Apelacioni sud u Novom Sadu, radi zatite od zlostavljanja na radu i naknade tete, odluujui o albi tuenog protiv presude Osnovnog suda u Subotici od 08.11.2012. godine, na sednici od 15.05.2013. godine, doneo je P R E S U D U

ODBIJA SE alba tuenog i POTVRUJE presuda Osnovnog suda u Subotici od 08.11.2012. godine u usvajajuem delu.

O b r a z l o e nj e

Pobijanom presudom utvreno je da je tuilja pretrpela zlostavljanje na radu od strane direktora , kao odgovornog lica, tako to se u komuniciranju sa tuiljom isti obraao uz viku, naruavao ugled tuilje, neopravdano onemoguavao tuilju u komuniciranju sa matinom slubom, namerno izazvao stres, neopravdano oduzimao tuilji sredstva potrebna za obavljanje posla, neopravdano prekomerno nadzirao rad tuilje, izolovao tuilju i naruio joj zdravlje.Obavezan je tueni da tuilji naknadi nematerijalnu tetu u iznosu od ukupno 300.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih duevnih bolova zbog umanjenja ivotne aktivnosti u iznosu od 240.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha u iznosu od 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuenja do isplate, a u roku 8 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.Odreeno je da e se presuda po pravosnanosti objaviti u javnom glasilu Blic, Subotike novine i Magyar szo na troak tuenog.

Odbijen je tubeni zahtev radi utvrenja da je tuilja pretrpela zlostavljanje na radu od strane direktora tuenog tako to je neopravdano i namerno onemoguavao tuilju da iznese svoje miljenje, obraanjem uz pretnje, spreavanjem napredovanja i usavravanja na poslu, radi spreavanja daljeg zlostavljanja zabranom vrenja ponaanja koje predstavlja zlostavljanje na radu to je tueni duan priznati i obezbediti izvrenje zabrane zlostavljanja na radu za ubudue na taj nain to e rasporediti tuilju da obavlja poslove u prostorijama poslodavca u kojima je radila pre rasporeivanja na novu lokaciju, da se kontaktiranje izmeu direktora tuenog i tuilje vri samo pismenim putem, da se tuilji omogue svi tehniki uslovi za rad, a koje je imala: raunar sa flet ekranom, pristup internetu, rad na prethodnim poslovima koje je obavljala; radi vraanja na rad i zakljuenja ugovora o radu kao mere otklanjanja tetne posledice nastale zlostavljanjem na radu i radi rasporeivanja tuilje da obavlja poslove koji odgovaraju njenoj strunoj spremi i radnim sposobnostima, a u roku od 8 dana od prijema presude.

Viak tubenog zahteva na ime nematerijalne tete preko dosuenog ukupnog iznosa od 300.000,00 dinara do traenog ukupnog iznosa od 400.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih duevnih bolova zbog umanjenja ivotne aktivnosti preko dosuenog iznosa od 240.000,00 dinara do traenog iznosa od 300.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha preko dosuenog iznosa od 60.000,00 dinara do traenog iznosa od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuenja do isplate, je odbijen.Obavezan je tueni da tuilji naknadi trokove parninog postupka u iznosu od 124.698,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuenja do isplate, u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.Protiv usvajajueg dela navedene presude albu je izjavio tueni iz svih razloga predvienih odredbom lana 360 stav 1 ZPP-a sa predlogom da se prvostepena presuda ukine i tuba odbaci.

Ispitujui pobijanu presudu u skladu sa lanom 372 ZPP-a, ovaj sud je naao da alba nije osnovana.U injeninom stanju pobijane presude je utvren stepen obrazovanja tuilje i radni zadaci koje je obavljala.

Tuilja je radila u kancelariji sa koleginicom, imala je uslove za rad i kompjuter sa flet ekranom koje je tueni nabavljao prema mogunostima i koji nisu imali svi zaposleni.

