PREDAVANJE 6 INDIVIDUALNA I TRZISNA KRIVA TRAZNJE, IZBOR · PDF fileindividualna i...

INDIVIDUALNA I TRŽIŠNA KRIVA TRAŽNJA, IZBOR U USLOVIMA

NESIGURNOSTI I TRŽIŠTE ASIMETRI ČNIH INFORMACIJA

PREDAVANJE 6

Prof. dr Jovo Jednak

Izvoñenje krive cena-potrošnja (PCC) i krive dohodak-potrošnja (ICC)

1. Analiza izbora potrošača sa stanovišta promene cene i dohotka

� Promena cene

prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 2

� Promena cene– Promena cene platna može se prikazati

indiferentnim krivama

Pretpostavimao: •A = 4m pl x 12 evra= 48 evra

6kg hr x 12 evra= 72 evra120 evra

•B 12m pl x 6 evra =72 evra 4 kg hr x 12 evra = 48 evra

120 evra• C 20 m pl x 3 evra = 60 evra

5 kg hr x 12 evra = 60 evra

120evra

Efekat promene cene

Hrana(jedinica nedeljno)

6 A

U (In )


5 kg hr x 12 evra = 60 evra120 evra

Platno (metara nedeljno)

4

5

U2 (In2)

U3 (In3)

BCU1 (In1)

4 12 20

Tri odvojeneindiferentne krive

su tangentesvake budžetske linije.

Kriva cena-potrošnja

Efekat promene cene –kriva cena-potrošnja (PCC)

Hrana(jedinica nedeljno)

6 A

Kriva cena potrošnja pomera se napolje maksimiziraju ći

korisnost korpe dobara za

razli čite cene platna.

120evra


Kriva cena-potrošnja

Platno (metara nedeljno)

4

5

6

U2(In2)

U3(In3)

BCU1(In1)

4 12 20

Individualna kriva tražnja

Individualna kriva tražnje povezuje količine roba koje će potrošač

kupiti za cenu date robe.

Cena platna

(u evrima) D12.00


Individualna kriva tražnje

Platno( u metrima nedeljno)

F

E

4 12 20

6.00

3.00

Individualna kriva tražnja� Nivo korisnosti koju može potrošač

ostvariti menja se duž individualne krive tražnje

� U svakoj tački na krivi tražnji potrošač maksimizira korisnost jer je zadovoljen


maksimizira korisnost jer je zadovoljen uslov da je MRS platna za odeću jednaka odnosa cena platna i hrane.

Efekat promene cene

Cenaplatna

(u evrima)

D12.00

•D: Ppl/Phr = 12/12 = 1 = MRS

Kada cena pada : Ppl/Phr & MRS takoñe padaju

prof. dr Jovo Jednak Ekonomija 7Platno (u metrima nedeljno)

F

E

4 12 20

6.00

3.00

Individualna kriva tražnje

•D: Ppl/Phr = 12/12 = 1 = MRS•E: Ppl/Phr = 6/12= 1/2= MRS•F:Ppl/Phr = 3/12 = 1/4 = MRS

Efekat promene dohotka –kriva dohodak-potrošnja

Hrana (jedinicanedeljno)

Pretpostavimo: Phr = 12 evraPpl = 6 evra

Dohodak = 60, 120, 180 evra


Povećanje dohotka,sa fiksnim cenama,

uzrokuju da potroša č menja izbor potroša čke korpe .

Kriva dohodak-potošnja

3

4

A U1(In 1)

5

10

B

U2 (In2)

C7

16

U3 (In3)

Efekat promene dohotkaCena platna

(u evrima)

Povećanje dohotka,od 60 do 120 pa do 180 evra,sa fiksiranim cenama platna,pomera krivu tražnje potroša čapomera u desno (sa D 1 na D2 na D3).

D E G


6.00

4

D1

D

10

D2

E

16

D3

G

Engelova kriva, normalna, inferiorna i Gifenova dobra

� 1. Izvoñenje Engelove kriva.

