Dezinfekcija vimena krava i muznih jedinica

pre i posle muže

dr Slavča Hristov,

dr Branislav Stankovid,

Jelena Miočinovid,

Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet

1

Cilj i sadržaj prezentacije

Cilj prezentacije je da se učesnicima predavanja objasne najznačajniji aspektidezinfekcija vimena krava i muznih jedinica, pre i posle muže, kroz:

• uvodne napomene,

• kratkog navođenja redosleda postupaka pri dezinfekciji vimena i muznih jedinica,

• razmatranje svojstava dezinficijenasa,

• načina aplikacije dezinfekcionih sredstava, i

• efikasnosti primene dezinfekcionih sredstava.

2

Uvod

• Higijena vimena je preduslovproizvodnje zdravog i čistog mleka ipredstavlja jedan vid preventive protivpojave mastitisa.

• Savremeni programi kontrolemastitisa omogudavaju ograničavanjeučestalosti pojave mastitisa na nivokoji je ekonomski podnošljiv, uglavnomprimenjivanjem strogih higijensko-sanitarnih mera koje se striktnoprimenjuju u izmuzištu i staji.

• Kada je mleko u vimenu zdravih krava -ono je čisto, a važno je da ostane takvoi nakon muže.

3

• Sve što je u kontaktu sa mlekom trebalo bi da bude čisto, počev od bazevimena, sisa vimena, muznih jedinica i ruku muzača.

• Zbog toga je obavezno da se vime, muzne jedinice i ruke muzača peru pre mužei dezinfikuju pre i posle muže.

• Kod nas je uobičajeno vlažno čišdenje (pranje) vimena.

• U svetu, a i kod nas, počelo je sve više da se primenjuje "suvo pranje" .

4

Ocena higijene vimena je jednostavan načinda se uvidi i proceni stanje higijene vimena.

• ocena 1: čisto vime bez prljavštine,• ocena 2: umereno prljavo vime 2 - 10%,• ocena 3: zaprljano vime 10 - 30%, i• ocena 4: vrlo prljavo vime >30%.

• Najmanje 80% krava treba da bude sa ocenom 1.• Ukoliko je više od 10% krava sa ocenom 4 neophodne su hitne mere za poboljšanje

higijene.• Krave sa ocenama 3 i 4 imaju povedani rizik za pojavu mastitisa.

5

Redosled postupaka pri dezinfekciji vimena i muznih jedinica

Ograničavanje učestalosti pojave

infekcija četvrti vimena krava podrazumeva:

• primenu dezinfekcije sisa posle svake muže,

• servis i održavanje aparata za mužu,

• povratno ispiranje muznih čaša,

• pranje vimena pre muže toplom tekudom vodom ili primenu suvog pranja, kao i

• primenu drugih higijensko-sanitarnih mera.

6

Pranje vimena i prethodno izmuzanje

• Pojava novih infekcija četvrti značajno se smanjuje ako se neposredno pre pranjavimena pred mužu izmuze nekoliko mlazeva, jer se time eliminišu eventualnoprisutni mikroorganizmi u mlečnoj cisterni.

• Najčešdi postupak pripreme krava za mužu i postizanje boljeg kvaliteta mleka jepranje sisa i donjeg dela vimena toplom tekudom vodom.

• U suštini, razređenje kontaminacije kože vimena je per se dovoljno da smanjiintramamarnu infekciju na prihvatljiv nivo.

7

• Kod potpuno automatizovanih izmuzišta sprovodi se prskanje vimena vodom izfiksiranih mesta na podu.

• Uz upotrebu vode moguda je i hemijska sanitacija vimena (jodofori, hibitan ikvaternerna amonijumova jedinjenja).

• Potrebno je koristiti papirne ubruse koji se bacaju ili platnene ubruse koji seiskuvavaju posle svake upotrebe.

8

Potapanje sisa u dezinfekcioni rastvor

• Odlični rezultati u preventivi novih infekcija postižu se potapanjem sisa u rastvoredezinficijensa, što je jedna od osnovnih mera u modernim programima kontrole isuzbijanja mastitisa, naročito onih koji su izazvani stafilokokama i streptokokama.

• Rastudi značaj koliformnih mikroorganizama u izazivanju mastitisa stvara potrebuza pronalaženjem novih dezinficijenasa.

