Pravo Seminarski

5/27/2018 Pravo Seminarski

1/8

Univerzitet u Beogradu

Saobradajni fakultet

Predmet

Saobradajno transportno pravo

Seminarski rad :

Pravni subjekti

Profesor: Student:

r Sneana Pantelid-Vujanid Antid Nikola DS100179

Beograd, Oktobar 2013.


2/8

Pravni subjekti

U naem jeziku koriste se uporeo va sinonima: lice(fiziko ili pravno) i subjekt prava. Prvi izraz

upotrebljava se za oznaavanje vrsnog, a rugi za imenovanje rodnog pojma

Pravni subjekt je svako bide koje vaede pravo smatra karim a bue nosilac prava i obaveza.

Pa tako svako lice koje ima tu sposobnost, jeste lice, bilo a je ovek ili nije, i obrnuto, bide koje

takvu sposobnost nema nije lice, ak i ako je ovek.

Druga efinicija pravnog subejkta efinie lice kao subjekt ili nosilac prava.

Kako je postojanje subjekta prava uslovljeno priznanjem, koje vaede pravo prua , nezavisno

o priroe samog bida kome se priaje pravni subjektivitet, u toj pravnoj tvorevini uvek im a i

neeg vetakog. Tako se recimo i iolu ili preuzedu koje lini samo jean ovek moe, za

potrebe prava, priznati svojstvo subjekta u pravnim odnosima.

Vrste subjekta prava

Postoje dve vrste pravnih subjekata:

Fizika(prirona) lica, po kojima se porazumeva ovek kao pojeinac. Pravna(vetaka) lica, tj. organizacije snabevene pravnom sposobnodu

Pravna istorija meutim poznaje i proirenje i suavanje ovih veju vrsta subjekta prava. Dobar

primer dolazi iz Mojsijevih zakona u kome pie a ako npr. Vo ubije nekog oveka ili enu, taj vo

se zaspe kamenjem i ne jede se njegovo meso, dok se vlasnik tog vola ne smatra krivim. Ovakvi i

slini primeri suoavaju nas sa pitanjem a li je rava potpuno slobona a bira kome de ati

pravni subjektivitet, ili je ipak una a svojstvo lica oeljuje samo onim bidima koja to po

svojoj priroi zasluuju.

Takoe istorija nam pokazuje a su rave nekaa bile prilino krte prilikom oeljivanja

pravnog subjektiviteta pojeincima i rutvenim tvorevinama. Mnogo vekova robovi nisu imali

nikakav pravni subjektivitet, ok je subjektivitet ena sve o polovina ovog veka bio ogranien i

manje vrean. ak i anas postoje zemlje koje su izbirljive kaa treba priznati pun i neokrnjenindividualni pravni subjektivitet svim pripadnicima zajednice.

Kako su anas praktino nestale iniviualne razlike izmeu subjektiviteta fizikih lica,

uobiajene su razlike u statusu pravnih lica. Pri tom rava nikaa ne priznaje pravni

subjektivitet svim rutvenim tvorevinama, ved samo onim ije ciljeve i elatnost smatra

poeljnim.


3/8

Fizikalica

Fiziko lice, akle, jeste ovek kao pravni subjekt, tj. imalac pravne sposobnosti. U savremenim

zakonoavstvima sva ljuska bida su pravni subjekti i sva imaju isti obim i kvalitet pravne

sposobnosti, bez obzira na pol, uzrast, uevno stanje, telesno zravlje, nacionalnu, versku ili

rasnu pripadnost.

Meutim, ugo vremena nije svaki ovek bio subjekt prava nego samo onaj koji je, kako je to

rimsko pravo nalagalo, imao odgovarajudi status. Takav status npr robovi nisu imali, pa su

smatrani stvarima, a ne licima. Isto tako o XIX veka u hridanskim zemljama je vailo pravilo a,

kaa se neko zamonai, to lice oivljava grajansku smrt, pa njihova imovina postaje

predmet nasleivanja kao a je to lice umrlo.

ovekov pravni subjektivitet zapoinje roenjem, a zavrava se smrdu. Isto ejstvo kao faktika

smrt proizvoi i susko proglaenje nestalog lica za umrlo.

