PRAKSA 6

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITACA U PIROTU

UVOD U PROFESIJU I PROFESIONALNU PRAKSU 6

CILJ: Upoznavanje studenata sa razlicitim tipovima programa I sa razlicitimpristupcima u programiranju vaspitno-obrazovnog rada. Osamostaljivanje uplaniranju I programiranju. Sticanje prakticnih znanja I vestina neposrednomrealizacijom vaspitno-obrazovnog rada po modelu “A” , “B”… u Pripremnom

predskolskom program.

STUDENT: PROFESOR:-Ukljucivanje studenata u rad vaspitaca,ucestvovanje u svim

fazama rada

Tokom mog boravka u vrticu,vaspitaci su po planu i programu radili “insekte”, “ekologiju” i “rumene se tresnjice I jagodice”.Uz dogovor sa vaspitacem obavljala sam svakodnevne aktivnosti na zadatu temu.Vaspitaci su me ukljucivali u svim fazama njihovog rada koje sam ja obavljala na obostrano zadovoljstvo.

- Vrste,tipovi i organizacija aktivnosti dece u vrticu

Okvirni nedeljni plan od 07.05 do 11.05.2012

ETAPA: Zivi svet oko nasPODETAPA: “Insekti”

Ponedeljak 07.05.2012

-Jutarnja gimnastika-Igre po izboru dece-Razgovor sa decom o insektima(koje insekte znaju i sta sve znaju o njima)-Upoznavanje prirodne I drustvene sredine ( Livada-koje zivote mozemo naci na livadi-leptir,bubamara…)-Citanje zanimljivosti o insektima iz casopisa za decu “ Malac radoznalac” -Drustvene igre-Slobodne igre u dvoristu vrtica

Utorak 08.05.2012

-Vezbe oblikovanja-Slobodne aktivnosti po izboru dece-Likovni centar- crtanje insekta na livadi -Obrada recitacije: “Mrav”-Pisanje pocetnih elemenata-Igre po izboru dece

-Sredjivanje radne sobe

Sreda 09.05.2012

-Jutarnja gimnastika-Igre po izboru dece-Razgledanje slikovnica o insektima-Bubamara,pcela,leptir,mrav,pauk

Izgled insekata Cime se hrane insekti Najlepsi insekt Opasni insekti

-Zagonetke o insektima -Setnja do livade i pronalazenje insekata (posmatranje insekata pod lupom).Delovi tela,funkcija pojedinih organa

Cetvrtak 10.05.2012

-Jutarnje telesno vezbanje-Igre po izboru dece-Koristi i stete od insekata-Obrada price: “Prekrasan dan” -Imitativna igra (zujanje)-Pokretna igra “ Hvataj leptira” -Igre po izboru dece-Sredjivanje radne sobe

Petak 11.05.2012

-Vezbe oblikovanja -Muzicki kutak-slusanje muzike i decijih pesmica-P.M.P- “Sta je celo,a sta polovina”-Izmisljamo zagonetke o pceli,leptiru…-Crtamo u sveskama “Mravinjak”-Pokretna igra: “Ose i pcele”

-Priprema za odlazak u dvoriste (pronalazenje mravinjaka i skupljanje mrava u teglice) -Priprema za rucak i popodnevni odmor

EVALUACIJA:Ova nedelja posvecena je stanovnicima livada.Dok smo setali livadom deca su sakupljala insekte i stavljala ix u teglicu.Rado su ih posmatrali lupom.Interensantna prica je bila “ Prekrasan dan” o cvrcku i mravima koju smo vise puta ponovili.Deca su naucila i nove pokrete uz pokretne igre.


ETAPA: Zivi svet oko nas PODETAPA: “Ekologija”


-Razgledanje “Enciklopedije”-Imitativne igre po centrima interesovanja dece-Resavanje mini problema: “Sta je zivo? a sta ne?”-Igre: “Eko-logika”-Razgovor o covekovoj okolini “voda,vazduh,zemlja,sume-skupa zive od davnina” – u dve reci to se zove : Covekova okolina.-Razgovor o tome kako da cuvamo prirodu oko sebe,zastitimo ugrozene biljke i zivotinje,pejzaze,vodu ,vazduh,zemlju.-Rad u radnim listovima-Boravak u dvoristu vrticu i igre na otvorenom prostoru

