predstavlja sistem kao crnu kutiju Metode sistemske...

06.11.15

1

Metode sistemske analize Sistemska analiza Faze sistemske analize Model Modeliranje Sistemski modeli

Projektovanje informacionih sistema Prof. Dr Latinovic Tihomir

Funkcionalni model sistema• predstavlja sistem kao "crnu kutiju"

• prikazuje se funkcionalnost sistema na način kako je videspoljni objekti

• predstavljaju se ulazi i izlazi iz sistema i funkcije kojetransformišu ulaze (pobudu, stimulaciju) u izlaze

• pretstavlja model zahteva, jer treba da pokaže potpuno,precizno i nedvosmisleno kako će objekti van sistema(korisnici, akteri) koristiti posmatrani sistem.

06.11.15

2


Sistemska analiza Sistemska analiza je najkritičnija faza jednog projekta.

Tokom sistemske analize treba da se shvate problemi konkretnog poslovnogsistema, definišu ciljevi za njegovo poboljšanje i definišu detaljni poslovnizahtevi, koje mora da ispuni bilo koje tehničko rešenje.

Sistemska analiza je metodološki postupak dekompozicije nekog sistema napodsisteme (komponente) sa ciljem da se prouči njihov međusobni uticaj i rad.

U okviru sistemske analize obavlja se (1) pregled sistema i planiranje projekta,(2) proučavanje i analiza postojećih poslovnih i informacionih sistema i (3)definisanje poslovnih zahteva i prioriteta za novi ili poboljšani sistem.


Faze sistemske analize Sagledavanja projekta

"Da li je projekat vredan pažnje?". Definisati cilj projekta, probleme, mogućnosti i direktive koje aktiviraju projekat. Određuje se projektni tim, učesnici, budžet projekta i raspored projekta. Sistem analitičar zajedno sa vlasnicima i korisnicima sistema, menadžerom za IS i drugim

osobljem IS (a) sagledavaju probleme, mogućnosti i rešenja, (b) ugovoraju oblastprojekta, (c) planiraju projekat i (d) prezentiraju projekat. Upravni odbor utvrđujeprioritete projekata IS.

Faze proučavanja Sistem analitičar i odgovarajući učesnici će: (a) modelirati tekući sistem, (b) analizirati

poslovne procese, (c) analizirati probleme i mogućnosti, (d) utvrditi ciljeve i ograničenjapoboljšanja sistema, (e) modifikovati oblast projekta i plana i (f) prezentirati zaključke ipreporuke.

Faza definisanja Identifikuje šta novi sistem treba da radi ne uzimajući u obzir potrebnu tehnologiju,

drugim rećima, cilj je da se definišu poslovni zahtevi novog sistema. U okviru ove faze, sistem analitičar i odgovarajući učesnici će (a) grubo nacrtati poslovne

zahteve, (b) modelirati zahteve poslovnog sistema, (c) izgraditi prototipove, (d) datiprioritete zahtevima poslovnog sistema i (e) modifikovati plan i oblast projekta.

06.11.15

3


Specifikacija SSA Između procesa na najvišem nivou

i primitivnih procesa nalaze sedijagrami srednjeg nivoa. Brojtakvih nivoa zavisi od složenostisistema koji se analizira kao i odpostupnosti u procesudekompozicije.

Preporučuje se da takvi nivoisadrže 5-9 procesa.(Ako procesa ima više, znači da je preskočen

jedan apstakcioni nivo.)

4

3

2

1

3

3

2

1

2

1

A0

A4

A42

A-0

A4

A42

A00


Osnovni koncepti SSA

Tok podataka (data flow) Proces (process) Skladište podataka (data store) Spoljni objekat (interface - external agent) Spojevi (junctions)

06.11.15

4


Model Model je prikaz stvarnosti. Kao što slika vredi hiljadu reči, tako i većina

sistemskih modela predstavljaju slikovite predstave stvarnosti.

Modeli služe da bolje razumemo sisteme ili je to način da dokumentujemoposlovne zahteve ili da postavimo tehnički dizajn.

Logički modeli pokazuju šta je sistem i šta on radi. Oni opisuju sistemnezavisno od bilo koje tehničke implementacije.

Fizički modeli pokazuju ne samo šta je sistem i šta on radi, već i kako jesistem fizički i tehnički implementiran.


Modeliranje Modeliranje je projektovanje softverskih aplikacija pre njihovog

kodiranja odnosno programiranja.

Modeliranje podataka je najpopularnija tehnika za izražavanjeposlovnih zahteva za podacima koji će biti uskladišteni u bazupodataka sistema.

Modeliranje procesa je tehnika koja se dosta praktikuje zaizražavanje zahteva poslovnih procesa, tokova procesa, ulaza iizlaza.

Modeliranje mreže je tehnika koja pomaže kompaniji da izrazigeografiju poslovanja koja će biti podržana od strane sistema.

06.11.15

5


Sistemski modeli Kostur informacionih sistema identifikuje potrebu za četiri sistemska modela:

PODACI – Svi sistemi sakupljaju i skladište podatke. Modeli podataka (npr. dijagramobjekti-veze) se koriste da modeliraju neophodne podatke za nove sisteme. Ovi modelipodataka su polazna tačka za projektovanje baze podataka.