• U principu, mora se voditi računa da dezinficijens bude pogodnog hemijskogsastava, kako ne bi iritirao kožu i da se na odgovarajudi način pripremi (ne smesuviše da se razredi, ali ni da ostane suviše koncentrovan).

9

• Preporučuje se da se sve sise svih krava, kao i baza vimena potapaju u dezinficijensili prskaju dezinficijensom posle svake muže.

• Istraživanja su pokazala da ne postoje značajnije razlike u efektu potapanja iliprskanja, ako se na oba načina otvor sfinktera sise vimena pokrije dezinfekcionimrastvorom.

• Postupak mora biti što jeftiniji, germicidni efekat što bolji i dužetrajniji (do slededemuže) i ne sme da iritira kožu vimena i ruku muzača.

• Za dezinfekciju vimena najčešde se primenjuju odgovarajudi rastvori jodofora,hipohlorita i hlorheksidina.

10

• Naprsnuda kože sisa vimena su česta posledica upotrebe rastvora za potapanje.

• Radi sprečavanja ove pojave dezinficijensima se dodaju odgovarajudi emolijenti(parafin, lanolin, glicerin, metilglikozid u kombinaciji sa urejom).

• Dezinficijensi su osetljivi na nisku temperaturu.

• Zbog toga u toku veoma hladnog vremena ne samo što potapanje sisa deluje uznatnoj meri iritativno, ved se smanjuje i baktericidna mod dezinfekcionogsredstva.

11

• U zimskim uslovima, kada se temperatura spušta ispod 0 C, neki farmeri umnogim zemljama povremeno, na nekoliko dana, obustavljaju potapanje sisa udezinficijens.

• Sva dezinfekciona sredstva iskazuju manju baktericidnu aktivnost, ako uaplikatoru ima primesa mleka ili fecesa.

• Zbog toga, značajno je da se preostalo dezinfekciono sredstvo iz aplikatora ukloni,a aplikator temeljno opere posle svake muže.

12

Dezinfekcija sisnih čaša

• Za dezinfekciju sisnih čaša najčešde se primenjuju tri metoda:

• Konvencionalni metod se sastoji u pranju sisnih čaša i potapanju u dezinficijens.

• Potapanje u toploj vodi (76,5-82 C) u trajanju od 10 sekundi je efikasan metod, aliusporava proces muže.

• Povratno ispiranje vodom čija temperatura iznosi 85 C u trajanju od 5 sekundi uvelikoj meri smanjuje kontaminaciju sisnih čaša bakterijama i pogodan je metod zaizmuzišta tipa riblja kost.

13

• Hemijska sanitacija se sprovodi na sličan način, kao i kod pranja vimena, a sastojise u povratnom ispiranju gumenih creva i sisnih čaša hladnom vodom u toku 15sekundi posle svake krave uz primenu hemijskih sredstava.

• U izmuzištima tipa riblja kost dostupna je automatska oprema i troši se veomamalo vremena za izvođenje ovog postupka.

• Dezinfekcijom sisnih čaša i odvojenom mužom junica i krava stopa pojaveinfekcije četvrti vimena može se smanjiti sa 50% na 10%.

14

Mašine za mužu i njihova upotreba

• Nepravilno korišdenje mašina za mužu predstavlja glavni faktor u povedanjupojave subkliničkog mastitisa (uglavnom stafilokoknog) poslednjih godina.

• Stoga način njihove upotrebe i ispravnost treba obuhvatiti programom ikontrolisati ih barem jednom godišnje.

• Nekoliko, relativno skoro usavršenih, rešenja kod aparata za mužu mogu uticati nastopu pojave mastitisa u stadu (automatsko uklanjanje čašica, deflektorski štitnicisisnih čašica, povedanje dužine cevi i pravilan oblik metalnog dela klastera).

• Snažan potpritisak (vakuum) u aparatima za mužu se smatra najočiglednijimuzrokom povreda vimena pri mašinskoj muži.

15

• Potpritisak u aparatima za mužu treba održavati u granicama koje preporučujuproizvođači, najčešde 375 mm Hg (50 kPa).

• Vedi potpritisak, kao i njegova variranja mogu izazvati oštedenja sisne cisterne.

• Mali ventili za vazduh na kraju razvodnika koji omogudavaju dalji tok mleka, mogubiti blokirani i time izazvati nagomilavanje mleka u aparatima za mužu, što dovodido povedanog pritiska na sise.