Kako su kod tuenog vrata na svim kancelarijama otvorena i kako se pored kancelarija nalazi itaonica gde borave neki od zaposlenih i gostiju, tuilju, koja je esto govorila glasnije, direktor tuenog je upozorio da je zbog potreba rada drugih zaposlenih i zbog blizine itaonice, potrebno da tie govori. Na takvo ponaanje je direktor tuenog upozoravao i druge zaposlene, s tim da je tuilja upozoravana vie od ostalih jer se njen glas stalno uo na ta joj je direktor rekao da za takve postoji posebna soba kod tuenog. Jednom prilikom tokom 2009. godine direktor tuenog je uao u tuiljinu kancelariju i povienim tonom joj rekao da prestane da pria i da brblja, da se samo uje njen glas, na ta mu je tuilja odgovorila da ne pria sama jer je u kancelariji sa koleginicom. Nakon toga, dana 14.12.2010. godine direktor tuenog je tuilji u prolazu rekao da e dobiti boini poklon u vidu umanjenja zarade za 30% zbog toga to pria jer je galamom prevrila svaku meru, a to je rekao i njenoj koleginici iz razloga to igra karte u toku radnog vremena. Tuilja se tom prilikom obratila direktoru sa reima opet ja, nakon ega se direktor, iznenadivi se takvom njenom reakcijom vratio, te joj viui rekao da ne sme tako da se ponaa, to su ule i ostale kolege i posetioci koji su bili u blizini a zbog ega se tuilja osetila poniavajue. Istog dana je direktor tuenog doneo reenje kojim se tuilji umanjuje zarada za 30% zbog nepotovanja radne discipline, neizvravanja poverenih poslova i radnih zadataka na primeren nain i ometanje rada kolega privatnim razgovorima. Njena koleginica iz kancelarije kritinom prilikom nije dobila umanjenje zarade poto ona nije odreagovala na direktorovo upozorenje.Nakon toga, dana 23.12.2010. godine tuilja je od strane informatiara obaveetena da vie nema pristup internetu, iako je isti koristila za posao, te da se, ukoliko treba da pregleda elektronsku potu, javi sekretaru tuenog. Zbog toga se tuilja 24.12.2010. godine obratila direktoru da joj obrazloi da li je takva odluka poslovne ili line prirode , na ta joj je on odgovorio da po njegovom miljenju tuilji internet nije neophodan za rad jer su zaposleni pre 30 godina posao savreno obavljali i bez njega, te da se ono to je tuilji potrebno za rad moe iskazati u promilima.Zbog svega toga tuilja se obratila inspekciji rada i prema zakljuku inspektora rada od 28.12.2010. godine obustavljen je postupak inspekcijskog nadzora po zahtevu tuilje zbog prestanka okolnosti na koje podnosilac ukazuje u svom podnesku. Naime, u obrazloenju je navedeno da je reenje od 14.12.2010. godine kojim se tuilji umanjuje zarada za 30% ishitreno i da e ga tueni povui to je i uinjeno reenjem od 28.12.2010. godine kojim je stavljeno van snage reenje od 14.12.2010. godine.Nakon ovog dogaaja tuilja je od direktora tuenog zatraila da je uputi na lice koje je zadueno za davanje podrke od zlostavljanja na radu na ta joj je direktor rekao da su to gluposti i budalatine. Meutim, dana 20.12.2010. godine tuilja je upoznata sa odredbama Zakona o zabrani zlostavljanja na radu.

