti caj za ga đu ju ćih ma te ri ja iz Sr bi je na te ri to ri ju i sta nov ni štvo Uni je. Ima ju ći u vi du zna čaj re gi o nal ne sa rad nje za si gur nost snab de va nja ener gi jom Sr bi je, sve pre ko gra nič ne uti ca je tre ba po sma tra ti sa po seb nom pa žnjom.

29 De ta ljan pri kaz po sle di ca vi še go di šnje iz lo že no sti olo vu do stu pan je u sle de ćem tek stu: „Po sle di ce iz lo že no sti olo vu iz mo tor nih go ri va“. (14. 1. 2013). Mo gu ća Sr bi ja. Do stup no na: http://www.mo gu ca sr bi ja.rs/Vest/1/Ve sti/830/Po sle di-ce%20iz lo%C5%BE e no sti%20olo vu%20iz%20mo tor nih%20go ri va.html30 Vi de ti: UNEP. 31 Bez pre ju di ci ra nja po li tič kog sta tu sa ove te ri to ri je, kao i ad mi ni stra tiv ne li ni je iz me đu te ri to ri ja. Ov de se ima u vi du sa mo okol nost po sto ja nja ve li kih iz vo ra za ga đe nja u tom ge o graf skom pro sto ru.

Bezolovni

Bezolovni i sa olovom

Sa olovom

20


Di ja gram 6: Ku mu la tiv ni uti caj za ga đe nja u za vi sno sti od uda lje no sti od iz vo ra32

3.2. Ob no vlji vi iz vo ri ener gi je

Pro ši re njem Ugo vo ra o za jed ni ci za ener gi ju ju go i stoč ne Evro pe pred vi đe no je da dr ža ve pot-pi sni ce ostva ru ju i od go va ra ju će oba ve ze u po gle du uče šća ob no vlji vih iz vo ra ener gi je u ukup noj pro iz vod nji ener gi je. Te oba ve ze da te su u na red nom di ja gra mu.

Di ja gram 7: Ci lje vi za uče šće ob no vlji vih iz vo ra ener gi je u fi nal noj ener gi ji, shod no Di rek ti vi 2009/28/EC, ka ko je usvo jio Mi ni star ski sa vet Ener get ske za jed ni ce u ok to bru 2012.33

32 Vi de ti: La u ri Myllyvir ta. Air pol lu tion im pacts of the pro po sed Ko so vo C lig ni te plant. Gre en pe a ce. Do stup no na: http://www.ko sid.org/wp-con tent/uplo ads/2012/09/Air-pol lu tion-im pacts-of-Ko so vo-C-v1.1-email.pdf33 Vi de ti: Ga bri e la Cre tu, Ka ro li na Ce gir. (23–24 April 2013). New Re ne wa ble Energy Ac qu is – Di rec ti ve 2009/28/EC as adop-ted by the Mi ni ste rial Co un cil in 2012. Energy Com mu nity Sec re ta ri at. Do stup no na: http://www.energy-com mu nity.org/pls/por tal/docs/2014179.PDF>

21


Uoča va se da je ana li za Se kre ta ri ja ta Ener get ske za jed ni ce usta no vi la da se u Sr bi ji 21,2% ras-po lo ži ve fi nal ne ener gi je pro iz vo di iz ob no vlji vih iz vo ra ener gi je, a da je po treb no taj pro ce nat uve ća ti na 27%.

Ov de na ro či to tre ba is ta ći mo gu ću ar bi trar nost ove pro ce ne. Na i me, po sto ji ne do volj na tač-nost u utvr đi va nju obi ma ko ri šće nja ogrev nog dr ve ta u ukup noj fi nal noj ener gi ji. Uko li ko bi ta pro ce na bi la ni ža od stvar ne po tro šnje, stva ra se pri li ka da se pro stim po bolj ša njem sta ti stič kog ob ra ču na pri ka že u bu duć no sti po ve ća no uče šće ob no vlji vih iz vo ra ener gi je u fi nal noj ener gi ji. Ovo bi, da kle, bi lo ostva re no bez ika kvog na po ra i bez do dat nih in ve sti ci ja. To, me đu tim, ni je na me ra evrop skih di rek ti va ni ti ukup nog pro ce sa pri stu pa nja Evrop skoj uni ji, gde je po treb no da dr ža ve ulo že od re đe ni na por sra zmer no za te če nom sta nju i ras po lo ži vim re sur si ma i po ka žu opre de lje nost za sa rad nju u ovoj obla sti. Sa dru ge stra ne, su vi še ma la pro ce na do vo di do to ga da je u stvar no sti ma nja ko li či na drv ne bi o ma se na ras po la ga nju za efi ka snu ener get sku tran sfor-ma ci ju u elek trič nu ener gi ju i to plo tu. Shod no to me, mno go je te že ostva ri ti ci lja nu pro iz vod nju elek trič ne ener gi je i to plo te iz ob no vlji vih iz vo ra. Da kle, uko li ko je pro ce na su vi še ni ska, iz to ga mo gu pro iz i ći ozbilj ni pro ble mi kod ostva re nja ove oba ve ze. U slu ča ju Sr bi je, uoča va mo da je pro ce nje na vred nost pot pu no ne iz ve sna. Či tav niz raz li či tih pro ce na je na ras po la ga nju u li te ra-tu ri, a za ni mlji vo je da isti auto ri u raz li či tim vre me ni ma i raz li či tim pri li ka ma, pa čak i po zi va ju ći se na iste ma te ri jal ne iz vo re, da ju raz li či te pro ce ne. Pro ce na ko ri šće nja ogrev nog dr ve ta ko ja je ko ri šće na za iz ra ču na va nje na ve de ne oba ve ze bi la je oko 13%. Te me lji se na ja ko po jed no sta-vlje noj sta ti stič koj me to do lo gi ji pri me nje noj u jed nom te le fon skom is tra ži va nju i re la tiv no ma-lom uzor ku za po tre be Se kre ta ri ja ta Ener get ske za jed ni ce. Na su prot to me, dve pro ce ne (UNDP, 200434 i FAO, 201135) ko je su ura đe ne na ve li kim una kr sno pro ve re nim uzor ci ma i di rekt nim uvi dom na te re nu, uka zu ju da je ko ri šće nje ogrev nog dr ve ta znat no ve će i da iz no si 18% do 19% ukup ne po tro šnje.

3.2.1. Elek trič na ener gi ja i to plo ta

Uve ća nje ko ri šće nja ob no vlji vih iz vo ra ener gi je ra di pro iz vod nje elek trič ne ener gi je i to plo te u naj bo ljem je in te re su Re pu bli ke Sr bi je. Sr bi ja ima re la tiv no ne e fi ka sne iz vo re fo sil nih go ri va či ja kon ver zi ja u elek trič nu ener gi ju i to plo tu zah te va vi so ke tro ško ve, im pli ci ra ni sku pro duk tiv nost, kre i ra ne ga ti van uti caj na ži vot nu sre di nu i zdra vlje sta nov ni štva, kao i nat pro seč no ve li ku za vi-snost od uvo za. Na su prot to me, ob no vlji vi iz vo ri ener gi je – na ro či to bi o ma sa – je su ili mo gu bi ti na ras po la ga nju sa vi šim ni vo om pro duk tiv no sti od evrop skog pro se ka. Pro iz vod nja elek trič ne ener gi je i to plo te iz ovih iz vo ra bi mo gla ima ti ni že tro ško ve ne go na dru gim me sti ma u Evro pi, a po seb no ni že tro ško ve u od no su na sa da ko ri šće na fo sil na go ri va. Vr lo ve ro vat no da u Sr bi ji ni su po treb ni do dat ni jav ni pod sti ca ji za ko ri šće nje ob no vlji vih iz vo ra ener gi je – na ro či to bi o ma-se – za pro iz vod nju elek trič ne i to plot ne ener gi je, ima ju ći u vi du da je bi o ma sa efi ka sni ja, pro-duk tiv ni ja i jef ti ni ja od sa da ko ri šće nih ni sko ka lo rič nih fo sil nih go ri va. Ka da bi de lo va li nor mal ni tr ži šni me ha ni zmi, ova upo tre ba bi mo gla bi ti vr lo ko ri sna za pri vred ni raz voj ze mlje. Uoča va mo da ras po lo ži vi stra te ški do ku men ti ko ji se ti ču po ve ća nja upo tre be ob no vlji vih iz vo ra ener gi je36 ne sa dr že upo red nu ana li zu tro ško va ko ri šće nja ovih iz vo ra ener gi je u Sr bi ji, već usme ra va ju na pod sti ca nje ko ri šće nja ob no vlji vih iz vo ra ener gi je iz jav nih sred sta va, od no sno opo re zi va nja po-tro ša ča i jav no sti.

34 UNDP. (2004). Stuck in the Past ’Energy, En vi ron ment and Po verty in Ser bia and Mon te ne gro. UNDP. 35 Fi nal na stu di ja FAO, 2011 još uvek ni je po zna ta jav no sti, ta ko da re zul ta ti ove stu di je, iz ne ti u jav nost u pre zen ta-ci ja ma i na uč nim ra do vi ma sa mih uče sni ka u iz ra di stu di je va ri ra ju od 13% do 19%. Ov de sma tra mo da naj vi ši ste pen po ve re nja tre ba ima ti u po dat ke ko ji su iz ne ti ne po sred no po sle iz vr še nog is tra ži va nja 2011. go di ne.36 Upo re di ti: Mi ni star stvo ener ge ti ke , raz vo ja i za šti te ži vot ne sre di ne. (2012, de cem bar). Po jed no sta vlje ni na ci o nal ni ak ci-o ni plan za ob no vlji ve iz vo re ener gi je Re pu bli ke Sr bi je. Be o grad: Vla da Re pu bli ke Sr bi je. Do stup no na: http://www.merz.gov.rs/si tes/de fa ult/fi les/Po jed no sta vlje ni%20na ci o nal ni%20ak ci o ni%20plan%20za%20ob no vlji ve%20iz vo re%20ener gi je.pdf

22


3.2.2. Go ri va

U kon tek stu po ve ća nja ko ri šće nja ob no vlji vih iz vo ra ener gi je u fi nal noj po tro šnji po sto ji oba-ve za da 10% go ri va ko ri šće nog u tran spor tu po ti če iz ob no vlji vih iz vo ra. Ovo se, raz u me se, mo-že po sti ći pro iz vod njom teč nih go ri va iz ob no vlji vih iz vo ra (bi o di zel, eta nol, bi o gas). Me đu tim, ovo se isto ta ko mo že po sti ći pro me nom sa o bra ćaj ne po li ti ke i pro me nom uče šća raz li či tih vi do-va sa o bra ća ja u ukup nom sa o bra ća ju. Na pri mer, uko li ko se uve ća uče šće elek trič nog sa o bra ća ja u ukup nom sa o bra ća ju (že le znič ki sa o bra ćaj i jav ni grad ski sa o bra ćaj), a jed no vre me no ti vi do vi sa o bra ća ja snab de ju elek trič nom ener gi jom iz ob no vlji vih iz vo ra ener gi je, mo že se na re la tiv no efi ka san na čin ostva ri ti oba ve za iz ove di rek ti ve.