PROCESI – Modeli procesa (npr. Dijagram toka podataka) se često koriste da modelirajutokove procesa kroz poslovne sisteme. Ovi modeli procesa služe kao polazna tačka zaprojektovanje računarskih aplikacija i programa.

INTERFEJSI – Nijedan sistem ne ekzistira izolovano od drugih ljudi, drugih sistema ilidrugih kompanija. Interfejs modeli se crtaju u fazi proučavanja, ali detaljnije se morajuprikazati u fazi definisanja. Interfejs modeli opisuju ulaze (inpute) u sistem, njihoveizvore, izlaze (autpute) iz sistema, njihove destinacije i deljene baze podataka. Oviinterfejs modeli služe kao osnova za dizajniranje korisničkih i sistemskih interfejsa.

GEOGRAFIJA – Usled činjenice da današnji poslovni i informacioni sistemi imaju većugeografsku širinu, sistem analitičari pronalaze načine da modeliraju geografske lokacije.Modeli mreže služe kao polazna tačka za dizajniranje komunikacionih sistema zadistribuiranje podataka, procesa i interfejsa do različitih geografskih lokacija.

Modeliranje procesa Dijagram toka podataka Osnovne komponente DTP-a Hijerarhijska dekompozicija DTP-a Sintaksa dijagrama toka podataka Dijagram dekompozicije Rečnik podataka

06.11.15

6


Proces (process) Proces obrade podataka je aktivna komponenta

sistema, koja vrši transformaciju strukture i sadržajaulaznog toka u izlazni tok.

Naziv procesa treba precizno da označava funkcijukoju on obavlja.(ako analitičar ne zna da dodeli ime procesu, znači da ne

razume funkciju koju proces obavlja).

obradanaloga


Tok podataka (data flow) Tok podataka je vod kroz koji protiču grupe podataka poznate

strukture. Tok podataka ostvaruje vezu između ostalih komponenti

sistema i na dijagramu toka podataka predstavlja seimenovanom, orijentisanom linijom.

Svaki tok podataka u dijagramu toka podataka mora imatijedinstveno ime koje odražava značenje podataka koje onnosi. Izuzetak su tokovi koji idu prema, odnosno od skladištapodataka, koji ne moraju biti imenovani.

potpisan ugovor

06.11.15

7


Skladište podataka (data store) Skladište podataka (kartoteka, fascikla, datoteka) služi

za čuvanje podataka

Definiše se kao tok podataka u mirovanju

Veza sa primitivnim funkcijama isključivo preko tokovapodataka.

Skladište podataka treba da omogući:• tok podataka KA skladištu označava operaciju održavanja, tj.

ubacivanja, izbacivanja i promene sadržaja;• tok podataka OD skladišta označava korišćenje skladišta za

izveštavanje.

fakture fakture


Spoljni objekat(interface - external agent)

Spoljni objekat (interfejs) je objekat vankonteksta posmatranog sistema koji se javljakao izvor ili ponor tokova podataka.

dobavljač

06.11.15

8


Spojevi (junctions) Spojevi pomažu u organizovanju i pojašnjavanju

dijagrama toka podataka. Postoje divergentni spojevi koji dele tok podataka

na dva ili više izlaza, kao i konvergentni spojevi,koji spajaju dva ili više toka podataka u jedan.

Spojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu selinearni spojevi.


Dijagram toka podataka Modeliranje procesa je tehnika koja organizuje i dokumentuje procese

sistema i/ili implementira logiku, politike i procedure sistema.

Dijagram toka podataka (DTP) je alat koji opisuje tokove podataka krozsistem i procese koji se izvršavaju u sistemu. Sadrži četiri osnovnekomponente:

procese (processes) obrade podataka, koji predstavljaju aktivne komponentesistema (grafički simbol: krug);

spoljne objekte ili spoljne agente (external agents) sa kojima sistemkomunicira (grafički simbol: pravougaonik);

skladišta podataka (data stores) koje procesi koriste i/ili ažuriraju (grafičkisimbol: dve paralelne linije) i

tokove podataka (data flows) koji povezuju ostale komponente sistema ucelinu (grafički simbol: usmerena linija).

06.11.15

9


Osnovne komponente DTP-a


Sintaksa dijagrama toka podataka Tok podataka predstavlja podatak u pokretu. Tok podataka predstavlja

ulaz podataka u proces ili izlaz podataka ili informacija iz procesa (tomogu biti različita dokumenta, formulari, tekstovi, knjige i slično). Onise takođe koriste za prikazivanje kreiranja, brisanja ili menjanjapodataka u bazi podataka ili datoteci. Tok podataka ostvaruje vezuizmeđu ostalih komponenti sistema i na DTP-u se predstavljaimenovanom, orjentisanom linijom:

Naziv toka podataka

Svaki tok podataka mora da ima svoj izvor i ponor. Međutim, za jedantok, bilo izvor, bilo ponor (ili oba) mora da bude proces.