Utorak 15.05.2012

-Igre: “Eko-logike”-Igranje drustvenih igara-Jutarnja gimnastika

-Razgovor na temu:Sta je to Eko system (staniste i njegova zivotna zajednica (more,reke,jezera,bare); ( vrele i ledene pustinje,tropske sume,dzungle,savane,stepe); ( zivot odredjenih biljaka i zivotinja u basti,polju,sumi,parku i td ).-Obrada recitacije : “Najlepsa boja” Vitez-Ilustracija recitacije-Rad u radnim listicima

Sreda 16.05.2012

-Igre: “Tangram”-Imitativne igre po centrima interesovanja dece-Jutarnja gimnastika -Pricanje po slikama (razgovor o zbivanjima prikazanim na slikama,postovanje i ljubav prema svemu zivom,prirodi;shvatanje covekovog uticaja na okolinu i zapazanje promena nastalih u njoj u pozitivnom i negativnom smislu kao rezultat ljudskog delovanja).-Obrada pesme: Ekologija-Geometrijski pojmovi : cetvorouglovi (kvadrat i pravougaonik) (prepoznavanje i pravilno imenovanje geometrijskih figura u ravni na bazi uocavanja razlika i slicnosti)-Hodanje i trcanje- takmicarskog karaktera na poligonu u dvoristu vrtica

Cetvrtak 17.05.2012

-Igre: “Eko-logike”-Igre: “Tangram”-Jutarnja gimnastika uz muziku-Resavanje “mini problema”: Sta je dobro?Sta nije dobro? Sta zagadjuje vazduh (smog,pusenje,dim,hemijska sredstva…), vodu (kisele kise,kanalizacije,hemikalije i dr.), zemlju (rat kao ekoloski problem)-Saznavanje o sumama i koristima,zastita od poplava,erozije zemljista,staniste i boraviste mnogih zivotinja;stvaranje i ocuvanje

cistog vazduha,izvor drvene gradje,lekoviti i ukusnu sumski plodovi,posumljavanje.-Obrada recitacije: “Kada bi drvece hodalo” Vitez-Rad u radnim listovima

Petak 18.05.2012

-Imitativne igre po centrima interesovanja dece-Igranje gradjevinskim materijalima-Slusanje i pevanje decijih pesama-Sistematizacija stecenog znanja o ekologiji-Govorna vezba: Sta bi se desilo kada bi covek prestao da stiti svoju okolinu?-Obnavljanje i utvrdjivanje recitacija-Trcanje (trcanje izmedju prepreka i preko prepreka) na otvorenom prostoru-Igranje poktretnih igara po izboru dece

EVALUACIJA

Aktivno su komentarisali o zivotnoj sredini i njenoj zastiti.


ETAPA: Zivi svet oko nas PODETAPA: “Rumene se tresnjice i jagodice”


-Razgledanje slikovnica o ranom vocu-Slobodne igre po centrima interesovanja-Improvizovani kutak pijace: kupujemo,prodajemo voce,povrce-Razgovor o ranom vocu: tresnje,jagode-Izgled,oblik,boja,velicina i ukus ovog voca-Pravimo razliku izmedju ovog voca

-Gde i kako ljudi gaje ovo voce?-Trcanje-Igre loptom u dvoristu vrtica

Utorak 22.05.2012

-Slobodne igre po centrima interesovanja -Slagalice: voce i povrce-Slusanje pesama sa muzickog stuba-Razgovor o ishrani,vocu,povrcu,znacaju ishrane za nas zivot-Cuvajmo prirodu (uslov za zdrav zivot) -Didakticka igra: “Pogodi po ukusu”-Odgonetanje zagonetki: tresnja,jagoda-Slobodne igre u dvoristu vrtica

Sreda 23.05.2012

-Slobodne igre po centrima interesovanja-Jutarnje telesno vezbanje-Drustvene igre: ne ljuti se covece,doline,sah-Prostorni odnosi: Ispod-iznad -Crtanje na temu: “ Rodila nam tresnja” flomasteri-Rad u random listu-Izlozba decijih radova-Igre po izboru dece

Cetvrtak 24.05.2012

-Vezbe oblikovanja sa rekvizitima-Igre po centrima interesovanja dece-Igra: “Cuvar i tresnje”-Citanje stihova o tresnji,jagodi-razgovor,analiza-Govorna vezba: “Vocnjak u maju”-Pokretna igra: “Zec u kupusu”-Rad u radnim listovima-Slobodne igre po izboru dece

Petak 25.05.2012

-Slobodne igre po centrima interesovanja dece-Pravimo improvizovanu pijacu-Pravimo vocnu salatu (od jagoda,tresanja) i jedemo-Pevamo pesme i izvodimo pokrete “Zeleni se jagoda”-Igra: Odredi kakva je ( vezba za pravilnu upotrebu prideva- tresnja je crvena,okrugla,slatka,glatka…)-Modelovanje tresnje-Pravimo izlozbu decijih radova-Slobodne igre po izboru dece

EVALUACIJA

Rano voce je svuda po tezgama.Deca o njemu rado pricaju,a vole i da ga jedu.

