PREGLED POLITIKE SRBIJE PREMA ALBANCIMA 00 1878. DO … · Vellkoprodavac pat riot Izma -...

w

S t S B t m

Ш - И ES

C I

PREGLED POLITIKE SRBIJE PREMA ALBANCIMA 00 1878. DO 1914. GODINE

"Nije se mnogo čuditi gm bim instinktima naše seijačke mase za čije se školovanje i civilizovanje ova drzava nikad nije brinula: ne treba se zgranjavati ni nad uskim i bednim političkim i duhovnim horizontom naših vojnih komandanata koji su vaspitani da hladnokrvno, zlikovačko ubijanje desetina i stotina Arbanasa, njihovih žena i njihove dece smatraju kao neki heroizam; ne treba se revoltirati ni zbog buržoaskogjavnog mnjenja koje daje moralnu razrešnieu za sva ova zverstva. koje šta više izaziva apetit za vništavanje Arbanasa i njihovih porodica ... pošto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj društvenoj i političkoj visini u Srbiji . "

Dušan Popović

Prva izdajaĆasopis za kritiko znanosti Ljubljana, april 1989 126 (izredna štcvilka)

Clf / З л

Narodna In unlvcrzltctna knjlžnlca, Ljubljana

949.711.5'1878/1914*327(497.11:496.5)" 18 7 8 /1914"SRHUA i Albancl / [glavnl urcdnlk Bojan Korslka). Ljubljana : Casopls za kritiko znanostl, 1989-Knj. 1 : Prcglcd poltllke Srbljc prem a Albanclma od 1878. do 1914. godlnc. - 1. tzd. - 19891. KORSIKA. Bojan

PREGLED POLITIKE SRBIJE PREMA ALBANCIMA OD 1878. DO 1914. GODINE .

Svi navedeni izvori u ovoj knjizi su srpski i dostupni su svakom gradaninu Beograda, npr. članu Narodne ili Gradskc bibliotcke.

"Kada sc pojcdincu ill narodu dešavaju zle stvarl, onda jc svakom ko hoćc da mlrno razmišlja o dogadajlma na pamcti pitanje: koliko smo saml krivi, šta smo saml doprinell da nas mrze. gde smo i kada pogrešlli? Jedan moj prljatelj, inafe pametan I objckttvan Covek. dobija nastupe besa kada mu postavlm ovakva pitanja u vezi dogadaja na Kosovu. On ih jcdnostavno smatra dcfctističkirn, mazohlstičklm I potpuno neumesnlm I neprlmerenlm sltuacljl u kojoj se. ml Srbl. u odnosu na Kosovo danas nala/.imo. Moje Je, opet, misljenje da Je ovakvo njegovo (t ne samo njegovo) reagovanje na pllanja od kojih паш zavisi budućnost. 'nojevska' politika neurotičnog potlsklvanja neprljatnog koja nikad nlkome ne donosi nlšta korlsno.Da bi Individuacija nekog eoveka mogla uopšte da krene sa 'mrtve tafke', da bl se neki daljl stepen zrelostl postlgao. dužnost Je I zadatak Coveka da upozna svoju senku. 'tamnog brata' u scbi. ono što je u njemu inferiomo, nerazvijeno ill bolesno. Ovo saznanje ne postlže se bez unutarnjeg napora. all nl bez muke I patnje kada se muljeviti talog u sebl otkrlje. Ne vidlm da možc bid drukćije nl sa tndivlduacijom, odnosno sazrevanjem jednog naroda, konkrctno. srpskog naroda. Šta treba oćekivati u send srpskog naroda? NJegovu adolescentnu žustrost i emoUvnu nezrelost u reagovanju, nerazvijen smisao za zajednicu. a opasno negovanje indixidualno- anarhićnih elemenata u sebl, pohlepnost prema vlastl, potkupljtmst I sklonost izdaji. precenjivanje svojih bloloških I Intclektualnih snaga što direktno vodi ne samo rasipanju o\ih snaga, već i težnji ka samounlštenju uzgotovo potpunu otsutnost svestl o ovoj pogubnoj tcžnji".Tcorlja . fasopU Kiloznfxkng dniiUva Srtjlfr, hr. 3-4./1987. Beograd

Vladcta JcroUĆ - 'Jc d a n pslhotcrapcul razmi&lja o dogadajinia na Kosovu"

Sadržaj

11Umesto pređgovoraIDimitrijeTucović22Vrtlog zavojevaf klh prohteva24Prikrivanje zločina I obmanjtvanje naroda u Srblji26Srbljo, kuda ćeš s njima 1 gde ćeš se zaustavlti?27Besna srpska soldateska

Žal osna "dcmokratska" Srbija34Merenje lobanja 1 proufavanje rasa35Osioni osvajački gest Srbije 37Zar slovenska plemcna nisu potlsla starosedeoce?39Praksa kolonijalnog istrebljenja

Prožđrljivi san srpskc bur/oazije42PokušaJ ublstva s predumišljajem nad jednom nacijom44Nepoverenje i mržnja cele Jedne nacijc49Pogledati istinl u očl45I’olltlfar-čovck mislilac-ideallsta49I*rcd zloćlnorn nema moguće ncutralnostiIISocijaldemokratske "Radnićke novine" Štampa Srpske ravoslavne crkve54Ućinjen je sram55Izrnedu ćeklća i nakovnja

8

SSKao vrhovnl pastir zeinlje srpske blagosiljam

Najplemenitiji pobedilae prema pobedenlma64Srblja samo ratuje6 5Nova velika Srbija6 7Deca umlru od gladi i zime 7 0Da se i po verl izjednačimo s braćom7 2Ima li genijalnljeg duha od Srblnova?7 2Mi smo došli u ime pravde i kullure 74Sud božje pravde će biti uz nas76Primite blagoslov crkve7 7Srpstvo još ujedlnjeno nije7 9U ime ćovečnosti i kulture80Pećki patrijarh Ima oružanu pratnju janicara 8 2Dva kandidata za mitropolita podellla narod ucparhiji 8 2Sokolovld - poturfcnjaci i pečki partijarsi84I’ored mora dKna Dalmacija86Vladika priredi pokolj na Badnje veče seNašem Aleksandru Maćcdonskom prcdajemo sebe89Mi smo deo svetskog prlvrednog organizma

III"Istorijsko" pravo Srbije Miroslav Krleža9 4Nepodobnosi Arbanasa za samostalan život

9

9 5Analogno madžarskom istorijskom pravu

Ostavljenl od katollka - naseljenl Srbima9 8Zilavost. Izdržljivost I sposobnost albanskog naroda zaprcpašćujc 101Slobodarska svljest I ponos

IV "Politika" Vladimir Dedijer DimitrijeTucović Dušan Popović Dragiša I^apčević Miodrag Jeremić Triša Kaclerović104Vellkoprodavac pat riot Izma - "Politika"109Krv naše krvi • Srbin n iRcakcionama novinarska maflja 117Obračun s pozlvom na Istorizam119Treba spasavatl ugled srpskog naroda 12a"Divljl" Amautl I našl "kulturtnegerf'124Dva nesrerna naroda 12sHlmne o besnlm hatovima i brzim hrtovima

V Kosta Novaković134Celiri meseca u SrednJoJ Albaniji

153Ltteratura155Slnopsis

11

Umesto predgovoral."O prodiranju Arbanasa na istok u nas sc mnogo pisalo. To je i danas glavno srcdstvo kojim šovinistička štampa izaziva kod srpskog naroda mržnju prema 'dtvljlm' Arnautlma. prikrivajući kao guja noge đivljaštva koja je srpska vojska prema njima poCinila. Koliko je samo suza proliveno što je istorijsko Kosovo preplavljeno Arnautlma!-'"Zavojcvaćkom politlkom srpske vlade prcina arbanskom narodu stvoreni su takvi odnosi. da se u skoroj budućnosti mir 1 redovno stanje teSko inogu oćcklvatt.""Naša štampa, u pogubnoj utakmiel da pomogne jednu rdavo upućenu i rdavo izvodenu politiku. meseclma i godlnama rasproslirala (je) o arbanskom narodu tendenciozna miSljenja"."Mi smo socijaldcmokrati bill prvi koji smo tom bezumnom arbanaskom pohodu 1 ludoj arbanaskoj politici skinuli palriotski 1 narlonalni veo s llca".“Zavojevaćki pohod Srbije na Arbaniju (je) najgrublje odstupanje od nafela zajednlce balkanskih naroda. U njemu su do kostlju razgolićene netolerancija prema drugim narodima, zavojevaCke težnjc i gotovost buržoazije da ih sprovodi najbrutalnijim zloćlnstvlma, kakva su do sada izvršlvana samo u prekomorsklm kolonijama."'Štampa je propovedala na sva usta osvetu prema Arnautlma. I to

je lmaio dejstva. U nekoliko prilika vojnici su postupali prema Jadnom amautskom stanovništvu po raspoložcnju. koje je kod njih izazvalo pisanje beogradskih listova.”"Dopisnlcl beogradskih listova smatraju za nacionalnu dužnoet prikrivanje zločina naših vlasti i vojske i obmanjivanje naroda u Srbijl,”'Zavojcvaćko držanje Srbije prema arbanskom narodu pokazalo je kako se politikom unosi mržnja medu narode.”"Plotuni su poobarali žene koje su držale odojčad u naručju; pokraj mrtvih matera drala su se njlhova deflra koja su slučajno bila poštedena kuršuma: žene su se poradale od straha. Za dva sata potarnanjeno je na 500 duša."“Cmogorska varvrarstva u Krasnićlma mogu dostojno stati pored var\fars>tva srpske vojske u LJumi: isti metodi. Ista bezob/.irnost, Ista kivožednost.""Arbanska sela Lz kojih su ljudl blagovremeno izbegli. bchu pretvorena u zgaridta. To bchu u isto vreme varvarski krematorijumi u kojlma je sagorelo stotinama žlvlh 2ena I dece.I dokle su ustanici zarobljene srpske oflcire I vo)nike ra/oru/avalt i puštali. dotle srpska soldateska nije 6tedela ni njihovu decu. žene i bolesne..."

12

"Mi smo izvršili pokušaj ubistva s predumlšljanjem nad ćltavom jednog nacijom. Na tom zločinaćkotn delu uhvaćeni smo i sprećeni. Sad imamo da ispaštamo kaznu. Ona je strasna: to Je nepoverenje. pa čak i mrtnja ćitavog jednog naroda.""Srbijaje u balkanskim ratovima udvojila ne samo teritoriju nego i broj spoljašnjih ncprijatclja.""Zavojevaćka politika Srbije sa svojlm varvarskim metodama morala Je Arbanase ispuniti dubokom mržnjorn prema nama.’"Ako je iko lmao uslova za sporazuman rad sa Arbanaslma. to su ga imale Srbija t Cma Cora. Ne samo Izmešanost naselja 1 srodnost susednih plemena već i uzajamnost intcresa upućivale su ova dva naroda na sporazum I prljateljske odnose."'Tamo gde je prijateljstvo potreba i jedne i druge strane zavladalo je strasno neprijateljstvo.""NaS vlasnlćki svet mašio se tude zemlje i tude slobode, nekadasnji heroldi nacionalnog oslobodenja poneli su zastavu nacionalnog porobljavanja.""Srbija nije ušla u Arbaniju kao brat, nego kao osvajać. ŠtavlSe. ona nije ušla ni kao politićar. veC kao grub soldat. Srbijaje izgubila svaki dodir sa predstavnidma arbanskog naroda i njega odgumula u očajnu mržnju prema svemu srpskom. BezgraniCno neprijateljstvo arbanskog naroda prema Srbiji je prvi pozitivni rezultat arbanaske polltlke srpske vlade.”"Đakovica je Cisto arnautska varoš. I okollna Dakovice je ne samo pretežno, več skoro isključivo arnautska. U cek>m ovom kraju Srbija je zatekla mesto Srba srpske srednjevekovnc spomenike. hladne zldine. koje imaju vrednosti za arheologa i umetnika... I upravo osnovni uzrok svih nezgoda od kojih danas patlmo 1 od kojlh femo ubuduće mnogo patiti leži u tome. Sto smo uili u tudu zemlju.""Dakoviea svojim privrednim životom daje o Arnautima sasvim drugu sliku nego što je namemo ili iz neznanja malaju beogradski llstovl.”"Jedan od najvaljanijih priznatih predstavnika srpske istorijske nauke. g. Jovan Tomić iznosi u svojoj knjtzi o Arbanaslma da Je od arnautskoga plemena Klimenta jedan deo doseljen u naš Rudnik i dao nekoliko vrlo \1denih llčnostl u narodnoj revoluciji 1804. Mi ne znamo na koga g. Tomlć tnlsll, all se mnoga Isplttvanja slažu da Je vod te revolucije, rodonaćelnik dinastije Karadordevića, Kara-Dordc Petrović, arbanaskog porekla.""Režim u no\'im kraje\ima. a specijalno odnos prema tudinskim nacijama. pa. dakle, I prema Arbanaslma. treba postaviti na Jednu demokratsku. kulturnu i ćovećansku podlogu toleranclje, zajednićkog života i rada. Ta je lek od pobune, a ne u krvavim jezovitim represalljama koje se odlgravaju tamo dole na Kosovu dok mi ovo pišemo."

13

"Potrebnoje bar sada pogledati istinl u oćl 1, nasuprot predrasudama. prlznatl da Je borba koju danas arbanasko pleme vodi prirodna. neizbežna islorijska borba za jedan drukčiji političkl žlvot... Slobodan srpskl narod treba tu borbu da cenl... 1 da svakoj vladl odreče sva sredstva za zavojevatku polltiku."Тшашо prava da spasavamo narod od šovtnistlčkog nacionalnog propagiranja I da njlme ne ovladuje naclonalna Jeres”."Beogradsko novinarstvo je i vrlo nevaljalo i vrlo reakcionarno. Ono služi vladi, utire put za uvodenje reakclje. prlprema duhove da lakše prime guSenJe slobode.Neka čitaoci obrate pažnju na tu sramnu ulogu beogradskog novinarstva"."Volterova tvTdnJa da bijedni narodi uvljek vole da govore o svojoj prošlosti, nalazi sjajno opravdanje kod balkanskih državlca, koje su na temelju svoje proSlosti htjele urediti svoju budućnost. Jedni se sjećaju Dušanovog carstva... misle na veliku Бфзки dr/avu... Uspomena na tu 'sjajnu' prošlost udružena (Je) sa neodoljivom žudnjoin gospodarećih klasa za proeirenjem teritorija.""1 tako se je svršio prvi balkanski rat. U tom historljskom momentu imale su balkanske države pokazati da li su u stanju... da zaborave na svoju 'sjajnu' prošlost. već da misle na zahljeve sadašnjosti. Balkanske drzaWee ne mogoše zaboraviti na razne Simeone, DuSane ltd.”"Burzoazija je u novim krajevima Srbije zavela vanredno stanje... Vlasnici Srbije teže, u stvarl. da režimom policijskog samovlašća stvore od nacionalne manjine većinu I da tamošnji narod spreme ne za slobodne gradane. već pokome podanike. Taj režim vanrednih policijskih mera... je zadahnut reakcionamiin ciljevima povlašćivanja jednih I gonjenja drugih. S druge strane on daje novih povoda... izazivanju netrpeljivostl i mržnje medu narodima.''"Jednu potpunu i široku zajednicu traži i rešenje naSeg nacionalnog pitanja. Ml socljaldemokrati se u pogledu na nacionalnu slobodu razlikujemo od buržoazije. Je r buržoazija hoee slobodu za svoj narod po eenu uništenja slobode drugih naroda... Ako bl se Stara Srbija pridružila Srblji. onda bi na jednog slobodnog Srba dolazila po dva porobljena Amautina, Turčina itd. Mi hoćemo slobodu sm g naroda ne unlštavajućl slobodu drugih. Ovaj se cilj može postići jedino stvaranjem na Balkanu Jedne polltićkc cellne u kojoj bi svi narodi bill potpuno ravnopravni... bez obzira na to u kojoj Je oblast I pre nekoliko vekova koji vladar vladao."Dimitrijc Tlrcović

14

2."Retko kojoj naciji su pravljene tolike smetnje i teškoće na prvim koracima njenog sa most al nog žlvota i političkog organizovanja. Albanski narod pokazuje jcdnu žilavost. izdržljivost I sposobnost. koja čoveka zaprepaščuje"."Mi mislimo da je odluka o ultimatumu ubrzana. ako ne I izazvana. varvarskim držanjem naše vlade i naše vojne komande prema narodu u Albaniji. Podatci o radu srpske vojske u?.asni su. Tamo se pljafka. ara, pali, razorava, kolje, unlštava sve u klici. I Austrlja ullimalumom Cini kraj ovom munjevitom i bcsomuenom unišlavanju jedne nacije"."Nije sc mnogo ćuditi grubim instinktima našc seljačke mase za ćijc se školovanje 1 civilizovanje ova država nikad nije brinula: ne treba se zgranjavati ni nad uskim i bednim poliUCkim i duhovnim horlzontom naših vojnih komandanata koji su vaspitani da hladnokrvno, zlikovačko ubijanje desctina i stotina Arbanasa. njihovih žena i njihove dece smalraju kao neki heroizam; ne treba se revoltirati ni zbog buržoaskog javnog mnjenja koje daje moralnu razrešnicu za sva ova zverstva, koje šta više izaziva apctit za uništavanje Arbanasa i njihovih porodica ... pošto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj društvenoj I politirknj vlsinl u Srbiji.""Nije u pitanju samo protest srpskog proletarijata protiv arbanske politike naše buržoazije. treba spasavati i ugled srpskog naroda pred kulturnim i dcmokratskiin evropskim svetom. Treba dokxizati da u Srbiji ima sveta, ima dosta sveta. koji mlsli suprotno njima, i da na Celu svega toga stoji proletarijat, stoji Socijalna Demokratija".OuS a n f'npovtć

15

3."'Polltlka' Џе) organ naSIh šovtnista I provokatora”."'Polltlka' žlvt 1 napreduje. Ona je danas najugledniji I najmoćniji organ naše buržoaske Javnostl. Ona Je fuvarjavnog morala. Ona Je vclikoprodavac onog monipulisanoga artikla što se zove patriotlzam. Ona vaspitava i priprema današnje generaclje za velike kleale budućnostl"."Ćitajućl buržoasku štampu, koja kao u jedan glas i po narocitom uputstvu plše o Amautlma. kao narodu neradnom 1 pljačkaškom, fovek se mora prosto zgranuti od fuda kad lifno dode u dodir sa tlm svetom I prode mesta u kojlma onl žive i uverl se da Je sve to laž. a obmuto da je tstina”.'Da Amauti nlsu pljafkašl najboljl Je dokaz pobuna Arnauta I njihovo zauzeće Skoplja. kad nlkom nije fallla ne samo glava ili pramen kose sa glave. već i nijedna lepinja sa ćepenka. U onoj pobuni biloje siroma&nih. pa 1 bosih Arnauta. all nijedan od njih nije nikome ništa oteo ili 'rekvizicijom' uzeo"."Naše vojne vlastl su 'rekvlzlcljom' koja se nlkada platlti nefe. oduzimali od Arnauta sve što se uzeti moglo - žito, kukuruz. stoku. jednom reči sve što su lm u polju i na domu zatekll'."Amauti u ovom delu Kosova su i pošten narod. Da je ovo istina dokaz su desetine ogromno bogatih Srba trgovaca. koji su i za vreme turske uprave dižali celu pijacu Ferlzovića (Uroševea) u svojim rukama. Sem troice Arnauta. katolika. ostali su trgovci saml Srbi. Kada bi Amauti bill onaki za kakve ih opisuje naša buržoaska štarnpa. ne bi se nijedan trgovac Srbin mogao odrzatl"."Kako je pošten rad naših vlasti najboljl je dokaz bogatstw Marka Despotovića. kmeta opštinskoga. koji je za godinu i po dana. na 'pošten' način stekao vlše Imanja nego što ga ima I Jedan Amautin u Ferizoviću"."Amauti su pot pall pod tudu vlast grubom silom. pravom Jaćeg nametnutu. Oni su postali bespravna raja. Njihovi životi i imanja su. uredbom. stavljeni na milost i nemilost žandarima Kraljevine Srbije. Mogu li se onda ti ljudi osećati zadovoljni u SrblJI? Je li ćudno njihovo nezadovoljstvo?""Го je bio poslednjl akt doslednostl Jedne politlke, koja Je poćela trebljenjem Amauta u novim krajevima ■ da bi naselje ostalo ćisto srpsko. zatim nastavljena uzlmanjem krajev'a naseljenlh Amautima. Srbija Je prestala biti ćisto nacionalna država. Ona je poput drugih. na koje je vikala sve do sada. postala zavojevać I ugnjetač".Hudnićkc no vine

16

4."Pevale so se u horu pesine o silnim srpskim vladaritna. njihovtm besnim hatovima i brzim hrtovlma. N'ikada se nije osvetljavala ni iz bliza slika rezima u kojima su ti naši prošli earevi stekli srpsku slavu. nikada se nije poredio život izvesnih stepena ondašnje socijalne hijerarhije. Od tih fakata sc bcžalo, jcr bi nam ona faklički iznela stvamo stanje tih zlatnih epoha naše prošlosti"."Apsolutna vcćina srpskog naroda innogo bi se prijatnije oecćala pod rcžimom koji vlada u Svajcarskoj nego li u Srbiji. ne obaziruči se što su im ovde njihove otečestvene svetinje i grobovi predaka"."Balkan je bio pozomlca dogadaja koji pre treba da se ispituju u zoologiji nego li u sociologiji"."Škola Je uspeSno scjala tnržnju preina naroditna i uspela Jc da se ta mržnja Iransformuje u ćitav napon nacionalne snage".Mtodrag Jeremlć

17

5."Politikom naše vlade stvorene su takve pogodbe I takvt uslovi da će se, možda, za dugi nlz godina (i desetina godina!) obnavljati sukobi i nesreće izmedu đva nesrećna naroda"."Sa Jednim treba bit! naeisto i sa jednim se treba izmiriti: na zapadu Balkanskog poluostrva postoji jedan narod koji oee da živi svojim slobodnim životom"."Srbija Je uputlla svoju vojsku da izade na Jadransko more sa 2eljom da pokori arbanski narod i da ga stavi u svoje ropstvo. Otiilo se tamo s puškom I topom, pa Je ne samo vršeno ono što Je suprotno fasti Jedne zemlje, koja je negda lmala tradicije revolucije i oslobodenja. nego su stvorene pogodbe za trajno trenje. Mi ćeino neprekidno imati kubure i nesreće, ako se Srbija ne reši da izmeni svoju politiku".Dragtea Lapfcvtt

IS

6."U dopislma lz Albanlje rasknnkavao sam Imperialist If ku velikoerpsku politiku"."Ono pozittvno što je srpska vojska stvorlla za albanski narod jeste JednoduSan otpor i neprijateljstvo prema Srbiji. Osnovica na kojoj bi se mogll naf 1 svi Amauti Jeste neprijateljstvo prema Srbiji. Fakt je zalostan, ali njegovom postojanju nisu krivi Amauti"."Oflclrlma Je izdavana na potpis naredba u kojoj se ukoravaju za blagost. a kojom se nareduje nemilosrdnost i svtrepost u postupanju sa stanovniStvom"."Na svim mestima gde se osetila vlast i uprava srpske vojske stanovnlštvoje safuvalo najgore uspomene na srpsku vojsku"."Mo2e se pomisliti šta sve mogu pofiniti ljudi koji su otvoreno izjavljivali. stupajufl u komitske fete, da idu da se napljafkaju. Ćovek se zgrozi kad sluša lz usta tih ljudt kako gotovo ravnodušno pritaju o klanju ljudi. Njega boli što su ti ljudi istog imena i iste narodnosti kao i on"."Niko u vlšim vojnim komandama nije pomišljao kako ee se odazvaU postupanju vojske prema stanovništvu, kakvo će raspoloženje izazvati kod njega prema na&oj vojsci. a po tom i prema srpskom narodu. u ime Cije se to radi”."Mi smo Amautima ono što su nama bili Turei. Pitanje Je vremena kada re se zaboraviti na naša dela: pitanje Je naSe državne politike da li Ce se mofi ubrzati taj zaborav. Nama sada Turei nisu tako mrski kao prede. ali je prošlo 500 godina. Treba težiti da ne bude potrebno toliko \тетеп а Amautima da nas zaborave kao neprijatelje"."Zašto nismo ml bill pomagaCI u stvaranju albanske države? Zašto nismo stvorili nama tako potrebno prijateljstvo sa zemljom koja nam može mnogo smetati i koja smetajući nama ubija i sebe? Zašto naši vladajući krugovl ne misle da to prijateljstvo stvore ubuduće?"Kosta Sovakovкг

22

Vrtlog zavojevačkih prohtevaJedan od osnlvata I voda Srpske socljaldemokratske partlje - Dimitri je Tueortć - pisao je 15. maja 1914. godine u svojirn "Radničkirn novinama" u članku "Oblaćlna nad kutkom varvarstva"1 s oprav- danom gordošću, all 1 s gorčinom, o poštenom borbcnom stavu eveta srpskog naroda u to vreme, kome Je bio tud svakl narlonall- zam 1 Sovinizam. o stavu svoje partijc. koja Je pod njegovlm vod- stvom bila "jedna od najnaprednijih 1 najborbenijih radnlćkih stranaka u Evropl”.3U tom ćlanku on kaže: "Ml smo socllaldemokratl bill prvl kojl smo tom bezumnom arbanaskom pohodu I ludoj arbanaskoj politicl skinuli patriotskl i nacionalni veo s lica".Veliki sin sфskog naroda. Jedan od najvećlh I najblistavljlh umova, s kojim Srbija I srpski narod s punlm pravom mogu da se ponose, živeo je svega 33 godine, all je ostavio za sobom veliko delo, kako po obimu tako i po znafaju.U današnje vreme, kad se sve viSe zaoštrava pltanje Kosova, lntere- santno je - i poučno - prelistati njegove radove, posvećene albanskom pitanju, koje je postalo krajnje aktuelno u toku balkansklh ratova, u kojima je I sam Tucović kao rezervnl ofleir utestvovao, prešavši sa srpskom vojskom 1913. godine deo All>anijc sve do El- basana.Nepokolebivi soeijaldemokrata, on se u vreme balkansklh ratova "smlono borlo protiv zavojevaćke, imperijalistićke politike srpske buržoazije I službene Srbije prema Makedoniji I prema AlbanlJI".3Njegovi radovl "Arbanska pisma" Izlazill su u "Borbl", polumesetnom fasoplsu socljalne demokratije, kao i u "Kadnifkim novinama" krajem 1913. godine. Knjiga "Srbija I ArbaniJa" - "Jedan prilog krlticl zavojevacke politike srpske buržoazlje" objavljena Je februara 1914. godine.

U predgovoru knjige "Srbija I ArbaniJa" on kaže: "Zavojevafkom politikom srpske vlade prema arbanskom narodu stvorenl su... takvi odnosl, da se u skoroj budućnosti mir i redovno stanje teško mogu ofeklvatl.... Morali smo se zabavitl prillkama u ArbanIJt. To je bilo utoliko potrebnlje uflnltl što je, prvo. naša štampa, u pogubnoj utakmicl da pomogne jednu rdavo upućenu 1 rdavo Izvodenu politiku. meseclma I godinama rasprostlrala o arbanskom narodu tendenciozna mišljenja, 1 Sto Je, drugo. takvlm mišljenjima 1 sama vlada pokušala da opravda svoju zavojevaeku politiku u ArbanIJt.Vi&e obaveštenja... treba da posluži... 1 stvaranju boljlh odnosa iz-* Sabrana dela. Beograd, 1980. knj. 8. sir 268.3 O p ra entfklopedlja Ju ^ o s lav c i» k o g lekjtlkoKrafskotf zavoda. Z agrrb . 1961. sv 7. air,

610.3 Islo, 1982. sv. 8. a tr. 317.

23

medu srpskog i arbanskog naroda. Naroćlto jc više obaveštenja potrcbno proletarijatu, na komc poglavito lcži veliki zadatak...".«

O zavojevačkoj pollticl Srbije i zločinima prcma albanskom stanovništvu Tucovie na nekoliko mesta govori u svom radu u odeljku "Zamjevaćke tet.nje naše buržoazlje" on kaže: "... Posledice toga zavojevafkog upinjanja predstavljaju nepresušni Izvor nc samo novih zloćinstava prema arbanskom naselju, već stalne opasnosti po mir i spokojstvo našeg naroda. Srbija Je gum uta u opasni vrtlog zavojevačkih prohteva. Osvajaćki upad u Arbanlju urodlo Je ogorćenjem arbanskog naroda prcma Srblji i pobunama: nesi- gurnost na novoj zapadnoj granicl Srblje nastuplla Je kao posledlca zavojevaćke politike prema arbanskom narodu".5 U odeljku ~Poraz zavojevaćkog poihiga" stojl: "Vrhunac ... je pokušaj izlaska na more putem zavojevanja Arbanije",6 Dalje - "izlazak na Jadransko more Je Iskupljen zavojevanjem Arbanije". a "porobljavanje arbanskog naroda” Je bllo "sredstvo izlaska na more''.7 Zatim navodi: "... zavo- jevacka politika male i privredno nerazvijene Srbije, upućene na zajednicu, a ne na davljenje malih oko sebe".8 dovela Je po njegovom mlšljenju dotle. da će, "la senka dugo vremena pomraćavati nebo nad srpskim narodom". Srbija je htela i izlazak na more t Jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more, a od zamiSlJene kolonlje stvorila Je krvnog neprijatelja. Njena težnja ka moru dala je naopake rezultate, jer je sprovodena naopakim sredstvima. to Jest: ono što se moglo postlći samo u sporazumu I (uzj prljateljsko saućešee oslobodenoga arbanaskoga naroda. hlelo se poslićt proliv njega. Težnje izlaska na more metodima zavojevaeke politike pretr- pele su potpun poraz".9 U odeljku "Vojna okupaelja Arbanije" on govori o "moru uzrujana arbanaskoga stanovniitva, ogorćena svlrepstvima srpske vojske. Osvetnicko paljenje sela i masakriranje arbanaskoga stanovništva nije nikakva naknada za uzaludne gu- bitke".10 U odeljku ”Rezultati zavojevaćke politike" Tucović kažc da Je "zavojevafki pohod Srbije na Arbaniju najgrublje odstupanje od načela zajednice balkansklh naroda. U njemu su do kostiju raz- golićene netolerancija prema drugim narodlma. zavojevaćke težnje i gotovost buržoazije da ih sprovodi najbrutalnijim zločinstvima. kakva su do sada izvršrvana samo u prekomorskim kolonljama".11 Tako on. pošteno i ogorCeno, žigoSe politiku svoje dinastije, vlade i njihove vojske, izjednačujući ih sa svim ostalim brutalnim kolo- nizatortma u svetu.O toj politic! Tueovie govori i u mnogim svojim člancima.

4 S ab ran a dcla D. Tucovtča, Beograd. 1980. knj. 8, a tr. 17-19.5 Isto. atr. 78-79.e Isto . » tr. 87.7 Isto, s ir . 90.8 Isto, s ir . 91.9 Isto.

10 IhIo , s ir . 94,11 Isto. s tr . 106.

24

On Je bio potpuno svestan znafaja kojl lma štampa, koja može - znao Je on to lz gorkog Iskustva - da vršl ne samo pozltlvan. nego I krajnje poguban utlcaj na mase. U ćlanku "Iz jcdnog granićnog garnizona’ on piše: "Ja sam se uverio da naš prost vojnik pratl štampu i da ona lma silnog uticaja na njega. All sam piimetlo I to. da je on nemoćan da se toga uticaja oslobodi onda kada ga Stampa, kao što se to naroeito u ovim ratovima pokazalo, lukavo obmanjuje u nameri da ga pripremi na nešto što vlasnicima momentalno treba. Da bl se pomoglo izvršenje ove poslednje mobilizacije... Stampa je propovedala na sva usta osvetu prema Amautima. okrivljujući njih što se naš vojnik ponovo mora da odvojl od svoje porodlce I od svoga posla. I to je linalo dejstva. U nekoliko prilika vojnici su postupali prema Jadnom arnautskom stanovništvu po raspoloženju. koje je kod njih izazvalo pisanjc beogradskih listova.Kada sam god razmišljao o uticaju štampe u našem narodu. dolazilo mi je na um. pre svega to: koliko je potrebno da socijalna demokratlja napregne sve slle da rasprosttranjem svoje Stampe suz- bija nazočno dejstvo buržoaskog novinarstva I da narod oslobada lukavog lulorsh’a onih kojiga za svoje ciljeve upotrebljavaju".,2

Prikrivanje zločina i obmanjivanje naroda u SrbijiJedan od primera njegove bespoStedne. beskompromisne i poštene borbe u raskrinkavanju zloćina. koje je tadašnja srpska vojska VTšila prema albanskom stanovnistvu na okupiranoj teritorijl. kako i u raskrinkavanju lažl. kojima Je tadašnja beogradska Starnpa prikilvala te zločine. Jeste i njegov sledećl (lanak:"PokolJ u LJuml""Dopisniei beogradskih listova Iz Skoplja I novlh krajeva uopSte, koji smatraju za nacionalnu dužnost prikrivanje zločina naših vlasti i vojske i obmanjivanje naroda u Srbljl, Javlli su već: da Je Jedno arnautsko selo u LJuml unlšteno. pošto su se Arnautl zatvorili u kuće I do poslednjeg uporno branili.Saopštena Je namerno obmana Javnosti. Kada su srpske trupe to selo uništile. u njemu ljudi nije bilo. Rezervni oficiri kojl su doblll naredenje da selo zapale t sve što u njemu zatetu stave pod nož, uzaman su se opirali. uzaman su ponavljall refi zar sve?', uzaman su po nekoliko puta Izveštavali komandanta da u selu nema nlkoga vise osim žena i dece. 'Sve!'. to Je bio odgovor nekog kapetana Jurišića. koji je radio u sporazumu sa potpukovnikom Milićevieem.Za dva sata selo je bilo potamanjeno uz scene koje je teško reći. Plotuni su poobarall žene koje su držale odojčad u naručju: pokraj mrtvih matera drala su se njihova defica koja su slućajno bila poštedena kuršuma: tela, kao Jela vitka, lepih gorStakinja rila su se12 Iste. knj 7. str. 206-207.

25

kao crvl po ledlnl; žene su se poradale od straha. Za dva sata potamanjeno Je na 500 du&a.Klanje Je obustavljeno kada Je Jedan deo oflclra uložio energičan protest, priznajućl: da 'dtvlji' Arnautl naše zarobljene vojnike ra- zoružaju pa puste, a naša 'kultuma' vojska XX veka ubija njihovu deeu! Alt, doekan. UClnJeno Je samo ono što se Još moglo učlnltl: Iješevi su potrpanl u kuće a kuće zapaljene ■ da bl se zločlnu prlkrlo trag.To Je istina o ovom strahovitom divljaštvu, o kome sada imaju reč vlada i Narodna skupstina".13Tucović bespoštedno žigoše t zlodela, koja je vršila cmogorska vojska, o femu govori Manak Cmogorskl bes."Cmogorski bes"'Peć i Dakovtca su... dva probna kamena nedoraslostl cetinjske vlade da donese ovom narodu ne samo vlše slobode već 1 vise reda 1 snošljtvoeti u upravi... Cmogorei i sa porvampirenom snagom besne u zauzetlm oblastima". jer "po nllhovtm pogledlma I navikama... onaj koji pobedi je ne samo gospodar vlastl već I sve prlvatne svojine l žlvota svlh onlh koje na zauzetoj teritoriji zateće. Oni se pet dana biju i pljačkaju. a deset dana upotrebe da plen odnesu kućl I da se natrag \Tate.... O njihovtm rudlma 1 pokorlma stanovnlcl ovlh oblastl bl lmall Sta reel kada bl tmall kome... Narod ovth krajeva smatra za velikl gu- bltak što Je turska vlast zamenjena emogorskom. jer je turska uprava. ma po kultumostl ne odmtcala rrnogorskoj. lpak bila obraznlja 1 snošljMJa. Kao tzgladnell vuel Crnogorcl su jurišall na sve što se zgrabltl može: popljačkali su kuće, dućane. torove, am- barove, s\t gde se god imalo da zapljačka. A kada su svoje zemljište opustošlli t jadne nove podanlke knjaževe ostavlll gole kao prst. poćell su prelazitl u pljafku u sela na našoj stranl.... All nlko nlje osctlo bes ovog 'oslobodioca' kao Arbanasl. Šta Je bes ovlh primitlvnih plemena, koji još uvek gledaju u odsecanju glave jedino i рга\ч) l ćlsto junaštvo, u stanju da poćini. pokazuju pop>a- IJena sela i potamanjeno stanovnlštvo u celoj oblastl kojom su ona zavladala. U njima je provrela stara junaćka krv'. koju je najbolje ocrtao Jedan njihov zemljak, pok. Marko Miljanov".1’osle ovoga sledi opls, kojl Je ostavio u svojlm zapisima Marko Miljanov. o pokolju cmogorskog plemena Kuča. kojl Je poćetkom druge polovine prošlog veka lzvršen po naredenju kneza Danila, jer su Kud prestall da mu plaćaju danak. Marko Miljanov kaže: ''Ne blše poštedena ni deca u kolijevkama... Tako Je bilo posječeno 243 glave: svega 17 od vojnika. sposobnlh za pu&ku. a ostalo od staraca I dece..."'s13 Isto, *lr. 15»-159.14 Isto, etr. 194-195., 5 I*«o.»tr. 196.

26

Tucović dalje piSe: "Nl danas. posle 50-60 godlna nltl su drukftja naredcnja nitl su drukćijl onl kojl Ih izvršavaju... I kada je ova var varska najezda osetila svoju nadmoćnost ргсша nemoćnom ar- banaškom selu Iz koga su svl ljudl Izbegll, 1z nje Je provrela stara krv... Takoje sada sravnjeno sa zemljom I potamanjeno celo pleme Krasnići. koje jc spadalo u oblast operacija crnogorske vojske. Cmogorska varvarstva u Krasnićima mogu dostojno statl pored varvarstva вфвке vojske u Ljumi: Istl metodi, ista bezobzimost. Ista krvožednost'.18U članku "Iz jednoff granienog gami/.ona" spominje se takode stra- hovita pljačka koju su naši po tiin selima vršili.Narod ovog kraja pamtlće s kolena na koleno nekoga 'komandlra Tomu' koji je bio udarto namet na vtlajet t oteo od svake kuće koliko Je gde našao... Po dakovačklm ullcama našl Cetnlcl Javno prodaju derdane opljačkanih Amaula. i te palikuče, kojima je u oba rata klanje ljudi bez odbrane I haranje bllo glavno zanfmanje, poslate su da umiruju granlcu! All Cmogorcl u pljafkl pre\razila2 e sve!"17

Srbijo. kuda ćeš s njima i gde ćeš se zaustaviti?0 genoeidu kojl Је вфвка vojska vršila nad albanskim stanovnlStvom u toku balkansklh ratova t za vreme okupacije Tu- covič govorl na mnogo mesta u svojlm dellma.U članku "Кппа oswta soldateske" piše: "Baš o\1h dana navršlla se godina otkako žalosna arbanaska plemena nose svoj krst na Gol- gotu. To je godina dana sistematskog istrebljivanja arnautskog stanovništva u svima oblastima, koje je srpska vojska zauzela".18 Govoreći o patnjama s\1h balkansklh naroda u ratu. on kaže: "Sudblna arbanaskih plemena... u jednom pogledu (je) bila izuzetno teška. teža od sudbina ostalih balkansklh stradalnika. naime: a rbanaska plemena su padala ne samo bez brantoca. već tako reft bez1 Jednoga glasa zaStlte I protesta u njihovu korist. Glas sфskog proletartjata. glas naSe partije to je bio jedini znak ćoveeanskog saućešća u tragienoj sudbini ovih nesrećnlh gorStaka. pa ni taj glas nlje. na žalost, mogao do njih dopreti".'8"... Prvih nedelja rata sa Turcima mi noći nismo imali, jer smo se kretali. logorovali i tukli prema svetlosti arnautskih sela koja su gorela. Vatre zapaljenih sela bile su jedini signal kojlm su pojedine kolone вфвке vojske javljale jedna drugoj dokle su stlgle. A am aut- sko stanovništvo ukollko nlje poubijano i kojeje moglo bežati - gurali smo pred sobom I nagnali ga da nam, kao oćajnik koji gleda kako mu kuća gori. dade upornog otpora na Bujanovcu. a potom da16 Isto. s tr . 196-197.17 M o. atr. 210.I s Isto. s ir . 160.19 Isto. s tr 161.

27

se uz turskn vnjsku na Kumanovu lavovskl borl. Ovu varvarsku politiku srpske vlade I vrhovne komande platio Je srpskl narod živo- tima mnoglh svojih vojnika. Sa padom Kumanova slegao se u Skoplje ceo onaj svet arnautskog stanovnlštva koje Je srpska vojska. nadirufi sa severa, gurala pred sobom I kojeje tu. tražefl utoflšte. velikim delom našlo smrl.Pošto su ratne operaclje prestale, moglo Je lzgledatl da će se statl i sa tamanjenjem arnautskog stanovništva. Ali da je sistem tamanj- enja prestao raditi sam oje moglo lzgledatl. On nlje prestajao radltl, kao što ne prestaje ni danas. I ono, druže urednlće, Sto je taj sistem poeinio pred ovaj arnautski upad i pri odbljanju Amauta prevazilazi sve grozote. koje su prema tome narodu za ovu godinu dana počlnjene. Ćim se osetilo nemimije kretanje medu Amautima prema srpskoj granici. pogranicni komandanti pristupili su klanju. Nad arnautskiin žltellstvom Pećl, Dakovlce I Prlzrena lebdelaje avet smrtl dan I noć. Ko bl žlv zamrkao, nlje bio siguran da će živ os- vanuti. Je r su ih baš po noći. vreme koje je uvek birano za iz\Tšenje najgorih ljudskih zločina, kupili iz postelja I apsana I odvodlli na gubilište. Ne čuje se ni šum^, a Još manje puščanog pucnja. 'mlr' I red' vladaju svuda. a Amauta svake noći nekuda nestaje, kao da se šakali i hijene iz ovih krajeva izvlaće, prikradaju njihovim kućama i ove jadne ljude kupe. odvode i dave. Ta I hijene bi ih na eoveflji nafln podavlle!Kada sam saznao za ove poslednje podvige зфвке vojne I gradanske viasti u novlm krajevima, pomislio sam: Zar Je zločinaćka komitska psihologlja oviadala celom vlasničkom hijerarhijom: od prvog minl- stra do poslednjeg žandarma, a tl. Srbijo, kuda ćeš s njima I gde ćeš se zaustaviti?"20' l’redajućl ovo plsmo Javnostl. Vi ćete. druže uredniče, postupttl u duhu rada socijalne demokratije i vladu javno staviti u položaj: ili da za vinovnicima ovih zloeina ućini poteru ili da se sa zločinima solidariše. Ako se odlući na prv'o, to neće biti samo slaba satisfak- cija uvredenom osećanju svakoga kultumoga foveka I jedan akt koji ona duguje uniženom ugledu sфskog naroda. vcć i javna zaloga da će Jedanpul prrstati da radi sistem istrcbljcnja jednoga celoga naroda..."™

Besna srpska soldateskaU ćlanku "Rad s Arbanasima" piše: "Požto Je presefen svaki sporazum s Arbanasima I poito je prema njima preduzet jedan bezobzlran zavojevaćkl pohod, onda se nizalo ono što je prirodna posledica zavojevanja: Arbanasi su se sporadieno svetlll za palu krv, a njima se na to odgovaralo uništenjem sela I ubijanjem u inasi! "22 U prvom Arbanskom pismu on navodl da postoji "krvna os\Tta koju* °l* lo , *lr. 162-163.21 Isto, utr. 164.22 l*to, s ir . 76.

28

danas Srbija prema Arbanasima propoveda I v r if .23 U članku Crnogorskl bes" spominju se 'Varvarskl pod vizi nekultumih

cmogorskih plemena i besne srpske soldateske".14 Na pokolj u LJumi. o kome Je napisao poseban rlanak. on se vraća i u elanku "Knna osveta soldateske' I užasnut piše uredniku " Radničkih novl- na": "Stlgle su vesti o pokolju u LJuml. vestl u koje se ne može da veruje: iako su sušta istina, koje se teško mogu saslušati do kraja kada ih drugi priča. a još teže ispisivati da ih drugi ćita. Vama je poznato, druže urednlče. da nlje Jedna žena ill Jedno dete lzdahnulo od srpskog noža Ili kuršuma; nlje zapaljena Jedna am aulska kuća I nlje se nad glavama Jedne am autske porodice uz strašan prasak skrhao progoreli krov kućni: kroz guste oblake dima nlje se fuo Jedan cvrkut dece na majćinoj sisi, poslednji cvrkut tih opasnih stvorova što. za Ime boga, rovu protiv srpskih viasti i dižu bunu! Ali u LJumi uništeno Je tlm merama za nepuna dva sata celo Jedno selo, selo bez seljana. bez ljudl. selo u kome su bile ostale samo žene sa decom na krilu, devojke. bolesnl 1 ostarell 1 deca svih uzrasta. Rcćeno im je da slobodno ostanu kod kuća, jer kada Amauti zarobljene srpske vojnlke razoružaju I puste. zašto da ne savetuju svojim ženama da slobodno ostanu kod kuće?All su se one uzaman molile, dižuči decu uvis I govoreći: Aman. komandare, šta smo ml krive? Kazujete II vt vašlm ženama kada Sto radite?'Ako vlada pokuša da preko ove javne optužbe prede, onda će bar ogromne poslediee ovoga slstema pred istorljom 1 вф вкЈт narodom biti nepobltno stavljenl njoj u odgovornost. A one te se pamtiti s kolena na koleno''.*5

U svom ratnom dnevnlku on Je zapisao i ovo: "A sada VTedno je zabeležitl da su ovaj rat Turci pošlenije vodili od nas. J a sam pos- matrao mrcvarenje ljudi. ubijanje ranjenlh, fak Cuo sam kako se oflelrl hrale da nlsu primal! ni one koji se predaju. Bilo je tu strašnlh scena. S one strane neki hrišćani dižu ruke i viču: braća! braća!, a oficiri komanduju paljbu. Kako bi se držall tl ljudl da Je neprljatelj na njlhovoj terltorljl?"26. O postupcima prema Turcima on piše i u članku "Kamo rnćunl?' i navodi: "U ovom ratu popljačkani su Turci: sa zarobljenicima je vršena od\Tatna trgovina; ljudl, povedeni na gubillsta, ucenjlvanl su hajduCki; razoružavanje sela bilo se pretvortlo ne samo u kupljenje oružja već I u kupljenje lira: svaki Je pljafkao svakoga, ali najviše je pljačkala vojska kao celina".27 U diskusiji na zajednlčkoj sednlci sindikalnog i partijskog veća on napominje kako se "valja setltl da su vojske koje su u oblastl stare Turske upale sa ćetiri strane poćlnile tamo vlše zla za godinu dana nego što b! sultanova vojska učinila za sto godina. One2a leto. s tr . 178.24 Isto, s ir . 197.25 Isto, s tr . 163-164.26 Isto, s tr . 88-89.27 Isto, s lr . 169.

29

su palile. klale, otimale i pustošile".2" U članku "I'rajan r a f pominje "granićne sukobe koji su prirodna poslcdira postupanja naše vojske prema amautskim plemenima'.29 U članku "Strategyske taćke u Arbanljf' piše: "Na snežnim planinama zapadnc Stare Srbije i u Arbaniji borbe se vode. kuće su u plamenu. sela se uništavaju. Koljemo se sa susedom. čtja polovina stanovništva ostaje u našim novlm granlrama".30U Clanku "Nlkad кгаја ", govoreći o pobunama okupiranog albanskog stanovnlštva, on konstatuje: "Nikada ona metafora 17. Je- vandelja o glasu vapljućeg u pustinji nlje Imala tafnlje primene ne- goll za naSu Partiju. koja je krifala protiv varvarske politike koja se vodi prema arbanskome narodu.All ml nlsmo samo kritikovali. Ml smo rekli da Cemo lmatl svakog proleća po jednu arbansku pobunu dokle god se naš odnos prema Arnautima bude regulisavao po metodima Džavid-paše. Naše se prorofanstvo ispunilo.U Drenici. leglu kosovskih Amauta. buknula Je pobuna. Buržoasku Javnost interesovaće Jedino tok ove pobune 1 brzlna kojom će ona blti uguSena. Sa poslednjim zapaljenlm sc loin 1 sa poslednjim ubi- jenim detetom u Drenici za našu javnost skinuće se sa dnevnog reda i samo arbansko pitanje. Filistar će opet spokojno zahrkati. All radni svet ne mo2e biti ravnoduSan prema ovim pobunama; on im mora tražiti već jednom kraja.A njihov kraj nije u razoravanju njiva, u paljenju sela, u tamanjenju stano%rništva. Ta će pobuna prestati kad se prestane prema Arbanasima voditi ova poiltlka koja se danas vodi. Izvor tlm pobunama nije mcdu Arbanasima, ncgo medu našim vlasnicima."31Tucović u "SrblJI I ArbanlJI 's gortlnom govori o rezultatima te zavo- Jevaćke politike: "Zavojevaćko držanje Srbije prema arbanskom narodu spccijalno... pokazalo je kako se polilikom unosi mr/nja medu narode-.**"Mnogi dogadajl vodill su tome da se, namesto dobrih susednih odnosa 1 osećanja srodnosti pofinje Siriti netrpeljivost i neprijateljstvo. U tom pravcu naj\1Se su doprineli politika razdora iz Carigrada i postupanje Srbije i Cme Gore prema arbanskom stanovnlštvu za vreme ratova s Turskom."Ako je iko imao uslova za sporazuman rad sa Arbanasima, to su ga imale Srbija i Cma Gora. Ne samo tzmeSanost naselja i srodnost susednih plemena već i uzajamnost intcresa upućivale su ova dva naroda na sporazum i prijateljske odnose."33"Oslanjajući se iskljućivo na soldatesku. srpska vlada. zanesena oe-28 Isto. atr. 122.2 9 Uto. str. 137.30 Isto. str. I41.31 Isto. knj. 8 . *tr. 109-171.33 Isto. s tr. 106.33 Isto. sir. 107.

