PREDAVANJE 9 Prof. dr Jovica Lazi

ZAKLJUNA KNJIENJA, RASPODELA DOHOTKA I POKRIE GUBITKA

TEMA: ZAKLJUNA KNJIENJA, RASPODELA DOBITKA I POKRIE GUBITKACilj obrade teme: da se savladaju:

Zakljuna knjienja (sastavljanje zakljunog lista i zakljuivanje rauna stanja i uspeha) su postupci koje prethode sastavljanju redovnih (godinjih) finansijskih izvetaja

Obraun rezultata podrazumeva oduzimanje rashoda od prihoda.U sluaju da je preduzee uspeno poslovalo (ukupni prihodi su vei od ukupnih rashoda) javie se bruto dobitak.Kada se odbije porez na dobit i deo dobitka koji se isplauje vlasnicima, dobitak koji ostaje u preduzeu poveava Sopstveni kapital.

U suprotnom sluaju, ostvareni gubitak izazvae smanjenje Sopstvenog kapitala.Ve je naglaeno u drugom poglavlju da kod individualnih i partnerskih preduzea rezultat poslovanja direktno utie na poveanje ili smanjenje rauna kapitala.

Kod drutava kapitala neto dobitak (nakon isplata dravi i vlasnicima) uobiajeno poveava poziciju Rezerve iz dobiti ili se evidentira na raunu Nerasporeena dobit.

Sadraj predavanja: je da se nakon izuavanja ovog poglavlja, omoii Vam se da:Razumete postupke koje prethode sastavljanju finansijskih izvetajaNauite knjienja i pravila bilansiranja raunovodstvenog dobitka i gubitkaShvatite znaaj Raspodele dobiti u poslovanju korporativnih preduzea.

l. Zakljuak knjigaNakon to se izvre predzakljuna knjienja i, time, knjigovodstveno stanje svede na stvarno stanje, preduzee moe pristupiti

zakljuivanju poslovnih knjiga, tj. odvajanju poslovanja jednog od narednog obraunskog perioda.

Preduzee u tom smislu sastavlja zakljuni list, koji mu omoguava da proveri promet i salda rauna i otkloni eventualno uoene greke pre konanog zakljuivanja knjiga. Pored ovoga, preduzee vri i formalan zakljuak rauna stanja i rezultata i sastavlja krajnji bilans stanja (govori o imovinskom stanju pravnog lica) i bilans upeha (govori o uspenosti poslovanja u obraunskom periodu).

raun rashodaraun prihodaRn Dobitka ili gubitkadividendaxxxxxxxxxxxxxxxxzadrana zaradaxxxxZatvaranje (zakljuivanje) rauna prihodaZatvaranje (zakljuivanje) rauna rashodaZatvaranje (zakljuivanje) rauna zbirne dobitiZatvaranje (zakljuivanje) rauna dividendiPREGLED POCESA ZAKLJUIVANJA

Kao to se iz predhodnog grafikona vidi, sprovoenjem zakljunih knjienja dovodi do utvrivanja, kako finansijskog rezultata, tako i do ostvarenog dobitka.

Dakle, na kraju svake godine (na dan bilansa31.12) vre sezakljuna knjienja, koja obuhvataju sastavljanje zakljunoglista i zakljuivanje rauna stanja i uspeha. Zakljuni list predstavlja tabelarni pregled promet; i salda svihrauna glavne knjige.Zakljuivanje rauna stanja se vri preko Rauna izravnanja, arauna uspeha preko Rauna dobitka-gubitka.

U cilju razumevanja naina na koji se zakljuuju knjige u preduzeu poimo od jednog hipotetikog primera. Preduzee BAJA je na osnovu nastalih promena i izvrenih predzakljunih knjienja u periodu 1.1.-31.12. t.g. imalo sledei promet na raunima glavne knjige i na analitikim raunima:

a) Rauni glavne knjige

Zakljuni list proizvodnog preduzea BAJA na dan 31.12.t.g.

ZAKLJUNI LIST Strana 2.

Dnevnik perduzea BAJA za t.g. str. 1Red.brojOpisPo-zivIznosDugujePotrauje20.Promet:131.250131.250Gotovi proizvodi63.750Nedovrena proizvodnja57.500Korekcija vrednosti zaliha (+)2911.250Za korekcija vrednosti zaliha21.Korekcija vrednosti zaliha2911.250Prihodi od prodaje proizvoda2622.500Finansijski prihodi271.500Vanredni prihodi284.500Raun gubitka-dobitka3039.750Zakljuak rauna prihoda22.Raun gubitka - dobitka3033.750Trokovi amortizacije193.750Trokovi materijala2011.250Trokovi proizvodnih usluga212.250Trokovi linih dohodaka229.000Trokovi neproizvodnih usluga233.750Finansijski rashodi24750Vanredni rashodi253.000Zakljuak rauna rashoda

Red.brojOpisPo-zivIznosDugujePotrauje23.Ispravka vrednosti osnovnih sredstava26.750Sopstveni kapital1324.000Dugoroni krediti za osnovna sredstva149.000Dobavljai za osnovna sredstva153.000Dobavljai166.000Kupci-poverioci171.500Ostala PVR18750Raun izravnanja3151.000Zakljuak rauna pasiva24.Raun izravnanja3157.000Osnovna sredstva115.000Dugoroni plasmani33.750Materijal49.750Nedovrena proizvodnja59.000Gotovi proizvodi67.500Kupci za osnovna sredstva7750Kupci82.250Dobavljai-dunici9750Ostala AVR101.500iro-raun116.000Blagajna12750Zakljuak rauna aktive

Dnevnik perduzea BAJA za t.g.str. 3Red.OpisPo-zivIznosbrojDugujePotrauje25.Raun dobitka - gubitka 306.000Raun izravnanja316.000Prenos periodinog rezultata, zakljuak rau-na gubitka-dobitka i zakljuak rauna izravnanjaZbir330.000330.000

Glavna knjiga

Dnevnik analitikog knjigovodstva BAJA za t. g.

Bilans stanja preduzea BAJA na dan 31.12. t.g.

Bilans uspeha Preduzea BAJA na dan 31.12. t.g.

nastavakNa osnovu primera proizilazi da je preduzee BAJA ostvarilo dobitak od 6.000 dinara, koji moe iskoristiti za pokrie razliitih obaveza i jaanje fondova pravnog lica.

Sama raspodela se moe vriti i u tekuoj i u narednoj godini. Ukoliko se dobitak ne rasporedi u godini u kojoj je ostvaren, u pasivi poetnog bilansa naredne godine se javlja pozicija neraspodeljeni neto dobitak ili preneti neto dobitak ili periodini rezultat (pozitivan). Sa druge strane, ako preduzee ostvari negativan periodini rezultat (gubitak), potrebno je ovaj rezultat pokriti. Gubitak se moe pokriti novanim sredstvima rezervnog fonda pravnog lica novanim sredstvima rezervnog fonda na nivou drutveno-politike zajednice, na teret sopstvenog kapitala (samo privremeno dok se ne refundira iz dobitka), smanjenjem obaveza prema dobavljaima i sanacionim bankarskim kreditima (niska kamatna stopa i dug period otplate).

nastavakU naoj zemlji gubitak prethodne godine se pokriva u tekuoj godini sredstvima rezervnog fonda pravnog lica ili drugog pravnog lica (prenosom na iro-raun), dotacijom drutveno-politike ili druge zajednice, iz dobiti, smanjenjem (otpisom) potraivanja od strane poverilaca i na teret trajnih izvora (ako gubitak nije vei od 50%).U sluaju trgovinskog pravnog lica, prilikom zakljuka knjiga, umesto nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda u bilansu stanja i prodaji (realizacije gotovih) proizvoda i trokova proizvodnje u bilansu uspeha, javie se roba na zalihama u bilansu stanja i nabavna vrednost realizovane robe i prodaja (realizacija) robe u bilansu uspeha.

9.3. Raspodela dobitka

Dobitak svake kompanije je predmet oporezivanja. U SAD, stopa poreza na dobitak dostie maksimalnih 34% za velike korporacije (ija je oporeziva dobit

iznad 335.000$). Minimalna stopa je 15%, koja se primenjuje na korporacije koje su ostvarile oporezivu dobit u iznosu manjem 50.000$. O porezima e biti jo rei u narednim izlaganjima (predmetni Udbenik).

Kod veine zemalja, stopa poreza na dobit se kree u proseku od 20% - 25%. U Srbiji se primenjuje poreska stopa na dobitak od 10%, sa ciljem stimulacije stranih ulaganja.

Poreski obveznici naravno ele da minimiziraju svoju poresku obavezu prema dravi. To mogu uiniti na dva naina: poreskim planiranjem i izbegavanjem poreza.

Poresko planiranjePoresko planiranje je nain smanjenja poreskih obaveza u skladu sa zakonom. Na primer, kompanija moe da umanji (odloi) porez primenom LIFO umesto FIFO metoda obrauna troenja

zaliha ili primenom ubrzanog (degresivnog) metoda umesto linearnog metoda amortizacije.

Izbegavanje poreza se odnosi na nezakonite postupke. Primeri su nepredavanje poreske prijave ili nezakonito smanjivanje iznosa oporezive dobiti u poreskoj prijavi. Izbegavanje poreza je zloin" koji se kanjava novanom kaznom ili/i zatvorom. Kao karakteristian sluaj moe se navesti Al Capone, jedan od najozloglaenijih gangstera u amerikoj istoriji.I pored svih zloina koje je poinio, federalne vlasti su uspele da ga optue i osude samo za izbegavanje poreza. Konaan rezultat je ipak bio da je osuen na doivotnu robiju, odnosno na istu kaznu koju bi dobio daje osuen za ubistvo. Umro je u zatvoru izdravajui kaznu.

Raspodela dobitka se vri u narednoj godini i usled toga

se u poetnom bilansu javlja pozicija Preneti neto dobitak

ili Nerasporeeni dobitak. Kod partnerskih preduzea i

drutava sa ogranienom odgovornou raspodela

dobitka meu vlasnicima se unapred definie statutom

preduzea. Ova preduzea karakterie relativno mali broj

vlasnika, koji najee direktno upravljaju. Oni imaju

potpune informacije o poslovanju preduzeu, tako da

mogu proceniti koliko je novca potrebno za budue

investicije. Na osnovu toga prave se planovi o raspodeli

dobiti - koji deo dobitka e ostati u preduzeu, a koji deo

e biti isplaen vlasnicima. U ovom poglavlju najvea

panja e biti posveena problematici raspodele dobiti

akcionarskih preduzea, koja je izuzetno kompleksna

oblast, usled toga to moe postojati veliki broj vlasnika-

akcionara koji ne upravljaju direktno preduzeem, ve

angauju profesionalni menadment.

nastavakU akcionarskim preduzeima (korporacijama) deo

dobitka, posle oporezivanja, raspodeljuje se akcionarima

(u vidu dividendi) i ponekad zaposlenima (kao nagradu za

uspeno poslovanje).

Drugi deo dobitka ostaje u preduzeu u vidu:

rezervi i

Neraspodeljenog dobitka.

Primer: Akcionarsko drutvo ,,B" je ostvarilo u toku godine dobitak od 100.000$. Porez na dobitak iznosi 20%. Za dividende e se izdvojiti 10% bruto dobitka, a ostatak e poveati stanje na raunu Rezerve.

