EUEU

Deveto poglavljeDeveto poglavlje

Ostale zajedničke politike Evropske Ostale zajedničke politike Evropske unijeunije

Ključne zajedničke politike Evropske Ključne zajedničke politike Evropske unije odnose se na: politiku unije odnose se na: politiku solidarnosti, regionalnu i socijalnu solidarnosti, regionalnu i socijalnu politiku, politiku zapošljavanja, politiku, politiku zapošljavanja, agrarnu politiku, politiku razvoja i agrarnu politiku, politiku razvoja i transporta.transporta.

Politika solidarnostiPolitika solidarnostiOvaj cilj podrazumeva ostvarivanje Ovaj cilj podrazumeva ostvarivanje

slobode kretanja osoba, robe, usluga i slobode kretanja osoba, robe, usluga i kapitala kao i politike otvorene kapitala kao i politike otvorene konkurencije i zaštite interesa konkurencije i zaštite interesa potrošača. potrošača.

Jačanje privredne i socijalne povezanosti Jačanje privredne i socijalne povezanosti zemalja članica je osnovni preduslov zemalja članica je osnovni preduslov njihove solidarnostinjihove solidarnosti

Politika zapošljavanja Politika zapošljavanja Problem rastuće nezaposlenosti je jedan Problem rastuće nezaposlenosti je jedan

od ključnih problema u Evropskoj uniji i od ključnih problema u Evropskoj uniji i Ugovorom iz Amsterdama zapošljavanje Ugovorom iz Amsterdama zapošljavanje je postalo prioritetni zadatak Evropske je postalo prioritetni zadatak Evropske privredne politike, posebno kada je reč o privredne politike, posebno kada je reč o profesionalnom obrazovanju, pomoći u profesionalnom obrazovanju, pomoći u osnivanju preduzeća i poboljšanju osnivanju preduzeća i poboljšanju socijalnog dijaloga.socijalnog dijaloga.

Zajednička agrarna politikaZajednička agrarna politikaKao jedna od najznačajnijih privrednih grana Kao jedna od najznačajnijih privrednih grana

Evropske unije zajednička poljoprivredna politika Evropske unije zajednička poljoprivredna politika je u punoj je nadležnosti Komisije Evropske unije je u punoj je nadležnosti Komisije Evropske unije

Cilj uvođenja zajedničke poljoprivredne politike je Cilj uvođenja zajedničke poljoprivredne politike je povećanje produktivnosti rada u poljoprivrednoj povećanje produktivnosti rada u poljoprivrednoj proizvodnji i obezbeđivanje nesmetanog proizvodnji i obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja potrošača putem jedinstvenih cena, snabdevanja potrošača putem jedinstvenih cena, finansijske solidarnosti i preferencijalnog finansijske solidarnosti i preferencijalnog tretmana poljoprivrednih proizvoda Evropske tretmana poljoprivrednih proizvoda Evropske unije.unije.

- Za ostvarivanje navedenih ciljeva Za ostvarivanje navedenih ciljeva koriste se brojni mehanizmi: zaštitne koriste se brojni mehanizmi: zaštitne cene, ograničenje uvoza, cene, ograničenje uvoza, subvencionisanje proizvođača iz subvencionisanje proizvođača iz država članica i sl.država članica i sl.

- Rezultat zajedničke poljoprivredne Rezultat zajedničke poljoprivredne politike je jedinstveno tržište politike je jedinstveno tržište poljoprivrednih proizvoda. poljoprivrednih proizvoda.

- Reforma zajedničke agrarne politike Reforma zajedničke agrarne politike iz 1992. godine usmerena je na iz 1992. godine usmerena je na smanjenje troškova, ali uz održanje smanjenje troškova, ali uz održanje kompetitivnosti poljoprivredekompetitivnosti poljoprivrede

• Evropska poljoprivreda je postala Evropska poljoprivreda je postala konkurentan sektor privrede, ali sa konkurentan sektor privrede, ali sa proizvodnjom koja uveliko prelazi proizvodnjom koja uveliko prelazi potrebe stanovništva. potrebe stanovništva.

• Nastala situacija stvara troškove Nastala situacija stvara troškove budžetu Unije i ugrožava razvoj drugih budžetu Unije i ugrožava razvoj drugih sektora. sektora.