U januaru 2011. godine direktor tuenog je obavestio tuilju da e je preseliti u drugu kancelariju, jer je u kancelariju u kojoj je do tada radila trebalo da doe pripravnica koja je za mentora dobila koleginicu koja je radila sa tuiljom u istoj kancelariji, te joj je tekoe reeno da je svakog petka duna da dostavlja izvetaj o radu. Tuilja je pristala da bude premetena u drugu kancelariju, ali je za rad dobila stari raunar sa klasinim monitorom, zbog ega se pismeno 21.01.2011. godine obratila direktoru tuenog navodei da joj nije omoguen prenos raunara i monitora na kojem je radila, te da joj i dalje nije omoguen pristup internetu, iako svi ostali zaposleni koji koriste raunar imaju pristup internetu, te da niko nije obavezan da jednom nedeljno dostavlja izvetaje o radu, ime je ona degradirana u odnosu na druge radnike i da se osea dikriminisano. Poetkom godine, zaposleni kod tuenog predaju plan rada za predstojeu godinu u kojem iznose svoje elje, nakon ega direktor plan prekontrolie, koriguje i stavlja sugestije, a potom se planovi usvajaju. U planu koji je podnela tuilja za 2011. godinu su izvrene odreene izmene, te je tuilja dobila manje sati za rad na nekim radnim zadacima nego to je to bilo prethodnih godina, iako je u proseku godinje imala 1100 sati rada na tim zadacima. Naime, za 2011. godinu tuilja je od traenih 1290 sati dobila samo 290 sati za te radne zadatke i, pored toga, tuilja tokom 2011. godine nije mogla da radi na zadacima koji su joj bili vani radi usavravanja i sticanja vieg zvanja. Meutim, po miljenju direktora, tuilja je imala dovoljno sati za usavravanje te da je primarni zadatak tuilje da izvrava zadatke u matinoj ustanovi.Krajem januara 2011. godine direktor tuenog je pozvao tuilju i rekao joj da vie ne mora da se mui sa kompjuterom i pisanjem izvetaja jer se premeta u drugi objekat tuenog, s obzirom da prema reima direktora tuenog postoji potreba da se u tom objektu obavljaju radni zadaci jer je povean broj zahteva stranaka, ali i s obzirom na dotadanje ponaanje tuilje, te da je ona u tom trenutku najpogodnija za premetaj. O kojem se poveanju broja zahteva stranaka radilo, sud nije mogao utvrditi jer direktor tuenog nije mogao da se izjasni u tom pravcu s obzirom da mu nije poznata statistika vezana za te zahteve. Odlukom direktora od 25.01.2011. godine tuilja je privremeno premetena na drugo mesto radi uspenijeg i efikasnijeg obavljanja poslova i potpunijeg korienja radne snage s obzirom na tendenciju poveanja broja zahteva stranaka i lokaciju objekta, gde bi imala potrebne uslove rada i da je duna da se izjasni o ponudi u roku od 8 dana. Nakon toga, dana 26.01.2011. godine tuilji je upuena ponuda za zakljuenje aneksa ugovora o radu zbog izmenjenih okolnosti, nakon ega je tuilja 03.02.2011. godine potpisala izjavu o prihvatanju ponude iskljuivo iz razloga to je uslovljena otkazom.Objekat tuenog u koji je tuilja premetena je trona zgrada sa prizemljem i tri sprata, gde prizemlje pripada drugoj ustanovi a ostatak tuenom. Kancelarija u kojoj je bila smeetena tuilja se nalazila na drugom spratu i u njoj je postojala najosnovnija kancelarijska oprema, a kasnije je nabavljeno jo poneto od nametaja. U poetku tuilja nije imala raunar, ali je kasnije nabavljen s tim da nema interneta. Spremaica je dolazila jedanput nedeljno, a u objektu postoji lift za koji je tuilji reeno da nije preporuljiv za upotrebu. Tuilja je u zgradi radila sama jer je u prizemlju zgrade, koje je u vlasnitvu druge ustanove, retko boravio zaposleni koji je tamo rasporeen. Tuilja je ujutro pre nego to pone da radi, najpre odlazila do matine zgrade da bi uzela kljueve a zatim odlazila do svog novog radnog mesta a nakon zavrenog radnog vremena kljueve opet vraala u matinu zgradu. Do tuiljinog premetaja u tom objektu niko nije radio i isti je sluio samo kao depo.Tuilja je na novom radnom mestu radila poslove koji su u opisu radnih zadataka nekih zaposlenih koji su radili u matinoj zgradi i kojima je potrebna dokumentacija donoena iz zgrade u koju je tuilja premetena a nakon uraenog posla opet u istu vraana. Za posao koji je tuilja po premetaju obavljala nije bio potreban raunar niti njen nivo kvalifikacija. Tuilja nije prigovarala poslu koji je obavljala ve mestu rada. U ovom objektu je postojao protivpoarni aparat i video nadzor koji je tu postavljen pre premetaja tuilje u ovaj objekat. Video nadzorom je izmeu ostalog bila pokrivena i kancelarija u kojoj je radila tuilja. Kamera je bila postavljena tano iznad stola tuilje zbog ega se tuilja oseala nelagodno i morala je stalno da se kontrolie. Zbog toga je tuilja ujutru kada je dolazila na posao na kameru stavljala kaket i skinula ga kada je krenula sa posla jer nije mogla da podnese da bude pod stalnim nadzorom. Direktor tuenog je dana 18.03.2011. godine doneo odluku o nainu korienja video nadzora a koji se odnosi na objekat u kojem je tuilja radila, a u kojoj je izmeu ostalog navedeno da zaposleni koji borave u tom objektu nemaju prava da na bilo koji nain onemoguavaju funkcionisanje i pravilno korienje sistema. Nakon toga je tuilja povukla sto u oak, a kako bi bila van dometa kamere.Premetajem u drugi objekat tuilja se nije esto viala sa kolegama, osim kada je neko od njih poslom dolazio u objekat zbog ega se oseala izolovanom i zbog ega se obratila lekaru i otila na bolovanje.

