Prezentacija QM 33

2

Sadržaj

• Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme: analize, projekcije i preporuke

• Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs):– Osvrt 1. Arsić, M. “Ekonomska politika i reforme - između

brzine i temeljne pripreme” – Osvrt 2. Žarković Rakić, J. “Ekstremna nezaposlenost mladih

u Srbiji i EU: posledice i moguća rešenja” – Osvrt 3. Glišić, M.“Finansijske performanse preduzeća u

vlasništvu Republike Srbije”– Osvrt 4. Arsić, M. “Osporavanje nekih mera za oporavak

privrede Srbije i rešavanje problema u javnim finansijama”

3

Osnovni trendovi i ocene• Nastavlja se spor oporavak privrede, inflacija je oborena, spoljni

deficit je smanjen• Negativni trendovi dominiraju:

– u većini delatnosti je recesija, stanje na tržištu rada se ne poboljšava– investicije su niske, kreditna aktivnost opada, priliv stranog kapitala je nizak

(povremeno i odliv) – mali su izgledi za ubrzanje oporavka privrede u narednoj godini (samo investicije?)

– fiskalni deficit je visok, procenat loših kredita raste, problemi u nekim bankama se gomilaju

• Za kratkoročni oporavak privrede ključno je održanje makroekonomske stabilnosti (fiskalna konsolidacija, rešavanje problema u banakama), ..., ali su važni i stimulansi

• Za rast privrede u srednjem roku ključne su reforme: finansijska disciplina, tržište rada, privredni ambijent, .., poreska reforma

4

Privredna aktivnost• Privredna aktivnost raste oko 1,5-2% godišnje • Oporavak nose delovi industrije i

poljoprivreda, dok je većina delatnosti u stagnaciji ili recesiji

– bez poljoprivrede i autoindustrije BDP pada za oko 1%

• Glavni pokretač rasta u ovoj godini je izvoz, privatna i državna potrošnja opadaju,..., ali još snažnije opadaju investicije

• Mali su izgledi za ubrzanje rasta u 2014 – na strani tražnje će rasti samo izvoz i to sporije

nego ove godine, možda i investicije?– na stani ponude - delatnosti koje su nosile rast u

ovoj godini će usporiti, ..., nema novih generatora – ubrzanje javnih investicija i pokretanje velikih

stranih investicija predstavlja potencijalni izvor rasta, ali to za sada nije izvesno

• Za rast u narednoj godini presudne su kratkoročne mere, ..., uticaj reformi u kratkom roku je skroman

Desezonirani BDP, 2008.g.=100

5

Tržište rada• Stopa zaposlenosti u aprilu 2013. i dalje na zabrinjavajuće niskom nivou od 45,8%

• Zaposlenost je blago porasla ali je stuktura rasta nepovoljna

– raste zapsolenost u sektorima u kojima dominira država

– u privatnom sektoru registrovna zaposlenost opada, a rad u sivoj ekoomiji raste.

• Stopa nezaposlenosti iznosi 25% i opala je odnosu na april 2012. za 1,1 procentni poen, ali je porasla u odnosu na oktobar – promene su na nivou greške merenja

• Mali su izgledi da se stopa nezaposlenosti smanji na 20%, u narednoj godini ako rast privrede bude oko 2%

• Prosečna mesečna zarada realno je manja za 4,1% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, ona odražava kretanje privredne aktivnosti u većem delu privrede, koji je u krizi

– jedinični troškovi rada u dinarima su opali za oko 5%

– zbog jačanja dinara jedinični troškovi rada u evrima su porasli

• Rast zapošljavanja je s pravom osnovni prioritet ekonomske politike

– najavljene su mere za povećanje fleksibilnosti tržišta rada

– smanjenje fiskalnog opterećenja rada uz povećanje drugih poreza

• Podsećamo - prepreke za investicije ujedno su i prepreke za zapošljavanje

6

Inflacija: novija kretanje i očekivanja• Inflacija od početke godine je niska

– prosečna mesečna inflacija u prvih osam meseci iznosi 0,3%

– inflacija je bila nešto viša u mesecima kada su povećavane administartivno kontrolisane cene

• Niskoj inflaciji doprinosi – restriktivna monetarna politka, kojom se utiče

na kurs

– recesija u većem delu privrede i pad domaće tražnje

• Inflacija će u narednim mesecima biti niska – očekuju se manja povećanja kontrolisanih cena

• Inflacija će krajem godine iznositi 4-5%, biće jedna od najnižih tokom poslednjih godina

• Dugoročnije kretanje inflacije neposredno zavisi od kursa; ciklusi infllacije?