Pravna lica

Pravno lice je rutvena tvorevina, sainjena o ljudi i imovine, koja ima pravni subjektivitet,

sposobnost pravnu, poslovnu i deliktnu, i svojstva naziv i seite. To mogu biti privrene

organizacije, banke, zaubine, fonacije, rutveno politike organizacije, uruenja grajanaitd.

Termin pravno lice izmislio je na kraju 18. veka Hugo, ali je njime oznaavao samo uruenja.

Kasnije ga je Heise prvi koristio kao generiki naziv za uruenja i ustanove, a zatim Savigny,

posle ega je pojam obio ananje znaenje.

Pravno lice se sastoji od pojedinih fizikih lica, ali se ne svoi na njih, nego prestavlja posebno

lice potpuno ovojeno kako o pojeinih fizikih lica koja ga ine, tako i o samog njihovog

skupa. Tako i pripadnici npr skupa mogu da se menjaju, dok pravno lice koji ih nadilazi ostaje

isto, prikazujudi sve lanove, prethone, saanje i buude, kao jenu celinu.

Najvanije su praktine posleice ovog razlikovanja pravnog i fizikog lica. Primera rai, pravno

lice ima posebna prava i unosti, ne samo prema tredim licima, ved i prema svojim lanovima.

Oni mogu biti njegovi i poverioci i unici. Ali ugovi i potraivanja pravnih lica prema tredim

licima nisu ugovi i potraivanja njegovih lanova(fizikih lica).


4/8

Pravno lice moe, i ne mora, sarati korisnike, etestinare, lanove, ali nijedno pravno lice ne

moe biti bez organa, bez kojih ne bi moglo a preuzima pravne poslove, jer su samo

organi(fizika lica) u stanju a izraze volju.

Organi mogu biti inokosni ili kolegijalni. Koje i kakve organe ima neko pravno lice odredjuju

delom propisi, a delom autonomni pravni akti tih lica. Neki propisi predvidjaju da pravno lice

ima zakonske zastupnike i da oni izjavljuju volju pravnog lica. Neki inostrane propisi i nauka

razlikuju uruenja, kao pravna lica u ijem su sastavu lanovi i ustanove,kao pravna lica koja

imaju samo korisnike i previjaju razliit pravni reim za svaku o vrsta pravnog lica.

Da bi organizacija mogla funkcionisati, neophodna su odredjena sredstvfa, imovinska masa.

Poela na uruenja i ustanove oslanja se i na to a li je kod pravnog lica u prvom planu

personalni supstrat, to je sluaj ko uruenja(universitas personarum), ili imovina, realni

supstrat, kao kod ustanove(uniersitas bonorum).

Da bi organizacija bila pravno lice neophodno je da je:

o Pravno uredivao Pravno dopustiva io Da joj pravo prizna sposobnost da ima prava i obaveze.

O pravnoureivih i pravnooputenih organizacija samo one postaju pravna ica, kojima pravni

poreak prizna mogudnost a stiu prava i obavezuju se. Pravni poreak orejuje vrste

organizacije koje mogu biti pravna lica: preuzeda, zaubine, fonovi, fakulteti, zaruge,optine, ranje sa vedim brojem zaposlenih, uruenja grajana...

Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica su elementi njegovog pravnog

subjektiviteta, koji stie priznanjem od strane pravnog poretka.

Pravno lice je samo ona organizacija kojoj pravni poredak prizna takav status.

Pravno lice, uvek je pravno i poslovno sposobno. Ne postoji poslovno nesposobno pravno lice,

ali moe u nekom sluaju biti eliktno nesposobno.

Pravno lice je eliktno sposobno i ogovorno samo ako je njegov uesnik pri vrenju tetne

radnje bio sposoban za rasudjivanjei kriv. U protivnom je pravno lice deliktno nesposobno i

neogovorno. Vai pravna pretpostavka a je uesnik pravnog lica sposoban za rasudjivanje i

kriv za tetu(tzv. Presumirana krivica). Pravno lice ogovara samo ako njegov uesnik tetnu

ranju izvri ako uesnik pravnog lica(kao organ, lan...), akle u vezi sa elatnodu pravnog lica.


