PRANJE NOVCA

Pranje novca predstavlja uključivanje novca stečenog nezakonitim transakcijama, ili transakcijama u sivoj ekonomiji u normalne finansijske i ekonomske tokove, pod čim se podrazumeva davanje legaliteta nelegalnoj stečenoj gotovini koja najpre uplatom na bankarski račun prelazi u žiralni novac, a zatim iz ovog u gotovinu. Istovremeno, pranje novca podrazumeva i ubacivanje u normalne ekonomske tokove novca koji potiče od kriminalnih aktivnosti (trgovina drogom i oružjem, krijumčarenje, pljačke, organizovani kriminal, izbegavanje poreza, korupcija) da bi se onemogućilo otkivanje njegovog porekla. Događaji 11. septembra 2001. godine dodali su još jednu dimenziju ovom problemu i pokazali povezanost između pranja novca i terorizma.

Obim i faze pranja novca

Razvoj tehnologije i globalizacija kontinuirano unapređuju postojeće načine i stvaraju nove mogućnosti za konvertovanje prljavog novca u razlicite legalne oblike finansijske aktive. Ekonomist magazine i FATF (Financial Action Task Force on Money Laundering), međudržavna organizacija za borbu protiv pranja novca, procenjuju da pranje novca danas iznosi oko 2% do 5% ukupne svetske proizvodnje. S obzirom na tajnost i prirodu pranja novca, teško je proceniti njegov stvarni obim, ali ovi podaci su indikator veličine problema. Finansijski sistem je centralna tačka borbe protiv pranja novca jer finansijske institucije, posebno banke uobičajeno predstavljaju kanal preko koga ovaj novac ulazi u ekonomske tokove.

lako proces pranja novca izgleda veoma komplikovan, on uglavnom ima tri faze. U prvoj fazi se novac, odnosno gotovina nastala po osnovu nelegalnih aktivnosti ubacuje u finansijske tokove. Ovaj novac ulazi u finansijski sistem na način kojim se izbegava otkivanje od strane banke ili zakonodavnih organa. uobičageno se koriste tennike kao što su ulaganja velikih iznosa novca u nekoliko manjih banaka odnosno investicija ili kompanija, da bi se prikrilo njegovo poreklo. U sledećoj fazi se vrši često transferisanje, odnosno konvezija ovog novca u druge vrednosti. Stvarni karakter sredstava od nelegalnih aktivnosti prikriva se kroz seriju transakcija da bi se onemogućilo utvrđivanje njegovog porekla i revizija. Najčešće se vrši transferisanje ovog novca u off-shore bankarske centre kod kojih postoji striktno pridržavanje pravila čuvanja bankarske tajne; ili putem obveznica na donosioca, ubacivanjem sredstava u posebno određene holding kompanije i na privatne račune. U završnoj fazi uspešno opran novac se integriše u finansijski sistem i dolazi do ponovnog uključivanja ovih sredstava u legalne ekonomske tokove.

Povratni efekti pranja novca

Pranje novca ima širok spektar povratnih efekata na ekonomske, političke i socijalne strukture svake zemlje. Najznačajnije posledice pranja novca su : opadanje poslovanja legalnog privatnog sektora; uticaj na devizne kurseve i kamatne stope; ekonomski poremećaji i nestabi1nost; smanjenje državnih prihoda i slabljenje kontrole ekonomske politike; ugrožavanje programa reformi ili privatizacije; opadanje reputacije zemlje.

Učesnici u pranju novca koriste posebno određene kompanije, da bi razdvojili sredstva stečena po osnovu kriminalnih aktivnosti od procesa prikrivanja nelegalno ostvarene dobiti. Pošto ove kompanije raspolažu sa velikim iznosima novca, one su u mogućnosti da svoje proizvode i usluge nude po cenama koje su ispod tržišnih. u nekim slučajevima ove kompanije utvrđuju cene koje su ispod proizvođačkih i zato su konkurentnije u odnosu na ostale kompanije koje legalno posluju i pribavljaju sredstva na finansijskim tržištima. Usled toga dolazi do opadanja legalnih poslovnih aktivnosti privatnog sektora.

