Prezentacije Za Treći Ciklus Mira

7/24/2019 Prezentacije Za Treći Ciklus Mira

http://slidepdf.com/reader/full/prezentacije-za-treci-ciklus-mira 1/255

Наука о социјалној политици

Шта је наука?

Да ли је социјална политика наука?• У најопштијем смислу наука је системско и методолошки изведено знање, сциљем утврђивања истине о стварности

• Предмет науке је проблематика овјеково! односа према свијету уопште

• Предмет посебни" наука је парцијално подрује стварности, односнопроблеми за овјека који су у вези са процесима у стварности

• #аука мора имати$% предмет сво! проуавања% теоријско мишљење% методе емпиријско! истра&ивања и методолошка правила% анализу података и ло!ику процјену ињеница

% језик 'симбол, кате!орије(

% "ипотезе, законе норме % мјесто одређене науке у систему наука и свр"у науке у &ивоту овјека

• )* су услови да се дође до одређено! квантума знања о појави која сепроуава са циљем да се одређена појава опише, објасни и предвиди њенбуду+и развој



Предмет проучавања социјалне

политике

• Предмет проуавања је

% социјална политика као практина

дјелатност коју ине &ивотни и радни

услови људи и друштвени" !рупа,

% свестране и разноврсне људске потребе,

% социјални слуајеви,% социјална си!урност и

% социјални проблеми



На шта се социјална политика посебно

фокусира?

• Узроке који доводе до одређени" &ивотни" и

радни" услова људи и друштвени" !рупа

• Потребе људи које треба задовољити друштвеномдјелатнош+у

• Условљеност друштвене дјелатности у

задовољавању људски" потреба

• Циљеве које треба пости+и

• Начине за постизање одређени циљева



• Прије нове ере /тара јеврејска др&ава

• 0нтика мисао поставила је постулате и

вриједности у социјалној политици који нису

превазиђени ни до данас$

% др&ава је ду&на да брине о својим

!рађанима % најва&није вриједности су биле

праведност, слобода и демократија,

од!оворност, узајамно пома!ање, солидарност,

заштита сиромашни"• 1д ови" вриједности полазило се и у

социјалним ре-ормама то!а доба



!азвојне карактеристике мисли о

социјалној политици

• Ду!о је е!зистирала у оквиру дру!и" наука,

прије све!а -илозо-ије

• .мала је неуједнаен ток у по!леду степена развијености садр&ине и концепције као и

знааја

• #ије имала континуиран развој

• 2бо! то!а је и данас неразвијена и заостаје за

друштвеном праксом социјалне политике



• Предмет проуавања науке о социјалној политици је сло&ен

• /ло&еност предмета узрокују бројни -актори 'економска

основа, идеоло!ија, политика, историјско наслијеђе, морал,

обиаји, рели!ија, спољашњи утицаји итд3(

• Појаве које проуава повратно утиу на своје узронике

• Предмет науке о социјалној политици изуава се и у оквиру

дру!и" науни" дисциплина социоло!ије, економије,

политике, медицине и др3

• 4о је за њу респектабилно, пома&у+е, али и сло&ено % збо!

дистинкције у наину проуавања и примјени методоло!ије

сазнавања

• #аука о социјалној политици залази у једно на!лашено

политики и етики осетљиво подрује друштвене дјелатности,

она производи импликације на друштвену праксу и

истовремено трпи утицај те праксе и друштвене културе



"оцијална политика као теоријска

дисциплина

/вака теорија претендује$

• #а систематиности и заснованости изла!ања и

објашњења питања и проблема која су предметњено! истра&ивања

• #а успостављању од!оварају+и" односа премаве+ој цјелини како би сама била уоблиена каоцјелина неки" дијелова општије теорије или

објашњења стварности• 2ато је ну&но повезивање са ширим

контекстом знања и културе



"оцијална политика као теорија

5ао теорија треба да анализира$

• 0ктуелну социјалну ситуацију

• Постоје+е социјалне противрјености

• #аин и средства њи"ово! разрјешавања

• Предла!ање од!оварају+и" социјални" ре-орми

• 0нализирање проблематике људски" потреба

•5ритико преиспитивање политики" и економски"одлука и мјера са становишта утицаја на социјалниполо&ај поједини" кате!орија становништва



• Постоји релативно широк кру! питања којима

се бави социјална политика

• 6е+ина проблема и процеса из с-ере

социјалнополитико! &ивота мо&е бити

предмет науно! проуавања

• Предмет социјалне политике јесте комплексмеђусобно повезани" проблема који настају у

процесу овјеково! дјеловања у објективној

социјалној ситуацији, -ункције овјеково!

искуства у том подрују стварности иор!анизација ињеница и утврђивања норми

ради практине дјелатности



#дноси социјалне политике са дру$им наукама

• Предмет проуавања социјалне политике је веома сло&ен и

повезан са предметом проуавања дру!и" друштвени" наука, којесе, свака са сво! становишта, баве проуавањем одређени"питања из домена социјалне политике

• /оцијална политика проуава овјека и релације са друштвом уцјелини3 2бо! то!а она користи дра!оцјена сазнања дру!и" наука

ији предмет конвер!ира са предметом социјалне политике• Усљед свеопште међусобне условљености и повезаности појава,

развијен је раз!ранат систем наука које изуавају овјековустварност, па је отуда и социјална политикаинтердисциплинарна, јер проуава појаве, односе и околности у

с-ери &ивотни" услова овјека, као што су рад, мо!у+ност рада,образовање и мо!у+ност образовања, здравље и мо!у+ностлијеења, заштита од ризика итд3 1на то ини синтетикикористе+и сазнања дру!и" наука -илозо-ије, социоло!ије,економије, права и политиколо!ије3



• /оцијална политика, као практина дјелатност је$

% сло&ена друштвена дјелатност,

% зависна и условљена економском основом,идеоло!ијом, политиком и свим дру!им облицима

друштвене над!радње

• 4о упу+ује на потребу синтетико! проуавања са

-илозо-ско!, социолошко!, економско!, правно! иполитико! становишта



#днос социјалне политике и филозофије

• Шта је &ивот, шта је свијет, шта је овјек основна супитања на која овјек током цијеле своје историје тра&иод!оворе, развијају+и -илозо-ију као основу сви" наука и-ормирају+и свој по!лед на свијет3 У оквиру -илозо-ије,која је обу"ватала онтолошка, !носеолошка и аксиолошка

питања, између остали", настала је и развијала се исоцијално%политика мисао

• У крилу -илозо-ије заснована су полазишта социјално%политике мисли, прије све!а у домену ду&ности, обавеза,

правде и правиности и социјално политике праксе упо!леду уења о ну&ности социјалне акције радиубла&авања велики" социјални" разлика, социјални"неједнакости и сиромаштва



• 7илозо-ска уења задр&авају се, између остало!,на утврђивању субјеката и њи"овој од!оворности

за развој друштва, а у томе на ду&ност породицеза старање о својим лановима, те у том по!ледусупсидијарне уло!е др&аве, цркве и !рађанина

• Прве развијеније социјално%политике мисли

налазимо у уењима антики" -илозо-а$8есоида, Платона, 0ристотела, /олона,9ико-рона, 2енона, 0нти-онта и дру!и"

• .ако су и -илозо-ска уења одраз сво! времена и

као таква превладавају се и мијењају, њи"ов утицајсе не !уби и она представљају дио свеколикеовјекове баштине, битно усмјеравају+и и мисаои праксу у времену и простору



• Поред -илозо-ије као најопштије науке која самопоима себе, апотом разумијева дру!е науке и теорије, развијена је и-илозо-ија рели!ије, посебно "риш+анске и исламске, каооблик друштвене свијести, која је пресудно утицала на социјално%

политику мисао и која је заснивала релативно бо!ату социјално%политику праксу, користе+и је као средство утицаја и владања

• 5ао и рационалистика -илозо-ија и -илозо-ија рели!ијепролазила је кроз низ -аза и евалуирала је у свом тумаењу ис"ватању свијета3 4ако је мијењала и с"ватања и тумаења о

питањима од знааја за социјалну политику$ својина, бо!атство,сиромаштво, једнакост, неједнакост, обавеза пома!ања3 . данассоцијална питања заузимају знаајно мјесто у интересовању-илозо-ије рели!ије и практине активности цркве

• /оцијална политика као теорија заснива се на одређеном-илозо-ском становишту о свијету, друштву и овјеку зато што је усмјерена на ону врсту дјелатности која као дио друштвенестварности за"тјева избор између више мо!у+ности



• .з -илозо-ије, социјална политика у корпус своји"

сазнања инкорпорира$

% -илозо-ско поимање вриједности 'аксиолошке

претпоставке(

% онтолошке претпоставке, садр&ане у тра&ењу

општије! од појавности и% епистемолошке, садр&ане у мо!у+ности овјека да

рационално процјењује о свијету, дру!им људима и

самом себи, да сазнањем долази до адекватне сликестварности, независно од идеја и &еља оно! ко

стварност посматра



#днос социјалне политике и социоло$ије

• Шта проуава социоло!ија? 'друштвене појаве,процесе и законитости у развоју друштва(, па и

оне који се тиу &ивотни" и радни" услова

људи и њи"ове заштите од тешко+а изазваним

социјалним слуајевима

• /оциолошка анализа појава и процеса у

друштву представља основни сазнајни оквир у

коме се развија социјална политика, а посебносоцијално%политика дјелатност у

обезбјеђивању социјалне си!урности

појединца и друштва



• /оциоло!ија и социјална политика међусобно

су повезане, на принципу односа опште! и

посебно! и међусобно се ослањају и допуњују,

јер се социоло!ија бави проуавањем општи"

друштвени" појава и законитости што користи

социјална политика, а сазнања до који" долази

социјална политика о људским потребама и

социјалним системима користи и социоло!ија



• /оциоло!ија је најопштија наука о друштву са

веома обимним предметом, што је условило

развој велико! броја посебни" социолошки"

дисциплина ија су сазнања дра!оцјена за

социјалну политику$ социоло!ија рели!ије,

социоло!ија културе, социоло!ија рада,

социоло!ија породице, социјална патоло!ија,

социјална педа!о!а, социјална еколо!ија33333

Процес настанка и -ормирања посебни"

социолошки" дисциплина је у току, с им сеупотпуњује -онд науни" сазнања уопште, а

тиме и социјалне политике



#днос социјалне политике и

политиколошке науке

• Политиколошке науке проуавају$% опште карактеристике политики" односа, процеса и система и

њи"ове законитости

% политике појаве као што су$ поријекло политики" појава,

стварање, мијењање и пропадање политики" заједница, -ормеор!анизације политики" заједница, правила и поступке помо+у

који" људи разрјешавају сукобе и доносе одлуке

% изборне системе

% политике партије, интересне !рупе, политико понашање,

политику културу, друштвене покрете и идеоло!ије и др3

• 2а социјалну политику знаај политике науке је у томе што

политику проуава као ::дјелатност усмјеравања дру!и"

дјелатности::



- Политичка теорија разматра поједине аспектесоцијалних проблема, њихов утицај на државно

јединство и снагу, као и на стабилност државе и

неопходност социјалне акције државе, како би седржава успјешно развијала

- Савремена поликотолошка теорија и теоријадржаве развија више посебних политиколошкихдисциплина о мјесту и улози државе, о њенимфункцијама нарочито у области социоекономскихправа !ато су од посебног значаја дисциплине каошто су образовна политика, стамбена политика,политика запош"авања које омогу#авају

социјалној политици да до$е до адекватнијихсазнања о проиврјечностима у друштву ипроцесима који се тичу социјалне проблематике



#днос социјалне политике и економске

науке

• ;кономска наука проуава опште облике и карактеристикепривредно! &ивота и све аспекте производње, размјене, расподјеле и потрошње као јединствен и цјеловит процес

• #и осниваи економске науке, 0дам /мит и Давид <икардо,нису мо!ли да заобиђу неке социјалне аспекте производње

као што су поло&ај произвођаа, репродукција радне сна!епроизвођаа, питање потрошње становништва и сл3

• =овјек је увијек био и остао најбитнији инилац процеса рада,односно производни" сна!а, али економска наука је ималапромјенљив став3 .мала је и не!ативан став, посебнополитика економија која се бави законима који владајупроизводњом и размјеном материјални" средстава за &ивот,сматрају+и да је овјек трошак производње3 2бо! то!а се исупроставља садр&ајним и конструктивним социјално

политиким мјерама



• Политика економија у !рађанском друштву нијепосебно разматрала социјалне аспекте рада и &ивота,тако да се социјална политика доминантно с"ватала каодруштвена пракса и подрђена економској политици3>јере имају социјално заштитни карактер !дје кљунууло!у има породица, а солидарност међу људима сматрасе милосрђем

• /авремена политика економија је превазиушла ова

стватања и за!овара социјално политике мјере зато штоза"тјеви за продуктивнијим радом подразумијевајуе-икасније кориштење људски" ресурса, што за"тјеваперманентно образовање, високосо-истицирано знање,виши &ивотни стандард, социјалну си!урност итд3

• Данас се на политика економија и социјална политиканалазе у односу међусобне условљености идетерминисаности, пошто је успјешан економски развојбитан предуслов успјешно! социјално! развоја



#днос социјалне политике и права

• 2а социјално право се сматра да је једно од средстава

социјалне политике којим се остварују њени циљеви,

нароито у дијелу који се непосредно односи на социјалнуси!урност и социјално оси!урање

• 5ористе+и право као средство, социјална политика одређује и

ње!ову садр&ину као и ње!ове опште карактеристике и

смисао• >еђусобни повратни утицај$ без права би социјална политика

била нерационална и несређена, ре!илисана правом, она је

рационализована, усмјерена, сређена, стабилизована,

успјешна и е-икасна

• Правне норме о социјалним правима људи непосредно су

одређене социјалном политиком и то су тзв3 конститутативне

правне норме, док норме које ре!улишу поступак су

ме"анизам само! правно! система



• /адр&аји који обу"ватају &ивотне услове

људи, друштвени" !рупа и појединаца

де-инишу се најширим правним актом једнеземље уставом

• Устав изра&ава циљеве социјалне политике

једне земље, али и оне који су посталиуниверзална вриједност у свијету,

вери-икована од!оварају+им документима

међународни" ор!анизација

• /оцијална политика се изра&ава и утврђује и удру!им !ранама права социјално право,

породино и радно право

# ј ј



#днос социјалне политике и социјално$

рада

• /оцијални рад је про-есионална дјелатност коју обављају високообразовани струњаци руководе+и се општим и специ-иним

знањима о социјалним појавама и проблемима, а посебно

знањима из теорије социјално! рада као науне дисциплине која

синтетизује и објашњава природу и мо!у+ности социјално! рада

као и природу појава којима се социјални рад бави

• %&'() *+,$ ''Дјелић свијета за који су социјални радници

заинтересовани јесу људи – људи који су у невољи или људи који

су повод невољи''.

