Naslov originala: Danielle SteelHONOR THYSELF

Danijela Stil

POTUJ SEBE

S engleskog prevelaNataa Vujnovi

Mojoj majci, Normi,koja nikada nije proitala nijednu moju knjigu,ali je ipak bila ponosna na mene, bar se nadam.Problematinim odnosimaizmeu nekih manje srenihmajki i erki, proputenim prilikama,izvitoperenim dobrim namerama, i na krajuljubavi koja nas sve vodi, kakva godpria izgledala, inila se, ili bila.Na sve mogue naine koji su mi tada bili vani,majku sam izgubila sa est godina,kada ona vie nije bila tu da mi elja kosu,da ne bih izgledala blesavo u koli.Bolje smo se upoznale kada smo postale dve odrasle,sasvim drugaije ene,s veoma razliitim pogledima na svet.esto smo razoaravale jedna drugu,slabo smo se razumele,ali obema odajem potovanje za to to smo se trudile

i istrajale do kraja.Ova knjiga je za majku kakvu bih volela da sam imala,kakvoj sam se nadala svaki put kad bismo se srele,koja mi je pravila palainke i uftekada sam bila mala, pre nego to je otila,za onu kakva sam sigurna da je elela da budeak i kad je to uinila,i konano s ljubavlju, saoseanjem, i oprotajemza onu kakva je bila.Na svoj poseban nain, nauila me je da budem majka

kakva jesam.Neka ti se Bog smiluje i uva te kraj sebe,da nae svoju radost i svoj mir.

Volim te, mama.d.s.

Ako postane ceo,Sve e ti doi.

Tao Te ing

1.

Bilo je tiho sunano novembarsko jutro, kada je Kerol Barber podiglapogled s raunara i zagledala se u batu svog doma na Bel eru. Bee tovelika, prostrana kamena vila u kojoj je ivela petnaest godina. Prozranasoba u stakleniku gde je smestila svoju kancelariju gledala je na ruinjakkoji je sama zasadila, na fontanu i jezerce u kojem se ogledalo nebo. Pogledje bio umiruju, a kua tiha. U poslednjih pola sata jedva da je pomerilaruke po tastaturi. Bilo je i vie nego frustrirajue. Uprkos dugoj i uspenojkarijeri u kinematografiji, pokuavala je da napie prvi roman. Iako jegodinama pisala pripovetke, nijednu nije objavila. Jednom je ak pokualada napie i scenario. Sve vreme dok su bili u braku, ona i njen pokojni mu,on, planirali su da snime zajedniki film, ali to se nikada nije ostvarilo.Bili su isuvie zauzeti drugim stvarima, svojim osnovnim zanimanjima.

on je bio producent i reiser, a ona glumica. Ne samo glumica, KerolBarber je bila velika zvezda, jo od svoje osamnaeste godine. Pre samo dvameseca napunila je pedeset godina. Po sopstvenom izboru, ve tri godinenije snimila nijedan film. U njenim godinama, ak i pored njene izuzetnelepote, dobro uloge bile su prava retkost.

Kerol je prestala da radi kada se on razboleo. U poslednje dve godine,otkako je on umro, putovala je u London i Njujork da poseti svoju decu.Uestvovala je u brojnim dobrotvornim akcijama, mahom onim vezanim zaprava ena i dece, zbog ega je nekoliko puta odlazila u Evropu, Kinu inerazvijene zemlje irom sveta. Veoma su je pogaali nepravda,siromatvo, politiki progoni i zloini nad nevinima i nezatienima.Briljivo je vodila dnevnik o svim svojim putovanjima, kao i jedan veomadirljiv o periodu koji je prethodio onovoj smrti. Pre nego to e on umreti,razgovarali su o tome da ona napie knjigu. Mislio je da je to divna ideja iohrabrivao ju je da zapone s radom. Saekala je da prou dve godine odnjegove smrti da to i uradi. Poslednjih godinu dana mui se s pisanjem.Knjiga bi joj pruila priliku da otvoreno govori o stvarima koje su joj vane,i naterala bi je da zaroni duboko u sebe onako kako gluma to nikada nije.Oajniki je elela da dovri knjigu, ali nikako nije uspevala da se pokrene

s mrtve take. Neto ju je uporno spreavalo mada nije imala predstavu taje to. Klasian sluaj kreativne blokade, ali kao pas koji gloe kosku,odbijala je da se preda i odustane. elela je da se jednog dana vrati glumi,ali ne pre nego to napie knjigu. Oseala je to kao neto to duguje onu isebi.

U avgustu je odbila naizgled dobru ulogu u vanom filmu. Reiser je biosjajan, scenarista je ve dobio nekoliko Oskara za svoj raniji rad. Radila bisa zanimljivim glumcima. Ali kada je proitala scenario, nije osetila banita. Nije oseala nikakvu povezanost. Vie nije elela da glumi ako jeuloga ne bi oborila s nogu. Proganjala ju je ta knjiga, jo uvek tek uzaetku, to ju je spreavalo da se vrati poslu. Negde duboko u srcu, znalaje da mora prvo da se pozabavi pisanjem. Ovaj roman bio je glas njenedue.

Kada je Kerol konano zapoela knjigu, insistirala je na tome da ne pieo sebi. Tek kada joj se dublje posvetila shvatila je da upravo to radi.Glavni lik je imao mnoge Keroline osobine i to se vie udubljivala bilo jojje sve tee da pie, kao da nije mogla da podnese suoavanje sa sobom.Ve nedeljama, ponovo nije bilo nikakvog napretka. Bila je to pria o enizrelih godina koja preispituje svoj ivot. Sada je shvatala da je svepovezano s njom, sa ivotom koji je ivela, mukarcima koje je volela, iodlukama koje je donosila. Kad god bi sela da pie, uhvatila bi sebe kakozuri u prazno, razmilja o prolosti, a monitor njenog raunara bi ostajaoprazan. Proganjali su je odjeci ranijeg ivota, i dok se s njima ne pomiriznala je da nee moi da se posveti romanu, niti da razrei probleme. Pretoga je morala da nae klju za ta vrata, no on joj je izmicao. Sva pitanja isumnje vratili bi se kada bi sela da pie. Najednom je poela da preispitujesvaki svoj potez. Zato? Kada? Kako? Da li je bila u pravu ili je pogreila?Da li su ljudi u njenom ivotu zaista onakvi kakvim ih je ona u tom trenutkudoivljavala? Da li je bila nepravedna? Iznova su je muile iste nedoumicei pitala se zato je to sada uopte vano. Ali bilo joj je vano, izuzetno.Nee napredovati s pisanjem knjige sve dok ne odgovori na pitanja osopstvenom ivotu. To ju je dovodilo do ludila. Kao da je, odlukom danapie knjigu, bila primorana da se suoi sa sobom na nain na koji nikadanije morala, koji je godinama izbegavala. Sada nije imala gde da se sakrije.