Učesnici pranja novca vrše reinvestiranje sredstava tamo gde očekuju da neće biti otkiveno njegovo poreklo, a ne u aktivnosti sa većim stopama povraćaja. Posledice toga mogu biti smanjenje monetarne stabilnosti zbpg neadekvatne alokacije sredstava, neočekivane promene u tražnji novca, povećana nestabilnost deviznih kurseva, kamatnih stopa i međunarodnih tokova kapitala, usled čega je teško sprovoditi stabilnu i efikasnu ekonomsku politiku.

Istovremeno, pošto učesnici pranja novca nisu zainteresovani za povećanje profita kod investiranja, već za zaštitu i prikrivanje prirode ovih sredstava, oni često ulažu u manje profitabilne investicije koje ne moraju biti korisne za određenu zemlju, na taj način smanjujući njen potencijalni ekonomski rast. Na primeru mnogim zemljama su bile finansirane aktivnosti u određenim privrednim oblastima, kao što su građevinarstvo i hoteli; ali ne zbog stvarne tražnje, već zbog kratkoročnih interesa onih koji peru novac. Kada te oblasti više ne odgovaraiu akterima pranja novca, oni ih napuštaju, izazivajući velike gubitke u njima, ekonomske poremećaje i nestabilnost.

Veoma često pranje novca, naročito kod zemalja u razvoju, dovodi do smanjenja prihoda budžeta po osnovu poreza, jer otežava njegovu naplatu i zbog toga slabi uticaj države na vođenje ekonomske politike.

Sprovođenje programa privatizacije, odnosno ekonomskih reformi može biti ugroženo zbog pranja novca, posebno kod privatizacije državnih preduzeća. U odnosu na legalne investitore, učesnici pranja novca mogu da ponude veće cene. Ovo je izraženo kod zemalja u razvoju koje zbog procesa privlačenja investicija mogu postati meta transakcija pranja novca.

Zbog povezivanja sa transakcijama pranja novca države mogu biti izložene riziku opadanja reputacije. Pošto pranje novca i ostale protivzakonite aktivnosti smaniuju poverenje u finansijska tržišta i ekonomski sistem, može doći do slabljenja ekonomskog rasta zemlje.

Bitno je odgovarajućim merama onemogućiti da finansijski sistem bude korišćen za pranje prljavog novca. Centralna banka treba da utvrdi regulativu i vrši superviziju banaka da bi sprečila i otkrila pranje novca. Ovom regulativom potrebno je propisati mere za banke i finansijske institucije koje uključuju obavezu izvestavanja nadzornih organa ukoliko postoji sumnja u vezi porekla novca; primenu odgovarajućih sankcija; stroga pravila kod izdavanja licenci bankama i finansijskim institucijama. Zajedno sa udruženjem banaka, centralna banka treba da odredi pravila bankarske prakse protiv pranja novca; mere za procenu, praćenje i kontrolu klijenata; utvrdi limite za iznose transakcija i konvezija u stranoj valuti za pojedince; obaveze banke da odredi odgovorne za nadzor u vezi pranja novca; i obezbedi obuku zaposlenih o tehnikama protiv pranja novca. Za bankarski sektor je važno da sistem upravljanja rizikom i struktura korporativnog upravljanja budu dobro organizovani i prilagođeni da omoguće prevenciju, odnosno borbu protiv ulaska prljavog novca u finansijski sistem.

Pored lokalne saradnje između centralne banke i bankarskog sektora, neophodno razvijati međunarodnu saradnju u borbi protiv pranja novca.