5/8

Ako je ne izvri u tom svojstvu, vednezavisno o elatnosti pravnog lica(privatno), ogovarade

on sam.

Pravna sposobnost

Pravna sposobnost porazumeva mogudnost nekog lica a bue nosilac prava i obaveza,

onosno a bue subjekt pravnog onosa(akle a bue vlasnik, unik, poverilac itd.)

Pravnu sposobnost(prava i obaveze) poseuju fizika i pravna lica.

Fiziko lice stie pravnu sposobnost rojenjem. Po izvesnim pretpostavkama i u izvesnoj meri

pravnu sposobnost ima i zaeto, nerojeno ete. Pravilo je rimskog prava a se zaeto ete

smatra rojenim ako je to u njegovom interesu, po uslovom a se ivo roi, koje prihvataju sva

moerna prava, posebno ka su u pitanju naslena prava eteta. Pravni subjektivitet fizikog

lica gasi se njegovom smrdu. Isto ejstvo kao faktika smrt ima proglaenje nestalog lica za

umrlo.

U pogledu pravnih lica pravna sposobnost ne poklapa se sa pravnom sposobnodu fizikih lica.

Sa jene strane gleita pravna sposobnost pravnih lica ne moe imati subjektivna prava koja

fizika lica mogu imati, kao to su poroino pravo, pravo na izravanje, pravo na telesni

integritet... Sa druge strane pravna sposobnost pravnih lica je ira, jer postoje subjektivna prava

iji subjekti mogu biti samo pravna lica, npr rutvena svojina.

Konkretni obim pravne sposobnosti pravnog lica vidi se iz njegovog statuta i odredjen je ciljem

pravnog lica. Pravno lice moe sticati ona prava i obaveze koji su potrebni rai obavljanja

delatnosti zbog koje je pravno lice osnovano.

Trenutak sticanja pravne sposobnosti pravnog lica zavisi od vrste pravnog lica, pa tako npr

uruenje obija svojstvo pravnog lica upisom u registar uruenja. Neka pravna lica nastaju

pravosnanodu reenja kojim se oobrava njihovo osnivanje.

Prestanak pravne sposobnosti pravnog lica takodje zavisi od vrste pravnih lica, ali i uzroka

prestanka, a regulie se isto propisima(npr akt o ukianju ili prestanku pravnog lica).


6/8

Poslovna sposobnost

Pore pravne, postoji i poslovna sposobnost. Poslovna sposobnost je mogudnost ase izjavama

volje stvaraju, menjaju ili ukidaju pravni onosi, tj zakljuuju pravni poslovi. Poslovna

sposobnost podrazumeva postojanje pravne sposobnosti, ali pravna sposobnost ne

porazumeva nuno postojanje i poslovne sposobnosti. Poto poslovna sposobnost izaziva

oreene pravne posleice, za njeno postojanje se trai oreeni stepen svesti- zrelost.

Postoji tri stepena poslovne sposobnosti, pa tako fizika lica mogu biti potpuno poslovno

nesposobna, ogranieno sposobna i potpuno poslovno sposobna.

Po naem pravu potpuno poslovno nesposobna su lica koja nisu navrila 14 goina ivota,

takozvani mlai maloletnici. Pravni poslovi mlajih maloletnika su apsolutno nitavi i ne mogu

se naknano osnaiti ni izjavom volje njihovih zakonskih zastupnika, niti izjavom volje ravnog

organa. Pravne poslove u ima i za raun mlajih maloletnika zakljuuju njihovi zakonski

zastupnici, tj staratelji(roditelji)

Deliminu(ogranienu) poslovnu sposobnost po naem pravu imaju lica o navrene 14 o

navrene 18. goine ivota, takozvani stariji maloletnici. Ogranieno poslovno sposobno lice

moe zakljuivati, bez oobrenja svog zakonskog zastupnika samo one ugovore ije mu je

zakljuivanje zakonom ozvoljeno.U prevou, potpuno samostalno mogu zakljuivati samo one

poslove koji su manjeg znaaja, a ostale pravne poslove mogu zakljuiti uz saglasnost svog

zakonskog zastupnika.