Dana 24.03.2011. godine tuilja je tuenom podnela zahtev za pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja na radu u kojem je navela napred opisane dogaaje. Dana 25.03.2011. godine tuilja je dopisom direktora tuenog obavetena da se njen zahtev smatra neutemeljenim odnosno pokuajem zloupotrebe prava na zatitu od zlostavljanja. Nakon toga je 28.03.2011. godinetuiljin zahtev upuen i licima za podrku, koja su dopisom od 30.03.2011. godine obavestila tuilju da u skladu sa nadlenostima i mogunostima koje proistiu iz zakona i Pravilnika tuenog, nisu u mogunosti da predloe posredovanje u sporu kao nain reenja radnog spora s obzirom da je direktor uputio negativan odgovor i nije odredio odgovorna lica za posredovanje u ovom sporu. Dana 29.12.2011. godine tuilja je obavestila tuenog da eli da joj prestane radni odnos sa 15.01.2012. godine i u obrazloenju je navela da je na taj korak primorana zbog zdravstvenih razloga, te da zbog zdravlja ne moe saekati ishod ovog postupka a posebno imajui u vidu da joj je i nakon izvrenja plana za 2011. godinu produen rad do daljnjeg u izolaciji, bez mogunosti da radi na prethodnim radnim zadacima, bez uslova za rad koje imaju ostali zaposleni i bez mogunosti za napredovanje. Zbog toga tuilja ima varijabilni pritisak, promenljivo raspoloenje, pada u depresiju, plae, ne shvata zato joj se to deava, pod terapijom je, promene raspoloenja su joj jako este, razoarana je u ljude, ne spava, ima none more, sanja posao, razmilja ta e biti ako ostane na poslu, a ranije je bila vesela i raspoloena osoba.Reenjem tuenog od 09.01.2011. godine tuilji je prestao radni odnos zbog otkaza ugovora o radu.

Nakon toga tueni je drugu zaposlenu radi uspenijeg i efikasnijeg obavljanja poslova i potpunijeg korienja radne snage premestio na mesto rada na kojem je tuilja radila s tim da je pomenuta zaposlena nekoliko dana nedeljno radila i na prijemu stranaka u matinoj zgradi.

Nakon toga tuilja se zaposlila u koli i ista se od tada bolje osea.