Međugodišnja inflacija, u %

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2013

2013

2013

2013

2013

2013

2013

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0

2

4

6

8

10

12

14

16

inflacija bez hrane, alkohola, duvana i energije

inflacija

koridor ciljane inflacije

7

Kurs dinara• Od maja je zaustavljeno jačanje dinara

– realna vrednost dinara u periodu jun-avgust oko 8% veća nego u istom periodu prethodne godine

– približno jednaka vrednosti u istom periodu 2011• Posledice jačanja realne vrednosti dinara:

– Računske: rastu makroenonmski agregati iskazani u evrima, ..., pa stoga (privremeno?) opadaju spoljni/ javni dug u odnosu na BDP,

– Računovodstvene: rast uglavnom obračunske dobit preduzećima zaduženim u evrima

– Ekonomske: smanjenje cenovne konkuretnosti, usporavanje poboljšanja spoljnog deficita

• Deprecijacija dinara od maja je posledica karakteristika Srbije, a ne opštih kretanja na tržištu kapitala

• Umerena realna deprecijacija dinara bi donela– više koristi (poboljšanje konkurentnosti, smanjenje

spoljnih deficita, rast zaposlenosti), – nego štete (rast inflacije, kapitalni gubici privrede,

države i građana)– svaka deprecijacija se u javnosti neopravdano

dramatizuje

2005

m1

2005

m10

2006

m07

2007

m04

2008

m01

2008

m10

2009

m07

2010

m04

2011

m01

2011

m10

2012

m07

2013

m04

707580859095

100105110115

7580859095100105110115120

realni kurs (2005=100; leva skala)

Realni i nominalni kurs dinara

Češka

Mađ

arska

Letonij

a

Poljsk

a

Rumun

ija

Hrvats

ka

Mak

edon

ija

PROSEKSrb

ija

-2.0

0.0

2.0

4.0

Promene kursa u periodu april-jul

8

Spoljno ekonomski odnosi • UQ2 nastavljen brz rast izvoza od 19,5%

međugodišnje, prvenstveno zbog automobilske industrije

– po isključenju izvoza automobila rast je skroman 3,4%

– očekuje se usporavanje međugodišnih stopa rasta izvoza - zbog rasta prošlogodišnje osnovice

• Međugodišnji rast uvoza je skroman 3,2%, sličan kao rast izvoza bez automobilske industrije

• Sa oporavkom privrede uvoz će automatski rasti

• Deficit tekućeg bilansa u Q2 je rekordno nizak 3,3% BDP, delimično i zbog jednokratno visokih doznaka

• Na nivou cele godine deficit tekućeg računa će izositi 6-7% BDP - što je i dalje visoko

• Preko kursa i smanjenja fiskalnog deficita treba da se usporava rast uvoza i podstiče izvoz

Deficit tekućeg bilansa

-2500

-2000

-1500

-1000

-500

0Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Roba Tekući račun

milo

ni e

vra

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

Desezonirani uvoz

u m

ilion

ima

evra

Uvoz i izvoz roba

9

Kapitalni bilans• Kretanja i u kapitalnom bilansu su nepovoljna

tokom prošle i ove godine:– preduzeća i banke se razdužuju

– strane investicije su niske

– suficit se ostvaruje samo kada se država mnogo zadužuje, a to je neodrživo

• U Q2 je ostvaren odliv kapital jer se i država privremeno razdužila

• Pogoršanje u kapitalnom bilansu Srbije je veće nego u zemljama Regiona

– ono odražava rast makrokonomskiih rizika u Srbiji

– premija rizika u Srbiji raste, uslovi poslovanja se pogoršavaju - ocena Svetskog ekononomkog formuma, smanjenje kreditnog rejtinga

• Priliv direktnih investicija u ovoj godini neće preći 1 mlrd evra

• Sledeće godine mogu se očekivati veće investicije samo ako se počne realizacija nekoliko većih investicija

• Poboljšanje privrednog ambijenta će uticati na investicije postepeno

-1000

-500

0

500

1000

1500

2000

2500

Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Kapitalni i finansijski račun (bez promena deviznih rezervi)

mili

oni e

vra

Premija rizika Srbija i odabrane zemlje EMBI indeks

Saldo kapitalnog bilansa

10

Spoljni dug Srbije• U Q2 spoljni dug zemlje je smanjen za 650

miliona evra, • država se razdužila za 570 miliona evra• privatni sektor za 80 miliona evra

• Smanjenje spoljnog duga je privremeno, država će se značajno zadužiti do kraja godine

• Spoljni dug iznosi 82,5 %BDP, - da dinar nije realno ojačao iznosio bi oko 90% BDP– potrebna su značajna sredstva da bi se

refinansirao postojeći spoljni dug– ali i novi krediti da bi se finansirao deficit u

tekućem bilansu

• Za smanjivanje spoljnog duga – u kratkom roku su važni fiskalna konsolidacija i

umerena realna deprecijacija– u srednjem i dugom roku presudne su reforme

kojima bi se unapredila ponuda privrede Srbije

Spoljni dug, %BDP

Q1 Q22007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

0102030405060708090

100

Spoljni dug u BDP-uu %

11

• Rezultati fiskalne politike u prvih sedam meseci su nepovoljni:

– deficit je iznosio 83 mlrd dinara ili oko 4,4% BDP

• U narednom delu godine očekuje se znatno veći deficit

– zbog sezonskih faktora– veštačkog smanjivanja deficita u junu i julu

– podaci za avgust ukazuju na to

• Procenjujemo da će konsolidovani deficit u 2013 godini biti između 5,5 i 6% BDP