� Engelova kriva– pokazuje vezu izmeñu novčanog dohotka i


– pokazuje vezu izmeñu novčanog dohotka i potrošnje odreñene robe, uz preduslov da su njene cene i cene svih drugih roba tržišno odreñene – konstantne

Izvoñenje individualne krive tražnje (D,D)i Engelova kriva

Dohodak (Y) E / nedeljno

Koli čina traženog platna (Qpl)

40 2 60 3

100 5 120 6

Tabela 6.1. Dohodak i

količina traženog platna


platnaSa povećanjem

dohotka povećava se količina traženog

platna.

Engelova kriva za normalna i inferiorna dobra

Inferio rno

do bro

N orm alno

do bro

Pano a. Pan o b.. d

oh

od

ak

? /

ne

d.

. do

ho

da

k ?

/ n

ed

.


do bro

No

vc.

No

vc.

Slika 6.4. Engelova kriva za normalna i inferiorna dobraEngelova kriva pokazuje odnos potrošnje dobra i veličine dohotka. Na panou a, goveña pečenicaje normalno dobro, a Engelova kriva ima nagib naviše. Meñutim, na panelu b, hamburger jenormalno dobro uz dohodak manji od 60 € nedeljno i inferiorno dobro uz dohodak veći od 60 €nedeljno. Sa rastom dohotka, potrošač prelazi sa hamburgera na poželjnu vrstu mesa, goveñupečenicu.

Normalna i inferiorna dobra

� Normalna dobrasu ona dobra čije tražene količine rastu sa rastom dohotka,

� a kod inferiornih dobara - tražena količina opada sa rastom dohotka.


Veblenov efekat

� Snobovski paradoks

� Luksuzna dobra

� Cena , tražnja


� Cena , tražnja

� Cena , tražnja

Gifenova dobra� Gifenova robaje ona roba za koju ukupni efekat

povećanja cena utiče na povećanje nabavne količine, a ne na smanjenje nabavne količine

� S obzirom na to da efekat supstitucije povećanja cene ima za rezultat smanjenje tražene količine, Gifenova robamora biti ona čiji efekat dohotka neutrališe (izjednačava) i premašuje efekat supstitucije.


(izjednačava) i premašuje efekat supstitucije. � Ovo znači da Gifenova robamora biti inferiorna

roba, toliko inferiorna da je efekat dohotka veći od efekta supstitucije

Gifenov paradoks

� Odraz bede i siromaštva odreñenih društvenih slojeva

� Vezan za inferiorna dobra.


Vezan za inferiorna dobra.• Inferiorna dobra kupuju se ne zato što se žele, nego

što ne raspolažu većim dohotkom da kupuju bolje i kvalitetnije proizvode.

� Dohodak , tražnja – Cena hleba , tražnja , jer je hleb jeftiniji u

odnosu na drugu hranu.

� Efekat supstitucijenam govori da će,– kad cenanekog dobra raste,

– potrošači nastojati da ga zamenenekim drugim dobrom radi jeftinijeg postizanja željenog zadovoljstva.

Efekat dohotka i supsititucije promene cene


željenog zadovoljstva.

� Efekat dohotka predstavlja – uticaj promene cena napotrošačev realan

dohodak.


� Efekat supstitucijeje ona komponenta ukupnog efekta promene cene koja sledi iz udružene promene relativne privlačnosti druge robe,

dok jeefekat dohotkaona komponenta


� dok jeefekat dohotkaona komponenta promene cene koja sledi iz udružene promene realne kupovne moći.

� Ukupni efekat povećanja cene je zbir efekata supstitucije i dohotka.


� 1. Ukupni efekti povećanja cene

Slika 6.5. Ukupni efekatpovećanja cene

Dohodak od 120€ i cena platna od 6 € po mobezbeñuje potrošaču

kombinaciju izbora A na


kombinaciju izbora A na liniji budžeta B0 .

Povećanjem cene platna na 24 € pom, uz isti dohodak od 120€, potrošačev izbor je

kombinacija D. Pomeranje od 10 m do2

m platna naziva se ukupni efekat povećanja

cene.