• /оцијална политика бави се проуавањем одређени" социјални"

појава и проблема везани" за &ивотне и радне услове људи и

њи"ову социјалну си!урност



• / обзиром да је социјални рад саставни дио

социјалне политике, односно практина дјелатност

која се одвија радом с појединцем, радом са !рупом и радом у друштвеној заједници и у основи знаи

спровођење концепта и принципа социјалне политике,

произлази да је однос социјалне политике и

социјално! рада однос опште!, односно цјелине, премапосебном, односно према једном свом саставном

дијелу

• /а становишта односа и утицаја, то знаи да су

социјална политика и социјални рад веома повезани,

да се додирују и препли+у, да су међуусловљени и

међузависни



-етоде истра.ивања социјалне политике

• <ије ::метод:: потие од !рке ријеи ::@AB*C*D::

и знаи истра&ивање, испитивање, пут и наиниспитивања

• >етод је наин испитивања, наин мишљења инаин рада

• /вака наука одређена је својим предметомпроуавања и својим методом

• >етод изуавања састоји се из три димензије,односно има три аспекта који су међусобно

нераздвојно повезани и условљени$а( теоријскаб( ло!ика ив( те"ника



/еоријска димензија метода

• 4еоријска димензија подразумијева прет"одно

знање о предмету 'појавама( које! треба даље и

дубље истра&ивати и које омо!у+ава да се

поступак сазнавања у што ве+ем степену

прила!оди предмету како би овај био штопотпуније спознат

• 4еоријски приступ утие на наин истра&ивања

најнепосредније преко избора "ипотеза којима

свако науно истра&ивање поиње



0о$ичка димензија метода • 9о!ика димензија знаи примјену правила

истинито! мишљења и закљуивања, логике као -илозо-ске дисциплине која упу+ује на

редосљед радњи које у истра&ивању треба

предузети да би се дошло до истине о предмету

проуавања

• 9о!ика димензија у истра&ивању је пут од

познато! ка непознатом које треба спознати,

односно провјерити и доказати постављене"ипотезе као истините или нетане



/еничка димензија метода

• 4е"ника димензија или те"ника истра&ивања

знаи практине радње поступке који се

примјењују у процесу истра&ивања, нароитоемпиријски", и који омо!у+авају рационално

дола&ење до сазнања о предмету проуавања

• Постоје разлиите те"нике за прикупљање,

класи-иковање, приказивање и тумаењеприкупљене !рађе и оне се понекад називају и

::методе у у&ем смислу::



• /оцијална политика као наука проуава

једно широко, сло&ено и осјетљивоподрује друштвене дјелатности радне

и &ивотне услове људи и друштвени"

!рупа и у томе примјењује основне

методе друштвени" наука и посебне

науне методе и поступке



#сновни научни методи

% Позитивизам

% >етод разумијевања

% 5ритико дијалектики методи

% >етодолошки структурализам и

-ункционализам

% 5омпаративни метод



Позитивизам

• Полази од то!а да је истинито само оно сазнање које

се заснива искљуиво на ињеницама, искуству истро!им законима

• 1снива ово! метода је 1!ист 5онт 'EFGHEHIF(,који је, под сна&ним утицајем природни" наука

-изике и биоло!ије, развио и основне принципеово! науно! метода$

E( предмет сви" емпиријски" наука су

емпиријске ињенице, оне које се мо!у опа&ати ина њима изводити судови о ињеницама, па сесу!ерише посматрање друштвени" ињеница наисти наин како се посматрају и ствари



J( субјекти сазнања констатују

емпиријске ињенице у судовима

опа&ања

K( емпиријске ињенице с"ватају се у

смислу емпиријски" ствари штознаи да се и друштвене науке

заснивају на основама природно%

науно! сазнања и на језику -изике

као јединственом и прецизном

језику сви" уења и сазнања



• 2а 5онта је аналитико%дидактика

метода најопштија и најва&нија метода

од које треба по+и у сваком истра&ивању• /оциолошко сазнање мора бити

засновано на директним посматрањима

-еномена који се изуавају3 Признају сеињенице, тј3 само они подаци који се

мо!у улима дознати, опипати и видјети



• 1ва оријентација добила је нароито

екстреман облик у тзв3 операционализму

који друштвене појаве своди само на оно

што се мјери конкретном истра&иваком

операцијом 'интели!енција тестом,

морал питањима из упитника, класе оним што истра&ива мјери својим

показатељима(

• .скљуена је свака теоријска концепција,вриједносни судови, па и појам узроности



• Посљедице су биле радикална орјентација на-акто!ра-ију, сабирање о!ромно! броја

атомизирани" детаља и њи"ово описивање, и натај наин дола&ење до истине, односно науно!сазнања

• Позитивизам као метод карактеришу иодређени рационални елементи$ настао је каопротест против спекулација и апстракција које сеникако не мо!у провјерити, а које су

доминирале у -илозо-ији то!а доба• .нсистирање на ињеницама које су доступне

посматрању

• 2а"тјев за прецизнош+у исказа и де-иниција



• <азвијање те"нике посматрања, прикупљања

ињеница и поступака за њи"ову

класи-икацију и анализу• /оцијална политика као наука не мо&е се

заснивати на позитивистиком методу, јер

сазнајни процес није само резултат сазнавања

позитивни" ињеница, не!о ло!ико%

емпиријско! сазнања о социјално%политиким

садр&ајима и њи"ови" комбинација у широј,

теоријској равни с"ватања и тумаењакомплексни" појава, дјелатности и односа



• 5ванти-икација сви" појава мо&е да скрива

изразито квалитативна сазнања, квантитативне

скале скривају квалитативне разлиите

елемент@ и аспекте, ако се то не преводи на

језик друштвени" односа, мо&е довести доудаљавања од објашњења друштвени" појава

• Позитивистики метод и ње!ове принципе

мо!у+е је само дјелимино примјењивати у

социјално%политиким истра&ивањима



-етод разумијевања

• >акс 6ебер увео је метод у социоло!ију

• 2аснива се на -илозо-ији вриједности, за разлику одпозитивизма ију основу ине стварносни судови и

закљуци

• Полазиште$ предмет друштвени" наука ине људске

свјесне, ду"овне активности које су вриједносно! и

смисаоно! карактера

• /астоји се у откривању и разумијевању стварни"

пси"ики" до&ивљаја, односно унутрашњи" мотивакоји ине смисаони основ људско! дјеловања



• <азумијевање, дакле, претпоставља истовјетност

субјекта и објекта сазнања, а од дру!и" сазнања

разликује се по томе што има највиши степен јасностии извјесности

• /војствен је само друштвеним наукама

• #ема самосталну уло!у, ве+ представља средствопомо+у ко!а се мо!у поставити науне "ипотезе, док

основни принцип науно! објашњења остаје ипак

принцип узроности

• Примјењив у науци о социјалној политици збо! то!а

што су садр&аји социјалне политике смисаоно! и

вриједносно! карактера

1 ј



1ијалектички метод

• Полазиште$ с"ватање да су све појаве међусобно

повезане и узајамно условљене

• Дијалектики метод изуава појаве као процес

преобра&аја, развитка и унутрашњи" противрјености

• 1вај метод је основни у модерним друштвеним

наукама, подразумијевају+и при томе кориш+ење ипримјену и остали" метода и примјењене методоло!ије

• 1вај метод има своје корјене у антикој -илозо-ији, а

временом су се развиле мно!е ње!ове варијанте3

#ајзнаајније су$ дијалектика антико! доба,

идеалистики дијалектики правац, материјалистики

дијалектики правац

1ијалектика античко$ доба



1ијалектика античко$ доба

• 1сновне карактеристике дијалектике антико!

доба су неодређеност, апстрактност и идеализам• #ајзнаајнији представник антике дијалектике је

8ераклит 'око ILL3 !од3 прије н3е3(

• :Mе!ово основно становиште је$ Nи+е је једно,оно што је првоO дру!о јесте битисање3

Дијалектику с"вата као$ а2 спољашњу, свестрано

размишљање, без рашлањавања душе саме

ствари б2 иманентна дијалектика предмета, којаспада у субјективно посматрање в2 објективитет

који саму дијалектику с"вата као принцип 333



• 8ераклит сматра да је истинито бивањепроцес, кретање а не би+е

• /упротности се налазе на једном истом као би+е и неби+е

• Дио је нешто разлиито од цјелине, а такође

је једно исто што је и цјелина• /упституција је цјелина и дио

• /уштинско се састоји у томе да свако разлиито, посебно, јесте разлиито од нее!

дру!о!, али не од било које! дру!о!, ве+ одсвоје! дру!о!



• /вако посебно постоји само уколико се ње!ово дру!о

садр&и по себи у ње!овом појму

• /убјективност је дру!о, а дру!о је објективност

• 8ераклит је тврдио да је вријеме прва -орма оно!а

што постаје, а реална -орма процеса је ватра која је

апсолутно укидање постојања, нестајање дру!о! иње саме

• =улно опа&ање, ако је одвојено од ума није истинито

• Предметну -орму сматрао је ипак знаајном упроцесу сазнања



3деалистички дијалектички правац

• Pлавни представник Pеор! 6ил"елм 7ридри"8е!ел

• 1ткрива противрјеност као битно својствосвако! друштвено! реалитета, природно! и

друштвено! процеса или појаве, мишљења изамисли, знања и сазнања

• По де-иницији противреност је борба

најјаи" супротности које се међусобноискљуују и међусобно поништавају, те сесукоб разрјешава превазила&ењемпротиврјености



• Qедном превазиђене противрјености нису заувјек

превазиђене, ве+ се током кретања јављају нове

противрјености

• Унутрашње противрјености су аутентини

самосвојни покретаи свако! кретања, промјене и

развоја• /ве процесе и појаве 8е!ел с"вата као развојне, а

развој се оди!рава дијалектикиO све се преобра&ава и

прелази из једно! у дру!о3 / обзиром да се као

покрета развоја утврђује унутрашња противрјеност,сам развој се оди!рава превазила&ењем

противрјености



• Дијалектика противрјеност је

битна одредба сви" процеса и појава• Nитним иниоцима сазнања 8е!ел

сматра појам и идеју и -ормира тријаду

о појму ији су ланови субјективност,објективност и идеја



• Појам се развија и ту нема прелаза из једно! удру!о, идеју с"вата као нешто што садр&и усеби сву одређеност, природа и ду" су уопште разлиити наини њено! постојања, а-илозо-ија је највиши наин с"ватања

апсолутне идеје• 2а метод мишљења и истра&ивања, који има

веома знаајно мјесто у ње!овом уењу, 8е!елсматра да је ::метода не само највиша сила,или, штавише, једина и апсолутна сила ума,ве+ такође ње!ов једини и највиши наин, дасам собом у свему нађе и сазна сама себе::



• 8е!елов дијалектики метод је идеалистики

спекулативан, полазиште му је у истом

мишљењу, а све је изведено из појма3 ;нтитетсвијета је ду", а природа је ::отуђена идеја:R

• #ајва&није кате!орије 8е!елово! метода, осимони" садр&ани" у тријадама, су би+е и

неби+е, дијалектико јединство, промјена,

прелаз, ре-лексија, развој, унутрашња

противрјеност, супротност, превазила&ење,појам идеја, апсолутни ду" и апсолутна идеја

-атеријалистички дијалектички



р ј д ј

правац

• 1сниваи ово! правца су 5арл >аркс и 7ридри"

;н!елс

• 1сновна поставка ове методе је с"ватање да је

основа све!а материја и да се она јавља у разним

комбинацијама• ::Sудско друштво је такође специјална

комбинација материје, али је оно настало

практином људском дјелатнош+у појединаца,

њи"ови" !рупа и ор!анизација333::

• 5арактеристике марксистико! метода$



р р р д

E( Дубока анализа сваке реалности долази до

противрјени" елемената 'на примјер$ позитивно ине!ативно, пролетаријат и бур&оазија, би+е и неби+е(

J( .нсистира на реалности, до које се долази

анализом и која се успоставља изла!ањем'синтетиким( и увијек је једна реалност у кретању

K( .нсистира се на особености 'квалитативној(

сваке врсте предмета који се проуавају, па ак исвако! предмета науник треба да дође до властито!

закона то! предмета$ до ње!ово! развоја



• Према с"ватању марксистике дијалектике у основи

укупно! развоја и постојања свијета стоји материја,

природа и практина људска делатност, укљуују+и иумне активности, мишљења3 . даље, све ствари у

свијету су унутар себе повезане и узајамно условљене$

садр&ајно%материјалноO просторно%временскиO

-ункционалноO каузално%!енетики и развојно

• 5ада су у питању друштвене науке, овај метод има

своји" специ-иности које су изра&ене у методуисторијско! дијалектико! материјализма



• .сторијски материјализам заснива се на

принципима$

% универзално! историјско! детерминизма

% друштвено би+е људи одређује друштвену

свијест

% примарно! знааја и уло!е друштвено%економске структуре у целокупном &ивоту

друштва

% класне борбе као једном од основни"инилаца и покретаки" сна!а историје класно!

друштва

4начење принципа Принцип



4начење принципа 5 Принцип

универзално$ историјско$ детерминизма

• /ве појаве у друштву настале су као резултатисторијско! кретања

• /ве појаве у друштву постоје у одређеној

историјској ситуацији и подло&не су промјенама и

нестајању, зависно од промјена и нестајања узрока и

услова

• 'Ништа није вјечно сем вјечно променљива, покретна

материја и закони по којима се она креће и мијења'' ;н!елс, Дијалектика природе

4 П



4начење принципа 6 Принцип

друштвено би7е људи одређује њиову

свијест

• #е!ира знаај идејни" друштвени" сна!а као

силе која покре+е развој друштва, истие узрок

који ове сна!е покре+е

• Производња и расподјела материјални"

добара, у крајњој инстанци, опредељује

друштвену свијест

• Под ::друштвеним би+ем:: се подразумијева

материјална основа



4начење принципа 5 примаран је значај

друштвено5економске структуре у цијелом

друштву

• Производња и расподјела материјални"

добара и

• 1д!оварају+и односи који из то!а

произилазе

4 б б



4начење принципа 5 класна борба

• 5ласна борба је један од основни" инилаца који

покре+е сна!е историје класно! друштва$

• ::.сторија свако! досадашње! друштва 'изузев

првобитне заједнице( јесте историја класни" борби::

• 5роз класну борбу, односно збо! класни" односа,мани-естују се економски -актори

• У социјалној политици, као примјењеној

друштвеној науци примјењује се каузално%експликативни 'узроно%објашњавају+и( метод



• /ве појаве социјално%политико!садр&аја с"ватају се као међусобно

повезане у садр.инско5материјалном8 просторно5временском8 функционалном8

каузалном и развојном по$леду• Примјена посебни" принципа

историјско%материјалистико! метода уизуавању социјалне политикепретпоставља слиједе+е$



E3 Предмет социјалне политике требаисторијски посматрати у актуелним

појавама налази се и историјско наслијеђе

J3 Појаве које изуава социјална политикатреба посматрати као дио друштвено!