• Rashodi za kamate rastu, povećava se razlika između ukupnog i primarnog deficita – dug postaje sve značajniji generator deficita

• Fiskalni deficit Srbije u ovoj godini biće najveći u CEE

• Dok u drugim zemljama fiskalni deficit opada u Srbiji od sredine 2011. godine raste

Fiskalni tokoviKonsolidovani fiksalni deficit, % BDP

Deficit Srbija i okruženje, %BDP

SRB SLK POL

CROMNE

MK HUEU

27SLO CZE RO LT BiH

BUG LET EST

-10.0

-8.0

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

2009-2010 2011-2012 Procena 2013.

20012002

20032004

20052006

20072008

20092010

20112012

Q1 2013

Q2 20132013*

-8.0

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

-0.7

-2.7-4.2

-0.9

1.1

-1.6 -2.0 -2.6

-4.5 -4.6 -4.9

-6.6

-4.3-4.6-5.8

0.0

-1.8-3.2

0.4

2.1

-0.1-1.2 -1.9

-3.7 -3.4 -3.5-4.4

-2.1 -1.8-2,95

Fiskalni deficit Primarni deficit

12

Kretanje realnih prihoda i rashoda• U Q2 javni prihodi su realno niži za

3,2% u odnosu na prošlu godinu• realni prihodi od PDV stagniraju, od

akciza rastu, a ostali prihodi opadaju • bez povećanja stope prihodi od PDV bi

iznadprosečno opali, zbog pada tražanje i jačanja kursa

• Javni rashodi u Q2 niži za 6,6% Q2 prethodne godine, ali su nešto veći nego u „normalnim“ godinama,– Rashodi za kamate znatno rastu, svi

ostali realno opadaju, zabrinjava visok pad kapitalnih rashoda

Konsolidovani prihodi i rashodi

20012002

20032004

20052006

20072008

20092010

20112012

Q1 2013

Q2 2013

0

10

20

30

40

50

60

Javni prihodi Javni rashodi

% B

DP-a

13

Javni dug• Od jula prošle do kraja avgusat ove

godine javni dug je porastao sa 15,4 na 19,1 mlrd evra, odnosno za 23%

• Glavni pokretači rasta javnog duga su:– visok fiskalni deficit – odobravanje garancija – rešavanje problema u bankama

• Javni dug nije rastao zbog vraćanja starih dugova, uticaj starih dugova na dug se ostvaruje preko troškova kamata

• Javni dug je povećan za 3,7 mlrd evra, ali je zbog jačanja dinara njegovo učešće u BDP ostalo skoro nepromenjeno

• Da nije bilo jačanja dinara javni dug bi iznosio 65% BDP

• Od početka krize samo je u Sloveniji javni dug rastao brže nego u Srbiji

EU 27HU SLO SRB CRO POL SLK MNECZE BiH LET LIT RO MK BUG EST0

102030405060708090

100

2008 2013*

Javni dug Srbija i okruženje, % BDP

Javni dug, % BDP

14

Monetarna kretanja

• Realna međugodišnja stopa rasta M2 negativna (- 4,7%) … kao posledica smanjivanja kredita privredi

• .. i nakon smanjenja kamatnih stopa monetarna poliitka je restriktivna – referentna kamatna stopa je znatno iznad aktuelne inflacije od 4-5% godišnje

• Opravdanje za restriktivnost se ne može naći u tekućoj inflaciji

• … ali može u rizicima koji su posledica visokih neravnoteža

• …ukoliko se usvoji restriktivan budžet za 2014, moguće je smanjenje restriktivnosti

150,000

250,000

350,000

450,000

550,000

650,000

750,000

850,000

950,000

Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

u m

ilion

ima

dina

ra

M2 u stalinim cenama Devizni deo M2

Kretanje realne novčane mase M2

20082009

20102011

20122013

02468

1012141618

024681012141618

referentna stopa

inflacija

Inflacija i referentna stopa u %

15

Banke i krediti• Nastavlja se razduživanje privrede i u

Q2 … prema domaćim i inostranim bankama

• Realni obim domaćih kredita privredi opada već godinu dana, u julu međugodišnji pad iznosi oko 8%

• Preduzeća se razdužuju i prema inostranstvu, ali nešto sporije

• Ubrzava se rast loših kredita u Q2 najviše zahvaljujući rastu loših kredita u segmentu pravnih lica

• Loši krediti u julu iznose preko 22% (4,5 mlrd evra), a u privredi oko 28%

• Oni pokazuju zabrinjavajuće stanje u preduzećima, ali i u grupi banaka

– neophodne preventivne mere za sprečavanje krize u bankama

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

22

24

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Jul

2008 2009 2010 2011 2012 2013

u %

Ukupno

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

300350400450500550600650

Realni obim kredita preduzećima

16

Kratkoročne mere i reforme• Veliki broj kumuliranih problema u privredi

zahteva brojne mere Vlade, koje bi se uslovno mogle podeliti na:

