Prezentacija Br. 11 Zastita Prava Zaposlenih

7/22/2019 Prezentacija Br. 11 Zastita Prava Zaposlenih

1/43

Vebe iz radnog prava

Zatita prava zaposlenih


2/43

Da bi zaposleni ostvario neko od prava koje mupripada na osnovu toga to je u radnom odnosukod poslodavca, podnosi zahtev poslodavcu(zahtev uvek u pisanoj formi).

Zaposlenom se dostavlja odluka (reenje) oostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti. Odlukamoebitipozitivna ili negativna.

Sporna pitanja izmeu zaposlenog i poslodavca,mogu se reitisporazumom, arbitraomili na sudu.


3/43

I Optim aktom i ugovorom o radu moe sepredvideti postupak sporazumnog reavanjaspornih pitanja izmeuzaposlenog i poslodavca.

IISporna pitanja reavaARBITAR- tree lice kojemstranke u sporu poveravaju da reisporna pitanja.

Arbitra odreuju strane u sporu (zaposleni iposlodavac).

Rok za pokretanje postupka je 3 dana od danadostavljanja reenja.


4/43

Arbitar je duan da odluku o spornim pitanjimadonese u roku od 10 dana od dana podnoenjazahteva.

Odluka obavezuje strane u sporu (konana iobavezujua).

Tokom trajanja postupka zaposlenom miruje radniodnos (ako je spor o otkazu).


5/43

III Protiv reenja kojim je povreeno pravozaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povreduprava, zaposleni (predstavnik sindikata) moe dapokrene spor pred nadlenim sudom.

Individualni radni spor

Radni spor- zaposleni trai zatitu svojih prava(pokree se protiv reenja poslodavca)

Tuilac- zaposleni; Tueni- poslodavac


6/43

Individualne radne sporove u prvom stepenureava osnovni sud, a u drugom stepenuapelacioni sud.

Radni spor sepokree tubom, kao i svaka parnica.

Predmet spora- podnosi se protiv reenjaposlodavca kojim je povreeno pravo zaposlenogili povodom povrede prava uinjene faktikomradnjom poslodavca.


7/43

1. Spor o zakonitosti- da li je reenje poslodavca uskladu sa zakonom, optimaktom. Ako naeda jereenje zakonito, sud odbija tubeni zahtev. Ako

nae da je nezakonito, sud ponitava odlukuposlodavca i uspostavlja preanjestanje.

2. Spor pune jurisdikcije- kad se tubomtraizatita

prava koje je povreeno faktikom radnjom. Sudodluuje o samom pravu (o onome o emu jetrebao da odluuje poslodavac da je vrio svojudunost).


8/43

HITNOST- potreba za hitnim reavanjem radnihsporova. U roku od 6 meseciod dana podnoenjatube.

ROK ZA ALBU- 8 dana (ZPP-opti rok za albuje 15 dana).

Rok za pokretanje postupka je 90 dana od dana

dostavljanja reenja. Sva novana potraivanja iz radnog odnosa

zastarevaju u roku od 3 godineod dana nastankaobaveze.


9/43

U Srbiji ne postoje specijalizovani radni sudovi,kao u Nemakoj,vedskoj...

Posebno odeljene za radne sporove pri osnovnimsudovima (Srbija).

Upravni sud nadlean za reavanje radnihslubenikih sporova izmeu razliitih kategorijadravnihslubenikai dravekao poslodavca.


10/43

KOLEKTIVNI RADNI SPOROVI

- Vrsta radnog spora koji nastaje povredom

kolektivnih prava ili radi zatite kolektivnihinteresa u vezi sa kolektivnim radnim odnosima.

- Reava se uz uee tree strane (sudskim ilialternativnim metodama) ili metodama kolektivneakcije.


11/43

Pravni kolektivni radni sporovi- tiu se primenezakljuenog kolektivnog ugovora o radu iliprimene zakona. Jedna strana zahteva ostvarivanje

odreenogprava na osnovu zakljuenogugovora,a druga strana osporava taj zahtev.

Interesni kolektivni radni spor- javlja se u vezi sa

zakljuivanjem, obnavljanjem ili proirenjemkolektivnog ugovora o radu.