Godišnje se "opere" do 500 milijardi dolara" Ne zna se koliko je novca izneto iz SrbijeBeograd - Iz srbije ie tokom prvih pet meseci 2003. godine put zemalja

koje predstavljaju "poreski raj" otišlo 522 miliona dolara, dok je tokom prethodne godine u te zemlje izneto 964 miliona dolara, govore podaci koje je javnosti prezentovao guverner NBS Mlađan Dinkić.

Emirati, Mongolija, Severna Koreia, Devičanska ostrva, Sejselska ostrva, Lihtenštain, Gibraltar i Maršalska ostrva, visoko se kotiraju i ostrvo Niue, ostrva Belize, Vanuatu, Svalbard i Jan Maien ostrva, Tuvalu, Turks i Kaikos ostrva, Kongo, Bahami, Obala Slonovače, Liban, Libija, Monako, Ruanda, Nepal, Grenada, Bocvana, Bruneji, Gvajana.

Pranje novca je proces kojim novac koji je stečen na nelegalan način, bilo prodaiom droge, oružja, korupcijom, prebacivanjem preko računa of šor kompanija u zemljama, koje predstavljaju „poreski raj", pokusava da se legalizuje, opere i prikaže kao novac stečen legalnim aktivnostima.

Svojevremeno je Aleksandar Radović kao direktor Republičke uprave javnih prihoda bio angažovan za istraživanje gde su čelnici režima Slobodana Milosevića sve sklanjali novac u svetu. Pretpostavlja se da je na ovaj način država opljačkana za desetine miliiardi dolara, a jedna od najčeščih destinacija bio je Kipar. Istraživanjem tokova prljavog novca bavi se i Haški tribunal koji je prikupio obimnu dokumentaciju o stranim računima "srpskih patriota". Komisija za sprečavanie pranja novca podnela je izvestan broj krivičnih prijava, ali dosad u Srbiji niko nije krivično odgovarao zbog toga.

Predsednik Komisije Oliver Bogavac u aprilu ove godine izjavio je da očekuje da će do kraja godine biti podneto najmanje stotinak krivičmh prijava zbog pokušaja pranja novca. Od 25 hiljada pristiglih izveštaja Komisija je

proveravala 100 transakcija vrednih 50 miliona evra za koje je postojala osnovana sumnja da predstavljaju pokušaj pranja novca.

Zakon o sprečavanju pranja novca usvojen je u oktobru 2001. godine, ali je stupio na snagu 1. jula 2002. godine. Političari su tada objašnjavali da je osmomesečna pauza za primenu ovog zakona data kako bi se postemm građanima omogućilo da u legalne finansijske tokove ubace novac koji su zbog nepoverenja u banke držali u slamaricama. zakonom o sprečavanju pranja novca predviđeno je da banke, preduzeća PTT saobraćaja, osiguravajuća drustva, državni organi i organizacije, carina, fondovi, NBS, berza i berzanski posrednici prijavljuju Komisiji sve transakcije vrednije od 600 hiljada dinara. Najviša propisana kazna zatvora u zakonu je od jedne do osam godina.

Svojevremeno je Božidar Đelić, republički ministar finansija, priznao da postoje "indicije da su sumnjivim novcem kupovane obveznice Republike Srbije". Reagujući na pitanje Dragoljuba Mićunovića, kako da tokom akcije SabTja pored oruzja i droge nije pronađen novac, guverner NBS Mlađan Dinkić je pre dva meseca rekao da je samo u prošloj godini iz zemlje, pomoću fiktivnog uvoza, izneto preko milijardu dolara.

Dinkić je pojasnio da je princip pranja novca sledeći: prilikom uvoza robe postoje dve fakture, jedna do carine, a druga na carini i iz njih se vidi da vrednost robe uvećana. Kao primer ovakve transakcije Dinkić je naveo kupovinu specijalnih mašina za omekšavanje asfalta koje je uvezlo preduzeće Difens iz Surčina. Faktura proizvođača iz Nemačke glasila je na milion evra, dok je faktura trgovca na Sejšelima, gde je prebačen novac, koju je prosledio proizvođaču, iznosila 2,3 miliona evra.