• Oštedenja sisa koja pri tome nastaju stvaraju predispoziciju za pojavu mastitisa.

16

• Variranja vakuuma su takođe od velikog značaja.

• Vrednosti varijacija vede od 50 mm Hg (0,7 kPa) kod pojedinačne muže i vede od75 mm Hg (1 kPa) kod muže u izmuzištima se smatraju neprihvatljivim.

• Mali promer mlekovoda može dovesti do refluksa mleka i time do širenja infekcijevimena.

• Pojava refluksa mleka javlja se u sistemima koji su podignuti iznad glave životinjausled gravitacije, odnosno ne javlja se u sistemima kada je mlekovod smeštenispod nivoa poda.

17

• Neprilagođena veličina ili oblik sisnih guma, takođe izazivaju oštedenja sisa.

• U praktičnim uslovima uobičajeni uzroci oštedenja sisa su duže trajanje mašinskemuže i naglo uklanjanje sisnih čaša, pre nego što to vakuum dopušta.

• Optimalno vreme muže po kravi u modernim izmuzištima je oko 4 minuta, a mužaviše od 6 minuta pokazuje da se radi o neefikasnoj opremi i/ili lošoj procedurimuže.

• U procesu muže može dodi do stvaranja višeg negativnog pritiska u vimenu negou apeksu sisa.

• To se može desiti kod duže muže sa variranjima vakuuma, kada dolazi do refluksakontaminiranog mleka nazad u vime.

• Od velikog značaja je i broj pulzacija (optimalan oko 40 u 1 minuti).

• Preveliki broj pulzacija rezultira u nekompletnom punjenju sisa i mogudnostizaglavljivanja sisa u sisnoj čaši što dovodi do oštedenja tkiva.

18

• Inficirane krave treba musti na kraju, a u principu mlađe krave treba musti prestarijih.

• Novouvedene životinje treba da se muzu odvojeno dok se ne ustanovi njihovstatus u pogledu infekcije.

• Preko ruku muzača često se mogu prenositi infektivni uzročnici, pa je njihovadezinfekcija potrebna kod ručne i mašinske muže.

• Ruke treba da se potope u dezinficijens rastvoren u vodi i da se premažuantiseptičnim kremom posle završetka muže.

• Sisanjem teladi može da se proširi infekcija sa jedne na drugu četvrt, a u nekimslučajevima i sa jedne na drugu kravu.

• U principu, inficirano mleko treba odbaciti na higijenski način.

• Dodatak 5% fenola zadovoljava kao metod za uništavanje infektivnih uzročnika u manjim količinama takvog mleka.

19

Dezinfekcija vimena krava pre i posle muže

• Dezinfekcija sisa vimena krava je jedna od najznačajnijih mera u kontroli mastitisakrava.

• Ona se sprovodi neposredno pre muže ("pre-dipping") ili, češde, samoneposredno posle muže krava ("post-dipping").

• Osnovni razlog za primenu dezinfekcije posle muže je uklanjanje bakterijaizazivača mastitisa sa kože sisa.

• Ovom dezinfekcijom uklanjaju se i bakterije sa lezija na koži sisa.

• U izvesnoj meri dezinfekcija posle muže održava i poboljšava kvalitet kože sisa.

• Posle muže krava sa inficiranim četvrtima, patogene bakterije zaostaju naunutrašnjim i spoljašnjim površinama sisnih čaša i mogu se preneti na sisamaslededih 6 do 8 krava.

• Ako se ne uklone, ove bakterije se razmnožavaju na vrhovima sisa i postepenoulaze u sisne kanale, što predstavlja prvu fazu u uspostavljanju novih slučajevamastitisa.

20

• Dezinfekcija sisa posle muže uklanja bakterije koje se prenose u toku procesamuže i zbog toga predstavlja jednu od veoma značajnijih mera za preventivukontagioznih mastitisa.

• Ovu dezinfekciju treba primeniti neposredno po skidanju sisnih čaša, jer je tadasisni kanal još uvek otvoren.

• Primenjena dezinfekcija, neposredno posle muže krava, omogudavadezinfekcionom sredstvu penetraciju kroz spoljašnji orificijum sisnog kanala iuspostavljanje kontakta sa bakterijama, koje su ved ušle u sisni kanal.