Kao toje ve napomenuto, u drutvima kapitala sopstveni kapitaline

Osnovni kapital (akcijski kapital ili udeli lanova) Rezerve

Neraspodeljeni dobitak.U inokosnim preduzeima i drutvima lica dobitak (ili gubitak) e direktno poveati (ili smanjivati) osnovni kapital - inokosni kapital i ortaki kapital. Pozicije Rezerve i Neraspodeljeni dobitak nee se pojavljivati u bilansima.

9.3.1. Raspodela dobitka akcionarskih preduzeaMeu najvanije odluke menadera svakog preduzea mogu se svrstati investicione i finansijske odluke. Investicione odluke determiniu veliinu i strukturu leve strane bilansa - aktivu, odnosno imovinu preduzea.Finansijske odluke determiniu desnu stranu bilansa - pasivu, odnosno izvore ili nain finansiranja.

nastavakU okviru finansijskih odluka nalaze se i odluke o politici dividendi

ili raspodeli dobitka, odnosno o tome koji deo dobitka isplatiti

akcionarima u vidu dividendi, a koji deo zadrati u

preduzeu.

Politika dividendi se odnosi, pre svega, na obine akcije za koje

najee ne postoji zakonska obaveza plaanja dividendi. Isplate

dividendi smanjuju sopstveni kapital, ali I gotovinu neophodnu za

investicije, ime one mogu direktno uticati i na

investicione odluke.

Novac isplaen za dividende, kada postoje mogunosti povoljnog

ulaganja, preduzee e nastojati da pribavi emitovanjem novih akcija

ili zaduivanjem.

Postoje i alternativni naini distribucije sredstava akcionarima, od

kojih su najznaajniji Otkup sopstvenih akcija i podela akcija

preduzea umesto gotovinskih dividendi.

nastavakU zakonskoj praksi veine zemalja, postoje

odreena ogranienja za isplate dividendi.

Pravilo neto profita zabranjuje

dividendna plaanja koja prevazilaze

neto dobitak tekue i neraspodeljeni

dobitak iz ranijih godina.

Pravilo odranja uloenog kapitala odreuje

da se sva plaanja moraju odvijati izvan

originalno uloenog kapitala.

Pravilo insolventnosti zabranjuje nelikvidnim

preduzeima da plaaju dividende.

nastavakPrema shvatanjima veine menadera, politika dividendi utieznaajno na vrednost preduzea (cenu akcija). Sa druge strane, jedan manji broj menadera i znatan broj akademskih istraivaa dovodi u pitanje znaaj politike dividendi.

Neki od njih ak smatraju da je ova politika potpuno irelevantna.

To znai da bez obzira koliko se paljivo formira politika dividendi,nee biti uticaja na vrednost preduzea. Postoje ak i treashvatanja, prema kojima dividende utiu negativno na vrednostakcija, pre svega, iz dva razloga: usled poreskih nepogodnosti dividendi u odnosu na kapitalne dobitke; (2) njihovom isplatom menaderi priznaju da ne znaju kako da upotrebe slobodna novana sredstva - novac koji bi se koristio za isplatu dividendi, treba da bude investiran u profitabilne projekte, koji e u budunosti uticati na poveanja cena akcija.

nastavakU najveem broju zemalja postoje poreske

nepogodnosti dividendi u odnosu na kapitalne

dobitke.

Kapitalni dobici su esto osloboeni

oporezivanja, to je uobiajeno kod dugoronih

kapitalnih dobitaka koje ostvaruju pojedinci.

Dividende su, iz ugla preduzea i individualnih

investitora, pored viih poreskih stopa

podlone i viestrukom oporezivanju:

- za razliku od kamata ne odbijaju se od

oporezivog dobitka preduzea, akcionari

plaaju porez na dividende i porez na ukupni

dohodak na kraju godine u zavisnosti od

poreske grupe kojoj pripadaju.

Vrste politika dividendi

Ukoliko bi investicione odluke bile najvanije, dividende bi se mogle tretirati kao ist ostatak, odnosno rezidual:

dobitak koji preostane nakon finansiranja novih investicija, bio bi isplaen u vidu dividendi (po osnovu obinih akcija). Kada su potrebe za investicijama vee od dobitka preduzea, nee biti ni isplate dividendi.

Ovakvo shvatanje predstavlja sutinu iste" rezidualne Teorije dividendi ili teorije ostatka (pure residual theorv). Teorija ostatka je najee u skladu sa poslovnom filozofijom i interesima menadera preduzea. U ovom sluaju, preduzea sa visokom stopom rasta i mnogobrojnim investicionim mogunostima bi plaala male ili nulte iznose dividendi, dok bi uspena i razvijena preduzea sa ogranienim brojem profitabilnih mogunosti za investiranje plaala velike iznose dividendi (Slika 9.3-1).

nastavakPrema rezidualnoj teoriji, investicione i finansijske odluke determiniu trinu vrednost preduzea i imaju veu vanost od odluka o dividendama.

Odreeni broj poznatih svetskih kompanija, naroito iz oblasti visoke tehnologije, uspeno primenjuje ovu strategiju. Neke od ovih kompanija nikad nisu plaale dividende, ili su tek u skorije vreme poele da ih isplauju, to je sluaj sa Microsoft-om i Intel-om.Veina preduzea, meutim, pokuava da odri relativno stabilne iznose dividendi po akciji. O aktivnoj dividendnoj politici moglo bi se govoriti uvek kada preduzea, odnosno nosioci dividendne politike, odluuju da plaaju dividende u iznosu koji prevazilazi iznos rezidualnih sredstava, to u praksi nije redak sluaj. Dividende reflektuju buduu profitabilnost preduzea, a njihove isplate smanjuju rizik i neizvesnost kojima su izloeni akcionari.

Slika 9.3-1 Rast dividendi sa fazama u rastu i razvoju preduzea

U vezi sa aktivnom i rezidualnom teorijom dividendnih plaanja je i politika stabilnosti isplate dividendi. Postoje tri osnovne strategije isplate dividendi: (1) Politika stabilnih dividendi; (2) Politika fluktuirajuih dividendi i; (3) Politika regularnih ili stabilnih periodinih dividendi plus ekstra dividenda na kraju.

nastavakNapomenuto je da politiku stabilnih plaanja dividendi primenjuje najvei broj preduzea, koja formiraju odreeni nivo dividende po akciji.

Dividende se poveavaju samo ukoliko menaderi preduzea veruju da e budui dobici biti dovoljno visoki da pokriju" vii nivo dividendi.

Sa druge strane, smanjenja ili prekid plaanja dividendi su neto to svako preduzee eli da izbegne i primenjuju se samo kada menaderi procene daje trenutni nivo dugorono neodriv.

Kao primer nastojanja menadera da po svaku cenu izbegnu smanjenje dividendi, moe se navesti i sluaj SAD u vreme Velike depresije", kada je preko polovine firmi kotiranih na Njujorkoj berzi akcija platilo gotovinske dividende, koje su prevazilazile ukupan dobitak kompanija.

nastavakOvakvo ponaanje je konzistentno sa ublaenom" varijantom rezidualne teorije dividendi (smoothed version).

Dividende se formiraju kao dugoroni rezidual izmeu predvienih dobitaka i potreba za investicijama.

Promene u iznosu dividendi e nastajati samo kada se oekuju promene u pomenutom dugoronom rezidualu. Privremene ili fluktuirajue promene dobitka se ignoriu u formiranju dividendi. Tendencija amerikih kompanija da plaaju stabilne dividende, uz postepeni dugoroni porast prikazana je na Grafikonu

Grafikon 9.3-2 Dividende naspram neto dobitka korporacija u periodu 1960-1998. iznos u milijardama USD

Rezultat politike stabilnih plaanja dividendi je da u godinama kada je dobitak

preduzea veliki, procenat dobitka koji se isplauje za dividende pada; obrnuto, racio

isplate dividendi se poveava ukoliko dobitak znaajno opadne. Racio isplate

dividendi moe drastino da fluktuira tokom vremena, stoje prikazano na Grafikonu

9.3-2a.

Grafikon 9.3-2a. Racio plaanja dividendi (dividend payout ratio) kompanija u SAD u periodu 1960 -1998. godinaRacio isplate dividendi zavisie i od privredne grane u kojoj preduzee posluje. Kao to je ve reeno, preduzeca iz oblasti visoke informatike tehnologije plaaju male iznose dividendi ili ih uopte ne plaaju. Na grafikonu 9.3-3 prikazani su odnosi dividendi i dobitaka po akciji na primeru est poznatih korporativnih preduzeca.Politika dividendi, koja podrazumeva konstantan racio plaanja u uslovima razliitog nivoa dobitka, dovodi do isplata fluktuirajuih ili promenljivih dividendi. Prema ovoj politici, dividende bi bile varijabilne proporcionalno promenama u dobitku.

Zbog uobiajenih fluktuacija u dobitku neko uspeno preduzee bi jedne godine moglo da isplati velike iznose dividendi a narednih

godina, usled pojave gubitka koji je nastao zbog velikih trokova istraivanja i razvoja koji e se isplatili tek u budunosti, da ih uopte ne isplati. Ve je naglaeno da trite hartija od vrednosti najee negativno reaguje na smanjenje dividendi, to objanjava zbog ega se ova strategija retko koristi. Ukoliko se u obzir uzme analiza promena plaanja dividendi amerikih kompanija u periodu 1989-1998, primeuje se da godinje, u proeku, ispod 15% kompanija odluuje da smanjuje dividende (Grafikon 9.3-4).

Racio isplate dividendi zavisie i od privredne grane u kojoj preduzee posluje. Kao to je ve reeno, preduzeca iz oblasti visoke informatike tehnologije plaaju male iznose dividendi ili ih uopte ne plaaju.

Na grafikonu 9.3-3 prikazani su odnosi dividendi i dobitaka po akciji na primeru est poznatih korporativnih preduzeca.

Politika dividendi, koja podrazumeva konstantan racio plaanja u uslovima razliitog nivoa dobitka, dovodi do isplata fluktuirajuih ili promenljivih dividendi. Prema ovoj politici, dividende bi bile varijabilne proporcionalno promenama u dobitku.

Zbog uobiajenih fluktuacija u dobitku neko uspeno preduzee bi jedne godine moglo da isplati velike iznose dividendi a narednih

godina, usled pojave gubitka koji je nastao zbog velikih trokova istraivanja i razvoja koji e se isplatili tek u budunosti, da ih uopte ne isplati. Ve je naglaeno da trite hartija od vrednosti najee negativno reaguje na smanjenje dividendi, to objanjava zbog ega se ova strategija retko koristi. Ukoliko se u obzir uzme analiza promena plaanja dividendi amerikih kompanija u periodu 1989-1998, primeuje se da godinje, u proeku, ispod 15% kompanija odluuje da smanjuje dividende (Grafikon 9.3-4).

Grafikon 9.3-3: Dividende po akciji naspram dobitka po akciji (earnings pershare) u razliitim privrednim granama - na primerima est poznatih kompanijau periodu 1975-1998. godine29

Fluktuirajue isplate dividendi mogle bi se javiti kod zatvorenih akcionarskih preduzeca, ije se akcije ne kotiraju na tritu hartija od vrednosti. Kao stoje ve napomenuto ova forma preduzeca ima najee do 50 vlasnika, koji istovremeno uestvuju u upravljanju i koji su dobro informisani o poslovanju.

Samim time ne postoje znaajne mogunosti sukoba interesa na relaciji vlasnici-menaderi, kao kod otvorenog akcionarskog preduzea.

Grafikon 9.3-4 - Promene dividendi amerikih kompanija u periodu 1989-1998. godine30U takvim okolnostima, isplata dividendi bi mogla biti primenljiva u zavisnosti od dobitka. % svih preduzea

Preduzea mogu da koriste i kompromisno reenje,

odnosno da odrede jedan nii nivo stabilnih

dividendi, uz ostavljanje mogunosti da u

dobrim godinama" isplate i ekstra dividende.