06.11.15

10

Projektovanje informacionih sistema Prof. Dr Latinovic Tihomir Projektovanje informacionih sistema Prof. Dr Latinovic Tihomir

Svaki tok podataka na DTP-u mora imati ime, koje treba da odražavaznačenje podataka koje on nosi. Ova imena treba da budu prirodna, a neneka specifična, kodirana, preterano skraćena imena, kako bi se ostvarilačitljivost i razumljivost DTP-a. Izuzetak su tokovi koji idu ka, odnosnood skladišta podataka koji ne moraju biti imenovani. Ukoliko tok izmeđuprocesa i skladišta nije imenovan, podrazumeva se da tok nosi celokupansadržaj i strukturu podataka tog skladišta.

Tok podataka se može granati. Istoimeni tokovi na DTP-u u suštinipredstavljaju grananje jednog toka, pa moraju imati zajednički izvor, amogu imati različite ponore.

Proces obrade podataka je aktivna komponenta sistema koja vršitransformaciju strukture i sadržaja ulaznog u izlazni ili izlaznih tokova uulazne tokove podataka. Svaki proces ima naziv i oznaku. Naziv procesatreba precizno da označava funkciju koju on obavlja.

Sintaksa dijagrama toka podataka (nastavak)

06.11.15

11


Svaki proces mora da ima barem jedan ulazni i barem jedan izlazni tok podataka.Proces koji ima ulaze, a nema izlaze je tzv. crna rupa, jer izgleda kao da jepodatak jednostavno nestao. Proces koji ima izlaze, a nema ulaze, je takođenemoguć.

Svako skladište podataka bi trebalo da ima barem jedan ulazni i barem jedanizlazni tok. Međutim, dozvoljava se da skladište nema ulazni tok,podrazumevajući da se formira i ažurira u nekom drugom sistemu, odnosno danema izlazni tok, podrazumevajući da posmatrani sistem formira i ažuriraskladište koje se koristi u nekom drugom sistemu.

Svaki spoljni objekat (spoljni agent) mora da ima barem jedan, bilo ulazni, biloizlazni tok podataka, inače bi bio izolovan od ostalog dela sistema.

Da bi se izbeglo nepotrebno presecanje linija, dozvoljava se da se skladište ilispoljni objekat, na jednoj slici, višestruko ponovi.

Sintaksa dijagrama toka podataka (nastavak)


Hijerarhijska dekompozicija DTP-a Dekompozicija je način razlaganja sistema na njegove komponente podsisteme,

procese i podprocese.

Pri dekompoziciji DTP-a moraju se poštovati sledeća pravila: Dijagram najvišeg nivoa, koji po pravilu sadrži samo jedan proces koji predstavlja ceo

IS, zatim spoljne objekte sa kojima IS komunicira i odgovarajuće tokove podatakanaziva se dijagram konteksta.

Dijagram prvog nivoa predstavlja dekompoziciju dijagrama konteksta. Procesi seoznačavaju brojevima 1,2,3, ....

Svaki proces sa dijagrama prvog nivoa se dalje dekomponuje do nivoa primitivnihprocesa Procesi na dijagramima nižih nivoa, povlače sa sobom brojnu oznakunadređenog procesa.

Uobičajeno je da se zatim celokupan sistem predstavi dijagramom dekompozicijeodnosno stablom aktivnosti. Dijagram dekompozicije prikazuje top-down (sa vrha nadole) funkcionalnu dekomoziciju i strukturu sistema.

Pored procesa, mogu se dekomponovati i tokovi i skladišta. Njihov opis se detaljno dajeu rečniku podataka.

Najvažnije pravilo koje se mora poštovati pri dekompoziciji procesa je pravilo balansatokova.

06.11.15

12


Slika 1:HijerarhijskadekompozicijaDTP-a


Stablo aktivnosti sistema

06.11.15

13


Primer dijagram konteksta manjegtrgovinskog preduzeća

Dobavljač KupacIS trgovinskogpreduzeća

Katalog

Narudžb.Dob

UplataDobFakturaDobOtpremnicaDob

OtpremnicaKupcu

RačunKupcu

PlaćanjaKupca

NarudžbenicaKupca

ProfakturaDob

ProfakturaKupcu


Dijagram prvog nivoa

Dobavljač Kupac

Nabavka1.

Prodaja2.

Katalog

Artikal

PoslovniPartner

Dokumentanabavke

Dokumentaprodaje

NarudžbDob

UplataDob

Katalog

FakturaDob

OtpremnicaDob

NarudžbenicaKupca

PlaćanjaKupca

RačunKupcu

OtpremnicaKupcu

ProfakturaDob

ProfakturaKupcu

06.11.15

14


Dekompozicioni dijagram procesa nabavke

Dobavljač

Obradakataloga

1.1

Plaćanje1.4

Prijem1.3

Naručivanje1.2

NarudžbDob

Katalog

FakturaDob

UplataDob

ProfakturaDob

OtpremnicaDob

Katalog

Sklad. artikala

PoslovniPartner

Narudžbenica Prijemnica

Otpremnica

NarudžbenicaSklad. artikala

Profakture i fakture


Dekompozicioni dijagram procesa prodaje

Kupac

Otprema2.3

ObradaPorudžbina

2.1

Naplata2.2

NarudžbenicaKupca

PlaćanjaKupca

RačunKupcu

OtpremnicaKupcu

ProfakturaKupcu

Sklad. artikala

PoslovniPartnerNalog zaotpremu

NarudžbenicaKup

OtpremniceKup iProfakture i fakture

Sklad. artikala

06.11.15

15


Primer dijagram konteksta sistema pružanjausluga članovima kluba


IDEF modeliranje Ranih 90-tih IDEF (Integration DEFinition) Users

Group usvojila je standarde i to za funkcionalnomodeliranje IDEF0, a za informaciono modeliranjeIDEF1X.