• Stoga je glavni cilj reforme da se smanji Stoga je glavni cilj reforme da se smanji subvencioniranje proizvodnje a i dalje subvencioniranje proizvodnje a i dalje povećava njen kvalitetpovećava njen kvalitet

Politika razvojaPolitika razvoja

Evropska unija je svoje delovanje Evropska unija je svoje delovanje postepeno proširivala na nova postepeno proširivala na nova područja: zaštite okoline, prava područja: zaštite okoline, prava potrošača, konkurentnosti i potrošača, konkurentnosti i sigurnosti prometa, istraživanja, sigurnosti prometa, istraživanja, obrazovanja i kulture.obrazovanja i kulture.

Politika transportaPolitika transporta

Evropsko veće je 1994. godine, na Evropsko veće je 1994. godine, na osnovu predloga Evropske komisije osnovu predloga Evropske komisije sadržane u Beloj knjizi, prihvatilo 11 sadržane u Beloj knjizi, prihvatilo 11 glavnih projekata na polju transporta, glavnih projekata na polju transporta, posebno u izgradnji brzih vozova i posebno u izgradnji brzih vozova i razvoju informacijske infrastrukture i razvoju informacijske infrastrukture i energije.energije.

Regionalna politikaRegionalna politika

Značajna finansijska sredstva Evropska Značajna finansijska sredstva Evropska unija usmerava na za strukturni razvoj: unija usmerava na za strukturni razvoj: na razvoj regija, podsticanje novih na razvoj regija, podsticanje novih aktivnosti u nekim industrijski zamrlim aktivnosti u nekim industrijski zamrlim područjima, na pomoć dugoročno područjima, na pomoć dugoročno nezaposlenima, na uključivanje u proces nezaposlenima, na uključivanje u proces rada mladih ljudi i na osavremenjavanje rada mladih ljudi i na osavremenjavanje poljoprivrede i na pomoć siromašnim poljoprivrede i na pomoć siromašnim ruralnim područjima.ruralnim područjima.

Ta sredstva se usmeravaju putem Ta sredstva se usmeravaju putem fondova, poput Evropskog fonda za fondova, poput Evropskog fonda za regionalni razvoj i Evropskog regionalni razvoj i Evropskog socijalnog fonda. Kao ključni socijalnog fonda. Kao ključni instrumenti ekonomske i socijalne instrumenti ekonomske i socijalne politike ovi fondovi izražavaju politike ovi fondovi izražavaju solidarnost unutar Zajednice i solidarnost unutar Zajednice i dopunjuju ili podstiču napore država, dopunjuju ili podstiču napore država, regija i privatnih investitora. regija i privatnih investitora.

• Današnja regionalna politika Evropske Današnja regionalna politika Evropske unije vuče korene iz 1975. godine kada su, unije vuče korene iz 1975. godine kada su, delimično kao rezultat prijema Velike delimično kao rezultat prijema Velike Britanije u Evropsku zajednicu, osnovani Britanije u Evropsku zajednicu, osnovani Evropski regionalni fond za razvoj (ERDF) i Evropski regionalni fond za razvoj (ERDF) i drugi fondovi, kao finasijski instrumenti drugi fondovi, kao finasijski instrumenti regionalne politike Evropske unije.regionalne politike Evropske unije.

• Tada je preduzet i niz mera usmerenih na Tada je preduzet i niz mera usmerenih na poboljšaje koordinacije između Evropske poboljšaje koordinacije između Evropske Zajednice, država članica i regionalnih i Zajednice, država članica i regionalnih i lokalnih vlast u cilju ubrzanja regionalnog lokalnih vlast u cilju ubrzanja regionalnog razvojarazvoja

• Evropska Komisija je 1988. godine Evropska Komisija je 1988. godine osnovala konsultantski savet regionalnih i osnovala konsultantski savet regionalnih i lokalnih vlasti i otvorila je kancelarije u lokalnih vlasti i otvorila je kancelarije u brojnim regionima širom Evropske unije. brojnim regionima širom Evropske unije.