Efekti supstitucije i dohotka promene ceneSlika 6.6. Efekat supstitucije i efekat

dohotka promene cenaU početku se potrošač

nalazi u tački A i budžetskoj liniji L,K0,odnosno B0. Pomeranje duž krive indiferencije In 0, od tačke A do C,

predstavlja efekat supstitucije. Smanjenje kupovine platna sa 10na 6 m je rezultat povećanja cene platna, koja

je viša nego drugih roba. Efekat dohotka nastaje pomeranjem iz tačke C

u tačku D na krivoj indiferencije


u tačku D na krivoj indiferencijeIn 1,odnosnoB1 kao rezultat smanjenja kupovne moći zbog povećanja cena, te

se dobija manje platna.Da kojim slučajem cena platna opada isto bi delovao efekat supstitucije i efekat

dohotka. Potrošač se nalazio u početnoj tački D na budžetskoj liniji L,K' , i

potrošnja bi rasla prema tački A. Efekat dohotka i supstitucije bi imali suprotne smerove kretanja. Potrošnja platna bi

rasla (od D do A), a supstitucioni efekat (C,A) bi menjao cene, ali bi se zadržao

realni dohodak.

Efekat dohotka i supsticuje za savršeno

komplementarne robe

Slika 6.7. Efekat dohotka i supstitucije za savršeno komplementarne robe

Za savršeno komplementarne robe, efekat supstitucije povećanja cene vezova


povećanja cene vezova (pomeranje od A do C) je ravan

nuli. Efekat dohotka (pomeranje od A do D) i ukupni

efekat su jedini i isti.

Komplementarna dobra

� Edx/y < 0– Komplementarna dobra

• Ne mogu se trošiti nezavisno jedno od drugog.


drugog.

• Originali i surogati

• Cena x , tražnja y


Efekat dohotka i supstitucije za savršene supstitute

Slika 6.8. Efekat dohotka i supstitucije za savršene supstitute

Za savršene supsitite, efekat supstitucije povećanje cene kafe (pomeranje od A na C) može biti


(pomeranje od A na C) može biti veoma veliki, jer potrošač

konzumiranjem jednog dobra postiže željeni nivo korisnosti.

Supstituti

– Robe supstituti• Zadovoljavaju istu čovekovu potrebu.


• Originali i surogati



Tržišna tražnja

� Kriva tražnje nekog dobra na celom tržištu dobija se sabiranjem količina tražnje svih potrošača.

� Da bismo dobili ukupnu tržišnu krivu tražnje, moramo izračunati ukupnu sumu tražnje


moramo izračunati ukupnu sumu tražnje različitih potrošača pri svakoj dodatoj veličini cena.

Tržišna tražnja


Slika 6.9. Tržišna kriva tražnje kao zbir pojedinačnih tražnjiDa bismo dobili tržišnu krivu tražnje, zbrajamo sve krive tražnje pojedinih potrošača. Za cenu, kao što je 5 €, zbrojimo količine koje traži svaka osoba po toj ceni, da bismo dobili

traženu količinu dobara na tržištu. Slika pokazuje kako, po ceni od 5 €, zbrojimo vodoravno 1 jedinicu koju traži Sandra, 2 jedinice koje traži Dejan, da bismo dobili tražnju na tržištu

od 3 jedinice.

Tržišna tražnjaSlika 6.10. Pomeranje krive

tražnjeKriva tražnje se pomera sa

promenama dohotka ili cena ostalih

dobara. Kada se povećavaju dohoci, potrošači žele veću količinu dobra poput kafe,

pomerajući krivu tražnje iz D,


pomerajući krivu tražnje iz D, D u D’, D’ . (Objasnite zašto niži dohoci pomeraju D, D u

D”, D”.) Shodno tome, povećanje cene supstituta, kao

što je čaj, pomera krivu tražnje za

kafom iz D, D u D’, D’.

Potrošačev višak (merenje i povećanje) i

paradoks vrednosti

� Potrošačev višak je razlika – izmeñu cene koju je potrošač spreman platiti

za neko dobro i

– stvarne cenetog dobra.


– stvarne cenetog dobra.