STRUKTURA MODELA “B”

Vaspitno-obrazovni rad sa decom predskolskog uzrasta zahteva plansko,sistematsko i celovito ostvarivanje ciljeva i zadataka,sto uslovljava potrebu programiranja,planiranja i evidentiranja toga rada.Za tu svrhu sluzi predskolskadokumentacija u kojoj se prikupljaju,beleze i na pregledan nacin prikazuju svi podaci koji su karakteristicni i znacajni za planiranje i evidenciju v-o rada i njegovih rezultata.Njena funkcija je da:

-pomaze vaspitacima,kao neposrednim realizatorima programskih zadataka,u organizovanju i regulisanju v-o procesa,d aim rad bude sistematican,uskladjen sa Osnovama programa predskolskog vaspitanja i obrazovanja.

-svedoci o ostvarivanju programskih ciljeva i zadataka vaspitaca,sadrzavajuci podatke o planiranju,ostvarivanju i rezultatima v-o rada,omogucavajuci celovitije sagledavanje i usmeravanje na ono sto je bitno,radi njegovog stalnog usavrsavanja i realizacije.

-omogucava upoznavanje i procenjivanje kvaliteta rada svakog pojedinog vaspitaca i ustanove u kojoj radi,na osnovu cega se moze kontinuirano pratiti i vrednovati ,sto obavljaju strucna tela u ustanovi,nadzornicka inspekcijski strucno-pedagoski nadzor Ministarstva prosvete…

-odslikava problematiku rada u predskolskim ustanovama,uslove,sadrzaje,organizaciju i drugo,sto omogucava bolje povezivanje sa njima i ostalih faktora koji uticu na razvoj i ucenje dece,pre svega,porodice,skole,drustvene sredine.

-predstavlja izvor podataka na osnovu kojih se moze upoznavati sadasnjost i proslost sistema predskolskog vaspitanja i obrazovanja kod nas,sto je jedan od uslova za egzaktnije sagledavanje puteva njegovog daljeg razvijanja.

Opremljenost sredstvima i uslovi za vaspitno-obrazovni rad Vaspitac treba da sagleda postojanje,opremljenost i stanje objekata i sredstava potrebnih za obavljanje v-o rada ,polazeci od zahteva za organizaciju prostora,sredstva i materijale,metodickih zahteva i sopstvenih planova i programa,kao i da ih oceni s obzirom na kolicinu,kvalitet i funkcionalnost,sto je istovremeno i osnova za formulisanje predloga za moguca poboljsanja u tom pogledu ,preuredjenja,inovacije i nabavke,imajuci posebno u vidu prioritete koje treba ostvariti u skolskoj godini koja zapocinje. Ovi predlozi za poboljsanje su najvazniji razlog postojanja ove rubrike.zbog cega im treba posvetiti najvise prostora.

Sukcesivni nedeljni planovi

Povezano sa predvidjenim v-o ciljevima i zadacima,biraju se i formulisu aktivnosti koje treba da udju u naredni nedeljni plan. To se obavlja na sledeci nacin. Za svaki tip aktivnosti biraju se po jedan ili dva predstavnika,koji ce se ostvarivati u nedelji koja je na redu… Nakon izbora rasporedjuju se na pet dana tako sto se void racuna o mogucnostima njihovog povezivanja i sazimanja u v-o situacije. Prilikom ostvarivanja planiranog treba nastojati da jedna aktivnost proizlazi iz druge i da deca ne osecaju prekide medju njima.Prilikom rasporedjivanja aktivnosti na dane postavlja se i zahtev da se u svakom danu nadju sto raznovrsniji skupovi aktivnosti,kao i da aktivnosti imaju karakter igre.Za svaki nedeljni plan izdvojiti dve strane ,ciji proctor treba podeliti na sest delova. Skupovi vaspitno-obrazovnih situacija beleze se u podeoke predvidjene za svaki dan u nedelju ,tj u prvih pet podeoka. U poslednji, sesti, pod nazivom Zapazanja o ostvarenju nedeljnog plana, upisuje se osvrt na protekli rad u nedelji,posebno, znacajnije aktivnosti koje su ostvarene van planiranih, narocito one koje su organizovane zahvaljujuci inicijativi dece, njihovih roditelja…Tako se upisuje ono sto je planirano , a nije ostvareno, kao i eventualne napomene o nacinima da se protekli rad poveze sa onim koji postoji.