универзумаK3 /ве друштвене појаве су међуусловљене и

међузависне, налазе се у одређеном односуподударности и противрјености у истовријеме, па представљају дијелове једнецјелине3 /адр&ина социјалне политике мо&есе ди-еренцирано проуавати



K3 /оцијални проблеми се релативно брзо

мијењају

T3 Појаве које ине предмет изуавања

социјалне политике треба да се изуавају

компаративно

• .зуавати и појаве које су специ-ине

• При проуавању поједини" социјални"

проблема, мјера социјалне политике и

њени" резултата, треба полазити од

цјелине



• 1пшти материјалистико%дијалектики,

односно историјско%материјалистики метод,

подразумијева примјену и посебни" науни"

метода у изуавању социјално%политики"

односа, процеса и појава, и то$

E3 0нализа % синтеза

J3 0пстракција % конкретизација

K3 Дијалектика специ-икација, односно

класи-икација

-етодолошки структурализам и



ру ур

функционализам

• >но!и елементи ово! метода налазе се у мно!им

наукама од поетка ње!ове теоријске из!радње

• 5ао основна општа метода истра&ивања развила

се тек послије Дру!о! свјетско! рата

• Полазиште с"ватање да се све сло&ене ствари ипојаве састоје од више прости" елемената и да се

науно објашњење сваке ствари и појаве састоји

из откри+а њи"ови" саставни" дијелова 'прости"елемената(, односно структуре, а затим у

утврђивању -ункција свако! елемента и њи"ове

међусобне повезаности и односа



• /а становишта примјене ово! метода на друштво, као

посебан динамики систем, у литератури се наводе

слиједе+и основни теоријско%методолошки задацисоциолошки" истра&ивања$

E( истра&ити структуру и све иниоце, дијелове

и ор!ане друштва

J( истра&ити -ункцију свако! иниоца, дијела и

ор!ана друштва, као и -ункционисање друштвено!

система уопште, и

K( извршити истра&ивања настанка и развитка

друштвени" структура

По <оберту >ертону паради!ме



По <оберту >ертону паради!ме

структуралистико%-ункционалне

анализе су слиједе+е$

E( Детаљан опис структуре друштвене

појаве, нароито друштвени" !рупа,њи"ови" ланова, њи"ови" друштвени"

позиција и -ункција морају се

прецизирати и забиље&ити каопротоколарни ставови истра&ивања



J( .збор, анализа и опис не само типини" истандардни" не!о нароито атипини" и

нестандардни" -ункција, односнопонашања свако! лана друштвене !рупе3

#ароито су ва&на запа&ања::алтернативни" понашања:: јер се наоснову њи" мо&е одредити разноликост

једне друштвене појаве, која се истра&ује,а тиме и ::дијапазон промјенљивости:: те

појаве, на примјер породице или радне!рупе, или !рупе криминалаца итд3



K( Утврђивање знааја -ункције појединаца или!рупе или !рупа у одређеној друштвеној

заједници на основу критеријума вредносни"норми дјелања и понашања које ва&е у тојзаједници или !рупи3 1во је моменатутврђивања или одређивања вриједности,

ран!а, знааја -ункције коју обавља илипонашања ланова !рупе

• 1ткри+е, утврђивање и уношење у протоколистра&ивања сви" уоени" мотива, како

кон-ормистико! тако, нароито,некон-ормистико! и девјантно! понашањаланова друштвени" !рупа



I( Уоавање и издвајање општи"

правилности, односно законитости

одређени" друштвени" -ункција

ланова друштва, посебно

откривање дејства латентни"

-ункција '>ертон је увео, поред

појма ::-ункција:: и појмове

::дис-ункција:: и ::латентна -ункција::(

• Примјена структуралистико%-ункционалне методе



Примјена структуралистико -ункционалне методе

у социјалној политици ну&но подразумијева$

E( прет"одно појмовно одређивање предмета, односно јединице појаве која се истра&ује

J( одређивање основни" инилаца у којима се јавља

појава која се проуава путем постављени"

"ипотеза

K( откривање и утврђивање минимални"структурални" услова одређени" -ункција проуаване

друштвене појаве



• 5ао постулати структурално%-ункционалне методе

наводе се$

E( стандардизоване проуаване друштвенеактивности морају бити -ункционалне за цио дати

систем

J( сви посматрани видови друштвени" појава

морају вршити одређене друштвене -ункције иуло!е

K( такве друштвене -ункције су неоп"одне за

одр&авање дато! друштвено! система

• 1ви постулати примењују се у анализипарцијални" друштвени" структура, микро и макро,

као и !лобални" друштвени" структура



• 1сновна критика структурално%

-ункционалне методе истра&ивања

указује да се у њеној примјени сматра

најва&нијим задатком истра&ивање

-ункционалне зависности, односно

условљености друштвени" појава, а

да се најеш+е запоставља или

изоставља истра&ивање узрони"

односа, прелаза и развоја друштвени"

појава



9омпаративни метод

• Qедан од најосновнији" метода сазнавања, каошто су то анализа и синтеза

• =есто се примјењује збо! то!а што свако

суоавање са неком новом или дру!аијомпојавом неминовно условљава поређење са

познатом или ве+ истра&еном појавом

• Уло!а у процесима сазнавања$ без поређења

није мо!у+е утврђивање ни слиности ни

истовјетности, а такође ни разлика и

супротности својстава појава



• Примјена$ мо!у+а је у условима

постојања сродни" или слини"

појава разни" врста једно! рода појава3

1н се мо&е примјенити и у

истра&ивању разлиити" родова,

односно разлиити" врста, мада се у

таквим слуајевима не пости&у

е-екти као код поређења слини"

појава

• Примјена ово! метода претпоставља$



E( утврђивање основни" слиности и истовјетности

социјално%политики" садр&ајаJ( постављање основни" "ипотеза тако да нова

појава има слина својства, слину структуру,

ор!анизацију, облике, везе, процесе, односе и понашања

K( повезаност постављене "ипотезе, као ипретпостављене слиности

T( систематско и што потпуније упоређивање

својстава од раније познати" појава и појаве која се

истра&ујеI( класи-иковање нове појаве у оквиру или

систему прошло! сазнања



• 2ависно од то!а да ли се пореде поједини дијеловидвије појаве или појаве у цјелини, постоје

парцијалне и !лобалне компаративне анализе• У примјени компаративно! метода најва&нијициљеви су$E( 1пис структуре, -ункције и понашања двију или

више појава које се истра&ују, при ему требаоткрити слиности и разлиитости ти" појава, затим,ако је мо!у+е на основу поређења откритиприроду нове појаве као и предности и недостаткепоједини" аспеката појава које се упоређују



J( 5ласи-икација новосазнате појаве иодређивање мјеста 'систематизација(

свакој од ови" појава, односно врстапојава у систему ти" појаваK( 1ткри+е или пра+ење развоја,односно еволуције, ста!нације или

ре!ресије одређене врсте појава

• 5омпаративни метод индиректнодоприноси !енерализацији, науном

објашњењу и науном предвиђању



• #едостаци ово! метода$

E( Mе!ово претјерано ослањање наеволуционистике теорије које су до&ивјеле

оправдане критике, док се у друштвено%

историјским истра&ивањима полазило одунапријед усвојени" еволуционистики"

с"ема за које се тра&ила потврда у

емпиријском материјалу који је есто био

непоуздан и непотпун



J( #едостатак ::теоријске издр&љивости:: у

прављењу !енерализација и постављање

недовољно основани" закона развитка

појава које се истра&ују

K( #еосноване и претјеране наде да +е се

бројним најновијим истра&ивакимпоступцима 'те"никама( и без опште! и

посебни" социолошки" метода бити у

стању да се продре у суштину изуавани"

социјални" -еномена и процеса

• 5ао о!раниења наводе се и$



5ао о!раниења наводе се и$

• Пола&ење од, или кориш+ење,

неадекватни", непоуздани" инедовољни" емпиријски" података о

појавама које се упоређују

• Потпуно или дјелимино по!решноутврђене полазне анало!ије

• #едовољно критико постављање и

кориш+ење "ипотеза о слиности или разлиитости својстава појава које се

истра&ују



• .звођење неосновани" или претјерани"

"ипотетики" !енерализација о

анало!ијама појава, а из наведени"

мо!у+и" о!раниења мо!у+е су и

по!решке у класи-икацијама и

систематизацији појава• .ма широку примјену у изуавању

упоредни" система и садр&аја социјалне

политике

Посебни методи



• >етод посматрања

• >етод анализе садр&аја

• >етод испитивања

• >етод експеримента

• /татистики метод

-етод посматрања



• Посматрање је наин сакупљања података о актулним

појавама и до!ађајима који се врши путем ула вида иула слу"а, а мо!у+е је и до&ивљајем, и тада је рије о

посматрању са уествовањем

• Потребна је израда протокола посматрања, име се

унапријед де-инише шта +е се посматрати, како +е се

посматрати и вријеме посматрања

• Посматрањем се долази до ор!инални" и аутентини"

података који обезбјеђују висок степенвјеродостојности и поузданости

• 1!раниења ово! метода су$ мо!у се



истра&ивати актуелне појаве, а протекле само

на основу опа&ања и се+ања дру!и" који су

појаву посматрали у тренутку дешавања• 2а одређење предмета посматрања мо!у+ности

су о!раниене

•4ешко+е у систематиности посматрања,посебно код масовни", распрострањени" и

ду!отрајни" појава

• . поред о!раниења метод има

најраспрострањенију примјену и по!одан је заприкупљање података везани" за

мани-естацију социјални" проблема,

-ункционисања социјални" институција333333

-етод анализе садр.аја



• >еђу бројним де-иницијама ово! метода најеш+е се

наводи Nерелсонова, по којој је анализа садр&аја

истра&ивака те"ника за објективно, систематско иквантитативно описивање мани-естно! садр&аја

комуникације

•0нализа садр&аја докумената је метод изуавањапосредством документовано! исказа аутора о неком

протеклом до!ађају, процесу, друштвеном кретању,

проблему, мјерама33333



• 0нализа садр&аја мора испуњавати за"тјевојективности, што знаи да мора бити спроведена

на унапријед утврђен наин, затим за"тјевсистематичности анализа се мора вршити нацјелокупном садр&ају или на репрезентативноодабраном узорку то! садр&аја, и, на крају, мора се

анализирати садр&ај који је видљив• У друштвеним наукама овај метод је високозаступљен, незамјенљив, неоп"одан, поуздан којим сеизуавају поред протекли" појава и садашњи до!ађаји

• 1вом методом долазимо до сазнања о разлозима имотивима предузимања социјално политики" мјераи акција, те условљености вођења садр&ајнесоцијалне политике

-етод испитивања



• .спитивање је један од најстарији" и најиш+е

употребљавани" наина прикупљања података• .спитивање је метод прикупљања података

путем исказа вербално и примјеном анкете

писмено

• . у једном и у дру!ом слуају до података се

долази постављањем питања

• Писмени наин постављања питања и

од!оварања назива се упитником или анкетом, аусмени интервјуом или раз!овором



Претпоставке за примјену ово$ метода

• Да је испитаник вољан 'мотивисан( да

саопштава податке

•Да је у стању 'да је способан( да пру&и релевантне ин-ормације

• Да и истра&ива 'испитива( и испитаник

употребљавају у комуникацији симболе са

истим знаењем, тј3 да је добра комуникацијамо!у+а

#$раничености метода испитивања



#$раничености метода испитивања

• /елективност, непотпуност, нетаност,

неор!иналност и код испитаника ииспитиваа

• Подаци су необјективна основа за

аналитиара, односно до доласка довалидни" судова и закљуака

• 1дређено је вриједносним системом,моралним нормама, стањем ду"а иин-ормисанош+у појединца, што битноутие на с"ватања о потреби или потребипредузимања социјално политики"

мјера и акција



-етод експеримента

• .ма широку примјену у природним

наукама !дје је, поред изуавања

природни" проблема, веома заступљен уистра&ивању ново!

• У социјалној политици "умани и етики



разлози о!раниавају примјену ово! метода у

дијелу којим би се евентуално по!оршали

услови &ивота, рада и социјалне си!урности уцјелини они" који би били изло&ени дејству

експеримента

• >о!у+е !а је примјењивати у испитивању

е-икасности рада институција као и дејства

одређени" мјера у појединим подрујима

социјалне политике 'са!ледавање, вредновање

и мјерење њи"ове е-икасности(3 1!раниењасу материјалне природе и идеолошки"

с"ватања

"татистички метод



• /татистиким методом се врши испитивање

карактеристика појава у маси слуајева• /татистиком методом се пости&е квантитативно и

квалитативно пра+ење и проуавање појава које се јављају у области друштвено! &ивота

• #а основу нумерики" података окарактеристикама 'ињеницама(, математикомобрадом се из!рађују показатељи који слу&е каокритеријум да се утврди квантитативни, па и

квалитативни знаај особености појава у маси• Утврђене ињенице се систематизују и упоређују3

4ако мо&емо упоредити појаве у прошлости,садашњости и мјерити утицај познати" -актора на

развојни тренд појаве

• У примјени статистике методе -азе су$



E( Прикупљање, одабирање, избор и утврђивање

статистике масе

J( /татистика анализа којом се мо!у утврдити$структура масовни" појава 'проценти и пропорције(,

карактеристике масовни" појава 'средње велиине(,

динамика развитка масовни" појава 'стопе раста,

индексни бројеви и тренд( и узајамне везе и утицаји међупојавама 'кое-ицијенти(

K( 4абеларно и !ра-ико представљање

T( 1цјена или суд о правој средини цијеле скупине

I( .звођење општи" закљуака

• /татистики метод се широко примјењује у проуавању

&ивотно! стандарда дости!нуто! нивоа и промјена



4акључно о методама

• У изуавању социјалне политике и њени"подсистема 'образовање, здравство, социјалнообезбјеђење( неоп"одна је истовремена

примјена више метода како би се избје!ламетодска једностраност

• >ултипликована примјена метода омо!у+авасвестрано изуавање појава и то са

становишта$ узрока и посљедица 'етиоло!ије(,облика 'мор-оло!ије( и појава и веза измеђупојава '-еноменоло!ије(



4 ј б ј



4аједничка8 суштинска обиље.ја

социјалне политике

• .сторијска кате!орија

• 5ласна кате!орија

• Uивилизацијска кате!орија• Универзална природа социјалне политике

3сторијска кате$орија



р ј р ј

• /авремене правне и политике институције,

доктрине, принципе и односе који представљајуоснове социјално%политики" система у појединимземљама било би тешко разумјети ако не би биопознат прет"одни развој доктрина, институција и

односа у друштву• Потребно је знати како је текао њи"ов развој и како су

крупне друштвено%економске промјене утицале нањи"

• Познато је да се ::историја изуава да би сепревазилазила:R

• 1на пома&е да се овек боље сналази у садашњости ида предвиђа буду+ност

• 2а развој социјалне политике од изузетно! знааја је

културно наслијеђе које је свјесно преношење стеени"



културно наслијеђе, које је свјесно преношење стеени"

искустава и знања

• Полазиште разматрања историјске компоненте је$ свепојаве су узајамно условљене, налазе се у сталном

кретању 'промјенама( и подлије&у постепеним

квантитативним и скоковитим промјенама

• Узроци такви" кретања мо!у се на+и у супротностима

противрјеностима које се налазе у самим друштвеним

појавама

• Nитно је$ да се ињенице повезују према временском редосљеду, полазе+и од прет"одно! ка слиједе+ем

• .сторијске ињенице у социјалној политици

освјетљавају се уз помо+ података економско!