Slika 6.11. Potrošačev višakNaniže nagnuta kriva tražnje za vodom odražava opadajuću

korisnost vode. Zbog opadajuće granične korisnosti, zadovoljstvo potrošača je veće od iznosa koji plaća (pano a). Uočite kako je veliko zadovoljstvo što ga donose prve kapi

vode. Zbrajajući sve viškove zadovoljstva u odnosu na cenu (8 € viška za prvu jedinicu + 7 € viška za drugu jedinicu + ...+ 1 € viška za osmu jedinicu), dobijamo ukupni potrošačev višak od 36 € za kupovinu vode. Potrošačev višak pri ceni od 5 € je obeležen površinom A, B, C, a kada se cena smanji na 3 €,

potrošačev višak se povećava do površine C, D, F. Do porasta potrošačevog viška dolazi zato što postojeći potrošači plaćaju

manje (površina A, B, D, E) i što novi potrošači ulaze na tržište, tako da je njihov višak površina B, E, F.

Potrošačev višak na celom tržištuUkupni potrošačev višak je površina ispod krive

tražnje i iznad linije cene stvarnih troškova (panob).

Kriva tražnje daje iznose koje su potrošači voljni da plate za svaku potrošenu jedinicu. Tako

ukupna površina ispod krive tražnje (O, R, E, M) označava ukupnu korisnost potrošnje vode.

Oduzimajući stvarne troškove nabavke vode (koji iznosi O, N, E, M), dobijamo potrošačev višak od

potrošnje vode (trougao N, E, R).

Slika 6.12. Vrednovanje čistog vazduha

Zatamnjeni trougao prikazuje potrošačev višak koji nastaje smanjenjem

zagañenja za 5 čestica na 100miliona amonijak

oksida po ceni oko 1.000€za svaku uklonjenu česticu. Potrošačev višak se stvara


Potrošačev višak se stvara zato što je većina potrošača

spremna da plate više od 1.000€ za svaku uklonjenu česticu zagañenog vazduha

amonijak oksidom.

Izbor potrošača u uslovima nesigurnost -verovatnoća

� Verovatnoća ukazuje koje su šanse (izgledi) da se odreñeni dogañaj desi.

a) Objektivna interpretacija verovatnoće • se oslanja na učestalost dogañaja u prošlosti.


• se oslanja na učestalost dogañaja u prošlosti.

b) Subjektivna verovatnoća • je percepcija da će se neki dogañaj desiti.

• Percepcija se temelji na proceni ili iskustvu neke osobe, a ne na učestalosti nekog dogañaja u prošlosti.

Očekivana vrednost

� Očekivana vrednostpredstavlja ponderisani prosek isplata,odnosno vrednosti koje proizilaze iz svih mogućih ishoda. – Kao ponderi se koriste verovatnoće svakog ishoda.

� Prema tome, očekivanom vrednošću meri se osnovna


� Prema tome, očekivanom vrednošću meri se osnovna tendencija, odnosno isplatu koji bismo očekivali u proseku.

Očekivana vrednost

� EV = Pr (uspešna)(40 € / akciji) + Pr (neuspešna)(20 € / akciji),

= (1/4) (40 € / akciji) + (3/4) (20 € / akciji) = 25 € / akciji.

� Uopšte, ako su moguća dva ishoda s isplatama X1 i X2, a verovatnoća svakog ishoda je data sa Pr1 i Pr2, očekivana vrednost (EV) je jednaka:


� EV (X) = Pr1 X 1+ Pr2 X2.

Pri većem broju ishoda (n), očekivana vrednost postaje:

� EV (X) = Pr1 X1 + Pr2 X 2+ …… + Prn Xn.

� Ne zaboravite:

– zbir svih pojedinačnih verovatnoća mora biti jednak 1.

Varijabilnost

� Varijabilnostpokazuje do koje se mere mogući ishodi neke situacije razlikuju.

� Može se primetiti da ova dva posla imaju gotovo jednak očekivani dohodak. – Za posao1, očekivani dohodak (EI1) je :

EI1= 0,5 (2.000 €) + 0,5 (1.000 €) = 1.500 €,


EI1= 0,5 (2.000 €) + 0,5 (1.000 €) = 1.500 €,– a za posao2 očekivani dohodak (EI2) je:

EI2 = 0,99 (1.510 €) + 0,01 (510 €) = 1.500 €.� Varijabilnost mogućih ishoda je različita.

– Ta razlika izmeñu stvarnih i mogućih isplata znači veći ili manji rizik.

– Ove razlike nazivamo devijacijama ili odstupanjima.