Po slič nom prin ci pu kao i kod osta lih ob no vlji vih iz vo ra, u li te ra tu ri ne na i la zi mo na upo red nu ana li zu tro ško va i ko ri sti raz li či tih na či na ostva re nja ove oba ve ze.

3.3. Si gur nost snab de va nja

Re pu bli ka Sr bi ja od go vor na je za od re đe ne aspek te si gur no sti snab de va nja i du žna je da po-bolj ša si gur nost snab de va nja po bolj ša nji ma u ma te ri jal noj in fra struk tu ri i is pu nje njem od re đe-nih ma te ri jal nih oba ve za.

3.3.1. In fra struk tu ra i di ver si fi ka ci ja iz vo ra snab de va nja

Po sto ji oba ve za da se pre ko gra nič na ener get ska in fra struk tu ra (ga so vo di, da le ko vo di), sta vi na ras po la ga nje svim za in te re so va nim uče sni ci ma na ko mer ci jal nom ener get skom tr ži štu. Isto ta ko, po sto ji po tre ba da ova in fra struk tu ra mo že da ra di u oba sme ra. Ima ju ći u vi du da Sr bi ja ima ili pla ni ra ve ći broj no vih pre ko gra nič nih ga so vo da, uka zu je mo na po tre bu da svi ti objek ti ima ju de fi ni sa no pra vo pri stu pa tre će stra ne i fi zič ku mo guć nost da bu du ko ri šće ni za tran sport ga sa u oba sme ra i da me đu na rod ni spo ra zu mi i ugo vo ri bu du u skla du sa Ugo vo rom o osni va nju ener get ske za jed ni ce37.

Po red to ga, po sto ji oba ve za da se omo gu ći ne sme ta ni pri stup ko mer ci jal nim uče sni ci ma na in-fra struk tu ri da le ko vo da vi so kog na po na.38 Uoča va mo da se po sto je ći pre ko gra nič ni da le ko vo di u Sr bi ji ko ri ste u ma njoj me ri ne go što su bi li ko ri šće nih kra jem osam de se tih go di na pro šlog ve ka, od no sno da se ras po lo ži va in fra struk tu ra ne na la zi u re ži mu ko ri šće nja ko ji bi omo gu ćio raz voj ko mer ci jal nog tr ži šta elek trič ne ener gi je u Sr bi ji i re gi o nu.

3.3.2. Oba ve zne re zer ve naf te i naft nih de ri va ta

Re pu bli ka Sr bi ja je oba ve zna da na pra vi re zer ve naf te i naft nih de ri va ta do volj ne za snab de-va nje tr ži šta u pe ri o du od 90 da na, a uz uslov da te re zer ve bu du pod jav nom kon tro lom. Ostva-re nje ove oba ve ze uklju ču je do bru sta ti stič ku pro ce nu stvar ne po tro šnje naf te i naft nih de ri va ta u Sr bi ji, mo gu će sma nje nje po tro šnje naf te i naft nih de ri va ta i for mi ra nje re zer vi sra zmer nih onom obi mu po tro šnje ko ji se ne mo že eko no mič no za me ni ti. Me đu tim, u pro ce na ma i ana li za-ma uoča va mo in ten ci ju da se po ve ća po tro šnja naf te i naft nih de ri va ta, pa shod no to me i obim oba ve znih re zer vi. Obim oba ve znih re zer vi i fi nan si ra nje ovih oba ve znih re zer vi iz jav nih sred-

37 Upo re di ti: Ni ko lić Ko ka no vić Ota še vić Law Of fi ce. (21. de cem bar 2009). Prav na ana li za aran žma na iz me đu Sr bi je i Ru si je u obla sti naft ne i ga sne pri vre de. Cen tar za me đu na rod ne i bez bed no sne po slo ve ISAC: do stup no na: http://www.isac-fund.org/dow nlo ad/Prav na%20Ana li za%20Aran zma na%20Ru si je%20i%20Sr bi je%20u%20oba la sti%20Naft ne%20i%20Ga-sne%20Pri vre de-FI NAL.pdf38 I ovom slu ča ju je Se kre ta ri jat Za jed ni ce po kre nuo prav ne pro ce du re u ve zi sa Sr bi jom: http://www.energy-com mu nity.org/por tal/pa ge/por tal/ENC_HO ME/ARE AS_OF_WORK/Dis pu te_Set tle ment/2011/01_06_11 kao i http://www.energy-com mu nity.org/por tal/pa ge/por tal/ENC_HO ME/ARE AS_OF_WORK/Dis pu te_Set tle ment/2011/9_10_11 i http://www.energy-com mu nity.org/por tal/pa ge/por tal/ENC_HO ME/ARE AS_OF_WORK/Dis pu te_Set tle ment/2008/03_08

23


sta va sva ka ko uve ća va ju ukup ne tro ško ve ener gi je i uti ču na mo gu ći pri vred ni rast. Kao što je ma lo pre po me nu to, uko li ko bi se je dan deo tran sport nih ak tiv no sti oba vljao dru gim, efi ka sni jim vi do vi ma tran spor ta, kao što su že le znič ki i vod ni tran sport, neo p hod ni obim oba ve znih re zer vi bi za to li ko bio uma njen. Isto ta ko, uoča va mo da ova oba ve za iz o sta je iz bu džet skih fi nan sij skih pro jek ci ja.

3.3.3. Ener get ska efi ka snost

Utvr đu je se oba ve za po bolj ša nja ener get ske efi ka sno sti raz li či tih vi do va po tro šnje ener gi je u Sr bi ji. Ovo zah te va od go va ra ju će pri vat ne in ve sti ci je i usko je po ve za no sa si gur no šću pri vat nog vla sni štva. Na i me, in ve sti ci je mo gu ostva ri ti sa mo oni vla sni ci ko ji su pot pu no uve re ni u si gur-nost svog vla sni štva.

3.4. Kon ku ren ci ja i pra vo iz bo ra is po ru či la ca

Ugo vo rom o za jed ni ci za ener gi ju ju go i stoč ne Evro pe pred vi đe no je i otva ra nje tr ži šta elek trič-ne ener gi je i ga sa, pa ta ko i pra vo po tro ša ča na slo bo dan iz bor is po ru či o ca ener gi je. Ovo pra vo pod ra zu me va ko rekt no me re nje utro ška ener gi je i od go va ra ju ću tran spa rent nost is po sta vlje nih ra ču na.

Uko li ko me re nje utro ška ener gi je oba vlja ono pred u ze će ko je ener gi ju pro da je i uko li ko ure-đa ji za me re nje ima ju da ljin sko oči ta va nje i da ljin sko upra vlja nje, bez od go va ra ju ćeg ba žda re-nja od stra ne ovla šće ne a ne za vi sne in sti tu ci je, po tro šač mo že po sum nja ti u is prav nost ra ču na i mo že ima ti po te ško će u slo bod nom iz bo ru is po ru či o ca. Shod no to me, ve ro vat no je po treb no omo gu ći ti ko mer ci jal ne in ve sti ci je u ure đa je za me re nje utro ška ener gi je. Na dru goj stra ni, po-sto je ob li ci ener gi je (kao što je da ljin sko gre ja nje), gde me re nje na ni vou po je di nog po tro ša ča ni je eko nom ski ra ci o nal no, ni ti bi do ve lo do slo bo de iz bo ra is po ru či o ca, od no sno po bolj ša nja ener get ske efi ka sno sti. Dru gim re či ma, ostva re nje ovog uslo va mo že se ta ko or ga ni zo va ti da bu de eko no mič no i ko ri sno za po tro ša ča.

3.5. Ne pot pu ni zbir ni pre gled ma te ri jal nih uslo va

Ov de da je mo pre gled naj va žni jih ma te ri jal nih uslo va pred vi đe nih u kon tek stu Ugo vo ra o za-jed ni ci za ener gi ju. Isto ta ko, da je mo pre gled una kr snih ve za iz me đu ovih oba ve za ko je mo gu uti ca ti na efek tiv nost nji ho vog ostva re nja. Ov de uka zu je mo da se pa žlji vom ana li zom ovih oba-ve za i nji ho vih una kr snih ve za mo že kre i ra ti po ve ća nje eko no mič no sti si mul ta nog ostva re nja ovih oba ve za, sma nje nje jav nih tro ško va, kao i da se mo že na pra vi ti vr lo efekt na jav na po li ti ka

u tom kon tek stu.

24


3.5.

1. T

a be l

ar n

i pre

gle

d

Ta be

la 4

: Ma t

e ri ja

l ne

oba v

e ze

u ob

la st

i ene

r ge t

i ke,

pro

is te

kle

iz p

ro ce

sa p

ri st

u pa n

ja E

U

Obaveza

Nast

anak,

obaveze i r

ok

ispunje

nja

/ ost

vare

nja

Javna k

ori

st o

d o

stvare

nja

obaveze

Način

ost

vare

nja

obaveze

Nedopušt

eni pri

stupi ili

ogr

anič

enja

kod o

stvare

nja

obaveze

Pro

ble

mi i napom

ene

Smanje

nje

za

gađenja

iz

veliki

h

energ

ets

kih

post

roje

nja

na

niv

o p

ropis

an

u E

U

UEnZ-O

dm

ah

za s

va n

ova

post

roje

nja

i

najk

asn

ije d

o

31.