Ljudi koje je poznavala lutali su nou po njenim mislima, dok je lealabudna, ak i po njenim snovima. A ujutru se budila iscrpljena.

Najee se pojavljivo onovo lice. Jedino je za njega bila sigurna ko jei ta joj je znaio. Njihova veza je bila veoma otvorena i iskrena. Ostalenisu, ne u toj meri. U svaku bi mogla da posumnja osim u onu sa onom.On je silno eleo da ona napie knjigu koju mu je opisala, oseala je da muto duguje, da je to na izvestan nain poklon za rastanak. elela je da dokaesebi da je sposobna za to. Bila je paralisana od straha da nee umeti, i danije spremna za to. Matala je o tome vie od tri godine, i morala je da znada li nosi tu knjigu u sebi ili ne.

Kada bi pomislila na ona, na um bi joj pala re spokoj. Bio je dobar,nean, mudar, paljiv ovek, i uvek divan prema njoj. U poetku je uneosklad u njen ivot i zajedno su napravili vrst temelj zajednikog ivota.Nikada nije pokuao da je poseduje ili nadvlada. Njihovi ivoti nikada nisudelovali zamreno ili isprepletano, njih dvoje su putovali rame uz rame,prijatnim tempom, zajedno do samog kraja. Zbog svega toga, ak je ionova smrt, posledica raka, bila tiho nestajanje, neka vrsta prirodneevolucije u drugu dimenziju gde ona vie ne moe da ga vidi. Zbog snanoguticaja na njen ivot, uvek je oseala njegovu blizinu. Smrt je prihvatio kaojo jednu stepenicu na svom ivotnom putu, promenu koju je u jednomtrenutku morao da pretrpi, kao kakvu udesnu priliku. Izvlaio je pouku izsvega to je radio, i ta god da se pojavilo na njegovom putu, sazadovoljstvom je prihvatao. Na samrti, nauio ju je jo jednoj izuzetnovanoj lekciji o ivotu.

Dve godine nakon njegove smrti, jo uvek joj je nedostajao, njegovsmeh, njegov glas, blistav um, njegovo drutvo, njihove duge mirne etnjepo plai, ali uvek je imala oseaj da je on negde u blizini, da radi isto to iuvek, ide dalje, i deli s njom neku vrstu blagoslova, ba kao dok je bio iv.Njihovo poznanstvo i ljubav bili su joj jedan od najveih darova u ivotu.Pre nego to je umro, podsetio ju je da i dalje ima mnogo toga da uradi, ipodsticao je da se vrati poslu. eleo je da ona ponovo snima filmove i danapie knjigu. Oduvek je voleo njene pripovetke i eseje, i tokom godinaposvetila mu je desetine pesama, koje je on uvao. Povezala ih je konimkoricama nekoliko meseci pre njegove smrti, a on ih je satima iznova itao.

Nije imala vremena da zapone knjigu pre nego to je umro. Bila jeisuvie zauzeta negujui ga. Napravila je pauzu od godinu dana na poslu dabi bila s njim i da bi ga negovala kada se stanje pogoralo, posebno nakonhemoterapije i u poslednjih nekoliko meseci njegove bolesti. Bio je hrabardo samog kraja. Dan pre nego to e umreti otili su u etnju. Nisu moglida odu daleko i jedva da su razmenili pokoju re. etali su jedno uz drugo,drali se za ruke, esto bi zastali kada bi se on umorio, i oboje su zaplakalikada su seli da posmatraju zalazak sunca. Znali su da je kraj blizu.Preminuo je naredne noi, mirno, na njenim rukama. Pogledao ju jeposlednji put, uzdahnuo blago se osmehnuvi, sklopio oi i otiao.

Zbog te otmene pomirenosti sa sudbinom, kasnije joj je bilo teko daoseti bol kada bi mislila na njega. Bila je spremna koliko je to mogue.Oboje su bili spremni. U njegovom odsustvu oseala je prazninu koju i sadosea. elela je da je ispuni tako to e bolje razumeti sebe. Znala je da ejoj knjiga pomoi, ako ikada uspe da je napie. elela je bar da pokua dapokae da mu je dorasla, njemu i poverenju koje joj je ukazao. Bio joj jeneiscrpni izvor inspiracije, u ivotu i u poslu. Doneo joj je smirenost iradost, izvesno spokojstvo i uravnoteenost.

Brojni su razlozi zbog kojih je oseala olakanje to ve tri godine neradi na filmu. Radila je predugo i isuvie naporno i jo i pre nego to se onrazboleo znala je da joj je potreban odmor. Znala je i da e odsustvo radisamospoznaje vremenom doneti i dublji smisao njenoj glumi. Tokom godinasnimila je znaajne filmove, a glumila je i u nekim velikim i popularnimostvarenjima. Ali sada je elela neto vie, elela je da u svoj rad uneseneto to nikada dotad nije uspela. Dubinu koja je dolazila samo smudrou, iskustvom, i vremenom. U pedesetoj godini nije bila stara, aliotkako se on razboleo, godine su je obogatile kao nita dotad i znala je dae se to sigurno odraziti i na filmskom platnu. A ako joj poe za rukom, i unjenoj knjizi. Knjiga je za nju predstavljala simbol vrhunca odrastanja, ioslobaanja od poslednjih aveti iz prolosti. Provela je tolike godinepretvarajui se kroz glumu da je neko drugi, pokuavajui da udovoljisvetu. Dolo je vreme da se oslobodi okova tuih oekivanja i da konanobude ono to jeste. Sada ne pripada nikome. Ima slobodu da bude ta godpoeli.