Varijabilnost

� Odstupanja sama po sebi ne predstavljaju masu varijabilnosti zato što odstupanja mogu biti pozitvna i negativna i što je prosečno odstupanje uvek jednako 0.

� Zato varijabilnost merimo izračunavanjem


� Zato varijabilnost merimo izračunavanjem standardne devijacije: – kvadratnog korena proseka kvadrata odstupanja isplata

svakog ishoda na njihove očekivane vrednosti.

Sklonosti prema riziku

EV1 = (1/2) 100 € + (1/2) (-0,50 €) = 49,75 €;EV2 = (1/2) 200 € + (1/2) (-100 €) = 50 €; EV3 = (1/2) 20.000 € + (1/2) (-10.000 €) = 5.000 €.

� Kocka je jasno privlačnija ako ima pozitivno očekivanu vrednost nego negativnu.

� Ali iz načina na koji većina ljudi reaguje na ove tri


� Ali iz načina na koji većina ljudi reaguje na ove tri hipotetičke igre, vidi se da pozitvno očekivana vrednost ni u kom slučaju nije dovoljna da učini kockanje privlačnim. – Naprotiv, kockanje br. 3 ima najvišu očekivanu vrednostod sve tri,

pa ipak je jedna od najmanje prihvaćenih. – Nasuprot njemu, kockanje br. 1 koje ima najmanje očekivanu

vrednost, najčešće je birano.

Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane korisnosti – očekivane vrednosti i rizik

� Glavna premisa je – da ljudi biraju alternativu koja nema najve ću

očekivanu vrednost već najveću očekivanu korisnost.


korisnost.

� Očekivana korisnost kockanja je– očekivana vrednost korisnosti nad svim

mogućim ishodima.

EU1 = (1/2)U(M0 + 100) + (1/2)U(M0 - 0,50)

� Fon Nojman-Morgensternkriterijum

Model Fon Nojman-Morgenstern očekivane

korisnosti – očekivane vrednosti i rizik


� Fon Nojman-Morgensternkriterijum očekivane korisnosti vam kaže da– prihvatite kockanje samo i jedino ako je

EU1 veće od U(M0).

Slika 6.13. Funkcija konkavne koristi




koristiSvaki luk konkavne funkcije se

nalaziiznad odgovarajuće linije koja

povezujetačke M1 i M2 .

� Tri očekivane koristi se odreñuju sledećim relacijama:

EU1 = (1/2) 000.10 + (1/2) 50,999.9 = 100.248,00,

EU2 = (1/2) 200.10 + (1/2) 00,900.9 = 100.247,00 i

EU3 = (1/2) 000.30 + (1/2) 0 = 86.603.




Značaj umanjene granične koristi je sadržan u sledećem stavu:• što je veći ulog, manje će rasti njegova korist.• Osobe koje imaju funkciju koristi konkavno su protiv rizika, što podraz umevada će uvek odbijati kocku čija je očekivana vrednost0.• Takvi kockari se nazivaju pošteni kockari.

• Na primer,u kocki pobednik dobija 30 €, ukoliko novčić padne na“glavu”, ali i izgubi30€ ukoliko padne na“pismo”.• Očekivana vrednost ove kocke je : (1/2) 30 + (1/2) (-30) = 0.Ovo znači da jereč o poštenoj kocki.

Slika 6.14. Odbijanje rizika podrazumeva odbijanje fer kocke

Očekivanu korist predstavlja linija koja se dobija spajanjem tačaka A i C. Ukoliko je




dobija spajanjem tačaka A i C. Ukoliko je šansa da se pobedi ½, očekivana korist leži

na polovini izmeñu A i C. S obzirom na to da je reč o konkavnoj funkciji koja leži iznad

tačaka A i C, očekivana korist će biti manja od koristi koja se ostvaruje ukoliko se odbije

kockanje.

Slika 6.15. Mogućnosti uspeha

u karijeri pri pohañanju visoke

škole A ili BUkoliko se odlučite za visoku školu B, dobićete adekvatan

posao i solidnu zaradu.




posao i solidnu zaradu. Ukoliko se odlučite za A, dobićete sjajan posao sa

verovatnoćom 0,6, ali i rizikom verovatnoće 0,4, tako da ćete ostati bez toga posla i završiti na lošem radnom mestu, sa nemogućnošću ostvarivanja

visoke zarade.