12.

2017.

za p

ost

ojeća

post

roje

nja

uz

mogućn

ost

m

inim

aln

og

odla

ganja

- Pobolj

šanje

zašt

ite o

snovn

ih lju

dsk

ih

pra

va u

ključi

v pra

vo n

a ž

ivot;

Pobolj

šanje

javn

og

zdra

vlja

i s

man-

jenje

tro

škova

za o

drž

anje

zdra

vlja

;U

veća

nje

pro

dukt

ivnost

i polj

o-

pri

vrednog

i šu

msk

og

zem

ljiš

ta

zahvaće

nog

uti

caji

ma iz

veliki

h

energ

ets

kih p

ost

roje

nja

;-

Uko

liko

se iza

bere

odgo

vara

juće

te

hnič

ko r

eše

nje

, m

ože

doći

do

znatn

og

smanje

nja

tro

škova

energ

ije

i poveća

nja

energ

ets

ke efi ka

snost

i,

što b

i m

ogl

o p

rouzr

oko

vati

znatn

o

pobolj

šanje

zaposl

enost

i i ko

nku

rent-

nost

i;-

Um

anje

nje

riz

ika a

kcid

enata

na

zem

ljiš

tu (

kliz

išta

, ero

zija

);-

Uku

pan p

ovo

ljni efe

kat

bi m

oga

o

doseći

pre

ko 1

0% G

DP S

rbij

e;

- M

oguće

i z

natn

o t

ehnolo

ško

unapređenje

dom

aće

indust

rije

;Rast

zaposl

enost

i;-

Um

anje

nje

pri

lika

za u

bir

anje

renti

na p

riro

dne r

esu

rse u

z nepovo

ljne

uti

caje

na k

valite

t ja

vne u

pra

ve.

- In

vest

icij

a u

zam

enu ili t

ehnič

ko

pobolj

šanje

post

ojeći

h v

eliki

h

energ

ets

kih p

ost

roje

nja

;-

Uz

pri

menu A

rhusk

e k

onve

nci

je o

uče

šću j

avn

ost

i u d

onoše

nju

od-

luka

u v

rem

e k

ada s

u s

ve o

pci

je

otv

ore

ne;

- Iz

rada i j

avn

a d

ost

upnost

upor-

edne a

nalize

izv

odlj

ivost

i;-

Osp

oso

blj

ava

nje

pre

duzeća

koja

su

sada u

javn

om

vla

sniš

tvu d

a

donose

kom

erc

ijaln

e o

dlu

ke i

realizu

ju inve

stic

ije;

- O

mogući

ti uče

šće o

stalih inve

s-ti

tora

i izg

radnju

alt

ern

ati

vnih

obje

kata

.

- Pri

mena t

ehnič

kih r

eše

nja

koja

nis

u d

opušt

ena u

sis

tem

u.

Najb

olj

e

rasp

olo

žive

tehnolo

gije

(BAT

) Evr

opsk

e u

nij

e;

- Sk

lapanje

eks

kluzi

vnih

ara

nžm

ana

sa isp

oruči

oci

ma t

ehnolo

gije

ili

inve

stit

ori

ma k

oji

ma s

e r

em

eti

nače

lo s

lobodne k

onku

renci

je;

- D

ava

nje

drž

avn

e p

om

oći

(u v

idu

novc

a,

pra

va,

imovi

ne,

drž

avn

ih

gara

nci

ja ili d

rugi

h p

ogo

dnost

i)

javn

im p

reduzeći

ma k

oja

su

opera

tori

veliki

h e

nerg

ets

kih

post

roje

nja

na k

oje

se o

dnosi

ova

obave

za;

- D

onoše

nje

inve

stic

ionih

odlu

ka b

ez

uče

šća j

avn

ost

i;-

Smanje

nje

dost

upnost

i in

form

aci

ja

o u

tica

ju o

bje

kata

na ž

ivotn

u

sredin

u i z

dra

vlje

.

- N

edovo

ljno insi

stir

anje

na

izvr

šenju

ove

obave

ze u

ugo

v-ore

nom

roku

od s

trane E

U i

dru

gih u

govo

rnih

str

ana U

govo

ra

o z

aje

dnic

i za

energ

iju k

reir

a

nepre

dvi

div

ost

kod d

om

aći

h

i in

ost

ranih

inve

stit

ora

, či

me

se o

dla

žu ili e

lim

iniš

u m

ogu

će

inve

stic

ije.

- Sv

aka

godin

a o

dla

ganja

da s

e

obave

ze isp

une k

ošt

a g

rađane

područj

a z

ahvaće

nog

em

isij

am

a

pre

ko 6

00 e

vra p

o g

rađanin

u u

tr

ošk

ovi

ma z

dra

vstv

ene z

ašt

ite i

izgu

blj

enim

pri

hodim

a.

- Republiku

Srb

iju k

ošt

a p

reko

200.0

00 izg

ublj

enih

pro

dukt

ivnih

go

din

a ž

ivota

i v

iše o

d d

ve

milij

ard

e e

vra d

odatn

ih t

rošk

ova

go

diš

nje

.

25


Smanje

nje

sa

drž

aja

sum

-pora

u t

ečn

im

gori

vim

a

UEnZ

- Pobolj

šanje

javn

og

zdra

vlja

i s

man-

jenje

tro

škova

za o

drž

anje

zdra

vlja

;-

Duži

radni ve

k vo

zila

;-

Moguće

pobolj

šanje

energ

ets

ke

efi ka

snost

i.

- In

vest

icij

e u

nova

ili p

ost

ojeća

post

roje

nja

za p

roiz

vodnju

tečn

ih

gori

va s

a s

manje

nim

sadrž

aje

m

sum

pora

;-

Inve

stic

ije u

term

inale

i

dru

ge t

ransp

ort

ne p

ravc

e u

z odgo

vara

juće

otv

ara

nje

trž

išta

;-

Alt

ern

ati

vno:

zam

ena d

om

aći

h

gori

va g

ori

vim

a iz

uvo

za;

- Alt

ern

ati

vno:

zam

ena t

ečn

ih

gori

va d

rugi

m v

rsta

ma e

nerg

ije:

gasn

a g

ori

va,

ele

ktričn

a e

nerg

ija;

- Kod d

onoše

nja

pro

storn

ih i

urb

anis

tičk

ih p

lanova

potr

ebno j

e

otv

ori

ti m

ogućn

ost

i za

alt

ern

a-

tivn

a g

ori

va.

- Favo

riza

cije

neki

h n

ači

na o

st-

vare

nja

obave

ze n

a š

tetu

neki

h

dru

gih o

pci

ja m

era

ma indust

rijs

ke,

pore

ske ili t

rgovi

nsk

e p

oliti

ke

- Pro

longi

ranje

kori

šćenja

gori

va

sa v

isoki

m s

adrž

aje

m s

um

pora

u

transp

ort

u n

a j

avn

im p

ute

vim

a

ili polj

opri

vredi uveća

va o

bim

pom

enuti

h t

rošk

ova

sva

ke

godin

e;

- Tr

ošk

ovi

deva

staci

je p

olj

o-

pri

vrednog

zem

ljiš

ta s

e k

um

u-

lira

ju.

Uveća

nje

uče

šća o

bnov-

ljiv

ih izv

ora

energ

ije u

uku

-pno u

troše

noj

energ

iji

Pro

šire

nje

U

EnZ o

d 1

8.

10.

2012.

do

2020.

godin

e

- Pobolj

šanje

javn

og

zdra

vlja

i s

man-

jenje

tro

škova

za o

drž

anje

zdra

vlja

;-

Uko

liko

se iza

bere

odgo

vara

juće

te

hnič

ko r

eše

nje

, m

ože

doći

do

znatn

og

smanje

nja

tro

škova

energ

ije

i poveća

nja

energ

ets

ke efi ka

snost

i,

što b

i m

ogl

o p

rouzr

oko

vati

znatn

o

pobolj

šanje

zaposl

enost

i i ko

nku

rent-

nost

i;-

Moguće

i z

natn

o t

ehnolo

ško

unapređenje

dom

aće

indust

rije

;-

Rast

zaposl

enost

i;-

Pobolj

šan p

ovr

at

inve

stic

ija.

- In

vest

icij

a u

zam

enu ili t

ehnič

ko

pobolj

šanje

post

ojeći

h v

eliki

h

energ

ets

kih p

ost

roje

nja

odnosn

o

izgr

adnju

novi

h v

eliki

h e

ner-

gets

kih p

ost

roje

nja

;-

Alt

ern

ati

vno:

pobolj

šanje

ener-

gets

ke efi ka

snost

i m

ože

um

anji

ti

potr

ošn

ju e

nerg

ije d

o m

ere

da

post

ojeći

obim

pro

izvo

dnje

energ

ije iz

obnovl

jivi

h izv

ora

či

ni uveća

ni pro

cenat

uku

pno

utr

oše

ne e

nerg

ije;

- Iz

rada i j

avn

a d

ost

upnost

upore

dne a

nalize

izv

odlj

ivost

i ka

o o

snove

za d

onoše

nje

odlu

ka

o d

ava

nju

dozv

olj

ene d

ržavn

e

pom

oći

;-

Uz

pri

menu A

rhusk

e k

onve

nci

je o

uče

šću j

avn

ost

i u d

onoše

nju

od-

luka

u v

rem

e k

ada s

u s

ve o

pci

je

otv

ore

ne.