Sa aspekta preduzea to donosi fleksibilnost u

Isplatama dividendi, a akcionarima sigurnost zato to

mogu da oekuju isplatu redovnih dividendi.

I pored toga, smatra se da postoje odreeni negativni

aspekti, koji bi se mogli javiti kod ovakvog naina

Plaanja dividendi.

Naime, ukoliko bi neko preduzee pored redovnih

dividendi jedne godine platilo i veliki iznos tzv.

ekstra dividendi, a u narednoj samo redovan iznos,

postoji mogunost negativne reakcije trita hartija

od vrednosti.

Informacioni znaaj dividendi i agencijski problem

U uslovima tzv. simetrine informisanosti, svi zainteresovani uesnici

poseduju iste informacije o preduzeu: menaderi, banke, akcionari Idrugi. Ukoliko jedna grupa, meutim, poseduje vie informacija otrenutnom stanju i buduim perspektivama preduzea, javie seinformaciona asimetrija.

U poreenju sa ostalim zainteresovanim stranama, menaderi sigurnoimaju superiorne informacije.

U akcionarskim preduzeima se javljaju tri najvanije grupe koje participiraju u rezultatima poslovanja: vlasnici ili akcionari, kreditori i menaderi. Agencijski odnosi se javljaju zbog toga to je jedna grupa -menaderi zaduena za donoenje odluka koje utiu na ostale grupe -vlasnike i kreditore.

Menaderi mogu donositi odluke sa ciljem ostvarenja sopstvenih interesa, a suprotno interesima drugih grupa, ime nastaje agencijski problem, odnosno agencijski trokovi. Oni se definiu kao suma svih trokova koja nastaju kao posledica donoenja odluka menadera u ime vlasnika. Ukljuuju trokove nadgledanja i kontrole, kao i smanjenje bogatstva" vlasnika ukoliko menaderi ne donose odluke koje bi bile u njihovom najboljem interesu.Uslovi trinog poslovanja nameu menaderima potrebu odreene tajnosti poslovanja.

Prema nekim shvatanjima menaderi suzainteresovani da puste" informacijeAkcionarima o pozitivnom poslovanju, ali to moraju da ine na indirektan nain zbog konkurencije, koja bi mogla da profitira ukolikobi sve informacije bile objavljene.

Indirektan signal mora da ima odreeni kredibilitet, odnosno da bude praen isplatom novca.

Ukoliko menaderi poseduju informacije o poslovanju preduzea koje nisu poznate javnosti I ele da ih na indirektan nain objave, mogu to uiniti putem neoekivane promene u politici dividendi.

To se moe objasniti primerom jedne

kompanije iz oblasti visoke tehnologije, koja je

uspeno razvila novi proizvod.

Ukoliko bi objavila samo turepodatke o

razvoju novog proizvoda, druge kompanije,

koje su postigle slabije rezultate u oblasti

istraivanja i razvoja, mogle bi da izdaju slina

saoptenja.

esto nije mogue objaviti detaljnije podatke,

upravo zbog konkurencije.

U takvim okolnosti, poveanje dividendi, uz najavu novog proizvoda, moglo bi predstavljati informacioni signal o pozitivnom buduem poslovanju preduzea.

Informacije koje su dostupne akcionarima, pre svega raunovodstvene, u najboljem sluaju pokazuju gde se preduzee nalazi i kako je dotle dolo.

Ono to investitore interesuje je, meutim, kuda se preduzee kree?

U uslovima kada preduzea plaaju stabilne dividende po osnovu obinih akcija, a prilagoavaju ih samo kada se zaraivaka sposobnost fundamentalno menja, promena dividendi predstavlja znaajni informacioni signal (odgovor) akcionarima na pomenuto pitanje.

Na osnovu prikazanih primera, mogao bi se doneti zakljuak da poveanje dividendi predstavlja signal da je uprava preduzea optimistina u pogledu budueg poslovanja, to generalno rezultira poveanjem cena akcija. Sa druge strane, smanjenje dividendi utie negativno na cenu akcija.Akcionarska preduzea treba da odravaju stabilan nivo dividendi, ukoliko su poela da ih isplauju, a da ih poveavaju samo u sluaju kada mogu dugorono da odre vii nivo. Naknadno smanjenje dividendi nepovoljno utie na trinu vrednost akcija i izaziva veu tetu od prvobitne koristi koja je nastala usled poveanja dividendi.

Moe se navesti primer velike amerike korporacije General Motors (GM), koja je 1989-te, posle 34 godine, izvrila deljenje ili cepanje svojih obinih akcija i podigla regularnu dividendu sa 5$ na 6$ po akciji. Predsednik kompanije Roger Smith je izjavio da alje poruku svojim akcionarima da su postignuta fundamentalna poboljanja u zaraivakoj sposobnosti kompanije". Ovoj poruci je trite poverovalo, pa su na Wall Street-u akcije GM skoile oko 5%, ime se trina vrednost kompanije poveala za vie od 1,3 milijarde dolara.

Ali, ono to se na kraju (pokazalo jeste injenica da je signal

menadera o dobrim buduim performansama bio laan, zbog ega je

GM pretrpeo znaajnu tetu.

U 1992. godini, GM je morao da smanji svoje dividende za vie od

70% i da emituje preko 7 milijardi dolara u kapitalu sa ogromnim

diskontom u odnosu na prethodnu rinu cenu.32

Dividende imaju znaajnu informacionu ulogu naroito za manjinske

akcionare, zato to pruaju informacije koje su podrane novcem.

Raunovodstveni izvetaji, predvianja rezultata poslovanja ili

miljenja strunjaka su znaajni za akcionare, ali, prema nekim

shvatanjima, nita ne moe da zameni informacije koje alje gotovina.

Jo 1974. godine Wall Street Journal je objavio lanak u kome

izraava neslaganje sa iroko rairenim fokusom na dobitak po akciji

kao indikatorom vrednosti kompanija:

Veliki broj direktora veruje da ukoliko mogu da nau nain da naduvaju" raunovodstveni dobitak, vrednost njihovih akcija e rasti ak i ukoliko vii dobitak ne oslikava stvarno poslovanje korporacije.

Drugim reima, direktori veruju da su oni pametni, a trite glupo...

Trite je pametno. Pre bi se moglo rei da su u stvari glupi korporativni direktori, koji su uhvaeni u famu dobitka po akciji".

Pored zakonskih mogunosti, odnosno prava izbora prilikom bilansiranja, koji omoguavaju poveanje ili smanjenje periodinog raunovodstvenog rezultata poslovanja, razlike se mogu javiti i kod primene razliitih raunovodstvenih standarda.

To pokazuje primer jedne od najveih nemakih industrijskih kompanija Hoechst, koja je 1996. godine poeli da kotira svoje akcije na Njujorkoj berzi hartija od vrednosti. Zbog toga je bila u obavezi da svoje finansijske izvetaje sastavi po amerikim raunovodstvenim standardima.

Prikazano poreenje neto dobitka obraunatog po dva razliita standarda, ukazuje na moguu pojavu znatnih razlika u raunovodstvenom merenju uspenosti poslovanja preduzea:

GodinaNemaki raunovodstveni

standardi (u milionima DM)Ameriki raunovodstveni

standardi (u milionima DM)19951.709(57)19962.1441.32419971.343377

Ovaj primer pokazuje zbog ega raunovodstveni dobitak ne moe biti od prevelikog znaaja za obine ili male investitore, to uveava informacioni znaaj dividendi.

Plaanje dividendi koje nije podrano dobitkom je skupo Zahteva privlaenje gotovine iz eksternih izvora ili u suprotnom Smanjuje buduu finansijsku fleksibilnost.

Poveanje dividendi alje pozitivne signale i uobiajeno dovodi do poveanja trine cene akcija. Smanjenje dividendi alje signale da menaderi preduzea veruju da je dugorona zaraivaka sposobnost smanjena.

Dividende pruaju informacije investitorima koje ne mogu da dobiju iz drugih izvora.

One predstavljaju, u tora kontekstu, ogledalo dugorone zaraivake sposobnosti preduzea.

Novije tendencije, meutim, pokazuju da bi vrednost ovih signala mogla opadati. Zbog izuzetnih napora koja preduzea ulau da odre svoje dividende, one prestaju da bivaju stvarni znak optimistikih oekivanja.

Investitorima su, umesto dividendi, sve znaajniji slobodni novani tokovi koji se koriste za plaanje dividendi. Samim tim, nee biti zavarani dividendama koje ne podravaju novani tokovi. Rezultat toga je, da takva preduzea imaju tendenciju pojave visoke dividcndne stope (kolinik dividende po akciji i trine cene po akciji) iz razloga da se vrednost akcija prilagoava trinim oekivanjima da dividende nisu odrive na dugi rok. Na primer, poetkom 1990-tih, pomeuuti racio je za tri glavna amerika proizvoaa automobila, GM, Ford i Cirysler, iznosio u proeku 9.7% u poreenju sa proekom od 3,9% na S&P 5OO35 i 9,1% na 30-godinje dravne obveznice.

Trite je smatralo, iz dva razloga, da e Velika trojka" smanjiti dividende: veina ekonomista je verovala da su SAD u recesiji, to se pokazalo tanim i u svakoj posleratnoj recesiji, ukljuujui i slomove" berzi sredinom 1970-tih i u ranim 1980-tim, proizvoai automobila su sasecali" ili potpuno eliminisali svojedividende. Kako se naknadno ispostavilo, stvarno su smanjili dividende 1991. godine.

Signalni znaaj dividendi je takoe oslabljen

informatikim razvojem: niska cena raunara,

pristupane baze podataka i Internet obezbeuju

analitiarima mnogo vie podataka o poslovanju I

perspektivama razvoja korporacija. Na primer, u

septembru 1992. godine Intel, jedan od najpoznatijih I

vodeih proizvoaa kompjuterskih procesora, prvi put

je najavio plaanje dividendi.37

Predsednik Intel-a je dao izjavu da kompanija ostvaruje pozitivan cash flow i da ima dovoljno novanih sredstava da moe finansirati planove isplata dividendi i uloiti 2 milijarde dolara u kapitalne investicije i programe istraivanja i razvoja.

Iako je objava dividendi bila neoekivana i treba da ima znaajan pozitivan efekat na tritu hartija od vrednosti, cena Intel-ovih akcija je porasla samo za 1,2%.

Razlog zbog ega se ovo dogodilo, lei u tome da su, najverovatnije, informacije o Intel-u, njegovim proizvodima i tritu ve procurile", odnosno bile poznate analitiarima i investitorima.

Ve je naglaeno u prethodnom izlaganju da su reakcije investitora na smanjenje dividendi najee negativne.

Stvarna trina reakcija, meutim, zavisi od oekivanja investitora. U mnogim sluajevima, trite e anticipirati promene nedeljama unapred,tako da e one imati mali uticaj kada se stvarno dogode.

Na primer, kada je IBM objavio u januaru 1993. godine,

da smanjuje svoje dividende za 55%, vrednost njegovih

akcija je blago porasla, naravno ne zato to su investitori

time bili zadovoljni, ve zato to je smanjenje ve bilo

anticipirano i iroko poznato.

Veliki pad vrednosti IBM-ovih akcija se dogodio mesec

dana ranije, kada je objavljeno da se razmatra smanjenje

dividendi.