Slika 6.16. Očekivana korist alternativnih visokih školaOčekivana vrednost životnog blagostanja je veća, ako studirate na visokoj školi A (700.000 €), nego na B (690.000 €) . Ali ako želite izbeći rizik, odabraćete visoku

školu B zato što ima veću očekivanu korist (830,60) u odnosu na A (800) .

Smanjivanje rizika

� Diversifikacija– rizik se može smanjiti diversifikacijom,odnosno

rasporeñivanjem vlastitih resursa na više različitih situacija.

– diversifikacija je u osnovi dobra ideja za sve


– diversifikacija je u osnovi dobra ideja za sve životne i poslovne odluke.

– Ako sve raspoložive resurse raspodelite na mnoštvo aktivnosti ishodi koji nisu blisko povezani, eliminišu najveći deo rizika

Smanjivanje rizika� Ako prodajete samo klimatizacijske ureñaje ili samo

termoakumulacione peći, – vaš će dohodakbiti ili 24.000 € ili 60.000 €, – a očekivani dohodak će iznositi 42.000 €: (0,5) (60.000 €) + (0,5)

(24.000 €). � Odlučite diversifikovati svoje vreme jednako izmeñu dva

proizvoda.– U tom slučaju vaš dohodakće sigurno biti 42.000 €, bez obzira na


– U tom slučaju vaš dohodakće sigurno biti 42.000 €, bez obzira na vremenske uslove.

� Ako temperature budu visoke zaradićete 30.000 € od prodaje klima ureñaja i 12.000 € od termoakumulacionih peći;

� Ako su temperature bile niske, zaradićete 12.000 € od prodaje klimatizovanih ureñaja i 30.000 € od termoakumulacionih peći:

� dakle, diversifikacija eliminiše rizik.

Smanjivanje rizika

� Osiguranje.– ako je trošak osiguranja jednak očekivanom

gubitku• (na primer, ako je polisa osiguranja 1.000 € - sprečava

gubitak od 1.000 €),


gubitak od 1.000 €),

– ljudi neskloni riziku, uplati će dovoljno polisa osiguranja kako bi mogli u potpunosti nadoknaditi moguće gubitke.

Smanjivanje rizika

� Pretpostavimo da ste – kućevlasnik i da ste spremni na rizik od 20%, – s tim da vam u kuću mogu provaliti lopovi za vreme godišnjeg odmora

i prouzrokovati štetu od 10.000€.

� Pretpostavimo da vam je – vrednost kuće 100.000€.


– vrednost kuće 100.000€. – Vaše bogatstvo – kuća se posmatra u dva slučaja:

• uz polisu osiguranja u visini od 2.000€ i • bez nje.

� Očekivano bogatstvo u oba slučaja bi bilo 98.000€ (jednako).

Smanjivanje rizika

� Meñutim, varijabilnost se znatno razlikuje,– bez osiguranja ona je nula.

� Ako nema provale, – neosigurani kućevlasnik dobija 2.000€ (nije platio premiju osiguranja)

u odnosu na kućevlasnika koji je platio premiju 2.000€.

No, ako do provale doñe,


� No, ako do provale doñe,– neosigurani kućevlasnik gubi 8.000€, u odnosu sa osiguranim

kućevlasnikom.

� Dakle, ako ste kućevlasnik i niste skloni riziku, – za vas je uplata osiguranja solucija koja vam donosi više koristi.

Smanjivanje rizika

� Osiguranje.a) osiguranje od lošeg rezultata poslovanja

b) podela rizika se zasniva na zakonu velikih brojeva

c) udruživanja malih firmi u poslovima preduzeća.


d) franšiza

Smanjivanje rizika

� Vrednost informacija. – Vrednost potpune informacije je razlika izmeñu:

• očekivane vrednosti izbora kada su potpune informacije na raspolaganju i

• očekivane vrednosti uz nepotpune informacije.


• očekivane vrednosti uz nepotpune informacije.

Smanjivanje rizika� Vi ste menadžer prodaje modnih ženskih kompleta za jesenju sezonu.