• Tokom proteklih godina, osnovano je i više Tokom proteklih godina, osnovano je i više međunarodnih organizacija u cilju međunarodnih organizacija u cilju predstavljanja i prezentacije zajedničkih predstavljanja i prezentacije zajedničkih interesa regija na nivou Evropske unije, interesa regija na nivou Evropske unije, poput: Skupštine evropskih regija, Saveta poput: Skupštine evropskih regija, Saveta Evrope, Regionalne asocijacije za Evrope, Regionalne asocijacije za tradicionalnu industriju, Asocijaciju tradicionalnu industriju, Asocijaciju evropskih graničnih regija i druge. evropskih graničnih regija i druge.

• Međutim, sve to nije davalo očekivane Međutim, sve to nije davalo očekivane rezultate, te je na osnovu Mastriskog rezultate, te je na osnovu Mastriskog sporazuma, 1994. godine osnovan sporazuma, 1994. godine osnovan Regionalni Regionalni komitetkomitet. .

• Međutim, i Regionalni komitet teško može da Međutim, i Regionalni komitet teško može da razvije jedinstveno gledište o ulozi regiona u razvije jedinstveno gledište o ulozi regiona u donošenju odluka u okviru Evropske unije. donošenju odluka u okviru Evropske unije.

• Razvoj regionalne politike Evropske unije Razvoj regionalne politike Evropske unije ukazuje na potrebu za politikom ”trećeg nivoa” ukazuje na potrebu za politikom ”trećeg nivoa” u Evropi, jer sa resursima i instrumentima u Evropi, jer sa resursima i instrumentima kojima regionalna politika danas raspolaže, nije kojima regionalna politika danas raspolaže, nije moguće prevazići asimetričnu strukturu moguće prevazići asimetričnu strukturu Evropske unije.Evropske unije.

• Evropski regioni će moći da koriste Evropski regioni će moći da koriste svoje pune kapacitete samo ako svoje pune kapacitete samo ako nađu dovoljno prostora kako u okviru nađu dovoljno prostora kako u okviru svojih nacionalnih granica, tako i svojih nacionalnih granica, tako i ukoliko se na nivou Evrope, zajedno ukoliko se na nivou Evrope, zajedno sa nacionalnim vladama zemalja, sa nacionalnim vladama zemalja, uspostavi nova ravnoteža između uspostavi nova ravnoteža između saradnje i konkurencije.saradnje i konkurencije.

Politika zaštite okruženjaPolitika zaštite okruženja

Od 1972. godine pa do sredine Od 1972. godine pa do sredine osamdesetih, Evropska zajednica je osamdesetih, Evropska zajednica je prihvatila nekoliko akcionih planova koji prihvatila nekoliko akcionih planova koji su se odnosili na probleme zaštite su se odnosili na probleme zaštite okruženja, a 1987. godine je postavila okruženja, a 1987. godine je postavila izričit zahtev zemljama članicama da izričit zahtev zemljama članicama da obezbede “visok nivo zaštite obezbede “visok nivo zaštite okruženja.”okruženja.”

• Kako je Mastriski sporazum iz Kako je Mastriski sporazum iz 1992. godine ostao prilično 1992. godine ostao prilično neodređen i uopšten po pitanju neodređen i uopšten po pitanju zaštite okruženja, Komisija zaštite okruženja, Komisija Evropske unije je formirala Evropske unije je formirala posebnu Agencija za okruženje i posebnu Agencija za okruženje i usvojila “zelenu strategiju“ za usvojila “zelenu strategiju“ za devedesete godine XX veka.devedesete godine XX veka.

• Glavna uloga Agencije je bila da Glavna uloga Agencije je bila da obezbedi efikasne informacije obezbedi efikasne informacije donosiocima politike i snažnije donosiocima politike i snažnije učestvovanje javnosti.učestvovanje javnosti.

• Od Agencije se očekivalo da se nosi sa Od Agencije se očekivalo da se nosi sa globalnim pitanjima kao što je ozonska globalnim pitanjima kao što je ozonska rupa i globalno zagrevanje, kao i sa rupa i globalno zagrevanje, kao i sa evropskim regionalnim pitanja kao što su evropskim regionalnim pitanja kao što su kisele kiše, zagađivanje okeana, kisele kiše, zagađivanje okeana, degradacija šuma, zaštita prirode i degradacija šuma, zaštita prirode i podzemnih voda i urbano zagađenjepodzemnih voda i urbano zagađenje

• Ova agencija je jedinstvena u Ova agencija je jedinstvena u odnosu na druge institucije odnosu na druge institucije Evropske unije zato što njeno Evropske unije zato što njeno članstvo nije ograničeno samo na članstvo nije ograničeno samo na članice Evropske uniječlanice Evropske unije

• Do 1995. godine, komisija Evropska Do 1995. godine, komisija Evropska unija je izdala 200 direktiva o unija je izdala 200 direktiva o upravljanju i zaštiti okruženja. upravljanju i zaštiti okruženja.