Softverska realizacija IDEF0 standarda je BPwin(Business Process Windows) firme LogicWorks.

IDEF1X je semantički bogat modelar podataka kojije realizovan u okviru softvera ERwin (EntityRelationships for windows) CASE alata.

06.11.15

16


IDEF0 Funkcionalno modeliranje omogućava

dekomponovanje poslovnih funkcija i planiranjepotrebnih resursa za realizaciju funkcija.

Funkcionalno modeliranje je vezano za korišćenjeIDEF0 tehnike.

IDEF0 funkcionalni model se sastoji odhijerarhijskog niza dijagrama koji postepenoprikazuju sve više detalja o funkcijama i njihovojmeđuvezi sa ostalim delovimasistema.


Struktura grafičkog jezika IDEF0 Pravougaonik – predstavlja aktivnosti definisane kao

funkcije, procese i transformacije. Svaki pravougaonik imanaziv i broj. Za naziv aktivnosti se koristi aktivan glagol iliglagolska fraza koja opisuje funkciju.

Strelice – predstavljaju podatke ili objekte vezane zaaktivnosti.

NAZIV AKTIVNOSTI

Naziv toka

06.11.15

17


Semantika grafičkog jezika IDEF0

NAZIVAKTIVNOSTI

Ulaz

Kontrola

Izlaz

Mehanizam Poziv


Semantika IDEF0 Ulazna strelica – predstavlja materijal ili informaciju koja se koristi ili

transformiše radi definisanja izlaza.

Kontrolne strelice – regulišu, odnosno odgovorne su za to kako, kada i da li će seaktivnost izvesti. Uslovi izvođenja aktivnosti. Kontrole su često u obliku pravila,politika, procedura ili standarda. One utiču na aktivnost, ali ne mogu da budutransformisane ili upotrebljene.

Izlazne strelice – predstavljaju materijal ili informacije stvorene aktivnošću.

Strelice mehanizama - izvori koji izvode aktivnosti. Mehanizmi mogu biti ljudi,mašine, oprema, tehnologija i dr. sve ono što obezbeđuje energiju potrebnu zaizvođenje aktivnosti.

Strelica poziv - specifični slučaj strelice mehanizma i označava da pozivajućipravougaonik nema vlasititi detaljniji dijagram, već daje detaljniji prikaz izvedenna nekom drugom pravougaoniku u istom ili nekom drugom modelu.

06.11.15

18


Dijagram konteksta za poslove UniverzitetaUSED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: MeTIS

1/17/199911/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

WORKINGDRAFTRECOMMENDEDPUBLICATION

READER DATE CONTEXT:

TOP

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI UNIVERZITETAA-0

0

POSLOVIUNIVERZITETA

Prodekanza nastavu

Informacije za NIR

Prodekan zaNIRDekanStudenti Nastavnici

Normativnadokumenta

Statut Univerziteta iZakoni o Fakultetima

Referent

Informacije za nastavu

Informacije za studentsku sluzbu

Predhodno znanje

Indeks

Informacije iz odelenja Univerziteta

Informacije za Upravu


Dijagram nultog nivoaUSED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: MeTIS

1/17/199911/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A-0

NODE: TITLE: NUMBER:POSLOVI UNIVERZITETAA0

1

POSLOVIUPRAVE

2

POSLOVINASTAVE

3

STUDENTSKISERVIS

4

POSLOVIIZDAVACKE I

NAUCNEDELATNOSTI

5

LOGISTICKAPODRSKA

Prodekanza nastavu

Prodekan zaNIR

Dekan Referent

Informacije izUprave

Informacijeza Upravu

Indeks

NPP

Informacijeiz logistike

Predhodnoznanje

Izvestajvrednovanjanastave

Informacije zanastavu

Informacije za studentskusluzbu

Informacijeizstudentskesluzbe

Informacije zaNIR

Informacije izodelenjaUniverziteta

Normativnadokumenta Statut

Univerzitetai Zakoni oFakultetima

Pravilnik oocenjivanju

StudentiNastavnici

06.11.15

19


Stablo aktivnosti poslova UpraveUSED AT: AUTHOR: DATE:

REV:PROJECT: MeTIS11/5/200511/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

1

POSLOVIUPRAVE

11

ODLUCIVANJE IPLANIRANJE

SASTAVLJANJELISTEAKTIVNOSTIPOVEZIVANJEAKTIVNOSTISASTAVLJANJELISTE RESURSADODELJIVANJERESURSAIZRADA PLANA

12

UPRAVLJANJEPROCESIMA I

ORGANIZACIJOM13

POSLOVIFINANSIJA I

KNJIGOVODSTVA14

PRAVNI IKADROVSKI

POSLOVI

RE[EWA POPRVOMSTEPENUPOTVRDEPOSLOVI POZAHTEVUSTRANKE

15

KONTROLA

KONTROLAREALIZACIJENPPKONTROLAREALIZACIJEPLANA RADA


Stabla aktivnosti poslova nastave istudetnskog servisaUSED AT: AUTHOR: DATE:


NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

2

POSLOVINASTAVE

21

PLANIRANJE IORGANIZOVANJE

NASTAVE

POSLOVI OKONASTAVNIHPLANOVA IPROGRAMAPLANIRANJE IPRACENJENASTAVNOGKADRA IANGAŽOVANJESPOLJNIHSARADNIKAPLANIRANJE IPRACENJEMATERIJALNEBAZEIZRADA IAZURIRANJERASPOREDACASOVA

22

PRACENJEREALIZACIJE

NASTAVE23

VREDNOVANJENASTAVE

DEFINISANJEPROJEKTAVREDNOVANJANASTAVEOBAVESTAVANJESTUDENATAREALIZACIJAVREDNOVANJANASTAVEANALIZAVREDNOVANJANASTAVEIZRADAIZVESTAJAVREDNOVANJANASTAVE

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: MeTIS

11/5/200511/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

TOP

3

STUDENTSKISERVIS

31

PRIJEMSTUDENATAI SLU[ALACA

PLANIRANJEPRIJEMAPRIJEMSTUDENATAANALIZA IIZVE[TAVANJEPRIJEMA

32

PERSONALNOPRA]ENJE

STUDENATA

VODJENJEMATICNEKNJIGEEVIDENCIJASTIMULATIVNIH IDISCIPLINKSIHMERAMATER.EVIDENCIJASTUDENATAISPSIVANJESTUDENATA ISLU[ALACA

33

KOMERCIJALNOPRACENJE

STUDENATA

34

PRACENJEISPITA

IZRADA PLANAPOLAGANJAISPITAPRIJAVLJIVANJEISPITAPOLAGANJEISPITAANALIZA ISPITA

35

IZDAVANJERESENJA,UVERENJAI DIPLOMA

06.11.15

20


Stabla aktivnosti poslova izdavačke inaučne delatnosti i logističke podrške

USED AT: AUTHOR: DATE:REV:PROJECT: MeTIS

11/5/200511/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

TOP

4

POSLOVIIZDAVACKE I

NAUCNEDELATNOSTI

41

PLANIRANJE IORGANIZOVANJE

NIR-a

IZRADASREDNJOROCNIHI GODISNJIHPLANOVAPLANIRANJESARADNJEPLANIRANJEOPREMANJAPLAN STVARANJAI USAVRSAVANJAKADRA

42

POSLOVIIZDAVACKEDELATNOSTI

43

PRACENJEREALIZCIJE

NIR-a

PRACENJEREALIZACIJEPROJEKTAPRACENJEREALIZACIJEPLANSKIHDOKUMENATAEKSPERTSKOOCENJIVAJNE

44

INVENTIVNADELATNOST

KORISNIPREDLOZITEHNICKAUNAPREDJENJAPATENTI

45

PRACENJEKADROVA

NIR-a46

POSLOVIBIBLIOTECKE

GRADJE

OBRADABIBLIOTECKEGRADJEEVIDENTIRANJEZADUZIVANJERAZDUZIVANJEOPOMINJANJEREZERVISANJEUSED AT: AUTHOR: DATE:


NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

5

LOGISTICKAPODRSKA

51

SNABDEVANJE

52

UPRAVLJANJEMAGACINOM

53

ODRZAVANJE

54

POSLOVIZASTITE


... i još jedan primer funkcionalnog modeliranjamodela poslovanja preduzeća

06.11.15

21


Dijagram kontekstamodela poslova preduzećaUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:

REV:PROJECT: Model 112/17/199611/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



TOP

NODE: TITLE: NUMBER:MODEL POSLOVA PREDUZECAA-0

0

MODELPOSLOVA

PREDUZECA

Inf.sa trzista

Inf.od posl. partneraInf. za posl.partnera

Informacije ka državnim institucijama

ZaposleniSUBPInter/intranetsoftver

Zakoni ipropisi

Standardi

Informacije od državnih institucija


Dijagram nultog nivoaUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:REV:PROJECT: Model 1

4/10/200011/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A-0

NODE: TITLE: NUMBER:MODEL POSLOVA PREDUZECAA0

1

UPRAVLJANJE

2

RACUNOVODSTVOI FINANSIJE

3

MARKETING

4

PROIZVODNJA

I2O1

I1 O2

I3

C1 C2

Inf.satrzista

Inf.odkupca

Informacije izrazvoja

Inf.od posl.partnera

Izv.menadzmentu

Inf. zaposl.partnera

Inf. izupravljanja

Preporukeizproizvodnje

Inf.izmarketinga

Informacije izracunovodstva ifinansija

Inf.izproizvodnje

Informacije oddržavnihinstitucija

Informacije kadržavnim institucijama

StandardiZakoni ipropisi

Odlukeorganaupravljanja

06.11.15

22


Dekompozicioni dijagram procesa upravljanjaUSED AT: AUTHOR: dr Alempije V. Veljovic DATE:REV:PROJECT: Model 1