• Kratkoročne mere treba da se primene odmah i da daju efekte u kratkom roku - spreči bankrot države, pokrene privredna aktivnost, minimizuju problemi u bankama

• Reforme takođe treba da se primene odmah, ali one daju efekte u srednjem roku od 3-5 godina – njihov cilj je da se unapredi efiksnost privrede i države i stvore uslovi za dugoročno održiv rast privrede

17

Kratkoročne mere - fiskalna konsolidacija

• Fiskalna konsolidacija treba da spreči bankrot države i da dovede do pada odnosa javnog duga prema BDP, što zahteva: – Smanjenje fiskalnog deficita u narednoj godini za 2-2,5% BDP

• Polovina potrebnog smanjenja će se ostvatriti usvojenim i dogovorenim merama• Preostale uštede mogu se ostvariti dodatnim merama

– solidarni porez na iznadprosečne plate u javnom sektoru i iznadprosečne penzije bi doneo znatne uštede – nije izvesno da li postoji saglasnost u Vladi o tome

– smanjenjem državnih subvencija – deo ušteda treba da pokrije rastuće troškove kamata

• Dodatni prihodi se mogu ostvariti suzbijanjem sive ekonomije (0,5% BDP), širenjem osnovice (bolji obuhvat nekretnina, oporezivanja poljoprivrednog zemljišta), ukidanjem poreskih olakšica, posebnih tretmana i dr.

– deo dodatnih poreza treba da pokrije smanjenje prihoda od PDV zbog pada domaće tražnje i rasta izvoza u odnosu na BDP

– Do kraja ove i početkom naredne godine treba usvojiti srednjoročni plan koji bi u nekoliko narednih godina eliminisao fiskalni deficit

• sporazum sa MMF bi takav plan učnio kredibilnim

18

Kratkoročne mere - stimulansi

• Osim ušteda neophodni su i kratkoročni stimulansi kojima bi se ublažila recesija u većem delu privrede i pokrenuo privredi rast

• Moguće kratkroročne mere:– ponovno pokretanje subvencionisanih kredita– krediti malim i srednjim preduzećima (EBRD + deo

kredita od Emirata)– ubrzanje javnih investicija – izmirenje dugova države prema preduzećima– postepeno smanjenje restriktivnosti monetrane politike

19

Kako uložiti sredstva iz kredita Emirata ili od prodaje Telekoma?

• Sredstva po ova dva osnova mogla bi da iznose 4-4,5 mlrd evra• Ova sredstva ne bi trebalo ulagati u delatnosti koje može uspešno da obavlja privatni

sektor: enegetiku, prehrambenu industriju i dr. • Preporuke za ulaganje

– kredit po niskim kamatnim stopama iskoristiti za vraćanje nekih najnepovoljnih postojećih kredita,

– izvršiti dokapitalizaciju Agencije za osiguranje depozita kako bi u slučaju stečaj nekih banaka bilo moguće da se isplate osigurani depoziti – ovo je vrlo važno za poverenje u bankarski sistem

– deo sredstava priključiti odobrenim kreditima EBRD za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, ova sredstva bi se odobravala preko banaka po istoj proceduri kao i sredstva EBRD

– finansiranje postojećih infrastrukturnih projekata - drumski u železnički Koridori 10 i 11– obnavljanje mreže kanala u Vojvodini, izgradnja dodatnih postrojenja za navodnjavanje– finansiranje smanjenog budžetskog deficita u 2014 i 2015 godini, čak i uz vrlo oštru štednju

deficit u ove dve godine će iznositi 2,2-2,5 mlrd evra, – bolje da se deficit finansnira iz kredita od 1% nego da se država u narednoj godini zadužuje po 7-8%

• Kredit od 3 mlrd USD nije poklon (mada sadrži veliku subvenciju), povećaće javni dug za 7-8% BDP

20

Strukturne reforme

• Strukturne reforme su brojne i raznovrsne, a važnije su:– uspostavljanje finansijske discipline (efikasne stečajne procedure,

rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju, izmeštanje socijalne funkcije iz preduzeća, podsticanje trgovine lošim kreditima)

– unapređenje privrednog ambijenta (nastavak giljotine propisa, građevinske dozvole)

– povećanje fleksibilnosti tržišta rada, – unapređenje upravljanja javnim preduzećima – izgradnja infrastrukutre– donošenje regulative za osnivanje mikrokreditnih organizacija

• Refome javnog sektora: penzije, zdravstvo, obrazovanje, državna administracija,...,

21

Poreska reforma /1

• Principi:– Kada je fiskalni deficit 5,5-6% BDP, a javni dug 60% BDP poreska

reforma ni u kratkom roku ne sme da poveća fiskalni deficit– Poreska reforma treba da bude u funkciji rasta:

• preterano optrećenje rada ne sme da se zameni preteranim opterećenjem kapitala

• ako se značajno smanji poresko optrećanje rada moraće da se poveća PDV, a manje porezi na imovinu i dohotke od kapitala