„Privatnici su iznosili novac iz zemlje kako bi smanjili osnovicu za plaćanje poreza, dok su društvena preduzeća koristila dvojne fakture radi sticanja licne koristi. Po pravilu, plaćanja su vršena na račune preduzeća u inostranstvu, čiji su osnivači domaće firme. Ta inostrana preduzeća obično se osnivaju u zemljama koje važe za "poreski raj" i njihovo osnivanje po pravilu nije registrovano kod Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom“ - tvrdio je tada Dinkić.

Proces pranja novca odviia se u tri faze - faza polaganja (trenutak ubacivanja prljavog novca u financijske trikove), faza ležanja (proces kruženja sredstava u finansijskim tokovima, sa računa na racun, iz jednog oblika u drugi) i faza integracije (proces prožimanja zakonitih sredstava sa nezakonitim). Pranje novca je moguće i obavlja se na svim mestima gde se koristi gotovina: menjačnice, restorani, trgovine luksuznom robom, kladionice.

Prema grubim procenama, veruie se da se u svetu godisnje opere između 300 i 500 milijardi dolara. Američki ekonomski ekspert Peter Kirk procenio je da neto finansijska dobit onih koji se bave pranjem novca predstavlja dva odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda.

Zabeleženi su i slučajevi da je pranje novca ostvareno kupovinom zlata i dijamanata, umetničkih predmeta, antikvarnog nameštaja... Dobro su poznati i

slučajevi da su predstavnici kokainskih kartela ili mafije uspevali da prodru u vrhove vlasti pojedinih zemalja i da ih potkupe. Kolumbijski predsednik Ernesto Samper optužen je da je tokom izborne kampanje primao velike novčane iznose narko-mafije. on je tada bio optužen da su mu lokalni trgovci drogom nudili potpunu otplatu kolumbijskog spoljnog duga u zamenu za nesmetano đelovanje. U Meksiku je otkriveno da Raul Salinas, brat bivšeg predsednika Meksika Karlosa Salinasa, ima na računima stranih banaka 120 miliona američkih dolara. Poznat je slučaj potpukovnika Vilijema Matsera, bivšeg oficira obaveštajne službe iz Holandije i jednog od ključnih savetnika generalnog sekretara NATO Džordža Robertsona, koji je bio zadužen za širenie NATO u centralnoj i južnoj Evropi, a koji je optuzen ove godine za pranje oko 200 miliona dolara prilikom posredovanja između Kolumbije i Rumunije. On ie uhapšen početkom godine nakon sto je holandska carinska služba zaplenila paket na aerodormu "Širol" u kome su se nalazili dokumenti o nelegalnoi transakciii 200.000 dolara koie je izdala banka Santander iz Bogote u Kolumbiji, a krainje odredište je bila rumunska kompanija "Tender SA". u istom paketu je zaplenjen je i CD sa datumima i detaljima transfera oko 200 miliona. on je priznao da je izvršio 16 ovakvih transfera, ali je izjavio da je njegova veza sa "Tenderom" započela na inicijativu rumunskog biznismena.

Na slučaju iz 1995. godine, može se ustanoviti kako izgleda klasičan obrazac pranja novca. Novac prikupljen od prodaje droge na američkim ulicama prošvercuje se u Kanadu, gde u mnogobrojnim menjačmcama bude zamenjen za veće novčanice kako bi mu se smanjila težina. Kuriri bi organizovano putovali avionom i novac nosili u London, gde su obavljana plaćanja za finansijsku ustanovu u Džersiju. Tokom istrage ustanovljeno je da su iz velike Britanije obavljene uplate na 14 računa u Džersiju, koji su glasili na imena lokalnih direktora. Novac je zatim, sa vraćan u SAD putem kredita koji su davani kompanijama koje su bile u vlasništvu naručilaca akcije. U Americi postoji zakonska obaveza da banke moraju obavestiti nadležne organe o gotovinskim uplatama na račun u iznosu većem od 10 hiljada dolara, a sličan propis postoji i u Australiji.