2/22/199911/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

NODE: TITLE: NUMBER:UPRAVLJANJEA1

1.1

ODLUCIVANJEI PLANIRANJE

1.2

UPRAVLJANJEKVALITETOM

1.3

OPŠTI IPRAVNI

POSLOVI

1.4

UPRAVLJANJEKADROVIMA

1.5

UPRAVLJANJEINFORMACIONIM

SISTEMOM

I6

I3I4

I5 O2I2

O1

I1

C2

C1Izv. o realizaciji proizvodno finansijskogplana

Proizvodno finansijski plan

Inf. iz op{tih i pravnih poslova

Izv. menadzmentuZahtev za intervenciju

Inf.izproizvodnje

Informacije iz planiranja

Evid. odisc.merama

Inf. izupravljanjaPredlozi i

zahtevi

Standardi

Inf. za planiranje iz upravljanja kadrovima

Informacijeobezbe|enjakvaliteta

Inf.od posl.partnera

Re{enje dr`avnih organa

Odluke organa upravljanja

Informacije iz racunovodstva i finansija

Predlozi izahtevi

Inf. izosiguranjazaposlenog

Razvijenaaplikacija

DWAnalize

Informacije ka državniminstitucijama

Izve{taj outro{kuInternetvremena

Informacije izrazvoja

Informacije oddržavnihinstitucija

Inf. o obuci za kvalitet

Zakoni ipropisi

Predlog zaorganizacionimpromenama


Stablo aktivnosti procesa upravljanja kvalitetomUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:


NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A1

1.2

UPRAVLJANJEKVALITETOM

1.2.1

IZRADADOKUMENATA

SK

DEFINISANJEZAHTEVA ZAIZRADU/ IZMENUSK,IZRADA/ IZMENADOKUMENATASISTEMAKVALITETAANALIZA IOCENADOKUMENATASKUSVAJANJE IDISTRIBUCIJADOKUMENATASISTEMAKVALITETA

1.2.2

DEFINISANJEPLANA

KVALITETA

IZRADA PLANAKVALITETADEFINISANJEPLANAKONTROLISANJAISPITIVANJA

1.2.3

INTERNAPROVERASISTEMA

KVALITETA

PRIPREMA ZAPROVERUPLANIRANJEPROVEREIZVO\ENJEPROVEREANALIZAFUNKCIONISANJASISTEMAKVALITETA

1.2.4

SPROVO\ENJEKOREKTIVNIH

MERA

NEUSAGLA[ENOSTPLANIRANJE ISPROVO\ENJEKOREKTIVNIH.MERAOCENA EFEKTAKOREKTIVNEMERA

1.2.5

STATISTI^KAANALIZA

KVALITETA

KONTROLAUZORKOVANJEMSTATISTI^KAANALIZAKONTROLEPROCESA (SPC)STATISTI^KAANALIZA FMEA

1.2.6

OBUKA ZAKVALITET

PLANIRANJEOBUKEPRIPREMAOBUKEIZVO\ENJEOBUKEPROVERA IIZVE[TAVANJE

06.11.15

23


Stablo aktivnosti procesa opštih i pravnihposlovaUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:


NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A1

1.3

OPŠTI IPRAVNI

POSLOVI

1.3.1

FIZICKOOBEZBEDJENJE

KONTROLA IPRIJEMSTRANAKA ISTRANIH LICAORGANIZACIJAULASKA VOZILANEPREDVI\ENESITUACIJEVO\ENJEEVIDENCIJE

1.3.2

ZAŠTITANA RADU

(ZNR)

PRIMENAMERA ZNRKONTROLASPROVO\ENJAMERA ZNREVIDENCIJEZNR

1.3.3

ZAŠTITAŽIVOTNESREDINE

(ZŽS)

PRIMENA MERAZZSKONTROLASPROVEDENIHMERA ZZSMETODOLOGIJAPROCENEOPASNOSTI

1.3.4

PROTIVPOŽARNAZAŠTITA

PLANIRANJE IANALIZA ZOPSPOLJA[NJA IUNUTRA[NJAKONTROLA ZOPVATROGASNAJEDINICAOBUKA ZA ZOP

1.3.5

PRAVNIPOSLOVI

PRAVNOZASTUPANJEPRIPREMAOP[TIH AKATA IIZRADAUGOVORAVO\ENJEDISCIPLINSKOGPOSTUPKA


Stablo aktivnosti procesa upravljanja kadrovimaUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:


NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A1

1.4

UPRAVLJANJEKADROVIMA

1.4.1

PRA]ENJEORGANIZACIONE

STRUKTURE1.4.2

OBEZBE\IVANJEPOTREBNIHKADROVA

REALIZACIJAPRIJEMARADNIKAZASNIVANJERADNOGODNOSAUPOZNAVANJESA ZASTITOMNA RADU

1.4.3

DOSIJEZAPOSLENOG

OSIGURANJEZAPOSLENOGPRA]ENJELI^NIHPODATAKARADNI CIKLUSZAPOSLENOG

06.11.15

24


Stablo aktivnosti procesa upravljanjainformacionim sistemom

USED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:REV:PROJECT: Model 1

11/5/200511/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A1

1.5

UPRAVLJANJEINFORMACIONIM

SISTEMOM

1.5.1

RAZVOJINFORMACIONOG

SISTEMA

FUNKCIONALNOMODELIRANJEINFORMACIONOMODELIRANJEAPLIKATIVNOMODELIRANJEIMPLEMENTACIJA

1.5.2

PRIMENAINTERNET I

RAZVOJINTRANET

IZGRADNJASISTEMAPRA]ENJE RADAI ODR@AVANJESISTEMAEVIDENTIRANJEKORISNIKAPRA]ENJESTANJAKORISNIKA

1.5.3

RAZVOJSKLADISTAPODATAKA

ANALIZA IZVORAPODATAKAPOSTUPAKPRIPREMEPODATAKAUSKLADISTENJEPODATAKAANALIZAPODATAKA


Stablo aktivnosti procesa računovodstvaUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing. DATE:REV:PROJECT: Model 1