Slino tome, kada je BASF, velika nemaka kompanija, u

Martu 1993. godine smanjila dividende sa 12 na 10

maraka po akciji, cena akcija se poveala za 5,25%.

Naime, evropski analitiari su smatrali da e dividenda po

akciji pasti na 9 maraka.

Na osnovu toga moe se zakljuiti da ak i poveanje

dividendi, koje odstupa od trinih oekivanja, moe

navesti:

investitore da smatraju daje dugoroni potencijal preduzea smanjen, to naravno dovodi do pada vrednosti akcija.Postoje i odreeni negativni aspekti informacionog znaaja dividendi. Moe se dogoditi da preduzee, u tekim vremenima, rizikuje i poveava dividende sa ciljem slanja potencijalno lanih signala o budunosti preduzea. Na ovaj nain, umesto ulaganja u profitabilne projekte, menaderi koriste slobodan novac za propagandu o svetloj budunosti preduzea. Takoe, postavlja se pitanje ta je sa preduzeima koja smanjuju dividende? Da li je to predznak loe budunosti ili moda posledica napora sposobnih menadera koji razmiljaju dugorono i ulau u projekte sa pozitivnom sadanjom neto vrednou.

9.3.2. Naini raspodele sredstava akcionarimaTermin dividende se tradicionalno odnosi na gotovinske isplate. Na osnovu razmatranja iz prethodnog poglavlja, razlozi za i protiv gotovinskih isplata dividendi mogu se prikazati na sledei nain:

Pozitivni i negativni aspektiisplate dividendi +-1. Gotovinske dividende predstavljaju informacioni signal o dobrim rezultatima poslovanja to se pozitivno odraava na cenu akcija, naroito u sluaju objavljivanja novih ili poveanih dividendi.1.Akcionari plaaju porez nadividende koji, u zavisnosti odporeskog sistema oporezivanja iodreene drave, moe bitiznatno vei od poreza nakapitalne dobitke.

2. Dividende privlae investitore koji preferiraju gotovinske isplate,prema shvatanjima bolje vrabac u ruci..."2.Isplate dividendi mogu zahtevatipribavljanje novca iz eksternihizvora, ukoliko je neophodan zafinansiranje poslovanjapreduzea.

Znaaj politike dividendi se razlikuje od zemlje do zemlje.

Gotovinske isplate su manje bitne u preduzeima u Japanu,

vajcarskoj i Izraelu, dok je njihov znaaj relativno vei u

Kanadi i SAD. Frekvencije isplata dividendi se takoe mogu

razlikovati.

U SAD i Kanadi dividende se uobiajeno isplauju kvartalno,

dok ih veina evropskih preduzea, na primer iz Finske i

Italije, isplauje godinje.

U Nemakoj, Francuskoj, vajcarskoj i Italiji dividendna

stopa se kree izmeu 2,5 procenata i 3,5 procenata.

Racio plaanja dividendi etiri vodee svetske

ekonomske sile prikazan je na priloenom Grafikonu.

Pozitivni i negativni aspekti isplate dividendi +-3. Dividende smanjuju agencijsketrokove koji mogu nastajati poosnovu konflikata izmeumenadera i akcionara.3.Kada se jednom ustale", svako jsmanjenje iznosa dividendi najee izaziva smanjenje cena akcija preduzea.

Izvor TIk F.nmamtet luno +. l'W4, p- 1(1') Grafikon 9.3-5: Racio plaanja dividendi u Velikoj Britaniji, SAD, Japanu i Nemakoj 38Od zemalja lanica Evropske Unije, kao specifina se izdvaja Velika Britanija sa najviom dividendnom stopom i uz polugodinje isplate. Politike promene esto prate izmene poreskih stopa. U veini anglo-saksonskih zemalja poput Velike Britanije i SAD postoji velika disperzija vlasnitva u akcionarskim preduzeima. Usled toga, najznaajniji konflikti se mogu javiti na relacijama moni menaderi -mali akcionari". Plaanja velikih dividendi se vide kao nain za smanjenje slobodnih novanih sredstava, koja bi menaderi mogli da iskoriste za ostvarenje svojih ciljeva

Preduzea u SAD u proeku isplauju oko 40-50% svog dobitka u

vidu dividendi. Veina amerikih preduzea nastoji da isplauje

stabilne dividende, a poveavaju ih samo u sluaju kada procene da

mogu dugorono da odre vii nivo plaanja.

Za SAD je karakteristian i alternativni nain raspodele sredstava

akcionarima u vidu otkupa sopstvenih akcija, o emu e biti rei u

narednoj taki ovog poglavlja.

Kontinentalnu Evropu uglavnom karakterie koncentrisana

vlasnika struktura. Kao posledica toga javlja se znatno nii racio

plaanja dividendi u Nemakoj, u odnosu na SAD i Veliku

Britaniju.

U Nemakoj je tokom 1990-tih preko 80% industrijskih

preduzea, koja se kotiraju na berzi, imalo najmanje jednog

krupnog akcionara koji poseduje preko 25% akcija. Postojanje

veinskih akcionara moe biti korisno, jer oni imaju interes i

mogunosti da kontroliu menadere, ime se umanjuje problem po

osnovu konflikata na relaciji menaderi-akcionari.

Postoje miljenja, meutim, da su u uslovima koncentracije vlasnitva znaajniji konflikti na relaciji veinski-manjinski akcionari. Veliki akcionari esto imaju mogunosti da ostvaruju sopstvene interese, kao npr. da odobravaju sebi velike plate ili da vre transfer sredstava preduzea u korist nekih drugih preduzea, koja su takoe u njihovom vlasnitvu. Dividende predstavljaju signal malim akcionarima i njihovo smanjenje poveava mogunost veinskim akcionarima da koriste slobodan novac za svoje interese.

U Nemakoj, meutim, postoje odreene zakonske odredbe koje delimino ograniavaju najvee akcionare.

Ukoliko pojedinaan akcionar ili grupa poseduje preko 5% akcija, mogu zahtevati vanredne skuptine akcionara.Sline zakonske odredbe postoje i u Austriji i vajcarskoj. ak i kada jedan akcionar poseduje preko 50% akcija, ne mora uvek imati potpunu kontrolu. U nadzornom odboru (supervisorv board) se nalaze i predstavnici zaposlenih, kao i predstavnici znaajnih grupa akcionara.U Japanu i veini istono-azijskih zemalja, poslovne grupe keiretsu" sa piramidalnim i povezanim (cross-over) strukturama ine uobiajenu upravljaku strukturu. U ovim zemljama menaderi su esto deo porodice" koja ima kontrolu nad preduzeem. U 1990-toj godini, lanovi est najveih keiretsu" grupa su ostvarili 17,8% od ukupnih prihoda od prodaje u Japanu.

Bliske veze izmeu menadera i investitora u japanskim

preduzeima znaajno smanjuju informacionu asimetriju i

konflikte izmeu vlasnika i akcionara u odnosu na preduzea

iz SAD.

Japanska preduzea, u globalu, tradicionalno nisu pridavala

veliki znaaj dividendama, pre svega iz razloga najviih

poreskih stopa na dividende u svetu i specifine strukture

vlasnitva.

Tokom poslednje dekade 20. veka, meutim, veina preduzea

je poveala dividende i prela na ee polugodinje isplate.

Takoe, plaanje dividendi je uslov za kotiranje akcija na

Tokijskoj berzi. Dividendna stopa je ipak ostala relativno

niska, ispod 2%, iz razloga to poveanja dividendi nisu

pratila veliki rast cena akcija iz perioda 1980-tih.

Otkup sopstvenih akcijaAlternativa plaanju gotovinskih dividendi je da preduzee distribuira sredstva akcionarima otkupom sopstvenih obinih

akcija. Sjedinjene Amerike Drave su, zajedno sa Kanadom i Velikom Britanijom, jedna od retkih zemalja u kojima se distribucija gotovine akcionarima vri ovim putem. U skorije vreme, meutim, otkup sopstvenih akcija dobija na popularnosti i u ostalim zemljama. Nekoliko zemalja u Evropi i na Dalekom Istoku razmatra mogunost uvoenja otkupa akcija.40U SAD otkup se drastino poveavao tokom 1990-tih, to je ilustrovano na Slici 9.3-6.41 Moe se uoiti da su amerika korporativna preduzea isplatila svojim akcionarima 181 milijardu dolara otkupom sopstvenih akcija u 1997. godini. Iste godine, isplaeno je ukupno 251 milijarda dolara za gotovinske dividende, to znai daje otkup sopstvenih akcija dostigao 40% ukupnih isplata. To ukazuje na veliko poveanje vanosti i znaaja otkupa akcija u SAD. Mnoga preduzea su u to vreme ak isplaivala akcionarima skoro iste iznose gotovine otkupom sopstvenih akcija u odnosu na isplate dividendi.

Neki od motiva za otkup sopstvenih akcija mogu biti isti

kao i za isplate dividendi. Nedostatak profitabilnih

investicija moe dovesti do isplata akcionarima putem

dividendi ili otkupa sopstvenih akcija.

Veliki broj menadera nee priznati da ne postoje mogunosti

za profitabilna ulaganja, ali postoje i izuzeci. U godinjem

izvetaju korporacije Georgia Pacific iz 1992. godine

bilo je navedeno:

Upravljanje i reinvestiranje u na osnovni posao (ore

business) sa ciljem stvaranja vrednosti za akcionare je naa

primarna odgovornost.

Sa obzirom da ne moemo identifikovati zadovoljavajue

investicione mogunosti, posvetiemo se vraanju

novca naim akcionarima kroz dividende ili otkup

Sopstvenih akcija.

Slika 9.3-6: Otkup sopstvenih akcija preduzea u SAD - u milijardama $

Teorijski gledano, trebalo bi da bude svejedno da li e preduzea distribuirati gotovinu akcionarima kroz otkup akcija ili isplate dividendi. U praksi se, meutim, videlo da preduzee koje jednom povea iznos redovnih dividendi nastoji da odri taj vii nivo i u budunosti, zato to bi u suprotnom slalo negativne signale o svojim sposobnostima zaraivanja. Kod otkupa sopstvenih akcija nee se javljati pritisak odranja vieg nivoa plaanja akcionarima.

Sa stanovita investitora, otkup akcija moe predstavljati

pozitivan signal da menaderi smatraju da su akcije

potcenjene na tritu, odnosno da je vrednost akcija vea

od njihove cene.

Prema osnovnom zakonu ponude i tranje, otkupom

sopstvenih akcija smanjie se njihov broj na tritu, to

bi trebalo da dovede do porasta cena akcija.

Ukoliko je preduzee u prethodnim godinama

ostvarivalo pozitivne finansijske rezultate, otkup

sopstvenih akcija zaista moe da dovede do poveanja

cena akcija.

Postoje za otkup akcija neophodna gotovina, smatra se

daje mogunost davanja lanih signala svedena na

minimum.

Drastian otkup akcija dogodio se u SAD oktobra 1987. godine na dan tzv. Crnog ponedeljka, kada je dolo do finansijskog sloma" na berzi. Veliki broj korporativnih preduzea, kao to su IBM, GM, Coca-Cola,

Boeing itd., objavio je program otkupa svojih akcija, stoje imalo za cilj da se izrazi poverenje u kompaniju i da se ukae na potcenjenost trine vrednosti akcija.

Otkupom sopstvenih akcija, uprava preduzea moe da menja strukturu kapitala, odnosno da poveava relativni iznos pozajmljenog kapitala. Prodajom otkupljenih akcija naknadno moe da povea uee sopstvenog kapitala, to predstavlja znaajan mehanizam regulisanja strukture kapitala. Kao i isplate dividende, otkup sopstvenih akcija moe izazivati agencijske probleme na relacijama akcionari-kreditori.