– Ako naručite 200kompleta cena je 360€ po kompletu.– Ako naručite 100kompleta cena će porasti na 400€ po kompletu. – Znate, da ćete komplete prodavati po ceni 600€, ali niste sigurni kakva će biti ukupna prodaja.

� Svi se neprodati kompleti mogu vratiti proizvoñaču, ali upola cene po kojoj su nabavljeni. – Bez dodatnih informacija postupićete pod pretpostavkom

• da postoji verovatnoća od 0,5da će se prodati 200kompleta i


• da postoji verovatnoća od 0,5da će se prodati 200kompleta i• verovatnoća od 0,5da će se prodati 100kompleta.

� Bez dodatnih inforamcija, opredelili bi se nabavku 200 kompleta ako ste indiferentni prema riziku, preuzimajući rizik da će vaš profit biti ili 24.000 € i 3.000 €.

� Meñutim, ako ste neskloni riziku, možda ćete nabaviti 100 kompleta, i u tom slučaju sigurno biste zaradili 10.000 €.

Smanjivanje rizika� Ali ako posedujete prave informacije, možete naručiti

prave količine bez obzira na buduću prodaju.� Ako biste naručili 100kompleta,

– vaš će profit biti 10.000€.

� S druge strane ako bi prodaja bila 200kompleta a naručili ste 200kompleta, – vaš će profit biti 27.000€.


– vaš će profit biti 27.000€.

� Budući da su oba ishoda jednako verovatna,– vaš očekivani profit uz potpune informacije bi bio 17.000€.

Smanjivanje rizika

� Vrednost informacije bi izračunili na sledeći način:

očekivana vrednost uz potpune informacije: 17.000 €očekivana vrednost uz neizvesnost

(kupovina 200 kompleta) - 13.500 €vrednost potune informacije 3.500 €


vrednost potune informacije 3.500 €

� Dakle, isplati se platiti 3.500€ za tačno predviñanje prodaje.

Asimetrične informacije –tržišno signaliziranje

� Šta se dogaña kada neke osobe znaju više od drugih, tj. kada se pojavi problem asimetričnih informacija.

� Na primer,


– iskusni kupac zna da bude oprezan na preterane tvrdnje o kvalitetu proizvoda.


� Signaliziranja izmeñu potencijalnih suparnika (konkurenata):

a) signali moraju biti skupi da se simuliraju i

b) ako neki pojedinci koriste signale da bi


b) ako neki pojedinci koriste signale da bi preneli povoljne informacije o sebi, ostali će biti prinuñeni da otkriju informaciju čak i kada je ona znatno manje povoljna.


Princip "skupo da se simulira" - tržišno signaliziranje.

� Da bi signal meñu protivnicima bio kredibilan, on mora biti skup (ili, uopštenije, težak) da se simulira.

a) Potvrda kvaliteta proizvoda

– Jedan način da se reši problem je da firma stvori


reputaciju da pruža visok kvalitet.

– Proces u kojem proizvoñači odnosno prodavci šalju kupcima signale koji prenose informacije o kvalitetu proizvoda, naziva se tržišno signaliziranje.


� Da bi signal bio "jak", visoko produktivnim ljudima mora biti lakše dati taj signal, nego nisko produktivnim ljudima.

� Drugim rečima, mora biti zastupljen princip "skupo da se simulira".


"skupo da se simulira".

Asimetrične informacije –tržišno signaliziranjeb) Odabir pouzdanog službenika.

– U mnogo situacija zaposleni imaju priliku da prevare svog poslodavca.

• Mnoge proizvodne aktivnosti bi morale biti prekinute kada firme ne bi mogle da zaposle ljude koji ne bi


varali.

– Firmi treba signal koji će ukazati na potencijalnog zaposlenog kao pouzdanog.


c) Odabir vrednog, pametnog zaposlenog

– Karakterističan primer principa "skupo da se simulira"polazi od diplomiranja sa najvišim ocenama na elitnom fakultetu ili visokoj školi.

– Poslodavci traže ljude koji su pametni i voljni da


– Poslodavci traže ljude koji su pametni i voljni da naporno rade.


