PREDROMANTIZAM

Razvija se na kraju 18. veka od strane dva pesnika koji su potpuno različiti, ali koji su u svojim delima najpotpunije i najizrazitije prikazali elemente nove romantičarske poezije, ato su ROBERT BERNS I VILJEM BLEJK.

ROBERT BERNS (1759-1796)

-Najveći škotski bard i sve pesme je pisao škotskim dijalektom. Poreklom je iz škotskog sela- oblasti Ajšir. Kao sin siromašnog seljaka, koga je otac naučio kako da marljivo obrađuje zemlju, Berns nije imao uredno školovanje, ali je još od ranog detinjstva pokazivao živo interesovanje za knjigu i veliku ljubav za poeziju. Prva Bernsova zbirka pesama objavljena je u gradiću KILMANROKU 1786. godine pod naslovom „Pesme poglavito napisane na škotskom dijalektu“ i čim su se pojavile ove pesme su izazvale veliko interesovanje književnih krugova, posebno edinburških i uskoro su mu donele slavu širom Škotske. Prihod od ove zbirke mu je omogućio da kupi komadić zemlje i da se na njemu nastani i konačno oženi DŽINU ARMER- škotlanđanka kojoj se dugo udvarao.

Pisao je ljubavne pesme, pesme za pevanje i muziku (songs), a karakteristična je njegova strofa koju kasnije nazivaju- Bernsova strofa. Stih mu je vrlo jednostavan, narodski- i pravilno je smenjivanje jampskog trimetra, a strofa je dvostruki balacki katren- prvi i treći stih se ne rimuju. Slične osobine imaju sve njegove ljubavne pesme, u njima postoji jednostavnost ritma a tematika se uglavnom odnosi na njegovu rodnu zemlju, boje i mirise iz prirode. Engleska književnost ovog perioda nije imala prave lirske pesnike pa je Berns bio prihvaćen kao takav jer je obnovio lirsku vrstu, dajući joj i nove tematske elemente. Nema mnogo pesama o prirodi i seoskom životu a njegove najbolje pesme su baš one o životinjama. „To a mouse“- povod za nastanak ove pesme je beznačajan. Orao- pesnik je slučajno razorio leglo poljskog miša koji beži jer mu je „plug razorio kuću“. Izvinjava mu se u ime celog ljudskog roda i Berns mu se obraća saosećajnim govorom, tešeći ga i priznaje da je čoveka iskvarila vlast tako što je raskinula vezu između prirode sa društvom:“ Al’ moj je udes od tvog gori:Dok sadašnjica tebe mori, Za mene prošlost patnje stvori- Sred teških dana! Zbog sutrašnjice um se bori, zbog novih rana!“(1785.) – Univerzalna je poruka i smisao: „ Mišja sudbina identična ljudskoj u društvu ovakvom kakvo jeste“. Posebnu vrednost u ovom delu daju elementi nekoliko pesničkih vrsta- dramski monolog, realističnost, fantastični elementi, humor kao i elementi moralno- poučne basne.Brens je napisao još par pesama o biljkama i životinjama; „Smrt i poslednje reči jadne Mejli“, „Pesma planinskoj beloj radi“. Pisao je i satirično- humoristične pesme protiv škotskog sveštenstva i svih onih koji su se zalagali za lažni moral- pisane su u vidu direktnog obraćanja- dijalog, monolog. Među najuspešnijim je „Molitva sv. Vilija“- Bernsov savremenik sveštenik razgovara sa Bogom i odaje mu zahvalnost, a potom govori o svojim zaslugama, slabostima, željama- gde dolazi do samootkrivanja njegove ličnosti pa čitaocu postaje jasnije sa su Vilijeve osobine zapravo- uobraženost, hvalisavost, egoizam, pakost požuda... Najpopularnija pesma ove vrste je bila pesma „Vaški“- napisana u prvom

licu jednine i pesnik je na nedeljnoj službi a ispred njega stoji mlada dama na čijem šeširu je on spazio vašku koja se šeta i on je zbog toga ljut i pita vašku kako se usuđuje na tako nešto i kaže joj da bi joj bolje bilo da ode u rit nekog prosijaka- što je satiričan element. Obraća se i dami i razmišlja o tome kako bi se ona osećala kada bi znala kako je drugi vide.

Od Bernsovih političkih pesama izdavajamo „Uprkos svemu“ u kojoj se podsmeva bogatašima, glupim i uobraženim lordovima a nasuprot njima- veliča vrednoću, zdrav razum i poštenje siromašnog radnog čoveka. Završna strofa ima univerzalnu poruku- pesnik veruje da će takav razum pobediti u celom svetu i da će svi ljudi biti braća.