Nikada nije predugo pripadala nekom mukarcu dok nije upoznalaona. Bili su dve slobodne due koje su ivele zajedno, i uivali su jedno udrugom s ljubavlju i uzajamnim potovanjem. Vodili su paralelne ivote, usavrenoj simetriji i ravnotei, ali nikada komplikovane. To je bilo jedinoega se plaila kada se udavala, da e se sve previe iskomplikovati ili dae on pokuati da je poseduje, da e nekako sputati ili uguiti jednodrugo. To se nije desilo. On ju je uveravao da se nee desiti, i odrao jeobeanje. Znala je da je tih osam godina sa onom neto to se deavasamo jednom u ivotu. Nije oekivala da e se ponoviti s nekim drugim.on je bio jedinstven.

Nije mogla da zamisli da e se ponovo zaljubiti ili poeleti da se uda.Nedostajao joj je protekle dve godine, ali nije ga alila. Njegova ljubav juje toliko ispunjavala da joj je sada bilo lepo ak i bez njega. U njihovojuzajamnoj ljubavi nije bilo patnje ni bola, iako su kao i svi parovipovremeno vodili une rasprave, kojima bi se kasnije smejali. Ni on niKerol nisu bili zlopamtila, nisu bili pakosni, niti je bilo zlobe u njihovimsvaama. Osim to su se voleli, bili su najbolji prijatelji.

Upoznali su se kada je Kerol imala etrdeset godina, a on trideset pet.Iako je bio pet godina mlai, bio joj je pravi uzor, posebno njegov nainsagledavanja sveta. U to vreme, on je bio u usponu karijere, a ona jesnimala vie filmova nego to je elela. Godinama pre toga, bila jeprimorana da prati put sve zahtevnije karijere. Sreli su se pet godina potose iz Francuske vratila u Los Aneles, i trudila se da provodi vie vremenasa svojom decom, uvek rastrzana izmeu njih i sve primamljivijih uloga.Godinama nakon povratka iz Francuske nije bila u ozbiljnoj vezi smukarcem. Naprosto nije imala vremena ili volje. Izlazila je s mukarcima,obino kratko, neki su bili iz njene profesije, uglavnom reiseri i scenaristi,ostali su se bavili nekim drugim vidom stvaralatva, umetnou,arhitekturom ili muzikom. Bili su zanimljivi, ali nije bila zaljubljena u njih, ibila je ubeena da se nikada vie nee ni zaljubiti. Sve do ona.

Upoznali su se na konferenciji na koju su oboje doli da bi raspravljalio pravima glumaca u Holivudu i zajedno su diskutovali o promeni ulogeene na filmu. Ni jednom ni drugom nije smetalo to je pet godina mlai odnje. Njima to nita nije znailo. Bili su srodne due, bez obzira na godine.

Mesec dana nakon to su se upoznali, otputovali su na vikend u Meksiko.Uselio se tri meseca kasnije, i nikada nije otiao. est meseci posleuseljenja, uprkos Kerolinom negodovanju i strepnjama, venali su se. onju je ubedio da je to prava stvar za oboje. Bio je potpuno u pravu, iako jeKerol u poetku tvrdoglavo tvrdila da ne eli ponovo da se udaje. Bila jeubeena da e im njihove karijere stati na put, stvoriti razdor i uticati nanjihov brak. Kao to je on i obeao, ti strahovi su bili neosnovani. inilose da je njihova veza blagoslovena.

Njena deca su jo uvek bila mala i ivela su s njom, to je Keroldodatno zabrinjavalo. on nije imao svoje dece, a nije ih imao ni s njom.Oboavao je njeno dvoje dece, a sloili su se da su oboje isuvie zauzeti dabi se posvetili jo jednom. Umesto toga negovali su jedno drugo, i svojbrak. Entoni i Kloi su bili srednjokolci kada su se ona i on venali, to jei uticalo na njenu odluku da se uda za ona. Nije elela da daje primerzajednikog ivota bez obaveza, i njena deca su oberuke prihvatila tajbrak. eleli su da on ostane, a on je dokazao da im je dobar prijatelj iouh. A sada, na njenu alost, deca su odrasla i otila.

Kloi je nala posao, nakon to je diplomirala na Stenfordu. Bila jepomonik zamenika urednika za modne dodatke u jednom londonskommodnom asopisu. Posao joj je vie donosio ugled, pruao joj zabavu iuzbuenje to radi za britanski Vog, pomagala je pri stilizovanju,organizovala snimanja, obavljala sitne poslove za gotovo nikakvu platu.Kloi je bila oduevljena. Liila je na majku i mogla je da bude manekenka,ali radije je ostala u urednitvu, i sjajno se provodila u Londonu. Bila jepametna, neposredna devojka i oduevljavala se ljudima koje je upoznavalapreko posla. Ona i Kerol su esto razgovarale telefonom.

Entoni je krenuo oevim stopama na Volstritu, u svetu finansija, nakonto je zavrio master na Harvardu. Bio je ozbiljan, odgovoran mladi, i uveksu bili ponosni na njega. Koliko je Kloi bila lepa, toliko je on bio zgodan,ali oduvek je pomalo stidljiv. Izlazio je s mnogim pametnim, zanimljivimdevojkama, ali nijedna mu do sada nije znaila nita posebno. Drutveniivot ga je zanimao manje nego posao. Marljivo je radio da izgradi svojukarijeru u finansijama, i nikada nije zaboravljao na svoje ciljeve. Zapravo,malo ta mu je odvlailo panju, i kada bi ga Kerol kasno nou pozvala na

mobilni vrlo esto bi ga zatekla kako i dalje sedi za kancelarijskim stolom.Oboje su bili veoma vezani za ona i za svoju majku. Oduvek su bili

dobri, paljivi i neni, uprkos povremenim raspravama izmeu Kloi i Kerol.Kloi je oduvek zahtevala vie majine panje i vremena nego njen brat, iustro je protestvovala kada bi majka otila nekuda na snimanje, posebnodok je ila u srednju kolu, kada je elela da Kerol bude u blizini, kao sveostale majke. Zbog njenih pritubi Kerol je oseala griu savesti, iako jeorganizovala da je deca poseuju na snimanjima kad god je to bilo mogue,ili bi koristila pauze da nakratko ode kui. S Entonijem je bilo lako, s Kloiuvek malo tee, bar za Kerol. Kloi je mislila da njen otac hoda po vodi, ibila je vie nego spremna da istakne majine mane. Kerol je govorila sebida je takva priroda odnosa izmeu majke i erke. Bilo je lake biti majkadivnog sina.