– Namera da se poboljša pravičnost ne treba da ugrozi efikasnost• visoko progresivno oporezivanje smanjuje efikasnost i usporava rast• progresivno oporezivanje je sporno sa stanovništa pravičnosti • ako se ide na progresivno oporezivanje onda to treba da bude umereno

– Poreski sistem treba da bude jednostavan, a to znači mali broj poreskih stopa, malo olakšica, uslovnih oslobađanja i dr:

• složen poreski sistem ima visoke troškove primene za obveznike i poresku administraciju, pogodan je za sivu ekonomiji, prevare i korupciju

• naša Poreska uprava nije sposobna da administrira složene poreze

22

Poreska reforma /2– Promene poreza ne treba da budu nagle, jer bi to:

• narušilo predvidivost uslova privređivanja• narušilo princip prelazne pravičnosti za građane- “pravila

igre ne smeju da se menjaju u poluvremenu”

– Postoji prostor za dodadne prihode od postojećih poreza

• Napomena: – Poreska reforma je važna, ali nije najvažnija reforma,

njeni efekti na privredu su postepni, ona nije urgentna

23

Poreska reforma / 3• Mogući scenario poreske reforme:

– Sukcesivno smanjenje poreza na rad, uz istovremeno povećanje PDV i ostalih poreza:

• S obzirom na teško stanje u javnim finansijama očekivani efekti povećanih poreza bi morali da budu nešto veći od efekta smanjenja doprinosa – neka vrsta rezerve.

– U prvoj fazi fiskalno opterećenje rada bi se smanjilo za oko 10%, a kao kompenzacija povećali bi se drugi porezi,

– U drugoj fazi (početak 2015) dodatno bi se smanjili doprinosi i povećali ostali porezi

24

Poreska reforma /4• Napomena:

– fiskalno opterećenje rada u Srbiji je visoko i nije primereno nivou njene razvijenosti

– Ipak, ukupno fiskalno opterećenje rada u Srbiji iznosi oko 39%, a ne 64,5%, kao što se povremeno u javnosti navodi, ono je manje od proseka zemalja OECD gde je oko 42%

• na platu od 400 evra dažbine su oko 260 evra, a ne 520 evra?!

– Poreska reforma kojom bi se smanjili porezi na rad je poželjna, ali cilj reforme ne bi trebao da bude rast neto plata, nego smanjenje troškova rada

– Ako bi neto plate porasle koliko se smanjeni porezi, troškovi rada bi ostali nepromenjeni, pa bi tražnja za radom ostala nepromenjena

• da bi zaposlenost porasla potrebno je sa smanjenjem poreza istovremeno primeniti i niz drugih mera

Ekstremna nezaposlenost mladih u EU i Srbiji: posledice i moguća

rešenja

Jelena Žarković Rakić

Stanje

• Stopa nezaposlenosti za mlade (15-24 godine) u Srbiji dostigla 50% još pre dve godine

• Situacija slična i u zemljama Evropske unije, gde jedna od pet osoba ispod 25 godina nema posao, dok je stanje na jugu Evrope još teže

Stopa nezaposlenosti za mlade (15-24 godine), 2012.

Stanje• Pored toga što su nezaposleni, značajan broj mladih ljudi je

istovremeno i van procesa obrazovanja i obuke • U EU skoro 8 miliona mladih spada u NEET (not in employment,

education or training) kategoriju • U Srbiji broj mladih koji spadaju u NEET kategoriju skoro 200.000, ili

25% od ukupnog broja mladih starosti od 15-24 godine (ARS, april 2013.)

• EU: 30% nezaposlenih ispod 25 godina starosti je bilo bez zaposlenja duže od 12 meseci

• Srbija: čak 60% nezaposlenih ispod 25 godina traži posao duže od 12 meseci

Posledice• Značajni troškovi na individualnom i društvenom nivou • Na društvenom nivou: smanjenje prihoda po osnovu poreza na dohodak veći budžetski izdaci za naknade ali pre svega neiskorišćen potencijal radne snage (Velika Britanija:

procenjuje da se gubici u produktivnosti, kao rezultat nezaposlenosti mladih ljudi, na dnevnom nivou mogu meriti iznosom od čak deset miliona funti)

Posledice

• Na individualnom planu dugi periodi nezaposlenosti ostavljaju negativan uticaj na buduća primanja pojedinca →“ožiljak na zaradama” (wage scar)

• Velika Britanija: mladi ljudi, koji na početku svojih karijera prolaze kroz duže periode bez posla, narednih čak dvadeset godina imaju primanja niža za 9 - 21%

• Sjedinjene Američke Države: efekat umanjenih primanja može biti prisutan narednih desetak godina

• Kina: svaki uticaj nezaposlenosti na buduća primanja mladih osoba nestaje već nakon tri godine

• Agrentina i Brazil: efekat ožiljka za mlade, koji su dugo vremena bili ne samo nezaposleni već i radili u neformalnoj ekonomiji, traje i do deset godina a posebno je izražen kod niskokvalifikovanih pojedinaca

Moguća rešenja• Evropska komisija nedavno predložila uvođenje Paketa zaposlenosti za mlade

(Youth Employment Package)• I u Srbiji od ove godine uveden paketa usluga za mlade • Paket podrazumeva da će Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) u prva tri

meseca od prijave mlade osobe na evidenciju nezaposlenih: 1) izvršiti procenu zapošljivosti lica; 2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih; 3) ponuditi posao ili neku drugu meru aktivne politike zapošljavanja koja može da pomogne u zapošljavanju (savetovanje, stručna praksa, obuka, subvencija za samozapošljavanje, podrška razvoju preduzetništva mladih i sl.).