30

vajačkom žudnjom. nlje fak umela lskorlstiti svoju polugodišnju vlast u sevemoj ArbanlJI nl za jedan akt kojl bl ostavio traga I ublažio rane."34’Tamo gde je prijateljstvo potreba I Jedne i druge strane zavladalo Je strasno ncprijateljstvo".*8Eto, takvt su rezultati te zavojevaćke politike, kada se. kako kaže Tucović "naš vlasnički svel mašio tude zemlje i tude slobode. kada su nekada&njl heroldi nacionalnoga oslobodenja poneli zastavu na- ckmalnoga porobljavanja".36 (Jedan od tih herolda bio je i neka- dašnji Petar Mrkonjić, u to vreme već kralj Srbije, Petar 1 Karadordević. koji je pod tim pseudonimom - kao pretendent, svrgnute tada dinastije, na srpski presto - sudelovao u bosansko hercegovaćkom ustanku 1875-76, boreći se za oslobodenje od Turaka...)• • •

Tucović ne žigoše samo zlodela srpske vojske prema albanskom stanovnlštvu. On plše I o tome da su zločini vojski svih balkansklh država podjednako strašni. U ćlanku "Кгта osvcta soldateske" on razoblićava "nacionalnu” politiku balkansklh država: Za to godtnu dana prollveno Je mnogo Ijudske krvl po klanciina 1 poljima prostra nog balkanskoga razboji&ta. All ono Sto balkanskim ratovima udara pećat najvarvarskijih i najkrvožednijih ratova mračnoga srednjega veka, to nisu potocl krvl s Jedne 1 s druge strane popadallh naoružanlh ljudl. kojl su u rat krenull. ne. već su to reke krvi poubijanog neboraćkoga stanovništva. nevine dece. žena i mimih ljudi. radnoga sveta Stare Srblje. Arbanije. Makedonlje I Trakije, ćija Je Jedlna krivica što se drukMJe bogu moll, što druglm Jezikoin govori, drugo ime noei i što Je na svom vekovnom ognjištu naivno sačekao ćetiri divlje najezde.Ta zloćinstva nisu dela pojedinaca ni ličnoga raspoloženja več sastavni deo "naeionalne" politike balkansklh država.Srpska vo/ska je islrebljivala Amaute po Staroj Srbljl i ArbanlJI, a bugarska Turke po TraklJI I grčka Turke I Am aute na Devolu, sa zloćlnaćkim uwrenjem da time vrše jedno ~hacionalno" delo, da. skidajući taj nevini svel s liea zemlje. skidaju s \rata neprijatelja sa kojlm će u budućnosti bit I teiko Izaćl na kra j.'37Ali kao Srbinu najteže mu padaju zlodela vojske njegove zemlje: "Još I sada posle velike šetnjc po zgaristima od Ristovca do Lerina i od Drafa do Careva Sela. ja ne mogu da zaboravlm utisak koji Je na inene einilo crvenilo neba od prvoga popaljenoga sela. Vatre zapaljenih sela bile su jedini signal kojim su pojedine kolone srpske vojske Javljale jedna drugoj dokle su stigle-.3*34 Ulo. *lr. 108.M Into. *lr. 109.

l»lo. a tr. 79.37 Isto. kn). 7. * tr 160-161.;w Isto. s tr . 162.

31

Žalosna "demokratska” SrbijaU svojoj knji/i "Srbija i Arbanija" Tucovlć optužuje vladu i Vrhovnu komandu I za zloćlne prema sopstvenom narodu. koga su zbog svojih megalomanskih zavojcvačklh prohteva gumull u teške patnje. U odeljku ~\'ojna okupadja Arbanije" on piSe: 'ТаЈ vojnl I političkl korak će u istorlji srpskoga naroda ostati kao najkirvaviji spomcnik JednogodiSnjega ratnoga režima i najboljl svedok njegove bezohzir- nosti preina životima ljudi".39'Od samoga poćetka primorski odred srpske vojske počeo Je obcležavall svoj trag čestim grobovima pomrlih od gladl 1 umora, izmrzlih od mraza bez šinjela i šatorskih krila. Ćijc su to žrtve?... Najvećl deo našlh vojnika u Arbanljl stradao je od bolestl, poglavlto tznemoglosti 1 dizenterije. koja Je morala nastupiti kao prirodna poslediea gladi i rdavc oprcrne. To su stradanja prežaljenih, upu- ćenih na božju vereslju, o čljem najnužnijem opremanju i snabde- vanju politif ki I vojnl upravljači nlsu nlšta mislili.A njlhovt komandantl se nisu ustezall da ubiju od gladi i izne- moglosti pala vojnika. Na cclom inaršu radilc su naizrnenitno I svaka u svom pravcu slepe slle: glad i izncmoglost. batine 1 revolver! '40"I još bogzna gde bi se završila ота niska ludosti 1 žrtava da se Skadar nije predao i da pitanje Arbanije nije dočepala Evropa u ruke. I posle pola godine gladovanja. stradanja. propadanja i ludoga harćenja Ijudskih života, žalosni ostaci primorskoga odrcda vraćeni su natrag, oslavljajući tea sebe kao jedini trag preko 5.000 vojnićkih grobova I opštu omrznutost kod stanovnlStva'.41O stradanju običnih ljudl u ratno vreme I nemoralu I korupeijl u vladajućim politićkim i vojnim krugovima u Srbiji u to vreme on govori u ćlanku "Jedna krupna lair: 'Mnogo bolje od ranijih onI ratovi su pokazali da Je opšta vojna obaveza jedna krupna laž. Uko- liko Je vojna obaveza uopšte zahvatila po nekoga Cinovnika. trgovca. bogata rentijera ili kapitalista. oni su monopolisali neboraćke služ- be. koje se najćešće svode na haranje države I pijančenje. Njih ćete nači pri štabovima. u komesarijatima, u kujni ili komori. ili kod koinandanata kao posilne koji opet imaju svoje posilne!Tu praksu Je država Javno pri/.nala. Ko ima da start vojsci na ras- polaganje jednu zapregu. jednoga konja. kola ili automobil, oslobo- đava se borbenog lanca. Taj je svet provodio vreme u patriotskim opkladama ili u pat riot skom pljam^enju, dokle su užasi rata deset- kovali mase siromašnog naroda'.42U svom ratnom dnevniku (s Turclma) on govori takode o nemoralu koji caruje u srpskoj vojsci: "Napomenuto je da imućne klase nadu velikom delu svoje dece zavetrinu pri štabovtma I na stanicama.30 Isto . knj. 8 . s tr . 91.40 leto . s tr . 93-94.41 Islo . »tr. 98.42 Isto. knj. 7. s tr . 198-199.

32

dokle proleteri ginu u prvom borbenom redu. Ima u ratu JoS JasnlJIh pojava. Kad opljačka vojnik koje opanke da se obuje. kažnjava sc 1 prell mu se smrtnom kaznom, a kada to isto Cine oficiri. svega im se može desiti svada oko plena koji starijl otima od mladega. Re- dovski ranac se pretresa i iz njega otima najbeznaćajnlja nadena krpa za zavijanje od mraza nadutih nogu. a oficirski kuferi puni najdragoeenljth stvari. Za isto delo za koje se redovi streljaju. oil- cirima ne poleti ni dlaka s glave; a ako u deobi pljaeke učestvuje i komandant, onda za to delo ima i avanzman".43U ćlanku "Režim u nmrtm krajevima" mraćnlm bojama oplsuje stanje naroda i zemlje posle balkanskih ratova: “Srpski narod izašao Je iz balkanskih ratova osakaćen, posrnuo I oslromaSen, buržoazlji je udvojena otadžbina za pljaCku. a militarizam je iz rata izašao osnažen i sve se vise isprsava. Sistem ratnih mera posle rata, to je sistem bezobzirne i brutalne pljarke. To je pljaćkanje, pritisak i reakcija u novim krajevima, koje mora plaćati stara teritorija. i to ne samo krvlju i novcem, nego spokojstvom i kulturnim zastojem. Srbija Je u balkanskim ratovima udvojila ne samo teritoriju nego 1 broj spoljašnjih neprijatelja. Ona se lznurila ratom, a svojim reži- mom u novim krajevima stvara nezadovoljstvo protivu sebe. Mimo privredno i kultumo razvijanje u novim krajevima neće biti mogu- ćno pod današnjim režlmom. Ml moramo protiv ovog režima povestl odlućnu borbu. A re?.lm. koji bl u novim krajevima otklonlo sve opasnosti unutrašnjcga trenja, jeste jedino demokratski režim sa potpunom i jednakom slobodom za sve stanovnike ma koje vere i ma koje narodnosti".44Tako Dlmitrije Tucović vldi i opisuje posledice "oslobodllatkog" rata i "nacionalne" politike vlade I krune, koje trpl ne samo pokoreno albansko stanovništvo, nego i obiean gradanin Kraljevine Srbije srpske nacionalnosti.U Clanku “Jedan ckonomski osvrt na 1913" on piše: "Naša vlada nije još uvek u stanju da nam pruži račun o broju poglnulih. umr- llh. ranjenlh i onesposobljenih, a kamoli da nam dade obaveStenja o opštoj bedi koja je nastala narodu kao posledica ratnog pustoša. Sta je sa porodieama izginulih. pomrlih i onesposobljenih? Imaju 11 krova fltavl kraje%'i starlh i novih oblastl? Imaju li hleba deca onih koje su vojska 1 država opljačkali? Koliko Je radnika o ovim teškim zimskiin danima bez rada. bez hleba i krova? Koliko je njih gumuto posle rata u neizdržljive uslove rada. sa nenonnalnim produženjem radnoga vremena 1 manjim zaradama? Kako Ce opstati taj svet?"*5Vladu 1 Narodnu skupštinu on okrivljuje i u članku "Kamo raćuni" 1 kaže: "Narod ima prava da sazna koliko je Srbiju rat koštao I na šta su ogromne sume ratnih troškova otišle. U ratnlm troškovima leži ogromna suma državnoga novca koja je godinama otkidata od narodne privrede I narodne prosvete. zbog koje je mnogi gradanin Sr-43 Isto, s ir . 89-90.44 I*to, *tr. 215-216.45 Ulo. knj. 8. » tr 13.

33

bije ostao nepismen. mnogi bolesnik bolovao u bataljenoj komorl mesto u moderno uredenoj bolnicl: zbog njih je mnoga porodica ostala bez kapi mlcka za decu. mnogo seosko gazdlnstvo bez njlve til stoke."48I u ovom Clanku on razotkriva I žigoše konipciju u vladajućlm krugovima: "...istraga o utrošku ratnih kredita kao mutna Marica odnela (bi) mnogoga ljubimca. zasenila sjaj Karadordeve zvezde s inačevima na grudima mnogoga 'heroja'. Znaju II vlada 1 Skupština da stoje pred dilemom: ili da se solidariSu sa kradama koje sn u najmanju ruku ratne troSkove udvostruCile ili da podu putem is- trage i hvatanja lopova.... Zar može srpski vojnik zaboraviti da Je prtmao po pola hleba, po ćetvrt hleba dnevno, a festo nije dobijao po 5-6 dana ni trunke hleba. a kada mu sc podnose rafuni na isplatu. oni su tolikl da sc nije gladovalo vet pirovalo. Da, računi će pokazatl da se zacelo pirovalo, ali koje pirovao? Vojska je gladovala, blla bosa 1 gola, bez ikakve sanitctske sprcme; ona sc spasavala od gladi pljačkom turskih dobara i meštana."47Bespošledno razotkrivajući istinu o teškom položaju tog nesrećnog srpskog naroda. on napada vladu I zbog "politlfkog obespravljivanja i zarobljavanja narodnih masa".w U elanku "Ko treba da vlada?" on razobličava "demokratiju" u tadašnjo) Kraljevini Srbiji: "U Srblji ne postojl opšte pravo glasa. nego pravo da bira Ima samo onaj ko plaća državi najmanje 15 dinara neposrednoga p>oreza".4U "Kada se sve uzme u obzir može se reel da u žalosnoj demokratskoj Srblji čilava Jedna trećlna punoletnih muških gradana nerna osnovno političko pram: pra\x> glasaf'M"U Srblji postoji podela gradana na tri klase: prva klasa, to su oni koji imaju pravo da biraju 1 da budu birani; druga klasa, to su oni koji imaju samo pram da biraju. i. najzad. treća klasa. to su oni kojl nemaju pravo nl da biraju ni da budu birani. Tu sramnu podelu na gradane prvoga. drugoga i trećeg ranga trcba već jednom ukinuti. Ccnzus je glupa i van'arska ustanova. Ako bi se gledalo na cenzus . onda. ni sam Isus Hristos ne bl Imao pram glasa. Kada bi botji sin opet sišao s ncba na zemlju. njega bi Nikola Pašić uvrstio u gradane trećeg ranga ".™~Da već ne gomrimo o kultum oj i ctvilizovanoj Evropi. 1 Austrija i Bugarska imaju opšte pram glasa, a Srbija ga. na sm ju veliku sramotu nema. Srbija I Turska to su gotom dve Jedlne zemlje u Evropi koje nemaju opšte pram glasal"52Pravu sliku o bednom položaju slromaSnlh gradana Kraljevine Sr-46 Isto. kn j. 7. *lr. 165-166.47 Isto . s tr . 168-16948 Isto. knj. 6, * tr. 256.49 Isto. s u . 255 .50 Isto. s tr . 256.51 Isto. s tr . 261-262.50 Isto. s tr . 263.

34

bije upotpunjuju t stravifni podaci. koje Tucovlć daje u flanku "Malt mutenici U leskovatkih fabrika". gde Ispod fotograflje grupe dece piše: "Ovo su deca iz tekstilnih fabrika u Leskovcu. Od ćetrdeset sedmoro. šestoro ih je stupllo u fabriku od sedam godina, Cetr- naestoro od osam, dvanaestoro od devet, osmoro od deset. sedmoro od jcdanaest.Rade u fabric! po 12 sati. Njihova starost je: fetvoro od osam. petoro od devet. sedmoro od deset. desetoro od jedanest. šesnaestoro od dvanaest. petoro od trinaest. Jedno od ćetmaest godina.Ov’u decu fabrikanti Illć. Teokarević 1 Petrović upropašćuju u svojim preduzećima. tamo ih tuku. pa kad polumrtva od rada i tortura popadaju. dolaze im noću roditelji te ih nose kući".53• * mU takvoj sltuacljl u zemlji vladajući militantni politlfari gurali su narod iz rata u rat. u zavojcvaćke pohode. huškajuei ga protiv albanskog stanovništva. a veliku pomoć u tome iinali su sa strane jednog dela srpske inteligenclje.

Merenje lobanja i proučavanje rasaMnoge strane u svojim radovima posvetk) je Tucovtć razobličavanju raznih "naučnih" teorija o Albanclma kao o "ntf.oj rasi'. t IJI su glavni predstavnici bill Balkanlkus (Stojan Protić) I \Hadan Dordević. U knjlzl "Srbija i ArbaniJa" on kaže: "i*re svega je potrebno raščistiti sa jcdnom 'nautnom' la/i. koja nam se od pohoda srpske vojske u Ar- baniju na hiljadu naćina nameće. Elementl koji tine naclju nacljom i faktore kojl odreduju uslove zajednitkoga državnoga života nljcdan ozblljan tovek nc nalazi danas merenjem lobanja i proutawnjem rasa, vet ih odrcduju istorija i sociology a. Treba zagledati u iivot toga naroda I raštlaniU njegove socijalne odnose i ustanoveU istom delu on govori o glavnim pobomicima takvog "naučnog" pristupa. koji su u isto vreme i najrevnosnljl Ideolozi zavojevaćke politike вф8к1ћ vladajućih krugova. On piSe: "Balkanikus i dr Vla- dan naplsall su po Jcdnu ćitavu knjigu sa očitom željom da smožde ovaj bcdni arbanski narod i da dokažu njegovu nesposobnost za kulturan I narlonalan život."5®I dalje: "U cilju da dokaže da taj narod kao rasa nema smisla za kulturan i samostalan žlvot, oni sve ono što u primilivnostl toga naroda postoji predstavljaju ne kao izraz istorijskog stupnja kroz kojl su svi drugi narodi prošli. već kao izraz njegove rasinske nespo- sobnosli za kulturan razvitak uopšte."**O SovinlstifkoJ 1 rasistltkoj zaslcpljenosti tih "naućnika" Tucović kaže: ' Revnost Balkanikusova u potcenjlvanju arbanskoga naroda53 Isto. knj, 8, str. 5254 I*lo. knj. 8. s tr . 52 .* Isto. s ir . 38.56 l*to. s ir . 39.

35

kao rase lde dotle da istorljsku ulogu Skender-bega prlpisuje njegovu poreklu od 8фк1пЈе Vojlslave! A do kak\ih kurioznih protivu- rećnosti dovode te davno prežlvele (eorlje. neka pokaže ovaj primer. Jedan od najvaljanijih prtznatlh predstavnika srpske Istorijske nauke. g. Jovan Tomić, iznosi u svojoj knjizl o Arbanasima da je od arnautskog plemena Klimenta Jedan deo doseljen u naš Kudnik 1 dao nekoliko vrlo videnih Učnostl u narodnoj rcvolucljl 1804. Ml ne znamo na koga g. Tomif misli, all se mnoga Ispltlvanja slažu da Je vod te revoluclje. rodonaćelnlk dinastlje Karadordevića. Kara -Dorde Petrovlć, arbanaskoga porekla!'57Balkanikus 1 dr. Vladan na osnovu svojih "naućnlh" teorija daju punu podrSku zavojevafkoj politic! tadaSnJIh бфвкИп voda. Tucovtćo tome kaže: "Ova gospoda (su) uSla u apsurdan položaj: u Isto vreme kada se bore protiv zavojevaćke politike Austro-Ugarske 1 Italije, preporufuju I brane zavojevačku politiku Srbije. Njihovo gledlšte Je očajno prosto: Arbanlju hoće da porobe te hoće da porobe. pa kada joj je to sudeno. onda je bolje da taj porobljač budc Srbija nego ove dve vellke slle. Drugim rećima: protiv zavojevačke politike mi se bunimo u ime zavojevačke politike; praw koje dru- gome odriCemo, prisvajamo sebi u istom trenutku, na istom pitanju. Još kako su sllni razlozi kojima se to pravo Srbije brani! Balkanikus veli: "Otkuda taj izuzetak i ta privilegjja za Arbanase. da oni ne mogu i ne smeju doći nijcdnlm delom svojim pod vlast Srba? Zar nije srpski narod razdeljen na nekoliko administracija i državnih uprava? Neka se pogleda samo na Austro-Ugarsku: tu ima Srba u Bosni i Hercegovini. u Madzarskoj, u Hrvatskoj. u Dalmaciji.Kad može jedan deo Turaka ostati pod bugarskom 1 srpskom vlašću, onda mogu to isto i Arbanasi. i to utoliko pre što su oni uvek dosad bill pod tudom vlašću. I Sto su onl u onlm oblast Ima. koje sad hoće od Srba da uzmu ili zlikovaćki uljezi ili su onamo odavno krvno i geografski izmcšani sa Srbima. kao. napr.. u okollni Skadra i pored cmogorske gran ice".58

Osioni osvajački gest SrbijeDimitrije Tucović u svojim radovima nekoliko puta anallzira odnose tzmedu Srba I Albanaca pre upada srpske vojske 1912. godine i na osnovu raznih izvora daje lnteresantne podatke. On kažc: "U pogubnoj utakmici da opravda jednu naopaku politiku. buržoaska Stampa je stvorila o Arbanasima ćitavu kulu neistlnltlh I tenden- cioznih miSljenJa. a osvajačka politlka Srblje sa svojim varvarsklm metodama morala je Arbanase ispuniti dubokom mržnjom prema nama. All toga nije nikada bilo. вф вка i arbanaska plemena pod Turskom. kao što se to vidl lz pričanja Marka Miljanova. žlvela su u bliskim vezama. Njih Je spajala vrlo velika društvena srodnost. izražena u mnogim zajedničkim običajima, predanjima i uspome® Isto. s tr . 44.58 Isto. Jrtr. 74-75.

36

nama. kao i u mnogim zajednlćkim akcijama protiv tursklh viasti: ćesto puta postoji 1 krvno srodstvo. Prcina onome Sto Je u narodu zabeležlo Miljanov ... (oni) nisu predstavljall uvek dve grupe plemcna. arbanasku 1 cmogorsku. podeljenlh u dva neprljateljska lo- gora. već su ona Cesto stajala na JednoJ stranl protiv zajednlfkog neprijatelja. Kao prilog tome da su uspomene na te bliske odnose živele u arbanaskom narodu može se uzeti 1 ona izjava Arbanasa. koju Je na svom putu po Arbanljl zabeležlo DoslteJ Obradović: "Mi smo sa Srbi jedan rod i picnic bill".59Dr. Jovan Hadži-Vasiljević u svojoj knjizi "AmauU našc kr\1', (Beograd. 1939.). pozivajući se na Jtreeeka. navodi:"I na dvoru Stefana Dušana (1331-1355), medu ostallm Interna- clonalclma, nalazimo I Arbanase”.I ovo:"Arbanasl, neprljateljskl raspoloženl prema Grcima, vrlo rado su slu2ill u srpskoj vojsci...Mnogc uglcdnc Arbanase nalazimo 1 na naSim kraljevskiin dvo- rovima... mnogi su bili i upravljaći oblasti i na raznirn drugim po- ložajima u državi..."Pa Cak i ovo:"Biloje Arbanasa... I u srpskoj vojsci na Kosovu (1389.)” (str. 2.)Zatim u članku "Rad s Arbanasima". Tucović konstatuje: "Arbanasi su odavno pokazlvall želju za autonomljom... Oni su tu težnju svoju želell i htell Izvesti u sporazumu sa Šrblma i uz njihovu pomoć. Stoga je 1804. godine u našcm ustanku za oslobodcnje bilo Arbanasa. a na osvojenju Beograda 1806. čuli su se i njihovi borbenl usklici, kao 1 usklici na svim jeziclma Balkanskog poluostrva. Sezdesetlh 1 sedamdesetih gmlina proSloga veka njihovi plemcnski predstavnici pokazivali su puno usrdnosti za zajednički rad i koope- raciju sa Srbima. Ćak i posle 1878. godine. kada se srpska uprava prema njima pokazala krajnje dlvljaćki. ćak I posle Jcdnc antisrpske agitacijc koju je Austrija medu Arnautima sistematski vodila, Ar banasi su u dva maha. svojom sopslwnom inicijatnr>m pokazali da sa Srbijom žele zajednice...Pre 9 godina su Arbanasi iz sopstvenih pobuda i bez ikakm g mlfia Iz Beograda. poslalt u Beograd jednu svoju delegaciju i tražili tu za- Jednlcu. iak zajednicu koja Srbiju ne bi mnogo angažovala. Arbanasi su na svoju sopstvenu snagu raćunali za svoje oslobodenje; od Srbije su tražili samo naklonosti, gotovosti za zajednički rad poSto sc oslobodc i moraine pomori oko njihovih napora za konstl- tuisanje nacionalne države.Koliko su ozbiljno i iskreno oni bili raspoloženi za zajednicu sa Srbijom utvrduje taj fakt: da su delegati traiili da lm se namcni jedan srpski princ za državnog poglavicu. Oni su mu bili doncli dva para80 Isto, s tr . 107.

37

skupocenog I žlvoplsnog odela arbanaškog i oružje arbanaško... Ml nlmalo slmpatlja nemamo za monarhiju ni za prinčeve uopšte. pa nimalo sirnpatija ncinaino ni prema tome Sto bl Jedan srpski princ bio državni poglavica arbanaški... Za nas je ovde najglavnija jedna druga okolnost: da su Arbanasi tražili zajednicu sa Srbijom, da su je tražili iz sopstvenih pobuda. iskreno i bez ikakvih prljavih SpekulacIJa I, najzad, da im Je ta zajednlca obefana. da su pokloni od njih primljeni i da se Jedan princ kao Arbanas slikao, pa su te slike delegaciji date kao dokaz da je sporazum poetlgnut.Što dalji rad s Arbanasima nije nastavljen? Sto se veze s njima nisu održavale? Sto su od strane srpske vlade slmpatlfno pozdravljanl mladoturski vojni pohodi koji su odašiljani da se arbanaSki ustanci u krvi ugusuju?"60Pišući o tome šta je bilo dalje. Tucović konstatuje: "All s\1 izgledi za politiku sporazuma i prijateljstva razlupali su se... mnogo više o jedan osioni osvajačkl gest Srblje nego o sirovost arbanskih plemena. Srbija nije ušla u Arbaniju kao brat, nego kao osvajač. Štavtše, ona nije uSla ni kao političar, već kao grub soldat. Iza grube vojničke praktike. političar se nije video. Upravo. on je imao samo jednu misao koja se zadržavala u naredenju: idite i osvojite! Ili pokorlti ili propast I... Sa politikom koja nlje računala sa ljudima, sa plemcnlma, sa narodom i prirodnom težnjom da i Arbanija steie svoju samostalnost. Srbija je izgublla svaki dodir sa predstavnicima arbanskog naroda i njega odgumula u oćajnu mržnju prema svemu srpskom. Ako arbanski narod nlje do sada predstavljao Jednu nacionalnu celinu koju bi mogla zagrejati I pokrenuti jedna misao. ta misao je danas, nažalost, u opštern nacionalnom revoltu arbanskog naselja protiv varvarskog postupanja njihovih suseda. Srblje. Grfke i Crne Gore, revoltu koji je jedan veliki korak u nacionalnom budenju Arbanasa"61"... Kao neprijatelj Srbija je ušla u Arbaniju. kao neprijatelj je izašla. Bezgranično neprijateljstvo arbanskog naroda prema Srbiji je prvi pozitivni rezultat arbanaske politike srpske vlade".62

Zar slovenska plemena nisu potisla starosedeoce?NepokoleblJIvl socljaldemokrata. osloboden svih nacionalnih mitova. Tucovlć u Drugorn arbanaskom pismu pod nazivom "Rasprostiranje Arbanasa" govori o čestim migracijama. koje su odlika života u Tur- skoj uopšte. pa razmlšlja 1 konstatuje na sledećl naćln: “O prodlranju Arbanasa na istok u nas se mnogo pisalo. Jer se Jako ticalo srpskoga naselja u severozapadnim oblastima Turske. To je 1 danas glavno sredstvo kojim šovinlstička štampa izaziva kod sфskog na- nxla m r/nju prema divljim' Amautlma. prikrlvajući kao guja noge00 Isto, knj. 7. s tr . 7 4 -7S.61 Isto. knj. 8. s tr . 108.02 Islo. s tr . 109.

38

divljaštva koja je srpska vojska prema njima poflnlla. Koliko Je samo suza proliveno Stoje istorijsko Kosovo preplavljeno Arnautima!...Mi se ne možemo ovde upuštati u pitanje: u koliko Je proredenost srpskoga elementa u ovlm krajevima neposredan rezultat am autske navale, a u koliko je posledica opštega. utvrdenoga kretanja sфskog naroda s Juga na sever? Naseljavanje Sumadlje Je bez svake sumnje doSlo raseljavanjem Jugozapadnlh krajeva. Istorijski Je utvrdeno da se srpski živalj iz ovih krajeva povlafio u masama uz austrijske trupe, kada god su ove u XVII I XVIII veku morale obustaviti svoja nadiranja na Jug I povlaf itl se. Naposletku. odakle su Srbi po staroj Vojvodini i ko ih je i zbog ćega preveo?... Ako bi, uostalom, stajalo da Je 8фвк1 elemenat prosto naprosto potisnut arbanaskim. zar bi to bio prvi slučaj u istoriji da navala nekih plemena čvršće organizacije ili drugih preimućslava potisne neki narod sa njegovog ognJISta? Zar slovenska plemena nisu potisla staroeedeoce ovih zemalja sredstvima o kojima istorik nema nimalo lepo mišljenje?...Arbanasi su se rasprostrii na istok za rafun Slovena. to Je istina. All ispitivanje uzroka toga arbanaskog prodiranja joe rnanje daje za pravo osvetnlčkom držanju prema njima".63"Ćeste migraclje su odllka žlvota u Turskoj uopSte. a ne samo u graničnim oblastima prema Arbanasima. A uzrok tako lakom i ćestom seljakanju ležl u begovskom slstemu prlvrede. Kao god što je stoćarsko zaniinanje Arbanasa oenov njlhovoj lakoj pokretljivostl I nomadskim navikama. tako Isto Je feudalni sistem svojine zemlje bio glavni razlog Sto su sc starinci toliko reSavali na seobu. Oni nisu bili vezani za ognjišta svojinom. najčvršćom vezom za koju sc u druStvu zna. Prema tome, ispitivanje ovoga pitanja mora nas dovesti do uvcrcnja: da je martinka divljih' Arnauta u svakom pogledu nedowljan razlog za obJaSnjavanje procesa arbanaskoga ovladivanja i prodiranja na istok. vee da se taj proees vršio na os- noiict ekonomskog slstema kojl Je bio do današnjeg dana realna podloga celoga ilvota u TurskojU arbanskom pismu "Iz jednog granlčnog gamizona 'Tucovit kažc: Dakovira je ćisto arnautska varoe. Turaka skoro nikako nema. a ovo malo Srba. jedna Saka. ima svojkraj. takozvanu 'вфвки ma- halu', ali bez drugih radnja osim kafanlca. Svu ostalu masu stanovništva Dakovire čine Amauti.I okolina Dako\1ce je ne samo pretežno već skoro iskljuctvo arnautska. Iza Peel, koja le/.i na gornjem kraju plodne Metohlje, Ima neSto 5ф&к1ћ sela. kao Sto Ima Srba I po drugim meSovittm sclima. pa je samlm tiin I u varoSi vise зфБкоЦ stavnovniStra. Oko Dako\rice je Sфskog naselja mnogo manje; u celom ovom kraju Srbija Je zatekla meslo Srba srpske srednjevekovne spomenlke. hladne zldlne koje ne ću\’aju krajlne. koje Imaju vrednost za arheologa i umetnika. kao. Dećani, mogu uzbudivati dušu nacionalnih romantlćara, all za63 Isto. knj. 7. s tr . 178-179. M Into. s tr . 179-180.

39

stabllnost novoga režima u ovim krajevima ne znače ništa. I upravo osnovni uzrok svlh nezgoda od kojih danas patimo i od kojih ćemo ubuduće mnogo patltl ležl u tome. Sto smo uSll u tudu zemlju.All Dakovlca nije am autska varoS samo po brojnom odnosu stanovništva: ona je am autska po celokupnom žlvotu, spoljašnjem kao 1 privrednom... Dakovlca pada u ofl baS po tome Sto Je u njoj celokupan zanat I sva trgovina u rukama samih Amauta....Tako Dakovlca. ovaj centar najljućeg amautluka, gnezdo kafaka. svojim prtvirdnlm životom daje o Arnautima sasvlm drugu sliku nego Stoje namerno 111 iz neznanja malaju beogradski listovi."65”... JoS ovde moramo prtmetitl da se lma posla sa Jednlm narodom kome srpski Sovlnisti ćine nepravdu odrićući mu sposobnost za kulturan rad i mlran žlvot".®6

Praksa kolonijalnog istrebljenjaTucovlć u svojim radovlma mnogo pažnje posvećuje 1 analtzl ekonoinskog položaja albanskog naroda na teritoriji koju je okupirala srpska vojska. U knjlzi "Srbija I Arbanija" on ka?.e: "Da vojna okupacija Arbanije mora lzazvati oćajan otpor gorStaćkih arbanaskih plemena nije. izgleda. oćekivala samo vlada g. Pašića...''®7"O prirodnom otporu arbanasklh plemena ona ne samo nlje vodlla računa. već ga Je u stvarl provocirala, oglaslvSi arbanasko naselje. po primeru svih zavojevaea, za ljudski odrod prema kome VTedi samo upotreba grube sile... Ona je gumula vojsku pravcem ka primoiju bez lkakve politlčke dlrektlve, posela njome vellki deo arbanaskih oblasti \x z ikak\ih slrogih naredenja o držanju vojske prema samo po u zda ni in arbanaskim plemenima i time je dala prvi podsticaj stalnom ratu na granicl s mnogobrojnlm žrtvama s jedne i s druge strane. Predstavnicima vlasnlfke politike nlje nl na um doSlo da misle koliko bl žrtava moglo bit! ustedeno vodenjem raćuna0 držanju vojske prema pokornom stanowistvu i o neodoljivoj upornoj težnjl ovlh plemena da lm se 1 lnafe teSkl uslovl opstanka ne sužavaju i životne navike drsko ne vredaju.1 čim Je soldateska... doSla u dodlr sa arbanaskim stanovnlStvom. ona Je poflnila takvu pustoS koja je arbanaskl narod gurnula u oćajnu borbu za održanje. Tako je otvorena serija kolonijalnih boraba koje sa manjim ili većim prekidima traju od prelaska srpske vojske preko turske granlce do danas I kojima se kraja nlgde ne vidi.Slepa i gluva prema najgrubljoj praksi kolonijalnog istrebljenja koje je soldateska vršlla. bur/x>aska Je vlada podlgla paklenu poviku protiv 'arnautskih dlvljaStava' i ta je ро\1ка rasla... Ni nesumnjivo divlja i nekultuma afrićka plemena nisu nikada doćekivala evropskog68 Into. s ir . 2 0 3 204. <in IhIo, s ir . 205.87 Isto, knj. 8 . s ir . 98.

40

nametljlvca cellvanjem njegove bele ruke. Još manje se to moglo očekivatl od Arbanasa. kojl su već bili Ispunjenl Izvesnim politickim težnjama za koje su poslednjih desetak godina tollko žrtava podnell 1 sa kojlma Je bio upućen da računa svaki onaj koji nije bio unapred rešen na borbu do Istrebljenja.Arbanaska pobuna septembra meseea... Je (istl) klasiean primer kako se kolonljalnl ratovi Izazivaju. Okupaclja вфвке vojske prosti- rala se sa istoka do na same kapije klisura I klanaca. Ona Je ras- tavila orara od njive. stoku od paše, stada od pojišta. sek) od vodenlee, kupca i prodavca od pijace, okolinu od varoši. a ćitava planinska naselja od svoga prirodnoga centra i žitnlce za Ishranu. Arbanas s one strane nije smeo krofitl na svoju zemlju koja je ostala na ovoj strani. Svl izvorl za život bili su presećeni. U oćajanju 1 gladi. narod je. najpre. molio za Slobodan dolazak na tržište. a kada mu Je I to uskraćeno, Izmedu smrtl od gladi I smrtl od olova on Je izabrao ovu drugu".®8U tom Istom svom radu Tucovlć konstatuje da Je vlada PaSića "odbijala arbanasko stanovništvo od sebe onlm istim sredstvima kojima se najbolje mogla poslužiti da mu položaj olakša 1 da ga sebl privuće".*®O straSnom ekonomskom položaju albanskog stanovništva. u koje ga Je dovela srpska okupacija. on dalje govori u gore pomenutom pismu "Iz jednog granićnog garnizona". I zacelo je ovaj narod na groznoj muci... Odsecanjem od Pećl I Đakovlce, Prlzrena 1 drugih granlfnlh varoAl on Je ulsttnl osuden na glad. Sa tlm pijacama Je vezana eela njegova egz.islencija. Na njima je mogao da proda svoje poljoprlvredne prolzvode. naroflto stoćne, I da kupl žlta 1 ostalih namirnica. A sada mu je najbliže tr/ište Skadar, do koga ima da putuje pet dana i pet za povratak... A kada se Još lma na umu da Je stoke za prenos u narodu nestalo. da se po nekoliko kuća služi jednom životinjom... kao Sto jedna ovdašnja am autska pesma veli:Iz stene se walo hrane dobija.Sedam kuća hrani Jedno žhinee;Po vejavicl l snegu nosl bez odmora go i nag ćovek svoj tovar,onda Je m ufan položaj ovlh planlnaca oćigledan. Oni će propadati od gladi. jer su zatvoreni. i kao razjarenl zverovl Jurižaće na gvoz- dene ograde da se probiju I oslobode zatvora. Šporovi su svako- dne\Tii. Celo selo. napr., pojl stoku na Jednom Jezercetu i druge vode nemaju; sada Je jezerce na našoj strani. a selo na arbanskoj! Ili vodenica na našoj. a seljaci na drugoj ltd.-70Analizirajućl svestrano položaj albanskog stanovništra pod srpskom okupacijom, on u knjizl "Srbija I Arbanija" zakljuluje: "Kad se sve to ima na umu: da za život Arbanasa niko nikom nije odgovarao. da je6в l*lo. *lr. 99-100.“ Melo. sir. 100.70 Islo. knj. 7. s tr . 209.

41

vojska mpila u primlttvne 2ivotne navlke sa svojom krutom logikom slle, da su svi izvori žlvota presećenl. ljudl 1 stoka ostavljent bez hrane. da je pljafka dodijala 1 malorn 1 velikom. i bogatom i siromašnom. Kada se sve to lma na umu. onda imate pred sobom retko tiplčan slučaj kako se stvaraju bune. Da ne govorimo o užas- nlm scenama bede 1 gladi koje su se odlgravale po Skadru 1 druglm pribežištima potlsnutoga arbanaskog stanovnlstva!”

Prožđrljivi san srpske buržoazijeU svlm svojim radovlma Tucovlć je dosledno objektivan, lišen svakog nacionalistićkog mlta. 1 zato bespoštcdan i neumoljiv u krilici politike srpske vlade I srpske "soldateske" kako on naztva vojsku svoje zemlje u to vreme. U flanku “Karl Pauli: Ratnc grozote" on kaže: "Bestijalnost. pak, Srba prema Arnautima bila je pojačana iz- gledima da će proždrljivi san srpske buržoazije o osvajanj u polo vine prave Arbanije bit! ostvaren. - a ko sme primltl toliko tudl, 1 to žilav i otporan elemenat? Militarist Ifkl 1 vlasnlćkl gospodarl sitacije bili su zakljufili. da je po svaku eenu potrebno bar zbrisati onaj arnautski pojas koji od Karadaga do Novopazarskog Sand£aka opa- suje srpsku granlcu I kojl Je postao narotito masivan od lsterlvanja tog naroda iz Srbije posle oslobodenja novih okruga. opet glupošću vlade. Od ondašnje gluposti poželi smo bogatu žetvu; ali kako ona nlje mogla na.4u hur/.oa/.iju nifemu naufiti. mi smo ućinili još Jedan zloćin, ćije plodove smo već poeeli oseeati a imaeemo kad osećati još više".71NJegovo poštenje i nepristrasnost odaju priznanje ćak i turskoj vojsci za njeno ponašanje u tom balkanskom ratu: ”... Turci ovog rata nisu imali prema hrlšćanskom stanovništvu istrebljivačke lozlnke. Oni su imali posla samo sa neprijateljskom vojskom I njihova niska zloćlna smanjuje se utoliko Sto nisu dirali neboraćko stanovništvo. Na osnovai sopstvenog posmatranja došao sam do zaključka da je u ovom ratu kultumiji bio nekultumiji".nU clanku “Režlm u novim kraje\ima~ on dalje govori o pogubnoj politic! tadašnje srpske vlade. navodeći da ima "listova. i ljudi koji su Arbanase oglasili za divlje i izlišne siano\rnike Balkanskog polu- ostn'a I koji вф »кот narodu патеби dužnost da ih uklone sa ovog sveta. Bur2oazija zna samo za jedan sistem. nasilje - za Jednog putovodu. svoj interes... Radi održavanja reda i mira mobilise se ne samo vojska nego i parlamenat i sve reakclonarne snage i Izmišljaju fantastićnl razlozi za pravdanje nasilja. bez kojeg ne biva pljaćke ni brzog bogaćenja. Tu buržoazija postaje ortak sa militarizmom, ko- Jega stavlja u svoju službu. U novim oblastima buržoa/.IJa hoće neogranićenu pljaćku pod Пппот Izuzetnog stanja... Buržoazija je kadija. kojl drukčije sudl za svoju. a drukćije za Erinu kravu. Ona veli: Drugo su Arbanasi. a drugo Srbi' i dok se buni protiv nasilja u Bosni. ona pall l ubija po Arbaniji.71 Isto. м!г. 221-222 .72 Isto. air. 222.

42

Svojim postupanjem prema Arbanasima ona podiže nasiljc zavo Jevafa na princip morala I prava..."73' Srbija Je u balkanskim ratovima udvojila ne samo teriloriju nego i broj spoljašnjlh neprljatelja...”7«U članku “Rad sa Arbanasima' govori o tome zašto je srpska soci- jaldemokratija bila protiv tog rata: "Mi smo bill protivu ratnlCkog nastupanja na Arbanase iz dva razloga: pm>. to je zavojevački ratni pohod protivu kojega se mora buniti svaka zdrava svest; drugo, napad na Arnaute stvara nam Jednu nesreću. kopa Jaz izmedu dva naroda, koji su ćak u Izvesnim krajevima 1 izmeSanl vrlo Jako. izaziva neprijateljstvo koje će nas vrlo skupo koStati. A svega toga nije ni trebalo ni moralo bitl. da Je bilo lole pametl I da... vlada nlje u svojim postupcima bila zaslepljena osvajačkom žedu 1 agreslvnlm apetitom naše buržoazije. koja. llšena svakih nacionalnih obzlra, traži samo što viSe teritorija, Sto viSe pijaca...”75 Dalje on konstatuje sa velikim žaljenjem: "A te će nas borbe daleko odvcsti I stvoriti nepremostiv ambis izmedu dva naroda koji su mogU bratskl žlveti, naslanjali se jedan na drugoga i zajednički se branltl od zajednlćke opasnostl "J6

Pokušaj ubistva s predumišljajem nad jednom nacijom1 za sam pofetak neprijateljstava izmedu Srba i Albanaca on otvoreno krivi Srbiju. U istom članku on kaže: "U osvajačkom pohodu nije se. u prvi mah. nai.šlo na organlzovan otpor Arbanasa. Osim neSto otpora Sto su ga na ulasku u Kosovo dali oni koji su dobra zapamtilt postupanje srpskih upravljaća joS 1878. god. - Jer su to. mahom. iseljenici iz onih krajeva koje je tada Srbija zauzela - Arbanasi su se svuda Ispred srpske vojske povlaCili'.77 Dalje u istom ćlanku on piSe: "Neka nam se ne prića: kako je to doSlo zbog toga Sto su Arbanasi dali otpor na Mcrdarima! JoS pre te bitke su komite puštene da izvrSe napad na Arbanase I da Im dadu znak: kako se prema njima postupa kao prema neprijateljima a ne kao saveznlcima....Na taj nafin (|e) presefen svaki sporazum s Arbanasima... I prema njima preduzet jedan bezobziran zavojevafki pohod..."78Na taj dogadaj I na tu temu Tucović se vraća I u pisinu "Krvna osveta soldateske', gde se seća: "Joe i sada posle lolikih krvavih prl- zora... stoji ml u živoj uspomenl prvl IzveStaJ o sukobu srpske vojske s Arnautima. Taj je sukob izblo pre objave rata”.79 (Mlsll na rat s Turskom.)73 Isto. s tr . 213-214.74 Isto, s tr . 216 .75 Isto. s ir . 72.76 Isto. s tr . 73.77 Isto. s ir . 73.78 Isto. s ir . 76.^ I s l o . s ir . 161.

43

U članku "Karl Pauli: Katne grozole" on ponavlja istu tvrdnju “...od prvog sukoba na granicL.. nižu se pred očima grozne slike koje udaraju krvav pečat na Celo buržoaske ctvtllzaclje. Na Merdarlma. naprlmer, sukob izmedu Amauta 1 srpske vojske tzblo Je pre objave rata. Sa srpske strane Amauti su domamljenl na domak artiljerij- ske vatre. 'Odmah potom, - pisao je jedan očevidae. - naši karteei pofinili su najstrašniju pustoš medu njima. Albanci su padali goinilama. Krici besa i bola... A kada je artiljerljska vatra obustavlj- ena, bojište beše prekriveno ne leševima, već rastrgnutim udo- vlma... "*>U flanku "Nikad kraja!', koji Je pisan 30. marta 1914. godine on kaže: "Izvor pobunama nije medu Arbanasima nego medu našim vlasnicima.Bur/oaska I mititaristlćka Srbija", nastavlja on, "ufinlla Je Jednu fatalnu istorijsku grešku. Ona je mislila da 6e izaći na Jadransko more ako zgazi Arbanase, mesto što bi ih privukla u svoj zagrljaj. Mi smo izvršili pokušaj ubistva s predumišljajem nad čitavom Jednom nacljom. Na tom zloćinafkom delu uhvafenl smo 1 sprefenl. Sad imamo da ispaStamo kaznu. Ona Je stra&na: to Je nepoverenje. pa čak i mržnja čitavog jednog naroda koji nam je tu. za lcdima, štaviše. ćijlje Jedan deo i na пабоЈ terltorlji, I koga moramo uzimati u obzir pri svakoj polltlfkoj kombinacijl."8'U tom flanku on se posebno osvrće na položaj onih Albanaca koji žive na teritoriji. koja je ušla u sastav Kraljevine Srbije. uglavnom na K o s o \ t j : "Drugi je zločin varvarsko postupanje prema onim de- lovtma arbanske narije koji su sastavnl deo naše države. Izuzetni režim koji vlada u Novoj Srbiji nesnosan je ćak za naše saplemenikei svaki se dan otuda čuju žalbe protiv vlasnićkih nasrtaja i nasilja. Kakav li tek taj režim mora biti prema Arbanasima? Oni. doduše. ne protestuju u novinama. oni ne pišu dopise protiv naSih viasti. jer te dopise ne bi mogli poslati u Beograd i jer im te dopise niko u Beogradu ne bi štampao. All u naknadu za to, ćlm popusti zima i prolep&a vreme. oni se skupe u hiljadama i plotunima iz pušaka pcxlizu kolcktivno svoj protest protiv srpskog režima samovolje i nasilja kojl tamo vlada. Njihove su peticlje krvave, Jer Je krvav I ceo režim koji tamo vlada".82Beskompromlsnl borac za istinu I pravdu. on na osnovu Cinjenica nepristrasno - ni po babu ni po strieevima - presuduje u pismu "Krvna osvela soldateske", pišući o kriveu za izbijanje neprijateljstava izmedu Srba i Albanaca. tafnije o bid kod Merdara: "I na svaki znak gnusanja i protesta dobijao sam od oficira, kojima skoro izreda zavlada razbojnička psihologija komitskih bandi. jedan isti odgovor: da tako i treba izdajniclma! Mi ne znamo kakav su dogovor imali našl I preko koga su ga imali. Ali. ma kakav taj dogovor bio. on nije mogao sadržavati zamenu starog ropetva ropstvom novim“ U lo, Mr. 219-220.81 Isto. knj. 8 . sir. 171.82 Isto.

44

gospodarima. koji su od samog poectka ratnih operaclja pokazali da ne štede nijednu slamku krova nad glavom i nijcdan plamifak žl- vota kod nevinašca od nekoliko meseci. I ako je ncko izdajnik do- govora, taj nesumnjlvo nisu Amautl već srpska vlada i vojska kao njen organ".83Razobllčavajući "nacionalnu" politiku Srbije i "oslobodilačku" politiku srpske buržoazlje on u knjizl "Srbija I Arbanija" tvrdi:"Jer ako su brige austrijsklh vlasnika o pravu svih balkanskih narodnosti na nacionalno samoopredeljenje grozno šegačenje sa narodnosnim naćelom, to su pretenzlje Srblje na zavojevanje Arbanije grubo gaženje, bacanje pod nogc toga naćela. Proklamujući tu politiku. srpska buržoazija je sad p n i put sa lica sфskog naroda sklnula veoJedne potlitene naclje koja se bori za svoje oslobodenje. I kod naše buržoazije su iščczle uspomene na nekadašnje mladalaćke idealc o slobodi, jcdnakosti i bratstvu. a zajedno sa njima nestalo jei sposobnosti da ceni težnje naroda za slobodom".84

Nepoverenje i mržnja cele jedne nacijeDlmitrije Tucovlć se ne ogranlfava samo na lznošenje Cinjenica I ukazivanje krivca za neprijateljske odnose medu Srbima i Al- bancima u njegovo чтете. On gleda i u budućnost i razmi&lja o putevlma zbli/avanja dva susedna naroda. U flanku "Strategijske taćke u ArbanlJI" on upozorava: "Ne sme se zaboravlti da granlcu prema Arbanasima ne treba da euvaju naši pukovi... nego bolja i kultumija polltika prema Arbanasima '.*>U članku "Nikad kraja" on ovako rezonuje i upozorava: "Ona prva. lstorijska greSka naAih vlasnika. onaj atentat na život I samostalnost cele Arbanije koji nam Je doneo samo Jedan rezultat: nepoverenje i mržnju cele jedne nacije od koje dobrim dclom zavisimo - ta prva greška teško se i sporo može popraviti".86 I u nastavku, go- voreći o "postupanju prema onim delovima arbanske nacije koji su sastavnl deo пабе države", on apeluje: "Ali bar ovo drugo zlo treba leciti: ono je u našoj viasti. Režim u noxim krajevima. a specijalno odnos prema tudinskim nacijama. pa. dakle. i prema Arbanasima. treba postavltl na Jednu demokratsku, kulturnu I foveCansku podlogu tolerancije. zajednićkog života i rada.Tu je lek od pobune, a ne u krvaviin Jezovltim represalijama koje se odlgravaju tamo dole na Kosovu dok mi ovo pišemo".87

“ M o. knj. 7. s tr . 162.84 Isto. knj. 8 . *lr. 7 7 .85 Isto. knj. 7 . s tr . 145.86 l*lo. knj. 8. str. 171.8 7 1.4lo. »tr. 171-172.

45

Pogledati istini u ociJanuara 1914. on završava svoj rad 'Srbija i Arbanija" pozlvom: "Potrebno Je l>ar sada pogledati istini u oći i, nasuprot predrasudama. priznati da Je borfia koju danas arbanasko pleme vodi prlrodna, nelzbetna Istorijska borba za jedan drukćljl polltlćkl Hvot nego što ga Je Imalo pod Turcima i drukčiji nego što m u ga nameću njegovi svirepi susedi Srbija, Grčka I Cma Cora. Slobodan srpski narod treba tu borbu da ceni i po&tuje koliko radi slobode Arbanasa. toliko 1 svoje. i da svakoj vladi odrcće sva sredstva za zavo- jevac'ku politiku."8*I na kraju, kao jedan od voda svoje partije. on ukazuje na neopho- dan pravac njene politike po tom pitanju: "Kao predstavnik proletarijata koji nikada nije bio izmeear zavojevaćke politike vladajućih klasa. socijalna demokratija je dužna pratiti korak u korak Istre- bljivatku politiku vlasnlka prema Arbanasima. žigosati je kao var- varstvo koje se pod lažnim izgovorom viSe kulture' vrši. kao klasnu politiku buržoazije koja sc najštctnije odaziva po klasne interese proletarijata. kao antinarodnu zavojevačku politiku koja dovodi u opasnost mir i slobodu zemlje t silno pogoršava položaj narodnih masa".M9Svoju knjigu zavTšava svojom vizijom budućnostl: "Protiv te politike socijalna demokratija ističe svoju lozinku: politicka i ekonomska za Jednlca svth naroda na Balkanu. ne izuzimajući ni Arbanase. na osnovici punc dcmokratije i pune Jednakostl".90

Političar-čovek-mislilac-idcalistaMegalomansku težnju вф.чке krune i vlade da se dokopa izlaska na Jadransko more on je najoštrije kritlkovao u svojim splslma. koji se dotiću tog problcma. raskrinkavajući stravlfne zloflne вфбке "soldateske'' prema Albancima i optužujući viasti istovremeno za zloći- nački odnos i prema sopstvenom narodu zbog strašne ekonomske eksploatacije I ogromnih žrtava koje su pale ne za slobodu svoje zemlje. nego za kolonizatorsko osvajanje tude.Duboko je kao čovck patio zbog joS jednog rezultata te politike - "uniženog ugleda sфskog naroda".91 Ali isto tako i zbog moraine izopaćenosti jednog dela naroda do koje Je doveo "kolonljalnl" rat srpske bur2oazijc.Sudbina ga nije poštedela ni poslednjih strašnih dokaza o pogub- nostl takve politike I prema sopstvenom narodu. U svom ratnom dnevnlku on piSe 12. novembra 1914. godine. opisujućl povlaCenJe pred austrijskom vojskom prema Valjevu:

l*lo. *«г. 110.* * Isto.90 l*to.91 Isto . knj. 7. *tr. 164.