Pria joj je izmicala, likovi su delovali bledo, zaplet i rasplet zavezani uvor negde u njenoj glavi. Sve je bilo veoma zamreno, kao klupko vune skojim se poigrala neka maka. I ta god da je radila, koliko god da jerazmiljala o svemu, inilo se da ne moe da razrei zbrku. To ju jedovodilo do ludila.

Dva Oskara nalazila su se na polici iznad njenog stola, kao i Zlatniglobus koji je osvojila samo godinu dana pre nego to se povukla da negujeona. Holivud je jo uvek nije zaboravio, ali Majk Epelson ju je uveravaoda e jednoga dana konano dii ruke od nje, ako se ne vrati poslu.Ponestajalo joj je izgovora, i dala je sebi rok do kraja godine da zaponeknjigu. Preostala su jo dva meseca, a nije bilo napretka. Kad god bi sela zaradni sto, obuzela bi je panika.

ula je da se vrata iza nje polako otvaraju i iznenaeno se okrenula.Nije joj smetalo da je prekidaju, tavie, jedva je doekala. Dan ranije,sreivala je ormarie u kupatilu umesto da radi na knjizi. Kada se okrenula,ugledala je Stefani Morou, svoju asistentkinju, kako neodluno stoji naulazu u radnu sobu. Bila je lepa, uiteljica po zanimanju, i Kerol ju jezaposlila da joj pomae tokom leta, pre petnaest godina, kada se prvi putvratila iz Pariza. Kerol je kupila kuu na Bel eru, prihvatila je uloge u dvafilma te prve godine, i potpisala jednogodinji ugovor za pozorinupredstavu na Brodveju. Ozbiljno se posvetila pravima ena, morala je da

promovie svoje filmove, i bila joj je potrebna pomo da organizuje decu iosoblje. Stefani je dola na dva meseca i ostala zauvek. Petnaest godinakasnije, imala je trideset devet godina. ivela je s jednim ovekom, alinikada se nije udavala. On je imao razumevanja za njen posao, a i sam jeesto putovao. Stefani i dalje nije bila sigurna da li eli da se uda, a bilo jejasno da ne eli decu. Zadirkivala je Kerol i govorila da je ona njena beba.Kerol bi joj odgovarala da je ona njena dadilja. Bila je sjajna asistentkinja,odlino se snalazila s novinarima, i bila je veoma reita. Nije bilo toga toona ne ume da rei.

Kada se on razboleo, uinila je sve to je mogla za Kerol. Bila je tu zadecu, za ona, i za nju. Pomogla je Kerol ak i da organizuje sahranu i daizabere sanduk. Tokom svih ovih godina, Stefani je postala vie od obinogradnika. Bez obzira na to to ih je delilo jedanaest godina razlike, dve enesu postale bliske prijateljice, i gajile uzajamnu naklonost i potovanje. Stivi,kako ju je Kerol zvala, nije bila nimalo ljubomorna. Radovala se Kerolinimpobedama, alila zbog njenih neuspeha, volela svoj posao, i svaki dandoekivala strpljivo i veselo.

Kerol je bila izuzetno vezana za nju i otvoreno je priznavala da bi bilaizgubljena bez nje. Bila je savrena asistentkinja i kako to biva s ljudimakoji se bave takvim poslom, Kerolin ivot bio je na prvom mestu, a njen nadrugom, a ponekad kao da nije ni imala svoj ivot. Stivi je volela Kerol isvoj posao i nije se bunila. Kerolin ivot je bio daleko uzbudljiviji odnjenog.

Stivi je bila visoka metar i osamdeset, imala je ravnu crnu kosu i krupnesmee oi. Tog dana, dok je stajala na ulazu u Kerolinu kancelariju, na sebije imala farmerke i majicu. aj? proaputala je.

Ne, arsenik rekla je Kerol stenjui, dok se vrtela na stolici. Nemogu da napiem ovu prokletu knjigu. Neto me koi, a ne znam ta.Moda je to samo strah. Moda sam svesna da ne umem. Ne znam zatosam pomislila da u moi. Nemono je pogledala u Stivi.

Moe smireno ree Stefani. Budi strpljiva. Kau da je najteepoeti. Samo mora da sedi dovoljno dugo da bi uspela. Poslednjenedelje, Stivi joj je pomogla da sredi ormane, preuredi batu i oisti garau.I da odlui da renovira kuhinju. Kerol je na sve mogue naine pokuavala

da odvrati panju od pisanja i smislila je sve mogue izgovore da izbegnejo jedan poetak. Tako je bilo ve mesecima. Moda ti treba odmor predloila je Stivi, a Kerol je zajeala.

U poslednje vreme, itav moj ivot je odmor. Pre ili kasnije, moramponovo da radim, na filmu ili na pisanju ove knjige. Majk e me ubiti akoodbijem jo jedan scenario.

Majk Epelson je bio producent, i izigravao je njenog agenta ve tridesetdve godine, otkako ju je otkrio s osamnaest godina. Pre sto godina, bila jesamo seljanica iz Misisipija, s dugom plavom kosom i krupnim zelenimoima, koja je u Holivud dola vie iz radoznalosti nego zbog istinskeambicije. Majk Epelson je od nje napravio ono to je danas. Uz to, bila jeistinski darovita. Svi su ostali bez daha posle prvog probnog snimanja kojeje obavila u osamnaestoj godini. Ostalo je istorija. Njena istorija. Sada jejedna od najpoznatijih glumica na svetu, uspenija vie nego to je ikadamogla i da sanja. Zato onda pokuava da napie knjigu? Neprestano jesebi postavljala to pitanje. Znala je odgovor, kao to ga je znala i Stivi.Tragala je za delom sebe, delom koji je negde zaturila, delom koji je elelai morala da pronae da bi ostatak njenog ivota imao smisla.