освјетљавају се уз помо+ података економско!,

политико! и културно! карактера

• Посебан знаај у проуавању прошлости имаса!ледавање др&аве њене ор!анизације и њени"

-ункција, вршење власти итд3, затим одређени домени

права као скупа правила понашања које прописује или

примјењује др&ава у социјалној области, знаајно је пратити и развој друштвени" ор!анизација,

удру&ења, политики" партија, про-есионални",

вјерски" и дру!и" ор!анизација које настају у крилу

друштва и које стварају своје ор!ане и своја правила

понашања што на разлиит наин, директно или

индиректно, утие на развој социјалне политике

• /оцијална политика савремено! доба -ормира се и под

дејством историјско! наслеђа



дејством историјско! наслеђа

• .сторијски развој социјалне политике био је у складу са

друштвено%економским развојем и у разлиитим земљама

одвијао се и под дејством унутрашњи" и међународни" услова

• 1д унутрашњи" услова битни су поло&ај, ор!анизованост и

борба раднике класе

• /пољни услови % најва&нији је међународни поло&ај

конкретне земље '!ео!ра-ски поло&ај, колонијална освајања и

бо!атство стеено експлоатацијом колонија, близина !лавни"

тр!оваки" путева и стратешки војни поло&ај

• 5ада је у питању Nосна и 8ерце!овина <епублика /рпска,

треба имати у виду разлиите политике системе који су се у

протеклом периоду -ормирали на њеној територији

9ласна кате$орија



р ј

• У сваком !лобалном друштву 'изузев

најпростији" племенски" заједница(, људиобављају разлиите -ункције у друштвеној

подјели рада, заузимају разлиите поло&аје на

љествици друштвене "ијерар"ијеO у

разлиитом степену уествују у расподјели

друштвене мо+и, материјални" и дру!и"

вриједности и у!леда

• У науци постоје разлиита тумаења односастрати-икацијске 'слојне( структуре и класне

структуре друштва

• /ва постоје+а становишта мо!у се разврстати



/ва постоје+а становишта мо!у се разврстати

у три слиједе+е !рупе$

E3 Подјела на класе сматра се једином релевантном друштвеном подјеломO класе, класна

свијест и класна борба су основне покретаке сна!е

друштвено%историјско! развитка и класе представљају

основну аналитику кате!орију за анализу друштвено!кон-ликта и развоја3 Подјела на класе сматра се

!лавном подјелом, а подјела на слојеве 'стратуме(

сматра се споредном, те се у науци и посматрају

одвојеном3 Qедан слој мо&е припадати разлиитим

класама 'интили!енција(

• J Појам страти-икације је највиши појам



J3 Појам страти-икације је највиши појам

који обу"вата подјелу друштва на класе 'као

посебан облик страти-икације( и све дру!естрати-икацијске облике 'касте, стале&е,

елите, про-есионалне слојеве итд3(

• K3 4ре+и приступ "еуристики је плодоносан,

нароито за истра&ивање савремени"постиндустријски" друштава у којима више

не постоји стро!а подјела на економски,

политики и културно врсто структуриране

класе

• >арксова де-иниција класе !ласи$ ::Уколико милиони

породица &иве под економским условима који њи"ов



породица &иве под економским условима који њи"ов

наин &ивота, њи"ове интересе и њи"ово образовање

одвајају од наина &ивота, интереса и образовањадру!и" класа и њима и" непријатељски

супротстављају, утолико они ине класу:: 'у

1самнаестом бримеру 9уја Nонапарте(

• У овој де-иницији уоавају се три битна елемента$E( анта!онистики економски услови &ивота

J( наин &ивота, интереси и образовање, који зависе

од економски" услова 'у класном друштву не мо&е

постојати један и једнак наин &ивота за све људе(

K( непријатељска супротстављеност класа која води

до непрекидне класне борбе

• У недовршеном VVV тому 5апитала >аркс !овори о



У недовршеном VVV тому 5апитала, >аркс !овори о

три модерне класе$

радницима &иве од најамнине капиталистима &иве од про-ита

земљовласницима &иве од ренте

• 5ао класно обиље&је >аркс истие наин

расподјеле у друштву• У !рађанској социоло!ији постоје мно!е теорије о

класној подјели и појму класа, које обино узимају

поједине -акторе и, придају+и им сна!у одлуују+е!,

настоје да одреде критеријуме за класну подјелу

капиталистико! друштва уопште

• #еки теоретиари сматрају да се класе разликују на

основу мно!и" елемената Данас се !овори о



основу мно!и" елемената3 Данас се !овори о

слиједе+им класама$

6 6иша класа бо!ати '::стари:: и ::нови::(

6 /редња класа они који раде у мно!им и

разлиитим про-есијама и занимањима

6 <адника класа виша, коју ине 56 радници и

ни&а, коју ине неквали-иковани и

полуквали-иковани радници

6 #ајни&а класа непривиле!ована мањина

која има најни&и &ивотни стандард у цјелокупној

популацији

• У овој класној структури промјене теку даље и настају



У овој класној структури промјене теку даље и настају

нови стратуми или слојеви$

про-есионалци,

менаWери,

администратори, бијели оковратници,

плави оковратници,

разлике у поло&ају према полу,

према раси, нацији итд3

• 4акође др&ава право и политике



• 4акође, др&ава, право и политикеор!анизације су класне кате!орије, са!ласноинтересима друштвени" слојева које заступају,а у зависности од то!а како с"ватају законену&ности, оне опредјељују карактер,садр&ину и правце социјалне политике којуодређују

• .деолошка над!радња тј3 друштвена свијест X@-актор који развија социјално%политикумисао

• #аука, као највиши облик над!радње, без

сумње најсло&еније опредјељује социјалнуполитику која је конституисана као посебнанауна дисциплина

• /оцијална политика зависи од цјелине дато!а



/оцијална политика зависи од цјелине дато!а

друштва она је дио, елеменат али и -актор

те цјелине дијели судбину дато! друштва• Припадност социјалне политике свеукупности

такође је разлиито! степена, што зависи од

степена економско! и културно! развоја дато!

друштва и од ње!ово! карактера

• Што је развијеност ве+а и социјална политика

је више инте!рисана у !лобалну политику и

развој дато! друштва и обратно

Цивилизацијска кате$орија



• ::Sудска би+а постоје на 2емљи око пола милиона

!одина3 1брада земље та основица стални"

насеља стара је, међутим, само неки" EJ LLL

!одина, док цивилизације нису старије од Y LLL

!одина3 0ко итаву досадашњу еру овјеково!

постојања замислимо као један једини дан ондамо&емо ре+и да је обрада земље настала тек у

JK аса и IY минута, а цивилизација у JK аса,

IG минута и KL секундиZ Па ипак, промјене које су

се до!одиле у посљедњи" KL секунди ово!овеково! :дана: ве+е су не!о све прет"одне::

'Pиденс(

• Промјене мно!е, веома брзе и есто



ро је е о е, ео а брзе ес о

неуољиве или неконтролисане, карактеришу

савремени тренутак цивилизације• Промјене у карактеру ор!анизације савремени"

друштава, институција и друштвени" односа,

изра&ене, између остало!, и кроз социјалне

ре-орме, знаајно мијењају услове &ивота и рада савремено! овека

• Шта је знаајно за социјалну политику?



ј ј ц ј у у

• Pлобални, универзални и цивилизацијски

процеси, као што су$ науно те"нолошка револуција

индустријализација

урбанизација

демо!ра-ска експлозија раст !раница и знааја људско! знања на

поло&ај и буду+ност овека

• /ве промјене нису увек про!ресивне



р ј у у р р

• /авремену цивилизацију карактерише

заоштравање међународни", !лобални", ре!ионални" и дру!и" видова супротности и

постојање вишедимензионални" и ду!отрајни"

криза

• #еки цивилизацијски процеси носе собом и

неке неповољне последице по велики дио

свјетске популације, као и низ неизвјесности

које утиу на поло&ај овјека у друштву, нање!ову си!урност и бла!остање

• 2аједништво потреба и проблема људскецивилизације наме+е потребу удру&ивања на



ј р у у русвјетском плану, а у условима наведени" промјенана!лашена је обавеза и од!оворност савремени"

!лобални" друштава у стварању претпоставкисоцијалне си!урности и смањења ризиканеповољни" посљедица промјена у односу на људеи њи"ове примарне заједнице

• Pрађанско друштво је покренулу мно!ецивилизацијске процесе и развило мно!е системемејра и активности које обезбјеђују ње!овоопстајање, -ункционисање, стабилност и развој

• /оцијална си!урност !рађана и увођење социјално!

оси!урања је најзнаајније цивилизацијскодости!ну+е у области социјалне политике, а свијест оси!урности овјека и потреби побољшања &ивотни"и радни" услова људи је омо!у+ила високу развијенусавремену социјалну политику

Универзална природа социјалне политике



• /ва савремена друштва старају се о социјалној си!урности

своји" !рађана, а посебно они" који се припремају за

стварање или ве+ стварају нове друштвене вриједности• >но!и извори социјалне неси!урности и социјални"

проблема имају универзални или слиан карактер, мада у

односима савремени" друштава према тим проблемима постоје

ои!ледне разлике• 1не су условљене разлиитом материјалном основом, идејно%

вриједносним системом, политиким, културним и дру!им

иниоцима

• 1но што социјалној политици даје карактер универзалности јесте доминантна свијест и с"ватање да без комплексне

социјалне политике нема ни друштвене стабилности

• Универзализацији социјалне политике знаајан



р ц ј ц ј јдопринос дају Уједињене нације и њене а!енције,својим документима и својим активностима$

E( Универзална декларација о правима овјека 'EGTH( поред дру!и" права истицање права

на социјално оси!урање, стандар &ивота,

права &ена, мајки, дјеце

J( Пакт о економским, социјалним и културним

правима овјека 'EGYY(% социјална права се

прецизирају и потенцирају, обаваза

спровођења од стране др&ава

K( Декларација 1р!анизације уједињени" нација о социјалном напретку и развоју 'EGYG(

T( 5онвенција о правима дјетета 'EGHG(,



I( <езолуција KI[IY Pенералне скупштине о

међународној страте!ији развоја за тре+у декаду У# за развој 'EGHL(

Y( Декларација за социјални развој и Про!рам

акције усвојени на /вјетском самиту за социјални развој одр&аном EGGI3 !одине у

5опен"а!ену

F( Дру!и /вјетски самит за социјални развој одр&ан у \еневи EGGG3 !одине, на којем је

извршена евалуација пости!нути" резултата

између два самита итд3

• 2наај непосредни" акција 1У# и њени"



ј р д ц ј

а!енција у остваривању социјалне

си!урности и развоја земаља у развоју• ;вропска унија и социјална политика$

Nијела књи!а, ;вропска социјална

повеља, >одел отворене координације,;вропски социјални -онд

• Универзализацији социјалне политике доприносе и$



р ј ј р

% те"нолошки про!рес и развој који условљавајувелику покретљивост радне сна!е, а последино

билатералне и међународне у!оворе у области рада

% !лобализација као свјетски процес који знаи свеширу и све дубљу повезаност и међузависност све

ве+е! броја друштава, нове облике ор!анизације, мо+и,

утицаја и "ијерар"ије3 #астаје нови свијет

постиндустријско друштво које доноси мно!етранс-ормације

#пшти принципи социјалне



политике

• ]д карактера конкретно! друштвено! система и

концепције социјалне политике зависе њени општи

принципи

• 1ни одра&авају конкретан вриједносни систем, тј3под утицајем су -илозо-ски" с"ватања, морала,

рели!ије, идеоло!ије

• У крајњој инстанци представљају интересе

владају+е структуре, у суштини су диоцивилизацијски" тековина и универзалне баштине

овјеанства

• 1пшти принципи социјалне политике су$



1пшти принципи социјалне политике су$

E( солидарност

J( узајамност

K( "уманизам

T( социјална правда

• У разлиитим друштвима ови принципи имају разлиито



знаење, карактер и -ункцију3 4о је посљедица разлиити"

економски", продукциони", идеолошки", политики",

културни", етики" односа, историјски" услова,

друштвени" односа и стремљења

• Постоје и дру!и принципи социјалне политике$

принцип субсидијарности

принцип лине слободе

принцип лине од!оворности

принцип ко"ерентности дијелова система

социјално! обезбијеђења

"олидарност

• = ј ј б + ј ј б ј



• =овјек је друштвено би+е и од најраније! доба је

упу+ен на дру!е људе

• .сторијски, упу+еност и међусобни односи ослањањаи пома!ања је била разлиита од рода, настанак

др&аве, уло!е рели!ије,

• 4ермин ::солидарност:: је латинско! поријекла, а

ње!ова појава везује се за римско обли!ационо право укојем је изра&авао међусобни однос ве+е! броја

ду&ника према повјериоцу3 =ланови !рупе ду&ника

међусобно су се налазили у односу !" #$%!&(, што је

знаило да су солидарно од!оварали за ду!, односномеђу њима је ва&ило правило$ ::Qедан за све сви за

једно!а::

4ермин ::солидарност:: има више знаења и то$



4ермин солидарност има више знаења, и то$

E( једнодушност, заједнико мишљење, зајед% ника мишљења

J( заједнике обавезе, узајамна од!оворност,

свијест о потреби узајамне од!оворности

K( осје+ање повезаности међу људима

T( стабилност, врстина, постојаност

I( сло&еност и смисао за заједништво

• 1блици испољавања и саставни елементи



солидарности$

% /адр&ина солидарности

% .нтензитет солидарности

% 6риједносни критеријум

% /тановиште друштвено! система

"



"адр.ина солидарности

• .нтелектуално%пси"ика 'осе+ања, мишљења,

ставови(

• >атеријална 'материјална давања(

• 0кцијска

• Услу!е 'ињења(

• 2аштита -изико! и пси"ико! инте!ритета

• /премност за заједнико сношење извесни"