46

"Slnoć smo krenuli iz Bošnjaka. Kroz tnase vojnlka prenose se munjevitom brzinom taćne i nctaćne. all uvck samo nepovoljne vestl.... Može se onda misliti kako naglo pada moral u trupa J kako se I ove naše trupe. koje su i prcma Austrijanclma Imale samo uspeha. srozavaju nekom nevklljtvom silom na stepen lućenih razbijcnih trupa.... Najteže Je u no^l bilo gledati grdne povorke i zbegove naroda što beži. Vojska prolazi miino njlh. i onl fekaju u noćl na drumu i kraj drumova. po šumareima t gudurama, Jaufu i pate se. Mrtva deca leže pokraj puta: napuštena i bačena od matera kojc ne znaju šta 6e s njima. ona su skapala od studi i uginula u blatu. Druga lutaju po narodu I cvlle za Izgubljenom majkom.... Nama naročito pada u oei da je svakolika vlast ostavila ovaj narod svojoj sudbini u najtežim trenucima... A pljačka opustošava sve. Kao be san, vojnik Juri da razori I opljafka sve što se razorltl I opljaekati moglo. Ratne slrasti su postale nesavladljive; one besne. Nikoga nema da ih obuzda. J a držim da če tragovi nasilja prema naSem stanovnlStvu ispuniti gnušanjem mnogog austrijskog vojnika. I to ide redom".92Ćetirt dana pre poglbije Dimitrije Tucović. rezervni oficir вфвке vojske koja odstupa, ali i socljaldemokrata do zadnjeg daha. kome Je istina i pravda važnija od svega. ostavio je u svom dnevniku Još jedno tužno svedoćanstvo o nasilju nekih srpskih trupa prema sopstvenom narodu. koga, povlačećl se. ostavljaju neprijateljskim trupama: "Na Jućerašnjem maršu pokazalo se u punoj svetlostl besnilo ratnih strasti. Vojnici su izgubili svaki čovečanski oscćaj i kao besni psi Jure rojem pored druma od kuće do ku6e, tražeči šta će opljaćkati. Deca i žene uzaman zapomažu da spasu što imaju. dok ih napcrena puška u grudi ne ućutka. Gledao sam kako jedan vojnik svlači s dece na kollma koja beže ponjavu i preti majci da če Je ubiti ako bude zapomagala. Jedan trese košnicu. drugi prosipa rakiju, trcći vadi hleb iz vatre. Nastao je takav haos kao da ova zemlja ne postoji i kao da niko nikoga ne pripoznaje.Tu pljačku ne vrše samo pri maršu. Gde se god zadržimo na pred- straži. vojnlci se razlete po selu. skidaju vrata sa zgrada, krov s kuće, prozore. lupaju sudo\r, iznose stvarl, stolice. nameštaj. Lepa dcTOjačka sprema trune danas po rovovima. I ako se ko usudi da Im što refe, oni su gotovl da mu popriprete pu&kom ili se prave prinudeni da tako rade, kao da Je ta sirotinja kriva što se oni pate.Ovaj puk pljačku viši s osobitim apetitom. On Je stran ovom narodu: on se u ovom kraju uistinu oseća kao u tudoj zemlji.No. ne pljačkaju samo pojedinci. vef cele komande. Gde god se dode. seče se blagorodno drveće. kupl seno, kukuruz I slama, nose ograde, satiru zabrani. a nema koinisije da štetu proceni nitl se tom svetu daje kvita".90

47

Posleđnji redovi njegovog ratnog dnevnika - poslednji rrdovl u nje- govorn životu - napisani su na položaju Vrapćje Brdo 19. novembra 1914. godine. Poginuo je sutradan u zoru. 20. novembra.Taj njegov ratni dnevnlk. koji Je noslo u levom gornjem džepu oflcirske bluze. probijen je pušeanim zmom...* • •Njegov partijskl drug Dušan Popović pisao je o torn njegovom ratnom dnevnlku: "Ćesto puta te su zabeleške plsane u toku same borbe, pod kišom kuršuma i šrapnela, na kolenu, u rovu ili iza kakve bukve. To Je Jedno more od podataka. refleksija, impresija. zaeetlh ill razradenlh kdeja. To Je. mogu unapred rećl. najbolja hronika turskoga i bugarskoga rata, koju su pisali jedan vcliki um i jedno veliko sree u isti mah; čovek kojl je pralio svaki dan ovaj grandiozni pokret masa a koji je. medutim. i sam bio deo toga pokreta; istoriCar, a jcdnovremcno i ućesnik u istorijskim dogadajima. I ko hoće da pozna Tucovića u eelini: i kao politićara i kao čoveka, i kao mislioca i kao plemenitog i nežnog idealistu. taj treba da Cita i te njegove ratne zabeleške, koje Je on sve do poslednjega dana. sve do svoje pogibije. vodio i u ovome austrijskom ratu".94Sudbina Tucovićevog ratnog dnevnika Je tragiCna..."Prva sveska Je nestala u stvarlma Dlmltrljevim. koje su u pukovskoj komori pokradene. Druga sveska Je mekani notes od 50 listova. koji mu je stajao u levom džepu prema sreu. Notes je probijen puščanim zmom".96"Na osnovu postojećih istorijskih izvora može se zaključiti da je Dimitrije Tucović tokom prvih mesecl prvog svetskog rata, sve do svoje pogibije. pedantno vodio ratni dnevnik, na isti naćin kao i za vreme balkanskih ratova. Pošto je prva sveska ovog znaćajnog dela nestala odmah posle Tucovićeve smrti, sačuvana je samo druga sveska. koja, na 2alost. danas nlje dostupna Javnosti, a postoji oz- blljna pretpostavka da je propala tokom drugog svetskog rata.' 86“Dmg Tucović je vodio dnevnik od prvog dana svog stupanja u vojsku. Njegov dnevnik iz sadašnjeg rata se. medutim. izgublo, ostale su samo fragmentame zabeleške o poslednjim danima 1 jedna usamljena beležnica u unutrašnjem džepu, koju je takode oštetio metak... Interesantno Je I to da se potpukovnik (Vladimir) Tucović, stariji brat druga Tucovića, pobunio zbog nestanka dragocenog dne\rnika I kao vojnik kojl politlzira - smatrao da beleške pripadaju Srpskoj socljaldemokratskoj partiji. Optužio je komandanta Tu- covićevog puka, jednog srpskog pukov'nika, da je namerno unlštlo dnev'nik njegovog mladeg brata I zbog toga Je izazvao na dvoboj dotičnog komandanta puka. Skoro je došlo do dvoboja medu njima. ali su spor u meduvremenu izgladili".97

48

Dlmitrijeve stvari "u pukovskoj komori pokradcnc"... Komandant Tucovićevog puka optužen "da je пашсгпо uništio dnevnik”... "Soldateska". ćlja Je nedela Turovlć toliko puta žigosao u svojim de- lima. dokazala je sama u momentu njegove smrtl da je on u pot- punosti bio u pravu kad JoJ Je dao to lme!• • •Beskompromisni borac protiv svih ratova moraoje poslednje tri godine svog mladog života da velikim delom žrtvuje onom protiv Cega se celog veka boilo. U sva tri rata - prvoin i drugom balkanskom. pivom svctskom - bio jc odmah mobilisan u prvom pozivu kao re- zervista.Njcgove socijaldemokratske "Radnlčke novin&' lznele su svoje miš- ljenje o sarajevskom atentatu, i opasnosti od rata. u članku "KezultaU šovinlstićke politike ", gde stoji i ovo: "Eto u kakav ambis nas je gurnulo bezuinlje neodgovomih Sovinlsta u mundlru i cMlu, ako je istina ono što austrijska vlada tvrdi: ako je istina da su oni ovde u Beogradu skovali atentat na Franca Ferdinanda!Nisu ta gospoda iz takozvane Narodnc Odbrane i oko Narodne Odbrane. iz Cme Ruke i oko Kuke izvršili samo atcntat na Franca Ferdinanda: izvr&lll su oni Jedan mnogo crnji i strašniji atentat. atcntat na srpski narod, koji sad ima da Ispa&ta za njlhovo bez- umlje!Za atentate koje oni. bez ičijega pitanja i bez ifljega odobrenja. vrše treba sada da bude osudeno na smrt trista hiljada gradana Srbije i njihove nejaei!"9*Svoje lićno mlšljenje izneo Je uofi samog rata na sednlcl Uprave Srpske socijaldemokratske partije 25. jula 1914: “...treba i zbo- rovima istači naše protivratno gledište i zahtev za održanje mira po svaku cenu".99Poslednje pismo ocu Jcvremu sa fronta završava rećima: 'Što se mene tiće... neću ni sada. kao što nisam nikada. ni pomišljati da se sklanjam od sudbine koja prati ceo narod. Pa se opet nadam da će dobro biti. Samo ncka inajka pomaže sirotinju..."100• • џ'Tuco\ić je bio jedan od onih koji su predstavljali progrcs i uc\t - šćivall ga u Jednom narodu. ulažući u to i saini velikl deo.Vclika inteligencija, toplo sree. duboko i naučno uverenje. snažna energija. gvozdena volja. život radljiv, radljiv...Eto Dimitrije Tucovića".101

98 Kiidnlćke nw inc", 14. Jul 1914 god.'•** Sabraita d d a . kn |. 8. s tr . 335.

100 Isto. »tr. 339.101 d r. Andrija B Stojkovtć. "Kosta Novakovlć o CMmltnju Tucovlću'. C at'ak 1973, str.

96.

49

Pred zločinom nema moguće ncutralnostiMctak je oclneo neki inladi život, ugasto velikl um 1 veliko srce bor benog i poštenog sina Srbije. kojoj je on bio tako potrcban...I nije saznao Dimitrije Tucovlć da je austro ugarska vojska, a zatimi bugarska, izvršila stravićne zločine prema stanovnlStvu Maćve i drugih kraje\'a Srbije. Nije saznao da je njegov partijski drug i saborae, Dušan Popovič, u svojoj brošuri obelodanio te zlocine, upučujući "Apel civilizovanim narod lma". Učlnio je to s punim pravom i čtste saves tl.Ali Tucović nije saznao da su onaj isti Pašić, onaj Istl kralj i ona Ista vrhovna komanda one Iste srpske vojske, koja je sve do tada to isto člnlla prema albanskom stanovništvu. na terttoriji koju je okupirala. sada alarmirala celu svetsku javnost i pozvala u pomoć dr. Arčibalda Rajsa, Svajcarca, antimilitaristu. euvenog kriminologa. da objavi istinu o tirn ratnim zlofinima u Srblji.Taj divan ćovek, dostojan najvefeg poštovanja je to uradio do kraj- njih granica svojlh mogurnosti. U Parizu na Sorboni on je 1916. godine održao konferenciju na temu "O ponašanju austro-ugarskih trupa u Srbiji u kojoj su upali". kako stoji u knjizi "Spomenlca dr. RajsuV02 eije je novo izdanje nedavno izašlo u Beogradu. Ta knjiga kaže: "Prve reel su mu bile: 'Pred zločinom nema moguce neu- tralnostr ". Kako bi se s njlm složio Dimitrije Tucovlćl U toj "Spomenici" stoji i sledeće: "Avgusta 1914. na zahtev srpske vlade (Rajs) dolazi u zararenu Srbiju. Tu dobija zadatak da jednom opsežnom anketom, u svojstvu jedne neutralne lićnosti, prvenstveno objektivno. utvrdi zverstva. ueinjena od austro-ugarskih trupa. An- ketu je vršio na fronto\ima Mačve i Dunava u 1914. i 1915. Po primirju poslat u Pariz na konferenciju Mira. Pozvat od srpske vlade da ufvrsti listu krivaca ratnih. Napravio je listu ratnih krivaca".103 Slike, na kojima su prikazani zločini austrijske, kao i bugarske vojske zaista izazlvaju u čoveku užas. All o zločinima srpske "soldateske" prema Albanclma nema fotografija. ona nlje snlmala svoja nedela, niti Je iko drugi to mogao. Albansko stanovništvo nlje bilo u mogučnosti da pozove kao svedoka dr. Arčibalda Rajsa i on. naj- verovatnije, nikad nije saznao i za tu istinu. Jedina svedočanstva, kod nas. su dela Dimitrija Tucovlća, kao I ćlancl njegovih partijsklh drugova Dušana Popovića i Koste Novakovića. socijaldemokratske štampe "Radničkih novina' i časopisa "Borba". I pamcenje, svakako s kolena na koleno albanskog stanovnlštva...Nije saznao Tucovlć da je vojska njegove zemlje bila izložcna na- padirna od strane nekih Albanaca. kad se 1915. povlačila kroz Al- baniju. Jer. na celoj njoj ležala je Ijaga zločina. koje su koliko Još juće vršili prema tom stanovniStvu oni izrodi srpskog naroda. koje je nazvao "palikuće, kojima je u oba rata klanje ljudi bez odbrane bilo glavno zanimanje".1<M102 Sava M. Dortbrvtć. "Sptjmcniffl d r. Rnj«) '. ltcograd. 1930. s tr . 7.103 Into, >Hr. 30.104 S.ihr.ma dcla D. TucoM^a. knj. 7, etr. 210.

so

Ne zna on da Je do danas ostao glas vapljućeg u pustinjl njegov zahtev, upućen Jos 22. oktobra 1913. vladi, da se "za vinovnieima o\ih zločina učlnl potera", Jer bl to bila. lako slaba, "lpak satlsfakrlja uvredenom osećanju svakog kultumog čoveka i jedan akt kojl ona duguje uniženom ugledu srpskog naroda".105 Neke od tih zlotinaca on je Imenovao: kapetan Jurlšlć I potpukovnik Mlličević ("PokolJ u Ljumi-)106; učinill su to i njegovl drugovi. DuSan Popović u flanku "Opet fijasko"107 navodl Ime zlodnca pukovnika Damnjana Popovtća; Kosta Novaković u serijl rlanaka "Ćetiri meseca u Albanijl '10" navodi kapetana Petrovlća, komandanta posade u KroJI. Imena ostallh nlko do danas nlje pokušao da otkrije. I Javno. bar žigoSe. A neka dokumenta ipak, valjda. postoje u arhivirna. I sećanja ljudi, Srba i Albanaca. Koliko Je tlh zlodnaca prežlvelo I prvt 1 drugi svetskl rat? Ima 111 danas Јоб žlvlh? Koliko njih Je užlvalo sve prlvilegije i poCasti koje se ukazuju "soluncima"? I tako bacalo zloćinaćku senku i na poštene 1 nevine Ijude. dostojne svakog poštovanja. "Dug uniženom ugledu srpskog naroda", o kome Je govorio Tucović. Još Ceka da se Lzvršl...• • •

Na beogradskoj Sla%nji - zxTinifno trgu Dimitrija TUco\1ća - stoji njegova bista. Jedna ulica i jedna fabrika u Beogradu nose takode njegovo Ime.Šta bi on danas rekao da vidi i čuje kako po njegovoj Srblji - za čiju se nacionalnu I soctjalnu slobodu. ekonotnski prosperitet, kultumi razvoj borlo celog svog žlvota - neki povampirenl duhovi "palikuća” i "koljaća", kako ih je on u svoje vreme žigosao, viču: "Smrt Al- bancima", "Dajte nam oružje", 'Ubićemo zaklaćemo ko sa nama neče”. "Ne damo te. zemljo Obilića. ne damo te bez krvoprollća"... Hoće II Jednog dana poćetl da urlaju: "Dimitrije Tucović - izdajica srpskog naroda", "Spalite knjige Dimitrija Tucovića", "Izbrišite njegovo ime iz naziva trga"?...• • •Stampana su njegova sabrana dela u deset tomova. Koliko su ona poznata današnjim generacijama?• • •Iz centra svog trga gleda Dimitrije Tucović u knjl/.aru preko puta koja nosi njegovo ime. All, ako želite da kupite neko njegovo delo. nećete uspetl. Ni u JednoJ knjižari u njegovom Beogradu nema ni Jednog njegovog rrtka. Več godinama... Dokle?..,I zašto?...

I grob je njegov nedostupan narodu.Hlr 164.

106 Islo. s tr . 158.107"B<jrba" polumcscCnl tasopls aocijalnc dcmc>knt(t}e, knj. 7. »lr. 33 . t>r. 2 od 16.

oktobra 1913.,0e 'Borha \ kn j. 7. 1914., »tr. 7 6 .1 s tr . 199.

51

Godine 1949.. povodom tridcsetpctogodiSnjice pogibije. posmrlnl ostaci Dimitrija Tucoviča prenetl su u Beograd i sahranjeni tu. na Slaviji, Ispod Blste. Uz svefane govore...Ali, ako želite da tom velikom slnu Srbije položite cvet na grob, nećete moći. Vlast to ne da. Prtstup je zabranjen. jer - pešačkog prelaza nema ni sa jedne strane. I niko, niko. niko nikada, nikada, nikada ne prilazi...POcmela zapuštena bista nad poemrtnima ostacima vode srpske socijalne demokratije. usamljena i narodu nedostupna, postala je i bezimena. NI sa Jedne strane ne može da se nazre ni Jedno jedino slovo imena ćoveka koji tu poćiva.A on je ponos 1 savest i fast Srbije...All...

Socij aldemokratske "Radničke novine"Stampa Srpske pravoslavne crkve

54

Učinjen je sramSocijaldemokratske "Radnićke no\1ne” donoslle su mnogo članaka u kojima se opislvala brutalnost srpske vojske i vlasli prema albanskom (i turskom) stanovnlštvu za vreme rata s Turskom i posle rata.U rubrici "Rat" iste novine protestuju 2. oktobra 1912. g. zbog ne- dostatka vestl o tome šta se dogada u krajevima gde se vode borbe i plšu: "Dajte nam lzveštaje! Nlšta se ne ćuje sa onoga pojasa zemlje gde se proliva krv. gde glnu slnovt. brafa. očevt. Cenzura ne propu- šta ništa kroz svoje surove ruke. Krvava pisaljka briše svaki Izraženl osećaj, svaku iskrenu lspovest Mi tražlmo izveštaje o našima. hoćemo da znamo gde su".A već 12. oktobra. nepun mesec dana posle početka ratnih operacija, list već otvoreno optužuje, donoseći u rubrici "Rat ” sledeće: "Srpska vojska je do sada imala poglavito sukobe sa Arnautima. koji po svom toliko puta izraženom nagonu za samostalnošću i sk>- bodnlm žlvotom osefaju da se 'podela Turske' lma da Izvede preko njihovih leda, pa sc oćajno bore protiv onih koji su hteli da sruše njihovog dosadašnjeg gospodara njihovom pomoći, pa da posle na njihovim leševima uspostave svoju vladavinu. Kako oni daju žilavi otpor. tako nemaju ni dovoljno oružja nl dovoljno minicije. a gotovo nijednoga topa. to u vojnim krugovima vlada jedno varvarsko raspoloženje da se najenergičnije satiru".Istina se polako probija na videlo 1 'Radničke novine" 26. oktobra već Imaju vlSe obawStenJa I ogorfeno reaguju u krafem rlanku "Jedna mrlja", iznoseči sledeće: U osvojenim prcdclima vršc se strahovite scene. To ne dopire u Javnost. Jer vojska Je diktator i radl šta hofe. ne dopušta nikakvo pravo obaveštenje o stvartma I dogada jima. Ali zato arnautsko stanovnišlvo oscća prcko svoj ih leda izvan- redno grozne udarce neoružanih lumpenskih bandi. koje su se od- metnule i od Vrhovne komande 1 bezobzlrno zadovoljavaju svoje krvožedne | pljafkaAke instinktc. To je moralo Lzazvati revolt I kod onih koji su ih uzimali pod svoju zaštitu, pa su stoga u Skoplju ra zoružani svi ti ostrvijeni i zločinački tipovi, kojl su odigrali sjajno svoju ulogu po intencijama onih ćija je reč na bojnom polju pre- sudna".Ali nisu. nažalost. svi razoružani I neče bit! nikad...Ćlanak "Sram se šlrl" u broju od 6. novembra Iste godine plše: “O s\1repostima rata, koji Je na Jednog nemaćkog korespondcnta osta- vlo utlsak klanja i o varvarstvima koja se vrše. počinje da piše evropska Stampa. Ona je i do sada i inače imala u večini slučajeva rdavo mišljenje o Srbima. Sad ona Iznosl nov matertjal kojtm predstavlja svetu zloflne komlta, Oak I vojske prema Arnautima, zločine koji su se mogll I moral! suzbiti. "Daily Chronicle~opšimo opisuje šta se sve nije radilo prema njima. I ma koliko bill uvereni da u ratu ne može blti nlšta drugo do grubosti i najužasnijih I najod\Tatnijih scena ostmavljenih i zverski nastrojenih tipova. mi smo se i sa druge

SB

druge strane na drugi nafln uverlll da su se gazlll svi obzlrl prema vellkom broju ljudl u osvojenlm oblastlma. da Je učlnjen sram kojl nas može koštati mnogo".I tako se polako obelodanila istina o strahotama, koje vojska vršl u zauzetlm krajevima. A ta istina potpuno demantuje "oslobodllaCku" mislju srpske vojske o kojoj Je tako patetlćno govorio kralj Petar I Karađordcvić u svojoj ratnoj proklamaciji srpskom narodu. objavlje- noj 17. septembra 1912. godine u kojoj stoji:"NaJnovIJi dogadaji stavili su opct na dnevni red rešavanje sudbine Balkanskog Poluostrva, pa s tim i sudbinu Stare Srbije. te slavne ali tužne majke naAe Kraljevlne, gde Je Istorljsko jezgro srpske države starih kraljeva i careva, gde su slavne nemanjićskc preston- lce: novopazarski Has, Pristina. Skoplje. Prizren.Došlo Je dotle da već niko nlje bio u EvropekoJ TUrskoJ s tamoSnjlin stanjem zadovoljan. Dosadilo je I Srbima i Bugarima I Grcima I Arbanasima.Ja sam zato u ime Božje naredio Mojoj junačkoj vojsci da pode u sveti boj za slobodu.Moja će vojska pored hrišćana zateći i Arbanase. krišćane I musll- mane. s kojima naš narod žlvl zajedno već hlljadu i tri stotlne godina. obićno delećl s njima sreću i nesreću. Mi lm svima nosimo slobodu, bratstvo. jednakost u svemu sa Srbima. Naša će Srbija I tamo donetl željenl mlr I napredak. kao Sto Je to doncla srezoviina, oslobodenlm 1877/8 godine: u njima žive slobodni, napredni. sve- sni, zadovoljni gradani. Taj žK’ot ima da zasnujemo i na obalama Laba, Sitnlre, Ibra. Drima. Vardara.109

Između čekića i nakovnjaIstorija kaže. da je Srbija 1877/78 god. tz oslobodenlh srezova na podrufju Toplice. okoline NiSa i Leskovca isterala Albance. koje je tamo zatckla.O tomeje plsao Dimitrije Tucovlć:"Ali naskoro zatim Arbanasi su se našli izmedu ćekića I пако\т»Ја, izmedu Turaka, protiv fljeg su se Jarma borili i balkanskih drtavica, koje su im nosile nov jaram. Srbija zlostavlja i progonl arbansko naselje iz četiri zadobivena okruga. Cma Gora nadlre sa severa u sree severoarbanskih plemena".1,0O tome je pisala Cak i druga opoziciona gradanska štampa u Srblji. Naprimer u tadašnjem dnevnlku 'Borba'. u ćtjem zaglavlju samo pic "list politićki, ekonomni i književni" u nepotpisanom clanku "Mi I Arbanasi" u broju od 10. maja 1912. godine (znaći pre pofetka rata) autor kaže:"U nažlm odnoslma s Arbanasima mi ćinimo grube grežke, koje109 I4>lilika-. 18. sc p lcm b ar 1912.1,0 S alirana cida. knj. 8. »tr. 50.

56

nam se docnije strahovlto svete. Najveća pogreška učinjena Je odmah posle naSlh ratova za oslobodenje, kad smo proterali iz os- lobodenih krajeva hiljadama Albanaca. Umesto da ih zadržlmo na njihovim ognjištima. da im ulijemo i simpatiju I poverenje. da Ih pridobijcmo i privežemo za scbe, umesto da Ih najzad zagrejemo zraclma naše slobode. pripitomimo našom kulturom I da ih materi- jalno obezbedimo, a moralno uzdlgnemo. umesto da ih privežemo za skut zemlje u njlhovoj novoj otadžblnl. ml Ih nasllno proterujemo. Tl Arbanasi. koji su trebali da budu naši sugradani, koji su trebali da budi spona Izmedu nas 1 njlhovih saplemenika u kosovoskom vila- Jetu. posiaju nail krvnl neprijateljl. Mlada kne/evlna postala Je mrska svim Arbanasima uopSte. Oni, koje smo izgnali Iz Srbije, napuštaju svoja ognjišta sa srcem punim gneva. sa osvetom na us- nama".Uostalom, to je potvrdio i sam Vasa Cubrilović u svom "cuvenom” govoru u в ф зк о т kultumom klubu u Beogradu 7. marta 1937. godine. kada Je. govorećl o metodama koje treba prlmenjlvatl protiv Albanaca da se isele iz Jugoslavije, rckao i ovo:"Ostaje JoS Jedno sredstvo koje Je Srbija vrlo praktlfkl upotrebljavala posle 1878. godine - tajno paljenje sela i am autskih ćetvrti po gradovima... (Mladina br. 49/1988, str. 3.)All Petar Karadordević 1 Nikola PaSlć 1912. u ratnoj proklamaciji obcćavaju tim istim Albancima. koji su nasilno proterani I sklonili se na Kosovo, "mlr I napredak" kojl su Im donell 1877/8 godine”. (!)Vasa Ćubrilovlć I u svom radu "Polltlćkl uzroci seoba na Dalkanu od I860, do 1880. godine" plše o tom Iseljavanju albanskog stanov- ništva. ali ga ovde naziva "dobrovoljnim”. a svoju tvrdnju zasniva na knjlzl ~Rat Srblje sa Turskom od 1877. do 1878'. koju Je 1879. godine izdala - Srpska vrhovna komanda (!)... Medutlm, i pored te kategoričke tvrdnje akademika. podaci koje sam navodi u odeljku “ Kaseljavanje musllmana Iz novodobijenih oblastl u Srblji 18771878. godine" navode na sasvim drugi zaključak. potvrdujući istl- nitost onog što je pisao Tucović. Ćubrilovič kaže:"CiSfenJe oblastl oko Toplice i Kosanice od Arnauta 1877. I 1878. nije, možda, bilo VTšeno... po planu odozgo...; to Je bilo viSe nagon- sko, u toku borbi I vojnih operacija. ali tim terneljnije. Da su sc Ar- nauti iz ovlh krajeva dobrovoljno iselili. a nc raseljcni naincrno ili silom. vidl se najbolje iz operacija srpske vojske u ovim krajevima1877. I 1878. g. Ćlm su prvi srpski odredl pofell prodiratl prema Kuršumlijl. Prokuplju l Leskovcu, natSU su na gusta arnautska naselja. koja se nisu htela predavati. Gla\Tiu borbu Imaju Srbi s njima da vode. Valjalo Je osvajatl selo po selo. Amautl su povlaćili ncjač prema jugu. sklanjall Je u zbegove I nastavljali borbu. Kada bi se srpska vojska pritnakla i zbegovima, povlačili su se dolinama Južne Morave. Vetemice, Medvede. Puste Reke I Labe dalje - Ko- sovu. Tako se postepenim nastupanjem Бфбк1ћ ćeta ćistila Toplica od Arnauta. Oni su napustili Kuršumliju još za prve borbe oko nje, u decembru 1877. Prokuplje Je Ispražnjeno bez boja. Ncrctko su

57

Arnauti. kao kod sela Krivače. pucali na вфвкс fete pri prolazu: onda su se moral! slati odredi da očiste od njih selo. Tlmoćki kor gazeći sredinom ’arnautluka' u Toplicl prema Kosovu nailazio je na tako jak otpor domaćlh Arnauta 1 s preda I Ua leda, da Je morao po negde usporavatl napredovanje da bl oflstlo od njih zalede. Nek! su se Amauti predall i vratili u sela Iz Golak planine. Kragujevafka brlgada Je ostavlla posade u sellma Vlasi. Oštra Glava I Lalincl da Ih fuvaju. Prlmljena Je I predaja amautskih seljaka na desnoj strani Morave oko Surdulice, Žitorade. Prekodolca. Lugojnlce ltd. Ispod Golak planine ostalo je nešto Arnauta i posle zaključenog mira.Gradove Niš. Ak-Palanku, Plrot, Leskovac I Vranje napustilo je musllmansko stanovnlštvo vellklm delom Joe tokom rata za vreme povlafenja turske vojske. Selllo se većlnom u Staru Srbiju.Kako su potlsklvanl u ratu 1877. I 1878. iz oblasti medu Južnom Moravom I Kopaonlkom. tako su se i naseljavali Arnauti odmah uz novu granicu Srbije. Poplavili su dolinu Laba I Kosovo, naroflto oko Pristine, gde se uzmičući dolinom Mcdvede i nakupilo najviSe izbeglica Iz oblasti koje su Srbi bili osvojili. Po Cvijiću isclilo se tada iz Srbije oko 30.000 du£a. Time Je Jako pojaeano albansko stanovništvo na Kosovu...Posle 1878. g. Srbija je morala da kolonlSe oblasti koje su Amauti i Turci napustili. Granićna sela prema Kosovu trebalo je Sto pre na- selitl nacionalno sigumlm stanovnlštvom da bi se obezbedila granica prema Arnautima...Proces iseljavanja zaostallh Turaka u gradovima i naseljavanje pus- tih am autskih sela vršlo se brže nego Sto se mislllo... Jedva Je prošlo trideset godina. Topliea. ozloglašeni arnautluk 1877.. daće Srbijl najboljl puk. drugi. za ratove 1912-1918.111Kako treba da se shvati to "dobrovoljno" iseljavanje, a ne "silom", kad se neposredno iza toga ono opisuje izraz ima: "ćišćenje oblasti", "predavatl se", "borba". "osvajati". "zbegovi", "nejač", "jak otpor" itd.?U istom radu Ćubrilović navodi:"... Od naročite je etnografske 1 politićke važnostl iseljavanje Arnauta iz Toplice i Kosenice. Od XVII veka naovaino, naroflto od seobe Srba pod Arsentjem Ćamojevićem. spuštaju se postepeno albanski brdani sa svojih dolina u plodne kotline Metohije I Kosova I nadirući severu šire se prema Zapadnoj 1 Južnoj Moravi; preko Sar- planine spuštaju se Pologu. a odatle Vardaru. Tako se do XIX veka stvorio albanski klin. koji se oslanjajućl se na svoje etnografsko zalede. duboko zabio u naše zemlje. dopro do kapije samog NISa 1 razdvojio naše seveme zemlje od južnih. Ovaj albanski klin... je bio ona prefaga, koja je tokom celog XIX veka smetala Srbijl 1 CmoJ Gori da razvlju onako jaku akciju u juž.noj Srbiji kako su želele".Prema uvaženom akademiku neki narodl Imaju pravo na seobu i stalno nastanjh'anje u novim krajevima, bez Ićljeg prava da Ih neko.111 Vasa Ćubrilović. Qclabrant Islorljskt radml. str. 540-543., Beograd. 1983..

"Narcxlrw* кп)1Да'.

58

prema potrebama svoje politike. odatle tera posle nekoliko vekova. a neki narodi nemaju to pravo, pa s punlm pravom neko može da Ih proganja sa njihovih ognjišta.I dok Vrhovna komanda srpske vojske I akademlk, na osnovu njenog videnja "dobrovoljnog" iseljavanja albanskog stanovnlštva Iz krajeva koje Je srpska vojska zauzela u ratu sa Turskom 18771878.. tvrde Jedno. sasvlm suprotno piše 1897. godina jedan. vide- eemo. pouzdan svedok.U svojoj knjlžici "O Arnautima' on, savremenlk I očevtdae svega Sto se desilo i dcšava, ostavlja zabeleženo za Istoriju:"Fakt je da smo mi sami posle poslednjeg srpsko-turskog rata od njih stvorill sebl ljute krvnike i osvetnike." (sir. 102.)"...Arnauti koji su se iselili sa svojih baština iz naSe strane 1 otlSli u Tursku (mlsli na Kosovo, koje Je Još bilo pod Turskom)... prelaz najviSe zbog toga da se svete. ubijajući one, koji sada žive u njihovim kućama ili na njihovom zemljiStu.Isti su Arnauti naseljeni na samoj granici... Usljed toga Amautin vidi odatle svaki pokirct onoga, što mu na iinanju sedl i, naravna stvar, da s u njemu raspaljuje plamen osvete protiv onoga. koji mu Je Isto prltiskao. Kada se dakle uzme u obzir la okolnost... onda čovek njihov postupak ne može strogo nl osudltl". (str. 88-89.)"Oni nas mrze kao otmičare njihovog imanja, kuće - otadžbine". (str. 102.)O svojoj knjlžlcl I sebl saopštava nam:"Napisao sam onako kako sam Ja taj narod lićnim iskustvom upoz- nao. za vreme moje dugogodišnje službe kao komandir pogranićne slraže na granici prema Arnautima".A njegovo lićno Iskustvoje:“Oni svi vrlo karakternl ljudl. moralniji 1 vemiji prijatelji nego naj kultivniji Evropljanin."Bio Je to Aleksa D. Dofiosavljević. Na naslovnoj strani Ispod svog imena stavio je - “kraljevski srpski tandarmskl oflcir kavaljer car- skog ruskog krsta sv. Georgija i dr. i dr."NJegova knjlžlca štampana Je u Nlšu, 1897. godine.

Kao vrhovni pastir zemlje srpske blagosiljamA kakav je bio stav Srpske pravosla\ne crkve prema tom "novo- osvajaćkom" pohodu. kako ga je nazivao Dimitrije Tueović I prema zlodelima srpske "soldateske", kako Je on nazivao vojsku svoje zemlje u tom ratu?U ćasopisu "Vesnik Srpske Crkve" - Organu svešteničkog udruženja. u trobroju oktobar novemljar-decembar 1912. godine objavljena je posle kraljcve proklamacije i "Beseda na dan objave rata", za koju

59

pi.4e VI podnaslovu "govorio u SabomoJ BeogradskoJ crkvt Gospodln Mltropollt Dimitrije". Mltropoltt potpuno podrtava svoga kralja. ali su njegovi ralni ciljevi čak dublji i širi od proklamacije. On kaže Izmedu ostalog: "Idemo slavnom Kosovu. veličanstvenim Dečanima, dlvnom Skoplju. da potražimo sjajni presto silnoga Dušana. Idemo Prilipu.Nail su difni vitezovi već otišll. A Ja ih sve kao vrhovni pastir i duhovni otac zemlje srpske blagosiljam".11*Takvom borbenošću prožeti su svi ćlanci u tom glasilu sveštenstva. Svuda se velieaju uspesi srpske vojske i istiee veliki udeo u tome onog duha. koji Je toj vojsci. kako kaže “Vcsnlk' ulila crkva. O zlodelima ni reči. Naprotiv...Članak "Crkva u službi otadžbine" kaže: "Srpeku pravoslavnu crkvu obuzela je neka osobita radost od dana kada se je započeo boj. koji objavljuje vaskrsnuće petvckovnog roblja.Crkva naša i sveStenstvo mogu danas rećl da svaki žlvi u Kraljevini Srbiji s idealnom predanošču vrši svoju dužnost onako. kako je srpska crkva ućila i vaspitala 8фз1п narod i spremila ga za ove svete dane. No nije Srbln milostiv samo prema Srbinu: on Je milos- tlv, on svoju ljubav pokazujc i prema neprijatelju. Dokaz: Srpski narod unosi mir i utvrduje pravdu, zaštićuje svačija prava u zemljama koje Je osvojio; u bolnicama ranjeni neprijateljski vojnici neguju se u svemu kao i srpski ranjenici; slobodu. koju naš narod ceni vise svega. pronosi i dalje svima: pravoslavnima, katolicima i muslimanima".113Istiću se i velićaju i podvizi svc&trnika, koji su se i sa oružjem u ruci borili:"вфбко sveštenstvo odu2ilo se i crkvi i narodu. Jer pored pozvanih od vojne viasti I pored vršcnja svoje sveštenićke dužnosti u ratu, bilo Je sveštenika koji su sami dobrovoljno išli u boj. svoj im prisustvom hrabrili svoju braću. a svojim požrtvovanjem izazlvall dlvljenje pri- sutnih u borbi i hvalu od pretpostavljenih vojnth viasti".mU tom trobroju lista objavljena je i "Beseda vojnlclma 10 puka". koju je "govorio Jovan Jevtić, sveštenik X puka na Kosovu 9. oktobra". Obraćajući se vojnicirna on ih nadahnjuje:"Ispunjavamo zavet naših predaka i radimo na ost\'arenJu. Poletimo smelo kao orlovl. Jer je na naSoj strani Bog i pravda njegova .115Ko je taj ratoborni pastir Božji saznajemo detaljnije iz flanka "Vojska Je pošla u boj s blagoslowm crkve ”, gde se daju ovi podaci:"Oko 100 sveštenika Je ostavilo svoje domove I zaJedno sa svojom pastvom otl&lo u rat. Oni su svi rasporedeni po divizijama i puko vlma. s njima se kreću i žive životom pravih vojnika. Jedan od naše, , a “Vesnik S rpske Crkve". oktobar-novcm bar-dcccm har 1912. s ir . 982.113 la ta . s tr . 1014.1.4 Isto. Jan u a r-fcb ru a r 1913. s tr . 75..1.5 Islo, ok tohar-n o v em b ard ecen ib a r 1912, a tr. 967.

60

u Hristu braće. sveštenik Jovan Jevtić. paroh kalanjevafki. dopao Je i rana u ovom ra(u. u ljutom okršaju sa liumljanskim Arnautima”. ne

U ljutom okršaju sa Ijumljansklm Arnautima... U svom članku ”Po- kolj u LJumi"117 Tucović navodi, u/asnut. da Je za dva sata ubijeno 500 žena, dece, staraca...Ćlanak nastavlja:“No sem ovlh Imamo Јоб sveStenlka. kojl su kao vode dobrovoljaca (oni su ih sami skupljali) festo pak kao 1 oblfnl vojnlcl u fetama drugih voda. podigli visoko zastavu oslobodcnja i jurnuli kao pravi lavovi u ljuti boj. Tako polma naše sveštenstvo svoju dužnost i tako jc vrSi. Tako je naša crkva vaspitala narod вфвк! I tako ga upućuje“. ,,aJe li neki od tih stotinu divizijskih i pukovskih sveStcnika ustao protiv zločina prema albanskom stanovništvu. kao što je to uradio Tucović. rezervnl oficlr te tste vojske na tom istom bojištu? U crkvenoj Stamp! nema o tome ni traga.O fetnlcima ill komitama Tucović Je pisao s najdubljlm gnuSanJem.0 njima je objavljen u "Radničkim novinama" i članak. koji pod naslovom "Stara rana"protestuje:"Da o ovome pišemo nagnalo nas je staro zlo, stara rana: komitluk.Celokupno Javno mnjenje I mnogi komandanti regularne vojske osudili su ustanovu komitskih feta.Sa mnogim pokvarenim i zloč-inaćkim tipovima koji su bežall is pod komande regularnih trupa da bi mogli slobodno žariti i paliti, komitske cete su nanele mnogo zla stanovništvu novih kraje\’a. a grdne sramote srpskome narodu.U te fete se u\aikla masa najsumnjivijih tipova.Oni prisvajaju sebl vlast da seju smrt nemilice I nad nevinima. Pi- tanje ne samo o svoj ini. već o parčetu lcba. nasušnoj potrebi neke sirote porodiee za njih ne postoji".119Kakav Je moral till komita ili ćetnika najbolje ilustruju sledeci redo\i navedenog članka. gde se govori o njihovom ponašanju i prema svom sopstvenom srpskom stanovništvu za vreme I svetskog rata: “1 stara pesma iz prošlih ratova ponovila se I ovog rata. Beograd na primer, morao je da sc brani od njihovog besa posle izlaska naše vojske iz varoši. Krajnje je vreme ne samo da se ukinu komitske čete. več je sramota i greh Sto su one I ovog rata postojale".120Medutim, "Vesnik Srpske Crkve" ima o komitama eetnicima sasvlm drugo. vrlo pozitivno miSlJenJe.1,0 Isto . s tr . 1017117 Sabrana dda , luij. 7. sir. 15H.1,8 V c*nik Srpske Crk\-e'. okt.-iiov.-dec. 1912. s tr . 1017.1 ls> "RadntCke novtne”, 29. dcrem b n r 1914

"Radntćkc nortne”, 29. d cc rm b ar 1914

61

Članak "O naroclnom proroćanstvu" vellća pobedu kod Kumanova:"Je li moguće da se Je medu srpsklm kćerlma našlo amazonki, kojc su se borlle naporedo sa svojom braćom ćetnicima? Je 11 moguće da su naši student! i doktori vojcvali po Kosovu I Karadagu i po poljima Makcdonije kao neustrašivi četnici?"121Sveštenik Panta Dragojevič. paroh barićki, u svom ćlanku "Svei- tensfvo u službi Otadžbine' s ponosotn ističe:'Objava rata za oslobodenje blla je odušcvljeno prihvaćena, ali nama se čini da ni Jedan red ljudi nije tako prihvatio oduševljeno svetu stvar oslobodcnja. kao Sto su to uradili »фвк! sveštenlct. Pohitall su sa krstom u ruci da se stave na čelo hrabre зфвке vojske. da je svojim govorima što viSe oduševe.Mnogi od sveštenlka uplslvali su se u dobrovoljce i komite i sa krstom i oružjem u ruci niStiSe divlje azljate. Novine su pune Izveštaja o hrabrom dr/anju pojcdinih sveštcnika u ovom ratu".122U to isto vreme "Radnićke novine" su u rubrici "Sa ratišta“ objavile dopis pod naslovom "Neka žene proćitaju!""Jedan radnik Je pisao sa bojišta pismo svojoj ženi i deci pa izmedu ostaloga i ovo im saopstava: Rat je muka i nevolja. Za nas Je zlo i nesreca. ali šlo pate turske familije to je strašno! Toje užasno! Beže Jadne familije po 5. 6 i 10 dana. pa kad polovina izumre od studi. gladi i umora. naša ih vojska stigne i stane ih \Taćati. Po putevima pomrle žene. deca i ljudi. naročilo jadne žene i deca. Žalosno je \ideti mnoge žene zajedno s decom u narufju kako su pomrle. Tri dana i tri noli je padala kiša. a ovi begunci su i dan i noć 1*11 goll, bosi, gladni i umomi. pa gde je koga umor savladao - tu Je mrtav ostao. A koji su ostali ŽM - oni zapomažu i plaču. tražeći hleba. ali im ne daju”.123Da se podsetimo - Tucović odaje priznanje turskoj vojsci u Balkan skim ratovima, jer nije dirala neboraćko stanomištvo... Hrišćanska srpska vojska Je drugo radila.. Njen borbenl “moral" podizali su i neki duhovni pastiri.Naprimer f lanak “Kosovo se svetl" vojuje:"Crkveni pastiri. srpsko sveštenstvo i treba i hoće da prednjaći. A to se vidi i po mnogobrojnlm odzMma njegovim. stupajući u redove ratne legije smrtl.Na posao, pastiri. prednjaflte svome osvetoljublvome stadu!"121 Tako u listu “Većernje novostl plše nepoznati sveStenlk.A "sveštenik M. J . Put." Iz Beograda (tako se podpisao). u Istlm novinama oduševljeno pozlva svoju pastvu:“Sveti rat za oslobodenje zarobljene naže braće ogla.ien Je._________121 “V esnik Srpski* Crkve". okt--nov.-dec. 1912. *lr. 841122 l*»o. m art-aprtl 1913. s tr . 255.1И "RadnlCke novine”, 18. dccem bar 1912.

"VeCemJc novaeMl". 18. dccem ber 1912.

Sada se stvara nova t lepša istorija srpskoga plemena. Obnavlja se Dušanova carevina. Sveta Je ovo borba. Pravedan je ovo rat I Bog (te nam pomofi.Bog je s nama. Sinrt bezbožnim varvartma".1*5Kakvo su pogubno dejstvo tmall takvi i slični pozivi pojedinih sveštenika najbolje pokazuje i nastavak pisma onog radnika o patnjama tursklh izbeglica:Tada ih dokopaju komite, koji su kao zverovi pogani, pa ih mufe strašniin mukama. Jedan drži pušku i nož na njoj. drugi gume Turčina na nož. onaj ga nabode nožem i odbacl. a drugi ga opct na nož gura: tako ga po dcset dvadesct puta bacaju noževlma, dok ne urn re. Grozota Je gledatl... Kakva su srca u ovih ljudi - ne znam".,aeRedakcija lista "Radnićke novine" dodaje na kraju ćlanka: "A Sta su te jadne Jtene krive, Sta deca njihova, tl mail nevini krasni andelčići? Recite odgovorite - o vl. majke! Recite I sudlte ratu. koji satire muževe, braću, dragane. sestre i dccu!"127U štampl srpske pravoslavne crkve iz tog vremena takvi se slučajevl ni ne pominju.All zato u dvobroju januar-februar 1913. godine “Vesnik Srpske Crkve" ponosno konstatuje: "Da napomenemo I ovo. Za zlo koje nam Turci ćiniše mi im vraćamo koliko se više može dobrim".128

B2

Najplem cnitiji pobedilac prem a pobedenimaO stanju u "oslobodenlm" krajevima može da se stvori približna stvarna slika iz vesti. objavljene u “ Radnlćktm novinama" 14. decembra 1912. godine pod naslovom "Režlm Izuzetnth zakona', gde stoji izmedu ostaloga:"Šta se svetu u osvojenim predelima sprema? Spremaju se izuzetni zakoni, kakve osvajaći propisuju pokorenima. pobedenima.Prvo Je Jedan poslanlk u nlzu članaka izjavio: svetu u zavojevanim krajevima ne sme se datl ni opšilnska samouprava, ni pravo glasa, za dugo vremena treba tamo zadržati vojni sistem i vojna sudenja, puškom I topom naučiti taj ’divlji narod' žlvotu u Jednoj 'modemoj' državi - pa je onda u nlzu notica preko prljave štampe beogradska vlada pustila: da se za 'now krajeve ' izraduju neki 's p e c ija ln i to će reći izuzetni zakoni.Ako upitate: zašto tako? onda 6e se dobitl odgovor: taj narod JoS nlje zreo da sc o svom dobru i o svojoj upravi pobrine!Tim oni mlsle da krunižu - 'oslobodilafki rat !"___________________125 Isto. "Prva molltva za pobedu". IS . ok tobar 1912126 ~Radničke novine", 18. d c r rm lu r 1912127 Isto.128 "Vesnik Srpske Crkve", Jan.-fet>r. 1913. *tr. 119, "Zvona za cTkve u nnvoo«Wx>-

denlm krajevim a".

63

Slićno piše i u vesti ' Sasvim - dcmnkratskt': "Jedan od vrlo uglednth prvaka samostalske partijc. gosp. Mlhailo Radivojević, pod svojim punim potpisom Je još pre mesec dana štampao niz flanaka o uredenju zavojevanih krajeva I u njlma dao 'demokratsku dcklara- ciju' svoje partije. On veli: 'Arnaute treba brzim 1 energičnim merama uveriti da ne mogu živcti kao pod Turcima. Vlastl moraju upotrebiti svu snagu da ih uvere. da Srbija oće od loga divljačkoga plemena da stvori kulturan i radan narod. Jer se u kultumim zemljama XX veka divljaci ne trpe.Istina o zločinima srpske vojskc prctna albanskom stanovništvu prodrla je i u inostranstvo, o ćemu u vesti "Zategnutost sve veća" stoji:"Sad dolazi još i afera sa poetupcima srpske vojske prema Amau- tima, o ćemu nadugačko 1 naširoko pišu nemački listovi. Mi ne vc- rujemo da se Је moglo u izbczumljenosti otići tako daleko da se učini ono što bruji kroz evropske listove. što može da kompromituje I pogorša na$ pcložaj. Ako se pak to utvrdi. onda eto casus belli - povod ratu ili jednoga strahovitoga blamaža. koji za sobom povlaći poraz težnji i nada kojima je svet odu&evijavan toliko vremena".Tako piše u "Radničkim novinama" 9. novembra 1912. godine. kad se vesti iz osvojenih krajeva i sa bojišta još teško probijaju do njih.zbog cenzure.Ćak i iz zvanićnog saop&tenja srpskog Presbiroa može da se nasluti šta se dogada u "oslobodenim" krajevima, kojim je kraljeva ratna proklamaeija obećala "slobodu. bralstw , jednakost u svcmu sa Srbima". Izveštaj Presbiroa od 16. oktobra Iz Prištine glasi: "Svuda na osvojenoj teritoriji živo se radi na uvodenju administrativne uprave. Sve naredbe su u duhu proklamacije komandanta treće armije, koja se zavrtava ovim rećima: Mi nosimo u jednoj ruci pravdu. islinu, poštenje i Cast, a u drugoj barut i olovo.”Medutim. rektor Bogoelovije Sv. Save, protojerej S. M. Vesellnovlć ima svoje, sasvim dmgačije. videnje stanja u okupiranim oblastima. U svojoj propovedi u beogradskoj Sabornoj crkvi on je 16. deeembra 1912. godine ovako obavestio svoje vemike o situaciji:"Ustao Je Bog u ove dane da pohodi svoj narod I da osveti krv nevinih stradalnika.Pod svežim ratnim utiscima. obasuti masom izveštaja o uzoritosti i vojske i oružja. mi nismo pomišljali na swga moćnoga saveznika.Prvi je momenat ovog (uda 17. septembar. znaeajan za istoriju i ге- ligiju jednako.Nebesnom desnieom vodeni Srbi. udoše u rat. I gle taj rat bi srečan kao svadben! put. kao triurnfalni marš kroz Balkan.Vidimo: do Juće malu. prezrenu u oćlma silnih Otadžbinu našu. Danas ona stoji kao najuzoritiji primer, kao vrhovni ugled i viteštva I rata. kao najplemenitiji pobedilae prema pobedenima. Jedini po-

64

bedilae koji ne meće mač svoj na kantar sa uzvikom: Teško pobedenome! Bez pretenzija na nezauzeto, ona tražl mir. kako bi pod pokrovom pravde svaki dr/avljanin Srbije boravio u mirnom stanju. S velikom i neobičnom radosti gledamo ml danas venae na Se ratne slave, našeg pobednog ponosa. venae kojlm močnl saveznik naš Bog uvenčava danas narod Бфвкј. Amin".123Taj "svadbeni put”, 'triumfalni marš kroz Balkan" Dimitrije Tueović je 22. oktobra 1913. godine u svojim "Radnićkim novinama “ nazvao "sistem istrebljenja jednoga celoga naroda"...