Rezultati evaluacija sličnih programa

• Pozitivna strana: pokušavaju da izbegnu efekat ožiljka • Ipak, garancije pogodnije za mlade koji su spremni za rad i koji su

tek ušli na tržište rada, a manje prilagođeni dugoročno nezaposlenim pojedincima

• Ne rešavaju strukturni problem ove ciljne grupe - nedostatak veština i kvalifikacija

• Nekaedkvatne kvalifikacije predstavljaju usko grlo srpske ekonomije

• Evropska komisija (2011): “Srbija mora hitno da reši strukturne rigidnosti na tržištu rada, uključujući jaz između tražnje i ponude kvalifikovane radne snage “

• Studija o ulozi kvalifikacija na tržištu rada za budući ekonomski rast Zapadnog Balkana

Finansijske performanse preduzeća u vlasništvu Republike Srbije

Milan Glišić

Uvod

Važna uloga državnih preduzeća u privrednom životu Republike Srbije

Obavljaju delatnosti od opšteg interesa koje imaju strateški značaj za razvoj privrede Prema istraživanjima javna preduzeća su u periodu od 2006. do 2011. godine u proseku

zapošljavala 10,7% radnika, raspolagala sa 17,7% poslovne imovine i angažovala čak 29,3% kapitala u domaćoj ekonomiji

Ipak, još uvek nije uspostavljen sistem redovnog i sistematskog monitoringa i kontrole performansi ovih preduzeća, a svedoci smo činjenice da se značajni resursi koje ona upošljavaju neefikasno troše

Najvrednije informacije o stanju u javnim preduzećima sadržane su u istraživanjima međunarodnih finansijkih institucija, konsultantskih kuća i pojedinačnih istraživača, koja su jednokratnog karaktera

Cilj ove analize

Tabela 1. Osnovni paramerti poslovanja analiziranih preduzeće u vlasništu Republike Srbije u 2012. godini (u hiljadama RSD)

Ukupna imovina Poslovni prihodi31.12.2012. g. 2012. g.

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Beograd Konsolidovani 1.074.223.552 Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Beograd 190.405.822Javno preduzeće Putevi Srbije Beograd Pojedinačni 462.502.726 Telekom Srbija a.d. Beograd 119.422.935Železnice Srbije a.d. Beograd Konsolidovani 282.264.431 Javno preduzeće Srbijagas Novi Sad 74.396.641Telekom Srbija a.d. Beograd Konsolidovani 255.525.154 Javno preduzeće Putevi Srbije Beograd 28.714.657Javno preduzeće Srbijagas Novi Sad Konsolidovani 135.541.442 Železnice Srbije a.d. Beograd 27.348.241Javno preduzeće Elektromreža Srbije Beograd Konsolidovani 68.652.536 Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija Beograd 21.781.921Javno preduzeće Srbijašume Beograd Pojedinačni 62.137.758 Javno preduzeće Elektromreža Srbije Beograd 16.096.599Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija Beograd Pojedinačni 34.214.120 JAT Airways a.d. Beograd 13.574.085Galenika a.d. Beograd Konsolidovani 21.338.997 Javno preduzeće Srbijašume Beograd 6.049.486JAT Airways a.d. Beograd Pojedinačni 15.612.800 Galenika a.d. Beograd 5.025.443

Ukupno 2.412.013.516 Ukupno 502.815.830Kapital Neto dobitak

31.12.2012. g. 2012. g.Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Beograd 780.953.152 Telekom Srbija a.d. Beograd 10.710.275Javno preduzeće Putevi Srbije Beograd 347.387.297 Javno preduzeće Elektromreža Srbije Beograd 1.489.856Železnice Srbije a.d. Beograd 210.964.887 Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija Beograd 1.243.341Telekom Srbija a.d. Beograd 136.553.429 Javno preduzeće Srbijašume Beograd 51.326Javno preduzeće Srbijašume Beograd 58.760.531 JAT Airways a.d. Beograd (3.680.760)Javno preduzeće Elektromreža Srbije Beograd 46.862.131 Galenika a.d. Beograd (5.657.471)Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija Beograd 24.058.356 Javno preduzeće Putevi Srbije Beograd (7.851.362)Javno preduzeće Srbijagas Novi Sad 2.956.388 Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Beograd (11.747.314)Galenika a.d. Beograd 0 Železnice Srbije a.d. Beograd (16.656.917)JAT Airways a.d. Beograd 0 Javno preduzeće Srbijagas Novi Sad (37.364.724)