WILLIAM BLAKE (1757- 1827)

Ovaj velikan engleske poezije rođen je u Londonu u siromašnoj porodici londonskog zanatlije i nije imao redovno obrazovanje. Znanje je skupljao iz literature koja mu je dolazila do ruke i za koju je, još kao dečak vrlo sklon dubokom razmišljanju pokazivao živo interesovanje. Izvanredno darovit za slikarstvo, on je upečatljivo upijao razne prizore oko sebe, tako da je u izvesnim prilikama jednostavno viđao predmete koji se nisu nalazili pokraj njega. Tu njegovu sposobnost da ima „ vizije“- jedna grupa kritičara tumačila je kao pesnikovu sklonost ka halucinacijama a druga- kao naglašen dar za vizuelno. Kad je Blejku bilo deset godina, počeo je učiti slikarstvo, a u 14. godini postao je učenik u jednoj londonskoj graverskoj školi gde se ubrzo istakao kao posebno talentovan umetnik- graver. Graviranjem će se baviti sve do smrti a istovremeno je stvarao i umetničke slike imaginativne sadržine- uzimajući teme iz Biblije i Šekspirovih i Miltonovih književnih dela koje su izazvale velike polemike u umetničkim krugovima Londona.

Kao izrazit individualist, slobodoumnik i neprijatelj svakog nasilja, on je imao dve zajedničke crte sa naprednim misliocima tog doba: iskrene simpatije za francusku revoluciju i oštru kritiku vladajućih krugova u Engleskoj. Oženio se izvesnom Katarinom Buše koja mu je bila najbolji i jedini prijatelj, iako su živeli siromašno.Njegova prva zbirka pesama „Pesničke skice“- za objavljivanje ove zbirke su mu platili prijatelji.

Njegova važnija dela hronološki su poređana ovako:

1. Pesme nevinosti2. Knjiga o telu3. Venčanje Neba i Pakla4. Francuska revolucija- nedovršeno delo5. Pesme iskustva6. Milton- spev7. Jerusalim- spev

Blejk je sam reklamirao svoje pesme u cilju da ih unovči, ali u to vreme niko nije bio zainteresovan zainteresovan zbog njegove specifične tematike i elemenata metafizike u izvrnutoj verziji religije. Smatrali su ga buntovnikom protiv kraljeva i sveštenstva i protiv

racionalističke filozofije 18. veka. Za razliku od religije, on je tvrdio da duša i telo nisu dva različita načela i da su Bog i čovek isto. On Boga upoređuje sa nečim beskrajnim u svim bićima i stvarima, samo ako čovek ume to da prepozna. Čovek vidi Boga samo ako se uzdigne iznad racionalističkog mišljenja i to ukoliko se ne zadrži smo na onom sudu na osnovu pet čula- već mora da uključi i emocije, maštu, i pesničkog genija.

Vrlo je osobena njegova pobuna protiv morala- BLEJK OSUĐUJE DRUŠTVENO USTROJSTVO SVOG VREMENA KAO POKVARENO I SMATRA DA ONO MORA BITI UNIŠTENO I NESTATI U PLAMENU SVE ŠTO JE ZLO U (TADAŠNJEM) SVETU: ZVANIČNI MORAL, ZVANIČNA CRKVA, VLADAJUĆA MONARHIJA I SVE VRSTE TIRANIJE.

Njegova ideološki najpopularnija knjiga „ Venčanje Neba i Pakla“ daje satanističko tumačenje biblijske podloge „Izgubljenog Raja“. Jehova, Bog-otac kod njega je Đavo, čovekov neprijatelj, tiranin i ugnjetač.

Kod Miltona je Satana nosilac ljudske energije a kod Blejka satanističko moralizatorski stav, otelotvorenje ljudske prirode i ciljeva uopšte. Ovo delo spada u proročke knjige i prvenstveno ističe nezadovoljstvo dotadašnjim biblijskim i mitološkim objašnjenjima sveta. Blejk je pokušao sa stvori jedno originalno mitološko tumačenje kako bi čoveka i svet objasnio na svoj način. Motivi su u formi vizija, što je nov pesnički postupak- zajedno sa mitološkim fantazijama.

U „Pesničkim skicama“ on je opevao detinjstvo i mladost i to su pesme lirske tematike- priroda, doba dana, godišnja doba- na primer pesma „Zimi“.„O Zimo! Zaključaj svoja dijamntska vrata;Sever je tvoj; tu si stanište podigla svojeS dubokim temeljima. Ne stresaj krov svog domaNiti stubove svoje železnim kočijama.“

Pesme nevinosti i pesme iskustva su se kasnije pojavile u zajedničkom izdanju. Vrlo su simbolične i imaju svoje parnjake- jagnje- tigar.