• Bogate idustrijske zemlje kao što su to Bogate idustrijske zemlje kao što su to Nemačka, Danska i Holandija su imale Nemačka, Danska i Holandija su imale mnogo striktnije standarde okruženja i mnogo striktnije standarde okruženja i trošile su mnogo više za zaštitu trošile su mnogo više za zaštitu okruženja nego što je to bio slučaj sa okruženja nego što je to bio slučaj sa siromašnijim zemljama poput siromašnijim zemljama poput Portugalije, Grčke, Španije i, u nekim Portugalije, Grčke, Španije i, u nekim slučajevima, Italije.slučajevima, Italije.

• Evropska unija ostvaruje Evropska unija ostvaruje napredak ka razumnoj i napredak ka razumnoj i zajedničkoj politici okruženja, ali zajedničkoj politici okruženja, ali se i dalje se suočava sa se i dalje se suočava sa problemima vezanim za to ko problemima vezanim za to ko treba da snosi troškove takve treba da snosi troškove takve politike, koji organ bi trebao da politike, koji organ bi trebao da sprovede koje politike i kakvu sprovede koje politike i kakvu odgovornost ima prema svojim odgovornost ima prema svojim novijimnovijim članicama i susedima iz članicama i susedima iz Istočne EvropeIstočne Evrope

Evropska unija i Savet Evrope donose Evropska unija i Savet Evrope donose odluke iz oblasti evropske kulture i odluke iz oblasti evropske kulture i kulturne politike, sa različitim kulturne politike, sa različitim pravno obavezujućim karakterom po pravno obavezujućim karakterom po zemlje članice. Ugovorom iz zemlje članice. Ugovorom iz Mastrihta (1993) kultura je dobila Mastrihta (1993) kultura je dobila pravo i na zaseban budžet. pravo i na zaseban budžet. Zahvaljujući tome, Evropska Zahvaljujući tome, Evropska zajednica samostalno predlaže i zajednica samostalno predlaže i sprovodi kulturne programesprovodi kulturne programe

• Evropska Komisija je podržavala kulturnu Evropska Komisija je podržavala kulturnu kooperaciju kroz tri eksperimentalna kooperaciju kroz tri eksperimentalna programa (Kaleidiscope, Ariane i Rafael) iz programa (Kaleidiscope, Ariane i Rafael) iz oblasti vizuelne umetnosti, nasleđa i oblasti vizuelne umetnosti, nasleđa i književnostiknjiževnosti

• Takođe je podržala inicijativu zemalja Takođe je podržala inicijativu zemalja članica da počev od 1985. godine, svake članica da počev od 1985. godine, svake godine ostvare projekat Evropski grad godine ostvare projekat Evropski grad kulture. kulture.

• Od 2000. godine, Komisija je usvojila okvirni Od 2000. godine, Komisija je usvojila okvirni program Kultura 2000, u kome se ističe novi program Kultura 2000, u kome se ističe novi pristup kulturnom delovanju. pristup kulturnom delovanju.

• Cilj ovog programa je da kreira zajedničku Cilj ovog programa je da kreira zajedničku kulturnu oblast promovišući kulturni dijalog, kulturnu oblast promovišući kulturni dijalog, kreaciju i diseminaciju kulture, mobilnost kreaciju i diseminaciju kulture, mobilnost umetnika i njihovih dela, evropsko kulturno umetnika i njihovih dela, evropsko kulturno nasleđe, nove forme kulturnog izražavanja i nasleđe, nove forme kulturnog izražavanja i socio-ekonomsku ulogu kulture. socio-ekonomsku ulogu kulture.

• Savet Evrope, iako još uvek nema pravnu Savet Evrope, iako još uvek nema pravnu osnovu putem koje bi zahtevao sprovođenje osnovu putem koje bi zahtevao sprovođenje svojih rezolucija, pruža snažan podsticaj svojih rezolucija, pruža snažan podsticaj evropskoj kulturnoj politici.evropskoj kulturnoj politici.