11/5/200511/5/2005

NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

TOP

NODE: TITLE: NUMBER:RACUNOVODSTVO I FINANSIJEA2

2

RACUNOVODSTVOI FINANSIJE

2.1

FINANSIJSKAOPERATIVA

2.2

RAÛNOVODSTVO

2.1.1

OBRADAFINANSIJSKIHDOKUMENATA

EVIDENCIJAFINANSIJSKIHDOKUMENATAKONTROLAISPRAVNOSTIDOKUMENATAI LIKVIDATURAKOREKCIJAFINANSIJSKOGDOKUMENTAPLA]ANJE

2.1.2

OBRAÛNUKUPNIH

PRIMANJARADNIKA

AKVIZICIJAPRISUTNOSTIRADNIKAKONTROLAIZMERENOGRADNOGVREMENAOBRAÛNZARADA INAKNADAZARADARADNIKA IOSTALIHLI^NIHPRIMANJAPENZIJSKOOSIGURANJERADNIKA

2.1.3

POSLOVI SAGOTOVIMNOVCEM

OBRA^N ZAISPLATUOBRAÛN ZANAPLATU IPRIJEMGOTOVOGNOVCA IBONOVAPODIZANJE IIZDAVANJEGOTOVOGNOVCA IBONOVAUPLATAGOTOVINEEVIDENCIJABLAGAJNI^KOGNALOGA

2.1.4

ODNOSI SABANKAMA

UZIMANJEKREDITAPLASIRANJESREDSTAVAHARTIJE ODVREDNOSTI

2.2.1

IZRADA IODR@AVANJE

KONTNOGOKVIRA

[IFARNIKA IPRAVILNIKA

OTVARANJE IIZMENAPROPISANOGKONTNOG OKVIRAIZRADA I IZMENAANALITI^KOGKONTNOG OKVIRAIZRADA I IZMENE[IFARNIKANALOGA ZAKNJI@ENJEIZRADAPRAVILNIKA ORAÛNOVODSTVU

2.2.2

IZRADA IKONTIRANJENALOGA ZAKNJI@ENJE

2.2.3

EVIDENCIJAPROMENAGLAVNEKNJIGE

EVIDENCIJAKNJIGA OZALIHAMAEVIDENCIJAOSNOVNIHSREDSTAVA ISITNOGINVENTARAEVIDENCIJAPOSLOVNIHPARTNERAEVIDENCIJASTAMBENIHKREDITAEVIDENCIJAPOTRA@IVANJAOD RADNIKAEVIDENCIJAKNJIGEAKCIONARA

2.2.4

EVIDENCIJAPROMENA U

POGONSKOMKNJIGOVODSTVU

PREUZIMANJEZALIHA ITRO[KOVAPRA]ENJENEDOVR[ENEPROIZVODNJEPRA]ENJESTANJA ZALIHAGOTOVIHPROIZVODAPRA]ENJETRO[KOVA

2.2.5

KONTROLAISPRAVNOSTIKNJI@ENJA

2.2.6

IZRADAOBRAZACA

PERIODI^NOGI GODI[NJEG

RAÛNA

FORMIRANJEBILANSASTANJAFORMIRANJEBILANSAUSPEHAFORMIRANJEBILANSATOKOVAGOTOVINEFORMIRANJEPOSEBNIHPODATAKAFORMIRANJEPORESKIHBILANSA

06.11.15

25


Stablo aktivnosti procesa marketingaUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:


NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

3MARKETING

3.1ISTRAZIVANJE

ISTRAZIVANJETRZISTAANALIZA TRZISNIHCENAIZBOR IDEJA ZANOVI PROIZVODREKLAMA IPROPAGANDA

3.2RAZVOJ

ANALIZA SPOSOB.ZA UVODJENJENOVOG PROIZV.PLANIRANJERAZVOJA NOVOGPROIZVODARAZVOJPROIZVODASTANDARDI ILICENCE

3.3SNABDEVANJE

NABAVLJANJESKLADI[TENJEREKLAMACIJADOBAVLJA^IMAPRA]ENJEDOBAVLJA^A

3.4PRODAJA

PLANIRANJEPRODAJEOBRADA UPITAI UGOVARANJEREKLAMACIJEKUPCAPAKOVANJE ISKLADISTENJE


Stablo aktivnosti procesa proizvodnjeUSED AT: AUTHOR: prof.dr.Alempije V. Veljovic dipl.ing.DATE:


NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



A0

4PROIZVODNJA

4.1

PLANIRANJE IPRACENJE

PROIZVODNJE

PLANIRANJEPROIZVODNJEPRACENJEPROIZVODNJEODRZAVANJEMASINA I OPREME

4.2

KONTROLISANJEI ISPITIVANJE

KONTROLAKVALITETA UPRIJEMUKONTROLAKVALITETA UPOGONUZAVRSNAKONTROLAKVALITETALABORAT.ISPITIVANJAODRZAVANJEMERNO-KON.SREDSTAVA

4.3

UPOTREBAPROIZVODA

INSTALISANJE IPUSTANJE UPOGONPRACENJEPRIOZVODA UUPOTREBISERVISIRANJEPRIOZVODA UTOKU UPOTREBEPOVLACENJEPROIZVODA IZUPOTREBE

06.11.15

26


Rečnik podataka SSA Rečnik podataka opisuje sadržaj i strukturu svih tokova i skladišta podataka.