посљедица

3нтезитет солидарности



р

• /аосје+ање

• .стовјетност или слиност мишљења

• >орална подршака

• 6ербална подршка

• /премност на одрицање

• /трпљење

• Давање

• .зла!ање ризику

• \ртвовање властити" вриједности

• :риједносни критеријум$



:риједносни критеријум$

%позитивна или не!ативна

% социјална или асоцијална

• "тановиште друштвено$ система;

% друштвено санкционисана и

институционализована% -ормално необавезна

П



Приступи и $ледишта о солидарности

• У теорији су од краја ^V^ вијека развијени

бројни приступи и !ледишта о појму

солидарност и ње!овој -ункцији

• 1н се јавља и разматра у оквиру права,

социоло!ије, пси"оло!ије, економије,

политиколо!ије и социјалне политике, па се, с

обзиром на разлиите предмете проуавања

ови" науни" дисциплина и методе које оне

примјењују, разлиито де-инише и тумаи

• Pледишта Д3 9аки+еви+$ ор!анско%солидаристико у крилу

- - ј + -



-илозо-ије "риш+анства, Диркемово -ункционалистико

!ледиште и марксистики приступ са становишта уења о

разотуђењу овека

• /3 Пејанови+$ У аксиолошком смислу солидарност се мо&е

одредити као ду"овни и морални принцип, наело норма, под

којим се подразумијева дјеловање и усмјереност појединаца ка

сједињавању с дру!им људима и заједницом, уз истовременопревазила&ење партикуларности, е!оизма и лини" интереса,

респектују+и битна наела "уманитета и темељни" вриједности3

1снова солидарности је у емоционално вриједносном ставу да је

ду&ност овјека да пру&и моралну, материјалну и дру!е облике

подршке и помо+ионима којима је неоп"одна, а да при томе не оекује никакав

реципроцитет

• У савременој социјалној политици



солидарност се с"вата као кате!орија која

припада вриједносном систему дато! друштва,док у социјалној политици као практиној

делатности представља темељан принцип који

је у!лавном друштвено санкционисан и

институционализован3• /авремени системи социјалне си!урности

заснивају се на овом принципу

Узајамност



• Појам ::узајамност:: есто се употребљава уз појам

::солидарност::, као прате+и, а понекад и као синоним• 1знаава однос међу људима, интеракције у

заједници3 У покушајима де-инисања ово! појма,

у!лавном му се дају три знаења$

E( поистове+ује се са појмом солидарност

J( даје му се шире знаење од солидарности

K( даје му се у&е знаење од солидарности

• Према у&ем знаењу, ознаава узајамна

ј



реципрона права и ду&ности, наизмјениан

однос

• Узајамност се испољава у породици, у

про-есионалном раду, у у&им и ширим

друштвеним заједницама

• У односима међу људима, примјена ово!принципа знаи реципроцитет у правима и

обавезама што се заснива на међусобним

интересима и међусобној повезаности

• Узајамност има своје друштвено%економске, идејно%

ј ј



вриједносне, политике и правне димензије$

% испољава се и као друштвена свијест о потреби

обезбјеђивања социјалне си!урности за све ланове

заједнице

% као осје+ање моралне ду&ности у по!ледупотребе узајамно! пома!ања

% као осје+ај заједништва и саосе+ања са оним

лановима сопствене или неке дру!е заједнице који су

по!ођени неким неповољним околностима илидо!ађајима и који &иве у неповољним условима

• Узајамност се испољава и кроз дјелатност

бј



разлиити" субјеката у оквиру друштвене

ор!анизације, посебно у оквиру система

социјално! оси!урања, и има одређене

садр&аје, нормативно санкционисане, са јасно

утврђеним циљевима

• У социјалној политици као практиној

дјелатности, узајамност је незаобилазни

принцип, посебно у систему социјалне

си!урности

<уманизам



• 4ермин ::"уманизам:: потие од латинске реи

)(*"!+*- што знаи$

поовјеити

дати облик и природу какви људима доликују

наинити овјеним

уљудити, уљуђивати

• 5ао културни и -илозо-ско%етики покрет јавља се у

^V_ ј . ј ј ј



^V_ вијеку, у .талији, у вријеме када је поео

на!овјештај нове друштвене епо"е капитализма

• Nио је то отпор на до!матска уења "риш+анске

рели!ије и !отово општу окренутост бо!у као

апстрактном ду"у, а не овјеку као конкретном био%

пси"иком би+у

• / позивом на антику и римску -илозо-ију и културу,

"уманизам је, заједно са ренесансом, отворио ново

по!лавље у историји људско! друштва, про&имају+и

ве+ више од шест вијекова и науку и праксу

овјеково! &ивљења, непрекидно шире+и ипомјерају+и !ранице сво! домета

• <азвијању етико%-илозо-ске основе "уманизма,знаајан допринос дао је немаки -илозо- ;мануел

5ант



5ант

• 5антов кате!орики императив

E( ''ади тако да максима твоје воље мо/е да

ва/и као принцип општег законодавства''

J( ::<ади тако да овјеанство, како у својојлиности тако и у линости свако! дру!о!, увијек

узимаш као циљ, а никад као средство::

K( ::.деално царство циљева:: 'овјек као циљ(

представља синтезу прва два принципа по којима::узимање овеанства у својој линости и линости

дру!о! треба да ва&и као опште правило понашања

сви" људи::

• 2наајан допринос развоју "уманизма као покрета дали

су >аркс и ;н!елс својим уењима о путевима и



су >аркс и ;н!елс својим уењима о путевима и

наинима за остваривање стварне "уманизације

друштва3 Полазе+и од овјека као циља и вр"овневриједности у идејама, у -илозо-ији, етици,

социјално%политиким теоријама, умјетности и

култури, они су указали на потребу измјене

продукциони" односа, укидање експлоатације овјеканад овјеком и отуђења овјека од сво!а рада, од себе

само! и од друштва као услова за остваривање

"уманистико! покрета у стварности

• По мишљењу марксиста само тако се мо&е !радити

"умано друштво и овјек остварити своју !енерику

суштину

• /оцијална политика је по природи своје

ј



дјелатности радни и &ивотни услови људи

и друштвени" !рупа, инструмент за

остваривање "уманизма

• >но!и аутори истиу да је напредна социјална

политика, коју карактерише "уманизам као

основни принцип на коме се заснива,неодвојива од опште "уманизације друштва и

да се истински мо&е остварити само у

слободном и демократски уређеном друштву

"оцијална правда

• .зуавањем и де-инисањем правде баве се

- - ј



разлиите науне дисциплине -илозо-ија,

социоло!ија, политиколо!ија, право, економија,пси"оло!ија

• 5ао синоним, термин ::правда:: употребљава се за

термин ::праведност::3 >еђутим, између њи" постоје

разлике3 Праведност је израз те&њи појединца засамореализацијом, самопотврђивањем, за

достојанством

•

• ::Праведност је, наводи Nло", остварење правде :одоздо:, док је

правда нешто што је прописано :одоз!о: наметнута



правда нешто што је прописано одоз!о , наметнута

праведност, било да је израз увXерења, да је израз

природно! закона, бо&анске воље или практини за"тXев ипроизвод друштвено ор!анизоване активности заједнице,

др&аве, класе итд3:R

• Правда се де-инише, у неким слуајевима, као за"тXев ::да

свако добије оно што му припада:R• 2а Платона правда је утемељење људско! и политико!

поретка који од!овара природи

• Природа овXека, по Платону, није улна ве+ умна, отуда све

друштвене творевине треба да буду у интересу не појединацаили дијелова ве+ за добро сви" !рађана

• По 0ристотелу овјек је би+е средине, јер се

б M



налази испод бо!а, а изнад &ивотиња3 Mе!ов

циљ је заједница 'у ње!ово вријеме то је био

полис као заједница &ивота(, а праведност се

остварује у заједници

• Праведност је, ка&е 0ристотел, изра&ена у

пропорцији, односно једнаким односима, аправду с"вата као дистрибутивну, која се не

дијели свима исто ве+ према друштвеном

поло&ају 'достојанству(, и комутативну правду

која влада у међуљудским односима

• /тоика -илозо-ија '2енон( не посматра

овјека као би+е политике ве+ као би+е



овјека као би+е политике ве+ као би+е

заједнице, што знаи да су индивидуалност и

лина слобода подређени колективу

• /оцијална правда је темељна друштвена

вриједност, правило друштвено! понашања и

принцип који се тие поло&аја овјека удруштву и наина на који се врши расподјела у

друштву и између појединаца

• 5ад је рије о поло&ају овјека у друштву,

принцип социјалне правде знаи постојање



принцип социјалне правде знаи постојање

исти" слобода и права за све !рађане, без

обзира на њи"ову националну, расну,

социјалну, вјерску или политику припадност и

једнакост пред законом, без обзира на то што

се појединци међусобно разликују -изики ипси"ики, што имају разлиите способности и

таленте, разлиите потребе и аспирације и што

разлиито доприносе друштву

• У расподјели, социјална правда има за циљ

ј ј ђ



спреавање крајње неједнакости међу људима3

1стваривање то! циља преузима др&ава социјална др&ава која !арантује основну

'е!зистенцијалну( си!урност своји" !рађана,

путем социјалне политике као практине

саставне дјелатности др&аве• /оцијална правда се нароито испољава у томе

да у расподјели друштвено! производа !рађани

уествују према сопственом доприносу, али

свима мора бити обезбјеђен минимум за

задовољавање основни" потреба

• <азлиити политики и идеолошки системи

прокламују разлиита наела расподјеле друштвени"



ро ла ују разл а а ела рас одјеле дру е

добара, односно остварења социјалне правде

• Др&ава бла!остања$ полазна теза је постизање опште!бла!остања у друштву с обзиром на дости!нути ниво

материјално! бо!атства и велике економске

мо!у+ности3 /уштина концепта је прерасподјела

друштвено! бо!атства, ње!ова праведнија расподјелакоја се пости&е интервентном уло!ом др&аве

• 0н!а&овањем др&аве у економској и социјалној с-ери

пости&е се динаминији социјални развој, стабилност

и проспаритет друштва

• #еолибералистики концепт оспорава идеју

социјалне правде



социјалне правде

• Пропа!ирење принципа индивидуализма,слободно! тр&ишта и слободне конкуренције

• Уло!а др&аве у социјалној с-ери о!раниава се

само на заштиту у&и" друштвени" !рупа које

су тр&ишно ин-ериорне и без породинезаштите

#сновни чиниоци =фактори2 социјалне



политике

• 7актори који утиу на социјалну

политику бројни су и разлиити,

међусобно повезани, испреплетени и

условљени

• ;!зо!ени$ међународни

• ;ндо!ени$ 5арактеристика друштвено!система

>$зо$ени =међународни2 чиниоци



>$зо$ени =међународни2 чиниоци

• Pлобализација

• /оцијална др&ава

• Утицај 1У# на социјалну политику

• >еђународна банка за развој

• >еђународни монетарни -онд

• /вјетска тр!овинска ор!анизација

• >ултинационалне компаније и др3

"авремена кретања која доводе до



дјеловања е$зо$ени фактора

• 4е"ники, те"нолошки и науни развој

• <асту+а повезаност и условљеност рада

национални" привреда као резултатдјеловања свјетске тр!овине, инвестиција

и -инансијско! капитала

• #апредак у области саобра+аја,телекомуникација и ин-орматике

• У !рађанској науци наводи се пет основни" мотива који

условљавају међународну сарадњу и утицаје у овој области$



условљавају међународну сарадњу и утицаје у овој области$

2 0онкуренција

@2 1оцијално2етички мотив 'идеја социјалне правде( A2 3родуктивност зависи од позитивни" е-еката

социјални" мјера, а знаајан је инилац успјешности

привређивања

B2 азвојно2политички мотив заснива се на потреби бројни"нови" др&ава настали" послије Дру!о! свјетско! рата, којима

је потребна међународна подршка, помо+ и сарадња

C2 4играције

• Уопште, економски развој није више мо!у+ без економскеповезаности земаља нити је мо!у+ без респектовања социјалне

с-ере

• Pлобализација доноси мно!е промјене у



економском, социјалном и културном

развоју, у политиком ор!анизовању иуправљању системима национални"

др&ава

• /оцијална полиика је све више подутицајем !лобализациони" промјена и

процеса

>ндо$ени чиниоци =карактеристике друштвено$ система2



E3 Политики -актор

• Политики -актор је изузетно знаајан за

социјалну политику јер битно одређује$

облик својине над средствима за производњу

наин и услове њи"ово! кориш+ења

• 1сновно питање уло!е политико! -актора своди се

на то ко у једном друштву и на који наин, којим

средствима и методама утие на одређивање циљева,

приоритета, средстава и путева друштвено! развоја, ау оквиру то!а и социјалне политике као суштинске

-ункције др&аве

• Питање карактеристика друштвено! система

- ј б



као -актора социјалне политике треба

посматрати са слиједе+и" аспеката$ 5о доноси социјално%политике одлуке?

5ако се оне доносе?

5о и" спроводи?

5олико корисници имају утицаја наодлуке, односно колико су они објекат, а

колико субјекат социјалне политике?

• <азликују се два основна типа друштвено%

политики" ре&има$



политики" ре&има$

E( Демократски ако постоји

институционализован облик утицаја друштва

на апарат јавне власти, на др&аву и др&авну

политикуJ( 0утократски ако не постоји контрола

друштва над апаратом др&авне власти и над

др&авном политиком

• Политики систем представља ор!анизовануцјелину политики" дјелатности и односа,



цј у дј д ,политики" ор!анизација и институција и

политике културе, а укупност дјеловањаполитики" инилаца представља оквир у комесе одвија политики &ивот !лобално! друштва,па и ње!ова социјална политика

• . социјална политика утие на друштвенисистем и налази се у односу интеракције,међуусловљености и међузависности са њим$социјална политика је дио, али и -актор

друштвено! система и сама носикарактеристике дато! система

@D Политички чиниоци социјалне политике



• /тепен знаајности политико! система за социјалну

политику процјењује се у односу на то у којој мјериомо!у+ава !рађанима, као носиоцима суверенитета,

власти и одлуивања, да уествују у свим процесима

друштвено! одлуивања који су од судбинско!