Srbija samo ratujeU članku "Igra s vatrom" list "Radnlćke novine" dve nedelje posle kraljeve ratne proklamaeije I otpoeinjanja rata napadom Srbije, u broju od 1. oktobra 1912. godine. konstatuje:"Kad čovek proućava istoriju balkanskih država njega moraju da zaprepaste nesaglasnosti I protivrefnosti njihove spoljne politike. Možda bl tak taf nlje bilo reći da one te p o l i t ik e f nemaju. loliko je ona nestalna i malo u vezi sa trajnim I životnim Intereslma naroda”.A "Vesnik Srpske Crkve" u flanku "Crkva u Kraljevini Srbiji 1912. godine". dajući bezrezervnu podrSku politic! Nlkole PaSlća I Petra I Karadordevića. s ponosom konstatuje:"Pisati o crkvenom životu neinogućno Je, a da se ne govori o društvenom i državnom životu. CKfo je jasno za svakoga koji ma i površno poznaje srpsku crkvu, jer se ona uživila sa državom. 1912. god. biće najznatnija. najdražlja 1 najvažnlja za вфвк! narod. d r/a \u i erkvu. Ona je donela slobodu, posle viSe od 500 godina porobljenom бф вкот narodu. od koga su azijatski vanrari i besni Amauti nafinili ogromnu ljudsku klanicu.1912. godine srpska vojska Je krvlju i skuplm žrtvama isplsala be- smrtne listove istorije. 1912. godine blagodaću S. Duha stvoren Je savez balkanskih država i sa verom u pomoe Božju za pravednu st\'ar poletele su u svetl rat".130Ali вфвк! socijaldemokrati imali su o tom "svetom" ratu drugo miSlJenJe. Pravilno ocenjujufi da vlade I dlnastlje. koje se smenjuju u Srbijl. uopSte ne vode rafuna o dobrobltl naroda. "Kadnlćke novine " u broju od 29. septembra 1912. god. optužuju odgovorne u zemljl što su opet otpoeeie svojim napadom novi rat i u članku "ČetvrU ra t" pišu:"Za 37 godina dožlvesmo I Cetvrtl rat!Mnogo i prcmnogo... Umesto tolikih ratova koji su je samo iznurivali i upropašeivali. kojl su joj privredni raz\ritak sputavali i koji su JoJ stanovništvo satirall, a moć erplll veliklm lzdaclma na vojsku I ratne clljeve. Srbija Je mogla u svojoj naclonalnoj stvari najvišc doprineti,2 9 ”Vc»ruk Srpske Crkve", Jan.-feb. 1913. str. 89.>30 u to , sir. 73 I 75.

e s

da je snage svoje upotrebila na svoje svekoliko jafanje, naroflto na svoje prlvredno razvijanje i snaženje.Sa Jakom i razvijenom privredom, sa podignutom kulturom. sa de- mokratsklm političkim uredenjem Srbija bl znaf lla za Balkan i bila privlaćna ne samo za Srbe. vcć i za druge narode l narodiće. koje bi ona, svojom snagom i svojim uredenjem. podstieala na pregnuća radl oslobodenja i radi stvaranja jedne pune balkanske zajcdnice. koja je i Srbiji i njima jedlna garancija opstanka I razvitka.Nc! Srbija je samo ratovala i samo ratuje, te tako sebe iznurava i upropašeuje s jedne strane. a s druge strane ometa da na Balkanu sazru uslovi za njegovo oslobodenje i preuredenje.I ona to sve flni kao tudi satrap, po naredbama tudim i za interes tudLPrvi rat 1875, voden Je po naredbl Ruslje. Izgovor upravljaća Srbije da su išli da oslobadaju hrišćane od turskog nasilja ne može biti ozblljan u o(4ma ozblljnlh ljudl.U rat 1877. god. Srbija Je opet uSla po naredbl Ruslje.U rat 1885. god. Srbija Je opet uletela podsticanjem Rusije i Aus- trije.I u ovaj ćetvrti ona ulazl takode po tudlm inspiraeijama i poslužiče tudim interesima.Ima li se pameti kad se takva politika vodi? Kao da nam bogatstva izviru iz zemlje i valjaju se Savom I Dunavom da ih možemo prooerdavati u krvavim avanturama".A prve posledice tog "svetog" rata narodne mase osetlle su već prvih dana. O tome u istom listu govori. istog dana. i članak pod naslovom "Patriolizam bogataša " koji razotkriva istinu:"Od kako je objavljena mobilizacija svi trgovci basnoslovno su popell cene artiklima Mcsari. hlebari. prodavci životnih namirnica smcsta su podigli cene. Siroti službenici u državnim nadleštvima na ratne clljeve silom ili miloin odvajaju po pola mesećne plate, a bogataši ne daju nlSta!",slAlt pravoslavni sveštvenlci u svom listu daju drugo videnje rata: "Bog je umudrio balkanske hriščane te stupiše u savez", kako pise "Vesnik Srpske Crkve" u članku "Rat za m ir",132

Nova velika SrbijaGamizonski sveštcnik Sava Božić ispratio je 11 konjički puk iz Kralj- eva u rat svojom besedom. koju su 8. oktobra donele "Većemje novostl “ I u kojoj izmedu ostaloga. ovim rećima slika vojnicima svetlu budućnost:131 (tadnk' kc novine', 29. acplcmbar 1912132 'V o in ik S rpske Crkve”. Jan.-fcb. 1913. str. 9

66

"Sve ćetiri pravoslavne Hrišćanske države na Balkanu borlće se zaJedno; udružena Hriščanska vojska u Ime Boga ubrzo (će) pobedu održati i podelltl Tursku carevtnu.J u n a c i!Složni pobedićete neprljatelja. a u Prlzrenu, Dušanov-oJ preslonici, obnovili i Presto Nove Velike Srbije!"Predsednik вфвке vlade Nikola Pašić je u interyjuu londonskom listu "Tajms" novembra 1912. godine označio kako on vidi granice te Nove Velike Srbije. List “Večemje novosti" doneo je 15. novembra 1912. godine kratku vest o tome pod naslovom 'Šta trail Srbija7 u kojoj stoji: "Pretsednik бфбке vlade Pašić Izneo je u Tajmsu' zahteve Kraljevine Srbije. Srbija traži primoije od LjcSa do Draća sa zaledinom do Dakovice i od Dakoviee do Ohridskog jezera".Sveštenik Svetozar P. Ivošević u svojoj "Besedl za pobedu srpske vojske ’ potvrduje opravdanost "zavojevačkog" pohoda, kako ga je nazivao Tucović. I kaže: "Mnogima od vas su u sveti boj za oslobodenje sipsiva otišli sinovi. braća muževi.Otišli su da uzmu ne tude. već svoje".'33I rlanak "Rat za m lr" konstatuje u "Vesniku " posle zavrsetka rata: "Srpski narod Je povratio junaoki što Je вфзко bilo na Jugu od Kraljevine Srbije".114A sveštenik I. M. Kojlć u svojoj "Propovedl na Sivtenje " pitanjem daje potvrdan odgovon "Zar se u ovome znamenitomu dobu stvaranja Velike Srblje ne ispoljava staranje Božje o nama?"135Medutim. crkva svoju viziju Velike Srbije proSiruje 1 preko granica koje želi PaSić. Zato taj I. M. Kojić objaSnjava pastvi da treba da se sprema za dalje ratovanje: "I već više nije daleko dan kada će i celom Srpstvu veselo granuti davno Zeljeno srpsko ljupko proleće."'-1* Te iste 1913. godine i "Vesnikov" elanak "Rat za mlr" priprema narod za taj cUj: "Bog mira i pravde pomooi će nam. blagosloviće desnice naSe. kad budu podlgle mać pravde'.137SveStenik Ljubomir St. Mitrović u svojoj besedi u Voznesenskoj crkvi u Beogradu precizira koja su to područja koja treba dalje oslo- badaU: "Ne uznemirujte se viteške duše palih heroja - govori Bog; eto. poslaču andela da graneicom mira sa vašom osveeenorn krvlju pokropl JoS jednom nepobedivu zastavu vaSeg naroda. koja se veličanstveno pronese od Jadrana do Jedrena. od Vidina do Lerina; ona se ima JoS pronositi kroz Herceg-Bosnu. Dalmaciju i Istru. Ba- nat, Bafku i Srem. Hrvaisku i Slavoniju".138Protojerej Mih. I. Popović održao je 22. marta 1912 godine govor 8ф- skoj vojskl na Jedrcnu. 1 on nadahnjuje vojsku i narod na nove'М l*lo. okl. nov.-dcc. 1912. sU\ 968.134 Isto. Jan-fcb 1913. str. 9.135 Isto. str. 92.136,^0137 Isto. str. 9.138 Isto. Ju lavgust 19l3.»tr. 481.

67

"podvige" i kaže: "Junaci! Evo nas na krvavom jedrenskom razbo- jlštu. Za srpski narod ovo je sveta zemlja.Ustanite iz grobova Junaci...Otvorite vaše duhovne ooi i pogledajie kako se ponosno srpska trobojka sa belirn orlom vije na ol>alaina tri mora, koja zapljuskuju balkansko poluostrvo;Olvorite vaše duhovne uši i slušajte: slušajte zvuke truba i doboša i patriotske pesine na£e Junaćke vojske od Qosne ponosne do blizu Soluna. od Timoka do Jadrana.Svete seni srpskih vitezova. lebdite nad srpskim narodom i upućujte ga da dovrši svelo delo oslobodenja i ujedinjenja celokupnog Srpstva.Za чтеше Cara Dušana вфбкј narod bio je na vrhuncu svoje slave i veličlne.Na poziv Oca obnovljene Velike Srbije Kralja Petra I oko 300.000 Junafkih Srba ušli (su) u stare srpske zemlje i oslobodili porobljenu braću svoju.Vojsko. uzdanico Бф в^а! Srpski narod nije još dovršio svoje uje- dinjenje. Braća naSa u Bosni, Hercegovlni. Dalmaciji. Sremu. Baćkoj i Banatu JoS robuju.Treba nam se spremati - oduševljavati za nove napore.Duh slavno izginulih neka kao andeo hranitelj lebdi nad vellkom Srbijom".139Tog protojereja uputio Je na Jedrene srpski Mitropolit kao svog tza- slanlka. O tome, kao 1 o celoj svefanosti, kazuje ćlanak "Spomenik pod Jedrenom" objavljen u svešteničkom listu: "Odmah po padu Jedrena koinandant II srpske armije general St. Stepanović obratio se telegramom Njegovom Visokopreosveštenstvu Gospodinu Mitro- politu i molio da pošalje dva sveštena lica. koja finodejstvovati pri osveCenju mesta. na kome fe se podići spomenik izginulim i umrlim srpskim vojnicima pod Jedrenom.Gospodin Mitropolit odazvao se ovoj molbi i izaslao protojereja Mih. I. Popovića, predsednika beogradskog duhovnog suda i sveštenika Gavrila Miloševiča. ćlana istog suda.Posle parastosa protojerej g. Popović izgovorio Je dirljlvu reć u slavu 1 fast palih boraca i srpske armije".*40

D eca um iru od gladi i zimeDa, srpska vojska pod komandom Stepe Stepano\1ća doSla Je zajedno sa bugarskom vojskom do Jedrena. goneći Turke. Ali ne samo vojsku. Tucovlć je opisao užasna stradanja I smrt mase neboračkog139 Isto. maj-junt 1913 str. 379.140 Isto. mart aprll 1913. str. 274.

68

albanskog stanovništa kod Skoplja 1 Skadra. koje Je gonlla srpska vojska. Strahovitim patnjama bilo je izloženo i tursko stanovniStvo od strane sve tri hriSćanske vojske - srpske. grčke i bugarske.Samo nijedna, izgleda, od tri pravoslavne crkve nije to znala. Crkvena Stampa ne pominje uopšte te jezovite dogadaje, sveštenici- ratnici. koji su bili oćevici, ćute. kao Sto o tome ćuti 1 spomenuti protojerej Popović. koji je stigao fak do Jedrena. I očigledno nigde nije primetio ono o ćemu plSu i strane novine i "Radnicke novine".U socijaldemokratskim novinama IzaSla Je 25. decembra 1912. godine vest u rubrici "Sa ratišla" pod naslovom "Očaj i užas..." koja obaveStava čitaoce:"Specijalni korespondent 'Ruskoga slova' iz Soluna opisujući položaj begunaca. veil: Satrveni I izgladneli oni blude svlm putevtma na sever, istok i zapad. Deca umiru od gladi 1 zlme, odrasll padaju u bedi. Treba vidcti te gomile izgubljenih Ijudi. lišenih krova i hrane da bl se pojmlo sav užas r a ta - ",41U istoj rubrici istog dana objavljeno je i slede6e pod naslovom "Da sc ne ponovi pogreška"'. "Putujući po krajevima na kojima su operisale vojske вфвка. bugarska 1 grćka, g. Jovan Kovačević, jedan nacionalni romantik. nagledao se mnogo ćuda i zgrozlo se nad onim Sto je video. DoSao Je u Narodnl Dom I rekao nam: J a sam grešio kad sam drtao da vl socijallste, pregonite u oceni buržoaske nacionalne politike - kad je svodite na stepen grubog zadovoljavanja interesa. Sad sam imao prllike uveriti se da Imate pravo. Ono Sto člne naSl joS i bože pomozi. ma da su se i oni pretvorili u obićne za vojevaće. all ono Sto Cine Orel 1 Bugari - e. to je. Ijudi, straSno preko svake mere: ni žene, ni deca se ne Stede! Kad sam jednom bugarskom oficiru potresen jadom i ćemerom žena i dece primeUo da ovaj gamež nlje niSta kriv I da ga treba uzeti u zaStltu 1 pomoćl g a on se osmehiiuo i rekao: Rusi su nam natovarili jedan teret1878. godine lime, Sto su oslavili mnogobrojno tursko stanovnistvo u naSim granlcama: mi tu pogrešku sada nećemo ponovlti!"14*Redakcija Radničkih novina" dodaje: 'Е, sad razumemo Sto je Balkan postao klanica ne samo ljudi, već I žena I dece!"Ali hriSćansko sveštenstvo savezničkih balkanskih drtava ima svoje videnje tog rata. U "Vesniku Srpske Crkve" u dvobroju Januar- februar 1913. godine pod naslovom "Proslava hrlšćanskih i srpskih prazntka "stoji:"U proslavi Sv. Save ućestvovali su vldnl grćkl arhljerejl u Draću I

Bitoiju. Vlsokopreosvećenl Mltropolit Hrisostom izgovorio je ovu propoved:Neka je slava Bogu Sto se smtlovao da na uzvtSene kraljeve balkanskih država 1 visoke ministre pusti dah ljubavi i saveza, koji je oživeo staru veličinu hriščanstva. Uskrsnuće te Ideje porodllo Je ovu svetu borbu. Hrabrost Sto su pokazall ratnlci na Kumanovu. Babuni.141 "KadnUrkc novine". 25. deccm har 1912.142 ls<o.

69

Cmi, Meluni. Lilc Burgasu i Skadru izazvali su narodnl ideali".M3Nesrećno neboraćko stanovniStvo. žene i decu, koji u masama umiru svuda. bežefi prcd vojskama tlh "uzviSenih kraljeva" ne vide ni vojni svcštcnici u jcdinicama ni mitropoliti.Ali ih dopisniei stranih listova vide. I užasavaju se. U "Kadničkim novinama" objavljcn je ovaj IzveStaj:"Jedan strani korespondent opisaoje nedavno svoj put od Kir Kilisa do Jedrena i natrag posle bitke kod Kir-Kilisa: 'Svuda smo oko sebe videli najveće užase. Opustela sela sa pogorelim i porušenim kuća- ma. Otišli sino da vidimo Jedno obli/nje selo. Na putu smo susreli poviSc turskih begunaca. Starci. deca. zbunjene žene. sve nato- vareno kučevnim stvarima. Ova jadna. od gladi i bolestl polusatr- vena stvorenja. bežala su ni sama ne znajući kuda. nesvesno gonjena idejom da ne padnu u ruke neprijateljskim trupama".*44I još jedan opis užasnih stradanja nedužnog ncboraćkog stanov- ništva - “Grozna smrt" - objavljen je u 'Radičkim novinama" u broju od 9. novembra 1912. godine:' Englcski publicista Alen Olsten 'Ove zime će Evropa vidcti jednu naciju u narućju smrtl od gladi. Iza scena na ratnoj pozornici. koje kulturnom čoveku lcdc krv, odigrava se nezaparnčcna tragedija pred zidovima Carigrada. tragedija. u kojoj oćajanjc i ncizmcma bcda neiinih stanovnika pružaju sliku najvećih užasa. Masa od preko mlllon stano\Tiika napušta svoja ognjišta i gladna I satrvena pustoSima rata beži ispred vojske ka Carigradu'.I’rolazeći kroz sela posle bitke kod Lile Burgasa Olster veil: Tek sad počinjem osećati da je tragedija ove zemlje neiskazano vela i teža od tragedije vojske. Kuda god sam prošao video sam praznc kolilx: i napuštene kuce. Danima sam putovao I svuda nailazio na istu sliku. Putevima se kreću hiljade sa svlm Sto može da se nosi I krefe. Evropa vekovima nije dozivela tako nešto. Carigrad ne može da primi ni deseti deo te mase. ma da svakoga dana veliki broj ostaje na putu. uinire od gladi. To Je pofetak. a kakav će biti s\TSetak rata? Smrt će imati bogalu žetvu. Nastaće nacionalno izumiranje od gladi. Pola miliona 6e sigurno u najvećim mukama 1 s najte/.im kletvama ostaviti ovaj svet'".I rcdakcija lista se pita na kraju: "Pa kako se posle ovih istinitih fakata ne bi zapitao: Sta su ućintli ti ljudi da ovako jadno stradaju? Zar zbog vladajuće klike i klasa iskasapiti ni krive ni dužne tnilione? Je li to kultura vekova?"Kao Sto smo vidcli. takva pitanja nisu mučila izaslanike srpskog mitropolita. koji su danima putovali Cak do Jedrena da proslave pobedu srpske vojske pod Stepom Stcpanovićem. Njima Je. vidi sc. 'srpska trobojka sa belim orlom na tri mora" i vizija ‘ЛгеИке Srbije" zaklonila pogled na popaljena 1 sruSena sela I leScve žcna i dccc pored pula._________________________________________________1,3 Vcaiilk Srpske Crkve". Jan -lcb. 1913. etr. 122.141 'RadnlCke novine". 18. deoembar 1912.

70

Zar nl iz strane Stampe nisu bar naslutili šta se desava u "oslobodenim" krajevima?

Da se i po veri izjednačimo s bracomA da Je znala Sta u to vreme piSe strana Stampa bar redakcija sveStenifkog lista "Vesnik Srpske Crkve" dokazuje sledefi napis pod naslovom "U smje Jato" gde se prvo demantuje pisanje strane Stamper "A-Ugarska Stampa se ubi dokazujući kako Srbi nasilno prcvode katolike u pravoslavlje. To Je potpuno izmišljeno”. A zatim list nastavlja: "U celini donosimo pismo ofevldca iz Dakovice od 3. marta o. g. koje se odnosi na prelazak nekoliko stotina katolika u pravoslavlje." I sled I pismo:"Danas je Dakovlca doživela neobičan i redak prizor. Kroz austrijske listove pronosili su se glasovi, kako iz Đakovice marširaju 30.000 Amauta u pomof opsednutom Skadru. a ml ne videsmo nl traga od te silne vojske. Ali videsmo nešto drugo: videsmo da fitava sela, pokatollfena I poarnaufena sela. dodoSe u Dakovicu da predu u pravoslavlje.Dakovlca Je dobila svefan izgled. u cmogorskom delu tamo. Pred cmogorskom kapetanijom skuplo se narod. Preko Sest stotina duSa! Katolifki sveStenik iz Dakovice pozvao je prizrenskog biskupa, pred- stavivši mu. po svoj prilici. da su crnogorske viasti namorale ove ljude da napuste katolif ku veru.1 dosao je biskup sa svojim katolifkim sveštenstvom u Prizrenu. DoSli su u kapetaniju, cmogorskom oblasnom upravitelju g. Pla- mencu. G. Plamenac primio Ih Je vrlo ljubazno i sam ponudto gospodinu biskupu da lifno Ispita narod hofe li svojevoljno ili je nagnan, ma na koji nafin. da prede u pravoslavlje.Biskup je pristno. naravno. vrlo rado I sa oba sveštenika, dakovifkim 1 prlzrenskim, doSao u kapetaniju. pred kojom Je već bio okupljen narod koji Je pokrStenje ćekao.G. Plamenac Je uzeo ref. Blranlm I odluf nlm ref lma. bez I najmanje dvosmislenostl, on se obrati narodu s pitanjem: Da li od svoje volje hoce da promeni veru? Da vas nije kogod na to naterao? Da se ne bojite ćega?”“Niko nas nije ni nagovarao, a kamo li terao. Idemo u svoje jato. HoCemo da se i po vferi Izjednaf Imo s bracom. koja su nas oslobodila". odgovorio je sedi Andrija Mihajlović.Uzeo Je ref biskup. Potresenim glasom I uzbuden. govorlo Je na arnautskom Jeziku. Sam biskup je rodom iz te okoline."Ne bojte se nikoga! Evo, ja sam ovdje medu vama. DoSao sam da vas opomenem. da vas posavetujem i da vas inolim. Nemojte da docnlje kažete da vam nisam dolazio."I... od preko Sest stotina duSa Izdvojila su se svega fettri foveka I Iz- javila da ostaju u katolifkoj veri. Ta fetvorica su srodnici biskupa.

71

Katolifki biskupl ne mogu se žalitl nl na koga za svoju propast. Sasvim lojalno, crnogorske viasti pustiie su ih da preuzimaju sve Sto im je moglo pomoći".145llustracije radi pomenimo i ovo: u pomenutom ćlanku stoji i to, da se taj starac Andrija Mihajlović pre krStenja - "dobrovoljnog" prelaska iz katolitke u pravoelavnu veru zvao - Dec Mill. Dok Je bio katolik imao je albansko ime i prezime. posle prelaska u pravoslavlje lma ćisto вфвко i ime i prezime...Tog meseca marta te iste godine Diinltrlje Tucović. rezervni oficir I pesadijskog puka bio je u tim istim krajevima, idući prema Elba- sanu u sastavu Moravske divizije prvog pozlva. U svom pismu "Iz Jednog granifnog gamlzona" on Je kasnije zabeležio: "Dakovlca Je čisto am autska varoš. Turaka skoro nikako nema. a Srba jedna Sa- ka. I okolina Dakovice je ne samo pretežno, već skoro tskljuftvo am autska."146 A u pismu "Krvna osveta soldateske" tlh Istih dana užasava se: "Nad amautskim žiteljstvonm Peći, Dakovice i Prizrena lebdela Je avet smrti dan i noć. Ko bi živ zamrkao. nije bio siguran da će živ osvanutl''.'47A pravoslavlje su. eto. primal! dobrovoljno...U istom dvobroju "Vesnik Srpske Crkw~ donosi flanak "Predstavka veliki silah" i buni se:Predstavnlci Velikih sila u Beogradu 17. marta predali su notu ko-

jom pozivaju Srpsku vladu da digne opsadu Skadra i što pre evakuise zauzete teritorije Albanije. UJedno smatraju da treba pre duzeti hitne mere za obezbedcnje stvame verske slobode katolika i muslimana arbanaSke narodnosti.Ova predstavka Velikih Sila u pogledu granica Arbanije. a Još viSe u pogledu verske slobode u zauzetim terltorijama srpskom vojskom za svaku Je osudu. Savezne balkanske države su ustavne i nezavisne države, gde su prava gradana u najpotpunijoj meri kao 1 sloboda savesti I vere svlh njlhovlh državljana potpuno ostgurana zakonom. Srbija u ovom pogledu. može se sa sigumošću reći, prednjači. Muhamedanaca I Arbanasa I dosad Je bilo u Srbiji i oni su uživalt potpunu gradansku 1 versku zaStitu. tako da u ovom pogledu niko dosad nije mogao (initi nikakav prigovor. Ovo traženje naišlo je na opštu osudu".I kao u svemu, crkva se sol Ida rise sa polltlkom srpske vlade. za- vršavajući Clanak:"Kao Sto se moglo očekivati g. PaSić je odgovorio na o\oi Piedstavku pored ostaloga i ovo: odnosno pak traženja garancija za obezbedenje katolicke i muslimanske veroispovesti u novim krajevima. Kraljev- ska Vlada izjavljuje. da ne može pristati na ovaj zahtev. jer se on protlvl pravu suvereniteta dr/avnog".149_________________________145 “Vesnik Srpske Crkve ’.. marl-aprll 1913, sir. 270.146 Siibrana tlcla. knj. 7. sir. 203 I str. 363 - 14/27 mart 1913.147 Isto. str. 163.118 -Vesnik Srpske Crkve". mart-aprtl 1913, sir. 268.' 4» |»lo.

72

Ima li genijalnijeg duha od Srbinova?“Vesnik Srpske Crkve" piše za scbe da je “List za hrlšćansku nasta\u I sveštenlćko usa\r&avanje“. Rezultat te "nastave" i "usavršavanja" su i ove pouke iz istorije, koje neki sveštenici daju u svojim besedama u erkvi svojoj pastvi. Sveštenlk LJubomir St. Mitrović u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu grmi:"lma li krvavije istorije o<! istorije Srpskoga Naroda? Zaista nema. Ima li slavnije istorije od istorije Srpskoga Naroda? Zaista nema. Ima It genijalnijeg duha od Srbinova duha? Zaista nema".150Pa pukovski svcštcnik Nikola Ncdeljković u kurSumllJskoj crkvi u bescdl "Pohvala srpskom vojniku I njegovoj majei daje prcglcd istorije naseljavanja na Balkan: "Poznato vam je iz istorije o našoj prošlosti da je sudbina srpskoga naroda bila vrlo burna I pro- menljlva. Znamo da Je naš narod došao o ove krajeve iz svoje stare postojbine, pa se naselio šlrom celog Balkanskog Poluostrva od Dunava do Soluna i Balkanskih Cora, pa do Jadranskog mora. U tim krajevima njegove nove domovine zatekao je ostatke starih naroda Tračana I Illraca. a najvlše Grka, s kojima je morao doči u sukob i borbom prisvojiti sebi zemlje u kojima sc stalno nastanio 1 počeo se razvijatl i usavršavati.Bistar i razborit. vredan i dovltljlv. hrabar I Junafan. naš narod je uskoro. po zauzeću zemalja na Balkanu, skrenuo pažnju svima su- sedlma I saZiteljima: oni su se svom snagom trudili da suzbiju bujicu Srpskoga Naroda. koja ih Je magnoveno plavila i zapljuskivala. ali Je snaga i moe. izdržljivost i žilavost зф вка dalcko nad- mašala sve zle umlšljaje neprljateljske I uzimala sve većcg maha u osvajanju i zasnivanju svoje države i nezavlsnostl."151I tako velićajući "bujicu Srpskoga Naroda koja je plavila 1 zapljuskivala susede" u davna vremena. crkva bodri svoju pastvu i nadahnjujc jc u borbi za "Novu Veliku Srbiju”.Na stranicl gde stalno donosl obaveštenje o pretplati u tom listu stoji: "Cena godiSnja za Srbiju 12 dinara: za srpske pokrajlne 7 for." 7 forinti! U kojlm jc to srpskim pokrajinama važećl novae bila forlnta?lma u listu i stalna rubrika "Vesti iz drugih crkava". I u njoj odeljak sa stalnlm naslovom "Srpske zemlje." Iz broja u broj ponavljaju se vcsti pod naslovom "Srpske zemlje. Bosna i Hercegovina", pa "Srpske zemlje. Vojmdina", pa "Srpske zemlje. Dalmacija", "Srpske zemlje. Hrvatska"...

Mi smo došli u ime pravde i kulturePrelistavajuCl borbene stranice organa sveštenifkog udruženja. sa kojih neprestano odjekuje pozlv na “osvetu Kosov'a" I obnavljanje "Du&anovog carstva". stalno sc namcću refi Dimitrija Tucovića:180 Isto. Juh-avgu»t 1913. str. 481.151 lato. acpt.-okt. 1913. *tr. 567.

73

"Stampa je propovedala na sva usta osvetu prema Arnautima. 1 to je imalo dejstva. U nekoliko prtltka vojnici su postupali prema jadnom amautskom stanovnlštvu po raspoloženju, koje Je kod njih izazvalo pisanjc beogradskih listova'152. O propovedirna sveštenika nije govorio.U svom flanku "Karl Pauli: Ratne grozote" on daje prlkaz te knjlge i navodi: "Knjiga Karla Paulija je uspcla optužba balkanskih vlada i vojsaka zbog njihovih svirepstava u Makedoniji, Trakiji, Eptru i Ar- ban ljr.153 Veliki deo knjige posvećen Je. Izlaganju zločlna koje su vojske potinile prema bezotpornom stanovniitvu. prema zarob- ljcnicima i ranjenicima. prema deei i ženama. prema životima i sredstvlma za žlvot I rad.154"Iza bojnog lanca pobedonosne vojske prtredlvano ((e) tudem narodusistematsko klanje".156Medutlm, kaže Tucovlć: "Osvojlvšl ove zemlje. Turci nisu vrSlli delo Istrebljenja tadašnjeg pokorenog stanovištva, kao što danas rade vlade balkanske buržoazlje”. Turci nisu svoje zavojevanje ovih zemalja popratlll slstemom Istrebljenja”, Jer "to nlje odgovaralo feu- dalnlm interesiina sultana".166O tome govori i u "Srblji t Arbaniji", kad uporeduje: "Vlasnićki krugovl balkanskih državica. kao naslednici turske viasti. već su pošli putem varvarskog naeela. kojlm se Cak nl Turska nlje u tollklm razmerama služila: da su grobovl i vcšala vcći učitclj od novih us-tanova".157Alt. oblfan vojnik u tom "oslobodilaćkom" ratu bio je zadojen do- brtm delom 1 željom da se sveti, jer jc stalno slušao i od svojih svestenika: "Osvetite Kosovo". I on se ćesto svetio svemu što Je bilo tursko 1 albansko.TucoviC kaže: "Od jednog scljaka na I’respi za vreme predstražne službe ja sam fuo: Ml smo trpell pod Turelma pet vekova. all smo im. kanda. za nekoliko meseca sve vratllt. 1 sa Interesom’ “.iseListajuči štampu Srpske pravoslavne crk\re iz tih godina ne nailazi se na bilo kakav. makar 1 najblažl. protest zbog zločlna sve četiri hrišćanske vojske prema nedužnom ncboračkom stanovništu. čak nl kad sc radi o deci i ženama. Vojni sveštenici su ćutali... Crkveni \Thovi isto tako... I blagosiljali. I vellčall pobede... A stanje u "oslobodenlm" krajevima prik;izlvalo sc ćak I ovako Idllitno, kao u (lanku "Nove sudije", koji ima podnaslov "SUke iz rata za oslo- 1хк1епје", gde se prlca ovo: "Start srpski sveštenlk jahao Je konja. žurno idućl svome skoro oslobodenom sclu. Vraćao sc iz varoši u knju Je sa srpskom vojskoin otlSao. Ридп jc on frkao kad ćc dofi15a S ab ran a dcla D. Tucovtća, knj. 7. 207.153 Isto. s tr . 219 .154 ls«o. s tr . 220.155 Isto. s ir . 223 .15e Isto. str. 222.157 Isto. knj. 8 . s tr . 25.158 Isto. knj. 7. s ir . 222.

74

ovaj dan. On je popovao. all Je viSe srbovao. I sad gle... Svuda vidi srpske vitezove.Razmišljajuei tako, srete jednog Amautina u putu, koji zastade pred njega i sa zlobom posmatraše kako pop jaše i veselo peva.Ah. kako je nekad bilo'. pomisli Arnautin i po navici se maši rukom za oružje, ali njega ne beše.To si predao srpskoj vojsci', reće mu pop. nego od sada uvek kad prodeš pored koga skini kapu i pozdravT.Ne skidam ja kapu roblju', jetko odgovori oholi Arnautin, pa zaškripa zubirna kao divlja zver.U popu Stojanu usplamti opravdani gnev i on se u sreći svojoj za- boravt i viknu: Skini kapu kad prolazi srpski sveStcnik'.'Neću', odgovori Arnautin i podiže pesnicu u vis.'Skini', I tirću put ljutito viknu pop, pa isuka sablju i udari Ar- nautina po glavi. Arnautin pade onesveSćen, a pop produži u svoje selo.No tek Sto se pop Stojan malo odmorio, iz varoši stigose srpski vojnici i saopštiše mu da mora odmah ići i varoS. Jer ga zove vlast Sto Je udario Jednog Arnautina i hteo da ga ubije. Pop Stojan ne ve- rovaSe svojim uSima i stade Im objaSnjavati, da je on srpski sveS- tenik. Ali sve uzalud.Kad je stigao pred sudije, u prvl mah nije mogao da razume njthove refl. Oni su mu govorili: Mi smo došli u Ime pravde i kulture. Mi smo doSli da uvedemo red i zakonitost i da. donoseći naSoj braći slobodu, ne diramo ni u čija prava i veru... S ir vere I sve narodnostl morajo bill od sada u ovoj zemlji ravnopravni. RekoSe mu da te bitl osuden i tražiSe odgovor.Ne znate vi, nove sudije. naSe krvnike. zato im I opraState i po pravdl sudite’. Sve se ućuta. No pop Stojan ubrisa suze i pred sviina sudijama pride Arnaulinu i vikne mu: I’rastam ti. a sad ljubi ruku koju si nekad pljuvao'. Arnautin pride ponizno i poljubi ruku starog srpskog sveStenika. a sudije srpske spustlSe i sami suzu iz oka. Sedi starac uzdahnu: Bog vas je poslao i pomogao vam. Bog će vas i održati. kad tako pravo radite'. pa ih sve redom izljubi i ode u selo pevajućl.' ”150Kao autor ovog sastava potpisan Je sveStenik Žlv. G. Alekslć iz Ćaćka.

Sud božje pravde će biti uz nasU (lanku "Puštajte ih "pisali su socijaldemokrati srpskim vojnicima, koji svojim životima treba da zaustave talas ogorćenja, "koji su srpski vlasnici izazvali kod arbanskog naroda svirepom zavojevaćkom politlkom". »60________________________________________ ______iso V cenlk Srpske Crkve". juh-avgu»t 1913. s tr . 460.,e0 "RadnlCkc novine', 4. ja n u a r 1914.

IB

U članku "Šta ćemo s Arnautima?" njlhov list "Hadničke novine" plše: "Pobunjeni Amautl, bezmalo svi, pobegll su ргеко emogorske granice u Albaniju. a ostali kojl su osumnjlfenl, kratklm postup- kom pobljeni su, a njlhove kuče zapaljene. Pobijcno je 200-300 Arnauta. To jc istina o poslednjem dogadaju.On sc dcsio na prostoru od Prizrena do Suve Rckc 1 to su bili Arnauti iz tog kraja, koji su sc latili oružja da sc brane od srpskih viasti.Ni naSa vlada ni sve buržoaskc opozicione partijc se ne upustiše joS u objašnjavanje toga fakta. Sto postoji: nezadovoljstvo medu Arnautima kojl su pripall Srblji. Oni ne traže uzroke tome nezado- voljstvu".161U gomjem llrskom sastavu popa Alekslća iz Ćačka ne navodi se nl Ime nl mesto gde se odlgrao onaj dlrljivl dogadaj. kad Je Arnautin tužlo srpskog sveStcnika. koga su onda nove sudije ukorile zbog grubosti. U ovom ćlanku Radnićkih novina" navodi se tačno rajon i broj ubljenih...Taj Clanak nastavlja:"Arnauti su potpali pod tudu vlast. grubom silom. pravom jateg nametnutu. Oni su postali bespravna raja. Njihovi zivoti I imanja su. uredbom. stavljeni na milost 1 nemllost žandarma Kraljevine Srblje. Mogu II se onda ti ljudl osećatl zadovoljnl u Srbijl? Je li Cudno njihovo nezadovoljstvo?"All pravoslavnl sveStenlci ne vide niSta od toga. I sam zvanlfnl organ crkve "Glasnik Pravoslavne CrJnv u Kralje\ini Srbiji" - Organ Arhijerejskog sabora velića vlast u "oslobodenim” krajevima:'Naša pobeda znači mir. sreću, blagostanje. Mi nismo sebe liSili eovećnosti. niti smo povredili ma I Jedan oseCaj hriščanstva time, Sto smo postali pobcdioci. Mi smo oslobodili roblje, a m at i oganj upotrebili smo samo zato, Sto se osloni i samozvani "gospodari" toga roblja nisu dali urazumltl. lako se za to nlje žalllo nl truda nl volje nl svlju drugih dopuStenih sredstava.I kao Sto je sud istorije na naSoj strani. tako će i sud božje pravde biti uz nas."102A socijaldemokrati su u ćlanku Doslednost u grešenju" i dalje ogorćeno žigosall zavojevaćku brutalnu politiku vladajućih krugova:To bi bio poslcdnji akt doslcdnosti jedne rdave politike. koja je pofela trebljenjcm Amauta u novim krajevima - da bi naselje ostalo člsto srpsko, zatlm nastavljena uzlmanjem krajeva naseljenih Arnautima.Srbija Je prestala biti Cisto nacionalna država. Ona Je poput drugihna koje je vlkala sve do sada postala zavojevaf i ugnjetać".163______••• I*Iu. 29. mart 1914.lea "O lasnlk Piavosluvrie Crkve u Kraljevtnt Srbijr, 1. dcccm U ir 1912. 'Na&i dam- , str.

3S4.103 "R jdnlfla novine". 15. Januar 1914.

76

Primite blagoslov crkveZvanični organ najviše crkvene viasti u Kraljcvinl u tlanku "Crkva u službi otadžblnc" s ponosom lstlče: "Veliki broj sveštcnika već Jc upotrebljcn za divlzijskc 1 pukovske sveStenike. a sem toga javnost je bila prijatno izncnadcna što sc u rcdovlma dobrovoljaca, pa čak i na felu njlhovih leglja, moglo vidctl sveštenih lica".Ti dobrovoljcl su - ćetnici. koje Jc Tucović nazvao "pallkuće. kojima Jc klanje ljudi bez odbrane i haranje bilo gla\Tio zanimanjc".164Blagosiljala Je crkva te leglje. O tome piše i ćlanak "Zaklclva dobrovoljaca'' u listu Arhijerejskog Sabora: "U nedelju 14. o. m. položilo jc 65 dobrovoljaca zakletvu. l*rc zaklctve g. Porabić pozvao Je četnike da dobro procene ozblljnost obaveza koje primaju na scbc. stu- pajući u redove dobrovoljnih boraca. napominjajući da je svakom slobodno istupiti. Na ovu opomcnu svi odgovoriSe da medu njima nema nljednog ko se koleba.Tom prilikom nadležni je sveštenik pozdravio dobrovoljce: U službl Otadžbine, kojoj su dobrovoljcl I Iz ranijih vojevanja naših ponosno služili. vi ćcte poćl potlaćenoj braćl svojoj da im u ime kulture i čovcčnosti. u Ime Pravde Božje odnesete najlepši dar slobodu.Neka jc blagoslovcn svaki korak vaš na tome putu. Neka vas tamo prati sam Bog.Primite blagoslov erkve. Proncsite slavu sфskog oružja da bi se Otadžblna mogla podičiti s vama' ".,66I Crkva se dičila. Ćlanak 'Svcštenici na bojnom polju 'ltm svedoCl o tome:"Radosni smo što možemo konstatovati da Je naSa Stampa puna hvale o pojedinirn svcštcnicima. kojl sc nalaze na bojnom polju, bilo kao vojni sveštenici bilo kao borci. Mnogi od njih pokazali su se na bojnom polju kao pravi sveštenici - junaci." I posle toga sledi nekoliko primera till "pravih sveStenika". verovatno najistaknutijih u tom momentu. Ćlanak nastavlja:“Sveštenlk dobrovoljac. Sekula Dobrlčanln. sveStenlk. skuploje 300 dobrovoljaca i stavio ih je na rapoloženje Narodnoj Odbrani. Rcv- nost oca Sekule poznataje, njegov patriotizam ovim aktom dobioje Jednu potvrdu vise. Bclcžimo sa zadovoljstvom njegovo ustalaStvo".Zatim 'Svcštenik - Junak. Novine su ovih dana pune hvala o junaštvu prote g. Srečka Ostojića. paroha vrečačkoga iz Kolubare. G. Prota se nalazi na bojnom polju kod Jedrena. gde sa krstom u rucl sokoll naSu vojsku, istavljajućl svoja prsa neprijateljskoj vatri".I tako pop Sekula ' oslobada" ćak kod Jedrena "porobljcnu srpsku brafu".lma joS dva "svetla* primera.__________________________________164 "Gla&ntk Pravoelavnc Crkve u Kraljcvliil Srtjljl . 15. oktobar 1912. etr. 316.165 Uto, s ir. 319.,ae Isto, 1. dcccmbar 1912. sir. 368.

77

"Sveštenik - ćetnik. Saradnik naSeg llsta Ц. Joslf Cvtjovlf, sveStenlk 1 suplent Bogoslovije Sv. Save otiSao je u fetnlke.Oduševljenom Srblnu. popa Joslfu, žellmo da se živ i zdrav vratl u naSu sredlnu".Arhljerejski Sabor 1st If e u svom "Glasnlku" ]oš Jednog sveštenika, kojl Je dva puta ranije već spomenut u "Vesnlku Srpske Crkve" 1 piše: 'Ranjcn s\vštenik. G. Jovan Jevtić, svcštcnik X pcSadijskog puka ranjen je u Ljuml od zasede arnautske. G. Jevtif se nalazi u Beogradu na lefenju 1 na putu Je ozdravljenja".Ćitalac ovih redova se ježi, Jer mu pred of ima iskrsavaju užasne scene iz Tucovlfevog opi&a pokolja u Ljumi...I srpski mitropolit u Skoplju Vifentije velifa režim i pozdravljajući kralja Petra I, kaže: “Vojska nefe se zaustavltl u pobedama svojlm. A kad nastane mlr, tvoj slobodoumni I pravedni sistem uprave pokazafe se nadmofan.Blagosiljajufi tvoje veliko osloboditeljsko dclo. hrišćanska crkva Dušanove prestoniee upufuje molitvu nebu da bi Bog svemogufi blo prvi saveznik tvoj”.107U tim kraje\1ma bio je u sasta\ai вфвке wjske u to vreme i Dimitrije Tucović i kasnije Je u flanku "Krvna osveta soldateske" plsao: "Sa padom Kumanova slegao se u Skoplje ceo onaj svet arnautskog stanovništva koje je srbska vojska. nadirufi sa severa. gurala pred sobom I koje Je tu, tražefi utofi£ta. vellkim delom naSlo smrt. Kao da Je ustao Iz groba srednji vek, kada Je onaj despota na Demir- kapiji uveseljavao sebe u pijancenju bacanjem ljudi u talase Varda ra".,6eAli mitropolit Vifentije. ofito nije ni video to ni fuo ništa o tome...

Srpstvo još ujedinjeno nijeSrpska pravoslavna crkva u to doba se trudi da i kroz svoju štampu t kroz propovedi podiže borbeni duh ne samo vojske. nego i celog naroda. da izazlva mržnju prema Albancima i predofava svojoj pastvi bllstavu viziju Velike Srbije, za koju se treba dalje boriti i osvajati dalje teritorije.List "Hrišćanlri', Izdanje sveštenifkog udruženja. List za narod (kako Je naznafeno u zaglavlju) obrafa se svojim fitaoctma iz broja u broj ovom porukorn:"Srbi t 5фк!пЈе! Sefajte se uvek da na zastavi nezavlsne Srbije stoji napisano: Za Kralja i Otadžbinu s verom u Boga. To je zavet vaš. zakletva vaša. lspunite je. Kosovo Je osvefeno all Srpstvo JoS ujedinjeno nije. Ono na vas ofekuje"109. To Je stalnl poziv, odStainpan na unutraSnjoj strani korica. Inafe. za sebc list kaže: "Hriščanin je Je-167 Tblilika-. 22. oktobar 1912. Kralj u Skoplju'.

Sabraiia dcla U. TUcmica. knj- 7. *tr. 162.I©9 1 IrlSćaiUn". 1913. Rod.

7«

dlnl list u Kraljevini Srbiji. koji pruža narodu verske I moraine pouke ltd.”Medu tim. "Radnlfke noiine" upućuju sasvim drugaCiji apel srpskom narodu: "Srbija je postala zavojevać 1 ugnjetač. All Je to postala ne po volji naroda. Stoga narod ne treba da dopustl da ta polltlka pogodt najvlše njega. Neka prekine sa tom politikom i neka dcmantuje vladu pred celim svetom da srpski narod hoće da ugnje- tava druge narode; neka traži da se tudim nacionalitetima kojl su potpali pod našu vlast da puna ustavna sloboda 1 zakonska za&tlta, a vladajućlm zabranl produženje današnje nesrećne albanske politike". «*>'Hrišćanin" koristi i poeziju za razvijanje mržnje prema albanskom stanovnlštvu. Pesma pod naslovom "San kosovskog ćobanćeta" - od starog guslara Klonlmlra - sadržl i ove stihove:

"Proplakala Mlloševa majka:"mall smo kuću I baštinu, al udriše Am auti klrtl.Našu kuću ognjem izgoreše.I mao si dva rodena brata Arbanasi oba uhvatišc.Zaklaše Ih kaoJagnjad belu' '’. ,71

Autor sledećih stihova potpisao se ovako: "Peva Pop Tasa Vućićevlć. M. Požarevac". On šalje "Božićni pozdrav Velikoj Srbiji":

"Hristos sc rodi! Vclika SrbIJo! l>rizren grade, glasno podvikni da ćuje Adrijal Hristos se rodi o polje Kosom. slavno Kumanovo, Dušanovo Skopljel0 Prilepc bell, bogali Bltolju.Na primorju Draću, dwri srpske srećel

Hristos se rodi! Srpski sveštenici sad andell rata/”1751 tl "andell rata" trudlli su se da što bolje ispunjavaju zadatak. da vrše indoktrinaciju masa srpskog naroda.I neki D. D. u tom "Hrlićanlnu" povodom rodendana "NJegovog Velićanstva Kralja Petra Г daje narodu pouk:"Sudblna Kralja Petra vezana Je za sudbinu našeg naroda. Zato će Srpski Narod blagodaran proslavitl ovaj rodendan. jer je pod Nje- govom VThovnom komandom srpska v'ojska proslavila srpsko line, uzdlgla prestlž Srblje, oslobodlla stottnama hlljada porobljene braće I osvojlla mnoge zemlje.Neka našc tople molitve za zdravlje. sreću I dug žlvot Kralja Petra170 "Radnltke ncAinc', 15. Januar 1914, "Omli iliiint u jprAciiju'.171 llnšćanm . ju n 1913. sir. 12.173 Isto. jan u ar 1913.. sir. 12.

79

budu uslišene. kako bt pod mudrom njegovom vladavlnom Srbija obuhvatala sve Srpstvo i lzvojevala sebl mcsto u redu kultumlh 1 velikih država!'173NlSkl episkop N. Domentljan u svojoj "Rećl na dan slaw pri osvećenju zastavc dobrovoljaca"sokoll fetnlke:"Plementtl dobrovoljcl!Dao bi Bog da ta zastava pronese slavu novih oslobodllaca potla- fenog Srpstva od Soluna do Budima i od Sinjeg do Belog mora. preko VltoSa I preko Šare planine-.1740 tom episkopu javlja i "Dopis iz Vranja" u Jednlm beogradskim novinama:"Episkop NISa g. Domentljan obl&ao Je u Nišu ranjenlke. Ranjenlcl su sa blagonaklonošću primali iz ruku episkopovih poklonc, zarićući se da će po ozdravljenju opet na bojištc da kolju Turke i seku Arnaute".1751 Dimitrije Mitropolit Srbije u svojoj ćestici "Njegovom Vlsočanshn l*restolonasledniku Kraljeviću Aleksandru" poziva na dalja osva- Janja: "Molim Cospoda da vam podari dugl vek I da sve vtSe krepl vaSu snagu za velika dela, kojima ćete voditl uvećanju naše otadžbine'. i76

U ime čovečnosti i kultureList ’Paslirska reč" kaže za sebe da je "Nedeljnl List religiozno-moraine i poučne sadržine za sveštenstvo i narod". U rlanku “SvellosU, sve Host I" plše: "Svako Je Srpče znalo: da Je Turf In opaka sila. da komitama valja pomoći da se iskoreni nefista turska i am autska krv. da te doči slobodni dani. kada će im vratiti 'žao za sramo- t u " . '77"Radničke novine"su nazivalc komite "sramota srpskog naroda".'78A Sto se tlfe ЗфСжИ. "Pastirska reć', kao ni ostala Stampa Srpske pravoslavne crkve u tadašnjoj Kraljevini Srbiji nije brinula Izgleda ni o ćem drugom, sem da ih učl da treba da iskonenjuju Turke I Amaute. O defjem radu u fabrikama. o kome Je pisao Dimitrije Tucovif, ta Starnpa uopSte ne vodi brigu.ATucovlf Je plsao u članku "Povlaščtvanje kr\r>ptlaca" I optužlvao:"Zagledajte joe jednom u sliku! Gde je ovde detinja veselost, gde mladost. gde zdrava klica za daljl razvitak do sposobna radnlka i slobodna gradanlna? Težak fabrifki rad još od najranijeg detinjstva zapefatio Jc budućnost ovih nevinih žrtava. i ti pefatl se Jasno vide173 Isto. Ju n . 1913. s tr . 83.174 "Glasntk Pravoelavne Crkve u Kraljevini S rb ljr . u . Jul. 1912.175 "Večemje no v o a tr. 22. ok lobar 1912.178 "Glasnlk l*ravoslavne Crkve u K ra l|m n i SrbtJC. 15. d e rem b er 1912.1771ђм11п<ка reć”, 24. sep«. 1 1. okt. 1913. b r. 31 I 32.,7B R adnltkc novine". “S ta ra rana". 29 . dccetnbar 1914.

80

u njihovu mutnu pogledu, na njihovu ubijenu telu. na zatekllm žlezdama i obrezanim prstioima... I’red našim oćima stoje u svojoj brutalnosti... vremena Iz poćetaka kapltallstifkog razvitka...... All to doba je danas za kultumi svet propalo... Ali rana mladost narodnog podmlatka stavljena Je danas u celom kultum om svetu pod zakonsku zaštitu od ncposredne eksploatacije po fabrtkama.... A kod nas? Radlkalna vlada Je... uzela pod svoju žandarmsku zaštitu... krvopioce naše dece."'79Ta radlkalna vlada (Pašlć) I srpska kruna (Petar I) vodili su narod u "sveti rat", a crkvcna slain pa ih jc bodrila: "Na poklic C rkve da je Bog s nama! sva su srpska srca počcla da kucaju jcdnim otkuca- Jem, sve što Ime Srblna nosl.... pohitalo je da u ime čovečnosti i kulture, da u ime pravde božje raskine ropske lance".180All da se raskinu ropski lanci sa srpske dece u Kraljevini. koju su "lcskovaćki fabrikantt dograbill u otrovne kandže JoS u njlhovoj 7, 8. 9 i 10 godini", kako kaže Tucović u navedenom tlanku, crkvcna š tarn pa ne poziva ni jednom rečju ni u jednom svom listu. ni u ime ćovećnosti. ni u ime kulture. nl u line pravde božje...

Pećki patrijarh ima oružanu pratnju janičaraPovodom kraljeve ratne prokiamaclje službenl organ Arhljerejskog Sabora piše: ' Naša braća u StaroJ Srbiji i Mećcdoniji su bolni. prc- bolni, gladni. goli, telesno i duSevno izmaždeni. najsvrirepije izmu- eenl, poklonici polumeseca ubijaju ih i seku do istrebljenja". Potpis: "MirolJub".181Zatim u članku "Sveti rat Srbije za oslobodenje brace" stoji ovo: "Za kojl dan. možda pre nego se ovl redovl I sasuSe. zabrnjafe zvona slobode i u gordomc Prizrenu. Vcsela pesma odjcknuće tamo gde su do jufe bile kosturnice".,fr3Tako piSe ti broju od 15. oktobra 1912. godine. A samo mesec dana ranije. u broju od 1. seplembra te isle godine (pre objave rata) isti list donosi objavu "Prijem učenlka u prizrensku bogosloviju“»« koja saopStava zainteresovanima ovo: "Srpska pravoslavna bogoslovija u Pri/.renu otpočeće rad 10. septembra. U prvi razred gimnazije primiće se 25 učenika koji su svršili najmanje četiri razreda gimnazije i polozill terajnl Isplt". Zatlm se navode uslovi za prijem: "Uplata 20 napoleona godiSnJe za lzdržavanje. Svi Imaju donetl I po 45 zlatnih groSa upisnine." Pa dalje detaljno obaveštenje šta moraju sobom doneti oni koji budu primljeni: "4 para preobuke, 2 kosulje za spavanje. 6 pari čarapa ltd.. Sve ovo rublje treba da bude eelo I člsto. a dužnl su doćl u piistojnom celom odelu I obući".__________,7® S ab ran a d c h D. Tucovlra. knj. 8 . s tr . 252.I«° "Glasillk Pravoslavne Crkve u Kraljevini Srb4jT. I. dcccm bar 1912.. "NaSt d .in l ,

* tr. 354.181 Isto . 15. oktobra 1912, "NaSc ilrm c " . s tr . 312.182 l*lo. "Sveti ra t Srblje za oslobodcnje braće*. s tr . 314.

l*lo. 1. к р | . 1912, "S rpska crkva u StaroJ Srblji".