- Favo

riza

cije

neki

h n

ači

na o

st-

vare

nja

obave

ze n

a š

tetu

neki

h

dru

gih o

pci

ja m

era

ma indust

rijs

ke,

pore

ske ili t

rgovi

nsk

e p

oliti

ke;

- D

ava

nje

nedozv

olj

ene d

ržavn

e

pom

oći

(u v

idu n

ovc

a,

pra

va,

imovi

ne,

drž

avn

ih g

ara

nci

ja ili

dru

gih p

ogo

dnost

i) iza

bra

nim

pre

duzeći

ma;

- D

ava

nje

dozv

olj

ene d

ržavn

e

pom

oći

(podst

icaja

) na n

etr

ans-

pare

nta

n n

ači

n;

- D

ava

nje

dozv

olj

ene d

ržavn

e

pom

oći

uko

liko

je k

om

erc

ijaln

im

inve

stic

ijam

a m

ogu

će o

stari

ti

obave

zu.

- O

dla

ganje

znača

jnog

uveća

nja

ko

rišć

enja

obnovl

jivi

h izv

ora

energ

ije,

kao i n

eam

bic

iozn

o

post

avl

jeni ci

ljevi

um

anju

ju

naci

onaln

i pro

izvo

d i p

ote

nci

jal

zaposl

enost

i i ra

sta.

Obaveza

Nast

anak,

obaveze i r

ok

ispunje

nja

/ ost

vare

nja

Javna k

ori

st o

d o

stvare

nja

obaveze

Način

ost

vare

nja

obaveze

Nedopušt

eni pri

stupi ili

ogr

anič

enja

kod o

stvare

nja

obaveze

Pro

ble

mi i napom

ene

26


Form

iranje

obave

znih

re

zerv

i naft

e

i naft

nih

deri

-va

ta

Pro

šire

nje

U

EnZ o

d 1

8.1

0.

2012.

do 2

023.

godin

e

- Pobolj

šanje

energ

ets

ke s

igurn

ost

i i

neza

visn

ost

i.-

Inve

stic

ije u

skl

adiš

ne (

ili

bro

dsk

e)

kapaci

tete

i f

orm

iranje

za

liha;

- Alt

ern

ati

vno:

smanje

nje

potr

ošn

je n

aft

nih

deri

vata

i

zam

ena d

rugi

m g

ori

vim

a;

- Adekv

atn

a e

nerg

ets

ka s

tati

s-ti

ka v

ođena o

d s

trane n

eza

visn

e

ust

anove

– Z

avo

da z

a s

tati

stik

u

i bez

uti

caja

drž

avn

e u

pra

ve,

odnosn

o e

nerg

ets

kih p

reduzeća

.

- N

abavk

a s

kladiš

nih

kapaci

teta

i

sam

ih z

aliha m

ora

bit

i iz

vedena u

post

upku

javn

e n

abavk

e u

skl

adu

sa p

ropis

ima E

U.

- O

dlo

ženo f

orm

iranje

obave

znih

re

zerv

i st

vara

lažn

u p

erc

epci

ju

o s

tvarn

im u

kupnim

tro

škovi

ma

fosi

lnih

gori

va i u

tiče

na

odla

ganje

refo

rmi tr

ansp

ort

ne

politi

ke.

Pobolj

šanje

energ

ets

ke

efi ka

snost

i

Pro

šire

nje

U

EnZ o

d 1

8.

10.

2012.

do

2020.

godin

e

- M

oguće

i z

natn

o t

ehnolo

ško

unapređenje

dom

aće

indust

rije

;-

Rast

zaposl

enost

i;-

Pobolj

šanje

pla

tnog

bilansa

sa

inost

ranst

vom

.

- In

vest

icij

e u

pobolj

šanje

en-

erg

ets

ke efi ka

snost

i obje

kata

i

pro

cesa

;-

Pošt

ova

nje

im

ovi

nsk

ih p

rava

.

- Regu

laci

ja u

govo

rnih

odnosa

iz

među v

lasn

ika o

bje

kta (

pro

c-esa

) i pre

duzeća

koje

daje

usl

uge

pobolj

šanju

energ

ets

ke efi ka

snost

i m

imo u

obič

ajn

ih k

om

erc

ijaln

ih

odnosa

;-

Uplita

nje

drž

avn

e u

pra

ve u

pro

fesi

onaln

e o

rganiz

aci

je,

sti-

canje

zva

nja

ili p

ravo

obavl

janja

dela

tnost

i.

- Pro

moci

ja im

ovi

nsk

ih p

rava

je

krit

ičan p

redusl

ov

za p

obolj

šanje

energ

ets

ke efi ka

snost

i.

Om

ogući

ti

da s

vi

pre

kogr

anič

ni

gaso

vodi budu

upotr

eblj

ivi u

oba s

mera

UEnZ

- Pobolj

šanje

energ

ets

ke s

igurn

ost

i i

neza

visn

ost

i;-

Pobolj

šanje

pla

tnog

bilansa

sa

inost

ranst

vom

;-

Um

anje

nje

pri

lika

za u

bir

anje

tra

-zi

tnih

renti

uz

nepovo

ljne u

tica

je n

a

kvalite

t ja

vne u

pra

ve.

- In

vest

icij

e u

pobolj

šanje

post

ojeći

h g

aso

voda i izg

radnju

novi

h p

reko

granič

nih

gaso

voda;

- Post

oja

nje

, tr

ansp

are

ntn

ost

i

javn

a o

dgo

vorn

ost

regu

lato

rnih

ust

anova

.

- U

govo

ri k

oji

ma s

e o

granič

ava

sl

oboda p

rist

upa p

reko

granič

nim

ga

sovo

dim

a.

Potr

ebno j

e d

a S

rbij

a r

azm

otr

i post

ojeće

i m

ogu

će u

govo

re o

pre

kogr

anič

noj

infr

ast

rukt

uri

sa

stanovi

šta p

rom

oci

je k

onku

rent-

nog

dom

aće

g tr

žišt

a g

asa

.

Om

ogući

ti d

a

svaki

potr

ošač

može

slo

bodno

da iza

bere

is

poruči

oca

energ

ije

UEnZ

- Pobolj

šanje

konku

rentn

ost

i i ra

zvoj

trži

šta p

ogo

dnog

za inve

stic

ije u

energ

ets

ke o

bje

kte;

- St

vara

nje

usl

ova

za izg

radnju

obnov-

ljiv

ih izv

ora

energ

ije k

od p

otr

ošača

.

- In

vest

icij

e u

mern

u i r

egu

laci

onu

opre

mu u

gasn

im i e

lekt

ričn

im

mre

žam

a;

- Post

oja

nje

, tr

ansp

are

ntn

ost

i

javn

a o

dgo

vorn

ost

regu

lato

rnih

ust

anova

.

- Favo

rizo

vanje

iza

bra

nih

pro

vajd

era

za u

sluge

mere

nja

;-

Održ

anje

konfl ik

ta inte

resa

gde

pro

dava

c ili dis

trib

ute

r energ

ije

jednovr

em

eno i m

eri

potr

ošn

ju.

- O

stva

renje

ove

obave

ze

može

im

ati

znača

jan u

tica

j na m

ogu

ćnost

i fi nansi

ranja

neophodnih

inve

stic

ija r

adi

ost

vare

nja

pre

thodno p

om

enuti

h

obave

za.

Obaveza

Nast

anak,

obaveze i r

ok

ispunje

nja

/ ost

vare

nja

Javna k

ori

st o

d o

stvare

nja

obaveze

Način

ost

vare

nja

obaveze

Nedopušt

eni pri

stupi ili

ogr

anič

enja

kod o

stvare

nja

obaveze

Pro

ble

mi i napom

ene

27


3.5.

2. U

na k

r sn

e i h

o ri z

on ta

l ne

ve ze

Ta be

la 5

: Me đ

u u ti

ca ji

kod

ostv

a re n

ja m

a te r

i jal n

ih o

ba ve

za u

obl

a sti

ene

r ge t

i ke

u pr

o ce s

u pr

i stu

pa nj

a EU

Obaveza

Sm

anje

nje

zagađenja

iz

velikih

energ

ets

kih

post

roje

nja

na n

ivo

pro

pis

an u

EU

Sm

anje

nje

sa

drž

aja

su

mpora

u t

ečnim

go

rivim

a

Uvećanje

učešć

a

obnovlj

ih izvora

energ

ije u

ukupno

utr

oše

noj

energ

iji

Form

iranje

obaveznih

re

zerv

i naft

e i

naft

nih

deri

vata

Pobolj

šanje

ener-

gets

ke efi

kasn

ost

iO

mogući

ti d

a s

vi

pre

kogr

anič

ni

gaso

vodi budu

upotr

eblj

ivi u

oba s

mera

Om

ogućit

i da s

vaki

potr

ošač m

ože s

lobodno

da izabere

isp

oručio

ca

energ

ije

Smanje

nje

za

gađenja

iz

ve-

liki

h e

nerg

ets

kih

post

roje

nja

na

niv

o p

ropis

an

u E

U

Zavi

sno o

d iza

bra

nih

te

hnolo

gija

, m

ože

doći

do u

veća

nja

ili u

manje

nja

ra

spolo

živo

sti poje

din

ih

obje

kata

, št

o ć

e u

tica

ti n

a

potr

eban o

bim

inve

stic

ija u

ost

ale

obje

kte

Smanje

nje

za

gađenja

m

ože

om

ogući

ti

veliko

eko

nom

ično

uveća

nje

pro

izvo

d-

nje

gori

va iz

obnovl

jivi

h

izvo

ra

Smanje

nje

zagađenja

iz

post

ojeći

h o

bje

kata

st

vara

pri

liku

za

uveća

nje

uče

šća

obnovl

jive

energ

ije

u u

kupno u

troše

noj

energ

iji

Smanje

nje

ili

uveća

nje

eks

trak-

cije

lig

nit

a u

tiče

na o

bim

potr

ebnih

re

zerv

i tečn

ih

gori

va

Zavi

sno o

d

odabra

nih

alt

er-

nati

va,

sman-

jenje

zagađenja

iz

post

ojeći

h o

bje

kata

će

sušt

insk

i uti

cati

na e

nerg

ets

ku efi -

kasn

ost

u o

ba s

mera

Din

am

ika i izb

or

alt

ern

ati

va k

od

smanje

nja

za

gađenja

utiču

na o

bim

dom

aće

potr

ošn

je g

asa

u

budućn

ost

i

Neophodne inve

stic

ije

u s

manje

nje

zagađenja

om

oguća

vaju

uvođenje

ko

nku

renci

je n

a s

trani po-

nude i s

ušt

insk

o o

tvara

nje

tr

žišt

a

Smanje

nje

sa

drž

aja

sum

-pora

u t

ečn

im

gori

vim

a

Smanje

nje

zagađenja

iz

ve-

liki

h loži

šta u

meri

u k

ojo

j se

tečn

a g

ori

va s

palj

uju

u

tim

loži

štim

a

–Sm

anje

nje

sum

pora

u t

ečn

im g

ori

vim

a

može

se o

stva

riti

ko

rišć

enje

m o

bnovl

jih

izvo

ra

Menja

se s

trukt

ura

re

zerv

i u p

ravc

u

reze

rvi sa

niž

im

sadrž

aje

m s

um

-pora

. U

koliko

taj

pro

ces

nij

e p

raće

n

uvođenje

m a

lter-

nati

vnih

gori

va

i pobolj

šanje

m

efi ka

snost

i,

uveća

va s

e fi n

ansi

-js

ki t

roša

k drž

anja

re

zerv

i

Može

, ali n

e

mora

dove

sti do

pobolj

šanja

ener-

gets

ke efi ka

snost

i ko

rišć

enja

gori

va.