знааја за све људе и буду+ност друштва

% 0утократски политики системи

% Демократски политики системи

• У савремено доба за политику су знаајне три кљуне

политике области$



% владавина % 'политика мо+(

% интерес % 'политика партиципација(, и% јавност % 'слободна политика комуникација(

• 0ко постоји равноте&а између ове три области, оне су

онда про&ете правом, процедурама, надле&ностима и

од!оворностима као инструментима који обезбXеђују-ункционисање у смислу демократије, а доношење

кљуни" одлука постаје дјелатност јавно! одлуивања

у друштвеној заједници о свим пословима који се

тиу њено! трајања и развоја

• Политики -актор није у потпуности

аутономан, ве+ је изло&ен сна&ном утицају, па



аутономан, ве+ је изло&ен сна&ном утицају, па

и притисцима, спољни" политики"

инилаца који нису увијек усмјерени

позитивним промјенама, ве+ есто крију у

себи интересе носилаца економске и политике

мо+и у свијету• 0ко се има у виду економска и свака дру!а

повезаност свијета, утицаји спољашњи"

политики" инилаца добијају све више на

знаају

• /оцијална политика као д`о !лобалне политике

директно зависи од политике, односно



д р д , д

укупно! контекста у коме се у савременом

тренутку налази политики -актор

• /уштинско питање политике као иниоца

социјалне политике јесте стварни и истински

развој демократије

AD >кономски односи8 процеси и систем

• ;кономски систем једно! друштва ине производне сна!е' ј ђ (



'материјална средства за рад и људи као произвођаи( и

институције и ме"анизми за доношење и имплементацијуодлука које се односе на производњу, расподјелу

• Пол /амјуелсон де-инише економски систем ::као наинна који се друштво ор!анизује да би се од!оворило на

нека темељна питања$

E( 5оја добра и услу!е треба произвести?,

J( 5ако и" треба произвести?,

K( 2а ко!а и" треба произвести?::

• 2омбарт и Перу де-инишу економски систем као

комбинацију те"ники" елемената производње




и институционално%правни" елемената, односно


и друштвено%институционални" елемената

• . у једној и у дру!ој де-иницији уоава се, као

конститутивни елеменат, свр"а производње,односно њена повезаност са друштвено%

институционалним елементима

• ;кономска основа утие на социјалну политику и

посредно и непосредно

• Посредан утицај се изра&ава на тај наин што

производне сна!е, у крајњој линији, одређују развитак

друштва продукционе политике и друштвене



друштва, продукционе, политике и друштвене

односе, док политики односи најнепосреднијеопредјељују социјалну политику

• #епосредан утицај мани-естује се кроз задовољавање

потреба људи, унапређивање њи"ови" радни" и

&ивотни" услова, смањивање социјални"неједнакости и ниво социјално! обезбјеђења

• ;кономски развој је претпоставка за остваривање

социјални" циљева, мада не постоји аутоматизам утоме, на шта указују и ставови 1У#

• У успостављању непосредни" односа, у практином

&ивоту неоп"одно је успоставити равноте&у између

материјални" обавеза и потрошње складан однос који



материјални" обавеза и потрошње, складан однос који

не+е стварати проблеме ако се троши више не!о сествара или ако се на с-еру потрошње !леда само као

на пуку потрошњу, а не као на претпоставку и услов

економско! развоја

• .сторијски осврт на развој мисли и праксе

социјалне политике показује међузависност,

међуусловљеност и комплементарност економске исоцијалне политике, па је ну&но да се оне

непрекидно усклађују

BD 1емо$рафски процеси

• У преиндустријском друштву становништво



није имало ни друштвени ни науни знаај

какав има данас3 2бо! недовољне развијености производни" сна!а, збо! ријетке

насељености и збо! карактеристика само!

становништва, производна -ункција одвијала

се у кру!у породице, па с у се и потребе

задовољавале унутар ње

• Патријар"ални наин &ивота % обављање

најва&нији" -ункција породице$ економске,васпитне, образовне, заштитне и

репродуктивне без помо+и шире заједнице

• Према процјенама демо!ра-а на поетку нашеере на 2емљи је &ивјело око JIL милиона

становника



• 5рајем ^_V вијека тај број се удвоструио идости!ао ци-ру од око ILL милиона људи

• Поновно удвоструавање остварено је за сто

!одина, односно до броја од милијарду

становника на 2емљи

• До следе+е! удвоструења прошло је само TI

!одина, што је поетком 88 вијека довело до

::демо!ра-ске експлозије::

1емо$рафска експлозија

• EGKL3 !одине на 2емљи је било двије милијарде људи



д ј д ј ј рд уд

• EGYL3 !одине три милијарде,• EGFT3 !одине етири милијарде,

• EGHF3 !одине број људи на планети порастао на пет

милијарди,

• у јулу EGGG3 !одине премашен је број од шест

милијарди

• JLEE3 !одине у свијету је седам милијарди а даље 333

• Према средњој демо!ра-ској пројекцији,становништво планете дости+и +е осам милијарди

JLJI3 !одине

• У наразвијеним земљама становништво се брзо

уве+ава, а у развијеним и земљама у



у е а а, а у раз је зе ља а у

транзицији присутан је пад нивоа рађања санеибје&но ниском стопом -ертилитета,

проду&ење људско! вијека и про!ресивно

пове+ање удјела старије! становништва у

укупној популацији• /тановништво планете развија се по дуалном

типу репродукције у коме су присутна оба

непо&ељна екстрема недовољно и

прекомјерно рађање, са ду!ороно не!ативним

импликацијама

:ријеме Просјечан људски вијек

/тари вијек EH !одина



/редњи вијек EI !одина

5рајем средње! вијека JL !одина ^_VV вијек JI !одина 5рајем ̂ _VVV вијека KL !одина 5рајем ̂ V^ вијека TL !одина Поетком ^^ вијека TY !одина /редином 88 вијека FL !одина ';вропа и /0Д(

5рајем 88 вијека 1екивано трајање';вропа и /0Д(

&ивота FY

мушкарции око HL !од3 &ене

• Пове+ање удјела старији" у укупној

структури становништва$ пове+ање



структури становништва$ пове+ање

издр&авано! становништва, пове+ањеиздатака за задовољавање потреба стари"

које рјешава социјална политика

• >и!рације становништва$ најеш+е однеразвијени" према развијеним

• /оцијална политика савремено! доба подсна&ним је утицајем демо!ра-ско!



сна&ним је утицајем демо!ра-ско!

-актора које! карактеришу свенеповољнији демо!ра-ски процеси

• 1д!овор на изра&ене проблеме је инастанак и конституисање популационе

политике којим се настоји остваритиутицај на репродуктивна понашањаиндивидуа, уз ува&авање

неприкосновено! права овјека да самодлуује о рађању$ о броју и размакуизмеђу рађања

CD 3деоло$ија

• .деоло!ија је специ-иан облик друштвене



.деоло!ија је специ-иан облик друштвене

свијести, визија друштва и стварности, концептпо којем они који задобију власт настоје да

уреде друштво и успоставе -ункције и односе,

убијеђени у исправност то! концепта и

ан!а&овани на увјеравању сви" дру!и" уње!ову адекватност у затееним условима и

датом времену

• .деолошка свијест настаје и -ормира се на два

наина$ сти"ијно и ор!анизовано

• У сваком друштву постоји више идеолошки"

праваца, који се међусобно разликују,



праваца, који се међусобно разликују,

сукобљавају и такмие, и они у!лавномодра&авају реалну друштвену структуру и

примарну друштвену страти-икацију

• 1сновни носиоци ор!анизовано! настајања

идеоло!ије су политике партије, које, кадзадобију власт, спроводе акцију усмјеравања

друштва ка одређеном циљу, односно у складу

са својом идеоло!ијом

• Д3 9аки+еви+ наводи да се термину идеоло!ија

придају два основна знаења$



E( .деоло!ија се де-инише као цјеловит

систем пси"ико! одра&авања објективне

стварности свијета од стране људи и

поједини" друштвени" скупина, као укупност

друштвене свијести одређени" обликадруштвено! обједињавања 'класе, нације,

друштвени слојеви, ор!анизације и др(3 У том

знаењу, !овори се о класној свијести,

националној свијести и идејној над!радњи

• J( .деоло!ија се де-инише као специ-ина

појава друштвене свијести која је мање или



ј ру ј ј ј

више нетана и о!раниена ::крива свијест:: о

објективној стварности до које долази усљед

подјеле рада на -изики и умни, отуђења

производа рада од овјека као ствараоца и

анта!онизма друштвени" класа• По овом с"ватању, ако идеоло!ија одра&ава

интерес ве+ине људи дато! !лобално! друштва

и ако води про!ресу, онда је она бли&а истини

и обрнуто

• 4еорија краја идеоло!ије, <ејмон 0рон, после

Дру!о! свјетско! рата % вријеме велики"



ру ј р р ј

идеоло!ија је прошло, потребан је дијало! око

суштински" питања људско! друштва

• .деоло!ија има велики и непосредан утицај на

социјалну политику јер садр&и ставове према

овјеку и вриједносну оријентацију

• У социоло!ији се истие вишеструкост уло!а

идеоло!ије, и то$ инте!ративна уло!а, уло!а



оријентације, уло!а прила!ођавања, превратника

уло!а, уло!а иденти-икације, уло!а контроле,

експресивна уло!а

• #аводи се и да су друштвене посљедице

идеолошко! наина мишљења мно!обројне и даимају разлиито дејство на &ивот друштвене

заједнице рационализацијом парцијални"

интереса они се изводе на !лобални ниво и

обезбјеђује се њи"ово задовољавање3 2ато се у јавности ствара подозрење

• У овеку идеоло!ија производи о!раниења,

самоконтролу и су&ава простор за креативно



дјеловање

• .деоло!ија нема у опцији појединца

• /оцијална политика је ну&но идеолошки

детерминисана

ED "истем вриједности

• 6риједностима се изра&авају те&ње, намјере,



по&ељна стања итд3

• У одређивању циљева друштва, полази се од

вриједности

• 6риједностима се усмјеравају људи да реализују

одређену друштвену праксу, а истовремено

вриједности слу&е као критеријум за оцјену

ваљаности одређене праксе

• #еке од вриједности имају знаај паради!ме и без њи"

није мо!у+е !радити социјалну политику као теоријску

дисциплину, а ни као практину дјелатност

• Појам вриједности је апстрактан

• Mе!ова конкретизација се врши кроз праксу



р ц ј р р р у

• 1д концепције одређене социјалне политикезависи и становиште о томе шта се сматра

вриједностима социјалне политике, односно

које су то аксиолошке кате!орије

паради!матске за социјалну политику, анароито шта се у садр&ајном по!леду

подразумијева под одређеном вриједносном

кате!оријом

• <азлике су условљене интересима и уверењима

поједини" социјални" !рупација и њи"овим утицајем у

!рађењу одређене теоријске концепције и праксе



!рађењу одређене теоријске концепције и праксе

социјалне политике• Према томе, аксиолошке претпоставке социјалне

политике на темељу који" је мо!у+е !радити њену

паради!му су, с једне стране, потребе, и, с дру!е стране,

одређени број вриједности

6риједности се изра&авају писаним 'нормативни

поредак( и неписаним правилима понашања, поступања

и успостављања односа3 #еке вриједности имају трајан

статус јер су присутне од настанка цивилизовани"

друштава, а неке одређен јер су настале у разлиитиметапама друштвено! развитка

• 5ичај је неписана норма, ду!отрајни,

устаљени наин понашања у одређеним

ј ј ј ј



ситуацијама, који се остварује у једном

-ормално неинституционализованом и

неор!анизованом колективитету и за ије се

непридр&авање сносе, такође,

неинституционализоване санкције разни"врста моралне, мистине, сатирине, па и

-изике, које примењује друштвена !рупа, па

је појединцу тешко да се од њи" заштити

• 1биај је изразит традицијски образац, мада је

традиција шири појам од обиаја и обу"вата

ј



и дру!а правила, вјеровања и знања

• Друштва у којима је понашање ре!улисано

прете&но традицијом, називају се

традиционална друштва, а традиционализам

као вриједносна оријентација постоји и умодерним друштвима

• 1биаји и традиције пома&у одр&авању

друштвено! и ду"овно! континуитета, па и

културно! идентитета

• Постоји више врста обиаја$

E( 1биаји уз послове моба, прело,



посијело итд3

J( >едицински обиаји намјењени

оувању здравља и лијеењу од разни"

болести справљањем тзв3 народни" лијекова

или и бајањем, ношењем амајлија итд3 K( 6јерски обиаји обра+ање светим

би+има у разним приликама, а нароито

поводом ва&ни" до!ађаја 'славе, свадбе,

крштења, са"ране и др3(

T( Друштвени обиаји намијењени ре!улисању

односа унутар и између друштвени" !рупа и



појединаца 'зборови, сабори, посјете,

!остопримство, кумство итд3(

I( Правни обиаји намијењени оувању

установљено! традиционално! поретка

• Постоје и дру!е класи-икације обиаја

• 1биаји се развијају и мијењају

• 4орал је активно овеково обликовање и

оцјењивање себе и дру!и" људи као добри" и зли"

< 9 + ::> ј



• <адомир 9уки+$ ::>орал је друштвена ду"овна

творевина, то јест скуп, сплет друштвени" процесаопштења међу лановима друштва помо+у одређени"

материјални" знакова, који 'знаци(, својом

релативном трајнош+у и усљед одређено! друштвено!