Rad u pripremnom predskolskom program

Neposredni cilj pripremanja dece za skolu je da se doprinose njihovoj zrelosti ili gotovosti za zivot i rad kakav ix ocekuje u osnovnoj skoli.On se ostvaruje u kontekstu opsteg cilja predskolskog vaspitanja.Predskolski programi bi trebalo da obezbedi:

Fizicku spremnost deteta za skolu podrazumeva odredjeni nivo telesne razvijenosti i zdravlja,razvijenost fizickih sposobnosti dece da prihvataju i odgovore obavezama koje ih ocekuju u skolskom zivotu;

Socijalnu spremnost deteta za skolu-odnosi se na mogucnost sticanja specificnih oblika ponasanja potrebnih za uspostavljanje i odrzavanje drustvenih veza;

Emocionalnu spremnost deteta za skolu- odnosi se na razvijanje samostalnosti, poverenja i samopouzdanja i postizanje emocionalne stabilnosti;

Intelektualnu spremnost deteta za skolu- odnosi se na odredjeni nivo razvijenosti intelektualnih funkcija- opazanja, misljenja, govora, paznje, pamcenja, maste, kao osnove za prosirivanje postojecih i sticanje novih znanja i informacija;

Jedan je osnovnih funkcija pripremanja dece za skolu je da ucini sto neprimetnijim i olaksa im prelaz iz jedne institucije u drugu, kao i da ubrza process adaptacije novim uslovima koji, kao sto praksa pokazuje, moze biti vrlo otezan.Saradnja izmenju skole i vrtica treba da zapocne na medjusobnom upoznavanju programa po kojem institucije rade, kako bi se izmedju njih uspostavio kontinuitet. Ucitelji bi posebno trebalo da upoznaju nacine i sadrzaje rada u pripremnoj grupi i ukazu vaspitacima na one koji bi decu priblizili nastavi matematike,maternjag jezika,prirode i drustva…kao i potrebe dece u pogledu fizicke pripremljenosti za skolu. Pored susreta medju njima i razmene iskustava, mogu da posluze i sve druge prilike za bolje medjusobno upoznavanje u koje po mogucnosti, treba ukljuciti i roditelje.

Razmena informacija o decjem razvoju moze biti veoma dragocena s obzirom da vaspitaci sistematski prate decji razvoj i mogu upozoriti ucitelje na eventualne teskoce i problem koji se zapazaju kod pojedine

dece u tom pogledu, o njihovoj porodicnoj situaciji, o posebnim sklonostima i obdarenosti, zdravstvenom stanju, interesovanjima, reakcijama na pojedine vaspitne mere i dr.

Pozeljno je da se saradnja izmedju vrtica i skole dopuni njihovom zajednickom saradnjom sa decjim roditeljima. Za to su pogodne prilike priprema za ispracaj najstarijih predskolaca u skolu I sama svecanost ovog ispracaja, takodje i prijem prvaka,tj prvo saopstavanje postignutog uspeha na pocetku skolovanja. Svakako, ukoliko se za to ukase potreba, moguce je okupiti manje grupe roditelja sa odredjenim specigicnostima u razvoju i porazgovarati o postupcima koji treba da primene roditelji, vaspitaci i ucitelji, kako bi se ona sto uspesnije snasla prilikom polaska u skolu.

Pored predskolske ustanove porodica je veoma znacajan factor u pripremi dece za skolu, zbog toga ova medjusobna saradnja treba da bude obostrana i nezavidmom nivou. Jedan deo aktivnosti vaspitaca na pripremanju dece za polazak u skolu treba da bude usmeren ka porodici,tj ka informisanju roditelja sta oni sa svoje strane treba da ucine radi bolje pripreme, osim toga, njih treba upozoriti na eventualne greske koje mogu da ucine i obavestiti ih o nacinima kako se one mogu izbeci.

