SEMINARSKI RADiz Psihologije

Tema: Motivacija za rad

Student: Petrović NikolaBroj indeksa:6686

Mentor:prof. Dr Joviša Obrenović

SADRŽAJ:• MOTIVACIJA ZA RAD..................................1

• 1) Pojam motiva i motivacije.........................1• 2) Hijerarhija motiva u procesu rada............6• 3) Simptomi frustracije na radu....................7• 4) Odbrambeni mehanizmi pri radu.............7• Motivatori u procesu rada.............................8• LITERATURA:..............................................13

1) Pojam motiva i motivacije

• Rad predstavlja središnu odliku savremenog društva, i većini ljudi na rad odlazi mnogo vremena koje im je na raspolaganju tokom života.

• U svakodnevnom životu često susrećemo reči “motivi” i “motivatori”

I jedna i druga reč potiču sa prostora psihologije, i uglavnom su vezane za pokretače ljudskih aktivnosti.

• Pod motivima podrazumevamo unutrašnji psihički faktor, koji pokreće, usmerava, održava i obustavlja ljudsku aktivnost.

• Iz ovog gore navedenog možemo doći do zaključka da postoje četiri bitne karakteristike motiva, koje se mogu postaviti u obliku pitanja:

1. Šta to čoveka pokreće na aktivnost?2. Šta tu aktivnost usmerava? 3. Šta tu aktivnost održava? i na kraju4. Šta tu aktivnost obustavlja?

• Homoestaza je ravnoteža izmedju postojaćeg i potrebnog, primer za homestazu je naveden u seminarskom radu na strani broj 1.

• Svi motivi za rad su prožeti ljudskim potrebama, s tim da su potrebe koje izviru iz rada mnogobrojne i manfestuju se po sledećem redosledu:

• Potreba za sigurnošću – odnosi se u zadovoljavanju mnogih čovekovih fizioloških, porodičnih i zaštitnih potreba. Takodje ova potreba se ispoljava u nekoliko osnovnih aspekata: ekomonski, socijalni i licni aspekt.

• Potreba za nezavisnošću – ondosi se na to da radnik teži ka dome da bude nezavistan, teži svojoj ličnoj slobodi i traži način za “samoizdržavanje”, da bude svoj i da rešava svoje probleme sam.

• Potreba za pripadanjem – odnosi se na to da radnik teži ka tome da bude prihvaćen kao društveno biće, odnosno da bude prihvaćen u društvu i kolektivu u kome radi.

• Potreba za socijalnim potvrdjivanjem – ogleda se u činjenici da radnik svojim radom oseća ne samo potrebu da pripada nekoj socijalnoj strukturi već i potrebu da u njoj stekne odredjeni status, položaj i prestiž, da bude “neko i nešto”

• Potreba za aktivnošću, za radom – opšte je poznata činjenica da ljudi rade da bi zadovoljili svoje egzistencionalne potrebe. Potreba za radom je jedno urodjeno prirodno svojstvo čoveka, i predstavlja kljućnu ulogu u njegovom fizičkom i mentalnom razvoju.

• Dakle, navedenim potrebama vezanim za čovekovu radnu aktivnost prožeto je niz motiva kao unutrašnjih pokretača ljudskih aktivnosti, uključujući naravno i područje motivacije rada. U osnovi svake motivacije za rad nalaze se odredjeni motivi, i njihov broj je praktično neograničen.

• Čoveka na rad pokreće ne samo jedna potreba, već mnoštvo potreba kojima teži da svojim radom zadovolji.

• Motivi za rad dele se u dve grupe: biološli i socijalni. Biološki motivi su urodjeni i fiziološki i teže za stanjem homoestaze, dok se socijalni odnose na psihološke i društvene potrebe ljudi.

2) Hijerarhija motiva u procesu rada

• Nemoguće je zadovoljiti sve ljudske potrebe kakav god rad obavljali. U zadovoljavanju motiva prednost imaju “jači motivi”, motivi koji su u datom trenutku najvažniji i nazivaju se dominantnim motivima.

• Biološki motivi uvek imaju prednost jer su “jača strana” u zadovoljavanju ljudskih potreba, medju bioloskim motivima prioritet ima motiv žedji, a zatim motiv za hranom i ostali biološki motivi.

• Posle bioloških motiva po redu dolazi motiv sigurnosti, pa zatim motiv pripadnosti društvu, pa motiv afirmacije i sl.

• U visoko razvijenom društvu, biloški motivi kod čoveka su relativno dobro zadovoljeni, dok u nerazvijenom društvu, čoveka na rad ne pokreću motivi obilja, već motivi oskudice, bede i nemaštine, i zbog nemogućnosti da ih zadovolji pada u stanje napetosti, nemira i opšteg nezadovoljstva.