81

Ćudno! Kako će stanovnici. ako su "gladni. goli itd." imati mo- gučnostl da skupe ne baš mail novae I "pristojno odelo i obucu" za svoju dccu, a bez toga Bogoslovija ih neće primiti? Šta Je istina? Kako Bogoslovija to traži "tamo gde su... kostumice"? Ili jedna istina postoji kad se govori o "svetom ratu”. a druga kad se radi o materijalnim prihodima Bogoslovijc?Istorijska nauka daje zanimljive podatke o materijalnom položaju crkve pod Turcima. U "Istoriji srpskog naroda" stoji: "Svako srpsko domaćinstvo bilo je obavezno da za raško-prizrcnsku mitropoliju plaća porez. tkz. miriju (vladieine pare). Visina poreza nije bila ustaljena. pa Je izgleda bila razllčita u raznim krajevima mitropolije.... Za siromašnog seljaka. pritisnutog mnogim drugim porezima i dažbinama. mirija jc bila još jedno opterećenje viSe. Bilo je i seljatkih žalbi na visinu poreza. uz to seljaci nisu redovno plaćali miriju i po nekoliko godina. pa Je mitropolit bio primoran da je na- plafuje uz pomof turskih viasti. SveStenici su uzlmall novae za vršenje verskih obreda. Sto im je omogućilo da uglavnom pripadaju bogatijem sloju gradana."1840 tome da Je crkva pomoću Turaka prikupljala porez od svoje pastve govori i sledeći pasus iz pera Vase Ćubriloviča: "Pećki patrijarh ima veliku vlast 1 duhovnu i političku. On uilva zaštitu turskih upravnih organa, ima oružanu pratnju Janlfara i turske mu viasti pomažu u sabiranju verskih prircza".18*U udžbeniku za peti razred bogoslovije pISe:"No bilo je i nekih manastira koje su Turci. naročito u početku svoje viasti. oslobadali za izvesno vreme od plaćanja poreza. pa su im ćak davail inanje timare na uživanje. Takvi manastiri bili su oslobodeni plačanja harača i drugih poreza. ali su slicno turskim spahijama bili obavezni da šalju po jednog ili vise naoružanih vojnika u rat. Medu takvim manastlrima nalazili su se Ravanica, Resava (Mana- slja). I.jubostinja I Mileševa. Slične povlastice uživali su i neki hriš- fanl spahije"1Hfi.1 tako su neki manastiri i neki hrišćani spahije pomagali. svojim vojnicima. dalja turska osvajanja po Balkanu...Isti udžbenik kaže i ovo: 'Mnogi naši manastiri sačuvali su i umno- žili su svoja imanja pod turskom vlašću".187Vasa Ćubrilović ponavlja: "Mitropoliti i vladike... kao i patrijarsi imaju pravo noSenja oružja i dr/anja oružane pratnje koja im po- maže pri sabiranju crkvenih prihoda".188________________________184 'la to rlja srpskog n aroda’ , ecsta knjijjj, pnri tom, 1878-1918, Ik-otfrad. 1983.. str.

280.iH Svasa Ćubrllavlć "O dabranl ixlortyxkl radovt". N arod na кпЈЦа. Beograd. 1983. sir.

89.,8B Rajko L. Veselinovtč "Istorije s rp sk e pravoslavne crkve s a narodnom Utlorijom".

Cdzbentk m V r u r a l srpske prevusUvne bogoslovijc, kn). 2. Urntpmi 1966.. sir. 7.187 l*to. *tr. 6.188 V asa Ćubrilovtf. 'O d ab ran l wtorljski radovt". ltco^rad 1983. s tr . 9 1 .

82

Duhovni pastiri Srpske pravoslavne crkve oružjem kupe porez od srpske raje pod turskom vlašću...Ali kad nadahnjuje narod na borbu za Veliku Srbiju crkva podseća na patnje: "Pre pet stotina godina divlje turske horde zavladaše celim silnim Dušanovim carstvom".,BB

Dva kandidata za mitropolita podelila narod u eparhijiA uoti tog "svetog" rata za "oslobodenje”. u krajevima pod turskom vladavinom, dešavalo se i ovo, kad Je trebalo da se reSi pitanje izbora naslednika rasko-prizrenskog mitropolita:"Dva kandidata za mitropolita podelila su narod i javnost u raško- prizrenskoj eparhiji. a posebno javne radnike: sveštenike. ućitelje i narodne prvake... Borba dveju grupa bila Je osobito žufna u Prištini, gde se dcsila rak i tućnjava u crkvi...''*90I dve "bratske" hrišćanske vlade su se svadale oko toga do pred sam rat:Tako je izmedu srpske i cmogorske vlade došlo do oštrog sukoba oko pitanja izbora mitropolita. a sukob se potom preneo i na srpski narod u Turskoj... Na podstlcaj srpske vlade u gotovo svim crkve no&kolskim opstinama u StaroJ Srblji održavanl su protestni zborovi... na kojima je predlagano da se poništl Dožićev izbor".191Protestni zborovi su. kako se vidi iz ovog, tradicija u tim krajevima... I održavaju se na podstlcaj srpske vlade!Istorija dalje kaže: T a nepotrebno pokrenuta borba koju su vodile srpska vlada i srpska javnost trajala je do balkanskog rata 1912. godine. tako da prizrenski mitropolll nije bio ni izabran”.,U2

Sokolovići - poturćenjaci i pećki patrijarsiBeogradske provladlne novine pisale su radosno: "Cmogorci, ulazeći u Peć, ušli su u Dečane.U Dečanima ima danas 17 ruskih kaludera. Decanima pripadaju danas 33 sela. u kojima ima najvtše Arnauta".(I)1*3O stalnoj brlzi srpskog sveštenstva pod Turcima za poboIJSanJe svoj materljalnog položaja Vasa Ćubrtlović kaže da se dogadalo i ovo:"Od XVI do XVHI veka srpski patrijarsi se trude pa povefaju svoje prlhode. namefući siloin crkvene prlreze i katolicima u okviru svoje patrljaržlje. Oko ovoga ćc ćesto dolaziti do sporova. naročito u Bos-188 -Vcjtnik S rpakr Crkve". Januar- Tcbruar 1913. "Propaved n a S re ten je '. s tr . 94.15,0 ~Uttori}a n aroda- . *exta knj.. prvi tom . Beograd 1983. a tr. 340.191 Isto. a tr 280.

l*to.ISM •Veecrtijc novoxtr, 7. novem bar 1912.

83

ni. izmedu srpskih patrijarha i katolika i sporovi su se oblf no reSa- vali pred lurskim vlastima u kortst katolika. Po svlm dosadaSnJim podarlma pritisak koji vršl u to doba srpska crkvena hijerarhija na katolike u Turskom Ćarstvu u granlcama Pećke patrljaršije ima viSe flnansljsku. negoversko-prozeletistlćku pozadlnu". 19“*

O teritorijalnom proširenju Pećke patrijaršije pod Turrima. a svakako i istovremenom materijalnom jačanju, Cubrilović ka/c:"Kada Pećka patrljarslja 1557. dobija od Carigrada povlastice ona stiće i svoju teritoriju". Čubrilovtć kaže da pored: "...starih oblastl nckadanje I*ecke partijareije pre turske najezde, nova Pećka patri- jaršija dobila je... nove dijeceze u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj 1 Slavonlji sa Sremom i u Ugarskoj, cak tamo do Bu- dima. Prema tome Perka patrijaršija je posle 1557. proSirila svoju jurisdikciju nad pravoslavnima u svim zemljama, gde se srpski narod naselio u XV I XVI veku.Ovako proSlrena Pećka patrljar&lja daleko Je prelazila pod Turclma granlce PatrijarSije iz doba Nemanjića".195Isti autor opisuje i sam proces širenja Srpske crkve:"Mireći se sa turskom vlašću prilikom njenog širenja preko naših zemalja naši stoćari iz planina služe kao neredovne cele u turskoj vojsci I kolonizuju ratom opusto&ene zemlje srednjeg Podunavlja na sever sve do pod Budim, a na severozapad do pod Zagreb. S njima se kreću i mešaju I ratarske mase... ili kao vojnici ili kao kolonisti kmetovi... Od Banata I Bafke preko Srema. Slavonlje na Bosansku krajinu. Liku i Dalmaciju sa novim kolonistima iz starih srpskih zemalja širi se i Srpska crkva. U svim novim oblaslima grade se novi 111 prihvataju star! manastiri...”,9eEto. Srpska crkva se širi. iduči u stopu za turskom vojskom. koja osvaja nove krajeve. a u kojoj I Srbl ućestvuju kao vojnici. pa zatim kao kolonisti. Tako kaze istorijska nauka. Kako se u to uklapa mito Kosovu? 1 borbeni pozivi 1912. godine - i dalje - u boj za osvetu Kosova... I za oslobodenje srpskog naroda. koji "pet veknva" stenje pod turskim igom i sa kom "pet wkova" stenje i Srpska crk\'a...Vasa Čubrilović ukazuje na JoS Jednu okolnost. vrlo povoljnu za Sirenje i Jačanje Srpske crkve pod Turcima u to doba:“Za koju desetinu godina u drugoj polovini XVI veka. slirno nekada u Srpskoj crkvi za vreme Nemanjića. Ijudi iz iste kuCe zauzimaju položaje visokih drtavnih funkcionera. a stoje na ćelu crkve. Dok Jedna grana bratstva Sokolovića. kao poturčenjaci. sede na naj- v’lSlm polo2ajima Turskog Carstva: Mehmed-paša Sokolović kao veliki vezir, Ferhat paša Sokolović i Mustafa pasa Sokolović kao bo- sanske paSe... dotle druga grana Sokolovića upravlja pravoslavnom crkv'om na Balkanu: Makarije. Antiin i Gerasim Sokolović. Sava Sokolović pečki patrijarsi._____________________________________194 V asa C u b iilo v tć .' Otl.iljr;ini isilortjxki rw liw r, ИсоЦпиЈ, 'Nova knjtjja". 1983. s ir . 92.195 larto. s tr . 95.,!>e Isto. s ir . 87.

84

Pored sveg značaja koji jc zaista imala kuća Sokolovlta za obnovu i organizaciju Pccke patrtjarSije. ipak mislimo da se ona prerenjuje. Videli smo da se Srpska crkva razvija i širi u podunavskim zcrn- ljama Turskog Carstva JoS pre pojave Sokolovića. Pre njih na vi- sokim položajlma u Carstvu nalaze se mnogobrojni našl ljudi koji su bili prešli na islam, a nisu bili pokidali veze sa svojim narodom. Ova finjenlca. kao I to, da Srbi igraju u to doba tako veliku ulogu kao vojnici i kolonisti na granlcama Carstva prema srednjoj Evropi. pružali su zaStltu Srpskoj crkvi i omogućlli JoJ da se razvije JoS pre dolaska Mchmed-paSe Sokoloviča na visoke polozaje u Turskom Cars tvu".197Uzgred. Kosovski mit. kojl 1 danas veliča I crkva, ne može sasvim da se uskladl ne samo sa gomjim, nego I sa ovim istorijskim ^ J e tt icama:Sinovi kneza Lazara, Stefan i Vukan Lazarević. čija se sestra Olive- ra udala za turskog sultana Dajazita. sina poglnulog na Kosovu turskog cara Murata. odlazili su na turski dvor I ućestvovall sa svojom vojskom u turskim pohodima. Stefan se borio na Kovinama1 Istakao na turskoj strani u bid kod Nikopolja. Iste godine kao nagradu dobio veći deo zemalja Vuka Brankovića. koji se jedno vreme odupirao Turcima. Januara 1398. godine Stefan Lazarevič je sa turskom vojskom uCestvovao u pohodu na Bosnu I stigao do Gla- sinca.198U bici na Rovtnama protiv vlaškog vojvode Mirćeta učestvovao je na turskoj strani, pored Stefana Lazarevića. i kralj Marko'*« . slavni Kralje\'lć Marko Iz narodnlh Junad kih pesama, koji Je u stvari bio običan turski vazal i s njima osvajao druge zemlje dalje po Bal- kanu... Marko je tamo i poginuo. A narodne pesme ga opevaju kao velikog borca za slobodu. NJegovu prestonicu. Prilep, proglaslo je srpski mitropolit Dimitrije u svojoj besedi na dan objave rata za jedan od ciljeva kome hltaju "našl dlfnl vltezovi" kao spomeniku svetle. junafke proSlostl... Ali, istorija je jedno, a mitovi sasvim drugo.

Pored mora di\Tia DalmacijaIstorija kaže i ovo o odnoslma Izmedu vlade 1 srpske crkve na Kosovu u tursko vreme: "Kosovski valija Je u februaru 1909. naredio svim okružnim načelnlclma da od ućitelja traže diplome... Oko ovog pitanja raško-prizrcnski mitropolit ostao uporan u tome da se diplome nc podnose turskim vlastima na overu, to Je srpska vlada organizovala otpor Srba u Turskoj protiv mitropolita. pa je on poćetkoin 1911. podneo ostavku na svoj položaj... Najpre je diplome predao na overu direktor pljevaljske gimnazije sa nastavnicima u septembru 1910,, zbog čega ga je mitropolit anatemisao".200_______1 fr7 Isto. s tr . 88.188 KtM iklopcdije lck»1kograrskog zavoda. Zagreb 1959.1!» jalo200 -Istorija sqj%k<4{ naroda." ic s ta knjtga. prvt tom. S rpska knjttcvita zadrufta. 1983.

utr. 287.

85

Srpska vlada Jc orfianizovala otpor Srba u Turskoj protiv mitropolita... Mitropolit anatcinisao dircktora srpske &kole.Ali kad je kralj objavio "sveti” rat 1912. crkva jc krenula zajcdno s njim u osvajanja novih zemalja i sokolila vojsku i narod. I sanjala o Vclikoj Srbiji... Sve do prvog svetskog rata... "Vesnik Srpske Crkve" objavio Je govor protojereja Jovana Stanojevića:"Hristoljublvi vojnici! Junaci!Ćujte i ne zaboravite! da i ako se srpski steg posred Kosova vije. joS sve Srpstvo oslododeno nlje. Naša brafa u Bosni, Hercegovini, Baćkoj. Sremu, divnoj Dalmaciji i ostalim pokrajinama. u kojima se srpski zbori i pise. pozivaju nas. braču svoju. da ih vekovnog. ne- snosnog jarm a oslolxxlimo. kako bi u bratskom zagrljaju sa nama, slobodni i ujedinjcni mogli uskliknuti:“Da živl Njegovo Vclifanstvo Kralj Srbije Pctar I И 01Ovaj list 1 desetercem razvija patriotizam naroda 1 sokoli ga na nove podvige u pesmi "Smrl popa Bogdana Lalevića"*m, koji umirući ostavlja u amanet sinovima:“Jošte Bosna u nemlji cvili,Tu/.na Bosna I Hercegovina.Pored mora dlvna Dalmacija.Srijem-zemlja. i Banal i Baćka,I Hrvatska. seslra naša mi la”,šireći tako granice čak i Dušanova carstva.SveStenlćki organ daje i neke biografske podatke o tom cmogorskom sveštenlku:“Tako ga Je zatekla borba za oslobodu 1912. U toj borbi Bogdan jc bio vojni sveštenik, ali uvek s puškom u ruci 1 uvek u borbi medu prvima. Po zauzeću Dakovice 1 po ustanovljenju suda pop Bogdan Je bio postavljen za sudiju".203Podsetlmo se da Tucovtć užasnut optužuje srpske viasti: "Nad ar- nautskim Žiteljstvom Peći. Dakovicc i Prizrcna lelxkla jc avet smrtl dan i noč".204 U Dakovici je pop Bogdan, koga slavi organ svešte- ničkog udruženja. bio - sudija...U toj pesmi i sam pop Bogdan priča o svom ratovanju:"Kad zgazlsmo Arbaniju ljulu mi pridosmo Skadru i Bojani",pa dalje kaže:7 u vojsku ... stupih s njom pregazih Arbaniju crnu".I za autora pesmc i za rcdakciju svešteničkog lista je sasvim nor-401 "Vesnik Srpske Crkve'. februar 1914. »U-. 149.302 l*to. april 1914. »lr. 2G0.203 Ulo. s ir . 258.204 S ab ran a dela D. Tucoviea. kiij. 7 . »lr. 163-

86

malno da se tuda zemlja "zgazi" i "pregazi".Jer."dali su oni dragocenu krv svoju, kojom je zalivena gradina naša i u kojoj nice polako, ali sigumo i trajno Velika Srbija!" kako stoji u "RefI na parastosu izginulim i pomrlim junacima".206

Vladika priredi pokolj na Badnje većeCrkva ne samo da ne oeuduje zločine. koje srpska vojska. naroflto fetnici. Clni prema albanskom stanovništvu. nego i kao nešto normalno i opravdano spominje i opisuje genocide koji su u proSlosti vršeni u ime Hrista prema nehrišćanima uopSte.U jednom udžbeniku istorije za buduće bogoslove pod naslovom "Nemanjlna borba га ćtstoću pravoslavlja™ navodi se Stefan PrvovenCani, koji u Nemanjinoj biografiji plše o saboru u Kasu. koji je sazvao Nemanja. "na kome je u cilju ćuvanja f lstofe pravoslavlja osudeno krtvoverje lukave jeresi i odlufeno da se ona silom iskoreni". pa su se "odluke sabora zaista drastično sprovodile".Nemanja ne samo da "izobliči bezboštvo njihovo'. nego 'jedne potamani. druge raznim kaznama kazni. treće progna iz države svoje. a domove njihove i sve imanje sakupiv, razda prokaženlma i ubogima. Učitelju i nacelniku njihovoin jezik urcza u grlu njegovu...I na sve strane iskoreni tu proklctu veru. da se i ne pominje u državl njegovoj”.Tako piSe Nemanjin sin. NesumnJivo, verodostojno svedoćanstvo o inerama koje je njegov otac preduzeo protiv bogumila. A autor udžbenika nastavlja: "Na taj naCln Nemanja je iskorenio sav verski korov u svojoj državi koji Je smetao ućvršćenju pravoslavne vere I crkve..."I uči on tako buduće hrišćanske pastire da interes "ufvrSćenja pravoslavne vere i crkve" dopušta da se ljudi tamanc. da im se odsecaju Jezici. da se progone sa svojih ognjišta, da se iskorenjuju.Uzgred. beogradski novinar Dragan Jovanović navodi da Je od VoJ- draga Berčlća, koji je kao islednik saslušavao ustaše. čuo da su oni rekli da Je Ante Pavelić za uzor u sprovodenju genocida nad Srbima imao Stevana Nemanju i istragu bogumila.*07U jednoj drugoj istoriji srpske crkve opisuje se još Jedan genocid. u ovom slučaju nad cmogorskim muslimanima. koji je poznat kao "Istraga poturica". Autor te knjige prića:"Iz doba do Danila nemamo zapisan nikakav naročiti dogadaj iz života same crkve u Cmoj Gori do Jedino borbu sa poturicama. Ta borba nosi potpuno gradanski karakter... Kad je pravoslavnim

V e sn ik Srpske Crkve". J un i Jull 1914. a ir 515.2or’ dr. D u4an l.j K.iMt "|*|оп)д *rp»kc crkve sa narod nom istortjom", U dibenik za III

rnzred bogoslovlje. Beograd. 1967. s tr . 58.2(77 "N[[ST, hr. 1981. 25. deccm bar 1988. "Ik>2anska ckonom lja g. Radavtća".

S7

Cmogoreima ovaj bes poturica došao do pod grlo, I kad su poturlce bili uspeli da podignu džamiju i na Cetlnju. tada vladika Danilo re£i se na istrebljenje poturica što I izvršl na Badnje veče 1707. godine.

Uspch koji jc pokazao Danilo istrebljenjem poturica učini ga prirodnim starešinom u Crnoj Gori i svetovnc viasti".20*1 u fusnoti autor dalje dajc detaljnije objašnjenje:Turci na prevaru uhvate vladiku i bace ga u tamnlcu, u Skadru, odakle se otkupom spasao. Kad se spasao on uvide da vise pravoslavni I poturlce ne mogu zajedno žlvett. te u sporazumu sa plemenima i bratstvima. gde nije bilo jošte poturica, priredi pokolj I istrebl poturlce koji se ne htedoše pokrstiti. Očišćena je bila samo okolina Cetlnja. plemena: NJegu&l. Ćeklućl, Brajići. Cuce, Grbljani itd.. a u krajevima bliže Skadru ostali su poturice i dalje".209Pravoslavni poglavar cmogorske erkve izvršio Jc tako pokolj svojih Cmogoraca druge vere i to za jednu noć. A izabrao je za vreme izvršenja tog zloflna najve<4 hrišćanskl praznik praznik koji je simbol mira i ljubavi medu ljudima. A pisac tc istorije srpske crkve ka2e da jc bila poklana "samo" okolina Cetinja... "Samo" nekoliko plemena...Autori ovih istorija srpske crkve ne pripadaju letopiscima. koji su živeli pre nekoliko vekova. Ne. oni to pišu Iz IstoriJske distance od nekoliko stotina godina. Prvl Izdaje knjlgu - 1967., drugi - 1930. godine. All kritićkc - hrišćanske - ocene nema nl kod Jednog od njih. A gcnocid je uvek zločin. bez obzira ko ga i nad kim vrši...Bez obzira u ime čega se ljudl, čak i žene i deca, tamane, kolju.Tu istragu poturica. strašan pokolj, uzeo je za osnovu svog knji- ževnog dela Jedan drug! duhovnl (I svetovni) poglavar Cme Gore - Petar Petrović Njegoš. ali ne smatra da Je to zloćin. Naprotiv...U "Naplsu vladlke Danila " stoji zaplsano:"...1 tako podoše za Božić prede zore i pobiše Turke cetinjske i ćeklićke, koji ne hćeše doć da se pokrste kod mene".210A drugi vladika cmogorski - Njegoš - posle vek i po veliča taj pokolj u svom "Corskom vljencu". Njegov vojvoda Batrić prifa:”... pnklasmo se sinoč sa Tureima......kolikoJe ramoga Cetlnja ne uteće oka nl sxjedoka nl da kaže kako im je bilo....Kuće turske ognjem Iz.gorjesmo da se ne zna nl stana ni tragaod nevjem a domaćega vraga.__________________________________20" dr. CedomllJ Maijariovlć. latortja xrpxkc crkve'. knj. II Srpska crkva u ropetvu od

14R2-1920 . Beograd. Sv. Seva'. 1930.. air. 5«>-57.200 l*to.2 ,0 dr. Ollftor Stanolevk'. "Cm i Gora u do t» viadikr Danila. Islnnjskl InslKut Cme

gorr. Cetlnje. 1955. str. 37.

88

Iz Cetinja u Ćcklić podosmo; ćeklički se razbjcžašc Turci, malo koga od njih posjekosmo, ma njihove kućc popalismo"211I Dafe priea isto:"... poklasmo se s našijem Turclma, dan i noćje poklanje irajalo....Po Crmnicl Turke IsjekosmoI grad Berać s zemljom izravnismo; sad li nema u našu nahiju ohilježja od turskoga uha do trupine all razvaline".212Da. NJegoš Je bio vellkl pesnlk. Da. "GorskJ vijenac" Je. s umetnieke strane, znaćajno književno delo. Ali. hoće II se naćl neko da. najzad, progovori i o njegovoj mračnoj strani?... Istine radi! A ona je uvek Iznad svega. I krajnje neophodna. Jer. I danas. posle 142 godine od pojave "Gorskog vijenca". u kome se vcllfa ne Junačka Ixtrlta sa neprijateljem. nego mućki pokolj stanovništva, samo zato što jc prešlo sa hrlšćanstva u Islam. I danas vidimo strašne. pogubne poslcdice nekrltltkog stava prema tom spevu. O tome plše 1 "Danas" 21:1 u vesti "Badnje vrče '. gde kaže da OK SSRN Cetinje traži da se slavi Badnje veče, Jer:“Cmogorci bi ujedno obnovili sjećanje na davnu 1702. kada su predvodeni vladikom Danilom - osnivaeem dinastije I’etrović - prov- eli istragu nad poturieama... Kažu da je i ovaj 6. siječanj slavljen vrlo bućno. U Tltogradu se pred crkvom sv. Dordlje okupilo vise ljudi nego ikada do sada. Nisu bili samo vjernici. Svjedoci t\Tde da se igralo cmogorsko kolo i pjevalo, medu ostalim. i : "Koje drugi, ja sam prvl - da pijemo turske krv1!"

Našem Aleksandru Maćedonskom predajemo sebeNi bitoljskom mitropolitu, o kome govori članak "Balkanskl rat ', Istina nlje bila Jaka strana. Ali su zato njegove megalomanske vizije premašile daleko i samo Dnšanovo carstvo. Ćlanak kaže: "U bitoj- skoj egzarhijskoj crk\1 održano je svećano blagodarenje... Ćlno- dejstvovao je mitropolit Aksentije sa mnogo sveštenika. Mitropolit je pozdravio dugim i dirljivim govorom Prestolonaslednika kao oslo bodioca:"U naknadu za vaše pale heroje i prolivenu srpsku kr\’ mi Varna, našem Aleksandru Maeedonskom. predajemo sebe. a svo|e molitve upučujemo Bogu za sreću Srbije I Njenog Alcksandra Velikog i srpske pobedne armije".214____________________________________2.1 P. Petro lic NJcgoS. “G orskl vijcnac". Svctlost. Sarajevo. 1981. s ir . 151.2 .2 Isto . s tr . 157.21:1 "D anas", br. 363 . 31. slje fan j 1989. s ir . 33.2 ,4 "Pohlika", 12. novem bar 1912.

89

O toj. u suštini priinitivnoj, megalomanljl vladajuflh krugova ta- dašnje Kraljevine Srbije i medu njima 1 državne, Još od Nemanje. srpske pravoslavne crkve Tucovič je imao svoje mišljenje.U svom predavanju "Balkanski rato\i i socijalna demokratija", odr- žanom u Zagrebu u odeljku '7mperijalistićke težnje' on jc rekao:"Karakterlstika je svlh balkansklh dr/avica da su njihove pretenzije sllne: sve one više hoće negoli mogu lzvršiti. Sve one stvaraju velike planove - ali bez matcrijalnc podloge. Volterova tvrdnja, da bljedni narodi uvijek vole da govore o svojoj proslosti, nalazi sjajno opravdanje kod balkansklh državtca, koje su na temelju svoje proslosti htjcle urrdili svoju budućnost. Nema balkanske državice koja već nije bila gospodarom Balkanskog poluostrva. Jedni sc sjećaju Du- šanovog carstva, drugi Slmeunovog ili Samojlovog, jedni misle na veliku srpsku državu, drugi na bizantljsku bugarsku ltd. Mede na Balkanu vazda su se mijenjale. a ostala je samo uspornena! Uspo- mena na tu "sjajnu' prošlost, udru/.ena sa neodoljivom žudnjom gospodarefih klasa za prošircnjcm tcritorija odvela je balkanske države u naoružavanje do zuba... Da. mi smo sjajo opremljcni ubojnim oružjem. Nakupovall smo dosta i previse. Kupovali smo gde smo mogli: kupovali smo gotovim novcem - dok smo Imali. a onda na dug! Tek buduće generacije plačati će ono s čim smo sc mi izubijali".*15U istom predavanju. u odeljku "Dioba mjesto zajedniceГ, Tucovlć kažc: "I tako se je svršio p n i balkanski rat. U tom historijskom momentu Imale su balkanske države pokazati da li su u stanju da svoje tekovinc sačuvaju. i da li su u stanju da zaborave na svoju ’sjajnu' prošlost, več da misle na zahtjeve sadasnjoeti. Balkanske državice ne mogoše zaboravitl na razne Simeone, Dušane itd.. i ne mogoše stati na realno zcmljište... Isto takoje bilo I sa nacionalnom slobodom. Balkan je napuCen sa bezbroj nacija I samo slobodna federativna republika... bila bl jedina garancija za potpunu nacionalnu slobodu. No. kako vklimo, gospodareće klase pokazale su se nesposobne da prove<lu ovakvo djelo. Mjesto opće zajednlce neza\isnih balkanskih naroda. imademo i opet neprijateljske drtavlce s podjarmljenlm narodnostlma! 2,6A srpska pravoslavna crkva vidi, cto "sreću Srbije" uz "njenog Alek- sandra Vellkog"!

Mi smo deo svetskog privrednog organizmaNasuprot "sredovjekovnom slaboumnom stanovištu" (Krleža) srpska socijalna demokratija je ukazivala srpskom narodu na rcalnost i jedini mogući put ka napretku.U rlanku "Posle ratova" Tucović Je dao oštru krltiku rcžima u "oslobodenim" krajevima;3 ,5 S ah ran a dcla D. Tucovlća. kiij 8 . s tr . 182-183.2 , e l*»o. s ir . 188-189.

90

"...Buržoazija Je u novim krajevima Srbije zavela vanredno stanje. Pod izgovorom da stanovnicima tih oblasti dadu vremena da 'se razvlju' za upotrebe ustavnih prava, vlasntci Srbije teže, u stvari. da režimom policijskog samovlašča st\rore od nacionalne manjine večinu i da tamošnji narod spreme ne za slobodne gradane, već pokome podanlke. Taj režim vanrednih policijskih mera, koji je zadahnut reakclonarnim ciljevlma povlašćivanja jednih i gonjenja drugih. lišio je stanovništvo i onih političkih sloboda koje je imalo čak pod Turskom I predalo ga. bez ikakve za&tlte I Javne kontrole, na milost I nemllost koruptivne birokratije. S druge strane on daje novih povoda zao&travanju odnosa medu balkanskim državtcama i izazivanju netrpcljivosti i mržnje medu narodima.Ustajući najodlučnije protiv van red nog stanja i politike kome ono služi, Kongres traii:a) da se u novim oblastlma uvede režim najpunije demokratije. u kome će napačeno stanovništvo uživati nićim ogranićenu moguć- nost da živi u miru. slobodi. ravnopravnosti i zajednici:b) da se, kao zahtev i uslov demokratije u novim krajevima. prizna politićka ravnopravnost svima stanovnicima tih oblastl. bez obzira na rasne, narodnosne 1 rellglozne razllke, neogranlćeno pravo razvljanja nacionalne kulture".217Umesto velićanja "sjajne" pro&losti I Dušanovog carstva. umesto pozlva u boj za Veliku Srbiju. on daje narodu svoju viziju rešenja Jednog od najvažnijih pitanja:"Jednu potpunu i široku zajednicu traži i rcšenjenašeg naclonalnog pitanja.Ml socljaldemokrati se u pogledu na nacionalnu slobodu razllku- jemo od buržoazije. Je r buržoazlja hoće slobodu za svoj narod po cenu uništenja slobode drugih naroda... Ako bi se stara Srbija pridružila Srbiji, onda bi na jednog slobodnog Srbina dolazila po dva porobljena Arnautina, Turčina itd. Ml hočemoslobodu svoga naroda ne unlštavnjući slobodu drugih.Ovaj se cilj može postlćl Jedlno stvaranjem na BalkanuJedne polittfke cellneu kojoj bi svi narodi bili potpuno ravnopravnl... bez obzira na to u kojoj je oblasti pre nekoliko vekova koji vladar vladao.-21*Tako Je on govorio na zboru o "Dogadajima na Balkanu 1 Socljalnoj demokratiji", koji je održan upravo uoći poćctka "oslobodilačkog rata, kojl je objavio Petar I Karadordo'ić, a blagoslovio mitropolit Srblje Dimitrije. Medutim. Tucović Je Interese naroda video u sasvim drugom. Na tom istom zboru on je rekao:"... Mi vise nismo ono Sto smo prede bili... Mi proizvodlmo za mcdunarodnl trg 1 zavtslmo od prillka na njemu. Ml smo Jedan dlo2 ,7 Isto. su*. 130-131.218 Into , knj 6 . s ir . 517.

91

svetskog privrednog organi/ina. Mi nismo ćaura za sebe. već žica utkana u tkivo celog sveta. i mi ili moramo sa celim svctom napred ili ćemo biti pregaženi.Mi ne smemo stati na ralici i primitivnome zanatu, ne smemo do- pustiti da zbog ekonomskog mrtvila naši radnici beže u BeC, Berlin. Hamburg i velike kapitalistKke centre...Opasnost po slobodu balkanskih naroda. po njthov kulturni i soci- jalni razvitak ne leži samo u krvi i ratnim grozotama, vee i u svakodnevnom ratu naše primitivnoeti sa evropskom razvijenošću. zanata sa Industrijom. sa vremena saobrafaja sa nesavremenim. Dok se Balkan privredno ne razvije, on ni politički ne može opstati. Ovaj Balkan sa svojom Moravskom i Vardarskom dolinom. sa rud- nicima pod Kopaonlkom I Balkanom, bogat Suniom, poljem. njt- vom. ugljem. rudom i vodoin. u stanju je da da prilike za rad. napredak I razvitak. Ali to samo tada kad mi na njemu svoje snage udruiimo."2182 , 9 l»to. * lr. 516.

"Istorijsko" pravo SrbijeMiroslav Krleža

94

Nepodobnost Arbanasa za samostalan životSa straniea "prljaw štampe beogradskeM0. kako su Je nazivale "Radnlčke novine", ćitaoce je zapljuskivala bujica "patriotskog" oduševljenja, veličanja "sjajne" proslosti, poziva u boj za stvaranje Velike Srbije i mržnje preina Alba nr lma.Socljaldemokratska štampa je u članku "Ćuvajmo se šovinista" upozoravala: "Prema svim pojavama na Balkanu naša je žurnalis- tika zauzcla jedno šovinističko držanje".221Ton je davao predsednik vlade Nikola Pašić. U organu njegove Radikalne stranke, novinama "Samouprava" objavljen Je njegov In- tervju dopisniku francuskog lista Temps", u kome on objašnjava svetu:"Oni koji misle da se mir mofce obezbeditl stvaranjem autonomne Albanije, varaju se. Ta plemena i danas 2ive primitivnim životom i bez kulture. oni su u zavadi jedno s drugim. oni u istoriji nikad nisu imali kakav zajednički život. Ta su plemena podeljena na tri vere, oni nemaju svoje literature, pa Cak nl bukvtce; oćigledno je da ona ne mogu imati samostalnoga razvitka.I tako najbolja solucija bila bi primeniti na Albance isti naćin post upanja koji je bio primenjen i u srednjem veku: tada su oni ulazili u sastavdržave vtzantljske I srpske, bez naročltlh povlastica. all su im Jezik i individualnost bili po&tovani.Srbija tražl vrata u San Dovani. LJešu i Draču, koja je imala srpska carevlna u srednjem veku".222I Pašie i crkva i ostali u to vreme u Srblji (i ne samo u to vreme) baziraju svoje teorije Izgleda, na onome što Krleža naziva "feudalnl nekritički historlcizam". Dr. Jovan Hadži-Vasiljević u svojoj knjizi ”AmauU naše k n i ’ (Beograd, 1939.) navodeći Jireeeka. na str. 2. kaže:"Arbanasi su imenom svojim ušli u vladalaćku titulu cara Dušana:Stefan u Hrlstu Bogu blagovemi car I samodr/ac Srba i Crka. Bugara i Arbanasa''.Pa Pašić I ostali tra2e. vidi se, skromno, samo deo Dušanovog carstva... Iz tog srednjeg veka. na koji se pozivaju...Kada je bećki 'Frcmdcnblalt ' pisao: "Ni vojni ni narodni obziri ne govore za to da srpska vojska ide dalje od Prizrena. u krajeve u kojima su nastanjenl tskljuflvo Albanci. dakle u nespomu teritoriju Jednog drugog balkanskog naroda". vladina "Samouprava” je ljutito reagovala. Njeni su argumenti sledeći: "Zao nam je što moramo primetiti da Arbanasi nikad nisu imali ni tražlll naro^ltu teritoriju, da su oni I u srednjem veku bill na srpskoj i grćkoj (vlzantijskoj) državnoj terttorljl: da Je ovim dokazana njihova nepodobnost za samostalan državni život._____________________________________220 "Radnllke noMnc'. Ream Iziuclnlh zakona 14. ticcembar 1912.

"RadnKfce nm -tne'. 30. maj 1914.222 "Sam ouprava". te>ava ц. PsuUća. 30. oktobor 1912.

95

Nijedan obzir kulture i civilizacije ne zahteva zasebnu teritoriju ar- banašku. Naprotiv, obziri evropske kulture I clvlllzaelje govore odlufno protiv toga."223U istom listu i ćlanak “Srbija I AustrIJa" dokazuje "nesposobnost" Albanaca za samostalan život:"Onaj elcmenat kroz koji Srbija prolazi do mora - to je elcmcnat ar- banaški, koji je ona imala i onda. kad je u starije doba držala Drać. Ona ne bl sad prvl put lzašla na more, ni prvi put prošla kroz taj arbanaiki elemenat.Da svoju samostalnost drže Arbanasi su nesposobni. To dokazuje nepobitno I istorija od tollko vekova i sadašnji njihov kulturni nivo. Zato je najprirodnlje da Arbanasi ostanu na terltoriji srpskoj i grćkoj, kako je bilo I do dolaska Turaka na Balkan."22'*Organ Radikalne partije u Kraljevini Srbiji trudl se da srpskom narodu objasnl 1 istorljsku i etničku stranu tog pitanja i daje ovu "naučnu" anallzu:"Ime Albanije prost je geografski pojam uz koji ne ide I pojam o nekoj albanskoj narodnosti... Za prave Albance drži se da su ostatci od starosedllaca na Balkanu. koje su mnoge tudinske najezde skoro sasvim uništile. Noviji njihov nazlv. Arnauti. nema nlkakve veze sa Albanijom. To su Turski došljaci kojl su zauzell srpske zemlje. kad su se Srbi pod svojim patrijarsima iselili u Austriju.Oni su se izmešali sa zaostalim Srbima I ostatclma od albanskih starosedelaca.Od svojih osobina zadr/ali su samo svoju dlvljafnost".225I tako. po toj "naučnoj" teorlji nema ni albanskog naroda, ni albanske istorije. nl albanske teritorije. ali. ipak. postoji njihova "divljaf nost"...

Analogno madžarskom historijskom pravuMiroslav Krleta je 1925. godine napisao ćlanak "Kiijiga Dimitrija Tueoviea ",22e u kojoj je dao visoku ocenu njegove "Srbije i Arbanije"'. On konstatuje:"U to kaotično vrijeme, kada je gotovo 6itava beogradska Javnost zahtijevala da se Albanija osvojl, postavto Je Dimitrije Tuco\1ć svoje neoborive protuteze. Njegova knjiga znaćlla je u ono vrijeme, kada je napisana. smion i pošlovanja vrijedan fin.”Ćudovtšne teorije o Albancima KrleZa U|K>rediiJe sa isto tako fudo- vlšnim teorijama. koje Slovene isto tako smatraju za nižu rasu. Po njegovom mišljenju:223 l»to. "Ровк zau2cća Pnzrcna".22-1 l*to. 27. oktobar225 Isto. Autorkoinija Allumijc, 3. novembar 1912.226 Izabrana dcla Miroslava Krlcfc u dcact knjiga. Dcsct krvavth godina. Sloboda",

tlrograd 1977, str, 380-394.

96

"U istom negativnom odnosu, u kome su se Balhansplac i gospoda Erental i Berhtold odnosila spram sveukupnog jugoslavenskog problema. u istom odnosu stajao Je radikalskl, politlkantski Beograd spram arnautskog pitanja. prije dcset i prlje dvanaest godina. kao što stoji i dan-današnji. To jc srcdnjcvjckovno slaboumno stanovište... stanovište Divide et impera. kolji i robi, dijeli i vladaj, katastrofalno načelo bezglave i slljepe politike koja loglćno uvijek svršava slomom I propašću onih koji kolju. dljele I vladaju.Ljudi sa Balhansplaca nauckali su na Jugoslavensko pitanje gomilu pobješnjenih i lajavih pasa I svi ti lajali su bijesno I krvavo, kako ta divlja slavenska balkanska plemena oru još drvenim plugovima. kako su rastrovana sifllisom. kako su Jedine "mašine" u takvoj zemlji. kao Stoje naša, "žižice', kako su postojeće narodne državne organizacije stalna opasnost po evropski mir i civflizaciju, i kako takve nacije, koje se radaju kao naša, baš u interesu te civilizacije I evropskog mira treba osvojiti i pacificirati.A beogradska štampa. kao pandan bečkih Smokova. radlkalsko Javno mnijenje, beogradski predratni kabineti i gospoda ministri vanjskih poslova smatrali su Amaute (isto tako) bezimenom rajom, koja stanuje u bczimenoj zemlji. bez historije. bez knjiZevnostl i književnog jezika. bez predaje. bez pjcsama. bez svih onih pridjeva dakle. koji ćovjeka i pleine tine ljudskim plemenom."KrleZa navodi Sta sve tvrde o Albancima prcdstavnici te "ljudožder- ske" teorije, kako ju je naztvala socijaldemokratska štampa Srblje, koji u Albancima vide "repate ljude. s konjskim III kozjlm repom'; za koje su oni "divlji izrodi", "melezi raznih antropoloških tipova", "banda". "krv’ožedni divljaci, e\Topski crvenokošcl". "konjokradice, tati. provalnici. lažljivi I podmukli tipovi..."U tom svom flanku Krleža razoblltava i laži tih "tcoretićara" o Albancima kad se radl o istoriji srpsko-albanskih odnosa i navodi ih: "... to su stoljetni krvnici i ubojice srpskog elementa u južnim kra je\im a. Ta goruća, bijesna, anarhitna, životlnji slična tnasa kao lava se slijeva u pitome dollne Južnlh krajeva I tamo pali i kolje i unlštava naše mlroljublve i civilizirane naseobine već stotine i stotine godina. Ta ćorda am autskih izroda. koja živi u provlncljama koje su u Srednjem vijeku pripadale Зф вкоте Carstvu (hlstorijsko pravo, analogno madžarskom historijskom pra\ru na Dalmaciju. Bosnu I Hrvatsku), slijeva se kao "pustonosna” rijeka u pitome I civilizirane krajeve. i tu "pustonosnu" rljeku treba povratiti u njeno prirodno korito natrag u erne i neprtstupačne planine.”Krleža se potpuno slaže sa ocenom Dimitrija Tucovića da Srbija vodi kolonijalnu politiku prema Arbaniji, jer nastavlja u ovom tonu:"Tako su pisali o Arnautima predratni, liberalnodinastićki ili revo- lucionarnorepubllkanski nastrojeni akademici. lije\'i i desni reak- clonarni ili nacionalno revolucionami ministri, polititari i sveu- kupna št am pa razno\Tsnlh I mnogobrojnih kabineta, i tako se svijesno nm-ijala propaganda o kolonijalističkoj politic!..."

97

Toj propaganda kolonijalne politike i razvijanju mrtnjc prema albanskom stanovništvu pridružio se svojim autoritetom profcsora univerzlteta I budućl predsednlk Srpske akademije nauka dr. Alek- sandar Belić, koji u svom ćlanku "Kosovo" kaže:"1 tako se desilo da je na Kosovu retko selo u kojem nema Amauta. da su u nekome oni ćak u vefini. Ovim amautskim garnizonlma. koji se nisu zadovoljavali samo varošima. nego su silazili u sela. da tu u osnovi, na Izvoru uni&te naše pleme ■ preplavljeno je Koso\’o.Danas Je am autska vojska pobedena. am autska naselja. koja su Cinila sastavni deo njen. povlače se 1 sele se. kao Sto se vojna komora povlafi kada armija odstupa. 1 pored pomirljivosti srpske proklamacije koja daje svlma stanovnirima slobodu IJednakost. ar nautska sc sela sele. jer osećaju svu težinu svojih grehova. Amauti se u neredu povlače."Uvaženi naučnik brine i o budućnosti tog kraja i bodri vladu da bude Sto odlučnija, Jer, misli on: "Pltanje Kosova, koje je u isto vreme I pltanje cele Stare Srbije. nlje u reformama, nlje ni u kakvim palijativnlm merama'.227Medutlm. vellkl knjlževnlk Miroslav Krleža u pomenutom flanku potpuno podržava Tucovića u njegovlm pogledtma na mlgraclje na Balkanu I mere srpske vlade. odlućno tvrdeći:"On je prije svega upro na oenovni fakat mlgraclja na Balkanskom Poluostrvu. naglaslvSl. da razlog tome stoljetnome talasanju treba prije svega potražitl u temcljnlm obllcima bcgovskofcudalnog slstema na Citavom teritoriju osmanlijskog lmperija....Plemena. rase, porijekla. vjerolspovesti. jezlci i dijalekti stoljcćima u tim kotlinama tako su se amalglrall. da je granicu danaSnjeg etnografskog stanja povućl nemogu6e. a rekonstrulratt Je mltralje- zama I yjeSallma na temelju nekih flktivnih stanja od prije mnogo stotina godina bilo bi zloćin ili ludllo."

Ostavljeni od katolika • naseljeni SrbimaIndikativno je za "beogradsku čaršiju". kako Krleža naztva beogradsku štampu I javno mnjenje 1 to. Sto o mlgracljama imaju dva sasvim razllflta merila. zavisno od toga o kome se radi - o Srbima ill Albancima.Naprixner Normalno je da "naSI stofarl Iz planina služe kao neredovne čete u turskoj vojsci I kolonizuju ratom opustosene zemlje srednjeg Podunavlja na sevem sve do pod Budim. a na severozapad do pod Zagreb".*2*Normalno je i sledeće, o ćemu prlfa Jedan istorićar srpske crkve: "No naseljavanje pravoslavnih u Dalmaciji u velikim razmerama nastalo Je u XV veku i docnlje usled najezde Turaka. Tada se vtSIIq157 М И Ј к а '. 15. ok tohar 1912.228 V asa Ćubrllovlć. tk lab ran i ixlonj»ki radovt'. Narod na kjijtga, 1963. *tr. 87.

9в

pomeranje naroda. Hrvatl i katolici uopšte, vodeni katoličkim s\'cstcnicirna. da bl se spasll Turaka. iseliše se na ostrva i u Italiju; u te zapustele zemlje Dalmacije nasell&e se Srbl iz Bosne I Herce- govlne. a u Llku 1 Krbavu sami Turci naseliše Srbe posle 1540 g. Znamo da je u XVI v. osnovana Vojntčka krajina (Senj-Sisak) i da su tamo prcšli uskocl kojih Je bilo Cak 1 u Istrl. Na taj nafln krajem XVI I početkom XVII v. Boka. Dalmacija, Uka i Krbava, ostavljeni od katolika. bejahu naseljeni Srbima. pravoslavnlma".229Medu tim. beogradska slain pa lije su/c zbog posledica tih migracijai u flanku 'Vapaj Stare Stblje~ tuguje: "Posle prve i druge seobe Srbin se u Staroj Srbiji znatno proredlo. Na Iseljene pitome srpske zemlje se spustiše stoearska am autska razuzdana i neobrazovana plemena".230Za drugog jednog istorirara srpske crkve normalno je. medutim. Sto su se Sloveni doselill na ovaj nafin. kako on pod naslovom "Odnos doseljenth Slo\rna prema starosedeoclma" uCl buduće bogoslove:"Sloveni su naseljavall svoja nova staništa na Balkanskom poluostrvu i Istofnlm Alpiina posle teških borbi. razaranja i pljaćke. Usled toga Je veliki deo preostalog starosedelafkog traćkog, illrskogi romanskog stanovnlštva ill emigrirao ili se iz župnih 1 obradenih podrućja povlaćio u planine 1 odavao polunomadskom stočarskom zanimanju....Od neromanizovanih Ilira nisu podlegli slovenizaciji jedino Arbanasi. Oni su se pri najezdl Slovena takode povuklt u planine... all su kasnije potiskivali Slovene Iz 2upnljih predela i postepeno stvorili svoj nacionalnt teritorij".231"Nesposoban" za samostalan život albanski narod Jedini nije podle- gao slovenizaciji, izdržavši ne jednu najezdu!

Žilavost. izdrzljivost i sposobnost albanskog naroda zaprepašćujeTucovlćev drug I saborac Du&an PopoviC pisao Je:"Sirota Albanija. jadan albanski narod. Retko kojoj naciji su pravljene tolike smetnje I težkoće na prvlm koraclma njenog samo- stalnog žlvola I ро|И1Лкоц organizovanja. Albanski narod pokazuje Jednu žilavost. izdržljlvost I sposobnost. koja ćoveka zaprepašćuje. Nije laka stvar izdržati i pretrpeU vaivarsku najezdu tri države u Jedan mah: srpske, crnogorske i grf-ke!"232Socijaldemokratska štampa u Kraljevini Srbiji je jedlna odavala priznanje herolsko) borbi albanskog naroda I u ustanclma protiv Turske I u borbi protiv balkanskih država, Partijskl organ u uvod-229 ilr. Cedomtlj Maijancivrc "Nlonja Srpske Crkve" knj. II Deofp-ad. 1930 s tr 119.230 "Vctcrnjc novostr, 20. arplcm bar 1912.231 dr. Du tan I.] KaW. Istonja Srpske Crkve sa narod nom tstortjom', udJIbcnlk za III

rajtrcd bogoslovijc. Beograd 1967,232 "Borba". I\>lurnc;*cć:nt нрјм Soctyalnc Hrnmkmtfjc, "Prvl m aj 1914". 16. ap ill 1914.

99

niku pod naslovom ’Knipni dogadajr piše: "Amautska revoluclja predslavlja danas centar na koji je upravljena paZnja cele politićke Evrope. Kako prema svemu izgleda autonomija Albanije je na pragu. Najzad jc postignut cilj racli koga se već svakog proleća I leta proliva kiv na teritoriji Albanije i Stare Srbije. Jedna nacija u Turskoj na putu Je da Izvojuje sebi slobodu i ravnopravnost.Amauti su prvi uvkfeli da će se nacijama u Turskoj imperiji popraviti položaj. omogućiti egzistenelja I kulturan razvitak. ako one 11/ mu stvaii u svoje ruke, ako se mase stanovništva poćmi boriti za svoja prava.Amauti su prvi raskinuli sa mladoturskim iluzijama: oni su blago- darećl svojim specljalnim ekonomskim. sooljalnlm. geografskim uslovlma Imali naJvlSe snage i sposobnost! da povedu borbu za nacionalnu autonomiju: oni su tu borbu vodili ne žaleći žrtava nl žlvo- ta prolazeei kroz najužasnlja iskušenja.Cela ova borba nam je simpatična".233Socijaldemokratska štampa pozdravlja uspehe Albanaca I u članku "Uslanak u Albaniji" u kome stoji: "Arnauti su odneli ćitav niz sjaj- nih pobeda. Gde su se god sukobili sa turskom vojskom oni su je tukli. U svima okolnlm zemljaina danas vlada uverenje da Arnauti sigumo mogu i da će pobedili. Ima li tu kakvog drugog Izlaza. nego da mir u roclenoj kući dobiju davanjem Albanlji administralivne samouprave. koja će ubrzati njen kuUurni razvitak?"234U daljem tekstu tog članka list daje \idenje srpske socijaldemokratije u odnosu na pravo Albanije u okviru Turskog carstva:"Mladoturci su se skrhali na jednom od njihovih osnovnih prinripa, koji je mogao fanatizovatl samo ljude sa kasamskim vaspllanjem. To je princlp najstrožljeg državnog centralizma. U iste državne I up- rarae forme, pod Iste vojne I poreske obaveze valja da se uguraju svi delovl carstva. kojl se po stupnju svoje kulture razllkuju za hi- Ijadu godina......Fcdcralizam u organizaciji države. samouprava pojedinih provin- dja. to je Jedna nužnost.”Isti list I u ćlanku "Nesposobnosr ukazuje na znafaj borbe Albanaca za autonomiju u okviru Turske: TJ Turskoj jedan silan revolucionami pokret Amauta lako može povući za so bom 1 os tala plemena. a koji će im. u svakom slućaju revolucionisatl duhove I podići hrabrosf.MsNa pofetku balkanskog rata organ Srpske socijalne demokratije u ćlanku "Albanski problem" predvida:"Srbija i Grćka hofe da pcxlcle Allmniju. Ali pored sve plcmenske i verske pocepanosU Albanci če biti složni I golovi da brane svoju nacionalnu nezavisnost od srpskih I grfklh osvajaCa. ako sc podeli233 Kadiiif kc novine". 13. Jul 1912.23-* Islo. 17. ju l 1912.235 l»to. 24. ju l 1912.