Poslednji roendan veoma ju je pogodio. Pedeseti roendanpredstavljao je znaajan trenutak u njenom ivotu, posebno sada kada jeostala sama. Taj podatak se nije mogao zanemariti. Odluila je da poveesve delove sebe, onako kako to nikada nije uradila, da ih spoji u celinu,umesto da delii njene linosti lebde u prostoru. elela je da njen ivotdobije smisao, za nju samu ako ni za koga drugog. elela je da se vrati napoetak i da shvati.

Mnogo toga je doivela sluajno, posebno u ranoj mladosti, ili je bartako izgledalo. Pratile su je srea i nevolje, mada je srea preovlaivala,bar kad je re o deci i karijeri. Ali nije elela da njen ivot izgleda kaosluajnost, bez obzira na to to je imala sree. Mnogo toga to je uinilabilo je reakcija na okolnosti ili na druge ljude, a ne svesno donesenaodluka. Sada joj je bilo vano da otkrije jesu li odluke koje je donosila bilaispravne. I ta onda? Neprestano se pitala ta bi to znailo. Ne bi promeniloprolost. Ali moglo bi da promeni preostale godine u njenom ivotu. To jeono to eli da promeni. Sada kada ona vie nema, jo vanije joj je bilo

da sama bira i odluuje, a ne samo da eka da joj se neto dogodi. ta onaeli? eli da napie knjigu. Samo to zna. Moda e nakon toga sve doisamo od sebe. Moda e tada imati jasniju sliku o tome kakve uloge eli ufilmovima, na koji nain eli da utie na svet, koje ciljeve eli da podri, ita eli da bude do kraja ivota. Njena deca su odrasla. Sada je red na nju.

Stivi je nestala i ponovo se pojavila sa oljom aja. aj od vanile bezkofeina. Poruila ga je za nju iz Maria frera, iz Pariza. Kerol ga jezavolela dok je ivela tamo i jo uvek joj je bio omiljen. Bila je zahvalnaStivi na vrelim oljicama aja koje joj je donosila. Prijale su joj. Kerol jezamiljeno prinela olju ustima i srknula. Moda si u pravu rekla jeKerol zamiljeno, pogledavi enu koja je godinama bila uz nju. Zajedno suputovale, poto ju je Kerol vodila sa sobom na snimanja. Stivi je bilamomak za sve zbog ega je Kerolin ivot klizio glatko kao svila, i uivalaje to radi za nju. Oboavala je svoj posao, i rado je svakog jutra dolazilada radi. Svaki dan je bio drugaiji i predstavljao je izazov. I dalje jeoseala uzbuenje nakon svih godina koje je provela radei za KerolBarber.

Na ta misli? pitala je Stivi, sputajui duge noge u udobnu konufotelju. Mnogo vremena provele su zajedno u toj sobi, planirale, razgovaraleo svemu i svaemu. Kerol je uvek bila spremna da saslua Stivinomiljenje, ak iako bi na kraju uradila neto sasvim suprotno. Ipak, savetesvoje asistentkinje uglavnom je smatrala mudrim i veoma ih je cenila. ZaStivi, Kerol nije bila samo poslodavac ve neto poput mudre tetke. Dveene su delile stavove o ivotu, esto usaglaene, posebno kada je re omukarcima.

Moda bi trebalo da otputujem. Ne da bih pobegla od knjige, ve dabih je na taj nain slomila, kao tvrdu koljku koja se opire i drugaije se nemoe otvoriti.

Mogla bi da poseti decu predloila je Stivi. Kerol je oboavala daposeuje sina i erku, poto oni vie gotovo nisu ni dolazili kui. Entonijuje bilo teko da napusti kancelariju, mada bi uvek stigao da se vidi s njomkada ona doe u Njujork, koliko god da je bio zauzet. Voleo je svojumajku. Kao i Kloi, koja bi sve otkazala kako bi jurcala s majkom poLondonu da bi se zabavljale i ile u kupovinu. Upijala je majinu ljubav i

vreme, kao to zemlja upija sunce posle kie. Posetila sam ih pre nekoliko nedelja. Ne znam... moda bi trebalo da

uradim neto sasvim drugaije... da odem nekud gde nikad nisam bila...recimo u Prag ili tako neto... ili u Rumuniju... vedsku... Nije ostalomnogo mesta na svetu koje nije posetila. Drala je govore nakonferencijama posveenim enama u Indiji, Pakistanu i Pekingu. Susrela ses voama mnogih svetskih drava, radila je za UNICEF, i obratila seamerikom Senatu.

Stivi je oklevala da kae ono to je bilo oigledno. Pariz. Znala jekoliko joj taj grad znai. Kerol je ivela u Parizu dve i po godine i posetilaga je samo dva puta u poslednjih petnaest godina. Kerol je govorila da tamonema vie niega za nju. Odvela je ona u Pariz ubrzo nakon venanja, alion nije podnosio Francuze i radije je iao u London. Stivi je znala da Kerolve desetak godina nije bila u Parizu. A tokom onih pet godina prepoznanstva sa onom, otila je samo jednom, da proda kuu u Ulici akob,tanije, u uliici iza nje. Stivi je ila s njom da zatvori kuu i oduevila se.Ali tada se Kerolin ivot ve okrenuo ka Los Anelesu, i rekla je da nemarazloga da zadri kuu u Parizu. Bilo joj je teko kada ju je zatvorila, inikada se vie nije vratila, ako se izuzme zajedniko putovanje sa onom.Odseli su u Ricu, a on je sve vreme gunao. Voleo je Italiju i Englesku, aline i Francusku.

Moda je vreme da se vrati u Pariz rekla je Stivi oprezno. Znala jeda joj ti duhovi ne daju mira, ali nije mogla ni da pomisli da bi i nakonpetnaest godina mogli ozbiljno da je uznemire. Ne posle osam godinaprovedenih sa onom. ta god da joj se dogodilo u Parizu odavno jeprealjeno, a ona je povremeno s naklonou govorila o tom gradu.