Plan otkupa sopstvenih akcija moe biti shvaen i kao ostvarenje koristi za akcionare na raun ili tetu kreditora.

Takoe, otkup sopstvenih akcija utie i na strukturu akcionara, odnosno na poveanje relativnog procenta vlasnitva nad preduzeem onih akcionara koji nisu prodali akcije.

Kao primer

moe se navesti kompanija Reebok koja je 1996. godine otkupila

17 miliona obinih akcija od 72,5 miliona ukupno emitovanih za

612,7 miliona dolara. Relativan procenat akcija u vlasnitvu

generalnog direktora Paul Fireman-a i njegove porodice, koji nisu

prodavali svoje akcije, porastao je sa 16,9% na 22%.

Iako je zvanian razlog otkupa akcija bio dugorono posveenje

procesu stvaranja vrednosti za akcionare", u dokumentima koje je

kompanija Reebok poslala Komisiji za hartije od vrednosti, bilo je

naglaeno da su top menaderi kompanije bili kontaktirani od strane

treih lica koja su pokazivala interes za preuzimanje Reebok-a kroz

akviziciju ili merder".

U uslovima postojanja diferencijalnih poreskih stopa na dividende i

kapitalne dobitke, javie se i znaajne poreske utede za akcionare: u

SAD dividende se oporezuju kao obian dobitak (ordinarv income) sa

stopom od 39.6%, dok investitori koji prodaju svoje akcije preduzeu

se oporezuju sa maksimalnim stopom za kapitalne dobitke od 20%.

Porez na kapitalne dobitke se moe jo vie smanjiti poklonima

hartija od vrednosti u dobrotvorne svrhe, prebijanjem kapitalnih

dobitaka i gubitaka ostvarenih prodajom hartija od vrednosti itd. 44

Postoje tri osnovna metoda otkupa akcija:

tender otkup po fiksnoj ceni,

tender otkup po metodu holandske" aukcije i

trini metod otkupa.

Kod tender otkupa po fiksnoj ceni kompanija daje formalnu ponudu akcionarima da otkupi odreeni broj akcija po odreenoj ceni koja je vea od trenutne trine vrednosti. Prosena premijaiznosi oko 20-25% od trine cena akcija.

Akcionari mogu da izaberu da prodaju svoje akcije ili da ih zadre. Period tenderske ponude je najee izmeu 2 i 4 nedelje.

Ukoliko akcionari ponude vie akcija na prodaju od onoga to je traeno u tenderu, preduzee moe da izabere da kupi sve ili samo deo ponuenih akcija.

Kada akcionari ponude manje akcija, preduzee moe da ih kupi, produi rok ili odustane od kupovine. Procenat akcija koje se kupuju u proeku se kree od 15% do 17%. Trokovi koji nastaju u vezi sa tenderom najee su mnogo vei u odnosu na kupovinu akcija na otvorenom tritu.

Metod holandske aukcije podrazumeva da kompanija u tenderu odredi broj akcija koji eli da otkupi, kao i minimalnu i maksimalnu cenu po akciji.

Minimalna cena je najee malo iznad trine cene. Akcionari koji su zainteresovani alju svoje ponude sa brojem akcija koje ele da prodaju i svoju cenu koja je u okviru ponuenog limita.

Kada primi sve ponude, kompanija ih rangira od najniih ka najviim. U zavisnosti od broja akcija koji eli da kupi, preduzee e odrediti cenu otkupa.

U skladu sa odredbama o potenoj proviziji" amerike Komisije za hartije od vrednosti (SEC) iz 1934. godine, ova cena e biti plaena svim akcionarima koji su ponudili akcije po toj ili po nioj ceni.

Uobiajena holandska aukcija podrazumeva minimalnu

cenu koja je oko 2% vea od trine i maksimalnu koja je

slina ponudama kod tenderske prodaje (oko 17%).

Osnovna prednost holandske aukcije bi naravno bila manja

kupovna cena prilikom otkupa u odnosu na otkup po fiksnoj

ceni.

Konkurencija meu akcionarima koji ele da prodaju akcije

dovodi do ponude niih cena na tenderu, to predstavlja

Prednost i utedu za preduzee.

Prva amerika kompanija koja je koristila ovu formu otkupa

bila je Todd Shipvards 1981. godine. Do kraja 1980-tih, u

proeku oko dvadeset preduzea godinje koristi metod tzv.

holandske aukcije.

Upotreba holandske" aukcije u poslednje vreme postaje

znaajna forma tenderskog otkupa akcija, naroito kod

Velikih korporativnih preduzea u SAD.

Kupovinom na tritu kompanija kupuje svoje akcije kao i svaki drugi investitor - preko brokerskih kua. U SAD Komisija za hartije od vrednosti (SEC) odreenim pravilima ograniava otkup, tako da bi za akumuliranje veeg broja akcija bilo

potrebno da prodje dui vremenski period, od nekoliko meseci, pa ak i godina.Iz ovih razloga, tender otkup je mnogo pogodniji kada kompanija eli da otkupi vei broj akcija. Tokom 1980-tih kupovina sopstvenih akcija putem trita je postala popularna u SAD, nadmaujui broj tenderskih otkupa akcija u odnosu 10:1. Na ovaj nain preduzea ostvaruju znatne utede, jer ne plaaju premije iznad trine cene. Sa druge strane, kupovinom akcija na tritu ne postiu se znaajni signalni efekti, koji su prisutni kod tender otkupa uz cenu koja je vea od trine.Specifian nain otkupa akcija bio bi direktna kupovina od glavnih akcionara. Preduzea mogu da otkupljuju akcije na ovaj nain iz brojnih razloga. U odreenim retkim sluajevima, akcije pojedinanog znaajnog akcionara bi mogle biti otkupljene povoljnije nego putem tenderske ponude.

ei razlog bi ipak bio da menaderi ili vlasnici koji imaju veinski paket akcija ele da se ree nepoeljnih i uticajnih akcionara, koji im predstavljaju pretnju. To se vri otkupom njihovih akcija po ceni koja je znatno vea od trine. Takoe, velikim isplatama preduzea se oslobaaju" slobodne gotovine, koja je i mogla biti razlog za pokuaje preuzimanja.

Ove pojave se u amerikoj literaturi nazivaju greenmail, nazvanoj po reci blackmail (uena). Takve isplate mogu predstavljati osnovu za nastanak agencijskih problema na relacijama menaderi -preostali akcionari kojima nisu otkupljene akcije. Oigledno je da, u ovom sluaju, menaderi novcem preduzea plaaju uene" odreenih grupa akcionara, sa ciljem ouvanja sopstvenih pozicija.Kod otkupa akcija, preduzea bi trebalo da potuju odreene etike standarde, odnosno da objave svoje namere i razloge otkupa.

Bilo bi neetiki da npr. naftna kompanija otkupljuje svoje akcije putem tendera, a da pritom ne objavi otkrie novih znaajnih naftnih polja. Time bi akcionari koji su prodali akcije kompaniji po tenderskoj ceni izgubili kapitalni dobitak od poveanja vrednosti akcija, koji e nastati kada se ta otkria obelodane.U zemljama u kojima je dozvoljen, otkup sopstvenih akcija je zakonski regulisan i propisan je procentualni maksimum i ciljevi otkupa. U SAD poreska sluba (IRS) moe odrediti kaznene takse u sluaju otkupa sa ciljem izbegavanja plaanja poreza na dividende. Ipak i pored ogromnog iznosa otkupa akcija, do sada nije bilo znaajnijih istraga ni kazni poreskih organa u SAD.

Otkup akcija je esto u vezi sa opcijama na pravo kupovine akcija koje se daju zaposlenima.

Tako npr. Microsoft za priblian broj otkupljenih akcija dodeljuje zaposlenima pravo opcije. Na ovaj nain broj emitovanih akcija u opticaju" ostaje priblino jednak tokom vremena. U ovom sluaju otkup akcija je pre svega nain kojim se nagrauju zaposleni.Znaajno je navesti i miljenja o negativnom uticaju otkupa sopstvenih akcija. Gentrv i Evans su vrili analizu 369 preduzea koja su objavila 398 programa otkupa sopstvenih akcija u periodu izmeu 1978-1993. godine. Doli su do zakljuka da preduzea stvaraju vie vrednosti ukoliko ne vre otkup sopstvenih akcija - njihova stopa rasta je iznosila 20,8%, naspram 16,5% kod preduzea koja su vrila otkup.

Uticaj otkupa zavisie, pre svega, od veliine preduzea. U preduzeima koja su imala vie od 2 milijarde dolara godinjih prihoda od prodaje, programi otkupa su imali mali, ali ipak znaajan, uticaj na stopu rasta.

Kod preduzea gde su pomenuti prihodi bili ispod 300 miliona dolara, otkup sopstvenih akcija je imao izuzetno negativan efekat na dugoroan rast.

Autori su smatrali da su ulaganja u investicije najvaniji indikator dugoronog rasta, a da preduzea koja otkupljujuakcije imaju srazmerno manje novca koji se ulae u investicije.

Na osnovu svega izloenog, moe se zakljuiti da postoje tri osnovna motiva za korienje otkupa sopstvenih akcija:

poreski motiv;

informacioni motiv i

odbrana od preuzimanja preduzea.

U prvim periodima otkupa, koji je otpoeo 1950-tih, razlog otkupa

sopstvenih akcija najee je bio verovanje menadera o

potcenjenosti vrednosti akcija od strane trita.

Otkup akcija je shvatan kao pozitivan signal koji je pokazivao

uspeno poslovanje preduzea, to je uticalo na poveanje cena

akcija.

Iako je informacioni motiv i danas prisutan, smatra se da je sve vei

broj otkupa akcija povezan sa defanzivnim manevrima", kojima se

izbegava preuzimanje preduzea.

Reakcije trita na otkup akcija esto su znaajne i zavise, pre svega, od forme otkupa (fiksna cena putem tendera, holandskaaukcija, otkup na tritu ili direktna kupovina) i motiva, odnosnood razloga izbora alternativnog naina plaanja. Pored izuzetnepopularnosti ovog naina plaanja u SAD, postoje Iupozoravajua shvatanja pojedinih novinskih lanaka:

Investitori automatski pozdravljaju otkupe, usled pogrenih pretpostavki da oni uvek doprinose poveanju cena akcija. Bolje bi im bilo da razmisle ko plaa za te takozvane nagrade naravno, svi preostali akcionari."

Bezgotovinski naini plaanja dividendi

Pored gotovinom, distribucija se moe izvriti i negotovinskim ili tzv. kvazi oblicima plaanja.

Umesto poveanja novanih isplata akcionarima, preduzeemoe izdavati nove akcije proporcionalno broju ve posedovanih akcija.

Tako bi, na primer, akcionari za svakih 5 akcija mogli da dobiju jednu dodatnu iste nominalne vrednosti.

U raunovodstvenom smislu, dolo bi do promene ustrukturi sopstvenog kapitala, odnosno poveao bi senominalni ili osnovni akcijski kapital, a smanjionerasporeeni dobitak ili rezerve. Uobiajeni motiv za dividendne akcije je da se sauvagotovina uz ouvanje postojeeg nivoa plaanja dividendi.

Do slinih finansijskih efekata dovodi i proces deljenja (podele,

cepanja, usitnjavanja) akcija (stock splits), koji, kao i proces podele

dividendi u obliku akcija, dovodi do faktikog poveanja broja

akcija u obrnutoj srazmeri sa smanjivanjem njihove nominalne

vrednosti.49

U ovom sluaju, nominalni kapital bi ostao nepromenjen.