Polje je elementarna struktura koja se dalje ne dekomponuje i koja ima svojuvrednost.

Primeri polja u indeksu su BrojIndeksa, ImePrezime, Status, NazivPredmeta, Ocenai dr.

Polja svoje vrednosti uzimaju iz skupova vrednosti koji se nazivaju domenima.Domeni mogu biti: «Predefinisani», odnosno standardni programsko-jezički domeni, kao što su INTEGER

(celobrojna vrednost) CHARACTER (karakter), REAL (decimalna vrednost), LOGICAL(logična vrednost: true ili false), DATE (datum) itd.

«Semantički», kada se definišu preko svog imena ili predefinisanog domena ilieventualno ograničava vrednosti predefinisanog domena. Na primer, domen SEMESTARse definiše kao SEMESTRI DEFINED_AS INTEGER (1) BETWEEN 1,8.


Logički tipovi podataka

06.11.15

27


Prosta i složena ograničenja Pored ograničenja na vrednosti polja, odnosno vrednosti domena, definišu se i

druga, bilo prosta bilo složena ograničenja. Lista prostih ograničenja su:

“Operator konstanta”, gde je operator bilo koji operator poređenja (npr. <, >, =, ≥, ≤), akonstanta je neka definisana vrednost iz datog domena. Na primer, STAROST: INT(2)< 65.

“BETWEEN konstanta, konstanta”, gde su konstantne vrednosti iz datog domena. Naprimer: SEMESTRI: INTEGER (2) BETWEEN 1,10.

“IN (lista vrednosti)”, gde se lista vrednosti formira od konstanti iz odgovarajućegdomena. Na primer: OCENA INT(2) IN (5,6,7,8,9,10).

“NOT NULL”, se specifira za ona polja koja ne mogu da stoje bez neke vrednosti,znači moraju uvek da imaju neku vrednost. Na primer: BROJ_INDEKSA:CHARACTER (7) NOT NULL, što znači da polje broj indeksa ne može da stojiprazno, već se mora uneti neka vrednost.

Složena ograničenja se formiraju od prostih ili drugih složenih ograničenjavezujući ih logičkim operatorima AND, OR i NOT.


Agregacija komponenti Struktura tokova podataka i skladišta predstavlja neku

kompoziciju polja, odnosno konstrukciju čije su komponentepolja.

Konstrukcije kojim se od komponenata gradi struktura mogubiti: Agregacija komponenti koja predstavlja složenu strukturu liste

komponenti. Označava se u “špicastim” zagradama - <a,b,c>. Naprimer:

STUDENT: < BROJ_INDEKSA,NAZIV_STUDENTA,STAROST,SEMESTAR,PROSEČNA_OCENA

>

06.11.15

28


Eksluzivna specijalizacija (unija)komponenti Eksluzivna specijalizacija (unija) komponenti, označava da se

u strukturi pojavljuje eksluzivno jedna od navedenihkomponenti, ili a ili b ili c. Ukoliko se tu nalazi samo jednakomponenta to znači da se ona može, a ne mora pojaviti.Označava se u uglastim zagradama – [a,b,c]. Na primer:

PROIZVOD: < ŠIFRA_PROIZVODA,NAZIV_PROIZVODA.[KOLIČINA_PORUDŽBINE, STOPA_AMORT]

>

Ukoliko je proizvod osnovno sredstvo, onda će se pojaviti poljeSTOPA_AMORT, a ukoliko je proizvod materijal za proizvodnju,onda će se pojaviti polje KOLIČINA_PORUDŽBINE.


Neeksluzivna specijalizacija (unija)komponenti Neeksluzivna specijalizacija (unija) komponenti, označava da se u

odgovarajućoj strukturi pojavljuje bilo samo jedna, bilo dve, bilo svekomponente. Označava se u kosim zagradama - /a,b,c/. Na primer:

STUDENT_ZAHTEV: / ZAHTEV_ZA_UVER_STATUS,ZAHTEV_ZA_ UVER_POL_ISPIT/

Student može da podnese ili zahtev za uverenje o statusu (redovan ilivanredan) ili zahtev za uverenje o položenim ispitima ili oba.

Rečnik podataka sadrži četiri osnovna segmenta za: opis struktura skladišta i tokova. opis polja, opis semantičkih domena i definiciju logičkih funkcija preko kojih se iskazuju složenija ograničenja.

06.11.15

29


Primer jednog rečnika podataka


Primer jednog rečnika podataka -nastavak

predstavlja sistem kao crnu kutiju Metode sistemske...

Documents

Transcript of predstavlja sistem kao crnu kutiju Metode sistemske...