притиска, омо!у+ују да ови процеси имају увијек релативно исту садр&ину, то јест да се њима

саопштавају иста знаења::

• У процесу развоја линости у одређеној

друштвено%културној средини, појединац

ј ђ



интериоризује одређене моралне норме и

вриједности тако да морал дјелује изнутра на

свијест овјека и без обзира на санкције

постаје усвојен наин понашања

• Повреда морални" норми подлије&е одређенимсанкцијама које спонтаним реа!овањем

примјењује друштвена заједница

• >орал ине три основне компоненте$



E( >орална норма садр&и исказ

по&ељно! понашања у датој ситуацији

J( >орални суд садр&и процјену

понашања појединаца или друштвени" !рупа

K( >орална санкција примјењује се

према појединцу и друштвеној !рупи као

бојкот, прекор и сл3

• >орал има класни карактер, односно носи

обеље&ја друштвене страти-икације



• 1биаји и морал утиу на солидарност међу

људима и на њи"ов међусобни однос поводом

&ивотни" тешко+а, што се нароито изра&ава

у односима и дјелатностима поводом социјалне

си!урности људи

ED !ели$ија

• <ели!ија је друштвени -еномен, виши облик

по!леда на свијет и друштвене свијести коју



д ј дру ј ју

карактерише разноликост увјерења иор!анизација, што проузрокује тешко+е у њеном

јединственом де-инисању

• /вим рели!ијама је заједнико вјеровање да

::поред:: и ::изнад:: стварно! свијета природе

постоје и нека ::натприродна::, ::онострана:: 'и

свијета( би+а, која управљају свијетом и која су

!а ::створила::, иако је наука утврдила да се

материја и природа не мо!у створити ни

уништити, ве+ да мо!у да мијењају своје облике

• <ели!ија садр&и етири основна међусобно повезана

елемента$

E( сазнајни 'до!матски( који обу"вата ::систем



( ј 'д ( ј у

вјеровања:: о постојању натприродни" би+аO

J( осје+ајни 'емоционални( који знаи постојање

осје+ања зависности, стра"а и дивљењаO

K( практини 'ритуални( којима се придобија

наклоност ::више! би+а:: 'вјерски обреди, молитве,

&ртве и сл3(O

T( институционални 'црква( као посебнаор!анизација која се брине о вјеровању 'теоло!ија( и

извођењу ње!ови" ритуала

• aуро Шушњи+

; Pиденс истие да су социолошки



% ;3 Pиденс истие да су социолошки

приступи рели!ији још увијек под великим

утицајем три ::класина:: теоретиара

социоло!ије$ >аркса, Диркема и 6ебера,

којима је заједнико то што су вјеровали да је

рели!ија, у суштини, илузија и да +е се знаај

рели!ије у модерно вријеме смањивати

• 1н сматра ::да је >аркс у праву кад тврди да рели!ија

есто има идеолошке импликације и да слу&и

интересима владају+и" !рупа на терет дру!и" о ему



р ју ру р ру у

свједои безброј слуајева у историји 'на примјерутицај "риш+анства у напорима европски"

колонијалиста да потине дру!е културе(333

• 6ебер је у праву кад на!лашава у неку руку

превратнико и, есто, револуционарно дјеловање рели!ијски" идеала кад је рије о постоје+ем

друштвеном поретку333

• Диркем, прије све!а, ставља акценат на њену уло!у у

унапређивању друштвене ко"езије и, још више, на

знаај ритуално! и церемонијално!::

• <азвојне -азе рели!ије$

E( анимизам вјеровање да у свијету постоје



( ј р у ј у ј

ду"ови и да они управљају појединим стварима идо!ађајимаJ( тотемизам вјеровање да ду" умрли" предака

борави у одређеним предметима, биљкама или&ивотињама 'тотем симбол у виду одређени"

предмета, биљака или &ивотиња(K( теизам вјеровање да поједини ду"ови

управљају итавим !рупама сродни" ствари илидо!ађања, али не више у самим стварима, ве+ напосебним мјестима 'на планинама, на небу(3 1вако

замишљени ду"ови названи су бо!овима

• 4еизам се развио у два правца$ политеизам вјеровањеу више бо!ова и монотеизам веровање у једно! бо!а

• >онотеизам се поклапа са настанком робовласники"

империја



империја

• #ајпознатије монотеистике рели!ије су$ "риш+анство,

ислам, будизам, јеврејство, "индуизам, таоизам,

кон-уијанизам

• 7ункција рели!ије је вишеструка$%

сна&ан -актор социјалне инте!рације, како на

лином, тако и на !рупном или !лобалном нивоу

% дезинте!ративна -ункција

% сазнајна, компензаторска, комуникацијска, ре!улативна, емотивна, про-етска, ле!итимацијска и

-ункција иденти-икације

• <ели!ија има утицај на социјалну политику, а

степен то! утицаја зависи од мо!у+ности

друштва да преко свјетовни" институција



друштва да преко свјетовни" институција

решава најва&нија социјална питања иобезбјеђује задовољавање примарни" потреба

људи

• <ели!ија врши утицај на социјалну политику ипреко сво! система вриједности из ко!а се

изводе одређени модели практини"

дјелатности као и одређени обрасци понашања

у циљу оувања дато! друштва и ње!ово!поретка

• /оцијално%политика мисао и пракса "риш+анства

% 6ријеме 'крајем старе ере( и мјесто настанка$ 'Nлиски

исток(



% .сус 8ристос

% <им$ појавило се крајем прво! вијека н3е3

% Nило забрањено до KEK3 !одине

% При"ва+ено KHE3 !одине

% Pодине ELIT3 долази до цијепања "риш+анске

цркве на католику и православну

Pодине EIEF3 !одине у #емакој долази до ре-ормације, односно

протестантизма

• У доба развијено! -еудализма, "риш+анско

уење постаје методолошки врло разрађено,

али без ослањања на емпирију, па се



р ју,

доказивање вршило вербалним до!мама које су-ормално ло!ине и разумљиве, име су

прикривале одсуство везе са стварнош+у

• 4акав наин и систем мишљења познат је као

с"оластика3 #ауна откри+а од ^_VV вијека

потискивала су вјерске до!ме, а "риш+анство

се прила!ођавало друштвеним токовима,

изостављањем тумаења они" појава које наукаобјашњава, али задр&авају+и за себе

::тумаење последње суштине свијета::

• У разлиитим -азама сво! развитка, "риш+анство је

мијењало своју социјално%политику мисао и праксу$



2 рано "риш+анство

% "риш+анство као др&авна рели!ија

у доба јединствене цркве

% католика црква

% православна црква

% протестантска црква

• <ано "риш+анство

% 8риш+анство је нудило$ вјеру у



% 8риш+анство је нудило$ вјеру у

оноземаљски &ивот, спас душе која је ва&нијаод тијела, на!раду на оном свијету за патње на

овом свијету и !ледиште о једнакости људи

% >исионари "риш+анства били су против

приватне својине, за!оварали су заједнику

потрошњу да сви вјерници уносе сва своја

материјална добра у заједники -онд

"риш+анске општине из које! би сеподмиривале заједнике потребе

• Проповједана је скромност у материјалним

про"тјевима, оправдавана ставом да што је неко

сиромашнији на земљи то му је си!урније



сиромашнији на земљи, то му је си!урније

обезбијеђено царство бо&ије

• . заиста, рано"риш+ани су слиједили

проповиједи апостола, &ивје+и у некој врсти

примитивно! комунизма• #аело милосрђа било је по&ељан принцип

понашања за оне који су били иму+нији

% не предузима мјере тзв3 конструктивне социјалне

заштите, тј3 мјере да људи не постају сиромашни

% пру&а социјалну помо+, у првом реду



ру ј у , у р р у

"риш+анима• 4оком итаво! средње! вијека "риш+анство је вршило

-ункцију социјалне заштите сиромашни" и убо!и", а

њени носиоци били су манастири, самостани и њи"ови

калуђери• Uрква је за ту -ункцију обезбеђивала средства од

своји" имања, од прило!а вјерника, а било је и

слуајева када је уводила и обавезан порез на

имовину верника

• <риш7анство као др.авна рели$ија и јединствена црква

% Промјена ставова о заштити сиромашни"



% Uрква више није против приватне својине

% #е проповједа више заједнику својину и заједнику

потрошњу

% Добра стеена радом призната су од бо!а, па су тако

призната и приватна својина и неједнакост

% 1правдава институцију ропства

% Уместо једнакости проповједа милосрђе

% не предузима мјере тзв3 конструктивне социјалне

заштите, тј3 мјере да људи не постају сиромашни

% пру&а социјалну помо+, у првом реду



ру ј у у р р у

"риш+анима• 4оком итаво! средње! вијека "риш+анство је вршило

-ункцију социјалне заштите сиромашни" и убо!и", а

њени носиоци били су манастири, самостани и њи"ови

калуђери• Uрква је за ту -ункцију обезбеђивала средства од

своји" имања, од прило!а вјерника, а било је и

слуајева када је уводила и обавезан порез на

имовину верника

• 0атоличка црква

% <азлози цијепања "риш+анске цркве$ вјерска



тумаења и социјална политика

% До краја EG3 века, социјално%политика

активност католике цркве превас"одно је условљена

њеним претензијама на свјетовну власт коју је &ељела

поред ве+ посједоване ду"овне власти

% <еор!анизацију цркве у!розила је у првом реду

власт немако%римски" царева, а то је проузроковало

ду!отрајну и тешку борбу између царства и папства

• Nорба је запоела сукобом између папе Pр!ура

_VV и цара 8енрика V_ и са промјенљивим

успјесима трајала је око EIL !одина



успјесима трајала је око EIL !одина

• 6ођена је у доба крсташки" ратова и

настављена у ^VV, а дјелимино и ^VVV вијеку

• 2а понти-иката .но+ентија VVV 'EEGH EJEY(

папство је дости!ло вр"унац своје политикемо+и3 4ада је развијена теорија да су римске

папе, као наслиједници апостола Петра и

намјесници 8ристови на земљи, позвани да

владају свим народима и царствима

• 1!ромна бо!атства цркве, велики новани при"оди

папства од пореза за крсташке ратове, од продаје

::опроштајница за !рије"е:R 'индул!енција(, а уз то и



повољна политика ситуација, створили су услове да.но+ентије VVV наметне своју власт не само свим

представницима цркве не!о и мно!им европским

владарима

• 5атолика црква је спроводила социјалну политику,односно социјалну заштиту, изводе+и из те ињенице

теорију да онај ко пру&а заштиту становништву има

право и на политику власт

• Утицај и на социјалну заштиту ор!анизовану унутар

есна-а и !илди

Нова социјално5политичка мисао

римокатоличке цркве



• 5рајем ^V^ века римокатолика црква одустаје

од социјалне заштите сиромашни"

• Промјену своји" социјално%политики" ставова

званино је објавила енцикликом папе 9ава ^VVVbc%bde f]_]bde '1 новим стварима(, EHGE3

!одине, у којој је истакла да др&ава, а не црква,

треба да остварује социјалну заштиту !рађана3

#ароито је потенцирала заштиту радника,

раунају+и на свој прести& код њи"

• /лиједе+а енциклика објављена EGKE, папе

Пиа ^V, носи назив gdhib]jckVe] hff]

'=етрдесета !одишњица( понавља свој став о



' рд д ц ( ј

социјалној заштити из енциклике bcbde f]_]bde, оправдава приватно власништво

::од бо!а одређено::, позива раднике да се

уздр&авају од удру&ивања на класној основи,

критикује либерализам да би осудила

социјализам ко!а назива ку!ом

• Pодине EGYE3 папа .ван ^^VVV доноси

енциклику eh)cb c) ehjVk)bh '>ајка и

уитељица(



уитељица(

у којој, иако стоји иза приватне својине,

критикује !рамзивост капитализма, зала&у+и

се за др&авну интервенцију у виду

национализације• l]ldmhbde lb]jbckV] '#апредак народа(

је енциклика објављена EGYH, а у њој папа

Павао _V још јае на!лашава ставове из

прет"одне енциклике

• Папа .ван Павле VV објављује, EGHE3 !одине енциклику

mhn]bce c^cbocfk '<аде+и 333333(

• .зноси новелирану социјално%политику доктрину



римокатолике цркве$ сматра да није вишепри"ватљива ни подношљива позиција круто!

капитализма који брани искљуиво право на приватну

својину приватни" средстава за производњу,

пропа!ира сувласништво производни" средстава,

укљуују+и и партиципацију радника у управљању и

про-иту предузе+а

• У овој енциклики, папа се зала&е за од!оворност

влада и критикује поло&ај раднике класе и

капитализму и у социјализму

Православна црква

• 2аступала је становиште да је др&ава та која треба да



у ј д ј др ј р д

обезбеђује социјалну заштиту своји" !рађана, давјерници треба да ине акте милосрђа, а да је и

црква ду&на да покре+е и реализује неке социјалне

акције

• 1вакав став православне цркве остао је непромијењентоком историје3 1на није имала претензије на световну

власт, заступају+и наело ::Uару царево, а бо!у

бо&је::, што је знаило да ше-у др&аве припада

свјетовна власт, а патријар"у црквена

• <азвила је принцип милосрђа, на основу које!

је током вијекова сво! постојања, а нароито у

временима дубоки" друштвени" криза,



р ду дру р ,

остваривала знаајну социјално%заштитнупраксу

Протестантска црква

• Протестантска црква настала је из потребе да

се католика црква ре-ормише



• До одвајања је дошло EIEF3 !одине,објављивањем 9утерово! противљења

дотадашњем доктринарном уењу

римокатолике цркве о индул!енцијама

'тр!овина ::опроштајима !ре"а::(

• /воје противљење 9утер је -ормулисао у GK

тезе, изло&ивши и" на вратима дворске

цркве у 6итенбер!у, у #емакој

• .зраз противљења био је упу+ен и на

корупцију, раскалашност и де!радацију,

за"тијевала се је-тинија црква и вра+ање



изворном уењу о спасу душе заслу!ом, а непутем цркве 'откупом !ре"ова(

• Промјена се за"тијевала и у социјалној политици

% да др&ава води социјалну политику и да

брине о социјалној заштити у!ро&ени",

истиу+и да је то њена ду&ност, а да је право и

ду&ност цркве да подстие милосрђе вјерника

и да буде само један од носилаца социјални"

акција

• Протестантска црква остала је при том ставу,

интересују+и се за &ивотне услове своји"

вјерника и ор!анизују+и практине социјално%



вјерника и ор!анизују+и практине социјално

заштитне активности на принципима милосрђа

• >акс 6ебер, познати њемаки социоло!, у

ре-ормацији види на!овјештај ново! поетка,

капитализма, са !радском привредом и!радским стале&ом и тврди да су њи"ов покрет

и њи"ово уење имали уло!у одлуују+е!

-актора продора капитализма у земље 2ападне

и /јеверне ;вропе

"оцијално5политичка мисао и пракса ислама

• 1сниваем исламске рели!ије сматра се >у"амед 'IFL

YKL( који је &ивXе+и у >еки и >едини 0рабија



YKL(, који је, &ивXе+и у >еки и >едини 0рабија,

проповXедао нову вXеру објављују+и своја ::откровења::

>ојсијеве заповXести, 8ристове проповXеди и др3

• 6риXеме појаве ове нове вXере поклапа се са распадом

родовско%племенско! друштва у том диXелу свиXета из

ије је традиције >у"амед црпио своја откровења

• .слам се брзо проширио на цио Nлиски .сток, на дио

/редње! .стока, 0-рике, а касније и на дио

Nалканско! полуострва

• >у"амедова ::откровења:: записана су у 5урану, светој књизи, која

је уствари збирка уења исламске рели!ије

• 8адисе збирке изјава и пре+утни" одобрења >у"амеда

засновани" на исламској традицији

• /уштину исламске рели!ије ини$



• /уштину исламске рели!ије ини$

вјеровање у једно! бо!а 0ла"а и у ње!ове

анђеле, ње!ове књи!е, посланике и судњи

дан,

вјеровање у страшни суд и судњи дан,

вјеровање да у!њетене и покорене ека бла&енство на ::дру!ом свијету::,

општа обавеза милосрђа, доброинства

и пома!ања,

забрана бестидни" дијела, неваљалштинеи мр&ње

• 5уран, као света књи!а, садр&и$

E( вјерске до!ме



J( моралне норме

K( упутства вјерницима да размишљају о свијету

T( опомене, застрашивања и пријетње вјерницима

I( одредбе практине природе о међусобним

односима људи

• 1дредбе о ду&ности и међусобним односима су, убрзо

по њи"овом објављивању, правно санкционисане, што

представља шеријат, односно шеријатско или



муслиманско право, које је теократско• Шеријатско право 'које садр&и прописе породино!,

насљедно!, кривино! и радно! права( састоји се још и

из$

o /унета збирке >у"амедови" изрека и по!леда,

o .Wма улмета са!ласни" !ледишта исламски"