Poveanje broja akcija odraava i esto prisutnu elju preduzea

da odravaju cenu akcija na niem nivou, sa ciljem privlaenja

ireg kruga investitora. Prema odreenim istraivanjima, u godini

usitnjavanja prosean broj akcionara raste za 35%.50

U SAD samo mali broj preduzea ima akcije ija trina vrednost

premauje 80$.

Razlog je postupak deljenja akcija i u manjoj meri dividendne

akcije. Naravno ima i retkih izuzetaka, pa tako npr. Kompanija

Berkshire Hathaway nikada nije izvrila deljenje akcija, ime je

trina vrednost dostigla, u jednom trenutku, neverovatnih 81.000$

po akciji.51

Prema teorijskim shvatanjima, u uslovima savrenog trita"

poveanje broja akcija imalo bi za posledicu pad njihove vrednosti, jer

se ista trina vrednost preduzea deli na vei broj akcija, odnosno

delova.

U praksi se, meutim, pokazalo da se cena akcija esto poveava, jer

investitori smatraju da podela akcija ukazuje na poveanje dividendi.

Uz to prisutan je i efekat privlaenja sitnih investitora. Kao primer

moe se navesti kompanija Walt Disnev, ije su akcije skoile" za

3.5$ dolara (2,4%) posle najave deljenja akcija u odnosu 4:1. Deljenje

akcija uobiajeno koriste firme, poput Walt Disney-a, ije su akcije u

skorije vreme poveale trinu vrednost, odnosno iji se kapacitet

plaanja dividendi poveao. U godini posle deljenja akcija, Walt

Disnev je poveao svoje kvartalne dividende dvaput (ukupno 42%), a

vrednost akcije je porasla za 26%. Istraivanja koja su vrili Fama,

Fisher, Jensen i Roll, ustanovila su da poveanje cena akcija posle

deljenja ima samo tranzitorni efekat, ukoliko gotovinske dividende u

narednim godinama nisu bile poveane. "

Moglo bi se zakljuiti, da uprkos svojoj popularnosti, dividendne

akcije i deljenje akcija ne poveavaju ,,bogatstvo akcionara",

koje se stvara i uveava investicijama u projekte sa pozitivnom

diskontovanom sadanjom vrednou, a ne emitovanjem papira.

Jedinu korist od negotovinskih naina plaanja dividendi, stvarno

e imati tamparije koje tampaju dodatne akcije i brokerske

kue, ija provizija raste sa deljenjem akcija. Investitori

preduzea koja imaju niu cenu akcija e plaati, kod njihove

kupovine, relativno vie provizije brokerima. Tako npr. investitor

koji je kupio 100 akcija Diznija po ceni pre deljenja od 146$

platio bi oko 85$ za provizije. Posle deljenja 4:1, za isti ukupni

iznos, odnosno za kupovinu 400 akcija po ceni od 36,5$ po

akciji, trokovi provizije bi iznosili oko 190$.

Bilo bi znaajno navesti i obrnuti postupak, odnosno spajanje

akcija, koje se koristi u sluajevima, kada preduzee proceni daje

trina vrednost pojedinane akcije previe niska. Mnoga preduzea

u SAD imaju odreenu averziju prema padu cena akcija ispod 10$.

Kao to deljenje akcija i dividendne akcije alju investitorima odreene signale, isti sluaj je i sa postupkom spajanja akcija.

Najee je taj signal negativan, jer se smatra da predstavlja priznanje da je preduzee u finansijskim problemima. Uspena i finansijski zdrava preduzea, koja ele da svrstaju svoje akcije u grupu skupljih, morala bi dobro da razmisle pre nego to preduzmu postupak spajanja akcija.

Drugi oblici negotovinskih dividendi bi bili proizvodi iz asortimana preduzea ili obveznice. Znaajno je pomenuti i planove reinvestiranja dividendi (Dividend Reinvestment Plans DRIP), koji su nastali jo tokom 1920-tih. Poetkom 21. veka u SAD preko 1.500 preduzea koristi ovakve planove.

9.4. GubitakNegativan rezultat poslovanja ili gubitak se javlja usluaju kada su rashodi vei od prihoda (u odreenomperiodu). U drutvima kapitala, gubitak se moe pokritiNeraspodeljenim dobitkom, rezervama i osnovnimkapitalom. Druga mogunost je da se gubitak prenese u naredni period i da bude pokriven oekivanim dobicima sledeih obraunskih perioda.U akcionarskim drutvima eventualni gubitak bi se prvo pokrivao iz nerasporeenog dobitka i rezervi, a ukoliko to ne bi bilo dovoljno i smanjenjem osnovnog kapitala. Smanjenje osnovnog kapitala se vri denominacijom akcija, odnosno zamenom akcija sa viom za akcije sa niom nominalnom vrednou. Recimo da se akcijski kapital preduzea ,,A" sastoji iz 1.000 akcija nominalne vrednosti od 100$ (ukupno 100.000$). Gubitak iznosi 40.000$. Polovina gubitka e biti pokrivena iz rezervi koje iznose 20.000$, a ostatak smanjenjem akcijskog kapitala. Nominalna vrednost akcije e se smanjiti na 80$, ime e nova vrednost akcijskog kapitala pasti na 80.000$. Razlikom e se pokriti gubitak.

Denominacijom akcija se moe izvriti i redovno smanjenje

akcijskog kapitala, koje nije povezano sa pokriem gubitka.

Redovno smanjenje se javlja kada preduzece eli da smanji nivo

akcijskog kapitala. Akcionarima e biti izdate akcije sa niom

nominalnom vrednou, a razlika e im biti isplaena u gotovini.

Primer: Nominalna vrednosti akcija je smanjena sa 50$ na 45$.Ukupno je zamenjeno 1000 akcija. Razlika je isplaenaakcionarima u gotovini.

Akcijski kapitalGubitak1a) 20.000

RezerveS 100.000

S 40.0001) 20.000 1a) 20.0001) 20.000S 20.000

Akcionarski kapital e se smanjiti za 5.000 dolara zbog

smanjenja nominalne vrednosti akcije za 5 dolara (1.000

akcija x 5 dolara)

Akcijski kapitalBlagajna1) 5.000

S

S 1) 5.000

UTICAJ POLITIKE DIVIDENDI NA TRINU VREDNOST AKCIONARSKIH PREDUZEA

Zbog ega ba politika dividendi? Aktuelnost teme u razvijenim zemljamaSuprotna miljenja meu ekonomistima i menaderimaNedovoljno poznavanje znaaja politike dividendi u Srbiji

ta predstavlja politika dividendi?

Odluka o delu neto dobiti preduzea koja e biti isplaena akcionarimaDividende kod obinih i povlaenih akcijaIsplate dividendi izazivaju odliv novca iz preduzea veza sa politikom investicija:Dobitak koji preostane nakon finansiranja investicija se koristi za isplatu dividendiPolitika dividendi je nezavisna od investicione politike

Teorija o pozitivnom uticaju tradicionalna teorija Isplate dividendi deluju pozitivno na cenu akcija ime se uveava bogatstvo akcionara

Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani

2. Teorija irelevantnosti dividendi Miller-a i Modigliania

Uslovi savreno konkurentnog tritaSve politike dividendi su jednake i nemaju uticaj na vrednost preduzeaInvesticiona politika

3. Teorija o negativnom uticaju dividendi

Isplate dividendi ukazuju na nesposobnost menadera da ulau u profitabilne investicijePoreski tretman dividendi je u skoro svim dravama nepovoljniji za dividende u odnosu na oporezivanje kapitalnih dobitaka

Koji su faktori koji utiu na relevantnost politike dividendi?

3 ,,VelikaAsimetrina informisanostAgencijski trokoviPorezi

3 ,,MalaTransakcioni trokoviFlotacioni trokoviIracionalno ponaanje investitora

1. Asimetrina informisanostOsnovne karakteristika akcionarskih preduzea razdvojenost vlasnitva i upravljanjaMenaderi su najbolje informisani o poslovanju preduzeaInformacioni znaaj dividendi

2. Agencijski trokovi3 najvanije grupe koje participiraju u rezultatu poslovanja: menaderi, akcionari kreditoriOdnosi akcionara i kreditoraOdnosi menadera i akcionara

3. PoreziPoreske stope su povoljnije za kapitalne dobitke u odnosu na oporezivanje dividendiTeorija efekta klijentele

Transakcioni trokovi, flotacioni trokovi i iracionalno ponaanje investitoraTransakcione trokove plaaju akcionari prilikom prodaje akcijaFlotacioni trokovi nastaju prilikom emitovanja novih akcijaBihevioristike teorije

Koju politiku dividendi primenjuju preduzea u razvijenim zemljama? Preduzea najee vode politiku plaanja stabilnih dividendiPoveanje dividendiSmanjenje dividendi

Da li sva preduzea isplauju dividende?

,,Informatika preduzea

Teorija o iezavanju dividendi

Rast dividendi sa fazama u rastu i razvoju preduzea

Da li postoje znaajne razlike u isplatama dividendi meu razvijenim zemaljama?

Na koji nain preduzee moe distribuirati sredstva akcionarima?

Gotovinske dividendeOtkup sopstvenih akcijaDividende akcije DRIP

Politika dividendi preduzea u Srbiji

??? Nepoznavanje znaaja politike dividendi i neobjavljivanje informacijaVeliki broj preduzea ne isplauje dividendeUslovi za primenu politike stabilnih plaanja dividendi

Pitanja:

1. Prema naelu ____________________ jednom izabrana metoda procenjivanja se ne menja bez izuzetnog razloga.

2. U sluaju daje na dan bilansa trina vrednost gotovih proizvoda manja od cene kotanja, zalihe gotovih proizvoda e se u bilansu vrednovati po ___________________________________.3. Naelo ____________________ predstavlja zabranu iskazivanja nerealizovanih dobitaka.4. Obaveza da se potencijalni budui gubitak ukljui u rashode tekueg perioda sutina je naela_______________________.5. Na osnovu zakljunog lista sastavljaju se bilansi _______________ i _____________.6. Dobitak akcionarskog drutva se raspodeljuje na: (1) porez nadobitak (2) ________________ i ___________________. Ostatak bi predstavljao _______________.7. Gubitak akcionarskog drutva se najpre pokriva iz _______________ i __________________, a ukoliko to nije dovoljno i smanjenjem _______________ kapitala.8. ________________ akcija podrazumeva zamenu akcija vie nominalne vrednosti akcijama nie nominalne vrednosti.

Odgovori: 1. kontinuiteta; 2. trinoj vrednosti; 3. realizacije; 4. impariteta; 5 stanja i uspeha; 6. dividende, rezerve, neraspodeljeni dobitak; 7. nerasporeenog dobitka, rezervi, akcijskog; 8. Denominacija.

DALJI DEO GRADIVA NIJE OBAVEZAN!

OTVARANJE I ZAKLJUAK RAUNA USPEHA I STANJAU okviru klase 7, predviene su sledee grupe rauna:70 - Otvaranje glavne knjige, 71 - Zakljuak rauna uspeha, 72 - Raun dobitka ili gubitka, 73 - zakljuak rauna stanja.Otvaranje glavne knjigeNa raunu 700 Otvaranje glavne knjige obuhvataju se stanja poetnih pozicija aktaive i pasive na poetku svake poslovnegodine ili u toku godine pri otvaranju poslovnih knjiga novogpreduzea. Otvaranje glavne knjige vri se zaduenjem rauna700 u korist rauna glavne knjige finansisjkog raunovodstva sapasivnim saldom, odnosno zaduenjem rauna glavne knjigefinansijskog raunovodstva sa aktivnim saldom a odobrenjemrauna 700. Posle otvaranja svih rauna glavne knjige finansijskograunovodstva zbir dugovne i potrane strane rauna 700 jednak jezbiru bilansa stanja na osnovu koga se vri otvranje rauna glavneknjige finansijskog raunovodstva.