Dešava se da se u međudržavnoj trgovini koriste i lazne (uvećane) fakture, tako da je pre nekoliko godina venezueTa u SAD izvezla sudopere koje su pojedinačno koštale 8911,85 američkih dolara. Panama je izvezla brijače po ceni od 23,35 dolara po komadu, dok im je uobičajena trzišna cena bila devet centi.

Pronalazač tužio srpsku punionicu najpopularnijeg pića na svetu Od Koka - Kole traži 100 miliona dinara

Beograd - Srpski pronalazač Dragan Kostić tužio je beogradskom Okružnom sudu zemunsku punionicu Koka-Kole zbog neovlašćenog korišćenja njegovog patenta, tražeći odštetu od 100 miliona dinara, saopštio je juče Kostićev advokat Radosav M. Gvozdić.

Gvozdić je naveo da je Koka- Kola tužena zbog toga što je bez dozvole na zadnji točak bicikala, koje je delila u prošlogodisnjoj nagradnoj igri "Rešenje za osveženje", stavila Kostićev pronalazak - aerodinamični plastnčni disk za bicikle.Gvozdić je istakao da su predstavnici Koka Kole pokušavali da njega i Kostića ubede da disk na zadnjem točku, koii je posebno pogodan za reklamne poruke, nije stvaran već da je "plod kompjuterske imaginacije'', ali da su oni dokazali da su ti diskovi stvarno postojali. on je naveo dale na pet dosadašniih ročišta ipak dokazano da je 54 komada "mauntin bajk" bicikla "sa 108 diskova" bilo smešteno u magacinu "Koka Kole" u Batajnici, ističući da su ti „aerodinamočni diskovi umšteni pre kontrole saveznog deviznog inspektora".

Punionica kompanije Koka Kola za Srbiiu i Crnu Goru odbacila je juče optužbe pronalazača Dragan Kostića da je neovlašćeno koristila njegov patent.U organizovanju i provođenju letnje nagradne igre u 2002. godini postupano jezakonito i pravilno, što će verujemo biti utvrđeno i u sudskom postuku koji je utoku - navodi se u saopštenju te kompanije.

Industrijska proizvodnja u junu viša za 1,4 odstoBeograd - industrijska proizvodnja u junu bila je za 2,3 odsto niža u

odnosu na prosečnu mesečnu proizvodnju prethodne godine, dok je u odnosu na prethodni mesec porasla od 1,4%, saopštio je juče Savezni zavod za statistiku. Prema najnovijim podacima SZS obim industrijske proizvodnje u prvom polugođu niži je za 57,9% u odnosu na isti period 1991. godine- U prvoj polovini godine industrijska proizvodnja je zabeležila rast u sektoru Proizvodnje električne energije, gasa i vode (6,6 odsto), a pad u sektorima Vađenje ruda i kamena (6,5 odsto) i u Prerađivačkoj industriji (4,6 odsto). Rast je ostvaren u sedam oblasti, a najveći u proizvodnji koksa i derivata nafte -izjavio je Dragi Stojiljković, pomoćnik direktora Zavoda.

Prema njegovim rečima indeks fizičkog obima industrijske proizvodnje u periodu januar - jun u odnosu na isti period prethodne godine u Crnoj Gori belezi rast od 10,7 odsto, a u Srbiji pad od 3,1 odsto. R. S.

Deklaracija za nastavak izgradnje Koridora 10Leskovac - Predstavnici petanestak opština sa juga Srbije potpisali su juče

Deklaraciju kojom apeluju na Vladu srbiie i međunarodnu zajednicu za hitni nastavak izgradnje Koridora 10 od Pečenjevca kod Leskovca do Makedonske granice. Potpisnici su zatražili da ta deonica putnog pravca bude završena do Olimpijskih igara koje se narednog leta održavaju u Grčkoj. Pored modernog autoputa, trebalo bi da se izgrade i dvokolosečne pruge, gasovod, elektroenergetska mreža od 400 KV, kao i da se postaviti optički kabl. sekretar Ministarstva saobraćaja i telekomunikacije Milka Marković izjavila je da je vlada Srbije na jučerašnjoj sednici donela zaključak da se izgradnja Koridora 10 od Pečenjevca do makedonske granice proglasi za opšti interes.