12/43

Kod kolektivnih radnih sporova u prvom stepenuje nadleanapelacioni sud.

mirenje

Mirni

metodi posredovanje

utvrivanje injenica

arbitraa


13/43

Posredna pomo drave Mirne metode karakteriu:

- Dobrovoljnost- Efikasnost

- Tripartizam

- Minimalni trokovi

- Predviaju se kolektivnim ugovorima ili zakonima(kol. radni sporovi u vitalnim slubama).


14/43

Zakon o mirnom reavanju radnih sporova (2004.) ustanovljena Republika agencija za mirno reavanjeradnih sporova.

Agencija obavlja strune poslove koji se odnose namirno reavanje:1. Kolektivnih sporova (zakljuivanje, izmene i dopune

kolektivnog ugovora; ostvarivanje prava na sindikalno

organizovanja; trajk; ostvarivanje prava nainformisanje i konsultovanje; primena opteg akta).2. Individualnih sporova (diskiminacije i zlostavljanje na

radu, otkaz ugovora o radu; minimalna zarada).


15/43

MIRENJE- postupak u kome miritelj pruapomostranama u kolektivnom sporu sa ciljem dazakljue sporazum o reenju spora ili u kojemmiritelj daje preporuku o nainureavanjuspora.

ARBITRAA- arbitar odluuje o predmetuindividualnog spora.

(prema ZOMRS-a)


16/43

Pokretanje postupka- pokree se podnoenjempredloga Agenciji. Strane podnose predlogzajednikiili pojedinano.

Ako predlog podnese jedna strana, Agencijadostavlja predlog drugoj strani koja ima rok od 3dana da se izjasni da li prihvati mirno reavanje

spora.

Agencija vodi imenik miritelja/arbitara (odreujuih strane ili direktor).


17/43

Miritelj u postupku kolektivnog pregovaranja-prisustvuje pregovorima, prua strunu idrugu pomo,nepristrasan.

Postupak mirenja- formira se odbor za mirenje(predstavnici strana+miritelj).

Miritelj- 1. rukovodi raspravom

2. slua predloge

3. prikuplja informacije


18/43

Miritelj donosi preporuku o nainu reavanjaspora.

Preporuka ne obavezuje!

Ako strane prihvate preporuku- zakljuuju

sporazum o reenjuspora.

Mirenje se zavrava uspenoili neuspeno.


19/43

Arbitraa (ZOMRS)- stranke u sporu poveravaju treemlicu da reispor.

- Arbitar donosi pravno obavezujuuodluku (kvazisudski proces).

- Naelodobrovoljnosti i efikasnosti!

- Individualni radni spor se reava pred arbitrom,ako je predmet spora predvienzakonom.


20/43

Arbitar:1. Zakazuje raspravu;

2. Rukovodi raspravom;

3. Uzima izjave strana u sporu;

4. Izvodi dokaze.

Strane imaju pravo da daju zavrnu re.

- Arbitar donosi reenjeo predmetu spora u roku od30 dana od dana otvaranja rasprave.- Protiv reenjanije dozvoljena alba.- Reenje je pravosnano i izvrno danom

dostavljanja stranama u sporu.


21/43

Vrste arbitrae

1. Fakultativna- dobrovoljna, ugovorena

Obavezna-predviena zakonom

2. Stalna- trajna, institucionalni oblik, javne slube

Ad hoc- samo za jedan odreeni sluaj

3. Inokosna- jedan arbitar

Kolektivna- vie arbitara

4. Pravna- reavanje pravnih kolektivnih radnih sporova

Interesna- reavanje interesnih kolektivnih radnih sporova


22/43

Arbitraa poslednje ponude- arbitri se morajuopredeliti za jednu od poslednjih ponuda koje su

stranke u sporu dale. Nemogunost postizanjakompromisa. Jedna strana mora da pobedi, drugada izgubi.


23/43

Miritelj/

Arbitar(uslovi za

izbor)

- Mandat traje 4 godina

- Duni da postpaju savesno i po svom najboljem znanju

Dravljanin Srbije

VSS i 5 godina iskustva u oblasti

radnih odnosa

Da nije osuivan (iznad 6 meseci)

Dostojan dunosti

Poloen pravosudni ispit/ redovniprofesor


24/43


25/43

Jedno od osnovnih kolektivnih prava zaposlenih jepravo na kolektivnu akciju (trajk,piketing,bojkot).