Na raunima grupe 70 - Otvaranje glavne knjige, iskazuju se poetna stanja pojedinih pozicija aktive i pasive na poetku svake nove poslovne godine ili u toku godine priotpoinjanju poslovanja novog preduzea.U okviru ove grupe predvien je samo Raun 700 - Raun otvarnja glavne knjige, na

kome se iskazuju stanja poetnih pozicija aktive i pasive na poetku svake nove poslovne godine ili u toku godine ili otpoinjanju poslovnja novog preduzea.

Otvaranje glavne knjige vri se zaduenjem rauna 700 u korist rauna glavneknjige sa pasivnim saldom, odnosno zaduenjem rauna glavne knjige sa aktivnimpoetnim saldom a odobrenjem rauna 700. Posle otvaranja svih rauna glavne knjigezbir dugovne i potrane strane rauna 700 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu kogse vri otvaranje rauna glavne knjige.

Otvaranje glavne knjige finansijskog raunovodstva grafiki prikazano izgleda ovako: Rauni pasive klase 3 i 4 Rn 700 - Otvaranje glavne knjige Rauni aktive klase 0, 1, i 2

Da bi se ostvario zahtev da zbir dugovne i potrane strane rauna 700 Otvaranje glavne knjige, bude jednak zbiru bilansa otvaranja postupa se ovako:kod rauna aktive koji imaju osnovni raun i korektivni raun (na primer, kod osnovnih sredstava osnovni raun je nabavna vrednoste osnovnih sredstava a korektivni raun osnovnih sredstava je ispravka vrednosti odnosnih sredstava) knjienje otvaranja se vri ovako:

Da bi se ostvario zahtev da zbir dugovne i potrane strane rauna 700 Otvaranje glavne knjige, bude jednak zbiru bilansa otvaranja postupa se ovako:

kod rauna aktive koji imaju osnovni raun i korektivni raun (na primer, kod osnovnih sredstava osnovni raun je nabavnavrednoste osnovnih sredstava a korektivni raun osnovnih sredstava je ispravka vrednosti odnosnih sredstava) knjienjeotvaranja se vri ovako: Osnovni raun za iznos dugovnog salda Korektivni raun za iznos potranog salda700 - Otvaranje glavne knjigeza iznos razlike izmeu dugovnog salda osnovnog rauna i potranog salda korektivnog rauna;

kod kapitala i gubitka, budui da je raun gubitka korektivni raun kapitala i da se kod bilansiranja gubitak bilansira na strani pasive kao odbitna stavka kapitala, knjienje otvaranja rauna kapitala i gubitka vri se ovako:

Raun gubitkaza iznos gubitka

Raun kapitalaza iznos kapitala

700 Otvaranje glavne knjigeza iznos razlike izmeu kapitala i gubitkaU uslovima kada je gubitak vei od kapitala knjienje bi bilo: Raun gubitkaza iznos gubitka

Raun kapitalaza iznos kapitala700 Otvaranje glavne knjigeza razliku izmeu gubitka i kapitala

Budui da se iznos gubitka iznad kapitala u bilansu stanja iskazuje na strani akative ovo knjienje obezbeuje da zbir dugovne i potrane strane rauna 700 bude jednak zbiru bilansa otvaranja.

PrimerPreduzee je na poeku obraunskog perioda, odnosno na poetku nove poslovnegodine, imalo sledee stanje imovine, kapitala i obaveza (stanje iz Bilansa stanja za predhodnu poslovnu godinu):Oprema 100.000, Ispravka vrednosti opreme 20.000, Materijal 50.000, Tekui raun 50.000, Kupci 80.000, Udeli u DOO 200.000, Dobavljai u zemlji 50.000, Zakonske rezerve 10.000.

KNJIENJE OTVARANJA KNJIGA

Zakljuak rauna uspehaNa raunu 710 Raun poslovnih rashoda i prihoda obuhvata se zakljuak rauna poslovnih rashoda i prihoda, zaduenjem ovog rauna u korist rauna 590 Prenos rashoda, odnosno odobrenjem ovog rauna na teret rauna 690 Prenos prihoda.

Knjienje na raunu 710 vri se po pojedinim pozicijama bilansa uspeha s ciljem da se olaka sainjavanje bilansa uspeha. Saldo rauna 710 posle prenosa poslovnih rashoda i prihoda prenosi se na raun 714 Prenos ukupnog rezultata. Grafiki predstavljeno prenos poslovnih rashoda i poslovnih prihoda izgleda ovako:

Na raunima grupe 71 - Zakljuak rauna uspeha, na dan godinjeg bilansa, iskazuje se zakljuak rauna rashoda i prihoda. U okviru ove grupe predvieni su sledei rauni:710 - Raun rashoda i prihoda, na kome se iskazuje zakljuakrauna rashoda i prihoda, osim vanrednih prihoda i rashoda,zaduenjem ovog rauna u korist rauna 599 - Prenos rashoda,odnosno odobrenjem ovog raunaaa na teret rauna 699 prenosprihoda. Knjienje na raunu 710 vri se po pojedinim pozicijamabilansa uspeha. Saldo rauna 710 posle prenosa rashoda i prihodaprenosi se na raun 712 -Prenos ukupnog rezultata.711 - Raun vanrednih prihoda i rashoda, na kome se iskazuje zakljuak rauna vanrednih rashoda i prihoda zaduenjem ovograuna u korist rauna 599 -Prenos rashoda, odnosno odobrenjemovog rauna na teret rauna 699 - Prenos prihoda. Knjienje na raunu 711 vri se po pojedinim pozicijama bilansa uspeha. Saldo rauna 71 i posle prenosa vanrednih rashoda i prihoda prenosise na raun 712 - Prenos ukupnog rezultata.

3. Raun finansijskih rashoda i prihodaNa raunu 711 Raun finansijskih rashoda i prihoda obuhvata se zakljuak rauna finansijskih rashoda i prihoda, zaduenjem ovog rauna u koristrauna 590 Prenos rashoda, vri se prenos finansijskih rashoda, a odobrenjem ovog rauna uz zaduenje rauna 690 Prenos prihoda, vri se prenos finansijskih prihoda. Knjienje na raunu 711 vri se po pojedinimpozicijama bilansa uspeha s ciljem da se olaka sainjavanje bilansa uspeha.

Saldo rauna 711 posle prenosa finansijskih rashoda i prihoda prenosi se naraun 714 Prenos ukupnog rezultata. Grafiki predstavljeno prenosfinansijskih prihoda i rashoda izgleda ovako:

Pri prenosu finansijskih rashoda rauni finansijskih rashoda u okviru grupe rauna 56 moraju da budu solidarni jer se prenosi samo dugovni saldo. Isto tako, rauni finansijskih prihoda u okviru grupe rauna 66 moraju biti saldirani to znai da se vri prenos samo poslovnog salda.

4. Raun neposlovnih i vanrednih rashoda i prihoda

Na raunu 712 Raun neposlovnih i vanrednih rashoda i prihoda obuhvata se zakljuak rauna neposlovnih i vanrednihrashoda i prihoda. Neposlovni i vanredni rashodi prenose se zaduenjem ovog rauna u koristrauna 590 Prenos rashoda, a neposlovni i vanredni prihodi prenose seodobrenjem ovog rauna na teret rauna 690 Prenos prihoda. S ciljem da se olaka sainjavanje bilansa uspeha na raunu 712 knjienjese vri po pojedinim pozicijama bilansa uspeha. Saldo rauna 712 posleprenosa neposlovnih i vanrednih rashoda i prihoda prenosi se na raun714 Prenos ukupnog rezultata. Grafiki predstavljeno prenosneposlovnih i vanrednih rashoda i prihoda izgleda ovako:

Pre prenosa neposlovnih i vanrednih rashoda, raun neposlovnih i vanrednih rashoda u okviru grupe rauna 57 moraju da budu saldirani jer se vri prenos iskljuivo aktivnog salda. Isto tako, pri prenosu neposlovnih i vanrednih prihoda, rauni neposlovnih i vanrednih prihoda u okviru grupe rauna 67 moraju biti saldirani budui da se vri prenos samo pasivnog salda. 5. Raun revalorizacionih rashoda i prihoda

Na raunu 713 Raun revalorizacionih rashoda i prihoda obuhvata se zakljuak rauna revalorizacionih rashoda i prihoda, zaduenjem ovog rauna u korist rauna 590 Prenos rashoda, odnosno odobrenjem ovog rauna na teret rauna 690 Prenos prihoda. S ciljem da se olaka sainjavanje bilansa uspeha, knjienje na raunu 713 vri se po pojedinim pozicijama bilansa uspeha. Saldo rauna 713 posel prenosa revalorizacionih rashoda i prihoda prenosi se na raun 714 Prenos ukupnog rezultata. Grafiki predstavljeno prenos revalorizacionih rashoda i prhoda izgleda ovako:

Pri prenosu revalorizacionih rashoda rauni u okvirugrupe rauna 58 moraju da budu saldirani, jer se prenosiiskljuivo dugovni saldo.

Isto tako i rauni revalorizacionih prihoda u okviru gruperauna 68 moraju da budu saldirani, budui da se prenosisamo pasivni saldo.

Podseamo da Privremeni raunovodstveni standard RSpropisuje:da se viak revalorizacionih prihoda iznad revalorizacionihrashoda prenosi u korist odloenih revalorizacionihprihoda, to se knjii

582 Odlaganje revalorizacionih prihoda 406 Odloeni revalorizacioni prihodi

Meutim, ako preduzee ima negativan finansijskirezultata bez revalorizacije po osnovu razlike izmeuzbira poslovnih, finansijskih, neposlovnih i vanrednihprihoda i zbira poslovnih, finansijskih, neposlovnih i

vanrednih rashoda negativan- gubitak bezrevalorizacije, odlaganje vika revalorizacionih prhodase smanjuje do visine tog gubitka.

Odloeni revalorizacioni prhodi gaenjem prenose se uprihode u visini jedne treine godinje, ali i vie od togaako se time gubitak bez revalorizacije svodi na nulu ilismanjuje. Ovo gaenje odloenih revalorizacionihprihoda knjii se ovako:

406 Odloeni revalorizacioni prhodi 682 Prihodi od ukidanja odloenih revalorizacionih prihoda

Iz gore reenog jasno proizilazi:ako preduzee ima viak revalorizacionih prihoda ili imaodloene revalorizacione prihode, knjienje odlaganja vikarevalorizacionih prihoda i knjienje prihoda od ukidanja

odloenih revalorizacionih prihoda, ne moe se vriti dok nijepoznato da li postoji ili ne postoji gubitak bez revalorizacije.

To praktino znai da se odlae knjienje vika revalorizacionihprihoda i knjienje ukidanja odloenih revalorizacionih prihoda,a time se odlae i knjienje prenosa revalorizacoinih rashoda iprihoda do momenta dok se ne utvrdi finansijski rezultat bezrevalorizacije. Ako je finansijski rezultat bez revalorizacijepozitivan, ostvaren je dobitak bez revalorizacije, knjii seodlaganje vika revalorizacionih prihoda knjigovodstvenimstavom 582/406 i knjii se ukidanje odloenih revalorizacionihprihoda iz ranijih godina u visini jedne treine knjigovodstvenimstavom 406/682.