100

teritorija na kojoj oni 2ive u većini. Ne treba mnogo politićke pamcti pa unapred predvtdeti da če i Srbi i Grci imati dosta krvava posla sa nesvojim elementima. ako ostvare svoj plan".136 Tlh dana list je u članku "Sebi ruke Austrijo" pisao:"Mi smo, socijaldemokrati. vrlo Iskrenl i vrlo veliki prijatelji A1 bane/a i mi želimo I ofemo i njihovu slobodu I naclonalnu i politic'ku autonomiju u federaclji balkanskih republika. Mi odlućno ustajemo protiv onog varvar&kog gledlSta da su Albanezi nes- poeobnl da se nacionalno. ekonomski, kultumo i politićki razviju. kao Sto se gnuSamo I onog podlog podmetanja da je ćltav je<lan narod sam-samcit razbojnik. ako u njemu ima lopu/.a. aramija i krvoloka".237Socijaldemokrati na samom poćetku rata predvldaju i rezultate tog "oslobodilačkog" rata u Manku "Oslnlxxlllafikl podvizi". gde stoji: "Naša buržoazija pokušala je da ratu. kojega pod komandom KusijeI u zajednlci s reakclonarnim vladama I dinastijama na Balkanu preduzima, dade obelcžje oslobodilačkog rata. Ona veli: svaka od balkanskih država oće da oslobodi svoju naciju od Turaka!Kadi toga su balkanske kraljevine posligle sporazum u podeli poje- dinlh oblasti.Medutim. u tim oblastlma nijedna naclja nlje kompaktna: stanovništvo jc u njima jedna kaša od nacija. svaki kraj jedno nacionalno šarenllo. gotovo svako selo pravi mozaik od naclja. Ako bude ratnog uspeha šta će biti sa nacionalnlm oslobodenjem? NiSta!...Nacionalno oslobodenje se na teritorijl koja je mozaik nacija ne postiže zavojevanjem, već ledlno na naCln kako je to shvatila Balkanska Socijalna Demokratija...: Jednom punom prlvrednom. kultumom i politićkom zajednicom. u kojoj ne bi vladala nacija nacijom. već u kojoj bi sve nacije bile ramopravne t dobile niogu- ćnost za svoj razvitak.Koliko se pak želi oslobodenja onima u granlcama Turske. najholje se vidi po tome kako postupaju "osloboditeljr' u svojim sopMvenirn zemljama baS onda kada se spremaju da učine ratni pohod za to- božnje oslobadanje u oblastlma Turske...Eto. tak%1 su "oslobodilafki" podvizi satrapa ruskog carizma na Balkanu I tak\'e su perspektlve njlhove "mudrostl" i njihova "patriot Izma".338Podržavajućl borbu albanskog naroda za svoj kultumi razvoj. sool- jaldemokratski organ u ćlanku ”Albanski problem" pise:"Na pozornicu Istorije sve Jafe I Jate Istupali su "sinovl brda I slobode” - Albanci. fije je nacionalno budenje dobilo svoga izraza u zahtevima koje su u poslednjem ustanku istakli. Medu njima stoje: prlznanje albanske azbuke 1 jezlka i davanje samouprave”.239______2:1fi t»lo, 6. novem bar 1912.237 Isto, 2. nuvem ber 1912.238 Isto. 29. September 1912.230 Isto. 6. novem bar 1912.

101

Slobodarska svijest i ponosMiroslav Krlcža je u svom pomenutom tlanku plsao 1 o tom albanskom pokretu za nacionalnu i kultum u slobodu. podržavajući u potpunostl teze Tucovića. On ka?.e:"Dimitrije Tucović je objasnio, da anarhlfno stanjc, u kome žlve sjevema albanska plemena. dolazi prije svega od toga, što su ta izolirana visokoplaninska plemena zaostala za tokom dogadaja nekoliko stoljeća. ne iz svoje takozvane rasne nesposobnostl. nego prosto uslijed prilika u kojima žive.... Nije tome tulnom stanju razlogom nikakva rasna inferiomost. jer Ait>anasi. pošto su se u prvoj generaciji udaljili od plemenske baze. kao iseljenici u civiliziranijim okolinama. prilagoduju se višcm stepenu žlvota mehanlf kl i bez razlike od okollšnih naroda. Pa ipak sc taj divlji arbanaški sjever nije dao nikada podjarmiti i oduvtjekje održavao neku vrstu neodvisnosti spram turskog vojnifkog i ad- ministrativnog stroja, te su zahtjevi Nezavisne Lige. godine lisuću osam stotina sedaindeset os me 1 osamdeset prve. lijepi dokumenti arbanske slobodarske svijesti I ponosa.Tucovlć je osim toga upozorio, na temelju dokumentarnih analiza. kako se Sjever i Jug razlikuju ekonomskl. kako su begovski Jug 1 primoije mnogo razvijenljl I ctviliziranljl. kako arbanska činovnička naslaga. pa arbanski imutak. arbanska Starnpa. publicistika. za- meci političkih partija počinju da dokazuju sve obrise modernog nacionalnog gibanja-.240All "prljava St am pa beogradska” Je upomo vellfala kolonljalnu za- vojevaćku politiku Kraljevine Srbije, obavijajufi je vclom oslobodioca i kulturtregera.__________________________________________240 Izabrana clcla Miroslava Krlc/r u dcact knjltfa. Dcsct krvavlh Rodtna. "Sloboda*.

Beograd. 1977. str. 393-394.

"Politika" Vladimir Dedijer Dimitrije Tucović Dušan Popović Dragiša Lapčević Miodrag J eremić Triša Kaclerović

104

Velikoprodavac patriotizma - "Politika""Politika" Vladislava Ribnlkara Jc I tada svesrdno podržavala vlast I bila najvemiji poslušni podanik, iako jc bila nczavisni list, zva- nlCno.Posle osvajanja Albanije ona pod naslovom "Draćki okrug" ponosno objavljuje:"Vrhovna komanda jc vet obrazovala srpsku oblast, koja nosi naziv Draćki okrug... Arnauti će dobiti sve slobode. i u toj pravoj državnoj slobodi će se oplemeniti. Srbija će izvršiti jedno kultum o delo".*«1Već na samom početku balkanskog rata "Politika" nc samo da svečano i borbeno kreće u boj za oelobodcnje od Turaka. nego daje i dalje, mnogo Sire clljeve. U ćlanku “Srbija I Stara Srbija" ona već 10. oktobra 1912. godine uči narod:"Stara Srbija nije samo klaslfna »фвка zemlja, u kojoj se razvila najjaća slobodna srpska dr/ava. koja je u vreme poslednjih Ne- manjića imala prcvlast na Balkanskom poluostrvu. Ona nije samo kao Bosna ill Dalmaclja srpska zemlja u kojoj se srpski diše I oseea.Svugde jc tu srpsko pleme. koje je i u Srernu, Bačkoj i Banatu, Bosni. Hercegovini i drugim srpskim oblastlma”.Ona se prldružuje i slavlju Srpske pravoslavne crkve i u flanku "S/ava Cara Dušana ' Javlja tz Prlzrena: "Sv. Arhangel Mihailo bloje krsno Ime cara Dušana, pa je sve pohitalo u crkvu... Pred kraj liturgije bilo je blagodarenje. što je naša junačka vojska srpski steg razvila i na obalama Jadranskog mora".242Ona u flanku Naia vojska" likuje zbog uspešnog osvajanja: "Pre mesec dana naSe su trupe preSle granlcu. a danas vet imamo os- vojene dve nove Srbije. dva puta onoliko prostora, koliko iznosi celao tael/bin a tih malobrojnih. all danas vet šlrom sveta proslavljenlhvojnika".*43

Kralj je u svojoj ratnoj proklamaciji postavio kao cilj, zvanifno. oslobadanje srpskih krajeva od Turaka. "Politika" indiskretno razotkriva pozadinu tog pohoda. pa u ćlanku "Na more“ kle i dalje i klikće:"Najzad sc ispunllo ono što je svaki Srbin očekivao. Sile skrivene nanxlne snage. koja Je satrla Turke na Kumanovu. koja Je slomila za svagda besne Amaute na Koso\ai i u Sandžaku - ta će sila proneti sфskog orla i kroz gudure Drima i izneće ga na Jadransko more.More! U toj je rečl ceo strategijski I taktlčkl plan naSlh vojskovoda, u njoj je sva politika na&ih diplomata".244Svega mesec dana pre toga. 18. septembra. Kralj Je obavestlo 1 Ar*41 ’I4)litika- , 16. novem bar 1912.242 Isto, I I . novem bar 1912.243 lato, 12. novem bar 1912.244 Isto, 21 . oktoiHU- 1912.

105

banase: "...svima nosltno slobodu, bratstvo I jednakost...". a "Politika" već slavi Sto Jc vojska "slomlla besne Arnaute." I to "za svagda"!Mržnju prema Albancima "Politika" stalno I sistcmatski seje sa svo- Jih stranica.U flanku "Kroz Kačanlćki klanac " ona sikče: "Arnautin je sav samo zlofln. pomeSan sa podloštu I prevarom".245SledeCeg dana. u ćlanku *!ZaroblJcnlcT Izveštava one. kojl nisu mogli svojim oćima da vide dogadaj:"Zasebnim vozom, koji jc stigao u Beograd. Jutroe Je prevezeno 1068 zarobljenika. Najviše ima Amauta... Amauti fine bedan utisak. Medu njima Ima 1 staraca I dece od 14 godina. Sve što je moglo puSku da nosi diglo se protiv nas.I ako su bedno odeveni i izgladneli. ipak ne mogu kod čoveka da izazovu saZaljenJe. U njihovim otima ima nećeg divljcg. žlvotinjskog. Kad uhvatite pogled zarobljenog Amautina pred vama se namah stvara slika njihovih zk»ćlna. A pred tom slikom nestaje sažaljenje”.24«Tucovlć Je pisao da sc uverlo da Je surovost prema albanskom stanovniStvu od strane srpskih vojnika bila izazvana I plsanjein bcogradske štampe. Da je bio u pravu dokazuje i nastavak tog članka:"Naš svet Je boleCiv, all Ipak za ove zarobljenike nije imao sažaljenja. Njihova zverstva su u tako sve2oJ uspomcni. da Je svaka boletivoet prema njima potpuno iskljućena.Kod hotel 'Londona' sreo sam jutros jednog detaka. Jedva da lma sedam godina. Drži kamen u ruci i gura se. 'Pustl me. ćiča. molim te. da i ja jednom pogodim. Dosta su oni naše gadalil'"247Sutradan u flanku Turska. Amauti I reforme" opet se vraća na taj dogadaj; sada bi - izgleda - tlankopisac hteo da bar malo ubla2i fudovlšnu netovetnost lz prošlog broja. ali ne uspeva. Jer opet bljujeotrov;"Ko je Jute poranio da vidi zarobljene Amaute. koji su dovedeni u Beograd, morao je osetiti, kraj sve od\Tatnosti koju je slika davala. i duboko sažaljenje. Tuga obhrva foveka kad vldl ove ljude - za koje je malo reteno. ako se kaže da su dlvljl - gde Idu kao seoskl pas pred koliina. bosi, goli. unezvereni kao žlvotinje. NJihovo duSevno stanje. izgleda. da po svemu odgovara bedi I jadu njihove spoljašnjosti".24*Za "Politiku" Je kolonijalna politika potpuno opravdana. U tlanku "Na more" ona se ushieuje gaženjem tude zemlje:245 Isto.246 Ulo. 22. oklntiar 1912.247 'sto.248 Isto. 23. oktobar 1912.

106

"Vckovima Zemlja ćeznuše za - Morem. Sećaše se svojeg negdašnjeg bogatstva i slave.More ml priCaše: negda davno mojl plavi talasl ljubljahu skute vaše Zemlje - Izgubljene majke moje. Gde Je ta Zemlja? A zastidena Zemljina deca odgovarahu: Dodoše dlvlja krda varvara i usprtiše se izmedu tebe i majke tvoje.A Zemlja. vekovima gledajući decu svoju zarobljenu kaza: Deco moja. blagoeloveno vreme došlo Je. Tragom svoje krvl podite na More!Deca poslu iak . Herojskom snagom potlsnuše vekovnog dušma- nina. Preko lešina gaze odabrana deca, krće sebi put... Zemlja traži svoje More. Požurimo!Na pomolu mora opojeni pobedama zastadoše. I kliknuše: - majko. vraćamo ti more!"249Miroslav Krleža Imao Je drugaćije mlšljenje:"Pa kad Je pobednicka vojska pala preko albanskih vrletl do Drafa. do LJefta I do Svetog Ivana Medovanskog. granitno Javno mišljenje stvoreno kolonijalistićkom propagandom pozdravtlo je vojnićke us- pjehe u svećanom pobjednićkom raspoloženju'.280Toj kolonljalistifkoj propagandi "Politika" Je posvećivala I svoje "dlrljive" pesme u prozi. koje su ne samo budile patrtotizam, nego, eto. davale lekcije iz istorije...Kao i u flanku "Evropa I Balkan", gde stoji da su Srbl "po cenu svoje krvi. prolivene obilno, stekli svoja pobednićka prava. Uosta- lom, oni su rnogll da traže sa toliko vise prava izlazak na more. Sto Je najveći deo zauzete albanske teritorije pripadao nekada srpskomcarstvu".281Podsetimo se Krleže, koji Je rekao da Je to "historijsko pravo. analogno mad/arskoin historijskom pravu na Dalmaciji, Bosnu i Hr- vatsku".Pod naslovom "Am autskl bandltl" "Politika" preti: "Amauti neće ostati nekaznjeni za svoje ispade i ono Sto oni preduzirnaju ima samo da ubrza smrt države, koju oni hoće da stvore".2*2Njen ćlanak "Drać i Valona" daje odrcscne ruke Srbiji i Crnoj Gori u albanskoj politici: "Ako amautski razbojnici budu i dalje vrsili napade na naše granice i ubarivali agente da bune stanovnlštvo, one će biti prinudene da predu na albansku teritoriju da izvrše misiju. koju Evropa nije mogla da izvršin.2“Istlm duhom praSet Je I tlanak "Ko Jc krlv?" koji odlutno tvrdi: "Moramo da se razratunamo sa banditima. Razrafunavanje ne sme da bude privrcmcno. već tako korenito, da nikada vise nikome ne219 Isto. 4 novem bar 1912.2w Uabraiia dcla MirusLava Krlcjx u tlcnel Imjifln. Deael krvavth Modtna. "Slobocla".

Beograd, s tr . 392.25l T ob ltka" , 28 . dccem bar 1912.2!a l»to. 5. »cplcrnbar 1912.253 Ulo. 7. Septem ber 1912.

107

padne napamct da uznemirava. Srbija ima sama da ocenl kako će to da završi... voded raćuna samo o intcresima svoga naroda".*54Komandanti albanskih ustaničkih Jedinica za "F*olitiku" su samo "razbojnici". Naprimer, rlanak “Vrenje u Albaniji" saopStava: “Isto tako u Valoni je već postignut sporazum izmedu Maćedonske Unu- trašnje Organtzadje I Ise Boljetinea I Bajrama Cura. Jane San- danski - Izaslanlk te organizaclje, prtdobio je oba ova razbojnika za svoje planove".*55U vestlma "Iz Ljume*19* list saopStava. bez ikakvih pojedinosti. da su jedan srpski oficir i "ćuveni razbojnik Riza-bej" vodili neke pre- govore. I to je sve. Da podsetlmo. Tucovlć Je. dajući detaljno taj razgovor naveo red tog "razbojnika" koji ogorfen kaže: VaSl vojnici pljaćkaju i odgone stoku... A za svakog vašcg vojnika vi popalite po nekoliko sela i bacite u oganj I stavite pod nož sve u njemu žlvo, ne šteded ni decu ni žene".257Jedan od saboraca Dimitrija Tucovlća, Jedan od voda srpskih sod- jaldemokrata - Dušan Popović - pisao je u to isto vreme u partij- skom polumesetnom ćasopisu "Borba" o “jednoj smrtno uvredenoj I ranjenoj naciji". optužujući srpske viasti:"Ovih nam Je dana mnogo deklainovano o strategijsklm tafkama prema Albaniji koje treba da obezbede našu teritoriju. Strategijske tačke nesumnjivo nešto znače; ali ma koliko sigurne i strašnc one bile, nikada nas one neće osigurati od gnjeva i osvete jedne smrtno in'redene I ranjene nacije. Dokle god u пабе buržoazlje budu vladali ovak\i varvarski pojmovi: dokle god i najtrezveniji njeni politićari budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbansko pitanje može reSiti Jedino inačem I ognjem. dotle ćemo mi stalno Imati n»o- bilizaciju za mibilizacijom prema zapadnoj granici nove teritorije i fijasko za lljaskom. I sve dotle neće nain pomoći ni strategijske tačke prema Albaniji - a već 1 da ne govorimo o tome što će nam trebati da stalno I dan i noć držimo 'strategijske tafke' unutra u zemlji sa kojih ćemo klatl I unlštavati one stotine hlljada arbanaskJh saplemenika koji žive u našim granicama i koji treba da budu neki vajnl temelj Velike Srblje!"35*Ali "Politika" ne samo da podržava tu politiku. nego ćak na zauzetim teritorijama ni ne vldl albanski narod. U članku "Srpski za- hlevi" ona tvrdl:'Okolnosti su I nastupllo Je vreme da se progovori I o zahtevima Srbije. Njeni su zahtevt Jasnl. opravdani. prlrodnl I odglednl.Srbija je u ovom ratu izvršila svoju dužnost potpuno, onako kako zahtcvaju njene pretenzije. Cela teritoilja. koju Je ona osvojlla, naseljena Je njenlm saplcmenicima: cco narod koji jc ona oslobodila254 l*lo. 13. Septem ber 1912.288 Isto. 6 . acp tem bar 1912.256 Isto. 16. Septem ber 1912.257 S ab ran a dcla D. TucovKa. knj. 7 . "li Jednog granlćnog gam taona ' . s tr . 2 0 9 . "Rad",

Beograd. I9 6 0 .258 'H orba' . 7 . kn j.. 2 . broj.. 16. ok lobar 1913. "Opet fijasko", »tr. 3 7 .

108

raduje sc svoin ujedlnjenju sa Srbijom....Srbija u ovom trenutku ima. dakle. dužnost, da sebi osigura ! mir I budućnost. a najbolja garantija za to jcste podela Albanije izmedu Srblje I GrCke".*59Dok socijaldemokrati s najvećlm užasom i gnušanjcm pišu o fetnlcima I njlhovlm zloćinima 'prljava beogardska stain pa" Ih velifa. Tako "\'cćernje novosti" u flanku Kosovo se sveti" radosno konstatuju: ' Pored stalnog kadra i tri poziva narodne vojske pohltala Je na zbomo mesto i Narodna Odbrana i dobrovoljcl I poslednja odbrana I komite I bombaš I i fetnlcl svake vrste!-2®0A na stranlcama "Politike" čak i književnik Ivo Ćlpiko pise hvalo- speve u ćast tih zlikovaca. U feljtonu "U bolnici", on se odušcvljava I raznc2ujc, trudcći se da to prenese I na fitaoce:"Stajao sam pred krcvctom mladog ćctnlka. Pred ovlm mladlm. teško ranjenim ćetnikom. oscUh se ovdc sitan i ncpotreban. Na moja nalvna pitanja o tetnlcima odgovaraše ljubazno se smešeći...Posmatram sa neklm ćudnim, osobitim zadovoljstvom njegove erne očl I u svom knjlževnom egolzmu pomislih: ovo Je divan tip četnika, intelektualcalPred ovom svetlom pojavom razumedoh I ove naše ćetnike što daju svoje mlade živote za našu zajednićku misao....Osetih duboko u svojoj duii da ovl prvi ranjenicl sobom nose prvo znamenje uskrsnuča piodjarmljene naše braće'.да1U takvoj atmosferi вфвк) socijaldemokrati su se herojski borili za istinu I ta borba Je bila. kako Je rekao Krleža. "smion I poštovanja vrijedan Mn".U svom članku "Opet lijasko" odlučno I argumentovano se borio i Dušan Popo\ić: "Nlje sc. uostalom, mnogo nl fudltl grublm instink- tiina našc seljaćke inasc za čije sc školovanje I civilizovanje ova dr- žava nikada nije brinula; ne treba sc. isto tako, zgranjavatl ni nad uskim i bednim politlckim i duhovnim horizontom naših vojnlh komandanata kojl su vaspltanl da hladnokrvno. zlikovafko ubijanje desetlna I stotina Arbanasa, njihovih ?.ena I njlhove dece smatraju kao neki heroizam junaka Iz tragedijc; ne treba sc mnogo revoltirati ni zbog našeg buržoaskog Javnog mnjenja koje daje moralnu raz- režnicu za sva ova zverstva, koje šta vi<ie lzazlva apetlt za uništavanje Arbanasa i njihovih porodica, jer su predstavnici tog javnog mnjenja ljudl koji se nisu ustezall da. žurnallstićkim kam- panjama I ucenama. razoravaju porodlce svojlh sugradana: ne treba se svemu tome mnogo ćuditi. poSto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj dništvenoj I političkoj visini u Srbiji. i pošto jedan g. Stojan Protlf (Balkanikus). predstavnik demokratsklh Ideja i Sampion engleskog parlamcnta-348 "i'blillka . 9. (Iw cm bar 1912.2C0 л/с^егпЈс novosir. 3. oklohar 1912.261 "Pbh(ika~, 16. novembar 1912.

109

rlzma u Srbiji. ima kuraži da, u obliku objektivne naufne rasprave. dokazuje pred celim svetom kako Arbanasi nemaju prava ni na naclonalnu ni na državnu samostalnost. kako su to bezmalo poluljudi koji nemaju prava da budu tlanovi velike ljudske porodice. pozivajući se za ta svoja 'naućna' tvrdenja na neke evropske avanturiste I pustolove, koji su omrzli Albaniju valjda zato Sto u njoj nisu natšll na kafe-koncerte I engleske klozete iU što Im neki gešeft nije ispao za rukom!"262

Krv naše krvi - SrbinBez potplsa, ali verovatno iz pera nekog od ondašnjih "naufnika", "Politika". u ćlanku Testament Durda Kastrlotlfa" oduzlma albanskom narodu i njegovog najvećegjunaka I pISe:"Proslavljeni Srbin Durde Kastriotir, od Turaka nazvan Skender- beg preminuo je u LjeSu. kuda je bio od^ao da se sa ostalim glavarima srpskim savetuje o tome, kako se može do kraja odoletiTUrcima. Ovo je bilo 1467 godine..."*63"Srbin Skender-beg" Je valjda objaSnJenJe I za sledefe tvrdnje "Po- llilke" o "oslobodllafkoj" a ne zavojevafkoj politic! Srblje: "Srbija Je pošla u rat zbog pristaništa 1 ona ga je dobila. Srbija je tim rezul- tatom potpuno zadovoljna. NJoj tuda obala ne treba".*64 Zalim: "Srbija nije ni vodila rat sa kakvim ambicijama, niti po nekoj im* perljalistitkoj politic!. Ona nije imala ni želju ni nameru da potći- njava sebi druge narode!-266Medutim. Tucović je pisao o “zanosu stvaranja velike Jadranske dr- žave podjarmljivanjcm tudeg naroda".2eeTadašnja "Politika". eto vellfa Skender-bega. Jer Je - "Srbin"... A do kakvlh ćudovišnih. pa i komićnih. zakljućaka može da dovede &o- vinizain, blizak rasizmu, pokazuje I ovih nekoliko primera. Srbima, koji su se raselili do Zagreba, Budima, Dalmacije ltd. beogradska štampa kao nl nauka. ne lepl negatlvne etikete, tak nl u slufaju kad su kao turskl vojnld I kolonisti dolazlll u te nove krajeve. All kad se radl o Albancima. kriteriji su. kao I rećnik, sasvim drugaf ijl.U ćlanku "Iz tudeggnezda" list "I’olitika" se ljuti:Domale d ll alia donosi vatieni proglas osamdeset arbanaških op-

ština u Italiji, u kome se naglaAava da se AlbanIJa mora ostavitl Arbanasima." Iza toga sledi komcntar "Politike". koja je straSno uvredena: "Arbanaški izrodi i mekuSci. koji su se još pre toliko decenija isellll u Italiju da saćuvaju svoju kesu I svoje Aivote. ne brt nun dalje šta će bill s njihovom domovinom. vide tek sada "Jednu vellku ncpravdu"!2*7_________________________________________262 l i o r b a " . 7 . k n ( . , 2 . b r o j . 16 o k t o b a r 1 9 1 3 , »Ur. 3 5 - 3 6 .

2* ® T 4J W U u i” . 1 6 . n a v c m b a r 1 9 1 2 .

264 I s lo . 1 0 . d e c c m h a r 1 9 1 22 65 l a l o . 1 1 . d c c c m h a r 1 9 1 2 .

* * S a b r a n a d c la D . T u r o v t f t i . k n ) . 8 . s i r . 7 9 .

2 67 " P o l I I lk a " . 1 6 . n o v e m b a r 1 9 1 2 .

110

Medutlm. istorifar srpske crkve o seobl pod Ćamojevlćem. kao 1 o uzrocima. pISe ovako:"Austrlja ne bl sreće da zadrtl zauzete krajeve. Veliki vezlr Mustafa Ćuprtlić... u januaru 1690. godine dode na Kosovo. Za srpski narod. a naroćlto za patrijarha Arsenija. nastade užasno stanje. Srbi su bili kompromitovani u pomaganju Austrije. te bi svi Izginuli. Zbog toga se patrijarh Arsenije reši da se skloni ispred Turaka. te pozva vode naroda da podu sa njlm".**Koliko Je nama poznato, niko ni Ćamojevića ni ostale nije do danas nazvao "mekušcima", kojl su "čuvall kese I žlvote”, kojl nisu brinull0 daljoj sudbini napuštcne domovine.Ili ovo. Istog dana u dva beogradska "patriotska" llsta Izasla su dva naptsa oTurcima, ali stavovi su različiti. jer...Ćlanak Propast Turske saopštava: "I. odlazeei. Turci nisu htell da se posrame pred svojim precima od pre pet stotina godina. Oni su. dlvije bežeći. sa Junaćkog megdana. postali junaci nad golom 1 golotrbom rajom...'269Drugi ćlanak "Dža\id-pa&a Srbin ", sa podnaslovom ”Jedno senza- ciono otkrićc ' otkriva: “Sa Džavid-pašom Turska Je Izgublla Jednog od svojih najboljlh vojnika ".Da napomeneino da je taj Džavid-paša bio komandant turske vojske koja je u krvt gušlla uslanak Albanaca JoS pre balkanskog rata.1 njega zbog toga po zJu spomlnje Tucovlć270; a u balkanskom ratu bio Je komandant turske vojske kod Skoplja. u borbi sa Srbima. Ubili su ga njegovi oflciri.Ćlanak nastavlja:"Njegova smrt nas Srbe zanima ne samo sa gledišta što Je on bio jedan od naših najsnažnljlh protivnlka. već I sa tog gledišta. što je on bio krv naše krvl - Srbin. Time se u nekoliko mogu i objasnltl njegovi vellki vojnlfki podvizi u Arnautluku i Maloj Aziji.Džavid paša roden Je u Jednom selu blizu Užica, seljačko je dete. a kršteno mu je Ime Manojlo Vojić. Mlad je stupio u vojsku i doterao je do naredničkog čina.Krupan prestup u vojsci nagnao ga je da beži iz Srbije (1870) i on je svoju karijeru zasnovao u Turskoj. gde Je svojim po&tenim i ener- gičnim radom dostigao i vrhunac"271.Krv nlje voda: pisac flankaje. kao I Džavid-paša, Srbin. pa zato u ovom "nekrologu" komandant okupatorske vojske izvršava "velike podvige”, a sam Je "pošten" I "energićan"... To autor clanka istlfe verovatno zato. Sto su ti ‘Veliki podvizi" izvršeni protiv albansklh ustanlka. Pa mu se oprašta I krupan prestup. I dezerterstvo iz srpske vojske, I prelaz u neprijateljsku vojsku I...2 e i,dr- ČedomiH Mnijanovtć. Istorija srpske crkve. knj. II. s tr . 18. Bcngrari. 1930.2® TVlHika". 20. ok tobar 1912.270 S ab rana tlela D. TiK-ovIra, knj. 8. s tr . 170.271 'V efcm je novoatt". 20. ok tobar 1912.

I l l

U pomenutoj "Istorijt srpske crkve" u glavi 'l ’ećka patrijaršija od 1557-1766" stoji: "... bilo Je mnogo Srba u turskoj vojsci koji su sc lsticali Juna&tvom I zauzlmali visoke položaje u državi".272 u daljem tckstu autor ih pominje i poimcnce: veliki vczirl - Mehmed-paSa Sokolović. pa Rustem-paša, pa Mustafa Ćuprilić, pa - Sinan-paSa. Onaj. koji Je, Iz osvete. spalio moštl sv. Save... Srpska krv. eto. bila jc "izvor" njihovog "junaštva’.

Reakcionama novinarska mafija0 tada&njoj srpskoj. uglavnom beogradskoj. štampi Tucović nije imao nimalo lepo mišljcnje. U ćlanku "Strategijske taćke u Albaniji" on je pisao 1913. godine: “Vladu poma/u 1 guraju u avanture ne- savesni predstavnicl buržoaske štampe, koji su posle svake bitke naSe vojske kupovali po Jedno tuce akclja I kojima prestanak rata prekida ovo patriotsko zanirnanje'.275U Clanku "Albansko pltanje", bavefl sc albanskim ustankoin protiv Turaka. on još 1910. piše o "krvoloćnom plsanju srpske buržoaske štampe, tamošnje kao i ovdašnje", I nastavlja:"1 dokle se srpska šovtnistička štampa bezumno stavlja na stranu režima, mase ostalih narodnostl u Turskoj instinktivno osečaju u sudblnl Arnauta svoju sopstvenu sudblnu''.27'1Te Iste godine u ćlanku "Iz zemlje vešala" on se opet bavi srpskom Stampom i iznosi svoj stav:"U krajnjoj kratkovidnosti I svlreposll naSa Sovlnlstltka Stampa odmah od pofetka naišla Je na trulu dasku da uzdiže vešala I zk>- ćlnstva turskih vlasnika kao neophodno sredstvo za urazumljenje nesnosnih Arnauta.Mi se sa tom štampom ne želimo upuštati u prepirku o arnautskom pokretu 1 njegovim uzrocima, Jer se u nje o tome ne može naćl ni najskromnlja mera poznavanja stvarl, a o kultumom stanju1 te2njama toga naroda govori se obicno napamct”.275Godinu dana kasnljc u flanku "Uloga beogradskog novlnarsfca" on daje opilu occnu: "Bcogradsko novlnarstvo Je i vrlo nevaljalo I vrlo reakcionamo. Bilo ’opoziciono' ili 'neutralno' ono služi vladi... utira put za uvodcnjc reakcije. priprema duhove da lakše prime gušenje slobode... Sto je vlada dobtla ovollko kuraži za pogoršavanje poll- tif klh zakona I za jedno sisteinatsko uvodenje reakcije I brutalnosti državne. Ima sc. u vrlo znatnoj meri blagodarlti bur/oaskorn no\1- narstvu: ono jc bez izuzetka bilo najveći pomagaf vladi...U daljem tekstu on na/.lva tada&nje beogradske novinare "trgovcl Javne refl, novinarskl najamnici, karijcrisU bez savesti i avanturistibez fasti" i članak ovako završava:273 dr. ĆcdomllJ Marjanovtt. Istorija srpske crkve. knj. 11. licoRrad. 1910.275 Sabrana dcla D. Tucovica. knj. 7. *tr. 143.274 Itrto. knj. 3. str. 23S. 236.275 l»lo. Mr 402.

112

"Neka čltaoel obrate pažnju na tu sratnnu ulogu beogradskog novinarstva".276I u Manku "ZakonitostJe naia sm rP 77 on napada tadašnju štampu u Srbijl povodorn sukoba sa radnicima koji je izazvao za vreme prvomajske proslave u Kragujevcu jedan oficir. za koga kaže da je on pored ostalog. rezultat i “provokatorskog pisanja reakclonarne Stampe". Dalje on kaže da je to "reakcionama novinarska таПја" i da “to 'patriotsko' novlnarstvo... dobija jedne izveštaje od svojih re- dovnih izveštača.... a pušta uvodne ćlanke od oflclrskih novlnarskih skribenata u sas\im suprotnom smislu". Za oflcira kojl Je Izazvao taj sukob Tucovlf ka?.e da Je on “Jedan vaspitanik te Stampe i režlma i sistema za kojim ona ćezne'.A sutradan na zboru u Beogradu on u ime svojih drugova izjav-

ljuje:"Nas ne pravl malodušnlm I daleko od toga da nam oduzima prisu- stvo duha napad celokupne buržoaske reakclonarne štampe. Na- protlv. besomučno halakanje buržoaskc reakcionarne Stampe nama samo uleva snagu da se još jače odupremo. kao Jedini kultum i I napredni pokret u našem društvu'.278A o politici vlade mislio Je ovako: “Treba li se na vladina mlroljublva uverenja obaziratl? Ako ima fega kompromitovanog na Balkanu. to su pre svega te zvanlfne tzjave balkanskih vlada. Njihova istinolju- bivost Je dovoljno žlgosana".279Podnaslov tog članka Je "Powmpirena nada o izlasku na Jadransko more ". Zbog te osvajaćke politike on optužuje: "Zrtvovane su stotine 1 hiljadc naših vojnika koji su rasuli svoje kosti po neprlstupafnim vrletlma Arbanije... Kretenizam svojih upravljača srpski narod je platio krvlju I životima svojih najboljih sinova".2eo On optuzuje vladu za zloćin prema sopstvenom narodu i u drugom ćlanku: "Ona Je prošle Jesenl gumula naše trupe kroz Arbaniju. koje su izašlc na Jadransko more prepolovljene".281 U istom članku on direktno op- tužuje predsednlka vlade: "Za Pašlća su, kako Izgleda. nekoliko hiljada ljudskih žrtava sltna stvar..."U izveštaju Glavne partijske uprave, podnesene X kongresu Srpske socijaldemokratske partlje, o fetvornom vojnom savezu balkanskih krafjevlna tz 1912. godine kaže se sledefe:"Ni u Jednoj od dotičnih zemalja. pa ni u Srbiji. nije se ni od jedne bur/.oaske partlje činio prigovor tome savezu i tome cilju. jer su sve one bile Ispunjene zavojevaćkom željom. u\vćanjem teritorlja. pro- širenjem oblasti eksploatacije; one nisu bile inspirisane nikak\im oslobodilaekim pobudama... Sa jednim čudnlm. drskim. neeuvenim urllkom oduževljenja žto (e se zagrabltl Sto vlfie kllometara, svaje276 lato . knj. 4. »It . 492-494.277 Isto. *tr. 498.278 Isto. Mr. 503.279 Isto. knj. 7. str. 136.280 Isto. »tr. 137281 Isto. sir. 142.

113

buržoazija gurala dlvlziju za dlvlzijom na klanice, s radošču pro- prafala svaku vest o novlm hlljadama palih sinova..., s veselošću bacala Citavc armijc da konaćno propadnu u prodlranju кго/ kršnu Arbaniju na Jadransko more, laka srea satirala hiljade ljudi...Taj rat... Je poveden radi zavojevanja i podele terltorija...". Medutim, crkvenoj štampi. naprimcr. to nije važno. Organ sveštenićkog udru- ženja u članku 'Kat za m ir" priprcma narod na podnoSenje novih žrtava: "Svestan da mu valja voditi borbu za oslobodenje još neo- slobodenih delova Б ф в^а. naš narod ima prava da se u miru priprema za buduću borbu".2*2A Tueović preklinje: "... Nacija se vije od svežih rana jednoga strahovitoga narodnoga pokolja... Kome nije dosta klanja i ubijanja? Ko želi novoga "puStanJa krvl"? Ko nije sit "pojezije rata”, koju ističu oni koji rat nisu vldeli? Iz svih silno proredenlh narodnih slojeva dolazi danas samo jedan glas: Poštcdile nam ovo dece što nije još izgi- nulo!"»«Volilika", medutim, likuje i podiže patriotizam naroda. bez obzira

na žrtve. I laže... U članku "Naše trupe na moru'' ona javlja: "Koliko je oduSevljenje I izdržljivost naših vojnika najbolje t\Tdl to. Sto se na celom ovom dugom i opasnom putu javio kao biolcstan samo jedanvojnik".*84I organ svešteničkog udruživanja u pohodu na Albaniju ne vidi ni zavojevanje tude zemlje niti ga bole hiljade palih Srba. žrtvovanlh toj megalomanskoj politici. U ćlanku "Samo za mesec dana ..."on hvali rat: "Na nekoliko mesta održala je naša vojska slavne pobede i dostojno osvetlla Kosovo...Swkolika prostorija od granice Kraljevine Srbije pa do Devdelije. Dojrana, I>erlna 1 reke Skumbe na Jugu. do Jadranskog mora na zapadu... osvojila Je I posela srpska vojska.Do 20. novembra drugi odred vojske prešao Je albanske visove I izbio na more, na Jadransko srpsko more. Malo ima u istoriji voj- nirkih pohoda koji se mogu sravniti sa бфвк1т pohodom preko Albanije na more: tolike je tuda nesavladljive pre pre ke i strahote, muke i nevolje imala da savlada naša vojska i to tako brzo, tako junački.... Cos pod il Bogu našemu hvala na dosadašnjoj pomoći!"2*Tadašnja "patrlotska" beogradska Stain pa nije, izgleda. znala ono o čemu su ogorčeno pisale soclajaldemokratske 'Kadnlćke novine", optužujufl vladu: "Svejcdno je odakie čete pocl na vladine strategijske taćke u Arbaniji, putevl su svi Jednakl. svi vode na onaj svet. Svi su oni i pre ovog poslednjeg rata sa Arbanasima bill zasejanl grobljem srpskih vojnika... Vlada jc novim pohodom za Arbaniju i za strategijske tačke otpočela ovo groblje obnavljatl 1 povefavati...**** 'Vesnik Srpske Crkve". Januar-fcbruar 1913. *lr. 9.*** Sabrana d«Ja D. Tucwica. knj. 7. sir. 136.2 ^ "Pohllka'. 8. novembar 1912.a* 5 “Vc»nik Srpske Crkve*. oktobar-novembar-decemtxar 1912, »tr. 1012.

114

Ona ne sluša glas onog naroda koji godinu dana ratuje, krv lije, ostavlja kosture I zdravlje na bojnom polju i kojeg kod kuće čekaju glad. zima. žalost i pustoš. nego se povodl za glasom buržoazije. kojoj nije nikad dovoljno prostrana 'otadžbina za pljačku' ".28eA ta "otadžbina" je i za erkvu vrlo prostrana... Pomenuti ćianak "Samo za mesec dana..." kategorićki tvrdi: "Srpski narod je otpoćeo i zavrtlo ovu vojnu Jedino u cilju da se oslobodi tiranije turske. On nije pošao da otima nešto od drugoga, nego da ćasno i Junafkl povrati ono što su mu oteli. Bog. u elju se pomoć Srbin uvek nada. pomogao mu Je da dospe do cilja svoga' .287A kao dokaz istinitosti te tvrdnje list precizira: "Danas su u srpskim rukama carski gradovi Prizren i Skoplje I svi ostali mnogoljudnl gradovi predašnje Stare Srbije. Maćedonije i Primorja: Bltolj, Veles. Ohrid. Prilip. lYistina. Novi Pazar, Drač. Elbasan ltd.0 tim novim krajevima Tueović je u članku "Na sudbonosnoj prekrelnlcl" oštro upozoravao na opasnost "od toga da li će u njima glavnu ulogu Igrati soldateska...": on ukazuje da se "već silno oseća težnja pobedonosne soldateske...": on govori o "obesnim pretenzi- jam a militarističkih i dvorskih klika..."; on žali što se "u našoj Javnosti... malo vodi računa o nesrećama I opasnostima koje donosi predominantnost soldateske...".Tucović smatra: "Uredenje novih krajeva nije vlše pitanje koje se tiće samo njih i stanovništva u njima. Ono je mnogo važnije i stoji u tesnoj vezi sa osnovima našega političkoga i državnoga ži\,ota“.A rezultate tog uredanja on vidi ovako: "Zaneti se lovorikama pobeda i iluzijama grube sile. pa bezobzirno se badti na energiCno i brzo sažimanje novlh podanika u pokomo polltlčko I nacionalno roblje apctita i interesa koji su vrlo daleko od potreba sviju nas ukupno - jeste ludost prvog reda.Ne treba se varati. Izuzetne mere i drakonsko uredenje novlh krajeva oležavaju miran kulturni raz\’itak. One, u isto vreme, poja- ćavaju poziciju grupa i klika koje su najviše zala i pakosti zadale patničkom narodu Зф.чкот. One podrivaju temelj onoga u ćemu ieži najveća snaga jednoga naroda: demokratije i kulture. One nas vraćaju nazad 1 tovare nove ogromne žrtve. I ako iko treba da bude na oprezu. to je proletariat, to su siromašne narodne mase koje obično i placaju ceh za sve eksperlmente I postupke vladajućlh krugova".2881 u jednom iz "Arbanskih plsama" on plše: "Onaj amautski pojas što je opasivao staru srpsku granlcu od Mltrovlce prema Vranji već Je bio sliSćen. pri ćemu se naroćlto istakao jedan čovek koji sedi kao poslanik u Narodnoj skupštini! Na Kosovu je zavladala grobna tišina. samo ovde-onde pukne po koja osvetnićka puška koje su. po priznanju koje ml jc jednom prilikom učinio jedan od najvidenijlh 2М6 Sahrarui tlcla D. Tucovlca, knj. 7. str. 143.287 "Vesnik Srpske Crkve". oklobar-novcitibar-dcccmbar 1912. sir. 1013.288 Sabrana dcla D. Tucovlca. knj. 7. »Ir 125-126.

115

okružnlh načelnika u novih krajevima. Izazvane 'netaktićnim' dr- žanjem našlh organa viasti".280Ali ministar prosvete i crkvenih poslova u organu Radikalne stranke "Samoupravt" situaciju i “drakonske mere" objašnjava ovako:"Musllmani. sem vojske. nisu se protivill nl borili protiv srpske vojske I zbog toga nisu ni trpeli od nje. Nesumnjivo se dešavalo da su sami meštani hrišćani hteli da se svete nad muslimanima. Koliko se moglo odmah u poćetku to se suzbijalo i sada već nema ni traga od toga.Jedini izuzetak u tome ćine Amauti. Oni su jednim znatniin delom bili protiv Srba, te su usled toga nastale borbe sa srpskom vojskom. U tim borbama bilo Je što, na žalost, uvek biva u takvim slu- Cajevima. kada se stanovnlštvo s oružjem u ruci odupre pobednoj vojsci. Amauti su se toliko zaboravili da su pucali na vojnike posle svoje predaje: to su radili ne samo iz šume. no i iz kuča u samim varoSima. Na taj su naCin mnoge stotlne srpskih vojnika pale. Naravno da to nije moglo proći bez kazne. koja Je bila nemila i samim onima, koji su je morali vršiti. Te su pojave prestale i svet se vrafa redovnom žlvotu, tako da na celom prostoru od Rudog (Bosna) do Gumendže i Kavaje vlada red 1 jednakost celome sta- novništvu.Srbija. koja je umela to stanje da stvori za nekoliko nedelja. umećei rešltl pltanje o svojim novim muslimanskim gradaniina na nafln. kojl će njima ćlniti zadovoljstvo, a nama Cast”.230O tom "zadovoljstvu” i "Casti" svedoći i članak "Kroz Kačanićku klisuru" u kome se u "Politid" opisuje trag kojije za sobom ostavila Jedna od kaznenlh ekspediclja srpske vojske. a Sto taj list smatra za sasvim opravdano, jer piše:"Ujutro kad je svanulo na mestu gde je na nof ranije bio Ferizović ležalo je ogromno zgarlšte. Ferizovlća Je nestalo: on sada samo na kart! postoji.Svoje izdajstvo Amauti su skupo platill".291A kad je strana štampa poćela da donosl izveštaje svojih doplsnlkao zverstvima vojske u novim krajevima. beogradska štampa je sw to proglašavala za laž. PaSićeva "Samouprava" u Clanku ”PrlJatelJ- s tm susedske štampe" povodom. kako ona navodi. "skandaloznlh nelstlna 'Rcichsposta' o pokolju koji su Srbi tobož izvršili nad Arnautima " se kune: ' 8ф&ка vojska nikoga nije dirnula kad Je došla u te krajcve ko god se odazvao pozlvu viasti I predao oružje. All su pojedini Arnauti. posle predaje. podlo i na prevaran naćin pucali na srpsku vojsku. Takav je slućaj bio u Ferizovlću. gde je žrtva toga nevaljaljstva arnautskoga bio 8фБк1 oficlr Amar I Još dosta srpskih vojnika. Oni su se branili I to Je sve".292Tako o Ferizovlću jednako pišu vladin list i. naravno. "Politika".289 Isto. s i r . 163.290 "Samouprava". 13. novembar 1912.201 "1’oJitJkii". 21. oktobar 1912.292 Samouprava''. 13. novcmliar 1912.

l i e

All socijaldemokratska štampa kaže drugo. U ćlanku "U Ferlzoviću" potpisanom sa "Putnik" stoji:"Kada je u Ferizoviču ubijen rezervni konjički porućnik Samuil Amar. buržoaska Je štampa sva dreknula na lukavstvo i divljaštvo Amauta. Medutim. niko se nije hteo zapltati koliko su pljaćkl I silo- vanja te noćl izvTšili vojnici Amarovog odrcda. Niko nije hteo reći da Je Amar platio grehove svojih vojnika i muke i bezčašće am autskih porodica. Ko želi da se o tome uverl neka Intlmno razgovara sa meštanlma Ferizovića. i to ne samo Arnautima. vet i sa Srbima. Nisu li prema tome Arnauti 'neradnici' i zlikovci' samo zbog toga što kao narod, Istina primltlvan I slrov, 1 za žlvot sposoban, neće da trpe a da ne protestuju".293"Politika" Je svesrdno podržala vladlnu "Samoupravu" I u napadlma

na austrijsku štampu zbog "laži". Ćlanak "Zveroii" kategorički tvrdi:"U austrijskoj štampi ponovo se javljaju najljući glaso\1 o "zverstvima" koje su poćinile srpske trupe za \т е т е svojih nastupanja ka Bitolju I onda dalje ka morskoj oball. IzmišlJava se bez ikakvog stlda. samo da bl se pokazalo kako smo ml dlvljaci I kako smo prosto uniStlli am autskl 2ivalj u okuplranlm oblastlma".*94O potkupljivosti beogradske Stampe "Radničke novine" su u elanku "Jedan dokumcnat " obelodanlle: "Komisija koja iz\rida zloupotrebe u

Oficlrskoj zadruzl utvrdlla Je: da su za vreme štrajka krojaćkoga u njezinom preduzeću ćinjeni izdatci iz kase Oficirske zadruge da po- jcdlni llsto\1 pišu protiv štrajka.U knjizi troškova 2. str. 30 od 11. aprila 1905 zapisano je d a je na ta cllj Izdato "Polilicr 400. "Bcograskim novinama" 400, "Većernjim novoslima" 320 dinara..."Mitika" Još žlvt. Živl I napreduje. Ona Je danas najuglednijl I naj- moćniji organ naše buržoaske javnosti. Ona je ćuvar javnog morala. Ona je velikoprodavac monopolisanoga artikla što se zove patriotlzam. Ona vaspltava i prlprema danafinje generadje za velike ideale budućnostl.Zbilja je to retka sreća kad se naide na ovrakav Jedan podatak. Ml smo stalno ukazivali prstom na korupciju buržoaske štampe; mi danas Imamo u rukama i jedan nesumnjiv. otipljiv dokaz za to.Za eiglo nekoliko stotina dinara redaktorl "Politike" se nisu zatezall da svlma snagama rade na upropašćivanju jednoga štrajka".2u6Takva jc bila. eto. "Politika" na samom svom poćetku...Taj "velikoprodavac patriotizma" u članku "Borbe s Arnautima " ljutito se bunio: "Rctko se kad čak i u austrijskoj štampl moglo da nade toliko laži i tollko s planom udeSenlh Izml&ljotlna, kao što toga sada ima u bečkoj štampi. koje se odnose na situaciju u Albaniji i arnautske napade na srpsku teritoriju. Austrijska vlada preko svo-290 "Kadnk'ke novine". 13. novembar 1912. 2iM "Politika". 23 . novembar 1912.

"Radiilćke im ln e " , 1. aprfl 1914.

117

Jlh listova veil kako Je Srbija kriva! Srbija je. veli ona. zabranila Arnautima dolazak na tržišta u Prizrenu. Dakovlcl i ostalim rnestima. koje Jc jadniin Arnautima zagrablla" i time lh osudlla na smrt od gladi! I kako se koji Arnautin uputi na tr/ištc u tim mcstiina. srpska vojska ga presretne i ubije. Po njenim tvrdenjima вфвка vojska sada niSta drugo ne radi. nego Ide u lav na ljude".296A saopštavajući svojim čitaocima da su вфвке trupe morale da se na zahtjev velikih sila povuku Iz Albanije. "Politika~ u članku "Naše trupe napustlla Albaniju” dosledno piše "istinu” i tvrdi: "Naše trupe ostavile su u Albaniji najlep$e uspomene... Austrijski I talijanskl agenti koriste se sada odlaskom naših trupa iz Albanije i bune Ar- naute. kojima вф$ка vojska nlje nlkakvu štetu 1 pakost ućlnlla".297"'Radnićke novine" su 1. maja 1914. ovako formulisale svoje mi- šljenje:"Ove izveštaje donosi... Politika'. organ naših šovmista i provokatora”.

Obračun s pozivom na istorizamZamjesTičku politiku Srbije prema Albaniji spominje i Dedijer u knjizi "Novi prilozi za biograllju - J. Broz Tito" gde kaže: "Preten- zijama velikih sila prema Albaniji. početkom dvadesetog veka. pridružlle su se Srbija. Grčka i Bugarska. U aneksu tajnog ugovora Izmedu Bugarske i Srbije. zaključenog 29. februara 1912. godine. postavljena Je osnova I za podelu Albanije: Srbija severne delove, a Bugarska neke južne delove. Time je dato Izraza želji srpske bur- žoazlje za izlaskom na more ...Ove zavojevarke težnje velikosrpske buržoazlje oštro je osudio vod naprednog radničkog pokreta u Srblji Dimitrije Tucović.Svoje pljačkaške namere prema Albaniji теИковфзка buržoazija sprovela je u delo i uputila je krajem 1912. godine Primorski kor- pus. koji je okuplrao sve seveme delove ove zemlje tzuzev Skadra. Na konferenciji u Londonu. 30. maja 1913. godine. Austrija i Itali- Ja. da bi suzbile uticaj earske Kusije. koji je ova vršila preko Srbije. uspele su da konferenclja potvrdl stvaranje nezavlsne Albanske drtave pod protektoratom velikih sila. koja je već bila proglašena u Valoni. 28. novcmbra 1912. godine. Medutim. уеИковфзка bur- žoazija nije htela da napusti svoj plan I 1. Juna 1913. godine Pašlć I Venlzelos sklopili su sporazum o podeli Albanije. Sav sevemi delo Albanije do rcke Skumbine pripao bi Srbiji. a južni delo Grčkoj. Pod pritiskom Austrije. Srbija Je konačno morala da evakulfie AlbanijuO genocidu srpske vojske nad albansklm stanovanl&tvom Dedijer ništa ne govori!296 "Politika". 9 . Septem ber 1913.297 Isto. 7. Septem ber 1913.298 Vladimir Dedijer, Novi prtiu /i za btofpafiju J . Brojea H u , lom 2 .. s ir . 888-889.