Pravo na trajk- fundamentalno socijano pravo, koje segarantuje ustavom.

Zaposleni imaju pravo na trajk u skladu sa zakonom i

kolektivnim ugovorom.

Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodnoprirodi ili vrsti delatnosti

Ustav RS, lan61


26/43

trajk- privremeni kolektivni prekid radazaposlenih u cilju vrenja pritiska na poslodavcada prihvati zahteve radnika o pitanjima koja supredmet spora.

Koncepti

prava na trajk

Organizuje ga veinazaposlenih

Organizuje ga sindikat

Sui generis


27/43

Organizuje ga veina zaposlenih- zaposleni imajupravo da uestvuju i da organizuju trajk. Zaposlenislobodno odluuju o svom ueu. Odluku o trajkudonose sami radnici izjanjavanjem.

Organizuje ga sindikat- trajkse organizuje posredno,preko sindikata. Pravo na trajk se izvodi iz prava nasindikalno organizovanje.

Sui generis koncept- sloboda trajka-serija imuniteta odkrivinopravne i graanskopravne odgovornosti zaorganizovanje i ueeu trajku(Velika Britanija).


28/43

Odluka o stupanju u trajk

Odlukom se utvruju:

- Zahtevi zaposlenih (obrazloenje);- Vreme poetka trajka;

- Mesto okupljanja zaposlenih;- trajkaki odbor- kolektivno telo koje zastupa interese

zaposlenih i u njihovo ime vodi trajk.


29/43

Najava trajkatrajkmora biti prethodno najavljen.- Najkasnije 5 dana pre dana odreenog za poetak

trajka.

- trajk upozorenja se najavljuje 24 asa pre poetkatrajka.

* trajk upozorenja trajk koji traje kratko vreme(maksimum 1h). Poslodavac se na taj nainupozoravada su zaposleni nezadovoljni postojeomekonomskomi socijalnom situacijom.


30/43

Obaveza trajkakog odbora i poslodavca da od dananajave i u periodu dok traje trajk pokuaju dasporazumno reenastali spor.

trajkaisu dunida organizuju i vode trajk,tako dane:

- Ugroavajubezbednost lica, imovine i zdravlja

- Kao i da dozvole poslodavcu da koristi sredstva rada, izaposlenima koji ne uestvujuu trajkuda rade.

- trajk prestaje SPORAZUMOM strana u sporu iliODLUKOM sindikata.


31/43

Delatnosti od javnog interesa

- Ograniava se pravo na trajk!

- Delatnosti ijibi prekid rada zbog prirode posla mogaoda ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese tetuvelikih razmera.

- NPR. Elektroprivreda, vodoprivreda, saobraaj,informisanje, PTT usluge, zdravstvena zatita, hemijskaindustrija, industrija elika,crna i obojena metalurgija.


32/43

Minimum procesa rada obezbeuje se sigurnostljudi i imovine.

Minimum procesa rada za javne slube odreujeosniva, a za preduzea direktor (obavezauzimanja miljenasindikata).

Najavljuje se 10 danapre poetkatrajka.


33/43

Zaposleni koji uestvujuu trajkune inipovreduradne obaveze.

Uestvovanje u trajku ne moe biti osnov za

prestanak radnog odnosa. Zaposleni tokom uestvovanja u trajku, ne

ostvaruje pravo na zaradu.

Za vreme trajka poslodavac ne sme zapoljavati

nova licakoja bi zamenila uesnikeu trajku(osimako treba da odri minimum procesa rada, izvravanjemeunarodnihobaveza, izbegavanje obaveza).


34/43

VRSTE TRAJKA:

1. S obzirom na nivo organizovanja:

- Na nivou privrednog drutva- Granski

- Generalni

2. S obzirom na trajanje:

- trajk upozorenja- trajk ije trajanje nije unapred utvreno


35/43

Zakonit

trajk iznenaenja- dolazi iznenada, bez najave,spontano. Izraz momentalnog nezadovoljstvazaposlenih.

Nezakonitako nije organizovan u skladu sazakonom. Zbog uea unezakonitom trajku, moe doi ido disciplinske odgovornosti i

prestanka radnog odnosa zaposlenog.