Uko

liko

se z

adrž

i pro

ces

pro

izvo

d-

nje

u o

bje

ktim

a

ispod k

onku

rentn

e

eko

nom

ije o

bim

a,

može

doći

do d

alj

eg

pogo

ršanja

ener-

gets

ke efi ka

snost

i

Eve

ntu

-aln

i pre

laza

k na

gaso

vita

gori

va

uveća

va p

otr

ebu

za d

ivers

ifi k

aci

-jo

m p

rava

ca

snabdeva

nja

_

Uveća

nje

uče

šća

obnovl

jih izv

ora

energ

ije u

uku

-pno u

troše

noj

energ

iji

Obnovl

jivi

izv

ori

om

oguća

vaju

eko

nom

ično

smanje

nje

zagađenja

iz

veliki

h loži

šta

Obnov-

ljiv

i iz

vori

om

oguća

vaju

eko

nom

ičnu

elim

inaci

ju

sum

pora

iz

tečn

ih g

ori

va

Eko

nom

ija o

bim

a

i st

andard

izaci

je

pobolj

šava

ju p

ri-

like

za k

ori

šćenje

obnovl

jivi

h izv

ora

a

smanju

ju j

edin

ičnu

cenu

Kori

šćenje

ob-

novl

jivi

h izv

ora

sm

anju

je p

otr

ebe

za o

bave

znim

re

zerv

am

a n

aft

e i

naft

nih

deri

vata

Zavi

sno o

d

izabra

nih

alt

ern

a-

tiva

, ko

rišć

enje

obnovl

jivi

h

izvo

ra p

obolj

šava

ili

pogo

ršava

ener-

gets

ku efi ka

snost

Utiče

na o

bim

potr

ošn

je g

asa

Rasp

olo

živi

obnovl

jivi

izv

ori

om

oguća

vaju

potr

ošači

ma

širi

izb

or

28


Obaveza

Sm

anje

nje

zagađenja

iz

velikih

energ

ets

kih

post

roje

nja

na n

ivo

pro

pis

an u

EU

Sm

anje

nje

sa

drž

aja

su

mpora

u t

ečnim

go

rivim

a

Uvećanje

učešć

a

obnovlj

ih izvora

energ

ije u

ukupno

utr

oše

noj

energ

iji

Form

iranje

obaveznih

re

zerv

i naft

e i

naft

nih

deri

vata

Pobolj

šanje

energ

ets

ke

efi

kasn

ost

i

Om

ogući

ti d

a s

vi

pre

kogr

anič

ni

gaso

vodi budu

upotr

eblj

ivi u

oba s

mera

Om

ogućit

i da s

vaki

potr

ošač m

ože s

lobodno

da izabere

isp

oručio

ca

energ

ije

Form

iranje

obave

znih

re

zerv

i naft

e i

naft

nih

deri

vata

Form

iranje

reze

rvi iz

dom

aće

pro

izvo

dnje

utiče

na r

ast

zagađenja

uko

liko

se

reze

rve f

orm

iraju

pre

nego

se s

manji

zagađenje

iz

post

ojeći

h p

ost

roje

nja

Form

irane

reze

rve

uveća

vaju

in

erc

iju

trži

šta d

a p

ri-

hva

ti n

ova

go

riva

Obave

za f

orm

i-ra

nja

reze

rvi podiž

e

trošk

ove

fosi

lnih

go

riva

i u

veća

va

konku

rentn

ost

alt

er-

nati

vnih

gori

va

_Bolj

a s

igurn

ost

sn

abdeva

nja

podiž

e d

om

aće

ce

ne i p

odst

iče

inve

stic

ije u

ener-

gets

ku efi ka

snost

Podst

iče

kori

šćenje

gaso

-vi

tih i a

ltern

a-

tivn

ih g

ori

va i

uveća

va p

otr

ebu

za d

ivers

ifi k

aci

-jo

m s

nabdeva

nja

ga

som

_

Pobolj

šanje

energ

ets

ke

efi ka

snost

i

Smanju

je p

otr

ebu z

a

kapaci

teto

m z

a p

roiz

vodnju

energ

ije

Smanju

je

potr

ebu z

a

kapaci

teto

m

za p

roiz

vod-

nju

gori

va k

ao

i potr

ebne

reze

rve

Om

oguća

va z

natn

o

veći

izb

or

obnovl

jivi

h

izvo

ra,

smanju

je

potr

ebne k

apaci

tete

i

jedin

ične inve

stic

ije,

pa t

ako

poveća

va

pri

like

za u

vođenje

obnovl

jivi

h izv

ora

Smanju

je p

otr

ebu

za k

apaci

teto

m z

a

skla

diš

tenje

gori

-va

, ka

o i p

otr

ebne

reze

rve;

Pro

mena

transp

ort

nog

mik

sa u

pra

vcu

javn

og,

vodnog

i že

lezn

ičko

g tr

ansp

ort

a s

man-

juje

potr

ebu z

a

reze

rvam

a.

Pobolj

šanje

energ

ets

ke efi ka

s-nost

i om

oguća

va

inve

stic

ije u

dalj

a p

obolj

šanja

efi ka

snost

i

Pobolj

šanje

ener-

gets

ke efi ka

snost

i uveća

va p

rilike

za

pre

kogr

anič

nu

trgo

vinu,

div

ers

ifi k

aci

ju

snabdeva

nja

i

poveća

nje

sig

-urn

ost

i

Smanju

je p

otr

ebu z

a k

apac-

iteto

m z

a p

renos

i dis

trib

uci

ju

energ

ije,

pa t

ako

om

ogu

ćava

pri

ključe

nje

novi

h p

otr

ošača

i pro

izvođača

na p

ost

ojeću

in

frast

rukt

uru

Om

ogući

ti d

a s

vi

pre

kogr

anič

ni

gaso

vodi budu

upotr

eblj

ivi u

oba s

mera

Veća

sig

urn

ost

snabdeva

nja

ga

som

sm

anju

je p

otr

ebu

za k

ori

šćenje

m p

ost

roje

nja

sa

veliki

m u

tica

jim

a n

a

živo

tnu s

redin

u i s

manju

je

inve

stic

ione t

rošk

ove

alt

er-

nati

vnih

post

roje

nja

Veća

sig

urn

ost

sn

abdeva

nja

uveća

va

pri

like

za

kori

šćenje

ga

sa u

mest

o

tečn

ih g

ori

va

Pobolj

šava

pri

like

za

kori

šćenje

inte

rmi-

tentn

ih o

bnovl

jivi

h

izvo

ra (

veta

r, m

ale

hid

ro e

lekt

rane,

sola

rna e

nerg

ija)

i st

vara

pre

dusl

ove

za

kori

šćenje

bio

-gasa

Smanju

je p

otr

ebu

za r

eze

rvam

aO

moguća

va

poveća

nje

opšt

e

energ

ets

ke efi ka

s-nost

i

Post

oji

uza

jam

no

podst

icanje

pre

kogr

anič

ne

trgo

vine k

ada

post

oji

viš

e

dvo

smern

ih

pre

kogr

anič

nih

to

kova

Šire

se p

rilike

za izb

or

isporuči

laca

gasa

, to

plo

te i

ele

ktričn

e e

nerg

ije

Om

ogući

ti d

a

svaki

potr

ošač

može

slo

bodno

da iza

bere

is

poruči

oca

energ

ije

Pra

vo izb

ora

nij

e d

ovo

ljno

za u

vođenje

konku

renci

je.

Potr

ebno j

e d

a p

ost

ojeća

post

roje

nja

plaća

ju p

une

trošk

ove

uti

caja

na ž

ivotn

u

sredin

u.

Tek

tada o

tvara

nje

tr

žišt

a m

ože

dove

sti do

inve

stic

ija i a

ltern

ati

vnih

iz

vora

snabdeva

nja

.

_Potr

ošači

suoče

ni sa

tr

žišn

im c

enam

a e

n-

erg

ije m

ogu

iza

bra

ti

da u

lože

u a

ltern

a-

tivn

e izv

ore

. Pra

vo

izbora

potr

ošača

uveća

va t

ržiš

ne

pri

like

za o

bnovl

jive

iz

vore

.

Smanju

je p

otr

ebu

za r

eze

rvam

a.

Pobolj

šava

pri

like

za

ula

ganje

u

energ

ets

ku efi ka

s-nost

.

Uveća

va t

ražn

ju

za a

ltern

a-

tivn

im izv

ori

ma

i tr

govi

nu,

pa

tim

e i t

ražn

ju z

a

pre

kogr

anič

nim

ka

paci

teti

ma.

Post

oji

eko

nom

ija o

bim

a k

od

unapređenja

infr

ast

rukt

ure

za

mere

nje

i u

pra

vlja

nje

potr

ošn

jom

. Št

o v

iše p

otr

ošača

im

a p

riliku

da b

ira isp

oruči

oca

, m

anji

su t

rošk

ovi

sva

kog

poje

din

og

potr

ošača

. (M

e-

renje

u d

alj

insk

om

gre

janju

je

izuze

tak

iz o

vog

pra

vila

.)