Ukupno 1.608.496.171 Ukupno (69.463.750)Izvor podataka: Agencija za privredne registre

PreduzećeFinansijski

izveštajiPreduzeće

Preduzeće Preduzeće

Zbirni neto gubitak od 69,5 milijardi RSD

Samo četiri preduzeća poslovala pozitivno

Dva preduzeća kroz svoje prethodno poslovanje generisala gubitak iznad visine kapitala

Analiza likvidnosti

Kriza likvidnosti ozbiljno potresa državna preduzeća

Državna preduzeća se nalaze u grupi glavnih generatora nelikvidnosti privrede

Tabela 2. Odabrani pokazatelji likvidnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike

EPS EMS Srbijagas PTT Putevi Srbijašume Železnice JAT Telekom Galenika-1.00

-0.50

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

0.94

2.20

0.82

2.98

0.02

0.610.39

0.240.80

0.59

0.250.42

-0.20

0.35

0.12

-0.04

0.01

-0.01

0.62

-0.43

Grafik 1. Tekuća likvidnost i pokriće kratkoročnih obaveza, 2012. g.

Tekuća likvidnost, 2012. g.

Pokriće kratkoročnih obaveza NNT iz poslovanja, 2012. g.

0,40

Orijentaciona normala racia tekuće likvdnosti

Orijentaciona normala racia pokrića kratkoročnih obaveza

BELEX 152009. g. 2010. g. 2011. g. 2012. g. 2012. g.

Racio tekuće likvidnosti 0,75 0,83 0,73 0,72 1,63Brzi racio likvidnosti 0,54 0,59 0,54 0,52 0,93Racio pokrića kratkoročnih obaveza NNT iz poslovnih aktivnosti n/a 0,18 0,21 0,17 0,46Poslovni ciklus (u danima) n/a 99 100 101 122

Vreme obrta dobavljača (u danima) n/a 169 162 199 82Gotovinski ciklus (u danima) n/a (70) (62) (98) 40

PokazateljiJavna i druga preduzeća u državnom vlasništvu

Tabela 3. Odabrani pokazatelji solventnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike

Analiza solventnosti

Ugrožena solventnost:

Rastuća zaduženost i nepovoljna ukupna finansijska struktura državnih preduzeća Oko 4 godine i 8 meseci potrebno da se iz EBITDA otplate svi dugovi ovih preduzeća Niske vrednosti pokrića kamata koje su značajno ispod poželjnog raspona od 5 do 7

BELEX 152009. g. 2010. g. 2011. g. 2012. g. 2012. g.

Racio pokrića stalne imovine 0,75 0,72 0,81 0,74 0,82Neto obrtni kapital / Obrtna imovina (0,33) (0,21) (0,37) (0,39) 0,39Ukupne obaveze / Kapital 0,54 0,64 0,37 0,51 1,14Pokriće kamata 2,61 2,77 1,54 (0,12) 19,54Racio pokrića obaveza NNT iz poslovnih aktivnosti n/a 0,09 0,10 0,08 0,22Dugovi / EBITDA (u godinama) 2,85 3,21 3,01 4,67 0,86

PokazateljiJavna i druga preduzeća u državnom vlasništvu

EPS EMS Srbijagas PTT Putevi Srbijašume Železnice JAT Telekom Galenika-60.00

-50.00

-40.00

-30.00

-20.00

-10.00

0.00

10.002.34 3.12

-6.83

2.516.73

0.61

-51.77

-3.761.63

-9.32

Grafik 2. Dugovi / EBITDA, 2012. g. (u godinama)

4,00

Raspon poželjnih vrednosti: 0 - 4 (godine)

Tabela 4. Pokazatelji profitabilnosti posmatranih preduzeća u vlasništvu Republike

Analiza profitabilnosti

Prisutna je i kriza profitabilnosti državnih preduzeća

Pad EBITDA marže: neadekvatna cenovna politika (u sebi ima elemente socijalne politike) i nedovoljna kontrola troškova poslovanja

U 2009., 2010. i 2012. godini negativna neto profitna marža: masivni kursni gubici i još masivniji ostali rashodi (državna preduzeća instrument za vođenje socijalne politike)

Opadanje efikasnosti upravljanja imovinom koje je u kombinaciji sa pogoršanjem profitabilnosti prihoda doprinelo smanjenju stopa prinosa (profesionalizacija uprave i kadrovska politika)

BELEX 152009. g. 2010. g. 2011. g. 2012. g. 2012. g.