36/43

Divlji trajk- ne organizuje ga sindikat, ve grupaneorganizovanih radnika, krei odredbe kolektivnogugovora o radu.

trajk suprotan obavezi ouvanja mira graaonskopravna odgovornost ako jedna od stranapretrpi tetu.

trajk sa zauzimanjem preduzea- zaposlenikolektivno prekidaju rad, ali ne naputaju preduzee.Povreujuse svojinska prava poslodavca, koji moedapodnese svojinsku tubu (zahtev od suda da se

uesniciprinudno udalje iz objekta).


37/43

Delimini trajk- jedan deo zaposlenihtrajkuje,a drugi deo zaposlenih ne trajkuje.

Kruni trajk- naizmenian, uzastopan prekidrada od jednog do drugog dela preduzea.

trajktromboza- prekid rada u delu preduzeakoji je vitalan za funkcionisanje. Usled trajkadolazi do paralisanja i prekida rada u celompreduzeu.


38/43

trajk solidarnosti- zatita interesa zaposlenih kojitrajkujukod drugog poslodavca. Pruaim se podrka.Solidarnost moebiti interna, eksterna i meunarodna.

Generalni trajknajeedolazi do prekida rada najedan dan, mada se ova vrsta trajkaretko pojavljuje upraksi. Kompletna obustava rada u grani, teritoriji,grupi.

Politiki trajk- Ciljevi nisu radnopravne prirode,smatra se nezakonitim. titese politikiinteresi i pravagraana. Zahtev za poboljanjem odredbi radnog i

socijalnog zakonodavstva.


39/43

BOJKOT

- Oblik kolektivne akcije zaposlenih povodom kolektivnog

radnog spora.- Sindikat poziva poslovne partnere i klijente poslodavca

da ne kupuju proizvode i ne koriste uslugeposlodavcadok traje spor.

- Razlikujemo primarni i sekundarni bojkot (protivposlodavca koji nastavlja saradnju sa primarnimposlodavcem).

- Bojkot prodaje proizvoda- apel na prodavce da odbiju

prodaju proizvoda poslodavca.


40/43

PIKETING (radnika patrola, trajkake strae)

- Oblik kolektivne akcije gde se grupa zaposlenihokuplja u blizini ulaza u preduzee u cilju mirnog

odvraanja zaposlenih od rada za poslodavca i radiobavetavanjajavnosti.- Uesnici piketinga- zaposleni u radnom odnosu kod

poslodavca i privremeno nezaposlena lica koja suradila kod poslodavca

- Samo mirnim putem se moeorganizovati.- Ne moese ispoljavati nasilje, pretnje....- Mogu se koristiti plakati sa natpisima.


41/43

LOKAUT (Pravo na kolektivnu akciju poslodavca)

- Privremeno zatvaranje mesta rada, iskljuenje sa rada

povodom radnog spora radi vrenja ekonomskogpritiska na zaposlene sa ciljem da se prihvateekonomski interesi poslodavca, a sindikat da odustaneod zahteva.

- Moese organizovati samo u privatnom sektoru.- Predstavlja protivteutrajku.- Pravo na lokaut nije priznato u naem pravu (kao ni

pravo na bojkot i piketing).


42/43

Vrste lokauta

1. Ofanzivni poslodavac mu pribegava u toku

interesnog kolektivnog spora kada jouvek nije dolodo trajka. Poslodavac pretpostavlja da postoje realanizgled da doe do trajka. Nije dozvoljen. Poslodavacprekrajno odgovara, a zaposleni imaju pravo nanaknadu zarade.

2. Odbrambeni protivtea trajku, koji nije obuhvatiosve zaposlene. Doputenje.


43/43

3. Retorzioni- onemoguava se povratak na radzaposlenima koji su uestvovali u trajku.Zaposleni imaju pravo na naknadu tete.

- Tokom lokauta, zaposlenima miruju prava iobaveze iz radnog odnosa. Poslodavac jedino imaobavezu da im uplaujedoprinose.

- Finansijski pritisak na sindikat da odustane odsvojih zahteva.

Prezentacija Br. 11 Zastita Prava Zaposlenih

Documents

Transcript of Prezentacija Br. 11 Zastita Prava Zaposlenih