Pranje novca Parna mašinaProcena Međunarodnog monetarnog fonda je da tzv. "bruto kriminalni

proizvod" u svetu iznosi više od 500 milijardi dolara godišnje! S obzirom da kriminalci ne objavljuju godišnje finansijske izveštaje, teško je proceniti koja se količina para u svetu "opere". Procena Međunarodnog monetarnog fonda je, ipak, da tzv. "bruto kriminalni proizvod" u svetu iznosi više od 500 milijardi dolara godišnje! A, po proceni ujedinjenih nacija, čak 80 odsto navedenog iznosa ostvareno je trgovinom narkoticima.

Kako se ovaj novac ubacuje u legalne tokove i koliko su zemlje u tranziciji na meti perača novca? Postoji li način da se unapred utvrdi, da 1i kupac drustvene firme u procesu privatizaciie želi od nie da napravi uspešniju firmu, ili će mu samo poslužiti kao "bojler kompanija", kroz koju će, u nekoj od faza pranja, prolaziti nelegalno stečen novac.

San svakog perača

Postoji krilatica da je san svakog perača novca da plati porez. Put koji treba da se pređe od prljavog novca do plaćanja poreza nije ni lak, ni jeftin. "vlasnici prljavog novca, stečenog trgovinom oružjem, narkoticima, pljačkom, piraterijom, ali i ucenama politicara, žele da ga uvedu u legalne tokove, da bi mogli da ulažu u legalni biznis i da ga uvećavaju. Osim ekonomske moći, oni žele da steknu i određenu političku moć, uvažavanj'e i društveno priznanje", kaže za Ekonomist magazin Miroslava Milenović, ovlašćeni stručnjak u americkoj Asocijaciji ovlašćenih ispitivača pronevera i Asocijaciji za sprečavanje pranja novca i direktor sektora Business Advisory Services u kompaniji PricewaterhouseCoopers."Za to, međutim, moraju dobro da plate. Finansijskim stručnjacima koji će da odrade taj posao plaćaju i do 25 odsto vrednosti ukupne sume, a procenat i dalje raste. osamdesetih godina, ova usluga je koštala svega šest odsto, da bi krajem devedesetih dostigla 20 procenata", kaze Milenović. San svakog perača novca je da - plati porez“.

Kao ilustraciju, ona navodi primer jednog Italijana, koji je pre nekoliko godina uhapšen pod sumnjom da je radio za mafiju: nakon konfiskacije imovine, ustanovljeno je da je posedovao 131 stan, 122 magacina, 20 fabrika, 10 školskih zgrada i 250.000 akcija u jednoj sicilijanskoi banci.

Tehnike pranja novca su različite, a zajedničko im je to što novac uglavnom prolazi kroz tri faze: fazu ulaganja, fazu prikrivanja i fazu integracije. "Faza ulaganja je uplaćivanje gotovine od kriminainih poslova na bankovne račune pod plastom neke poŠtene delatnosti, pri čemu se plaćanje obavlja uglavnom u gotovom novcu: garaže, luksuzni butici, galerije, komisioni, restorani. Kad se „prljav“ novac pomeša sa prihodima od legalnog poslovanja, smanjuje se mogućnost otkrivanja", kaže Milenović.

Uplata "vrućeg" novca u banku može se obaviti i osnivanjem lažnih fantom-preduzeća, koja ne posluju, već postoje samo kao sredstvo za uplatu gotovog novca na račune u bankama. Još jedan način je usitnjavanje velikih suma novca među saradnicima, koji ih zatim polažu na račune u iznosihia koji nisu predmet izveštavanja i posebnog praćenja i ne privlače sumnju bankarskih službenika.