EBITDA marža 26,39% 24,77% 23,39% 17,83% 24,70%EBIT marža (Marža poslovnog dobitka) 8,71% 8,71% 4,65% -0,49% 21,73%

Neto novčani tok iz poslovnih aktivnosti / EBIT 0,99 1,24 2,78 (24,31) 0,61Bruto profitna marža 7,38% 1,22% 11,54% -10,51% 16,41%Neto profitna marža -0,69% -2,70% 8,54% -13,80% 15,25%

ROTCbefore taxes (Prinos pre poreza na ukupan kapital) n/a 3,03% 1,33% -0,12% 31,62%

ROAafter taxes (Prinos posle poreza na ukupnu imovinu) n/a 0,36% 2,83% -2,13% 14,81%

ROE1after taxes (Prinos posle poreza na kapital vlasnika matičnog preduzeća) n/a -1,29% 3,11% -4,06% 32,07%

Neto profitna marža n/a -2,70% 8,54% -13,80% 15,25%Obrt ukupne imovine n/a 0,30 0,25 0,20 0,90

Obrt nekretnina, postrojenja, opeme i bioloških sredstava n/a 0,37 0,29 0,24 1,80Obrt obrtne imovine n/a 2,10 2,06 1,95 2,09

Racio finansijskog leveridža n/a 1,59 1,47 1,44 2,23Prosečan kapital / Prosečan kapital vlasnika matičnog preduzeća n/a 1,02 1,01 1,01 1,05

PokazateljiJavna i druga preduzeća u državnom vlasništvu

DU

PO

NT

an

aliz

a

EP

S

EM

S

Srbi

jaga

s

PT

T

Put

evi

Srbi

jašu

me

Žel

ezni

ce

JAT

Tel

ekom

Gal

enik

a

-30.00%

-20.00%

-10.00%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

-0.92%

2.73%

-22.35%

23.98%

-1.31%

0.13%

-5.32%

-20.59%

6.61%

-19.41%

Grafik 3. Prinos posle poreza na ukupnu imovinu, 2012. g.

ROA (after taxes), 2012. g.

BELEX 15 (14,81%)

EP

S

EM

S

Srbi

jaga

s

PT

T

Put

evi

Srbi

jašu

me

Žel

ezni

ce

JAT

Tel

ekom

Gal

enik

a

-600.00%

-500.00%

-400.00%

-300.00%

-200.00%

-100.00%

0.00%

100.00%

-1.31%

3.16%

-229.93%

35.08%

-2.32%

0.09%

-8.11% n/a 8.28%

-506.95%

Grafik 4. Prinos posle poreza na kapital vlasnika (matičnog preduzeća), 2012. g.

ROE1 (after taxes), 2012. g.

BELEX 15 (32,07%)

Tabela 5. Analiza efekta finansijskog leveridža u posmatranim državnim preduzećima

Negativan efekat finansijskog leveridža

Negativan efekat finansijskog leveridža: narušena profitabilnost i solventnost

Stope prinosa uz koje je plasiran kapital pribavljen iz pozajmljenih izvora nisu bile dovoljno visoke da pokriju troškove tog kapitala u proteklom periodu, što je negativno uticalo na prinos vlasnika

Pojedinačno posmatrano pozitivan efekat finansijskog leveridža u 2012. godini zabeležili su samo JP PTT saobraćaja Srbija, JP Elektromreža Srbije i Telekom Srbija a.d.

BELEX 152009. g. 2010. g. 2011. g. 2012. g. 2012. g.

ROTCafter taxes (Prinos posle poreza na ukupan kapital) n/a 0,42% 3,30% -2,49% 23,87%

- Stopa rashoda kamata posle poreza n/a 4,78% 3,80% 3,85% 5,59%Razlika n/a -4,35% -0,50% -6,34% 18,29%x Prosečni dugovi / Prosečan kapital n/a 0,35 0,26 0,23 0,38Proizvod n/a -1,51% -0,13% -1,43% 6,97%

+ ROTCafter taxes (Prinos posle poreza na ukupan kapital) n/a 0,42% 3,30% -2,49% 23,87%

Zbir n/a -1,08% 3,17% -3,92% 30,84%

ROE2after taxes (Prinos posle poreza na kapital svih vlasnika) n/a -1,08% 3,17% -3,92% 30,84%

Efekat finansijskog leveridža n/a Negativan Negativan Negativan Pozitivan

PokazateljiJavna i druga preduzeća u državnom vlasništvu

Zaključak i preporuke

Zbirno posmatrano finansijska pozicija i performanse najbitnijih javnih i drugih državnih preduzeća ozbiljno su narušeni

Likvidnost, solventnost i profitabilnost se razlikuju od preduzeća do preduzeća, ali generalna ocena je da je opšta finansijska kondicija svih preduzeća zajedno loša

Neophodan detaljan skrining poslovanja svakog preduzeća ponaosob, kako bi se u svakom konkretnom slučaju utvrdile odgovarajuće mere za poboljšanje performansi

Opšte mere: profesionalizacija menadžmenta, ograničavanje zloupotrebe političkog uticaja na poslovanje, korigovanje cenovne politike u slučajevima u kojima je to moguće, pooštravanje kontrole troškova poslovanja (pogotovo troškova zarada i troškova materijala), insistiranje na javnim nabavkama, podizanje efikasnosti naplate potraživanja, i sl.

Da li država i dalje treba da bude (jedini) vlasnik baš svih preduzeća koja trenutno poseduje?