Ne znam rekla je Kerol, razmiljajui. Novembar je veomakiovit. Ovde je veoma lepo vreme.

Rekla bih da ti vreme ne pomae da napie knjigu. Onda neto drugo.Be... Milano... Venecija... Buenos Ajres... Meksiko... Havaji. Moda bi tiprijalo da ode na neku plau, ako ve eli lepo vreme. Obe su bilesvesne da nije problem u vremenskim prilikama.

Videu rekla je Kerol i udahnula, dok je ustajala sa stolice. Razmisliu o tome.

Kerol je bila visoka, ali ne kao njena asistentkinja. Bila je vitka, krhka, idalje se dobro drala. Vebala je, ali to nije bio jedini razlog njenog dobrogizgleda. U tome su imale udela i sjajne genetske predispozicije, dobrastruktura kostiju, telo koje je prkosilo vremenu i lice koje je spremno lagaloo njenim godinama iako se nije podvrgla nikakvim operacijama kako bi mupomogla.

Kerol Barber je naprosto bila lepa ena. Kosa joj je i dalje bila plava,duga i ravna i esto ju je vezivala u rep ili punu. Frizeri na snimanjima sauivanjem su radili s njenom svilenkastom kosom jo otkako joj je biloosamnaest godina. Imala je izuzetno krupne zelene oi, visoke jagodice,nene i savrene crte lica. Imala je lice i telo manekenke, ne samo zvezde.Njeno dranje je odisalo samopouzdanjem, skladom i gracioznou. Nijebila arogantna, prosto je uivala u svojoj koi, i kretala se elegantno kaobalerina. Studio s kojim je potpisala prvi ugovor obezbedio joj je asovebaleta. I danas se kretala kao balerina, savrenog dranja. Bila je izuzetnoprivlana ena, i retko kad se minkala. Njen stil bio je jednostavan to jenjenu pojavu inilo jo upeatljivijom. Stivi je oseala strahopotovanjeprema njoj kada je poela da radi. Kerol je tada imala samo trideset petgodina, a sada ima pedeset, koliko god to izgleda neverovatno. Delovala jebar deset godina mlae. Iako je on bio pet godina mlai, izgledao je kaoda je stariji od nje. Bio je zgodan, ali elav i sklon gojenju. Kerol je i daljeimala figuru dvadesetogodinjakinje. Pazila je na ishranu, ali uglavnom jesamo imala sree. Bogovi su je blagoslovili na roenju.

Idem da obavim neke poslove rekla je asistentkinji nekoliko minutakasnije. Ogrnula je beli kamirski demper i ponela be tanu odaligatorove koe koju je kupila u Ermesu. Volela je jednostavnu alikvalitetnu garderobu, posebno ako je re o francuskoj. U pedesetoj, Kerolje na izvestan nain podseala na Grejs Keli kada je ova biladvadesetogodinjakinja. Odlikovala se istom elegantnom, aristokratskomleernou, iako je Kerol delovala pristupanije. Nije bilo nieg odbojnog uvezi s njom, a imajui u vidu njen uspeh, bila je iznenaujue skromna. Kaoi svi ostali, i Stivi je volela tu njenu osobinu. Kerol nikada nije bilanadmena.

Mogu li da uinim neto za tebe? ponudila se Stivi.

Moe, napii knjigu dok ja nisam tu. Sutra u je poslati agentu. Stupila je u kontakt s knjievnim agentom, ali nije imala nita da jojpoalje.

Dogovoreno nasmeila se Stivi. Ja u da uvam zamak. PravacRodeo.

Ne idem na Rodeo drajv rekla je Kerol zvanino. Hou dapotraim nove stolice za trpezariju. Mislim da je zrela za podmlaivanje.Kad bolje razmislim, i ja sam, ali sam prevelika kukavica da bih to uradila.Ne elim da se probudim i izgledam kao neko drugi. Trebalo mi je pedesetgodina da se naviknem na ovo lice. Ne bih da ga se odreknem.

Ne treba ti to uveravala ju je Stivi. Hvala ti, ali videla sam tragove vremena u ogledalu. Imam vie bora od tebe rekla je Stivi, i to je bilo tano. Imala je

nenu irsku kou koja, na njenu alost, nije bila otporna kao koa njeneposlodavke.

Pet minuta kasnije, Kerol se odvezla svojim karavanom. Vozila je istiautomobil ve est godina. Za razliku od ostalih holivudskih zvezda, nijeimala potrebu da bude viena u rols-rojsu ili bentliju. Dovoljan joj je bio ikaravan. Od nakita je nosila samo dijamantske minue, i dok je on bioiv, jednostavnu zlatnu burmu, koju je letos konano skinula. Sve osim togasmatrala je nepotrebnim i producenti su morali da pojzajmljuju nakit za njukada je trebalo da se pojavi na premijeri. U privatnom ivotu,najekstravagantiji komad nakita koji je Kerol nosila bio je zlatan sat.Najblistavija stvar na njoj bila je ona sama.

Vratila se nakon dva sata, dok je Stivi u kuhinji jela sendvi. Imala jesvoju kancelariju, i alila se samo na to to je previe blizu friidera, koji jepreesto poseivala. Svake veeri je vebala u teretani da bi istroila onoto je pojela tog dana na poslu.

Zar si ve zavrila knjigu? upitala ju je Kerol kada je ula. Bila jemnogo bolje raspoloena nego kada je odlazila.

Skoro. Ostalo mi je jo poslednje poglavlje. Daj mi jo pola sata, ibie gotovo. Kakve su stolice?

Nisu se uklapale sa stolom. Ne odgovaraju dimenzije. Moda akouzmem i novi sto. Smiljala je projekte, a obe su znale da mora da se

vrati poslu, ili da napie knjigu. Lenjost joj nije pristajala. Celog ivota jeradila, i sada kada ona vie nema, Kerol je morala neim da se bavi. Odluila sam da prihvatim tvoj savet rekla je i sela za kuhinjski stonaspram Stivi s ozbiljnim izrazom lica.