U novije vreme, kaže Milenović, taj posao se završava i kupovinom, odnosno preuzimanjem firmi koje su u ozbiljnim finansijskim problemima i čiji računi samo treba da posluže kao "bojler" za novac koji je prethodno deponovan kod raznih finansijskih institucija.

Zametanje tragova

U sledećoj, fazi prikrivanja, radi "zametanja tragova" novac se brojnim transakcijama prebacuje na druge račune sirom sveta, a najpogodniji za to su "of šor" računi investicionih ili penziomh rondova. "Neke ostrvske zemlje zovu se „poreski rajevi“, gde se ne ispituje poreklo novca, a kriminalnim se označavaju samo one kriminalne radnje koje se obave na njihovoi teritoriji - dakle, mora se poslovati po zakonu, ali nije bitno odale novac dolazi. Na Sejselima se, na primer, uz ulog od milion dolara u osnivanje firme može dobiti i državljanstvo", kaže Milenović.

U toku jednog dana, novac može da promeni desetine računa širom sveta, pa je za otkrivanje potrebna združena međudržavna akcija: ako na svom putu pređe preko neke od zemalja koje su označene kao nekooperativne, otkrivanje gotovo da pada u vodu, ier se iz tin zemalja ne može dobiti ni jedan podatak o novčanim transakcijama. FATF - jedna od vodećih organizacija za prevenciju i borbu protiv pranja novca, sastavlja liste zemalja koje ne sarađuju u toj borbi, a na listi se trenutno nalazi sedam zemalja: Kukova ostrva, Gvatemala, indonezija, Burma, Nauru, Nigerija i Filipini.

Da prebacivanje novca u inostranstvo ne bi bilo sumnjivo, često se osnivaju firme u inostranstvu, navodno dobavljači, koje šalju lažne fakture "bojler" kompaniji: robe, naravno, nema, ali se novac uspešno prebacuje.U poslednjoj fazi novac ulazi u legalne tokove, a trenutno najpopularniji metod integracije jeste kupovina nekretmna. Vrlo je aktuelno i oživljavanje preduzeća koja se nalaze u teškoćama, tako što se u njih investira ogromna suma novca. Preduzeće nastavlja normalno da posluie konsteći taj novac kao svoj kapital, a perači novca od uloženih sredstava dobijaju kamate i dividende, kao zakonski ostvaren prihod.

Top lista

Apsolutni "hit" za pranje para trenutno je sektor osiguranja. "Fizičko lice može da osigura sebe ili svo]u imovinu na veliku sumu novca i da uplati ogromnu premiju. ukoliko odustane, plaća penale, ali vraćena razlika zapravo je opran novac. Ako su vlasnici prljavog novca firme, one mogu da osiguraju zaposlene ili imovinu od rizika koqi će se obavezno i desiti u narednom periodu. Premije obično budu veće od isplaćene štete, ali s obzirom da neka osiguranja to prihvataju, malo je verovatno da ne postoji "dil" sa nekim iz osiguravajućeg društva", objašnjava Milenović.

Prilikom prodaje firmi u procesu privatizacije, nije lako saznati da li je kupac planirao da mu firma koju kupuje samo služi za pranje novca, ili su mu namere čiste". Država, ipak, može da proveri o kakvom se novcu radi. "Firma koja je otvorena u nekoj od ostrvskih zemalja ne mora obavezno da bude sumnjiva, ali ima crvenu zastavicu - treba biti oprezan. Treba proveriti da 1i dolazi iz neke od nekooperativnih zemalja, da li je sa liste na kojoj se nalaze zemlje u kojima se ne proverava poreklo novca, ili iz zemalja koje se tretiraju kao poreski rajevi. Ove poslednje su najmanje problematične, jer će mnogi tamo otvoriti firmu zbog, recimo, jednostavnijeg računovodstvenog sistema, ili poreskog obračuna, ili prosto zato što hoće njihovo državljanstvo. Ipak, zaposleni u firmama koje se prodaju teško mogu da znaju ko ih zaista kupuje", kaze Miroslava Milenović.