Psiholokim ispitivanjem kod tuilje je registrovan nadproseni intelektualni nivo bez znakova poremeaja miljenja, rasuivanja ili organskog modanog disfunkcionisanja, s tim da je u manjoj meri uoljivo snienje mentalne efikasnosti zbog ometajueg dejstva anksioznosti na sposobnost koncentracije. U domenu linosti tuilje nema poremeaja karakterne strukture, radi se o osobi koja je socijalna, konvencionalna, kod koje usled potiskivanja dolazi do akumulacije unutranje tenzije i napetosti u uslovima stresa. Aktualno se registruje dominacija depresivnih simptoma praenih visokom anksioznou i somato-vegetativnim ispoljavanjem, poviena je emocionalna preosetljivost, nestabilnost, napetost to je uz ostale simptome usko povezano sa kontinuiranim stresnim doivljajem i u radnom okruenju moe da dovede do hronificiranog posttraumatskog reagovanja. Profiul linosti tuilje odgovara ekstrovertnoj, komunikativnnoj i socijalno ambiciozno formiranoj linosti sklonoj histrionikim obrascima sa sklonou ka povremenim pasivno-agresivnim obrascima u afektivno provokativnim okolnostima i eventualnoj manipulativnosti u funkciji pojaane odbrambenosti.Tuilja je bila vesela i drutvena osoba, psihijatrijsko leenje poinje u decembru 2010. godine, oseajui se pod pritiskom izvestan period rada, te uzima bolovanje i primenjuje psihofarmakoterapije u navedenom periodu, dolo je do poboljanja psihikog stanja, ali ne i potpunog oporavka sa zaostalim depresivnim elementima. Prvu degradaciju osea kroz najavu o smanjenju plate, kasnije ukidanje interneta, izmetanje u drugu kancelariju, posebno u drugu zgradu gde je tokom radnog vremena sama, izolovana, to joj posebno teko pada zbog uslova rada bez raunara, izolovanosti, sa kamerom u kancelariji. Osea se usamljena na poslu, bez podrke i pomoi od strane kolega i osoba kojima se obraala za pomo, promene na poslu doivljava kao uvredljive, degradirajue i zaslune za njene zdravstvene tegobe. S obzirom na prolongiranu stresnu situaciju na radnom mestu, kod tuilje se odraava i depresivno raspoloenje sa blagim poboljanjima kada se izmesti iz radne sredine u toku bolovanja i godinjeg odmora i u periodima poboljanja perzistira snien prag frustracione tolerancije i poveana osetljivost za sve teme koje su eksplicitno ili implicitno vezane za odnose na radnom mestu u kritinom periodu i smanjene sposobnosti da se raduje. Nemogunost adekvatnog razreenja stresne situacije emotivno je provokativno za strukturu linosti tuilje dovodei do iscrpljivanja adaptivnih potencijala i pojava simptoma depresivnog reda, jednim od reenja doivljava davanje otkaza, nakon toga ostaje briga za neizvesnu budunost, aktualno perzistiraju snien prag frustracione tolerancije, plaljivost na emotivno provokativne teme, redukovane socijalne relacije, strepnje i zabrinutost za budunost. Promene u funkcionisanju tuilje vidljive su za porodicu i osobe u bliskom okruenju. Doivljaj iscrpljenosti adaptacionih potencijala na radnom mestu moe da se povee sa odlukom da da otkaz ugovora o radu.U psihikom funkcionisanju tuilje kao posledica uvida u promenjeno psihiko funkcionisanje registruju se dve vrste straha jedan je vezan za stresna iskustva na radnom mestu, doivljaj napada na sopstveni lini i profesionalni integritet i sastavni je deo nastalog posttraumatskog poremeaja a drugi je posledica uvida u promenjeno psihiko funkcionisanje, oseaj insufijencije, nemoi, nesposobnosti adaptivnog reagovanja u suoavanju sa aktuelnimu buduim tekoama. Strah je proistekao usled neizvesnosti ta sledee moe da joj se dogodi, to je bilo vezano za njenu linost i doivljaj stresa u radnom okruenju i tim postupcima doivljavala je da je napadnut njen profesionalni integritet, ono to je godinama gradila, te je usled ovakvih psihikih iskustava dolo do razvoja psihikog poremeaja kao problema koji nastaju prilagoavanjem stresnim okolnostima pa se tada tuilja i obratila za pomo psihijatru. Razliite vrste stresa koje za osobu predstavljaju situaciju koja je za nju znaajna mogu uticati na linost i dovesti do porasta napetosti.Problemi na poslu koji kod tuilje traju vie od godinu dana dovode do razvoja reaktivne depresivne simptomatike, nepsihotinog kvaliteta koje trajanjem stresne situacije dobijaju odlike posttraumatskog stresnog poremeaja umerenog stepena. U prilog ovome govore simptomi ponovnog preivljavanja traume u nametljivim oseanjima, snovima, nonim morama, povuenosti, redukovanju socijalnih kontakata, anhedonija, anksioznost i snieno raspoloenje. Posttraumatski stresni poremeaj se najee razvija nakon traume u periodu od dve nedelej do est meseci, retko i vie godina kasnije. Spontano se povlai u 60% sluajeva, a u malom procentu oboljenje moe poprimiti hronini tok kroz vie godina i prei u trajnu promenu linosti. Ovakav poremeaj se kod tuilje odvijao ambulantno i primenom antidepresiva i anksiolitika, te izdvajanjem iz stresne situacije bolovanjem. rad u koli tuilja nije doivljavala emotivno provokativnim, ali je zbog snienog praga frustracione tolerancije bila ranjivija u kritinom periodu i na tom radnom mestu, kao i u porodici.Od decembra 2010. godine do 15.01.2012. godine postoji uzrono posledina veza izmeu stresogene situacije nastale na poslu i stanja tuilje, usled perzistentnih psihikih tegoba uzrokovanih predmetnim dogaajem, tuilja permanentno ulae dodatni psihiki napor u svakodnevnom socijalnom funkcionisanju, a to istovremeno dovodi do potenciranja postojeih psihikih tegoba. S obzirom na opisano psihiko stanje kod tuilje, postoji umanjenje ivotne aktivnosti u blagom stepenu od 15%. Tuilja je od decembra 2010. godine do davanja otkaza trpela duevne bolove srednjag intenziteta, a nakon toga duevne bolove blagog intenziteta. Kod tuilje nije naeno da se radi o osobi sa oseanjem umiljene vrednosti.Na osnovu ovako pravilno i potpuno utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud pravilno zakljuuje da je tubeni zahtev delimino osnovan.