• Time se, ako je primenjeno odgovarajude dezinfekciono sredstvo, obezbeđujeuništavanje patogenih bakterija.

• Odlaganje primene dezinfekcije posle skidanja sisnih čaša, omogudavamikroorganizmima, kao što je na primer Corynebacterium bovis, razmnožavanje usisnom kanalu, što prati povedanje broja somatskih delija u mleku.

21

• Makro- i mikrolezije na koži sisa, koje se inficiraju bakterijama, sporo zarastaju.

• Dezinfekcija sisa uklanja bakterije sa površine ovih lezija i time ubrzava procesnjihovog zarastanja.

• Neravna ili naprsla koža sisa, takođe, može biti rezervoar prouzrokovača mastitisa,kao što su Staph. aureus i Str. dysgalactiae.

• Zbog svega toga se dezinfekcijom moraju obuhvatiti sise u celosti.

• Na koži sisa nalazi se relativno malo lojnih žlezda.

22

• Često pranje i izlaganje vlažnih sisa hladnodi i vetru može ukloniti protektivnemasne kiseline i dovesti do pojave naprslina na koži.

• Iz tih razloga, emolijenti, obično lanolin i glicerin, se dodaju dezinfekcionimpreparatima u količini do 10%.

• Kod povedanja količine emolijenata smanjuje se baktericidna mod dezinfekcionogsredstva.

• Zbog toga se oni retko uključuju u dezinficijens iznad 10%.

• Lanolin i glicerin sporo denaturišu hipohlorite.

• Ako se ovi dezinficijensi koriste, emolijente treba dodati neposredno pre svakemuže.

23

• Dezinfekcija sisa posle muže koristi se kao jedan od najbitnijih delova svakogprograma preventive pojave mastitisa.

• Ona sprečava prenošenje bakterija i time smanjuje stopu pojave novih infekcija.

• Ova dezinfekcija, međutim, ima svoja ograničenja, koja treba uzeti u obzir.

• U prvom redu, dezinfekcija sisa posle muže ne deluje znatno na ved postojedeinfekcije mlečne žlezde.

• U ogledima je ustanovljeno smanjenje pojave novih infekcija za 50%, ali smanjenjebroja ved inficiranih četvrti vimena u toku jednogodišnjeg perioda sprovođenjadezinfekcije sisa posle muže iznosilo je samo 14%.

• Smatra se da je to posledica perzistencije subkliničkih infekcija četvrti vimena.

• Terapija mlečne žlezde u toku zasušenja i ekonomsko iskorišdavanje neizlečivihslučajeva su najbitnije dodatne mere u kontroli subkliničkih mastitisa.

24

• Jedna od prvih mera u higijeni vimena, narošito uzimskim mesecima je skradivanje ili šišanje dlaka navimenu.

• Ovako se značajno smanjuje količina prljavštine navimenu.

• Slededa, možda i najvažnija mera, je takozvano suvopranje vimena.

• Naziva se suvo zato što se izbegava upotreba pranjevodom u postupku pripreme vimena za mužu.

• Voda se zamenjuje sredstvima koja stvaraju penu kojarazlaže nečistodu kako svojim hemijskim sastavomtako i mehanički prilikom pucanja mehurida.

• Nakon toga vime treba obrisati suvim papirnimubrusom.

• Pravilna upotreba sredstava pre muže značajnosmanjuju kolonizaciju mlečnih kanala ambijentalnimpatogenim mikroorganizmima.

25

• Vedina patogenih bakterija iz sredine (uzročnici "stajskog" mastitisa) dospeva navrhove sisa između muža i prodiru kroz sisni kanal tokom muže.

• Pošto dezinficijensi posle muže imaju relativno kratak period perzistencije (1-2časa posle primene) oni ispoljavaju ograničeni uticaj na uzročnike mastitisa izživotne sredine krava.

• Prema tome, dezinfekcija sisa pre muže je veoma značajna za preventivu pojave"stajskog" mastitisa.

• Neposredno pre muže treba napraviti novi dezinfekcioni rastvor.

26

• Glavno delovanje dezinfekcionog sredstva pre muže krava je usmereno protivpojave "stajskog" mastitisa.