Princip "potpunog otkrivanja"

� Drugi važan princip je princip"potpunog otkrivanja",

– koji kaže da ako neki pojedinci imaju korist od


– koji kaže da ako neki pojedinci imaju korist od otkrivanja povoljne vrednosti neke osobine, drugi će biti primorani da otkriju svoje manje povoljne vrednosti.


a) Garancije za proizvode.

– proizvodi bez garancije ne mogu biti najvišeg kvaliteta.

b) Upadljiva potrošnja kao signal sposobnosti.

– "mi nikad ne dobijamo drugu šansu da


– "mi nikad ne dobijamo drugu šansu da napravimo pravi utisak".

Tržište polovnih automobila –tržište "limunova"i moralni hazard

1. Tržište limunova. – Princip potpunog otkrivanja pomaže da se reši

dugotrajni paradoks zašto nova kola obično gube veliki deo svoje tržišne vrednosti onog momenta kada izañu iz prodajnog salona.


momenta kada izañu iz prodajnog salona.

– Drugim rečima, • zašto se "skoro potpuno nova" polovna kola

prodaju za znatno manje novca nego potpuno nova kola?


1. Tržište limunova. – Akerlof je počeo sa pretpostavkom da se nova

kola, uopšteno, mogu svrstati u dva osnovna tipa:


• dobra kolai

• „ limun kola".


SHK

DHK

DMK

DLM

DLK

PHK

20.000 €

SLK

DMK

DLM

E1

E0

PLK

5.000 €

E

E1

a) Automobili visokog kvaliteta b) Automobili niskog kvaliteta


DLK

QVK50.00025.000

DLK

QL75.00050.000

Slika 6.17. Tržište polovnih automobilaKada proizvoñači imaju bolje informacije o proizvodu od kupca, može se pojaviti tzv.problem

limunova (kupovina mačke u džaku), u kojem proizvodi nižeg kvaliteta istiskuju proizvode višeg kvaliteta. Pano a prikazuje krivu tražnje za visokokvalitetnim automobilim (DHK). Pošto kupci smanjuju interesovanje za kvalitetnim automobilima, tražnja se pomera na DMK. Na panou b se

tražnja za niskokvalitetnim automobilima pomera sa DLK na DMK. Rezultat je smanjenje količine visokokvalitetnih automobila sa 50.000 na 25.000,dok se količina niskokvalitetnih automobila

povećava sa 50.000na 75.000.Na kraju se prodaju samo niskokvalitetni automobili.


Akerlofovozapažanje je doprinelo da se shvati da sama činjenica da je automobil na prodaju predstavlja važnu informaciju o njihovom kvalitetu.

To ne znači da je jedini razlog što se kola prodaju taj što je "limun" .

Čak i kada bi to bio samo neznatan razlog, on bi i


Čak i kada bi to bio samo neznatan razlog, on bi i dalje sprečavao vlasnike dobrih kola da za njih dobiju punu cenu.


2. Moralni hazard.

– Moralni hazardmože se primeniti

•ne samo na osiguranje,

•već i na situaciju kada radnici rade slabije nego što su njihove mogućnosti kada ih poslodavci ne mogu nadzirati - kontrolisati.


nadzirati - kontrolisati.

– Uopšte govoreći moralni hazardse dogaña

• kada stranka čije se delovanje ne može kontrolisati uti če na verovatnost u veličinu isplate.

Tržište polovnih automobila - tržište "limunova"i moralni hazard


Slika 6.18. Posledice moralnog hazardaMoralni hazard menja sposobnost tržišta da efikasno alocira resurse. Kriva tražnje,

D predstavlja tražnju za vožnju automobilom. Bez moralnog hazarada granični trošak prevoza je 1,5 € po kilometru, vozač vozi 100 km, što predstavlja efikasnu vožnju.

Ali u prisustvu moralnog hazarda, vozač misli da je trošak po preñenom kilometru jednak, MC' = 1 € i on prelazi (vozi) 140 km nedeljno.

HVALA NA PAŽNJI!

PREDAVANJE 6 INDIVIDUALNA I TRZISNA KRIVA TRAZNJE, IZBOR · PDF fileindividualna i...

Documents

Transcript of PREDAVANJE 6 INDIVIDUALNA I TRZISNA KRIVA TRAZNJE, IZBOR · PDF fileindividualna i...