Imajuci u vidu da rad sa roditeljima u okviru pripreme dece za skolu u nasim predskolskim ustanovama predstavlja osnovu za sve buduce saradnicke odnose na realizaciji obrazovna ustanova-porodica. U izgradnji optimalne strategije potrebno je kombinovati blagovremeno informisanje i upucivanje kroz tematske roditeljske sastanke, individualne i grupne razgovore, dobro osmisljen kutak za roditelje, razmenu didaktickih materijala i prirucnika. Otvoren poziv za boravak u grupi, kao i konsultacije sa strucnjacima pedagosko-priholoske sluzbe. Posebno je znacajno uspostaviti sardnju sa skolama u kojima deca nastavljaju obrazovanje i ohrabriti roditelje das a istim interesovanjem nastave da prate decji razvoj i ucenje, jer bez podrske porodice uticaji v-o ustanove ne mogu ostvariti dugorocne pozitivne efekte.

Ucestvovanje u organizaciji i struktuiranju prostora, planiranju i organizacija vremena, u radu ostalih oblika rada prema planu i

program ustanove

Da bi institucionalno vaspitanje i obrazovanje predskolske dece, obuhvatajuci sve faktore koji neposredno ili posredno uticu na razvoj i unapredjivanje ove delatnosti preraslo u drustveno vaspitanje neophodno je da se predskolske v-o ustanove vise povezu sa drustvenom sredinom, kao i da se sire otvore za pozitivne uticaje koje ona sadrzi. Dobro postavljena i organizovana saradnja sa drustvenom sredinom i usaglasenost svih faktora koji su znacajni za razvoj i ucenje dece, pre svega porodice, skole, drustvenih organizacija, strucnih i kulturnih institucija iz sire drustvene sredine, u velikoj meri odredjuju uspesnost ostvarivanja programa u celini.

Rad strucnih organa- vrtic ostvaruje saradnju sa pedagozima, psiholozima, logopedima kako bi unapredili svoj rad u vrticu i kako bi prosirili konkretne problem dece u kojima je rad strucnjaka neophodan.

Saradnja sa porodicom- dobra saradnja sa porodicom i vrticem je preduslov za uspesan razvoj deteta. Da bi ovaj preduslov bio ispunjen , potrebno je izgraditi uzajamno poverenje i postovanje izmedju roditelja i vaspitaca. Zajednicka odgovornost roditelja i vaspitaca za razvoj deteta i za ostvarivanje decjih prava nalaze potrebu da se u izradu programa ukljuce zajednicki sa ciljem da se preko zajednickih oblika saradnje omoguci razmena iskustava, informacija i isticanja novih saznanja o potrebama, mogucnostima, teskocama i zadovoljstvima u podizanju dece.

Saradnja sa drustvenom sredinom- Lokalna drustvena zajednica ima posebnu ulogu u stvaranju odgovarajucih uslova za uspesno ostvarivanje ciljeva institucionalnog vaspitanja i obrazovanja predskolske dece, njihov uticaj obuhvata zadovoljavanje raznovrsnih potreba kao i stalno usavrsavanje osnovne i pratecih delatnosti predskolskih ustanova. U koliko dobijemo podrsku lokalnih vlasti i

roditelja dece sa teritorije je jedinice lokalne samouprave, ustanova moze da organizuje razne oblike rada sa decom koja nisu obuhvacena njenim redovnim pohadjanjem.

Analiza vaspitno-obrazovnog procesa

U toku mog boravka u vrticu, primetila sam da vaspitaci imaju problema tokom v-o procesa zbog nedostatka prostora i samim tim ne mogu da dopuste deci da izraze svoju kreativnost i svoju mastu u v-o procesu.Broj dece po grupama se krece od 25 do 35 deteta. Sto je otezavajuca okolnost za vaspitace,da obavljaju kvalitetnu pripremu dece za njihov polazak u skolu.

Predlog mere za eventualno poboljsanje

Moj predlog se odnosi na resavanje problema oko opremljenosti vrtica, da se nabave vise rekvizita potrebnih za rad,kako bi se olaksao posao vaspitaca i razvoj dece. I izgradnja novih vrtica, kako bi se smanjio broj dece u grupi, sto bi omogucilo kvalitetniji rad vaspitaca.

PRAKSA 6

Documents

Transcript of PRAKSA 6