"Trendovi pokazuju da u tranzicionim zemljama sa slabom funkcijom nadzora i, uopšte, slabom kulturom nadzora, najčešće dolazi do pranja para u fazi ulaganja - kupuje se firma koja će prikupljati prljav novac i uključivati ga u legaine tokove, odnosno, imaće funkciju "boiler" kompanije. Ukoliko je kupljena u fazi ulaganja, ili na prelazu u fazu prikrivanja, u tu kompaniju se neće ulagati, zaposleni neće imati previše posla, plate će u početku biti nešto veće, a kasnije mogu čak postati i problem. Takve kompanije idu ka izumiranju, jer nemaju realne ekonomske osnove da bi živele u narednih pet godina. ukoliko je firma kupljena u poslednjoi, integracionoj fazi, u nju će se ulagati, jer ona treba da donese profit novim vlasnicima koji treba da postanu ugledni građani. Ako bi se čak pravila analiza poslovanja, realan je prosperitet ovakve firme u narednih nekoliko godina", objašnjava naša sagovornica.

Kazne za nelegalno sticanie imovine u svetu su rigorozne - od zaplene celokupne imovine stečene na taj nacin, preko novcane, do zatvorske kazne. Milenović podseća da se kod nas najčuvenija afera u vezi sa pranjem novca svela na utaju poreza.

Slabe države

Pranje novca je u direktnoj vezi sa organizovanim kriminalom, a "Meka" za organizovani kriminal, po rečima Miroslave Milenović, nisu propale, već slabe drzave. "Propale države, poput, recimo, Somalije, uspostavljaju polukriminalne režime i njih niko ne priznaje. Slabe drzave su pogodne da budu paravan za organizovani kriminal i terorizam i one su najveca pretnja: imaju vojsku, izdaju pasoše, legitimne su države, pa da biste nešto u njima sprečili, morali bi sa njima da – zaratite. Po definiciji, slaba država je ona koja nije uspešna u kontroli granica, nije sposobna da zadovolji potrebe stanovništva, niti da uspostavi legitimnu i efikasnu vladu", kaže ona.

Finansijskim stručnjacima za pranje novca plaća se i do 25 odsto vrednosti ukupne sume koju treba uvesti u legalne tokove.

Pranje novca u nekoj zemlji vodi ka sve većoj kriminalizaciji društva: na samom početku, stvara se utisak da zemlja napreduje, ali ubrzo "perači" novca stiču ugled, bogatstvo i moć i pokušavaju da preuzmu kontrolu celokupnog finansijskog i privrednog sistema. Takve zemlje, tvrdi Milenović, nemaju problema sa kriminalom, jer ne mogu da ga kontrolišu, pošto kriminalne organizacije kontrolišu državu.

Način da do toga ne dođe jeste učešće u međunarodnim organizacijama za borbu protiv organizovanog kriminala, pranja para, terorizma... Najpre radi razmene informacija, ali i zato što se ni jedan slučaj ne može rešiti ako nema saradnje na međunarodnom planu. Najzad, potrebno je imati i dobar zakon o sprečavanju pranja novca. Kod nas, kaze Milenović, postoji Nacrt novog zakona, koji propisuje da protiv pranja novca treba da se bore ne samo finansijske, već i sve druge institucije koje mogu na bilo koji način biti uključene u proces pranja novca: od računovođa i revizora, preko advokata, trgovaca nekretninama i umetničkim predmetima, do osiguravajućih društava, brokera, pa i kockarnica.

Ovaj nacrt je, kaže ona, zasad moderan i prihvatljiv, ali, s obzirom da se već dugo "krčka“, može se dogoditi da dođemo u situaciju da i on mora da se usavršava.