U b u m lja M ladoet. 1981.

118

0 pravilnom stavu Srpske socijaldcmokratskc stranke u knjlzl "Istorija srpskog naroda" piše: "SSDS je osudila anekslonlstlfke težnje Srbije prema Makedoniji, a posebno osvajačke težnje u Albaniji. Ncposredno pred svetskl rat pojavila se knjiga Dimitrija Tu- covića o albanskom pitanju, koja se ne samo obracunala sa izvitoperenim pisanjem nacionalistićke Stampe u Srbijl o albanskoj narodnostl. nego Je bila i studija iz oblasti razvoja albanskog naroda. Umesto trvenja i širenja rnržnje medu srpskim i albanskim narodom, zahtevani su uzajamno poStovanJe. ravnopravnost. po- dizanje kulture i napredak oba naroda zajedno. Tucović se s po- sebnim uspehom obračunao s nacionalistickim pozivom na istorizam. poredeti srpske zahteve na Kosovu s madarskim zahtevima u Vojvodini”.29®Tucović je rekao: "Pohod na Arbaniju. to je zloćin prema principu nacionalnosti. Ovom principu radlkalna vlada Je dala lice I naličje: jer kad Austrija davi Srbe u Ugarskoj i Bosni, to je zloćin prema modemom shvatanju principa nacionalizma, a kad Srbija pokuša da proždere Albaniju, to nlje niSta nemoralno!"300Naclonallzam. Istortzam I mitovi bill mu su potpuno strani. U referatu "Posle ratova" on upozorava: "Zbog toga Iinamo razloga da spasavamo narod od šovinističkog nacionalnog propagiranja i da njlme ne ovladuje nacionalna jeres".1 protest uje protiv besmislenog prollvanja srpske krvi u osvajanju tude teritorije:'Mi posle ovlh dogadaja ima mo dosta materijala za borbu. Ml smo doživeli da sa lozinkom nacionalnog oslobodenja ostavimo hiljade ljudi onde gde i nema Srblna".301UoCI balkanskih ratova. pozivajuči na stvaranje na Balkanu jedne polttičke celine, on podviačl da ne treba vodltl raćuna o tome "u kojoj Je oblastl pre nekoliko vekova kojl vladar vladao".302Kao srpski oflclr on Je 1913 stigao do Kosova. Posle 524-godlšnJeg istorijskog perioda, koji je protekao od Kosovske bitke. u kome su se na celom Balkanu 1 Evropi uopšte dogodile mnoge i mnoge promene... I u Jednom Iz arbanskih plsama on oeeća: "... oenovni uzrok svih nezgoda ... Ie2i u tome Sto smo uSli u tudu zemlju”.300On Kosovo smatra za sevemu Albaniju I u "Srbijl I Arbaniji" piše: "U toku jednoga do d \a meseca cela sevema Arbanija sa glavnim mestima Skadrom. lYizrenom. Dakovicom. Peći 1 Prištlnom bila Je oćišćena od turske v iasti..."^Svoje isto videnje o "sevemoj Arbaniji" on daje još na jednom mestu u tom radu; na samom početku:______________________________2au lslort)a srfnkoe rvirotl«. ibcsla кпЈ|Цл. p n i tom. Beograd. 1983. »tr. 206.300 Sabrana dcla D. Tucovtća. knj. 8. atr. 167.301 Isto. str. 126.3tH Isto. knj. 6. s tr . 517.300 l*lo. knj. 7. str. 203.304 Isto, knj. 8. sir. 48.

119

"Prodiranjem na Istok arbanskl elemenat se ne samo Jako izmešao sa srpskim naseljem. već Je gotovo potpuno ovladao u nekim oblastima. kao što su Metohija I Peć. u kojima Je do pre nekoliko vekova bik> politif ko I crkveno srediSte srpskoga naroda pod Turcima. Na- Jlepšl spomenici srpske srednjevekovne kulture nalaze se danas u sredini skoro iskljućlvo arbanskoga naroda. A ta me Savina 2ivih ljudl I starih spomenika koja Je pri ogranićenju Arbanije prema Srblji dala toliko posla I-ondonskoJ konferenrljl, postala Je ukrštanjem dva pravca kultumoga 1 narodnoga kretanja: prvl. stariji. za vreme trgovinskih veza srednjevekovne srpske države sa Jadranskim morem, lzaztvao je prodlranje srpskoga naroda ka Primoiju, 1 mrtvi spomenici toga prodiranja nalaze se po celoj sevemoj Arbaniji: drugi. noviji, nastao je kao posledica povlačenja srpskoga naroda severoistoćno. dublje u unutrašnjost i bliže sevemoj granici. Stopu u stopu za tim povlaCenJem nastupaoje arbanskl elemenat".305Ta dva pravca kretanja srpskog naroda u srednjem veku i te stare spomenlke kulture on spomlnje I u odeljku “Jadransko more I Balkan " I kaže:"Za trgovafkim 1 privrednlm vezama išle su I polltlfke težnje... I laiku se namece zaključak da je u ono vreme Jadransko more bilo gra\itaeiona taćka ne samo trgovinskoga ver i politićkoga živola srpskoga naroda.... Ali svi napori вфвкШ srednjevekovnih gospodara da se utvrde na Jadranskom moru ostali su bezuspešnl...... Promena saobraćajnog pravca na poluostrvu pomerila je centar politlfkog Zlvota srpskog naroda na sever. Njegove trgovačke veze sa Jadranskitn morem bile su... potpuno presećene. Sa tim Je prese- teno i kultumo uticanje i nacionalno prodiranje u primorske oblasti. Namesto toga javlja se obm ut proces: вфвк! elemenat se povlafl severoistotno, dublje u unulrašnjost i bliže sevemoj granici. ostavljajućl u starim krajevima stare srpske spomenlke u sredini iskljućivo ili pretežno arbanskoga naroda".306

Treba spasavati ugled sфskog narodaKrleža je u svom ćlanku "Knjiga Dimitrija Tucovića" ocenio: "Danas, jedanaest godina pošto Je napisana. knjiga Dimitrija Tucoviča o Albaniji nije od svoje aktuelnosti izgubila nl slova".307A Tucovićev saborac Du&an Popovlć Je svoj Clanak "Jedna nova knjiga’, naplsan povodom izlaska 1914. godine "Srblje i Arbanije", završio ovim mišljenjem:"Ja bih na kraju. istakao i Jednu svoju želju. Korisno bl bilo, potrebno bl bilo da drug Tucović izide sa ovim svojim idejama i pred cvropsku javnost.___________________________________________305 Isto. s tr . 24.306 lato . s tr . 73.307 Izabrana djela Miroslava Krlcxc u desct knjiga. Deset krvavih godina. "Sloboda*.

Beograd. 1977.

120

To bl bilo korisno Iz dva razloga. Evropska Socijalna Demokratija nedovoljno je i nepravilno obaveštena o arbanskom pitanju. U jednom delu njene Javnostl Izblja neki površan sentimentalizam prema Arbaniji, sentimentalizam koji su austrijski vlasnici l/.azvall kod evropskog sveta radi svojih praktićnih i nimalo sentlmentalnih ciljeva; u drugom delu. kao reakeija na takvo držanje, javljaju se Ideje koje su takode neopravdana krajnost. U uvodnom elanku Neue Zeit-a (broj 20. od 13. febmara i9 14). naufnog organa nemafke Socijalne Demokratije. drug Herman Vendel. naprimer, koji stoji na gledištu da su ovi dogadaj I na Balkanu jedna vrsta krupne Kevolu- cije. izvlatl 1 suviSe hitro konsekvenclje Iz toga gledlsta pa dokazuje da Socijalna Demokratija ne može imati simpatija prema onim narodima koji u takvim momentima igraju kontra-revolucionarnu ulogu 1 pozivajući se na Marksa 1 Engelsa, ko|i su u Neue Kheinise- he Zeitung pisali kako su Gali u Škotskoj. Bretonci u FrancuskoJ. Basci u Spaniji bili stalno kontrarevolucionarna plemena, Vendel dodaje da tu ulogu otprilike igraju i Arbanasi na Balkanu. Ja oda- jem priznanje veStlnl sa kojom drug Vendel argument lie svoje tvr- denje i njegovim sjajnim stilističkim osovinama koje ga sve vise ćine jednim od najboljih publicista i literata u Partiji; ali ja to njegovo mlSlJenJe. u pogledu na Arbanase. ne blh mogao podeliti: i meni se ćini da bi jedna ovakva studija kao Sto je TucoviCeva, zasnovana na poznavanju fakata i na neposrednom poznavanju stvari, poslužila vrlo korisno za pravilnu orijentaclju Internacionale u ovom pitanju".308Za DuSana Popovića. kao i za Tucovića, postoji joS neSto Sto ga kao Srblna boli - narušeni ugled srpskog naroda pred svetom zbog politike vlade i kralja. On nastavlja:"I još bi jedan. isto toliko važan razlog po mom mišljenju trebalo da pokrene druga Tucovlca da sa ovom stvari izade pred evropsku javnost. On Je u ovome: nije u pitanju samo protest srpskog proletarijata protiv albanske politike naše bur/.oazije. treba spasavati i ugled srpskog naroda pred kulturnim i dcmokratskim evropskim svetom, ugled kome su Balkanikus I dr. Vladan naneli te/.ak udar. izlazeći sa svojim broSurama pred evropski javnost. Ta njihova var- varska teorija o Arbanasima veran je rcfleks. taćno je ogledalo pred Evropom one varvarske prakse, koju Je naSa vojska razvljala u Arbaniji. I ne treba sad dopustitl da taj neobaveSteni svet stoji pod utiskom da su Ijudožderske teorije Balkanikusove i Vladanove izraz mišljenja i osečanja celog srpskog naroda. Treba dokazat! da u Srbijl ima sveta. lma dosta sveta, kojl misli suprotno njima. i da na čelu toga svega stoji proletariat, stoji Socijalna Dcmokratija'\-'«» DuSan Popovif Je oStro napadao i razobličavao tu "varv’arsku praksu, koju je naša vojska raz\1Jala u Arbaniji". U ćlanku Opet fijasko ' :,,° on ka/.e:308 "Uortw”, 16. februar 1914. str. 130-131.300 |ato.310 Isto. 16. oktobar 1913, sir. 33-37.

121

"I druga se arbanska ekspedlcija završila polpunim slomom вфвке vlade. Austro-Ugarska Je 5. oktobra uputlla ultimatum Srblji kojlm joj nareduje da sve svoje trupe povuće. najdalje u roku od osam dana. sa teritorije autonomne Albanije. Zapanjena. zaprepasoena tim neofekivanlm korakom austrijske diplomatije. srpska Je vlada poslušno izjavila da će odmah postupiti po naredbi; i tako. dok nam sused stoji sa uzdlgnutom pesnicom iznad glave. naše trupe koje su utaludno trošile toliku krv oko stragegljskih tafaka, povlace se brzo i posramljeno odakle su i došle. Mi se drukčijem zavrSetku nismo ni nadali".Tucovtć Je u "Srblji I Arbaniji" pisao: "Svojom zavojevačkom poll- tikom Srbija, Grčka i Cma Cora nisu uspele da Arbaniju podele, ali su uspele daje smanje i oeerupaju".311Du&an Popović u tom svom ćlanku daje zatim analizu opšte medunarodne situacije u Evropi u to vreme i analizu politike Aus- tro-Ugarske. kao i stav soeijaldemokrata po tom pitanju. I nastavlja:"Ipak. sam po sebi, ovaj je ultimatum interesanlan i karakter- istican. Mi smo znali da ćc Austrija. zaJedno sa Italljom. energiCno štititi svoje pretenzlje na Albaniju. Ali tako odlućan korak. pretnju ratom... nismo očekivali... Zašto je bečka vlada učinila tako grub pokret?"...... I sam daje odgovor. Jasan, argumentovan."Sve su pretpostavke mogućne i nesumnjlvo da svaka bar donekle predstavlja jedan deo motiva... pri donošenju... odluke. Ali se nama Cini da tu ima Još Jedna stvar po sredi. Ml mlsllmo da Je odluka u austro ugarskome ultlmatumu ubrzana. ako ne I izazvana, varvarsklm držanjem naše vlade I naše vojne komande prema narodu u Arbaniji. Podatei o radu зфвке vojske u pobunjenim krajevima. koji su nam saopšteni sa pouzdanih strana. užasni su. čak i kad se od njih odbije vise nego li nužan procenat. Tamo se pljafka. ara, pali. razorava. kolje. uništava sve u klici. Turgut-Šefket paša morale da prebledi od zavisti pred pukovnikom Damnjanom Popo- vićein. 1 dok priberemo vise fakala i dokaza mi ćemo po\’esti naj- bezobzimiju kampanju protiv ove politike koja opravdanu težnju srpskoga naroda za ekonomskom emancipacljom degradira na stu- panj Jedne odvratne hunske najezde. I ne treba se onda iz- nenadivati što Austrija. kojoj Je stalo do albanskoga naroda ne zbog Albanije već zbog sebe. ultimatumom ćinl kraj ovom munjevitom i besomućnom uništavanju jedne nacije!"31*

"Divlji" Arnauti i naši "kulturtregeri"O teškom položaju albanskog stanovništva. koje je po odluci Lon- donskog mirovnog ugovora od 30. maja 1913. godine ostalo na Kosovu u granicama Kraljevine Srblje. "Radnlćke no\ine" su u311 S ab ran a dcla D. Tucovtća. knj. 8 . a ir. 60.3,2 Barba". 16. oktobar 1913. sir. 33-37.

122

ćlanku "Šta ćemo s Arnautima?~ I optu2tvak I predvldale: "Vladi Je dobro poznat fakl da Arnauti u novim krajevima tako reći pro- padaju od gladi. da zemljišta obradenog imaju veoma malo. jeđva da se Ishrane. a da se i ne govori da oni mogu sa toga zemlJISta plaćati sve državne poreze. Njlhova stoka Je krtljava I svedena na veoma mall broj.Hi je bolje da vlada ima svake godine po dve tri pobune ili je bolje ovo drugo: da vlada Amaute prtvredno ojafa. da Im omogućl obra- du Sto viSe ziratne zemlje i pomogne u odgajivanju Sto viSe i Sto bolje stoke, da ih veže za zamlju u novim krajevima kako bi mogli osetiti razliku Izmedu toga života i onoga života u Albaniji. kamo ih zovu njlhova braća? Ako Im za to treba datl poljoprlvrednlh alata. priplodne stoke, sadnica. dajte! Sve je to mnogo bolje. mnogo vise i u interesu jedne buržoaske vlade.Druga je strana problema da vlada najzad uvidi da je prolivanje krvi najmanje sposobno sredstvo da zaplaši Amaute i da uvede red. Nama. najzad i ne treba red u JednoJ pustoj zemlji u kojoj neće bltl nlkoga. A Ima 11 prava srpska vlada da opustoSi tu zemlju i da po- blje I otera te stanovnike?Ostaje Jedlno da se u tim krajevima izmeni režim i da dode režim koji će znati i za prava toga stanovnlštva, koje je. sudbom. potpalo pod našu vlast. Mesto polieijskog I vojnog režlma. mesto kundaka. tesaka - gradanski sudovi i Ustav. To je jedini lek".3'3Dok su se Pašlć I ostali pozlvall na Istorijsko pravo. socijalna demokratija Srbije smatra, eto, daje to albansko stanovništvo potpalo po srpsku vlast - sudbom...O pravom stanju stvari u tim krajevim govori I članak "U Ferizo- vlću", sa podnaslovom "Pismo s puta", u kome autor. potpisan sa "Putnlk" IzveStava:"Ćltajućl burtoasku Stampu, koja kao u jedan glas i po naročitom uputstvu piše o Arnautima. kao narodu neradnom I plJatkaSkom. narodu koji Je nauflo da žlvl od tudeg znoja. ćovek se mora prosto zgranutl od fuda kad lifno dode u dodir sa tim svetom i prode mesta u kojima oni žtve, I uverl se da Je sve ono Sto naša buržoaska štampa za Amaute kao naciju govori. d a je sve to la2, a obmuto da Je istina.Ličnim proveravanjem došao sam do zakljućaka:1. Amauti su radan narod. Da se o ovo me uverim trebao sam samo proputovati. ma i vozom, kroz Kačanlčku kllsuru 1 videtl moderan put koji Je preko klisure, kroz stene prosečen i kojl je rukom toga 'divljačkoga' naroda izraden. Oslm toga trebao sam vldeU svako parće zemlje. gde nlje krš I stena. I ako u brdu. lepo izorano i zase- Jano. Od železnićke stanice Vučji Do' pa preko Kafanlka do Fert- zovića cela okolina naseljena Je mahom arnautskom nacijom 1 nigde. apsolutno nigde. ne vldeh pustog I neobradenog zemljišta. Sta3,3 RadiUCkc novine". 29. mart 1914.

123

više. u ravnim terenlma njive su tako vrzane refnim I potoćnim otocima, naročlto olucima provedenim i prcko njtva izukršlanim. da je Izvedeno lstlna prlmlUvno, all vrlo dobro navodnjavanje zemljišta. tako da 1 pri najdužoj oskudici klšc, uscvi imaju dovoljno vlage.2. Arnauti u ovom delu Kosova su i poSten narod. Da Je ovo Istina dokaz su desetine ogromno bogatih Srba trgovaca, koji su i za vreme turske uprave držali eelu pijacu Feri/o\ića u svojim rukama. Ferizović Je trgovatki centar u kome se stiće sav uvoz i izvoz Prizrena, Giljana i Dakovice I pri svem tom sem troice Amauta katolika. ostali su trgovci sami Srbi. Kad bi Amauti bili onaki za kakve ih opisuje naSa burtoaska Stampa. ne bl se nijedan Srbin trgovac mogao održali. a najmanje bi Srbi mogli imati pijacu cele trgo- vine u svojim rukama. Ovo Još i naročlto s obzirom na to. Sto u celoj ovoj okolini žive mahom Amauti.3. Da Amauti nisu plJafkaSi najbolji je dokaz pobuna Arnauta i njlhovo zauzeće Skoplja, kad nikom nije falila ne samo glava ili pramcn kose sa glave. već nijedna lepinja sa ćepenka.U onoj pobuni po pričanju skopljanaca bilo je i siromašnih. pa i bosih Arnauta. ali nijedan od njih nikom ništa nije oteo ili re- kvizlcijom' uzeo.Medutim. dolaskom naSe vojske i naSIh viasti stvari stoje. ali na našu Stetu, mnogo gore.1. Dok su pod turskom upravom Srbi mogli slobodno razvijati svoju trgovinu i svoje espape prodavati Turcima i Arnautima za njlhove zlatne lire, dotle su naSe vojne viasti rekvizicijom'. koja se nikada platili nece. oduzimali od Amauta sve Sto se uzeti moglo. žito, kukuruz. stoku. jednom red sve Sto su im u polju i na domu za- tekli.2. Dok Je po<l Turcima i kod kmetova Amauta svaki Srbin mogao u opStini i srezu svrSiti svaki svoj posao za najviše 20 groša. dotle danas ne maze Arnautin ni ući u opstinu ili srez bez zlatne medžedlje. Kako Je poSten rad naSIh viasti najbolji Je dokaz bogat- stvo Marka Despotovića, kmeta opStinskoga. koji Je za godinu i po dana. na 'pošten' način. stekao vise imanja nego Sto ga ima i jedan Arnautin u Ferizoviću.3. Dok su Srbi plaćall Turcima na ime poreze desetlnu od svega berićeta. dotle danas Amauti plaćaju može se rrti polovinu. ne od berićeta vet od celokupnog svog imanja. Daje ovo istina najbolji je dokaz poreza razrezana na selo Stari Kačanik. kod Ferizovića, u kome nijedan seljak ne plaća manje od 100 dinara. I ako u ovom selu ima veliki broj porodlca koje van kuće i okućnice ništa drugo nemaju I koje se sa nadnićenjem izdržavju. ipak nema ni jedne ku6e, oslobodene od poreze. Pa zar Je onda neko Cudo Sto mnoge porodice prodaju svoja Imanja za 200-3000 dinara i begaju sa svoga ognJISta.4. Ma da sam I sam mogao verovati da su današnje mestimićne

124

pobune Amauta rezultat neogranićene pljaćke i nasilja. koje nad njlm vrše našl kulturtregerT. Ipak sam se iznenadio kada ml je to u vozu potvrdio i jedan porufnik 18 puka ovim ref lma:Ne prode nl po nedelju dana. a da nam opštlnska vlast Iz am autskih srezova ne pošalje raport: Amauti se pobuntli. pošaljite Jedan odred vojske'. Odemo sa fetom 111 dve pešadije i sa 2-3 topa u dotl- ćno selo, all tamo sve mlrno. Pozovemo po nekoliko Amauta I oni nam od prilike ovako kažu: Bilo je nekog pucanja iz te i te kuće. All ukućanl su pucali na neke pandure i šumare, što su htell da siluju žene.' Zapitamo li: pa gde su U što su pucali, odgovaraju nam: Pobegll su u šumu. a kod kuće su samo deca i žene ostale'. Odemo u dotične kuće i tar no se uvrrimo u islinitost am autskih žalbl '.Autor na kraju ćlanka zaključuje: "Neka se Arnautima i svima gra- danima nove Srbije dade jedan pošten ustavno demokratski režim, neka tm se dade puna opštlnska samouprava I sloboda kretanja I prlvrede, neka se ne globe raznlm proplsnim I neproplsntm tak- sama; neka im se zagarantuje fast doma i lićna i imovna bez- bednost od današnjih zvanicnih l nezvanićnih državnih l opštinskih čuvara reda, rada i zakonitosti. pa će se ubrzo uveriti ceo svet da su današnji 'dlvljl' Arnauti mnogo po&tenljl I kultumlji od svojih osvajaća I kulturtrcgera\3M

Dva ncsrećna narodaSrpska soeijaldemokratska stranka se I u Narodnoj skupštini borila sa lstlm žarom. Njen poslanik Dragiša Ijipćevlć održao je 6. rebru- ara 1914. godine govor o albanskom pitanju u kome je izneo sle- deče: "M itikom naše vlade stvorene su tak\'e pogodbe i takvi uslovi. da će se. možda, za dug! niz godina (i desetina godina!) obnavljatl sukobl I nesreće tzmedu dva nesrvćna naroda.Smatram da Je politika srpske vlade sa prvim pohodom na Arbanase bila pogrešna. štetna I nesreena, kako za slobodu arbanaskoga naroda. tako i za mlr I spokojstvo srpskog naroda.Sa jednlm treba bltl naćlsto I sa Jedniin se treba Izmiriti: na zapadu Balkanskog Poluostr\-a postojl jedan narod koji oće da i m svojim slobodnim zimtom.Srpska vlada nije trebala da pokorava Arbaniju 1 da potčinjava arbanski narod.Arbanasi su fltav nlz vekova Imali sa srpskim narodom izvesne zajednlce. U ralnoj proklamaciji taj se odnos naroćito pominje 1 istice. Imamo u novijoj istoriji primera da su Arbanasi uvek Htell žlvetl u sporazumu sa Srbijom, u zajednlcl sa njima zadobltl od Turaka slobodu 1 srpskog I arbana&kog naroda. Godine 1806 na bedemima Beograda čuo se uzvik juriša i na arbanaskom lezlku. U Istoriji Šumadije. u njczlnoj revoluciji, mi nalazimo ljude koju su tako reći 3,< l»lo. 27. niaj 1914.

125

genijalni revolucionari. a porckloin su Arbanasi. Ne treba izgublll Iz vida: 1829 Arbanasi su želeli i tražili veze sa Srbijom. da su to ponovill 1847 1 da Je Srbija ostala gluva i prema torn pozivu, onako isto kao 1 1829 godine. da posle godinu dana šalje svoje tele i svoje bataljone radi uguSivanja jedne revoluclje na Severn. Znamo da su Arbanasi 1875 i 1876 godine hteli zajednicu sa Srbijom. a da Je Srbija 1878 godine Isterala 1 proterala Arbanase iz ćetiri okruga koje Je tada zauzela. U proleće 1904 oni su poslali izaslanstvo u Beograd i tražili ništa drugo. nego samo prijateljsko odnoSenje Srbije prema njlhovora pokretu za autonomiju. 1 naposledku. 1912 godine arbanaške plemenske poglaviee dolaze. cine sastanke s vladom srpskom. tine sastanke s g. Pašlćem I stavljaju se na ras položenje: da omoguće prodiranje srpske vojske pod uslovom da Srbija njima omogući da se oni oslobode od Turske i da dobiju svoju autonomiju.Nade su I zahtevt arbanaški Iznewreni.Umesto da Srbija. koja se negda tollko vremena borlla za svoje oslobodenje. utini sa svoje strane sve da i Albanci do svoje slobode dodu - Srbija je uputila svoju vojsku da prekrha preko Arbanije. da izade na Jadransko more sa Zeljom da pokori Arlianski narodl I da ga stavi u svoje ropstvo.Srbija Je mogla ućlnltl da Arbanija dode do svoje autonomlje I nacionalne driave. Da Je tako uradeno. to bi omogutilo prljateljstvo i intimnost. dalo uslove za Cvršee veze i stvaranja jedne privredne za- Jednlce Izmedu Srblje I Arbanije, to bl bila polazna tarka i za polititke sporazume.Umesto toga otišlo se tamo s puškom 1 topom. pa Je ne samo vršeno ono Stoje suprotno fasti jedne zemlje. koja je negda Imala tradiclje revolueije I oslobodenja, nego su stvorene pogodbe za trajno trenje izmedu Arbanije i Srbije.Mi čemo neprekidno imati kubure i nesreče. ako se Srbija ne reil da Iz.menl svoju politiku u pravcu punog dodira sa arbanaškim narodom i stvaranjem pune veze s njim".315

Himne o besnim hatovima i brzim hrtovimaO opasnosti koju u sebi nosi nacionalni romantizam. kao i ideal- izaclja "herojske" proSlosll. negovanje raznlh mltova i si. plsao Je Jos Jedan predstavnik srpske socijaldemokratije - MiodragJeremlć.U svom članku "Balkanski dogadajl I narodna škola '3,e on. raz- mišljajući o meslu škole u društvu. kaže:"Balkanski dogadajl pružili su nam još jednu pouku, često puta is- poljavanu: da le nesaglasna akcija miiitarizma i škole. da njih dvoje jedno drugo iskljuCuju".s , s I*to. 10. februar 1914.316 “Horbii", 16. tcfanuir 1914. *tr. 147-149.

126

Analizirajući kakva Je škola bila. a kakva jc trebalo da bude on nastavlja:"Školu zapljuskuju talasi okolnog života. kojl ćesto puta parallšu svu njenu akdju... Škola bar od sada treba da pravilno i drukčljc shvata svoju nacionalnu ulogu. Ćltavih sto godina ona je čežnjavo sanjala o oeveti, ona je grćevito propovedala obnovu kosovske ka- tastrofe. Ona jc za tolikl niz godina. za koji se kod kultumih naroda pojavljivao 1 padao čltav гој filosoiskih sistema i konecpcija. raz- vijala u srpskoin plcinenu 'nacionalna osećanja' Iskljufh/o oživlja- vanjcm uspomenc o strahovitim pogibijama koje su celokupnt nacionalni kulturnl napredak bacale unazad. Njen sc rad oglcdao o podizanju kulta tužnih i krvavlh dana. Nikada se nije nalazio nijedan nacionalni pedagog da znatajnu nacionalnu akciju Narodne škole uputi produktivnim nacionalnlm privredno kulturnim pravcem. Borbe I ratovl kojl su utlcali na revolucionisanje odnosa po- stojećeg doba nisu kao takvi izućavani. Naprottv. mesto svega toga pevalc su se u horu himne o silnim srpskim vladarima, njihovim besnlm hatovima l brzim hrtovima. Nikada se u loj Narodnoj školi nije osvetljavala ni iz bllza sllka režlma u kojima su ti naši prošli carevi stekli srpsku slavu. nikada se nije poredio život izvesnih stepena ondašnje socijalne hijerarhije. Od tih fakata se bežalo, jer bl nam ona faktički iznela stvamo stanje tih zlatnih epoha naše prošlosti."O tom problemu aktuelnom kod nas i dalje Je pisao i Miroslav Kr- leža u svojim 'Tezama za Jednu diskusiju iz godine 1935", u odeljku pod naslovom "Feudalnt nekritićkl historiclzam". On analtzlra i oštro krilikuje idealizaciju log, kako kaže Jeremić. davno pre njega. "slvarnog stanja zlatnih epoha naše prošloeti". konstatujući:"O kriličkom odnosu spram feudalne proslosti mi do danas nemamo Još sistematski razradenih anallza, a krajnje Je vrijeme da seo tim stvarima progovori na socioloSki egzaktan natin. Apsurdno Je da sc pojedina feudalna lica. bez obzira na to kakvu su ulogu igrala na ovom našem terenu. uzdižu u naSoJ historiografiji do simbola narodne konstante 1 da se tumače kao fonnule nacionalne s\1Jesti u periodu kada nacionalne svijesti nije bilo u onome obliku. kakav se njeguje u periodu kada se stvara naša historiograilja... Krajnje Je vrijeme, da se o tom feudalnom periodu. koji reakcija JoS uvijek pronosi kroz naSu historiograliju kao ideološke i programatske baijake, progovori na temelju fakata. kako je taj feudalni period bio period kriminalne nepisinenosti. umorstva. zaostalosti i sveopće materijalne bijede, i kako se to kaotićno. covjeka nedoetojno stanje ne može uzdizati do nacionalnog Ideala... Taj kult drvenih riJeCI I pojmova... se tako ustrajno njeguje u naSoJ historiogranji svakoj istini i loglcl uprkos već nekoliko decenija...”Krleža upozorava na “feudalne fantazmagorije” i kaže "da se metaflzitko znaćenje nacionalnog kontinuiteta uzdiže do slijepog fetisizma. koji se već I kod nas Javlja snagom stihije. Na hrvatskoj i na srpskog strani (u velikom dijelu nepismene publicistike). tjera se

127

danas kult mesijanizma. kojl loglfno vodi do samounlštenja..." (Deset krva\ih godina. Beograd. 1977.. str. 459.)Miodrag Jeremić u svom pomenutom članku nastavlja :"Ideja o oelobodenju naSih saplemenika pod tudim ropstvom propovedana Je pod vidom najgrubljeg tretiranja ne tamošnjih režlina, vcć Cltave narodnostl. Medutim. iz istorije nam Je poznato da u održavanju režima ne saraduje namemo cela narodnost. već izvesna klasa. Apsolutna većina srpskog naroda mnogo bi se pri- Jatnije osećala pod režimom koji vlada u Švajcarskog nego li u Srblji. ne obazirući se što su im ovde njihove otečestvene svetinje i grobovi predaka".O stvarnom reZimu u tom "zlatnom" feudalnom periodu govori i ovaj detalj iz "Istorije Srba" Konstantina Jlrečeka (Druga sveska. Beograd. 1923.):"Već u Nemanjinim manastirskim poveljama poćinje se ogranifavatl slobodno kretanje seljaka... Begunci, ako budu uhvaćeni. kaznc se tako strogo što im se kosa opali a nos raspori". (str. 23.)Na str. 24. on nastavlja:"Po 7akoniku cara Siefana robovi (otrocl) su 'baština večna' vla- stelina... Oni behu delom agrarnl. a delom kućevni robovi'.All. robove nemaju samo srpska feudalna vlastela u to vreme. Jer u toj Istoriji stoji 1 ovo:"... U manastirskim poveljama nailazlmo na robove koji rade poljske poslove...”Apsolutno osloboden svakog traga naclonallzma. Jeremić se pod- smeva nacionalnom romantizmu, ukazujući na njegov negativan uticaj na mlade naraštaje: 'Naše oslobodenje ostalih Srba pod turskom državom izjednaćeno je sa slikom o osveti Kosova - odnosno sa slomom turske narodnosti. Ovakav ideal dao je inspiraclja CitavoJ plejadi p>esnika koji su pre ovih dogadaja pevali pesme o neosvećenom, a posle o osvećenom Kosovu. Narodna Skola sa svojim vaspitanicima bila je glavni potrošač ovakvlh proizvoda. Medutim. mi iako nismo pristalice onog reallstitkog shvatanja naših književnih naraštaja lz sedamdesetih godina da vise vredi par kobasica nego li sve Sekspirove drame. Ipak možemo rećl da Je za vršenje zadataka Narodne Skole mnogo znafajnljl par sundera. nego li s\1 pesnićki bogodani idealizatori вфвке proslosti".O "pojedinim feudalnim llclma" koja se "u/.dižu do simbola narodne konstante" (Krleža) u “Istoriji Srba" K. Jirečeka (Prva sveska. Beograd. 1922) se priča:"... Verolomni i na svako zlo spremni Nemanja (str. 202.)... se ćesto spominje za vlade svojih naslednika. ali uvek tako. kao da pre njega nićega nije bilo; u srpskim rodoslovima... stoji Nemanja svagda sam na telu ni/a vladalaca (str. 188.). I Nikita Akominat spominje d a je Nemanja srušio zakonite vladaoce Srbije. da je svoje

128

suparnlke "maćem" fionlo. da se samovlasno posadlo na presto velikih župana" (str. 193.).A kada ga Je vizantljskl car Manojlo Komnen potukao:"Nemanja. potisnut u planine. odlu6i da sc pokori da ne bi. kako Nikita kaže. Vlast bila prencsena na one koji su vise prava imali na vladu nego on. I koje je on srušio. kada je bio podignut na vladu'. Po Nikiti, položlo Je on svoju glavu kraj carskih nogu. baclvši se pred njim nifice na zemlju. Kinam kaže da je on izaSao pred sud carev gologlav i bosonog, s konopcem oko vrata i s maCem u ruci. koji je caru predao; bio je to... bedan prizor... Odmetnik varvarin, visoklh ramena i ugledan fovek. krasio Je. posle uspeha u UgarskoJi Srbiji. carski triuinf. pozdravljen grdnjom i podsmehoin od strane carigradskog puka" (str. 193.).U lstoj knjizl govori se I o svetom Savl, Nemanjinom sinu:"Sava Je protlvno od red bam a kanonskog prava posvećen odmah za arhiepiskopa iako ranije nije bio episkog. Dozvolu za osnivanje arhiepiskopije imao je on tražiti u Ohridu, a ne u Nikeji....Sava Je u mladim godinama napustio otadz.binu. porodicu, očinsko naslede, jednom reći čitav svet. da bi se proelavio inedu pustinjacima, koji se bore sa davolom.Posle toga, iz ljubavl prema otadZblnl. vratio se on Iz tvrdave sveto- gorske u Srbiju. te je od isposnika postao državntkom i diplo- tnatoin. Sada Sava ućestvuje u svetovnim gozbama. jaše lepc konje plemenita soja, opkoljen velikoni pratnjom oružanih ljudi. Nlje Sava težio za novim dostojanstvom iz oduševljenja prema jevandclju. nego iz taštine. Povrh toga, on je kanonski postavljenog i Ohridu potcinjenog prizrenskog episkoca proterao I na nlegovo mesto drugoga postavto" (sir. 219.).O "caru svih Srba i Grka, Bugara i Arbanasa" 1 druglma u Jlrefekovoj "Istoriji Srba~ (Druga sveska. Beograd. 1923.) može da se profit a I ovo:"Megalomanija prvoga cara Stefana Du&ana. napuštanje 81аго5ф- ske osnobice u planinskoj kolevcl, sqisknj drZavl naneli su više Stele nego koristi. Medu Ncinanjičima beše dosta darovitih ljudi. koji su umcli da iskoriste svaku situaciju i da neumorno idu za is- taknutim svrhom... Velikaši Srbije behu kratkovidi ljudl. skroz I skroz sebični. bez ikakva smlsla za stvaranje i oclržanje jake države, ljudi koji behu zauzeti samo interesima svojih porodica i svoga sta- leža. Moć vlastele, s dana u dan veća. zaustavila Je u Srbiji napredovanje državno mnogo ranije nego u UgarskoJ i Poljskoj" (str. 2.).Covoreći o opasnosti koja preti od mitova socijaldemokrata Jeremić upozorava: "Moć simbola ima I negativnlh dejstava. koja se sastoje u bojazni da revoluclonarnl roman I i/am u tak\1m slućajcvima ne idealizuje istorijske periode."Dalje on podseća na Marksa, kojl govori o onim ljudima. koji "u eposi revoluclonarnih kri/a prizivaju sebi u pomoč duhove prošlostl.

129

prošlostl, pozajmljuju od njih Imena, lozinke borbe. kostime".Krvavi balkanski ratovl navocle ga na misao: 'Balkan Je blo pozor- nira dogadaja koji pre trcba da se ispiluju u zoologiji, nego li u sociology!".Sa žaljenjem on konstatuje da se I posle balkansklh ratova u Srbiji nije ništa promenilo: "Pa ipak. pored sve poučnosti najnovUih dogadaja. balkanski Skolski političari malo izvlaće korisnih pouka. Narodna Škola nastavlja opet istu akciju. te/i istim idealima, ćije ostvarenje treba opet da ostvari nevina narodna krv... Narodna Škola Je uspeSno sejala mržnju prema narodima i uspelaje da se ta mržnja transformuje u ćitav napon nacionalne snage. Jedan srpski SovinistiCki list... uzviknuo Je: da traba slati u nove krajcve ufitelje. koji će tamo pomocu Narodne Skoie da srbuju. Bednici. naši šo- vinisti i ne znaju da su ućitelji I Narodna Škola siti srbovanja sada. kada im se zahvalnost /a njihov svekoliki naporni rad ogleda u praznim stomacima. propalim laktovima i u izlepljenoj hartiji na polupanim školskim prozorima".Jeremić s gorfinom govori o rasplamsavanju šovinizma i podgre- vanju nacionalnih mltova u tadaSnJoj Kraljevini Srbiji, gde vojska ima veti znaćaj nego prosveta:"Preko krvavih ufiteljskih ispljuvaka Narodna Škola tc i dalje srbo- vati i težiti dirnenzijama Dušanova carstva... Lavorikama če se kititi kasame, a Narodna Škola te prema njima davati utisak Jedne rashodovane vodenlee potočare..."317• • •

U svom radu "SocljaldemokratskI agitator - Srbija - raj siromašna ćovekal' " u "Ogledalu soeijalistieke kritike "*'* Dimitrije Tucovic, pored anali7.e stanja i u dnigim sferama života u zemlji. podvlafi i sledeće:"... Vladnici u Srbiji (su)... uništili narodnu školu... mi smo to mogli zaključiti iz troškova koji se fine za šlrenje pismenosti u narodu. Rezultati su poznati. i pokazuju nas kao riarod kojl stoji na usam- ljenoj vlsini ne pismenosti... Srbija je ne samo najsiromašnija već i najnepismenija zemlja."I na\4xli statističke podatke iz kojih se vtdi da je prema popisu u 1900. godini u Srbijl od ukupnog broja stanovniStva bilo 78,79% nepismenih.On navodi i podatke o pismenosti regruta: 1906. godine u Srbiji jc bilo 52.13% regruta ...Još Jedan podatak, koji navodi Tucović u navedenom radu. mnogo govori o pravom stanju u t atlas njoj Srbiji:"U pogledu umiranja od tubcrkuloze Srbija je bacila u zasenak čakI Industrijske zemlje... Vrlo Je karakteristlćno za politiku naše bur- žoazije da od svih zemalja u siv tu Srbija Ima srazmemo najveći317 Sabrana dcla D. Tucovjća, knj. 8. *lr. 348-350.3,и "Radnirkc llovliic".

130

broj odclra, a najmanji broj lekaraI Triša Kaclerović. lada poslanlk Srpske socijaldemokratske partlje. krltlkovao je - uoćl balkanskog rata - militaristIćkl kurs vlade i rekao u Narodnoj Skupštinl 25. Juna 1912. godine:"... Ml imamo zajmova danas preko 700 1 nekoliko miliona dinara. Zna se na što su ti zajmovt trošenl. Više od 2 /3 utrošeno je na ml- ltarizam, na vojsku. na popunjavanje deflcita. koji vojska svake godine ćlni i na izdržavanje čitave ćinovnićke vojske. A na narodnu prosvetu, zdravlje. na druge kulturne i važne narodne potrebe nlste ni jedne pare utrošili iz ovog velikog duga.Posledlce su teške i ubistvene u svakom pogledu. Život siromašne mase postaje težl i očajniji, trpeza narodne mase postaje posnija i oskudnija...”3191 U militantnl vladajućl krugovi u tadaSnJoJ Kraljevini Srbiji su - radl svojih interesa - gurali taj bedni. nepismeni narod iz rata u rat, u nova osvajanja teritorija. podsećajući ga na njegovu “sjajnu" prošlost, uveravajući ga u njegovu "oslobodllafku" misiju, pozivajući ga u boj za Veliku Srbiju. za obnovu Dušanova carstva.319 Sabrana dcla D. Tucovtća. knj. 8. str. 93.

134

Četiri mcseca u srednjoj AlbanijiU svojoj knjizi"Srbija I Arbanija’ Dimitrije Tucović u jednoj fusnoti (311) kaže:"Upućujemo čitaoce na dragoccne beleškc druga Koste Novakovića. koje su od 1. januara počele izlazltl u 'Borbi' pod naslovom Ćetiri meseca u srednjoj Albaniji “.U svojoj biografiji Kosta Novaković Je naveo i ovo:”U balkansko-turskom ratu 1912-13 godinc u početku blo sam ге- zevni narcdni, a zatim porućnik. Medu vojnicima sam Sirio socl- Jallstlćku propagandu. U dopisima iz Albanije (za vreme pohoda srpske vojske na Albaniju), objavljenim u listu 'Radničke novine' i časopisu Borba', raskrinkavao sam Imperijallstićku vdikosrpsku politiku".330Tako Je video I orenio politiku svoje vlade i svoga kralja i taj srpski oflcir, koji je Cetiri meseca proveo kao okupator u Albaniji. stigavši sve do mora - pošteni, istinoljubivi 26-godišnji srpski soci- Jaldemokrata. mladi saborac Dimitrije Tucovića.Njegovi dopisl pod gornjlm opštlm naslovom podeljeni su na nekoliko glava. koje je on nazvao: "Preko Albanije", "LjeS', "Drač", "Tirana", "Žh’ot i težnje naroda". i "Rcžim srpske vojske".33' Tih 29 strana njegovih članaka daju zaista dragocene, i ako i strašnje, podatke još jednog oćevica i istovremeno izražavaju opštl stav sipskc socijaldemoitratije prema albanskom pitanju.Svoje beleske Kosta Novaković poćinje pripremama za polazak i opisom bede obicnih srpskih vojnika, koje su vlada i dinastija gole i bose bez milosti, radi svojih megalomanskih ciljeva, poslali zime preko krSevite i surove Alljanije."Pred Mitrovdan, 25. oktobra 1912.. bila je skupljena cela Šuina- dijska Divizija u Prizrenu. Ostali smo dva dana... da se odmorimo'.Ljudi bez obuče gazili su po odjugovelom snegu i onako mokri legali u staru, polurazrušenu tursku kasam u, pribijali se jedan uz drugog da se malo zagreju... Već Je potelo poboljevanje od nogu I stoma ka: za lekarsku pomoć javljala se iz puka čitava Cela svakog jutra.- Gde li ćeino sad? - pitao se svaki kad smo stlgll u Prizren... Sutra dan po dolasku govorilo se o izlazku na more a prekosutra je vet došla naredba.Obrazuju se tri odreda. koji će jedan za drugim imali da izbiju na more...Komandant Armlje dobio je nare<lbu da se prvi odred odmaj uputi. Ljudi nisu Imali obuće, toplog odcla. čarapa - a nije bilo ni hleba. - Mora sc ići - glasila je naredba i to Je glavno; ostalo Je sve sporedno.Da bi se moglo tzvržlti naredenje. obrazovnn je taj l. bataljon od330 Aulobtografip Koslc NmakoMć. Caćanskl glasnlk". CaCak . 1966.•**' "Bortje". knj. 7. 1914., "Ćetiri m o cca u ircdnjoj ЛН»п|јГ.

135

vojnika iz celog puka koji su imali zdravu obuću I malo bolje odelo. Pa opet. dobra trećina poSla Je bez obuće a polovlna bez ikakve tople odeće do sebe.... Iscrpljen! od srdobolje... koja nlje poštedela ni Jednog \x>jnika od dve i po hiljade. bledi kao aveti krenuli smo se da osvajamo Albaniju i da napojlmo konje na Slnjem Moru ... Ne mogu oprostiti Vr- hovnoj Komandl I našoj vladi za tu njlnu avanturu koja nas stade toliko života; ne mogu oprostiti lekartma koji masu bolesnlh: revmatićnih. tuberkuloznih. iznemoglih uputiše da oetave svoje kosti u Albaniji. Svi tl - a bilo ih...Ali. zamenik naćelnika štaba Sumadijskog All>anskog Odreda Dragoljub M. Dinić u svojoj knjižici 'Pni put kroz Albaniju“ - "Sa Šumadljsklm Albansklm Odredom, 1912., Prizren Drać, " š tampa- noj u Kragujevcu 1922. godine. iznosi ovakve uspomene:"I’osle osvećenog Kosova, a po svećanom ulasku u carski iYizren, gde udoše trupe Sumadijske Divlzije. na§ 19. puk prode glavnim ulicama Prizrena... studni vetar... nagoveStavaše sneg I oštro zimu u oei Mitrov dana.”0 raspoloženju 1 atmosferl uoći polaska u tom odredu, o kome piše1 Kosta Novakovlć. kao njegov narednlk. Dinić daje svetlu i obojenu oduševljcnim pat riot izmotn sliku:'1 oficiri i vojnici behu pod najsvežijim utlsclma slavnlh pobeda... Sv1 behu oduševljenl I behu ponosnl... I naši dićni sokoli vodeni Providenjem i Karadordcvom Zvezdom. tek behu spustili krila oko Prizrena, kad dode glasnik s vešću: 'Hajd na more, na Adriju!'"Potomci Srba. koji na Kosovu Izgubise bitku, sada kao da dolaze s neba... pa fak hoće I preko albansklh hrida I snežnih alpa, preko razhojnićkih am autskih gnezda na Jadransko more da pobodu vitcSki steg Srbije". (str. 3-4.)Kao I Turović i Novaković opisuje korupciju u redovlma komandnog kadra srpske vojske i priča:"Komandantima bataljona nije se Išlo na more' i kockom su rešavali kojl će bataljon ići prvl. Tako Je kocka pala na komandanta 1. bataljona....Valjda po ugledu na starije. koji su bacali kocku. podoflclri I na- rednici četa vršili su otkupljivanje od izlaska na more. Naplaćivali su po dva-tri pa I pet-Sest dinara vojnlclma. da Ih ne uvedu u spisak onih kojl će IĆI na more".U navedenoj knjizi Dragoljuba Dlnića dat Je I IzveStaJ komandanta tog Šumadljskog odreda, potpukovnika Dimitrija Đulića, koji on svega nekoliko dana posle polaska preko Albanije već 2. novembra 1912.- šalje komandantu III armlje. U njemu nema nl rećl o oduševljenju, o вф.чкот stegu koji treba da se zavijori na Jadranu i si. Njegov izveštaj potvrduje istinitost beleški Kosle Novakoviča:' Da bi u nekoliko predstavio stvamu sliku ovog puta reći ću da Je

136

ovaj pul Jedlno za turiste I da se fak ni same pešačke jedinice u normalnim prllikama nebl rnogle njime kretati...Potpisani se je nadao da če se odred moći kako tako snabdevati sa bar malo hrane. no ta se nada nije ostvarila, jer su se Jedva dva bataljona mogla malo nahranlti (ljudlma Je deljeno po 2-3 kašlke pasulja). a u ostalim jedinicama jedva što su pojedinci mogli dobiti po malo kukuruza ... Usled ovako nesrećnog terena za marSovanje. vojnici su sa svim Iznemogli i oslabili I na maršu se jedva kreeu - vuku.Prema ovom površnom opisu situacija j e ovog odreda v t I o kriti- ćna... " (str. 32 - 41).Već na samom početku beleške Novakovićev, čitalac nailazi na surove tragove sфskog pohoda na Albaniju."U selu Bruti zanoćismo. Lepo, malo selo bilo je popaljeno i po- rušeno. U dve polurazrušene kuče bilo je nešto ćeljadi: ostale su blle puste...Sutradan opet nlz Drim. put Vezirova Mosta...Kraj mosta naidosrno na našu stražu. na dcvct grobova naših vojnika i na devet glava arnautskih, poredanih na grobovima.Osvetnlei poginulih vojnika. kako su saml sebe nazvali, Jedan pot- porućnik i jcdan narednik sa još 14 vojnika. behu zapisali svoja imcna na parćetu hartije i ostavili na grobovima. Straža na mostu ispriča nam za tu osvetu. Poručlli su seljacima iz obližnjih sela da im donesu hrane, 1 kad su ovi do&li. pobili su Ih I poodsecali im glave. Te su glave đornlje saranjene kraj nogu poginulih vojnika. kao što se I pristoji: robovi kraj nogu svojih gospodara!Predosmo Drlm ...... Nekakav nesrefnl Arnautin nade se sa Cltavlm stadom ovaca bliže putu. i kad pokuSa da safuva o\rce da ih vojska ne uzme - ubiše ga a ovce poteraše sa sobom...”I Tucovlć I Novakovlć plSu da su Albancl u pofetku propuStali srpske trupe bez borbe, jer su bili ubedeni da idu na Turke. koji su njihov zajednićki neprijatelj i da fe se vratitl, kako Je glasila zvanična verzija tog pohoda.Tucovlć:"Prema srpskim trupama. koje po svojoj brojnoj snazi i fizićkoj iznurenosti nisu bile sposobne da izdrže nikakvu ozbiljniju borbu sa organizovanlm arbanskim plemenlma. ova su sc ponašala sa dostojanstvom neutralnih ali i nezavisnih posinatraća koji su davali besu I primali snishodljivra uveravanja o miroljubivim' namerama srpskog vojnog pohoda. Sa autorltetom Jetlnoga plemenskog di- nasta. I’renk Bib Doda propustio Jc gladne, gole i bose. do srži u kostlma iznemogle srpske trupe. p<xl uslovom da mirno produ pu- tcm i da se ne usude činiti ma kakvo zlo..."322з и Sabrana dcla D. TUcovtća. knj. 8. *lr. 93.