29


3.5.3. Op šte okol no sti od zna ča ja za is pu nje nje ma te ri jal nih oba ve za

U na red noj ta be li da ti su pro ce sni uslo vi pred vi đe ni Ugo vo rom o za jed ni ci za ener gi ju ju go i-stoč ne Evro pe i Spo ra zu mom o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju, a ko ji se ti ču ostva re nja ovih ma te-ri jal nih oba ve za. Uka zu je mo da se ma te ri jal ne oba ve ze mo ra ju ostva ri va ti na pro pi san na čin, uz od go va ra ju će uče šće jav no sti u do no še nju od lu ka, jav nu do stup nost po da ta ka i dru ge raz ne uslo ve ko ji su da lje na ve de ni.

Ta be la 6: Zna čaj ni aspek ti is pu nje nja ma te ri jal nih oba ve za

Obaveza Procesni uslovi

Smanjenje zagađenja iz velikih energetskih postrojenja na nivo propisan u EU

• Transparentnost i dostupnost podataka o zatečenom stanju i emisijama pribavljenim i obrađenim od strane nezavisne institucije;

• Primena načela Arhuske konvencije u procesu formulisanja rešenja i donošenja investicionih odluka;

• Uzdržavanje od svih akata državne pomoći uključiv: eksproprijaciju zemljišta i prava, uz pravo na sudsku zaštitu, državne garancije, direktna plaćanja iz državnih fondova, neadekvatnu ili nepotpunu kontrolu uticaja na životnu sredinu, i drugo;

• Primenu postupaka javne nabavke koji omogućavaju ravnopravan pristup domaćim i inostranim isporučiocima;


• Preuzimanje i primena svih protokola CRTAP konvencije o prekograničnim uticajima; • Primena obaveza iz konteksta NATURA 2000 zaštićenih područja.

Smanjenje sadržaja sumpora u tečnim gorivima

• Transparentnost i dostupnost podataka o zatečenom stanju i emisijama pribavljenim i obrađenim od nezavisne institucije;

• Uzdržavanje od svih akata državne pomoći uključiv: eksproprijaciju zemljišta i prava, uz pravo na sudsku zaštitu, državne garancije, direktna plaćanja iz državnih fondova, neadekvatnu ili nepotpunu kontrolu uticaja na životnu sredinu, i drugo;

• Kontrola kvaliteta goriva od strane nezavisnih međunarodno priznatih preduzeća.

Uvećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupno utrošenoj energiji


• Omogućiti slobodu privatnih investicija bez nepotrebnih ograničenja koja mogu poticati iz prostornih planova ili energetskih strategija i planova;

• Adekvatna i nezavisna energetska statistika; • Podsticanje investicija aktima dozvoljene državne pomoći i razvojem primerenog

investicionog okruženja; • Pravo pristupa mrežama za prenos energije i prodaje krajnjim kupcima; • Sloboda ugovora, trgovine i uvoza–izvoza energije i energetskih usluga.

Formiranje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata

• Transparentnost i dostupnost podataka o zatečenom stanju i potrošnji nafte i derivata nafte pribavljenim i obrađenim od strane nezavisne institucije;

• Adekvatna i nezavisna energetska statistika; • Sloboda ugovora, trgovine i uvoza–izvoza energije i energetskih usluga; • Finansijsko izveštavanje o budžetskim prihodima i rashodima, kao i imovini

angažovanoj u procesu držanja obaveznih rezervi.

Poboljšanje energetske efi kasnosti

• Efektivna zaštita imovinskih prava; • Primena načela Arhuske konvencije u procesu formulisanja rešenja i donošenja

investicionih odluka; • Sloboda ugovora, trgovine i uvoza–izvoza energije i energetskih usluga; • Uzdržavanje od mešanja državne uprave u komercijalne ugovore i obavljanje

profesionalnih delatnosti, odnosno licenciranje profesionalaca; • Adekvatna i nezavisna energetska statistika; • Uzdržavanje od svih akata državne pomoći uključiv: eksproprijaciju zemljišta i prava,

uz pravo na sudsku zaštitu, državne garancije, direktna plaćanja iz državnih fondova, neadekvatnu ili nepotpunu kontrolu uticaja na životnu sredinu, i drugo.

30


Na red na ta be la uka zu je na zna čaj ma te ri jal nih oba ve za ko je su ra ni je opi sa ne sa sta no vi šta po je di nih po gla vlja pred vi đe nih pre go vo ri ma o član stvu u Evrop skoj uni ji. Uoča va se ve li ki zna-čaj ovih ma te ri jal nih oba ve za za ve ći nu po gla vlja.

Ta be la 7: Zna čaj is pu nja va nja ma te ri jal nih oba ve za za po je di ne aspek te pro ce sa pri stu pa nja Evrop skoj uni ji

Obaveza Procesni uslovi

Omogućiti da svi prekogranični gasovodi budu upotrebljivi u oba smera

• Primenu postupaka javne nabavke koji omogućavaju ravnopravan pristup domaćim i inostranim isporučiocima;


• Omogućiti i prihvatiti privatna ulaganja u povećanje kapaciteta ili funkcionalnosti prekogranične infrastrukture u skladu sa Direktivom;

• Primena principa slobode pristupa treće strane raspoloživoj infrastrukturi; • Upotreba profi ta koji potiču iz aukcije raspoloživih kapaciteta u periodima zagušenja

isključivo za uvećanje raspoloživih kapaciteta i eliminaciju zagušenja i drugih funkcionalnih ograničenja;

• Nadzor nezavisnog regulatora uz učeće javnosti u donošenju regulatornih akata i redovnu analizu uticaja (posledica) regulatornih odluka;

• Primena obaveza iz konteksta NATURA 2000 zaštićenih područja.

Omogućiti da svaki potrošač može slobodno da izabere isporučioca energije

• Sloboda ugovora, trgovine i uvoza–izvoza energije i energetskih usluga; • Jasno defi nisanje vlasničkih i ugovornih odnosa između potrošača i uslužnih preduzeća

za merenje, fakturisanje i distribuciju energije; • Zaštita prava potrošača od strane efektivnih udruženja potrošača.

Grupe kriterijuma kod pristupanja EU

Značaj materijalnih obaveza iz procesa pristupanja za pojedine kriterijume

1. Slobodno kretanje robeSloboda pristupa treće strane energetskoj infrastrukturi i pravo izbora isporučilaca energije I energetskih usluga određuju stepen ispunjenosti kriterijuma.

2. Slobodno kretanje radnikaUgroženost života i zdravlja radnika i članova njihovih porodica usled uticaja energetskog sektora na životnu sredinu uslovljava potrebu iseljavanja.

3. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga

Sloboda profesionalnog udruživanja u nezavisna udruženja i saradnja sa profesionalnim udruženjima zemalja članica EU

4. Slobodno kretanje kapitalaSloboda ulaganja u oblasti energetike u objekte i projekte koji nisu predviđeni državnim odlukama.

5. Javne nabavkeRavnopravnost svih domaćih učesnika sa učesnicima iz EU bez favorizovanja učesnika iz pojedinih zemalja na temelju specifi čnih međudržavnih sporazuma

6. Pravo privrednih društava (kompanijsko pravo)

Primena Medjunarodnih računovodstvenih standarda u energetskim preduzećima uz obračun svih direktnih i indirektnih troškova

7. Pravo intelektualne svojine Zaštita intelektualne svojine u oblasti energetskih tehnologija

8. Politika konkurencijeKonkurencija u oblasti energetike bez favorizovanja domaćih preduzeća i previđanja zatečenih troškova uticaja na životnu sredinu

9. Finansijske usluge Uzdržavanje države od pružanja fi nansijskih usluga energetskom sektoru

10. Informaciono društvo i mediji

Sloboda delovanja medija i odnos merne i elektronske infrastrukture u energetici i elektronskim medijima

11. Poljoprivreda i ruralni razvoj

Nesmetano uživanje imovine uključiv poljoprivredno i šumsko zemljište

31


Grupe kriterijuma kod pristupanja EU

Značaj materijalnih obaveza iz procesa pristupanja za pojedine kriterijume

12. Ispravnost hrane, veterinarska i fi tosanitarna politika

Ispravnost hrane i zaštita izvora hrane od uticaja energetskog sektora

13. RibarstvoUsklađenost politike ribarstva sa politikom zaštite životne sredine u energetici, imajući naročito u vidu uticaj žive i arsena na živi svet u vodotokovima

14. Transportna politikaEnergetska efi kasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije u saobraćaju, kao i kakvoća tečnih goriva

15. EnergetikaIspunjenost materijalnih obaveza iz Ugovora o osnivanju energetske zajednice pre predviđenih rokova

16. OporezivanjeOporezivanje u energetici i usklađenost poreske politike sa materijalnim obavezama iz Ugovora

17. Ekonomska i monetarna politika

Doprinos ekonomskom razvoju ispunjavanjem materijalnih uslova iz oblasti energetike

18. StatistikaVerodostojnost i samostalnost energetske statistike u odnosu na Vladu i resorna ministarstva, kao i energetske subjekte

19. Socijalna politika i zapošljavanje

Zaštita zdravlja i smanjenje energetskog siromaštva ispunjavanjem materijalnih obaveza

20. Preduzetnička i industrijska politika

Energetska politika koja promoviše ispunjavanje materijalnih obaveza i preduzetništvo u oblasti energetike.