Ukoliko je ostvaren gubitak bez revalorizacije smanjuje se odlaganjevika revalorizacionih prihoda i poveava ukidanje odloenihrevalorizacionih rashoda sve do nivoa gubitka bez revalorizacije.

Ako se gubitak bez revalorizacije ne moe pokriti ni kada se nevri odlaganje vika revalorizacionih prihoda i kada se u celiniukinu odloeni revalorizacioni prihodi, ne vri se knjienjeodlaganja vika revalorizacionih prihoda a odloeni revalorizacioniprihodi ukidaju se u celini.

Na ovaj nain gubitak bez revalorizacije smanjuje se do maksimalno mogueg nivoa.

U uslovima kada je ostvaren revalorizacioni gubitak, koji je ravanrazlici izmeu revalorizacionih prihoda i rashoda, a preduzeenema odloene revalorizacione prihode, razume se da tadarevalorizacioni gubitak smanjuje dobitak bez revalorizacije,odnosno poveava gubitak bez revalorizacije.

6. Prenos ukupnog rezultataNa raunu 714 Prenos ukupnog rezultata obuhvata se prenos dobitkana kraju obraunskog perioda, zaduenjem ovog rauna u korist rauna720 Raun dobitka ili gubitka, odnosno zaduenjem rauna 720 u

korist ovog rauna, ako je ostvaren gubitak. Grafiki predstavljeno to izgledaovako:ako je ostvaren dobitak

ako je ostvaren gubitak

72 - RAUN DOBITKA I GUBITKANa raunima grupe 72 - Raun dobotka i gubitka, iskazuje se ostvareni dobitak ili gubitak na kraju obraunskog perioda, porez na dobit, lina primanja poslodavca i prenos dobitka ili gubitka. U okviru ove grupe predvieni su sledei rauni:720 - Raun dobitka ili gubitka, na kome se iskazuje ostvareni dobitak ili gubitak na kraju obraunskog perioda odobrenjem ili zaduenjem ovog rauna na teret ili u korist rauna 723 - Prenos dobitka ili gubitka.721 - Porezi iz dobitka, na kome se iskazuju porezi iz dobitka, zaduenjem ovog rauna u korist rauna 481 - Obaveze za porez iz rezultata.722 - Lina primanja poslodavca, na kome se iskazuju isplate linih primanja poslodavca u toku godine. Ako se iznos izvrenih isplata ne moe pokriti iz ostvarenog dobitka, nepokriveni iznos se prenosi, na kraju obraunskog perioda, na teret rauna 723 - Prenos dobitka ili gubitka.

723 - Prenos dobitka ili gubitkana kome se iskazuje ostvareni dobitak ili gubitak na kraju obraunskog perioda zaduenjem ili odobrenjem

ovog rauna u korist ili na teret rauna 720, 721 i 722.

Ostvareni dobitak koji nije rasporeen, na kraju obraunskog perioda prenosi se zaduenjem rauna723 u korist rauna 341 -Nerasporeena dobit tekuegodine.

Ostvaren gubitak na kraju obraunskog perioda prenosise u korist rauna 351 - gubitak tekue godine, nateret rauna 723. U preduzeima sa statusom drutva lica u narednoj godini ostvareni dobitak se pripisuje kapitalu ako je tako ugovorom utvreno, odnosno iskazuje kao obaveza za isplatu prema vlasnicima, a za iznos gubitka umanjuje se kapital po godinjem bilansu.

Primer Preduzee A, DOO, na kraju obraunskog perioda ima na raunu 699 - Prenos prihoda iskazan iznos od 850.000 KM, na raunu 599 - Prenos rashoda iznos od 700.000 KM Zakljuiti raune uspeha iutvrditi finansijski rezultat (gobitak ili dobitak).

RBDatumK N T OD PNaziv rauna / kontaI Z N SDugujePotrauje1710-599 -Raun rashoda i prihoda Prenos rashoda-za prenos rashoda700.000700.000

2699 710 - Prenos prihoda Raun rashoda i prihoda-za prenos prihoda850.000850.000

3710 712 -Raun rashoda i prihoda Prenos ukupnog rezultatat -za prenos ukupnog rezultata (saldo sa rauna 710)150.000150.0004712 720 -Prenos ukupnog rezultata Raun dobitka ili gubitka-za prenos ostvarenog rezultata150.000150.000

nastavak

Ilustracija zakljuenja rauna uspehaBudui da u prvoj godini primene ovog kontnog okvira nijedno preduzee nemaOdloene revalorizacione prihode, priilustraciji zakljuka rauna uspehauvaavaemo tu injenicu. Na drugoj strani u svim primerimauzeemo revalorizacione rashode iz naegprimera navedenog u okviru grupe 58 irevalorizacione prihode date u okvirugrupe rauna 68.

BILANS USPEHA-segmeni poslovanja koji vie nisu deo redovnog poslovanja preduzea-prikazivanje DB(Gb) posle oporezivanjaodvojeno u Bilansu uspehaSveobuhvatan prikaz prihoda, rashoda, dobitka i gubitka za posmatrani raunovodstveni period!Sveobuhvatna dobit (dodatne stavke-diskontinuirano poslovanje i vanredne stavke)Db(Gb) koji je proistekao iz dogaaja ili transakcije koje se jasno razlikuju od redovnih aktivnosti preduzea, pa sene oekuje da se esto ili redovno ponavljaju-Gb od poplave, poara...-Gb(Db) usled promene Zakona..-eksproprijacija zemljita od drave-otplata duga pre prispea

Zakljuno sa 31.12 200x. godine (Bilans uspeha kompanije X)

PRIHODI925.000TROKOVI PRODAJE350,000BRUTO DOBIT575,000TROKOVI DISTRIBUCIJE(50.000)ADMINISTRA.RASHODI(80.000)OSTALI OPERATIVNI RASHODI(20.000)DOBIT OD REDOVNOG POSLOVANJA425.000pre oporezivanja RASHOD ZA POREZ NA DOBIT119.000DOBIT OD REDOVNOG POSLOVANJA306.000nakon oporezivanjaDISKONTINUIRANO POSLOVANJEDOBIT PRE OPOREZIVANJA 125.000Diskontinuitet poslovanjaRashod za porez na dobit 35.000 90.000GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (115.000)po prodaji/otuenju segmentaRASHOD ZA POREZ NA DOBIT42.000 17.000

DOBIT OD REDOVNE AKTIVNOSTI 323.000VANREDNA DOBIT 43.000NETO DOBIT366.000ZARADE PO AKCIJI 3,66

ZARADA PO AKCIJIBitna za procenu uspenosti poslovanja preduzeaKako utvrditi iznos zarade po akciji?Zarada po akciji=neto Db/akcije van preduzea kojim se trgujePROSTA STRUKTURAKAPITALASLOENA STRUKTURAKAPITALASTRUKTURA KAPITALAKOMPANIJE1. Proporcionalno smanjenje udela akcionara!2. Poveanje broja akcija koje se nalaze van preduzea!3. Potencijalno smanjenje zarade po akciji!-u Izvetaju se navodi:-osnovna zarada po akciji;-reducirana zarada po akciji.

OSNOVNI KAPITAL

ULAGANJE AKCIONARA

RAUN RASHODAAKTIVAPASIVA=A=SkZADRANA ZARADARAUNPRIHODADAT U ZADRANOJ ZARADIRAUNDIVIDENDIDAT U BILANSU USPJEHAMEUSOBNI ODNOS RAUNA VLASTITOG KAPITALAO+

raun rashodaraun prihodaRn dobitka ili gubitkadividendaxxxxxxxxxxxxxxxxzadrana zaradaxxxxZatvaranje (zakljuivanje) rauna prihodaZatvaranje (zakljuivanje) rauna rashodaZatvaranje (zakljuivanje) rauna zbirne dobitiZatvaranje (zakljuivanje) rauna dividendiPREGLED POCESA ZAKLJUIVANJA

ZADRANA ZARADA=DB-Gb-dividende-prenos naosnovni kapitalProporcionalna podelaakcija akcionarima od strane korporacijeDIVIDENDA U AKCIJAMA-dokaz uspenosti poslovanja;-smanjene trine cene akcija;-isplata neoporezive dividende;-prikaz poveanja osnovnog kapitala...-nije SREDSTVO!-sredstva koja su generisana iz redovnog poslovanja zadrana odstrane kompanije kako bi joj pomoglada se razvija...potrani saldo-IZUZETAK- dugovni saldo?-Nema uticaj na VK;-ne smanjuju se sredstvakompanije;-proporcionalni udeo akcionara u vlasnitvu je nepromenjenoVrednost akcija?Obraun dividendi u akcijama!

Ogranienja-objavljivanje dividende do iznosa neograniene ZZ--ugovorni sporazum;-zakon o preduzeima;-neobavezna odluka

USITNJAVANJE AKCIJAPoveava se broj izdatih akcijaSmanjuje se nominalna ilinavedena vrednostSmanjuje se trina vrednostpo akciji Poveava se likvidnost akcija?Kada je tr.vrednost velika Nema uticaja na VKNe menja nominalnu vrednostSmanjuje Db po akciji Smanjuje gotovinske dividende po akciji

IZVETAJ O VLASTITOM KAPITALUkoje su ekonomske promene uticale na poveanje i na smanjenje kapitala

PREDZAKLJUNO KNJIENJE(sprovodi se pre izrade Bilansa i formalnog zakljuka knjiga)Da bi se knjigovodstveno stanje uporedilo da stvarnim kako bi se dobilikvalitetniji podaci za sastavljanje osnovnih fin. izvetaja i zavrnog rauna u celini?-pogrena knjienja u knjigovodstvu Preduzea;

-neproknjiene promene na sredstvima, izvorima,rashodima, prihodima zbog nedostajue dokumentacije;

-nerealni vrednosti na pojedinim raunima;

-nedozvoljeno kompenziranje salda na sintetikim aktivno-pasivnim raunimaKorekcija salda rauna stanjaDekomponovanje salda aktivno-pasivnih raunaVremenskoRazgranienjeP i RRashodovanjeOS

PREGLED RAUNOVODSTVENOG CIKLUSAVREDNOVANJERAUNOVODSTVENI CIKLUSKOMUNIKACIJA

1. ANALIZIRANJE POSLOVNIH TRANSAKCIJA2. EVIDENTIRANJE (unos podataka);3. PRENOENJE KNJIENJA I PRIPREMA PROBNOG BILANSA;4. KORIGOVANJE RAUNA I IZRADA KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA;5. ZAKLJUIVANJE RAUNA

6. IZRADA FINANSIJSKOG IZVETAJAPOSLOVNE AKTIVNOSTIDONOSIOCI ODLUKE

(novanim sredstvima fonda zajednike potronje,).Asvvath Damodaran, Returning Cash to the Owners: Dividend Policv, http://pages.stern.nyu.edu/~adamodar /pdfiles/ovhds/divid.pdf, p. 129228

Nije obavezno prouavanje od slike 97 do 113., jer smo to ve imali, u okviru prethodnog izlaganja!Za polaganje ispita iz Raunovodstva, student nije u obavezi da prouava osnove raunovodstva, ali ako nije ranije izuavao raunovodstvo, onda treba i ovaj deo predavanja da savlada, kako bi mogao da pristupi izuavanju primenjenog raunovodstva! Zato je dovoljno da student spremi ispit po navedenom Udbeniku od prof. Dr Jovice Lazia.

EVO Uvoda