правника улема о једном вјерском или правном

питању и

o 5ијаса рјешење исламски" правника изведено

по анало!ији

• 5уран садр&и I3ILL морално%вјерски" одредаба

'ајета(, а све!а ILL исто правни"

• >илосрђе је основа исламске рели!ије па је и



>илосрђе је основа исламске рели!ије, па је и

ње!ова социјално%политика мисао и пракса

окренута пома!ању сиромашни"

• 1блици старања су бројни и разноврсни,

повезани са вјеровањем, а по временуспровођења уса!лашени са ва&ним

рели!ијским до!ађајима

1блици старања о сиромашнима су$

2 4акет

Посебна врста пореза намењена за издр&авање



р р р

сиромашни"3 По теолошком с"ватању сам терминзакет знаи иш+ење и ослобађање овјека од ру&ни"

својстава, а по дру!ом с"ватању знаи иш+ење

иметка од туђе! права '"ака(, јер онај ко је стекаове+и иметак и постао обавезан да даје закет не мо&е

бити си!уран да нешто није стекао на неоправдан,

недозвољен наин '"арам(

Давање закета знаи вра+ање туђе! права ономе

коме то право и природно припада

1бвезници закета су сви пунољетни, душевно

здрави и иму+ни муслимани



2акет се даје од вишка који породици остаје

преко !одине$ J,Ip од вишкаO на стоку на сваки"

пет оваца, један комад, на JI KI камила, једна ками%

ла, на KL !рла !оведа, једно !рло итд3

6 2акет је намијењен невољницима$

% сиротињи која нема никакве имовине па је

приморана да просиO



% сиромашним муслиманима уопштеO% онима који су преласком у исламску веру

из!убили своју имовинуO

% слу&беницима који су се бавили искљуиво

скупљањем закета збо! е!а нису мо!ли обезбједити себи средства за &ивотO

% робовима да откупе слободуO

% презаду&еним лицима и свим борцима на ::бо&јем путу::, који остављају своју ку+у

и иду у свијет ради просветитељске мисије

1бвезници закета сами утврђују ње!ову

висину и врше ње!ову дистрибуцију корисницима



2акет је даван првенствено сродницима,

изузев они" које је давалац био обавезан да издр&ава

@2 "адак

милостиња, добровољно давање иму+ни"



муслимана сиромашним људима

A2 #бавезни рамазанско бајрамски допринос

=садаки 6 фитр2

давање прописани" колиина &ивотни"

намирница или њи"ове новане противвриједности

сиромашним муслиманима први дан или крајем

рамазана

B2 9лање курбана 6 .ртве

вјерско имовинска обавеза иму+ни"



муслимана, а састоји се у клању стоке за време једневјерске светковине 'курбана(3 >есо дијели на три

дијела$ за властите потребе, за сусједе и пријатеље и за

сиромашне

C2 #ткуп =фиђа2

откуп !рије"а муслимана настало! збо!

прекршаја вјерски" ду&ности, а састоји се у ињењумилосрдни" дела

% =овјек мо&е зарадити бо&ју на!раду 'севаб(

после своје смрти у слуају ако$



E( изуи науку која +е користити муслиманимаOJ( поди!не есму или бунарO

K( засади во+еO

T( поди!не WамијуO

I( остави иза себе добро васпитану дјецуO

Y( поди!не станове за сиромашнеO

F( ор!анизује прено+иште за путникеO

H( ор!анизује ку"иње за сиромашне

% Добра дјела трајно!, односно трајније! знааја,

!дје њи"ови корисници нису унапријед

индивидуално одређени, јесу$



o ваку-и 'заду&бине(,

o каравансараји 'прено+ишта за путнике( и

o имарети 'ку"иње за сиромашне(

Наука

• #аука у цјелини, а нароито науна дости!ну+а у

области те"нике и природни" појава, битно утиу на



цјелокупан друштвени развој, на друштвене односе, паи на социјалну политику

• #аука о социјалној политици има сна&ан утицај на

социјално%политику праксу, а истра&ивања

социјални" појава, проблема и социјално%политикепраксе имају науни и друштвени циљ

• /авремена социјална политика све је више

заснована на науним сазнањима

Подручја социјалне политике • /оцијална си!урност по основу рада

• 2дравствена заштита и здравствено оси!урање



• Пензијско%инвалидско оси!урање

• #езапосленост и социјална си!урност у вријеме

незапослености

• Друштвена заштита породице и дјеце

• /оцијална заштита

• 2аштита ветерана рата, војни" и цивилни" инвалида

рата и избје!лица• /оцијално%политики аспект образовања

• /оцијално%политики аспекз стамбене политике

"оцијална си$урност по основу рада



• <ад и стабилност радно! поло&аја су битан и

одлуују+и услов социјалне си!урности људи

способни" за рад

• 6елике не!ативне посљедице уколико постојинемо!у+ност рада$ на социјалну си!урност,

укупни друштвени поло&ај, степен овјекове

друштвености, уврш+ивања идентитета,

изра&авање !енерике суштине'сиромаштво,неједнакост(

>лементи радно$ поло.аја

• Право на рад



• /лобода рада и обавеза радно способни"!рађана да раде

• <авноправност у по!леду доступности услова

за укљуивање у рад

• Qеднакост и равноправност у правима по

основу рада

• Право и обавезу напредовања и усавршавања у

раду• /тарање о унапређивању услова рада

Права радника по основу рада



• Право на праведну зараду

• Право на ор!анизовање

• Право на колективно пре!оварање

• Право на здравствену заштиту

• Право на пензијско%инвалидскооси!урање

• Право на оси!урање за слуајнезапослености

4дравствена заштита и здравствено

оси$урање



• Nолест је један од !лавни" &ивотни" и социјални"

ризика и посебно подрује бри!е др&аве која се

изра&ава у комплексним др&авно надзираним

системима здравствено! оси!урања и др&авнојбризи око цјелокупне ор!анизације здравствене

заштите

• /вјетска здравствена ор!анизација$ 2дравље је

стање потпуно! -изико!, ментално! социјално!бла!остања, а не само одсуство болести333

4дравствена заштита



• #е постоји јединствено !ледање

• 2дравствена заштита је дјелатност на

оувању и унапријеђењу здравља људи,

на сузбијању и раном откривању

болести, повреда и дру!и" пореме+аја, на

лијеењу и ре"абилитацији

2дравствена заштита према закону обу"вата$

• >едицинске мјере и поступке унапређивања,спреавања, сузбијања и рано! откривања болести и



дру!и" пореме+аја здравља• Sекарске пре!леде и дру!е врсте медицинске

помо+и у циљу утврђивања, пра+ења ипровјеравања здравствено! стања

• 9ијеење обељели" и повријеђени" и дру!е врстемедицинске помо+и

• Превенцију и лијеење болести уста и зуба

• >едицинску ре"абилитацију у болниким и

ванболниким условима• Протезе, ортопедска и дру!а пома!ала, помо+не исанитарне справе, стоматско%протетску помо+ истоматолошке материјале

4дравствено оси$урање



• 6ид социјално! оси!урања преко ко!а се по

основу рада и солидарности, и у односима

узајамни" права, обавеза и ду&ности,

обезбјеђује здравствена заштита и социјалнаси!урност поводом болести, повреда и слини"

здравствени" стања оси!ураника и ланова

њи"ови" породица

• Права и обавезе здравствено! оси!урања су$здравствена заштита и накнада плате за

вријеме привремене спријеености за рад

-одели здравствено$ оси$урања

• #ационално здравство бевериWевски модел$национална здравствена слу&ба која није препуштена



тр&ишту, здравствене установе у др&авном власништву,-инансирање најве+им дијелом из пореза, запосленоособље др&авни слу&беници, приватни породиниљекари Hв3 Nританија,скандинавске земље, ју&но%европске земље, 7ранцуска

• /истем здравствено! оси!урања бизмарковски модел$обавезно, универзално социјално оси!урање зазапослене особе 'земље континенталне ;вропе(

• 9иберално тр&ишни$ акценат је на тр&ишту,

приватном оси!урању и оси!урању ризикаO уло!адр&аве резидуална ре!улише приступ здравственомсистему само за одређене кате!орије становништва'/0Д, .рска, земље 9атинске 0мерике(

Пензијско5инвалидско оси$урање



• Пензијско оси!урање се де-инише као скуп

правни" норми , административни" и

-инансијски" аран&мана којима се ре!улише

оси!урање старости, инвалидитета или"ранитеља

• #а овај наин се оси!уравају најраширенији и

најзнаајнији социјални ризици којима су

изло&ени сви !рађани 'старост, инвалидност исмрт(

Fункције пензија

• 1мо!у+авање расподјеле потрошње током цијело!

&ивотно! вијека



• 2аснованост на међу!енерацијском споразуму• Попуњавање празнине у при"одима које би се код

велико! броја људи појавиле у старијој &ивотној доби

• 5љуна кате!орија појединане и колективне штедње• /оцијално%инте!ративна -ункција пензија$ вертикална

редистрибуција до"отка од бо!атији" према

сиромашнијим и тако смањење неједнакости

• 8оризонтална редиструбуција која се одвија у корист

они" који имају додатне потребе и пове+ане трошкове

-одели пензијско$ оси$урања

• >одел оси!урања$ пензије су везане за плате,



односно доприносе које запослени пла+ају утоку радно! вијека 'утицај има ду&ина пла+ања

доприноса и висина упла+ени" средстава(%

0устрија, Nел!ија, 7ранцуска, Mемака,Pрка,

.талија, 9укс3 Qапан, 8оландија, Порту!ал,Шпанија, Швајцарска, 4урска, /0Д

• >одел универзални" пензија$ пензијско давање

старим људима 'на основу !рађанско! статуса(

изнад одређене старосне доби '-инансирање из

пореза( 63 Nританија, Шведска, Данска,

• #и један модел не остварује се у истомоблику$ увођење провјере при"ода 'меанстест(, везивање уз плате, зајамене



минималне пензије оси!ураника, увођењесистема социјалне помо+и

• 5риза постоје+и" модела и јавни"

пензијски" система• <е-орме пензијско! система $ подизање

доби одласка у пензију, редукцијапензијски" издатака, транс-ер средставаза пензије из буWета, разлиити системиобрауна, увођење приватни" пензија

#си$урање за случај незапослености



1дређење незапослености$

• #езапослен је онај овјек који је без

пла+ено! рада

• 5оји је спреман радити и

• 5оји се настоји запослити унутар

одређено! ре-ерентно! временско!

раздобља

9арактеристике система оси$урања од

незапослености



• .здашност$ висина накнаде с обзиром на

прет"одну плату оси!ураника и ду&ина

пла+ене накнаде ' проценат од плате и

одређени број мјесеци или седмица(• 5онтрола$ де-инисање услова примања

накнаде 'ду&ина упла+ивања доприноса, радна

способност, пријава слу&би запошљавања,

спремност при"ватања понуђено! посла, напоруињен у тра&ењу посла333

• Утицај др&аве$ одређен је самим типом

др&аве, као и наином -инансирања система

оси!урања 'послодавци, оси!ураници,

б ( У ј б



комбиновано(3 У слуају обавезно! оси!урањавелика је интервенција др&аве

• 6ертикална редистрибуција$ на који се наин

прикупљени доприноси кроз накнаде расподјељују оси!ураницима, с обзиром на

њи"ов социјални статус, , односно плату коју

су као запослени примали3$ одређени постотак

плате, једнак износ накнаде, обрнути постотакс обзиром на плату

Gктивна политика према незапосленима

ј ј ј



• <азлиите акције и мјере усмјерене на укљуивањенезапослени" у свијет рада 'издашне и ду!отрајненакнаде дестимулишу запошљавање, у!ро&авајуекономски раст и пове+авају социјалне проблеме(

• Пооштравање услова стицања одређени" права

• /мањивање броја корисника поједини" про!рама

• /мањивање висине социјални" давања

• /кра+ивање трајања накнада и везивање за тра&ењепосла

• 1бразовни теајеви и уење, преквали-икација• Добровољни рад

1руштвена заштита породице и дјеце

• 2аснованост на принципима солидарности иузајамности

Д ј ј ј



• Друштвено%историјски је детерминисана, јавно ре!улисана, !арантована

• 7инансирање од стране др&аве и локални" заједница

• #амијењена породицама са дјецом у циљуобезбијеђења социјалне си!урности, задовољавања

развојни" потреба дјеце, уједнаавање услова за њи"ов развој и ради спровођења одређене популационеполитике

• 1стварује се кроз материјална давања и ор!анизованудјелатност у оквиру специјализовани" институција

Циљеви друштвене заштите дјеце• Предшколско васпитање и образовање

• Дневни боравак

П



• Превентивна здравствена заштита• .с"рана, одмор, рекреација

• 5ултурне, спортске и стваралаке активностидјеце

• 1д!оварају+и про!рами за дјецу из вулнарибилни"!рупа

• >атеријална давања$ додатак на дјецу, једнократне помо+и, разлиита давања

• Про!рами подршке вишеланим породицама идру!е популационе мјере

• #акнада плате за вријеме породиљско! одсуства

"оцијална заштита

ј ђ



• 4о је ор!анизован, законом уређен,

!арантован и из јавни" при"ода

-инансиран систем пру&ања

материјалне помо+и и услу!а људимакоји се налазе у стању социјалне потребе

до преовладавања ризика и

оспособљавања за самосталан &ивот и рад

"адр.аји социјалне заштите

> ј б бј ђ ј +



• >атеријално обезбјеђење или социјална помо+

• Додатак за помо+ и ње!у дру!о! лица

• Помо+ за оспособљавање за рад дјеце и

омладине са сметњама у развоју• Помо+ у ку+и

• /мјештај у установе и "ранитељске породице

• Дневно збрињавање• Услу!е социјално! рада

4аштита ветерана и .ртава рата

П б ј ј ј ј



• Посебно подрује социјалне политике које исказујеоднос др&аве према људима који су имали посебандопринос у рату и војним операцијама

• Дубоко "уманистики карактер подруја

• 1сновни корисници$ бивши борци, ратни војни ицивилни инвалиди, породице по!инули" бораца, дру!е&ртве рата

• Права разлиита$ материјална давања, привиле!ије,повластице3333

• 2аштита избје!лица$ права која обезбјеђују минимумси!урности$ смјештај, здравствена заштита3333

"оцијално5политички аспекти

образовања

/ б б ј ј +



• /авремено доба$ образовање је најве+и

капитал, а никако потрошња

• /оцијална политика$ стварање услова за

даљу "уманизацију и универзализацију

права на образовање, без које! не мо&е

бити права на рад, на си!урност и

достојанствен &ивот сви" људи

"оцијално5политички аспекти стамбене

политике

< б ј



• <азлиити облици др&авне интервенције

у стамбеној потрошњи$

• Pрадња социјални" станова за одређене

циљне !рупе

• /убвенције за становање

Prezentacije Za Treći Ciklus Mira

Documents

Transcript of Prezentacije Za Treći Ciklus Mira