21. Transevropske mreže Sloboda pristupa energetskim mrežama

22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata

Smanjenje prekograničnog zagađenja i promocija prekogranične saradnje u oblasti energetike

23. Saradnja u oblasti pravosuđa i osnovnih prava

Zaštita osnovnih ljudskih prava od negativnih uticaja sektora energetike

24. Pravda, sloboda i bezbednost

Primena Aruhske konvencije

25. Nauka i istraživanjaUčešće domaćih istraživača u evropskim programima u oblasti energije, zdravlja i životne sredine

26. Obrazovanje i kultura Zdravlje dece u učeničkom uzrastu

27. Životna sredinaZaštita životne sredine i zdravlja u skladu sa materijalnim obavezama i u ugovorenim rokovima

28. Zaštita potrošača i zdravstvena zaštita

Informisanje i zaštita potrošača od uticaja iz energetskog sektora u skladu sa preuzetim materijalnim obavezama

29. Carinska unija Uzdržavanje od necarinskih barijera u oblasti energetike i energetske opreme

30. Međunarodni ekonomski odnosi (External relations)

Uključenje u međunarodne ekonomske odnose u oblasti energetike u skladu sa principima koje promoviše EU

31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika (CFSP)

Smanjenje energetske zavisnosti iupravljanje problemom zavisnosti

32. Finansijska kontrolaDelotvorna i transparentna fi nansijska kontrola u oblasti energetike i životne sredine u kontekstu ispunjenja materijalnih obaveza

33. Finansijske i budžetske odredbe

Odvajanje energetskog sektora od javnih fi nansija radi izvršenja materijalnih obaveza i poboljšanja održivosti javnih fi nansija

34. InstitucijeSposobnost državne uprave da ostvaruje materijalne obaveze predstavlja meru sposobnosti učešća u evropskim institucijama.

35. Ostalo

32

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke ZAKLJUČAK

4. Za klju čak

Za klju ču je mo da Sr bi ja ima zna čaj ne ma te ri jal ne oba ve ze u pro ce su pri stu pa nja Evrop skoj uni ji i da je ostva re nje tih ma te ri jal nih oba ve za u naj bo ljem in te re su sta nov ni štva Sr bi je. Čak i da ne ma pro ce sa pri stu pa nja Evrop skoj uni ji, ove ili slič ne oba ve ze bi tre ba lo is pu ni ti što je mo gu će pre. Ovo se sla že sa per cep ci jom ve ći ne sta nov ni štva Sr bi je iz ra že nom u ras po lo ži vim is tra ži va nji ma jav nog mnje nja.

Sma tra mo da je ostva re nje ma te ri jal nih oba ve za ko je su ov de opi sa ne u jav nom in te re su i da bi bi lo do bro da jav na upra va u Sr bi ji uči ni ve ći na por ka ko bi ih ostva ri la, da se ostva re ni na pre dak mo že uoči ti i me ri ti, što bi mo glo do ve sti do ve ćeg po ve re nja jav no sti u upra vu i uti ca ti na da lje pro ce se in te gra ci je u Evrop sku uni ju.

Pri stu pa nje Evrop skoj uni ji ov de se po ja vlju je kao kri tič na de ter mi nan ta pre ži vlja va nja ne ma-log de la sta nov ni štva Sr bi je. Is pu nje nost ili ne is pu nje nost ovih ma te ri jal nih oba ve za uti če na oče ki va no tra ja nje ži vo ta, bo le sti i pro duk tiv nost sta nov ni štva, mo guć nost ne sme ta nog uži-va nja imo vi ne, osnov na ljud ska pra va, jav nu si gur nost i dru go. Ove ži vot ne i jav ne vred no sti su od ne pro ce nji ve va žno sti i tre ba lo bi da pred sta vlja ju ap so lut ni pri o ri tet jav ne po li ti ke. Ovu okol nost bi tre ba lo uze ti u ob zir kod pro ce ne tro ško va i ko ri sti od pro ce sa pri stu pa nja Evrop skoj uni ji. Ov de na ro či to ima mo u vi du da kva li tet ljud skog ži vo ta ne ma pra vu eko nom sku ce nu. Go di na ma ljud skog ži vo ta mo že mo pri dru ži ti iz ve snu pro ce nje nu eko nom sku vred nost, ali za po je din ca ko ji na kra ju kra je va do no si od lu ke, nje gov ži vot je od ne pro ce nji ve vred no sti.

Tro ško vi ži vot ne sre di ne i tro ško vi ostva re nja ovih oba ve za ra stu sa vre me nom. Ve ći na uti-ca ja ener ge ti ke na ži vot nu sre di nu ima ku mu la tiv ni ka rak ter, ta ko da nji ho vo ot kla nja nje u bu-duć no sti mo že ima ti vr lo, vr lo vi so ku ce nu. Shod no to me, oba ve ze ko je su ov de na ve de ne tre ba ostva ri va ti što je mo gu će pre, pa čak i br že od onih ro ko va ko ji su ugo vo ri ma pred vi đe ni. Br zi na i na čin ostva re nja ovih oba ve za su ključ na de ter mi nan ta kva li te ta jav ne upra ve i uče šća jav no-sti u do no še nju od lu ka. Sa dru ge stra ne, ovo su i ključ ne ka rak te ri sti ke pro ce sa de mo kra ti za ci je u Sr bi ji i, raz u me se, uti ču na ona po gla vlja Ugo vo ra o pri stu pa nju Evrop skoj uni ji ko ja se ti ču osnov nih ljud skih pra va, zdra vlja, pri vred nog raz vo ja, i ta ko da lje. Ima ju ći u vi du da je si stem iz ve šta va nja o na pret ku u pro ce su pri stu pa nja Evrop skoj uni ji, te me ljen na ne ma te ri jal nim pa-ra me tri ma, vr lo ne po u zdan,39 iz ve šta va nje na te me lju ostva re nja ma te ri jal nih oba ve za mo že bi ti vr lo ko ri sno po bolj ša nje.

Od la ga nje da se ov de po me nu te oba ve ze is pu ne i ne do volj na op ti mi za ci ja iz me đu ostva ri va nja po je di nih oba ve za ima uti caj na vred nost dr žav ne imo vi ne an ga žo va ne u ener ge ti ci i spo sob nost ener get skih pred u ze ća da sa mo stal no na sta ve po slov ne ak tiv no sti.

Po sve mu su de ći, bi lo bi po treb no u sa mom pro ce su pri stu pa nja ili pre go vo ra o pri stu pa nju Evrop skoj uni ji oba vi ti od go va ra ju ću una kr snu in te gra ci ju iz me đu po je di nih po gla vlja pre go vo-ra. Shod no to me, is pu nje nost ovih ma te ri jal nih oba ve za mo ra la bi bi ti pred met ni za po gla vlja, mi mo sa mih po gla vlja ener ge ti ke i ži vot ne sre di ne, shod no Ta be li 7.

Uti caj or ga na Evrop ske uni je kod ostva re nja ovih ma te ri jal nih oba ve za je od iz u zet ne va žno-sti. Po sve mu su de ći bi po ve re nje sta nov ni štva u sam pro ces evrop skih in te gra ci ja i do bre na me re Evrop ske uni je bi lo zna čaj no po bolj ša no ka da bi or ga ni Uni je od luč ni je in si sti ra li na ostva re nju ov de na ve de nih ma te ri jal nih oba ve za i ka da bi po uz dan si stem iz ve šta va nja bio do stu pan jav no sti. Ti me bi se kod ve ći ne sta nov ni štva raz vi la per cep ci ja o po što va nju nji ho-vih osnov nih pra va.

Si mul ta no ostva ri va nje ovih oba ve za na ino va ti van na čin ima po ten ci jal da sta bi li zu je jav-ne fi nan si je i obez be di rast za po sle no sti i na ci o nal nog pro iz vo da bez dra kon skih me ra šted nje o ko ji ma se sa da ras pra vlja. Po red okol no sti da se ostva ri va njem po me nu tih oba ve za zna-čaj no sma nju ju bu džet ski i pri vat ni tro ško vi zdrav stve nog si ste ma i uve ća va pro duk tiv nost rad ne sna ge, ze mlji šta i obje ka ta, mo že se po sti ći dra ma tič no sma nje nje uvo za fo sil nih go-

39 Upo re di ti: Ve e bel, V. (2011). Re le van ce of Co pen ha gen Cri te ria in Ac tual Ac ces sion: Prin ci ples, Met hods and Short co mings of EU Pre-ac ces sion Eva lu a tion. Stu di es of Tran si tion Sta tes and So ci e ti es, Vol. 3/ Is sue 3. Do stup no na: http://www.tlu.ee/stss/wp-con tent/uplo ads/2011/11/stss_nov_2011_ve e bel.pdf

33

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke ZAKLJUČAK

ri va i re duk ci ja spolj no tr go vin skog de fi ci ta za naj ma nje 1/6 u od no su na pro se čan ni vo iz pret hod nih go di na, uz si mul ta no uve ća nje do ma će tra žnje pri ne pro me nje nim pri ho di ma sta nov ni štva – pla ta ma i pen zi ja ma. Ovo bi ima lo za po sle di cu po u zda ni rast za po sle no sti i na ci o nal nog pro iz vo da od oko 3–5% go di šnje u du žem vre men skom pe ri o du. To me tre ba do da ti po bolj ša nje op šteg kva li te ta ži vo ta sta nov ni štva. To bi omo gu ći lo br ži na pre dak u is-pu nja va nju uslo va za pri stu pa nje Evrop skoj uni ji.

34

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke PREPORUKE

5. Pre po ru ke

Na te me lju pret hod ne ana li ze mo gu se iz ve sti sle de će pre po ru ke:• Po treb no je da do ma ći par la ment u sa rad nji sa ci vil nim sek to rom i pro fe si o nal nim or-

ga ni za ci ja ma usvo ji Na ci o nal nu stra te gi ju za sma nje nje ener get skog si ro ma štva po bolj-ša njem ener get ske efi ka sno sti i pri me nom ob no vlji vih iz vo ra ener gi je ko jom će na lo ži ti Vla di pred u zi ma nje od go va ra ju ćih me ra iz nje ne nad le žno sti.

• Na ci o nal ni ak ci o ni plan za ener get sku efi ka snost, Na ci o nal ni ak ci o ni plan za ko ri šće nje ob no vlji vih iz vo ra ener gi je i Na ci o nal ni plan za re duk ci ju emi si ja tre ba da bu du mo di fi-ko va ni po pro ce du ra ma pro pi sa nim Ar hu skom kon ven ci jom na te me lju upo red ne ana li ze broj nih al ter na ti va i u skla du sa Na ci o nal nom stra te gi jom za sma nje nje ener get skog si-ro ma štva. Ovi pla no vi tre ba da sa dr že mer lji ve go di šnje ci lje ve i bu du me đu sob no usa-gla še ni.