137

Novakortć:"I ljudi i žene bili su ubedeni u to da je nemoguče da mi dolazimo kao osvajafl, da Ih potfinlmo, vet da idemo na tursku vojsku koju i oni mrze. Prenk Bib Doda. plemenskl starešina Merdita ... koman dant 4000 oružanih saplemenika propustio Je na miru prvl naš odred samo pod pogodbom. da mu se da časna reč da mi ne nam- eravamo da pokorimo Arbaniju. Komandant prvog odreda Bulić, sada pukovnik, dao mu Je tu fasnu ret. Inafe bi Prenk Bib Doda objavio borbu srpskoj vojsci."Izgladnele i malaksale вфвке vojnikeje zato albansko stanovištvo u početku pomagalo:"Padali su na putu premoreni i toliko oslabeli da smo mislili neće se ni dići vlSe. Na Idućem konaku vidimo ih opet. Dodu po dva-trt ili i čltavlh šest-sedarn sati docnije. Neki su ostajali u arbanskim kiH'ama, gde su ih Amauti pazili i negovali. dok se ne bi oporavili da mogu produžiti put...."Taj komandant Bulić koji je dao časnu ret, u svom pomenutom izveštaju kaže: "...Situacija odreda bila Je fatalna da odred nije naiSao na ncočekivanu predusretljivost od strane Miridita.Orošl pretstavlja prestonicu ovog plemena. U njemu Je sediSte njihovog glavara Marka Doni. koji ima neogranieenu sudsku i izvršnu vlast. i sedi te njihovog verskog poglavice Monsenjera Prima Dočl.... I Biskup i ostali fratri su po narodnosti Arbanasi I velike patri- ote.Doćek koji je biskup priredio potpisatom bio je koliko srdaćan toliko i sjajan. iz razgovora koji je sa njim voden na franeuskom jeziku videlo se da je on politifki voda ovog plemena. Prvo njegovo pitanje bilo Je kakve su naSe, odnosno Srbljine. namera u pogledu Albanije. Odgovorcno mu jc: da mi nemamo u ovom kraju zavo- Jevaćkih težnja. da je naš rad upravljen na to da srušimo Turski režim o ovim krajevima. da stvorimo našoj Otadžbini izlazak na Jadransko more i da smo zaduhnutl mlSljenju da posle rata os- tavlmo Albaniju slobodnu. U tom trenutku bili su okupljenl oko biskupa batjaktari pojedinih fisova ovog plemena. sve zreli ljudi sa odlučnim i inteligentnim izrazom na lieu i kad im Je ovaj razgovor protumačen oni su ga primili povoljn" (str. 42-43).Komandant Bullć kaže da Je u vezl s situacijoin kod Skadra saznao od voda Miridita sledeće:"Izmedu ostalog oni su saopStili biskupu i nama da jc Kralj Nikola primio %t 1o rdavo neke miriditske vode. Zbog ovoga su Miriditi vtIo ogorfcni i postoji medu njima pokret da svoje držanje Iz os nova promene. Potpisati je posle ovoga dao nove usmcnc garantijc da se u slobodu Miridita neče dirati, da te se Srbija starati da saćuva njihova vekovna prava i da te odr/atl sa njima najbolje prijateljske odnose. na to su biskup I vode tzjavili da če sa Srbijom rado za- jednićki raditi. Posle ovoga njihov kapetan Marko Doni stavlo se na

138

raspoloženje. da sa svojim ljudima iznese što ima hrane u ovim sirotnim krajevima i da Je prema odredu tražeći da se hrana za stanovništvo doturi iz Ljuma o naSem trošku".Taj potpukovnik Bulić spada izgleda u red onih, rctkih u to vreme. ofieira srpske vojske. koji su smatrali. da sa Albancima treba saradivati i odnositi se prema njima s poStovanjem. Jer on u daljem iznosu svog izveštaja iznosi komandantu III armije svoj a shvatanje i predloge:'Moleči komandanta da me izvine što sam vodama Miridita davao garantije za koje nisam bio fomalno ovlaSten. Izjavljujem da su one posledica oćajne situacije u kojoj se odred u ovom trenutku nalazi. No u svakom slučaju neznajuči kakve su namere naše vlade u pogledu Albanije a prolazeći sa odredbom kroz njeno sree Ja mogu pouzdano uveriti komandanta da bi nam neprijateljsko drzanje prema ovome plemenu donelo sudbonosnih razoearenja i da bi za potpuno pokorenje ovlh krajeva imali da podnesemo strahovite žrtve u kivi i noveu za dugi niz godina i da bi ipak krajnji rezultat bio veoma sumnjiv."On ponovo upozorava da Je data Casna ref: "Oslm toga Ja molim komandanta za dejstvo da se pri docnljoj politifkoj raspravi pitanja0 sudbini Albanije vodi raćuna o nagaževanoj Casnoj reel koju su komandant i oflciri odreda u ovim teškim trenueima vodama al- banaškim davali."1 savetuje kakva politika da se vodi ubuduće:"Na kraju izvještaja Cast mi je predložiti komandantu. da se od strane armljske komande preduzmu pogodne mere za nagradu 1 pridobijanje stanovišta ovog kraja... No još veći bi sc rezultat posti- gao, ako je moguće da se dadu fonnalna uverenja o budućoj nezavisnosti Albanije”.Kosta Novaković daje I interesantan opis teških uslova u kojima živi stanovniStvo I divl se vrednoći tih ljudl:"... Teren Je brdovit. kamenit. zemlja posna. Od useva useva samo kukuruz I pomak) zob. KrSevita Albanija hrani se iskljućtvo kuku- ruzom...Cela krSevlta Albanija. dakle. siromaSna Je i hranom I stokom. Njive su otrgnute od kamenjara s mukom I iz potrebe koju razume samo onaj koji Je bačen na onaj krS I upućen da tu žlvi. Zbog ne- sigumosti imovlne I bojaznl od krade useva i stoke, njive su oko samih kula a stoka u stajama uz kuću ili, obično, ispod kućc. u podrumu. Kuće od kamena. p>o nekoliko njih na broju, safinjavaju selo ili zaselak. I*rostora koji se može obraditi i zasejatl malo Je za vise porodica. za vlše kuća, I sve Sto se narodi viSe no Sto se može tu Ishraniti udaljuje se i bira kakvo mesto gde se može podići kućaI malo zemljiSta oCistiti od kamena.Onoga koji prvi put prolazi kroz te krajeve mora zadiviti pojava njive Ili male livade u kakvoj strani od samog kamena: 111 kada u

139

udoljlcl Izmedu dva brega ugleda čitavo se lance sa lepo uredenim 1 stepenlćasto poravljenim njivama - da voda ne bl snela ovo malo zemlje ... Kontrast izmedu gologa kamena i lcpe zelcne njive ili livade izazlva kod gledaoca jedno silno osećanje Lepoga. 1 mi smo uživali gledajući te istinite 'pejsaže'. naslikane prlrodom i nuždom. Ne samo da su ta zapažanja pravill školovani ljudi iz naše trupe već1 masa naših vojnika svraćaJl su pažnju na to I nazivali ga leplm. Arnauti tog osečanja nisu imali. To Je za njih bilo samo mlr- - dobro - ali ne i lepo. Oni se tome nisu divili. niti su mogli užlvatl u tome svome plodu trudnoga rada i nuMe onako kao oni koji prolaze tuda. i prolaze a ne zadržavaju se I ne ostaju tu da žive.Prirodno je da su svi ljudl tih krajeva suvi. upravo pečeni. Do dolaska na more, u Primorsku Albaniju, Ja sam video samo jednog punog Amautina...Od samlh mlAlća i kostiju sastavljeno telo se lako I brzo kreće uz brdo kao i nlz brdo. Dani hoda su kod njih obićno dva puta veći od naših dana. pa makar 1611 I sa natovarenlm konjem. Hleb Im je najglavniji deo hrane. upravo cela hrana.... Naselje Oroši je veoma siromaSno. Ja sam se Iznenadio kad smo naišli na Jednu bednu visoravan, tada vee pod snegom, na kojoj su stajala mnoga korita za pijenje ovaea. Tu su preko leta bačije. Ma koliko trave - opet Je dobro došlo. Koliko god zemlje može da se obradi obraduje se. Da bi dobili viie zemljišta, seku borovu goru a panjeve gore".

Novakovlf Je lzašao na more u luel LJeš. On opisuje:"Predao se Drinskoj Divizijl i Albanskom Odredu posle drugog pucnja topovskog'.A onda. pošto su se Turci predali. nastalo je ovakvo stanje:"Crnogorci su ga opljafkall, a zatim su zavladali tifus i srdobolja... Lješka tvrdava gleda daleko u more... i na male šatore ispod nje, na Jednom zaravanjku brega obraslog maslinom... U zlo doba. kad je gotovo sve bilo posećeno, naši oficiri se setiše da zabrane sefenje maslinovih drveta. Nc znajući im vrednost a ncmajući drva naši vojnici su isekll ogroman broj maslinovih drveta...Rat Je: vrednosli stvari se menjaju. Da bi se ogrcjao - vojnik će mimo. bez ustezanja poseći najlepšu voćku. Da bi Imao mesa za obrok - zaklaće ovcu ili goveće. Da bi dobio hleba - upotreblće I nasllje l ostaviće kuću punu ćcljadi bez parčcta hleba i Ix-z bra Ana. Njegov život ne cene ništa i on ne cenl tudl žlvot ništa. Rat je!"I.JeS Je važan i po tome što jc trebao da budc glavni naš primorski grad, tj. to treba da bude ako se ostvari jadranska pruga sa izlaskom na San-Dovani dl Medina".Svoj stav prema tim planovima srpske vlade Kosta Novaković izražava u ovom oplsu prlrode:

140

"Iz tog 'naSeg' pristani&ta gledao sam prvl put u Zlvotu zalazak sunca u more...”A rezultate tog pohoda * ubltaCne za srpski narod • dao je u sledećem oplsu LJeša:”... Važna strana Lješa jeste srpsko groblje. veliko vojničko groblje Drinske Divizije I manjlm delom Šumadijske Divlzije. U početku Januara kada smo bili u Tirani. prode telefonom Jedan izveštaj koji je glasio: da je do tada umrlo od bolesli u arbanskim trupama 1500 vojnika. Na sam Lješ dolazilo je preko hiljade. Dugo vremena nije Imalo nikakvih lekova. rublja. kreveta. zgrada. posluge, a malo lekara; i tifus i kolcra kosili su iznurcne Užičane, Saptane i Valjevce.I tako ta mala varoš dobila je samo za pola godine onollko stanovnika pod zemljom koliko ih ima nad zcinljom.Potpukovnik Dimitrije Bulić. komandant Sumadijskog albanskog odreda Je. vldeli smo, već prvlh dana upozoravao komandanta III armije na datu ćasnu reč i potrcbu saradnje sa albanskiin narodom. kome je obeeano da jih Srbija neče pokoriti.Njegov apel ostao Je glas vapijućeg u pustinjl. A komandant te III Srpske armije, general Boža Janković znao je još i pre toga da srpska vlada I vrhovna komanda Imaju sasvim druge eiljeve. koji su I njegovi. a što se vldl iz sledećeg.Autor knjižiee o pohodu. Dragoljub Dinić. likuje:"Kad Je generalu Boži Jankoviću stigao izvjeAtaj da su njegove trupe. zavladajući nečuvene terenske I \Temenske teškoče. uspele da izbiju na Adriju i da su na obalama Jadranskog mora, koje su u davnoj proslosti Srpskoj bile slobodne I srpske pod Kraljem Miluti- nom. sedl general bio Je toliko ushićen. da je o ovom istorijskom dogadaju celu svoju artniju obavestio naredbom...”I general Janković triumfuje:"Junaci!Odredl naše Armije... kojima Je bilo stavljeno u dužnost da našu svetu zastavu trobojnicu raz\fiju na obalama Jadranskog mora iz- \Tšili su 0 %’aj prepun teškoća all slave i fasti zadatak.Ponosnl srpski steg. koji je pobedonosno pronesen kroz Kosovo ... sad se vije i na obalama Jadrana.Na&a vojska... I sada Je pokazala, d a je Srbin i nepobcdan i nenad- rnašan kad se bori za slobodu svoje braće i za dobro i vellčinu svoje domo\1ne.Oni naši vojnici, kojlm je Bog bio dodelio tu sreču da granice naše domovine prošire do Jadranskog mora, tzvršujući taj sveti zadatak, pokazali su neobičnu izdržljlvost i hrabrost (str. 88 89).O politici suseda prema Albaniji I posledicarna Novako\ić kaže:"Sa istoka I juga Srbija i Grćka pritiskuju.... i pomeraju svoju gra-

141

nlcu sve dublje u Albaniju. Sve se to Cini iz grubih. seblćnlh ln- teresa vladajućih krugova tih država. Nasuprot svim tim uticajima svi delovi Albanije pokazuju težnju da dadu otpora, da stvari okrenu na bolje. da život naprave boljim 1 snošljlvijtm. Samo ono Sto taj otpor pravi slabim. JoS nemoćnlm. Jeste rasparčanost snaga. Skupitj sve te snage ujcdno značilo bi ostvariti ili pokušati da sc ostvare težnje svih. od kojih su mnoge u suprotnosti jedna s drugom... Da li je moguće skupiti sve snage u Albaniji. koje ne samo daju otpora već koje žele I traie promenu, i njlhovtm težnjama postaviti izvestan cilj? Naglašavamo još jednom. da je nesumnjiv fakt da nasrtanjc u ma kom vidu na Albaniju izaziva. pravilno, otpor od strane Amauta".U svojim beleškama kasnije on. kao I Tuoovlf, konstatuje da Je surova srpska okupacija imala za albanski narod i jednu važnu Is- torijsku poeledicu:"Ono pozltlvno Stoje srpska vojska stvorila za albanski narod jeste jednodušan otpor i neprijateljstvo prema Srbijl. Osnovica na kojoj bl se sada - a naroćito posle ove najnovije pobune Amauta i upada u Srbiju - mogli naćl svi Arnauti. Jeste neprijateljstvo prema Srbijl. Fakt jc žalostan. ali njegovom postojanju nisu krivi Amauti. Bo- jazan od gubljenja samostalnostt Jeste važan faktor I on 6e uskoro dovesti i do jedinog pravilnog natina odbrane od spoljnih neprijatelja. do Jedne čvršfe zajednice. do jednog državnog obiika."A Sta Je izazvalo to neprijateljstvo prema Srbiji on izlaže u odeljku 'Režlm srpske vojske "."A sada sc vratimo na režim srpske vojske pred kojom je takode pri dolasku u Albaniju stajalo otvoreno pitanje: šta treba raditi u za- uzeioj Albaniji? Zagledajmo u rad srpske vojske onda kada je i ona uvidela da postoji nezadovoljstvo masa arbanskog stanovniStva. Zavirimo u njenu upravljafku ulogu Cltavom zemljom. novorn po svemu: i po stanovniStvu, 1 po kulturi. 1 po tcžnjama, i po razume- vanju."I odmah ogorCeno konstatuje:"Po dolasku u Albaniju za srpsku vojsku nlje postojalo za dugo pltanje hoće li Albanija biti srpska ill ne. Ona ga jc rcšila odmah. samo je bilo pitanje da li ee Srbija zauzeti zemlje do Tirane ili sve do Škumbe. u kom bi se slueaju granicila sa Grrkom, koja bi uzela onu drugu polo\1nu All>anije. Sa tim drugim naćinoin rešcnja izgleda da su bile sve vojne starešine saglasne. Bar to se da zakljućltl iz naredaba Vrhovne Komande. koja je Albaniju smatrala za srpsku oblast. To rnišljenje bilo je tako fvrsio ukorenjeno kod viSIh I nižih starešina Albanskog Odreda. da je prczrivo. ako ne i neprijateljski, posmatran svaki onaj koji bi u razgovoru govorio o nemogućnostl održanja Allxmije... Najzad, U ljudi nisu bili sasvim za osudu. Oni iz Vrhovne Komande, a to će reći i sama srpska vlada trudila se da odr/i to verovanje kod naSe vojske i kod arnautskog stanovništa.Dobro. Vojska Je smatrala da Je to našc i da mora ostati naše. Ona

142

Je, kao Sto to blva u ratu, prrduzcla upravu nad Albanljom do vas- postavljanja normalnth prilika. Pa Sta je logićnije nego to da svojim režimom pripremi stanovnistvo za jedan novi režim, da ga za taj režim pridoblje I da mu pokaže kako Je 'srpska vojska došla da oslobada a ne zarobljava' - kako se to, narofito Arnautima. mnogo govorllo."A kako Je to “oslobadanje" izgledalo u surovoj stvamostl pokazuju dalje flnjeniec koje on iznosi:"Samo bl naivan ćovek mogao verovati da će vojska zavestt lzvesnu upravu... N1U Je Vrhovna Komanda. nltl srpska vlada preko nje davala kakav plan, nltl Je ona imala kakav cilj. Za nju je bio cilj postignut: Albanija je osvojena. t.j. zauzeta I sad samo treba čekati dok se rat završi".Da zloćinačko postupanje sa porobljenim albansklm stanovlštvom nije bilo rezultat surovosti pojedinih predstavnika 8ф&кс vojske. nego zvanlćna politika vlade, dokazuju i sledeće činjenice koje on kao oeevidae iznosi:"Za to vreme treba se postarati jedtno o tome: kako fe se trupe snabdevati: voditl najstrožljeg rafuna o tome da se svako I najmanje nezadovoljstvo uguši najkrvavije; ne štedeti nikoga prllikom ma i pojedinaćnih slučajeva otpora srpskim vlastima i spalitl celo selo u kome se čuje pucanj puške .“Za genocid nad albansklm stanovnlStvom Novaković otvoreno op- tužuje Vrhovnu Koinandu:"Ollcirlma Je izdavana na potpis naredba u kojoj se ukoravaju za svoju blagost. a kojom se nareduje nemilosrdnost i sxirepost u postupanju sa stanomištvom."Ćitaocu ovih red ova se namere samo od sebe Jedno pltanje: zar nigde u vojnim arhivima nlje ostao nikakav trag od ovih pismenih naredenja? Jer, istorija I istorićari o tome do danas čute... Kao da sveg ovog nije bilo... Ali Kosta Novaković Je bio u sastavu srpske vojske u Albaniji, on Je video ta naredenja. nije izmislio...Samo, nažalost, nlje sttgao ni sve da zapiše za sa\Temenike I budufa pokoljenja, Jer sam kaže u poeelku svojih beležaka:Mi smo bill bez lskustva, a I ratne nezgode uticalc su na nas često

da mnogo što-šta propustitno nezabelcženo i da to. zatim. i zabo- ravlmo. I sada. kada pišcmo, moramo da pišemo po suviSe kratkim beleSkama i po sećanju”.No i to što je uspeo da zabeleži, neuništiv je i dragocen, optužujufi materljal. On nastavlja:"U manja mesta slatl su komitski odredi za posadu i njlhova sv'i- repstva prema pobunjenom stanovništvu slu/ila su kao najbolja preponika za odlikovanje starešlna tih odreda. To jc bila alia i omega vojnifke uprave. Kao Sto Vrhovna Komanda nije shvatlla I nije. svakako. nl mogla bill toliko uvidavna da shvati zadatak upra-

143

vc u jednoj oblasti, tako su i starešine Albanskog Cklrcda. i još mnogo manje, mogle da shvate kako treba da postupaju, kako Ueba da upravljaju. Oni su i dalje izdavali naredbe koje se izdaju gamizonima u ratu i davale ih na izvrSenje oficirima nižeg reda, koji su samo Izvršavali narcdbc, i to izvrSavali ih onako kako je najzgodnije bilo za njih. Pretpostavljeni stareSlna bio je daleko da bi ill mogao kontrolisatr.Kao i Tucoviću i Popoviću, i Kosti Novakoviću je bolno i teSko Sto ljaga pada na ceo srpski narod:"Niko u vlšim vojnim komandama nije pomiSljao na to kako ee se odazvati postupanje vojske prema stanovnlštvu, kakvo će raspolo- ženje izazvati kod njega prema našoj vojsci, a po tom i prema srpskotn narodu. u ime ćije se to radi. A, ovamo, ta ista vojska je bila potpuno uverena u to da fe te oblastl ostati srpske".Optužujući Je i njegov opis duhovnog i moralnog stanja komandnog kadra srpske vojske:"1 vojnifkl režlm se zacario sa svim svojim rdavlm stranama. No- sioci njegovi bill su podoflcirl i olictri sa kasarnskom psihologijoin: ljudi s preuskim horizontom a i s ono malo što su imali upro- pašćcnim moralnim pojmovlma: bez skrupula prema ljudlma tude narodnosti. bez kriterijuma Sta se sme a St a ne sme. I ako se deslla koja posada ćiji se komandant, bilo iz plaSnje bilo iz blagosti. za- držao na tome opštem pravtlu da ne radi ništa Sto bl lifllo na upravu. to je bilo joS najbolje. Na svim ostallm mestlma gde se osetlla vlast I uprava srpske vojske, stanovnistvo je sačuvalo najgore uspomene na &ф&ки vojsku."A kakva Je bila uprava вфвке vojske i kakve je uspomene ostavila. pokazuju sledeći primerl:Prvo i najpotrebnije za upravu u Albaniji vojne komande su sma-

trale vešala 1 zastraSlvanJe smrću. Vojne stareSine nisu se trudik da IzmlSlJaju dnigl kakav metod za reSavanje pitanja. kad je već jedan bio tu: ublti. Za to se nije odgovaralo nikome, jer je rat. Ako Je ko pogreSio-, ubi ga da ne bi vise greSlo, da se tako popravl - ne on vef drugi. Neka vlada strah. neka sve drhti pred njima, to je bio glavni prlnclp većlne kotnandanata mesta i posada.Pustimo samo nekoliko primera. koliko da nam se ne prebaci za nevemost u iznošenju stvari.Vojne viasti su odmah (neke po naredenju komandanta Albanskog Ocireda a neke 1 bez ovog) po dolasku u Albaniju počele kupiti od stanovništva sve državne da/bine, koje su pod turskom upravom kupljene. I ako su te sume bile neznatne za izdržavanje vojske. one su bile veoma znatne za siromaSno stanovlStvo od koga su kupljene: Jer je ovo bilo satrveno ratom 1 prestankom svlh radova; ali najznatnije za one koje su ih kupile: jer su predstavljale krupne sume za pojedince 1 nikakvu obavezu da ih sve moraju pokazati 1 uknjl/.iti u vojne blagajnlcke knjlge.”

144

0 slifnlm malverzarljama on piše u odeljku "Preko Albanije”, gde ukazuje na stav komandanta puka:"U našem puku je na neki čudan 1 neobjašnjlv naćin bila uvedena štednja na ljudlma. Od 20.000 dinara u zlatu. koliko je odred dobio za put. potroSeno Je svega u putu fetirl ill pet hiljada: ostalo je uštedeno, i to uštedeno od života ljudskih. od zdravlja 1 snage njihove.’A vojska je izgledala ovako:"Ljudi su Jedva vukll noge. Polovina Je već bila bosa i prsti, smrzli. otekli od hladnoće 1 uboja virili su iz poderanih opanaka. Mnoglma je vet i hleba bilo nestailo. Da: u oći polaska i za dva dana marša ljudi su pojeli pet hlebova. To ih Je krepilo u putu i održavalo snagu. all to Je bilo i zlo za njih. pošto Je trebalo JoS pet dana putovatl - bez hleba.”Tucović Je aprila 1914. u svom predavanju u Zagrebu sa naslovom “Balkanski ratovi I socijalna demokratija '323 rekao ovo:"Moji vojnici pred bitoljskom bitkom pet dana nisu Jell..."Da. municije je imao svaki vojnik * ali hljeba nije bilo po pet šest dana.Za balkanske vojskovode opstajao je žlv vojnik i mrtav vojnik - sre- dine nijesu poznavali, pa zato nije bilo ni dostatno sanitetske opre- m e ..."Kao "najvefu sposobnost Balkanaca" on istlće:"Na žalost se mora na dalje istaći naša izvanredna sposobnost da gladujemo, da trpimo. da koljemo i da budemo klani! Ove sposobnostl su se evropsklm mllitaristima tako svldele da Je. npr., en- gleskl ataše poslao izvjcštaj svojoj vladi u kojcm veli da se upravo dM sposobnostl srpskog vojnika da gladuje. Srpska se buržoazija tada po svojim novinama nije mogla dosta nahvaliti srpskog vojnika, Jer je oflto 1 njoj ova sposobnost vrlo simpatltna..."1 komandant puka u kome je služio Kosta Novaković odnosio se. vldi se. tako prema svojim vojnicima. Jer u svojim beleškama taj njego\f narednik - soeijaldemokrata osta\io je i ovo:"Naš komandant Je imao dosta novaca, all nije hteo kupovat! hleb, već Je dopuštao da vojnici i poslednju paru dadu da se založe pro- jom. Koji nisu imali zajmili su. a koji nisu imali od koga da uzajme gladovali su".

O malverzacijama fak i najviših vojnih komandanata Novaković каЛе:"Dodimućemo Još sa nekoliko refi flnansijsku politiku' vojske u Albaniji. Ona se sastojala poglavlto u prlkupljanju piihoda. i to poglavito dužnc poreze.323 Isto. str. 185-188.

145

U prvo vreme, u prvlm moment lma straha prikupljanje je Išlo vrlo dobro: ljudl su smatrall da porezom otkupljuju svoj zlvot. Tako su skupljene velike sume novaca koje su predavane od nlžlh komandanata vlšlm do komandanta Albanskog Odreda u Drafu. Prolazećl kroz vise ruku taj se novae smanjlvao. i rezultat toga smanjivanja jeste ono opste uverenje svih vojnika o sumnjtvom bogafenju velikog broja oflcira. jeste I Javnost I dobro poznato kompromitovanje komandanta Albanskog Odreda, koji je baren u penziju; jesu one mnoge uputnice iz pošte Drafke i dosta takvih stvari. Kako 11 fe tek mlšljenje 1 uvaženje prema takvoj vojsci imati Amauti kojima je novae uzet!".Do kakvlh Je posledica dovodila pljačka stanovništva govori sledcća beleška:"U mnogo slufajeva u uterivanju poreze islo se tako daleko da je stanovnistvo izazivano i na pobunu. Pobunu slromašnog sela Žeje, izmedu Tirane i Kroje. koje broji 25 kuća. izazvao Je neki kapetan Petrović, komandant posade u Kroji. iznudavajuei porezu silom. Arnauti su napall 4 vojnika kojl su išli sa zakupeem poreze. da je silom naplate: Jednoga od njih ranili HI ubili (ne sećam se tačno), a zatim se sutradan iselili svi, sa ženama i decom. u Mat. koji Je za sve vreme bio pod oružjem. Kada su dve Cele sa jednim topom i jednim mitraljezom pošle lz Tirane na buntovnike'. njih nije vise bilo. Ćuli su d a je na njih po&la vojska i napustlli su svoja ognjtšta".0 zločinlma tog kapetana Petrovlfa. zbog koga nl dobronameml oficirl nisu mogli nišla da posUgnu. Novaković pišle detaljno:'Kad Je već reć o komandantu posade u Kroji, onda pominjemo da je tu bilo mnogo smrtnih kazni. izvršenih puškom. a naroćlto veSa- njem. Nema vefe sramote za Arnautlna nego ga javno ošamaritl ili Izudaratl, a nema poniznlje smrtl za njega od smrtl na vešalima. To ćesto veSanje u Kroji uticalo je veoma rdavo na stanovnlštvo Kroje I okoline pa 1 samoga Mata. 1 kada je komandant Kroje jednom prilikom poslao vod vojnika sa jednim ollcirom da zapale kuće ne- klh Arnauta kojl su sa oružjem. JoS pred naš dolazak. otišli od kufe1 pridružili se Matu, Arnauti su napali taj vod i razbili ga potpuno. Tek posle dva-lri dana vod se skupio u Kroji prctrpevši dosta gubitaka.Blagodareti tome Sto u Tlrani. gde smo ml bill, veSala nisu radila. I što je prvo razoružavanje palo u deo jednom taktičnom oliciru. mi nismo imali nl pobuna. nl napada. Ne samo to. već sela 1 plemena iz okoline Kroje. koja su pred dolazak naSe vojske bila stala pod oružjem. slala su poruke komandantu Hrane, da hofe da prego- varaju sa njim o predaji oružja. Pošto to nije spadalo u nadlcžnost komandanta Tirane. njima je preporučivano da se obrate u Kroju. što oni nisu smell nikako ućinitl. Bilo je nekoliko slufajeva da su tl ljudi. koji su se vratili na svoja ognjišta i položili oružje na ref da im nefe biti ništa. prošli veoma rdavo. Bill su obešeni ili pobijeni iz pušaka. Ostallma Je to služllo za primer i oni se vlSe nisu prcdavali u Kroji. To je naroćito uticalo na pleme Mat. koje se bilo jedno

146

vreme odlufllo na mir. saznavšl da je režim вфвке vojske privre- men I da se sukobtma ne da postići nlšta. Mat bi pri/nao privre- meno našu vlasl i ljudi bi se razisli svojim kućama. Ovako, pak. Mat Je ostao pod oružjem za sve vreme našeg bavljenja u Albaniji. spreman da odbije napad 8фзке vojske na njega. On nije imao vere u srpsku vojsku 1 sm atraoje daje bolje ofuvati svoju samostalnost. On se spremao samo na odbranu a ne na napad".

Novaković daje 1 interesantne podatke o odnosu pojedinih slojeva stanovništva prema зфвкој vojsci u pofetku okupacije."Naše dugo bavljenje u Tirani bilo je ulllo veru kod Grka i Arnauta hrlšlana da te sipska vojska ostati stalno, stoga su iskazivali otvoreno svoju privrženost вфбк1т vojnlm vlastima. O praznicima su dolazili u posetu kod srpskih oflcira. predstavnika viasti. zvall ih u svoje kuće, neprekldno se družili s njima. hoteći da na taj naćin pokažu muhamedancima kako je ovaj režim njima naklonjen. Bo- gatijl Orel, kako to oblfno biva, tražlli su zatim da Im вфвке vojne viasti posvrsavaju njine privatne poslove, a naroćito naplate pra- starih 1 sumnjivih potraživanja.Docnije. polako su prilazill našim vlastima i begovi I, ne naišavSi na odbijanje. održavali veze i naposletku tražili takode usluge od naših viasti".Medutim. to nlje trajalo dugo. Jer su 1 tl bogatl slojevl shvatlll da su prevareni. pa je u ratnim beleškama ostalo zaplsano I ovo:"Sva poreza trošena Je Iskljufivo na vojsku. Ni pare se nlje dalo na kakvo opšte dobro zemlje...Da I ne govorimo o ma kakvim pokušajima privrednog upućivanja a još manje p<jmaganja stanovništva, ali za vreme vojnoga režima nije postojala nikakva VTsta sudstva. ni kakav pokušaj za kultuml utlcaj. nista van vojnićke posade.Izgovaralo se ratom - i ako rata nije bik>: odlagalo se za docnije - i ako Je u krugovima vojske već bilo reieno da Albanija bude srpska: stanovnistvo se odrzavalo u strahu ili očekivanju nečega što ono nije znalo šta je. Danas mu je govoreno jedno. sutra drugo. Sve Je to izazivalo vellko nepoverenje kod stanovnlStva prema našoj vojsci, a Orel 1 pokrštenl Arnauti poćeli su hladneti u svome oduševljenju za 'oslobodenje' ćekajući blagodeti nove uprave. Oni su se pokajall brzo za one manlfestacije koje su nam pravili za vreme bavljenja u Tirani. Drafu I Kavaji 1 prebaclvali nam što im nismo rekli da umere svoje držanje, da ne bi Izazvali na sebe gnjav Arnauta posle našegodlaska.Jedan od... žrtava tog gnjeva Jeste Grk Leonida Mineo iz Kavaje. kojl Je bio prcdsednik opštine 1 ogromne sume poreza I prireza pre<lao nasim vojnim vlastima. Njega su ublll usred Kavaje... Osim njega palo Je Još nekoliko Grka i Arnauta. koji su se bill kompromitovall stalnlm druZenjem sa вфзкип vojnlm vlastima I potkazlvanjem.

147

kojeje ćesto puta btk> lažno".Ali:“Sasvim odvojenl od našlh viasti ostali su slromašni stanovnici: ili neprijateljski raspoloženi prema njima ili samo nczadovoljnl.I u Albaniji, kao Sto biva po pravllu u svima zavojevanlm zemljama. bogati slojevi zemlje postal! su najpre lojalnl: oni su ti koji u prvo vreme pomažu novl režlm. Da bl bill lojalnl prema novom režimu, trebao je ovaj da lm samo osigura njihovu svojlnu. To im je režlm srpske vojske oslguravao i oni su se prema njemu ophodill lojalno. Svi oni begovl kojl nisu ranlllm svoJ!m političklm radom bili toliko kompromltovani da su morall Izbefi JoS pre dolaska srpske vojske, ostali su i živeli su isto onako. a možda i bczbednlje pod režlmom srpske vojske.ZaSto su pak bili nezadovoljnl siromaSnl I srednjl slojevi? Ono Mme bi se kod njih mogla stvoritl lojalnost, toga nije bilo kod srpskih vojnih v'lasti. Prema njima se i dalje drukše ophodilo nego prema bogataSima I begovima. a zatim njima now viasti nisu ni&ta dale. Pa i samo to što su begovi i kod novih viasti bili rado primani. bilo je dovoljno da ih napravi nezadovoljnim. Oni su pod novim reži- mom, o kome smo im govorill, pod ravnopravnoSću razumevali ne- stanak svih prhilegija begovskih I ispravku svih nezakonitosli po- ćinjenih od strane begova".

I Kosta Novakovlć sa najveflm gnuSanJem I ogorfenjem piSe o komitama:"No VTatimo se režimu naše vojske. Kad je takav režim bio onde gde su bile veće jedlniee I regularne trupe, može se mlsliti kakav je režim mogao biti onde gde su bile male jedinice ili komite. Jedan niži oficir, sa jedan. dva. tri voda ili najviše četom, gospodario je mestom u koje Je poslat po srednjevekovnom pravu osvajača. On se nije trudio da zamisli sebe u položaju stanovništva, i još siromašnog stanovništva. koje mu Je došlo pod vlast ratnim slufajem a ne srečom. A u to da on nema za dužnost da prlvremeno upravlja tim mestom. i, prema tome, da priblizi sebl ljude, bio je tako uveren 1 tolikim primerima Istog ponaSanJa starijih I sebi ravnlh stareSlna snabdeven. da Je to sve bilo kod njega sliveno u Jetlan razlog protiv svih ostalih: batine i puška.Komite su, pak, smatrale da imaju puno pravo na sve. I kada joS njima padne u deo da upravljaju jednim mestom, može se pomislltl Sta sve mogu potiniti ljudl kojl su otvoreno izjavljivali, stupajufi u komitske fete, da idu da se napljačkaju. Izdvojeni obifno od viših jedinica. regularnih trupa. oni se trude da se dugo vTemena tako red tzgube. Masa njih. nemajući ni za vreme mira nikakvih skrupula nl obzira u životu, za vreme rata prestaje sasvim bill čovrek t ne vidi pred sobom ništa vise do novae I no?..'A u to isto vreme. podsetimo se. "Politika". "Vesnik Srpske Crkve" I

14«

drugi llstovi oduievljeno su plsall o "herojstvu" komita - cetnlka. Oak i sveStenika medu njima...Novaković nastavlja:"Može čak biti slufajeva. da starcšinc komitsklh feta ili odreda ne dele potpuno mlSlJenJe svojih potčinjenih. da se trude. kad Im se ukaže prilika. da ublaže tradiclonalnu surovost komita. odbrane po nekog grešnika od pljaf ke i od smrti; sve to rnožc biti. all to nl najmanje I nlgde nije bilo u stanju oslabiti jedno opšte uverenje. stc- feno gorklm Iskustvom u svima mestlma gde su prošle komite: da je njlhovo ponašanje ostavilo najgore utiske i da je zbog njih nestalo1 ono malo mestlmlfne naklonostl prema našoj vojsci što je u prvo vreme postojalo. To Još više važl za Makedonlju 1 Staru Srbiju.Interesantna je stvar. uopSte. zaSto su zadržane komitske fete za vreme rata. Imali smo prilike videti za vreme rata, počev od Mer- dara pa do Ljume. kakvu su ulogu vrSile komite; i mogli smo se uveriti. a i f uti uverenje mnogih viših oficira. da je sve ono Sto su komite vrSlle van piedstražarske slitf.be I rada prednjlh odeljenja • dakle, sve to Sto vrSl redovna vojska - bilo vise od Stete nego od koristi po nas. Paljenje kufa i ogromnih kolifina stoćne i ljudske hrane. bespoStedno ubljanje i pljafkanje - svakojako nije koristllo naSim operacijama. a narofito kad se to vrSi u pozadinl trupa.Da pomenem samo Pekin na reel Škumbl. u kome su naSe komite vladale tzvesno vreme. Zl>og jedne male borbe pred Pekinom. pre nego Sto su ga zauzeli i zbog 6 poginulih komita - vojnika ()er su te fete obrazovane od vojnika koji su se Javill dragovoljno da stupe u fetu) poubljano Je nekoliko stotina Arnauta. 1 ako su ti vojnici po- ginuli za vreme borbe. ipak je svaki od tih 'vite/.ova' smatrao za dužnost da osvetr poginule dmgove. 1 to na taj nafin Sto će poubi- Jatl I poklatl Sto viSe Arnauta".I ovde Je on duboko zabrinut za ugled srpskog naroda u celini:“Čovek se zgrozi kad sluša iz usta tih ljudi kako gotovo ravnodušno pričaju o klanju ljudi. N|ega boli Sto su ti ljudl lstog tmena i Iste narodnosti kao I on. TeSko mu je Sto glcda Ijude u kojima je rat ubto sve pojmove o dostojanstvu i o svemu uopšte. Neču ulaziti u pojedinostl. koje bi joS bolje pokaxale kako Je rat lzbrisao Iz njlhove svesti sve osiin straha od smrti. Da. najviSe medu njima. koji su sejall smrt oko sebe. vlada bojazan od smrtl...Opet se pitamo: zaSto su posle turskog rata zadržane komitske fete. zaSto su one slobodno operisale i u pofetku bugarskog rata po Skoplju, Velesu. Kumanovu I t.d.. kada je najvlSa vojna komanda uvldela da su one apsolutno nepotrebne za vojne operacije i da njihova težnja da se odvoje i samostalno deluju nanosi samo moraine Stete vojsci i narodu iz koga su!"

A onda je. iznenada. doSao prisilnl odlazak. Kosta Novakovif je za pisao:

149

"Blokadne lade Evropskih Sila stajale su pred San Đovanijcm I Drafom. fekajufi na naš odlazak Iz Albanije......Vef pofetkom aprila srpskim trupama je naredeno da sc povuku iz Albanije.Srpska Je se vojska odmah povukla I punih pelnaest dana ukrea- vala u Draeu preostalu hranu, furaž. odelo, prtljag i naposlclku ljtide I stoku. I kada Je sve to bilo ukrrano. u Albaniji nije ostalo ništa što bi govorilo o bavljenju Srba oeim grobova. mnogih grobova rasejanih po svim mcstima".Autor beleški s gorftnom razinišlja o tom pohodu srpske vojske:"Albanija Je ostala i dalje ono što je bila pre, zemlja koja pati i od svoga unutrašnjeg neduga i od svojih spoljnih prijatelja. Nl srpska vojska. svojim duglrn bavljcnjem, nlje mogla da uofl nl da Iskortstl prave snage albanskog naroda koje leže u težnjama naroda za ne- flm boljlm. Srpska vojska nije smatrala da je pozvana da pomogne tom narodu. vef da ga potflnl: ali ona nlje mogla ni da mu pokaže put kojim se može iei nceem boljein. Ona se nije trudila da narod zažell ako ne njih a ono upravu kakva Je bila pod njima".Razmišljajuci o budućnosti te zemlje. on veruje:“Snage koje će pod If I Albaniju leže u njenoin narodu. koji je vekovima bio u stanju ostali i saćuvati svoj jezik i narodnost. Ono što fe skupiti sve te snage ujedno jeste bojazan za svoju samostalnost. a državnifka mudrost upravljafa Albanije biče ona koja bude pregla da narodne mase oslobodi od ekonomskog ropstva feudal- ima, da ih prosveti i kultumo podigne".Brine ga budufnost odnosa srpskog i albanskog naroda. pa to ilustruje ovako:"Raspoloženje naroda prema Srbiji našlo Je svoga Izraza u najomi- ljenijoj narodnoj pesmi 'Skender-begova pesma'. Do našcg dolaska u Albaniju dva sliha njena glasila su: Mi nismo Grci nl Bugari. već smo junaci Ščipetari'. Sada ti stthovi glase: 'Mi nismo Grei ni Srbi- Jancl, vef smo Junaci štlpetari'. Kada tih stihova nestane u Skcnder-begovoj pesmi. mo/.cmo ref i da smo otkajall greške politike naše buržoazije prema Albaniji".Svestan težine poslcdica p>ostupka srpske vojske prema albanskom stanovništvu. on s mrafnim mislima napušta okupiranu zemlju. ali se ipak nada:"Pošavši iz Drafa bilo mi je teško što ostavljam lu zemlju u kojoj sam video tollko primera pravoga junašlva 1 prave bede...Razgovarajufi na ladl sa jednim oflcirom o našem odlasku, do- dosmo na razgovor o proslosti Albanije. Njegove refi formullsale su zgodno moje misli i osefanja.- 1 ako Je vekovima živela. Albanija nije imala svoju Istoriju. Pofetak istorije stvorili smo im mi. Kao god što su našu istoriju Srednjeg Veka i novog doba stvorili Turci. tako smo Je I ml stvorili Arnau-

150

tima. Mi smo ono Arnautima, ito su nama bill Turci. Pitanje Je vremena kada će se zabora\iti na naša dela; pitanje je na.<e dr/avne politike da li će se modi ubrzati taj zaborav. Nama sada Turci nisu tako mrski kao prede, ali Je prošlo 500 godina dok Je istorijska nepravda popravljena. Treba težltl da ne bude potrebno tollko vremena Arnautima da nas zaborave kao neprijatelje."I Novakovlć postavlja ona ista pitanja koja Jc postavljao 1 Dimitrije Tucović:"Zašto nismo ml bili pomagači u stvaranju albanske države? Zašto nismo stvorili nama tako potrebno prijateljstvo sa zemljom koja nam moie mnogo smetatl, i koja smctajući nama ubija i sebe? Zašto naši vladajući krugovi ne misle da to prijateljstvo stvore ubuduće?"

Za vreme prvog svetskog rata Kosta Novaković je na Krfu 1917. godine pisao o Tucovtću:334"Njegovo najćvršće ubedenje bilo jc pravo malih naroda na au tonomiju i nezavisnost....Na Internacionalnom kongresu u Kopenhagenu 1910. na Tu- covićev predlog u zakljueke je unet sledeei pasus o nezavisnosti malih naroda: Mi zahtevamo Isto tako sa postojantm Inslstlranjem autonomiju svih naroda I branimo ih od svih ratobomih napada i svih pritisaka.'U svojoj knjlzi o Albaniji... on Je sa loglčnošću I veliklm uspehom branio ovaj princip: autonomija za sve narodc bez izuzetka. za Albaniju naročito (kojoj je autonomija osporavana od strane nekoliko ozbiljnih publicista)'.U istom članku Kosta Novaković je pisao i ovo:"Ima jedno rdavo shvatanje pat riot i/.ma koje stavlja otad/.binu iznad svega: iznad prava i krivice. iznad morala, iznad poštenja i koje odobrava I zloćine prcdstavnicima te otadžbine.Takav pat riot a Tucovlć nlje bio“.Takav patriota nije bio ni on. Kosta Novaković.• • •Tako su 8ф»к1 socijaldemokrati osećali. mislili. borili se - rećju, perom. delom. Za slobodu 1 svog i albanskog naroda. za njihovu punu ravnopravnost. za saradnju.Njihov glas odjeklvao Je tada Srbijom. Balkanom. Evropom.• * •Danas.sabrana dela Dimitrija Tucovića, izabrana dela Dušana Popovlća.

dr. A ndiija S. S4oJkovtć. "Koela Novakovti o Dim ilrlju T u ro v iru '. Č a fak , 1973.. sir, 94-95.

151

vrlo re Ike “Kadnlfke novine" I fasopls "Borba" Ie2e u fondovima tek nekih biblioteka. Isto tako retkih.Obavija ih prašina 1 muk... U knjlžarama lh nlgde. nlgde nema.All.u Istoriji srpskog naroda swtle istinite i ponosne reCI njihovog vode Dimitrija Tucovlća:"Ml smo socijaldemokrati bili prvt koji smo tom bezumnom arbanaskom pohodu 1 ludoj arbanaskoj politic! skinuli patriotski i nacionalnl veo s Ilea' .325325 Sabrana dcla D, Tucovtća, kiij 8. sir. 268.

153

LiteraturaAutoblograftja Koste NovakoWea. Ć aćanskt glasnik. Č a ta k . 1973.Hogosavljevič. A leksa. O A rnautim a, Nisi 1897.liorba. 14>lumcsc£ni feasopls aocijalne dem okratlje, Beograd, 1913-1914.Ćubrtlovlč. V asa. O dabran l Istortjskl radovt. Beograd 1983.Dedijer, Vladimir, Novi prilozi za bk>grafi|u J . Broza Tila. t. 2 , L fbum lja-M ladoet. 1981. DlniĆ. D ragoljub. Prvl put kroz Albaniju. Kragujcvac. 1922.Dordevtć, Sava, Spom entca d r. R ajsu, Beograd, 1913.G lasnik pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Beograd. 1912.HadJtt-VasilJevfć. Ja v a n . A rnau ti naAc krvl. Beograd. 1939.Iln ic an Jn . Beograd 1913.Istorija srpskog naroda, ie s ta knj., Beograd 1983.JlrcCck. K onstantin , Istorija S rba . Beograd. 1922. 1923.Ka&tc. D u4an. Istorija srp ske crkve sa narodnom ixtorijom . Beograd 1967.Krlc2a. Miroslav. Deset krvavih godina. Sloboda, Beograd. 1977.M aijanovlć. Čedomllj. Istorija s rp sk e crkve. knj. II. Beograd. 1930.Njego*. P eta r Pctrovič. O orski vljenac. Sveilost, Sarajevo, 1981.O p ia enciklopcdija Jugoslovcnskog Ickslkografskog zavoda. Zagreb 1981.P astlrsk a ret, Beograd 1913.Politika. Beograd 1912.RadnlCke novine. Beograd, 1912-1914.Sam ouprava. Beograd 1912.Stanojevx':. Gltgor, C m a Gora u dobu vladike D anila. Cctinje, 1955.Tucović. DimiUiJe. S ab ran a dela. Rad, Beograd. 1980-1981,VeselinovK, Rajko. Istorija srpske pravo*la\-ne rrkve sa narodnom islorijom . Beograd.1966.Vesnik S rpske Crkve, Beograd 1912-1913.V efcm jc novosti. Beograd. 1912.

155

SinopsisKnjiga Srbija I Albanci nltl tzdaleka nlje uoblfajeno ncvin zapis o ncklm do krajnosti zaoštrenim odnosima. Rijeć je. dakako, o knjikom pokušaju kojl svoju snagu crpl 11z danog trcnutka. iz vce uspostavljcnog odnosa snaga. odnosno vladajučcg stanja fakata 1 kojl svojom oštrinom od go vara prcdmctnostt na koju sc odnosi. Ali snagom vlastitc kohercntnosli gradi jednu ckstrcmno dosljcdnu i nc baš rasprostranjenu I poznatu mogućnost drugačijcg tcmalLziranja naslovnog problcma pa istovrcmcno nadkriljuje kako vrijeme tako i danu rasporcdcnost sukobljcnih sila. Knjiga nudi jedno sušlinski novo ogledalo srpskoalbanskog suotavanja, jedan novi pogled na ta dalckoscžna prctum bavanja koja od tragićnosti 1 katastrofc dijcli još samo korafić. Medutim. tako snagu novog poiazišta kao i dosljednosl knjige Srbija i Albanci treba zapravo tražiti u nečcm "starom" i krajnje "ncdosljcdnom". Majstorskl preokrel stvaraoca Je taj koji 's ta ra '. slabo poznata ili ćak potpuno zaboravljcna sLajališta srpskih socijalnih dcm okrata s počctka ovog stoljcća (Tueovlć. PopovkJ, Jcremić, KaclerovW...) u sućeljavanju sa dano&ću pokaže u radikalno aktualnoj. potentnoj, novoj pozi. uz potnoć koje tse i ona "najsloženija danost" postavlja u svojoj Jednostavnostl 1 grozovltosti. Is to Je 1 sa dosljedno&ću. skoro potpunom sistcmatlčnošću, koja proizlazi iz bcskonaćnog redanja dužih ill kraćih cltata pomcnutih autora, poduprtlh sa odgovarajućirn mjestima iz Krlcže te aktuallztranim mjestima iz Nina. Danasa, Mladlne... Radi se o krasnom knji&kom brlcolagcu, o tzuzctnoj montažl poodavno napisanlh l odlgranih povljesnlh sekvenclja koje svojom plastićnošču, analitlonošeu 1 snagom svjcdočanstva doslovce razdiru vladajuea oOala kroz koja se odnos Srbije do Albanaca pokuSava (samo) prikazivati.Na pozadini reaflrmacije potisnute, zabranjene povljcsti i kroz optiku socijaldemokratsklh aktcra i analiticara Balkanskih ratova, sa dijclom 1 Prvog svjctskog rata, pred nam a stasavaju monstruoznc konture nckih izuzetno nehum anih zahvata drzavne politike Srbije do Albanaca. 1 baš to jc mjesto odaklc se uporedba sa sadašnjim dogadanjima na Kosovu nudi sam a po sebl. Srž knjige Jc sadržana u tome da nas uz pomoč rcaktualizacije "starih" autora I izblijcdjelih novinsklh č km aka najprijc blokira, a nato oslobodi more lutanja po zakutcim a vlastitih intcrprclativnih rjcšcnja. Istovremeno nas prisiljava i na razmišljanje: ne samo o tome što sc trenutno dogada na Kosovu 1 nc samo o grozotama koje jc tako Albanski kao Srpski. Crnogorskl, Romskl... 'm ali ćovjck" doživljavao na vlaslitoj koii po6etkom ovog stoljcća nego i o bcskonaćnom vraćanju i dubinskim pomacima crkvenlh. državnih. partijskih 1 Još kojekakvih miloloflcmo, kojl sc kao i bczbroj pu ta do sada na ovim prostorima upravo priprcmaju da tog istog "malog 6ovjeka" bace u krvave rovove. Srbija I Albanci je knjiga koju se može ćltati kiiko krimić, kao povijcsnu reinterpretaciju. kao anaiitiku onog ovdjc i sada ill kao pokuSaJ Istreinjenja, odnosno blokade najgorega. Medutim, bez obzira kako Je budete ćitall. imati ćete posla sa onlm Sto Krieža lmenuje "Balkanske tmlne": ponajprije, dakle, sami sa sobom. Knjiga Srbija I Albanci jc vise od opas nog itiva.

Srbija i AlbanciKnjiga prvaČasopis za kritiko znanosti 126 (izrcdna številka) 1989IzdajataUntvercltetnl konfcrcnrt Zvezc sodallstlćne m lad Inc Slovcnljc Marlbor In LjubljanaIzda ja te ljsk i m lDr. AivdncJ Kirn (prcdsednik), Vika Poloćnlk. Marian Pungartnik. Branko Gregorćić.Clril Baškovlć, Igor Bavear, Srcćo Kim,Igor Omerza, Leo ScšcrkoUredniitvoIgor Bavčar, Srcoo Kirn, Milan Balažic,Andrej Klcmcnc, Uojan Korsika,Bo go mi r Kovač. l>cv Kreft, Mitja Maruško.Igor Omerza, Janez Janša . Leo Šcšerko.Samo Škrbec, Peter Wicser, Siniša Zarič,Vekoslav Grmič

Glavni urednikBojan KorsikaO dgovom i urednikIgor BavearSekre ta r uredn iitvaTonči KuzmanićMaslov uredn iitvaBccthovnova 9. Ljubljana, tel. (061) 210-332Tehnična ureditevPeter ZcbrcRačunalniško oblikovanje tekstaIX) Mtkro Ada, sektor za namizno založništvo Mcstnl trg 13/1, LjubljanaTiskĆGPDcioPo m nenju RS za prosveto in kulturo št. 421-1 /74 z dne 14. 3. 1974 jc rrvija oproščcna tctncljncga davka od prometa proizvodov.

PREGLED POLITIKE SRBIJE PREMA ALBANCIMA 00 1878. DO … · Vellkoprodavac pat riot Izma -...

Documents

Transcript of PREGLED POLITIKE SRBIJE PREMA ALBANCIMA 00 1878. DO … · Vellkoprodavac pat riot Izma -...