• Pranje i brisanje sisa smanjuje broj bakterija, ali bez sumnje je da je stepensmanjenja znatno izraženiji, ako se primeni potapanje sisa u dezinfekcionosredstvo pre muže.

• Ako se ima u vidu da kontaminacija kože sisa povedava ukupan broj bakterija umleku, ovo potapanje sisa utiče i na poboljšanje kvaliteta mleka u pogleduzastupljenosti bakterija.

27

• Značaj dezinfekcije sisa pre muže dokazan je pod eksperimentalnim uslovima.Izvršena je kontaminacija sisa bakterijama Str. uberis, 1-2 časa pre muže, iprimenjena je dezinfekcija sisa neposredno pre muže.

• U odnosu na kontrolnu grupu ustanovljena je manja pojava infekcije četvrti za41%.

• U trogodišnjim ispitivanjima, pod terenskim uslovima, utvrđena je manja pojava"stajskog" mastitisa koji izazivaju Str. uberis i E. coli za 51% kod krava koje sutretirane dezinficijensom pre muže u odnosu na krave koje to nisu.

• U drugim terenskim istraživanjima ustanovljeno je smanjenje pojave kliničkogmastitisa za 50% pod uticajem primene dezinfekcije pre muže.

• Iako je utvrđen znatno ograničeniji efekat u odnosu na efekat kod dezinfekcijeposle muže, dezinfekcija sisa pre muže ima značaja, kao što je ved naglašeno, zasmanjenje pojave "stajskog" mastitisa.

28

Aplikacija dezinficijensa

• Dezinfekciju pre muže treba primeniti posle predmuzne probe i brisanja sisa ilipranja i brisanja istih.

• Minimalno kontaktno vreme dezinficijensa i kože sisa treba da iznosi 30 sekundiposle čega treba izvršiti brisanje i postavljanje muznih jedinica.

• Ovo vreme je neophodno za temeljno natapanje sisa dezinficijensom i njihovopotpuno prožimanje, što predstavlja i vrlo efikasan način za uklanjanje nečistode idebrisa sa njihove kože, uz pomod pranja i brisanja.

29

• Neznatno vlažne sise, takođe, podpomažu adheziju sisnih čaša i time smanjujunjihovo odmicanje, kao i oštedenje vrhova sisa.

• Ako su sise relativno čiste može se dezinfekcija pre muže primeniti kao prvipostupak.

• Češde je, međutim, potrebno izvršiti pranje sisa, a potom dezinfekciju pre muže utrajanju od najmanje 30 sekundi.

• Kao i kod dezinfekcije sisa posle muže treba sprečiti kontaminaciju aplikatorafecesom.

30

• Brzina izvođenja dezinfekcije sisa pre i posle muže je od velikog značaja.

• Za sprovođenje dezinfekcije sisa pre muže na raspolaganju su određenikomercijalni preparati (na primer Quartermate firme DeLaval).

• Ovi preparati su sa visokim sadržajem slobodnog joda (2 do 3 ppm), ali niskimukupnim sadržajem istog (0,1%).

• Oni uništavaju 99,99% bakterija na površini kože sisa pri aplikaciji u trajanju od 15do 30 sekundi.

• Stabilni su pri visokoj pH vrednosti i mogu se koristiti bez dodatka emolijenata.

• Dodavanje emolijenata smanjuje njihovu baktericidnu mod i time efikasnostpotapanja sisa.

31

• Na nekim farmama za dezinfekciju pre muže koriste se standardni preparati kojisu namenjeni za dezinfekciju sisa posle muže.

• Pri tome se najčešde vrši znatno razređenje ovih preparata.

• Ovaj postupak se ne preporučuje iz tri razloga:

• Prvo, preparati koji su namenjeni za dezinfekciju sisa posle muže ne posedujupotrebnu brzinu baktericidnog delovanja, koja se zahteva od preparata, koji sekoriste za dezinfekciju pre muže krava.

• Drugo, visoka koncentracija joda u preparatima koji se primenjuju posle mužeostavlja rezidue u mleku, kada se ovi preparati upotrebe pre muže.

• Tredi problem je takođe veoma bitan, a on se odnosi na vedi stepen razređenostirastvora kada se koriste za dezinfekciju i pre i posle muže.

• Efikasnost potapanja sisa u razređeni dezinficijens se smanjuje, čime se stvaramogudnost za povedanje pojave novih infekcija četvrti vimena i povedanje brojasomatskih delija u mleku.