Koji savet? Stivi vie nije mogla da se seti ta je rekla. Da otputujem. Moram da odem odavde. Poneu svoj kompjuter.

Moda u poeti sve iz poetka dok budem sedela u hotelskoj sobi. Ionakomi se ne svia ovo to sam do sada napisala.

Meni se svia. Prva dva poglavlja su dobra. Samo nadogradi to inastavi. Kao da se penje uz planinu. Ne sputaj pogled i ne staj dok nestigne do vrha. Bio je to dobar savet.

Moda. Videu. U svakom sluaju, moram da razbistrim misli reklaje i uzdahnula. Rezervii mi kartu za Pariz za prekosutra. Ovde nemamnikakvih obaveza, a do Dana zahvalnosti ima jo tri i po nedelje. Mogla bihda mrdnem dupe pre nego to se deca vrate kui za praznike. Sada je pravitrenutak. Razmiljala je o tome na putu do kue i odluila. Oseala semnogo bolje.

Stivi je klimnula glavom i uzdrala se od daljih komentara. Bila jeubeena da e joj prijati da ode, posebno na mesto koje voli.

Mislim da sam spremna da se vratim rekla je Kerol tiho, zamiljena. Uzmi mi sobu u Ricu. onu se nije svidelo, ali ja sam bila oduevljena.

Koliko eli da ostane? Ne znam. Rezervii sobu na dve nedelje, da budem mirna. Mislila sam

da mi Pariz poslui kao baza. Zaista elim da odem u Prag, a nikada nisambila ni u Budimpeti. elim malo da skitam i vidim kako u se oseati.Slobodna sam kao ptica na grani, mogla bih to i da iskoristim. Moda e menovi prizori nadahnuti. Mogu da se vratim kad god poelim. Pri povratku usvratiti u London na nekoliko dana da posetim Kloi. Ako to bude uoi Danazahvalnosti, moda e poeleti da se vrati sa mnom. To bi moglo da budezabavno. I Entoni e doi za Dan zahvalnosti, tako da u povratku neumorati da svraam u Njujork. Kud god je putovala trudila se da posetidecu, pod uslovom da su slobodni. Ali ovo putovanje je bilo njeno.

Stivi joj se nasmeila, i navrljala kratke beleke s detaljima. Biezabavno u Parizu. Nisam bila tamo otkako si zatvorila kuu. To je bilo pre

petnaest godina. Kerol je delovala pomalo postieno. Nije bila dovoljnojasna.

Ne bih da ispadnem nezahvalna. Oboavam da putujem s tobom. Aliovo elim da uradim sama. Ne znam zato, ali mislim da moram daproniknem u svoje misli. Ako te povedem, radije u razgovarati s tobomnego da preispitujem sebe. Tragam za neim, a nisam sigurna ni ta je to.Valjda tragam za samom sobom. Bila je ubeena da su odgovori vezaniza njenu budunost i za knjigu, zakopani u prolosti. Sada je elela da sevrati i iskopa sve to je ikada ostavila za sobom i davno pokuala dazaboravi.

Stivi je delovala iznenaeno, ali se nasmeila svojoj poslodavki. Uredu. Ali brinem se za tebe kada putuje sama. Kerol to nije radila esto iStivi se nije dopala ta ideja.

I ja brinem priznala je Kerol i uasno sam lenja. Razmazila si me.Ne volim da se petljam s nosaima i da sama naruujem aj. Ali moda emi prijati. Zar boravak u Ricu moe da bude teak? Godinama su jojstizale pretnje, ali ne i u skorije vreme. Prepoznavali su je u gotovo svakojzemlji. ak i da nisu, ona je lepa ena koja putuje sama. ta ako se razboli?Kerol je esto budila majinski nagon u Stivi. Volela je da brine o njoj i daje titi od stvarnog ivota. To je bilo njena ivotna misija i njen posao.

Ne treba mi telohranitelj. Biu dobro. Pa ta i ako me prepoznaju?Kao to je Ketrin Hepbern imala obiaj da kae, spustiu glavu iizbegavau kontakt oima. Obe su se i dalje udile kad bi se setile kolikoputa je to upalilo. Kada je Kerol izbegavala poglede na ulici, daleko reesu je prepoznavali. Bio je to stari holivudski trik, mada nije ba uvekuspevao. Ali dovoljno esto.

Mogu da doem ako se predomisli ponudila se Stivi, a Kerol seosmehnula. Znala je da njena asistentkinja ne eli samo da putuje. Stivi sebrinula za nju, to ju je razneilo. Stivi je u svakom smislu bila savrenaposlovna sekretarica, uvek se trudila da olaka Kerol ivot i da naslutiproblem pre nego to on nastane.

Obeavam da u se javiti ako upadnem u nevolju, ako budemusamljena, ili se osetim udno uveravala ju je Kerol. Ko zna, moda use vratiti posle nekoliko dana. Nekako je zabavno samo otii, bez nekog

posebnog plana. Milion puta je putovala da bi promovisala filmove, ili nalokacije gde su se snimali. Retko je imala priliku da jednostavno otputujekao sad, ali Stivi je mislila da je to dobra zamisao, iako nije bila svojstvenaKerol.

Uvek u biti dostupna, ako poeli da me pozove, ak i nou ili uteretani. I u svakom trenutku mogu da sednem u avion i da doem obeala je Stivi, iako se Kerol uvek trudila da je ne zove nou. Godinamasu postojale jasne granice i obe su ih potovale. Potovala je Stivin privatniivot, a kada je Kerol imala svoj, Stivi ga je potovala. Zbog toga je njihovposlovni odnos s vremenom postajao sve bolji. Pozvau avio-kompaniju iRic rekla je Stivi, dok je dovravala sendvi i stavljala tanjir u mainu zasudove. Kerol je odavno svela kunu poslugu na jednu enu, koja jedolazila svakog jutra pet dana nedeljno. Sada kada nema ona i dece, nijejoj trebalo previe pomoi. Sama je petljala po friideru i vie nije moralada kuva. Volela je da vozi sama. Uivala je u normalnom ivotu lienombremena filmske zvezde.