• Pro ces do no še nja ovih pla no va i raz ma tra nje al ter na ti va me đu na rod ni do na to ri tre ba da po dr že sred stvi ma i teh nič kom po dr škom. U tom kon tek stu će bi ti po treb na i po dr ška za osa mo sta lji va nje i raz voj pro fe si o nal nih or ga ni za ci ja i ne vla di nih or ga ni za ci ja.

• Svi objek ti na ko je se pri me nju je Di rek ti va o ve li kim lo ži šti ma tre ba da bu du iz u ze ti iz imo vi ne jav nih pred u ze ća ko ja sa da nji ma upra vlja ju i pre da ta na upra vlja nje pri vat nim ope ra to ri ma, iza bra nim jav nim ten de rom, kroz jav no–pri vat no part ner stvo od no sno BOT (bu ild-ope ra te-tran sfer) ugo vor ili za tvo re na u re a li stič noj pro ce du ri. Na taj na čin se stva ra pri li ka za pri me nu ino va tiv nih teh nič kih re še nja u skla du sa pre po ru ka ma naj bo lje ras po lo ži ve teh no lo gi je (BAT).

• Tek ka da je bu duć nost ve ći ne obje ka ta de fi ni sa na od go va ra ju ćim ugo vo ri ma od no sno od lu ka ma o za tva ra nju, mo že se otvo ri ti pro ces od lu či va nja o iz grad nji no vih obje ka ta, shod no pro jekt nim pred lo zi ma no vih pri vat nih ili jav nih in ve sti to ra.

• Ino stra ni do na to ri i kre di to ri bi se mo gli uz dr ža ti od sta vlja nja in ve sti ci o nih sred sta va na ras po la ga nje dr žav noj upra vi od no sno jav nim pred u ze ći ma.

• Ovla šće nja ko ja se ti ču pro fe si o nal nih kva li fi ka ci ja, li cen ci i od go vor no sti bi se mo gla pre ne ti sa dr žav ne upra ve i pa ra dr žav nih usta no va na od go va ra ju će pro fe si o nal ne or ga-ni za ci je.

• Po treb no je obez be di ti teh nič ku po dr šku i ma te ri jal nu po moć na ci o nal nom Za vo du za sta ti sti ku sa ci ljem da pre ra ste u sa mo stal nu re gu la tor nu usta no vu od go vor nu par la men-tu i po sta vi de lo tvor ne si ste me pri ku plja nja, ob ra de i ob ja vlji va nja po da ta ka o ener gi ji i ži vot noj sre di ni.

• Po sta vi ti si stem iz ve šta va nja jav no sti o is pu nje no sti ma te ri jal nih oba ve za iz pro ce sa pri-stu pa nja Evrop skoj uni ji ko ji će bi ti di rek tan iz vor in for ma ci ja i za iz ve šta je o na pret ku Sr bi je u pro ce su pri stu pa nja.

35

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke LITERATURA

Li te ra tu ra

1. Cretu, G., Cegir, K. (23–24 April 2013). New Renewable Energy Acquis – Directive 2009/28/EC as adopted by the Ministerial Council in 2012. Energy Community Secretariat. Dostupno na: http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/2014179.PDF>

2. Ecolas, A. ( 2007, October). Task 2 - Benefi ts for the former Yugoslav Republic of Macedonia and other countries of SEE of compliance with the environmental acquis Final report – Part I: General Contract N° 07010406/2006/441662/MAR/E3. IEEP, The European Commission, DG Environment.

3. EEA. (2001). Late lessons from early warnings: the precautionary principle 1896–2000. Copenhagen.

4. Energy Community. (22. October 2012). Tender Documents for the Selection of a Consultant for the Study on the Need for Modernization of Large Combustion Plants in the Contracting Parties of the Energy Community in the context of the implementation of Directive 2001/80/EC . Vienna: dostupno na: http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/1770180.PDF

5. Energy Community. (19. 8. 2013). “EU legislation“. Dostupno na: http://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_HOME/ENERGY_COMMUNITY/Legal/EU_Legislation#THEACQUISONENVIRONMENT

6. “The EU and South East Europa sign a historic treaty to integration “. (25. 10. 2005). Europa – Press Releases. Dostupno na: http://europa.eu/rapid/press-release_IP-05-1346_en.htm?locale=en

7. European Commission. (10. 3. 2011). Report from the Commission to the European Parliament and the Council under Article 7 of Decision 2006/500/EC (Energy Community Treaty). Brussels: dostupno na:http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/888181.PDF

8. European Environment Agency. (2011). “Revealing the costs of air pollution from industrial facilities in Europe“. U: EEA Technical report, broj 15/2011. Kopenhagen.

9. “European investment bank to stop financing coal-fired power plants“. (24. July 2013). The Guardian. Dostupno na: http://www.theguardian.com/environment/2013/jul/24/eu-coal-power-plants-carbon-emissions-climate

10. Evropska komisija. (22. 4. 2013). Zajednički izveštaj Evropskom parlamentu i Savetu o napretku Srbije u postizanju neophodnog stepena usklađenosti sa kriterijumima za članstvo Evropskoj uniji, a naročito ključnog prioriteta preduzimanja koraka ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom*. Brisel:dostupno na: www.seio.gov.rs

11. The Health and Envirnoment Alliance. (2013). The Unpaid Health Bill, How coal power plants make us sick, A report from Health and Environment Alliance. Dostupno na: http://www.env-health.org/IMG/pdf/heal_report_the_unpaid_health_bill_how_coal_power_plants_make_us_sick_final.pdf

12. Kancelarija za evropske integracije. (2012, decembar). Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi., Vlada Republike Srbije: dostupno na: , www.seio.gov.rs

13. Kancelarija za evropske integracije. (2013, februar).Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2013–2016). Vlada Republike Srbije: dostupno na: www.seio.gov.rs

14. Kancelarija za evropske integracije. Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane. Vlada Republike Srbije: dostupno na: http://www.seio.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/ssp_prelazni_potpisani_bez_aneksa_sr.pdf

15. Kiev Protocol on Pollutant Release and Transfer Registers. United Nations Economic Commission for Europe (UNECE). Dostupno na:http://www.unece.org/env/pp/prtr.html

16. McGarrity, J., Volcovici, V. (23. July 2013). “EU finance arm to decide on curbing loans to coal-fired power“. Reuters, US edition. Dostupno na: http://www.reuters.com/article/2013/07/23/eu-coal-finance-idUSL6N0FT1HN20130723

36

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke LITERATURA

17. Ministarstvo energetike , razvoja i zaštite životne sredine. (2012, decembar). Pojednostavljeni nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije Republike Srbije. Beograd: Vlada Republike Srbije. Dostupno na: http://www.merz.gov.rs/sites/default/files/Pojednostavljeni%20nacionalni%20akcioni%20plan%20za%20obnovljive%20izvore%20energije.pdf

18. Myllyvirta L. Air pollution impacts of the proposed Kosovo C lignite plant. Greenpeace. Dostupno na: http://www.kosid.org/wp-content/uploads/2012/09/Air-pollution-impacts-of-Kosovo-C-v1.1-email.pdf

19. Nikolić Kokanović Otašević Law Office. (21. decembar 2009). Pravna analiza aranžmana između Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede. Centar za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC. Dostupno na: http://www.isac-fund.org/download/Pravna%20Analiza%20Aranzmana%20Rusije%20i%20Srbije%20u%20obalasti%20Naftne%20i%20Gasne%20Privrede-FINAL.pdf

20. Oka, S. sa saradnicima. (2004). Ispitivanje podobnosti lignita „Kolubara“ i „Kovin“ za sagorevanje u kotolovima sa cirkulacionim fl uidizovanim slojem.[ Stručni rad: UDC: 662.642:662.992.8-912]. Beograd.

21. Parsons Brinckerhoff. (11. November 2011). Continued Operation of ‘Opted-Out’ Large Combustion Plants under the IED. Parsons Brinckerhoff.

22. „Posledice izloženosti olovu iz motornih goriva“. (14. 1. 2013). Moguća Srbija. Dostupno na: http://www.mogucasrbija.rs/Vest/1/Vesti/830/Posledice%20izlo%C5%BEenosti%20olovu%20iz%20motornih%20goriva.html

23. UNDP. (2004). Stuck in the Past ’ Energy, Environment and Poverty in Serbia and Montenegro. UNDP.

24. Veebel, V. (2011). Relevance of Copenhagen Criteria in Actual Accession: Principles, Methods and Shortcomings of EU Pre-accession Evaluation. Studies of Transition States and Societies, Vol. 3/ Issue 3. Dostupno na: http://www.tlu.ee/stss/wp-content/uploads/2011/11/stss_nov_2011_veebel.pdf

25. World Bank. (2012, January 17 ). „Republic of Serbia, The Road to Prosperity: Productivity and Exports - Country Economic Memorandum“. U: Volume II: Main Report, Report No. 65845-YF.

26. World Health Organization, Regionalna kancelarija za Evropu. (2013). The European Health Report 2012. Kopenhagen, Danska.

Pri stu pa nje Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma te ri jal nih uslo va u obla sti ener ge ti ke

IzdavačEvropski pokret u SrbijiKralja Milana 31Beogradwww.emins.org

Za izdavača Maja Bobić

AutorAlek san dar Ko va če vić

Urednikdr Vladimir Pavićević, predsednik Istraživačkog foruma

Izvršni uredniciJelena RibaćAleksandar Bogdanović

Lektura i korekturaVesna Pravdić

DizajnDunja Šašić

ISBN 978-86-82391-92-0

Beograd, septembar 2013.

Rad Istrazivačkog foruma je jednim delom podržan od strane Fondacija za otvoreno društvo.

Mišljenja i stavovi izraženi u ovom radu predstavljaju stavove autora, članova ili saradnika Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Fondacija za otvoreno društvo.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

Pri stu p nje a Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma ri...

Documents

Transcript of Pri stu p nje a Sr bi je Evrop skoj uni ji – zna čaj ma ri...