32

• Efikasnost primene preparata pre i posle muže zavisi od pravilnog sprovođenjadezinfekcije sisa.

• Potrebno je da se potapanjem obuhvate sise u celini, a ne samo njihovi vrhovi.

• Dalje, vreme trajanja potapanja sisa u dezinfekciono sredstvo mora biti adekvatno.

• Rastvor dezinficijensa treba napraviti neposredno pre muže krava na propisaninačin, da bi se izbegla subdoziranja ili predoziranja.

• Najzad, kada je u pitanju potapanje sisa treba voditi računa o kontaminacijiaplikatora, što je ved ranije istaknuto.

33

• Smatra se generalno da je potapanje sisa efikasniji metod od prskanja, mada imetod prskanja može biti efikasan, ako se savesno sprovodi.

• Za metod potapanja sisa potrebna je manja količina dezinfekcionog sredstvanego za metod prskanja (10 ml prema 15 ml po kravi pre muže, redom).

• Ako se sprovodi korektno, metod potapanja vrlo dobro natapa kožu sisadezinficijensom.

• Aplikator treba postaviti tako da obuhvati sisu u celini odnosno njegova ivicatreba da dodiruje bazu vimena.

• Lagano protresanje i pomicanje aplikatora usmereno prema gore, potpomažeulazak dezinficijensa u sisni kanal i eliminaciju patogenih bakterija u njemu.

• Aplikator treba da bude sa dovoljnom širinom, koja omogudava nesmetanoulaženje sisa, kao i sa potrebnom količinom rastvora dezinficijensa.

• Ivica aplikatora treba da sprečava prosipanje dezinficijensa.

34

• Metod prskanja zahteva znatno vede količine dezinficijensa (čak i do 5 puta) zapostizanje istog stepena natapanja sisa, jer prskanje obuhvata i kožu vimena okosisa.

• Sprej treba usmeriti prema sisama na odgovarajudi način.

• Različite smetnje pri prskanju mogu onemoguditi potpuno natapanje sisa, od kojihse najčešde ističu delimično zapušeni otvori raspršivača.

• Danas se na izlazu savremenih izmuzišta postavljaju automatski sistemi zadezinfekciju sisa.

• Oni se uglavnom aktiviraju putem elektronskog "oka" i pri prolazu krave sesusredu sa raspršenom ‘’strujom’’ dezinficijensa koja potiče od jednostavnih ilisloženijih uređaja na podu.

• Ovi sistemi se stalno usavršavaju, ali za sada oni nisu ni približno efikasni kao što jeefikasan metod potapanja.

35

Hemijski sastav dezinfekcionih preparata

• Od hemijskih sredstava za potapanje i prskanje sisa najčešde se koriste jodofori, kvaternerna amonijumova jedinjenja, hlorheksidin, hipohloriti i dodecilbenzen sulfonska kiselina.

Jodofori

• Jodofori sadrže jod kao dezinfekcioni agens i kompleksni agens kao nosač.Kompleksni agens služi kao rezervoar inertnog joda, a pri hemijskoj reakciji sabakterijama i organskim materijama oslobađa se jod.

• Na taj način pri dezinfekciji sisa posle muže održava se konstantni nivo aktivnogingredijenta joda od 0,1-1%.

• Mnogi jodofori se nalaze u kiselom rastvaraču što može iritirati kožu sisa i zbogtoga najvedi broj ovih preparata sadrži značajnu količinu emolijenata.

• Kao i svi ostali dezinficijensi jodofori nisu selektivni u svom delovanju.

• Oni reaguju sa organskim materijama, te ako su sise jako zaprljane mlekom,fecesom ili česticama zemljišta, kao i aplikatori, efikasnost baktericidnogdelovanja jodofora se znatno smanjuje.

36

Kvaternerna amonijumova jedinjenja

• Kvaternerna amonijumova jedinjenja obuhvataju veliku grupu supstancija, kojeposeduju izrazitu površinsku aktivnost.

• Preparati za dezinfekciju kože sisa sadrže kvaternerne amonijumove komponente,"vlažni agens" koji pomaže penetraciju u kožu i prljavštinu, pH pufer, emolijent ivodu.

• U njih se dodaje boja kao indikator pravilnog natapanja sisa, kao i agenszgušnjavanja za povedanje perzistencije preparata na koži sisa.