Imajui u vidu odredbe lana 6 stav 1 i 3 i lana 9 stav 1 Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu, lana 41 Pravilnika o radu tuenog i lana 2, 9, 10 stav 1, 11 stav 1, 12 stav 1 taka 1 i 4, 13 taka 3,5 i 6 Pravilnika o pravilima ponaanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zatitom od zlostavljanja na radu, kao i odredbe lana 200 ZOO-a, prvostepeni sud je pravilno delimino usvojio tubeni zahtev tuilje nalazei da za rad ustanove, uspostavljanje i odravanje discipline odgovara direktor, te da je osnov odgovornosti tuenog kao poslodavca, prema tuilji kao zaposlenoj, protivpravno postupanje direktora tuenog koje se ogleda u tome to se pored opravdanih opomena upuenih tuilji, obraao tuilji povienim glasom i vikanjem pred drugim zaposlenim to je omalovaavalo tuilju, nakon ega joj je iskljuio internet ime je onemoguio da komunicira sa matinom slubom, oduzeo raunar sa flet ekranom, traio od tuilje da jedina dostavlja nedeljne izvetaje o radu i rasporedio je na drugu lokaciju drugo mesto rada tj. u izolovani radni prostor gde niko od zaposlenih kod tuenog nije boravio niti radio, te neopravdano prekomerno nadzirao tuilju u radu putem video nadzora (kamera je bila usmerena direktno na sto tuilje tokom itavog radnog vremena), kojim radnjama je prema tuilji postupao diskriminatorski u odnosu na druge radnike i ime je ista stavljena u nepovoljniji poloaj. Naime, tuilja je ponaanjem direktora tuenog trpela zlostavljanje na radu koje se odvijalo uestalo i u duem vremenskom periodu, a to je sve kod tuilje dovelo do produenog stresa usled nepodnoljivog radnog okruenja, do slabljenja motivacije, zamora i iscrpljenosti, naruavanja zdravlja, te linog ugleda i profesionalnog integriteta, zbog ega je dolazilo do estih odsustva sa rada, a koje je za krajnju posledicu imalo i davanje otkaza ugovora o radu od strane tuilje, pa su svi suprotni albeni navodi neosnovani.Takoe, pravilno je prvostepeni sud, na osnovu nalaza i miljenja osnovnog i kontrolnog vetaka, koji je u celosti prihvatio kao saglasne, obrazloene i date u skladu sa pravilima struke, utvrdio da je kod tuilje zbog takvog uestalog postupanja direktora tuenog u periodu od decembra 2010. godine do januara 2012. godine dolo do naruavanja psihikog zdravlja tuilje koje se ispoljava kao posttraumatski stresni sindrom sa elementima hronifikacije u umerenom stepenu to je dovelo do umanjenja ivotne aktivnosti od 15% i da je tuilja trpela strah, te da su isti u uzrono posledinoj vezisa deavanjima na poslu, a zbog ponaanja direktora tuenog. Uzimajui u obzir intenzitet napada na povreeno dobro, nain i sredstva kojima je to uinjeno, sredinu u kojoj tuilja radi, njenu ukupnu linost i ponaanje i posledice koje su usled toga nastale, to je i ovaj sud miljenja, da je navedeno dovoljno da se tuilji dosudi novana naknada za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti i naknada za pretrpljeni strah zbog rada u poniavajuem i uvredljivom okruenju, a imajui u vidu znaaj povreenih dobara i cilj kome novana naknada nematerijalne tete slui (to potpunije uspostavljanje psihike i emocionalne ravnotee koja je postojala pre tetnog dogaaja, u meri u kojoj je to mogue), vodei rauna da se visinom naknade ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom, te da je prvostepeni sud pri odmeravanju pravinih iznosa novane naknade tete koji su dosueni pobijanom presudom, pravilno primenio odredbe lana 200 ZOO, ime su svi suprotni albeni navodi neosnovani.Pobijana presuda je jasna i razumljiva, izreka presude ne protivrei izvedenim dokazima, sadri sve razloge o bitnim injenicama i nema nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, pa ne stoji bitna povreda odredaba parninog postupka iz l. 361 st. 2 ta. 12 ZPP na koju alba neosnovano ukazuje.

Kako ni preostali albeni navodi tuenog nisu doveli u pitanje zakonitost i pravilnost pobijane presude, ovaj sud je, primenom odredbe l. 375 ZPP-a odluio kao u izreci.