Ovde je bitno napomenuti i da dete sa navrenih 15 goina stie tzv radnu sposobnost, koja mu

ozvoljava a zakljuuje pravne poslove kojima upravlja ia raspolae zaraom koju je stekao

radom. To raspolaganje je ogranieno jeino utoliko to je maloletnik uan a o tih prihoa

oprinosi svom izravanju, vaspitanju i obrazovanju.

Potpunu poslovnu sposobnost po naem zakonu imaju lica sa navrenih 18 goina ivota, tj

punoletna lica. Po svom karakteru potpuna poslovna sposobnost je opta i potpuna: opta u

tom smislu to se onosi na zakljuivanje svih pravnih poslova koje pravni poreak poznaje, a

potpuna u smislu a se svi poslovi mogu zakljuivati samostalno, tj bez saglasnosti zakonskogzastupnika.

Postoje sluajevi kaa punoletna lica, ukoliko nisu u stanju a se sami staraju o svojoj linosti i

svojim pravima i interesa, izgube, ili ne obiju potpunu poslovnu sposobnost. Do toga najede

olazi usle uevne bolesti koja izaziva nesposobnost za rasudjivanje, ali i usled telesnih

neostataka(ako je neko gluvonem npr). Stepen smanjenja poslovne sposobnosti u sutini zavisi


7/8

o stepena u kome je ispoljena nesposobnost a se lice stara o svojim pravima i interesima. Jo

jedan dobar primer je ugovor o oivotnom izravanju koji se ugovara sa starijim osobama

koje uskoro nede modi a se staraju o sebi. Organ starateljstva moe oreiti poslove koje lice

elimidno lieno poslovne sposobnosti moe samostalno preuzimati, bez oobrenjazakonskog

prestupnika.

Postoje jo va sluaja kaa zakon ozvoljava maloletnom licu da stekne potpunu poslovnusposobnost.

Prvi sluaj je situacija kaa su maloletnom licu, koje je navrilo 16 goina ozvoljava a stupi ubrak. To je uraeno u korist maloletnika, onosno buudeg suprunika. Na ovaj nain roiteljimaloletnika se ne mogu meati u brane onose svoga eteta. Ovako steenu poslovnusposobnost maloletnik zarava i u sluaju a brak prestane, tj a se razvee pre nastupanjapunoletstva.

Drugi sluaj je sitacija kaa takoe na osnovu suske oluke, koju su onosi u vanparninompostupku, maloletnik dobija potpunu poslovnu sposobnost, jer je postao roditelj i dostigao

telesnu i uevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj linosti, pravima iinteresima. I u ovom sluaju, maloletnik mora imati navrenih 16 goina ivota.

Deliktna sposobnost

Deliktna, ili krivina sposobnost u grajanskom pravu oglea se u tome to se lino ogovara zaprouzrokovanu tetu. Deliktna sposobnost odredjuje se prema starosnom dobu.

U naem pravu ona se stie sa navrenih 14 goina, ali se pri tome pravi razlika, pa takomaloletnici o navrene 7 goine su potpuno eliktno nesposobni, a za tetu koju prouzrokuju odgovaraju njihovi roditelji(ili staratelji). Maloletnici izmedju 7. i 14. Godine odgovaraju svojom

imovinom ako se okae a su u vreme prouzrokovanja tete bili svesni svojih postupaka(vaioboriva pretpostavka da su bili nesposobni za rasudjivanje)


8/8

Literatura

1. Saobradajno transportno pravoDr Sneana Pantelid-Vujanid, Mr Nataa Tomid; Saobradajnifakultet 2007.

2. Uvod u pravoKosta avoki, Ramila Vasid; Pravni fakultet 2011.3. Rimsko privatno pravoika Bujuklid; Pravni fakultet 2012.4. http://ipf.rs/5. http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/

Pravo Seminarski

Documents

Transcript of Pravo Seminarski