• Kvaternerna amonijumova jedinjenja ne iritiraju kožu sisa.

• Pažljiva priprema rastvora (0,2%) je neophodna za održavanje dezinfekcioneefikasnosti.

37

Hlorheksidin

• Hlorheksidin (Hibitane) se koristi u koncentraciji od 0,5% ili 1% u rastvorupolivinilpirolidina i 0,3% u vodenom rastvoru.

• Pokazuje široku aktivnost protiv brojnih bakterija.

• Antibakterijska aktivnost hlorheksidina se pod uticajem organskih materija manjesmanjuje u odnosu na druga dezinfekciona sredstva koja se primenjuju zadezinfekciju kože sisa.

• Dodavanje emolijenata hlorheksidinskim preparatima je neophodno zasprečavanje iritacije kože.

38

• Kada se koriste po prvi put ovi preparati ispoljavaju znatno sušenje kože sisa izbog toga hipohlorite na početku treba koristiti u manjim koncentracijama.

• Kasnije njihovu koncentraciju treba postepeno povedavati sve do dostizanjakoncentracije od 4%.

• Ako su vremenski uslovi povoljni koža sisa se često uspešno prilagođava nahipohlorite i oni se mogu koristiti bez težih reakcija.

• Pojedina istraživanja ukazuju da snažno oksidaciono delovanje hipohloritadoprinosi poboljšanju brzine zarastanja oštedenja vrhova sisa (‘’crne pege’’) ivirusnih lezija na koži sisa, kao kod lažnih kravljih boginja.

• Na raspolaganju su i drugi hipohlorni derivati, kao na primer 5% natrijumdihlorizocijanurat (Agrisept; UpJohn) koji je znatno stabilniji i manje suše kožusisa.

• Hipohlorni preparati ne stvaraju otrovne rezidue, bezbojni su i ne obezbojavaju,laki su za rukovanje i ekonomčni.

39

Dodecil benzen sulfonska kiselina

• U koncentraciji od 1,94% dodecil benzen sulfonska kiselina ne nadražuje kožu sisa iruke muzača.

• Ima širok spektar delovanja na bakterije i ispoljava dužetrajnije delovanje odprethodno analiziranih dezinfekcionih sredstava.

• Smatra se da u izvesnoj meri štiti od koliformnih infekcija.

• Sasvim dobro deluje u prisustvu organskih materija.

• Istraživanja dezinfekcionih sredstava, koja su namenjena za potapanje sisa,intenzivno se nastavljaju poslednjih godina.

• Pored ved analiziranih dezinfekcionih sredstava navode se dobri rezultati priprimeni i drugih, od kojih su najznačajniji: 1,5% dodecilaminoalkil glicin, sredstvona bazi hloraste kiseline i hlornog dioksida, drugi sastojci u rastvorljivompolimernom gelu i slobodne od joda mešavine gliceril monolaurata i kaprinske,kaprilne, laurinske i mlečne kiseline.

40

• Dezinficijensi za sise se nalaze kao gotovi preparati za primenu ili kao preparatiu koncentrovanom obliku.

• Gotovi preparati su često vrlo stabilni i imaju tačno određen sastav ikoncentraciju aktivne materije.

• Kada su u pitanju koncentrovani rastvori potrebnu koncentraciju dezinficijensatreba napraviti prema uputstvu proizvođača.

• Ambalažu sa dezinficijensima treba skladištiti na odgovarajudem mestu.

• Treba izbegavati hladna mesta (osim kada su u pitanju hipohloriti), jerzamrzavanje dovodi do odvajanja vode od aktivnog hemijskog agensa u rastvorudezinficijensa.

41

Zaključak:

Kod primene dezinfekcije vimena i

muznih jedinica treba imati u vidu:

• Redovnu primenu dezinfekcije pre i posle muže,

• Ustaljen redosled postupaka pri dezinfekciji vimena,

• Primenu dezinficijensa prema uputstvu proizvođača,

• Pravilnu aplikaciju dezinficijensa potapanjem ili prskanjem sisa;

• Odgovarajudu sanitaciju muznih jedinica,

• Sagledavanje svojstava dezinficijenasa,

• Održavanje higijene aplikatora, i

• Pradenje efikasnosti primene dezinficijensa.

42