• Frustracija podrazumeva odredjene prepreke koje nas sprečavaju da zadovoljimo mnogobrojne motive. Posledice frustracije su uglavnom negativne, i ispoljavaju se na subjektivnom, fiziološkom o socijalnom planu. Frutrirani radnik gubi volju za rad, teško uspostavlja odnose sa drugim ljudima, sa rukovodstvom, prijateljima pa čak i porodicom.

3) Simptomi frustracije na radu• Frustriranost radnika se ogleda kroz sledeće simptome:

• Agresija – sastoji se u tome da radnik teži ka fizičkom obračunu, ljutnju i nasrtanje na odredjene ljude iz kolektiva.

• Regresija – predstavlja nekontrolisano ponašanje radnika praćeno plačem, psovkama, treskom vratima i slično.

• Apatija – odnosi se na nezainteresovanost radnika za obavljanje radnih zadataka.

• Neuroza – odnosi se na psihičke poremećaje prouzrokovanim frustracijom na radu. Ovo se pre svega odnosi na duševna oboljenja.

4) Odbrambeni mehanizmi pri radu• U cilju sprečavanja negativnih posledica frustracije, čovek u

procesu rada koristi različita sredstva odbrane, različite vrste odbrambenih mehanizama, a to su:

• Kompenzacija – brani radnika od osećaja manje vrednosti.

• Subliminacija – prenošenje fizičke i psihičke energije na drugi cilj, jer se željeni cilj nije ostvario.

• Identifikacija – amortizovanje sopstvenog neuspeha identifikujući se sa uspesima druge ličnosti.

• Represija – potiskivanje motiva iz svoje svesti, jer su u suprotnosti sa socijalnim i etičkim normama.

Motivatori u procesu rada

• Pod motivatorima najčešće podrazumevamo sredstva kojima se uspostavljaju ili ubrzavaju, koče ili aktiviraju, slabe ili pojačavaju, odredjene aktivnosti vezane za čovekovu radnu delatnost.

• Motivi i motivatori se ne mogu izjednačiti, oni se medjusobno razlikuju.

• Motivi su čovekove potrebe, a motivatori su sredstva za zadovoljavanje odredjenih čovekovih potreba. Primer je dat u seminarskom radu na strani broj 10.

• Novac kao motivaciono sredstvo, kao stimulator radne aktivnosti ima široko podsticajno sredstvo jer može zadovoljiti veliki broj ljudskih potreba.

• Pogrešno je misliti da čoveka u procesu rada motiviše samo novac.

Eksperiment koji je izveden na zapadu i koji sadrži neke od motivatora za rad i njihov značaj kao i to da novac nije glavni motivator nalazi se u tabeli u seminarskom radu na strani broj 10.

• Rezultati istraživanja o motivatorima za rad u slabije razvijenim zemljama u kojima je nažalost novac jedan od glavnih faktora, nalaze se na strani broj 11 u seminarskom radu.

• Jedan od važnih faktora od koga zavisi motivacija na radu je način plaćanja radnika, a to se obavlja pomoću više metoda.

• Metod akorda – zasniva se na plaćanju po jedinici proizvoda, po komadu i smatra se najispravnijim metodom plaćanja.

• Metod utrošenog vremena – ova metoda se zasniva na plaćanju po satu, odnosno danu ili pak mesecu.

• Metod senioriteta – motivacija za rad po ovoj metodi bazira se na lojalnosti preduzeću iskazan kroz efektivni radni staž.

• Metode plaćanja po osnovu potreba – ova metoda sama po sebi govori da se plaćanje vrši na osnovu potreba radnika, što je danas jako retko i ovim plaćanjem se izjednačava životni standard ljudi.

• Takodje, jedan od značajnih motivatora za rad predstavljaju društveni uslovi preduzeća, radne sredine, sistem rukovodstva, odgovornost.

• Na strani broj 13 u seminarskom radu nalazi se tabela koja ukazuje na prednosti i mane svih sistema plaćanja.

• U uskoj vezi sa motivacijom su i nagrade i kazne uključujući i identifikaciju sa preduzećem, odnosno kompanijom, s tim da izmedju nagrada i kazni postoje suštinske razlike, u smislu što nagrada, pohvala i premije donose daleko efikasnije dejstvo na motivaciju za rad ljudi od kritika i kazni, što je utvrdjeno eksperimentom i predstavljeno u seminarskom radu na strani broj 14.

• Najviši stepen motivacije za rad imaju radnici koji su se najbolje uklopili u sredinu u kojoj trebaju da rade, dok oni koji su “zalutali” teško prolaze motivaciju za rad, dolazeći u stanje apatije, nezainteresovanosti, što dovodi do štetne poslediste po kolektiv kao celinu.