Poeu da se pakujem rekla je Kerol i izala iz kuhinje. Zavrila jeza dva sata. Ponela je veoma malo stvari. Nekoliko pantalona, nekolikofarmerki, jednu suknju, dempere, udobne cipele za etnju i jedan par cipelas visokom potpeticom. Spakovala je jaknu i kabanicu i izvadila topao,vuneni kaput s kapuljaom koji e nositi u avionu. Najvanija stvar koju jeponela bio je njen laptop. Osim toga, trebalo joj je vrlo malo stvari, amoda ni to nee koristiti, ako na putovanju nita ne smisli.

Samo to je zatvorila kofer, Stivi je ula u spavau sobu da joj saoptida je sve rezervisano. Za dva dana polee za Pariz, a u Ricu su jojobezbedili apartman s pogledom na Trg Vandom. Stivi je rekla da e je onavoziti na aerodrom. Kerol je bila spremna za odiseju u potrazi za samomsobom, u Parizu, ili kud god da ode. Ako odlui da poseti jo neki grad,rezervisae hotel kada stigne u Evropu. Kerol je sada bila uzbuena zbogsame pomisli na putovanje. Bie divno ponovo posetiti Pariz posle tolikogodina.

elela je da proe pored svoje stare kue u blizini Ulice akob, na levojobali, u ast svog nekadanjeg dvoipogodinjeg boravka u tom delu grada.Sada joj se inilo da je to bilo u nekom prolom ivotu. Bila je mlaa nego

Stivi kada je napustila Pariz. Njen sin, Entoni, koji je tada imao jedanaestgodina, bio je oduevljen to e se vratiti u Ameriku. Kloi je imala sedamgodina i bila je tuna to naputa Pariz i prijatelje. Savreno je govorilafrancuski. Imali su osam i etiri godine kada su otili tamo, dok je Kerolsnimala film u Parizu. Snimanje je trajalo osam meseci, a oni su ostali jodve godine. Tada je to delovalo kao dug vremenski period, posebno unjihovim mladim ivotima, pa ak i njoj. A sada se vraa, na neku vrstuhodoaa. Nije znala ta je tamo eka, niti kako e se oseati. Ali bila jespremna. Nije mogla da doeka da krene. Sada je shvatila da je to vaankorak za pisanje knjige. Moda e je povratak osloboditi i otvoriti joj vratakoja su tako vrsto zatvorena. Nije mogla da ih otvori na silu sedei predraunarom na Bel eru. Moda e se tamo vrata sama irom otvoriti. To jeono emu se nadala.

Zbog samog saznanja da e otputovati u Pariz, te noi je uspela da pie.Satima je sedela za raunarom poto je Stivi otila, i tu ju je Stivi zateklakad je dola narednog jutra.

Izdiktirala je neka pisma, platila raune, i obavila poslednje pripreme.Kada je sledeeg dana krenula na aerodrom, Kerol je bila spremna. Usput jeraspoloeno askala sa Stivi, priseajui se poslednjih sitnica, poruke zabatovana, stvari koje e stii dok ona ne bude tu.

ta da kaem deci ako budu zvali? pitala je Stivi kad su stigle,vadei Kerolinu torbi iz karavana. Nije imala mnogo prtljaga zato to jeputovala sama.

Reci im samo da sam otila leerno odvrati Kerol. U Pariz? Stivi je uvek bila diskretna, i ljudima je, ak i Kerolinoj

deci, govorila samo ono to bi joj Kerol rekla da sme da kae. Naravno. Nije to nikakva tajna. Verovatno u im se i sama javiti.

Pozvau Kloi pre nego to krenem u London. Prvo elim da smislim ta uda uradim. Volela je taj oseaj slobode, putovala je sama i spontanodonosila odluke o sledeem odreditu. Takva spontanost i neposrednostnisu joj bili svojstveni. Izgledalo je kao boji dar.

Ne zaboravi da mi javi ta radi prekorila ju je Stivi. Brinem seza tebe. Verovatno vie nego njena deca, koja nisu uvek bila tolikobrina, ali su je volela. Stivi se ponekad prema njoj ponaala kao da joj je

majka. Poznavala je Kerolinu slabu stranu koju drugi nisu videli, ranjivu,onu koja je bolela. Ostalima, Kerol je delovala smireno i snano, ali nijeuvek bilo tako ispod povrine.

Poslau ti imejl kad stignem u Ric. Ne brini ako ti se ne javim posletoga. Ako odem u Prag ili Be, ili negde drugde, verovatno u ostavitikompjuter u Parizu. Ne elim da se bakem s gomilom imejlova dok budemtamo. Ponekad je zabavno pisati na obinom papiru. Moda e mi promenaprijati. Zvau te ako mi zatreba pomo.

Bolje bi ti bilo. Lepo se provedi rekla joj je Stivi kad je nosa uzeotorbu i ekirao je. Putovala je prvom klasom. Dobro ju je odmerio a ondase nasmeio kada ju je prepoznao.

O, dobar dan, gospoice Barber, kako ste? Bio je ushien to je sreofilmsku zvezdu.

Dobro, hvala na pitanju. Uzvratila mu je osmehom. Krupne zeleneoi ozarile su joj lice.

Idete u Pariz? upitao je, potpuno oaran. Bila je lepa kao i nafilmskom platnu i delovala je prijateljski, ljubazno i stvarno.

Idem. Sada je oseala zadovoljstvo samim tim to je to izgovorila,kao da je Pariz samo na nju ekao. Dala mu je dobru napojnicu, a on ju jepozdravio dodirnuvi kapu, dok su dvojica nosaa potrala ka njoj izatraila autogram. Potpisala se, jo jednom mahnula Stivi, a zatim nestalaiza terminala, u farmerkama, tekom tamnosivom kaputu, i s velikomputnom torbom u rukama. Plavu kosu je skupila u uredan rep, a kada jeula stavila je i tamne naoare. Niko nije obratio panju na nju dok jeprolazila. Bila je samo jo jedna ena koja uri ka kontrolnom punktu, naputu ka avionu. Putovala je Er Fransom. Ni nakon petnaest godina nijeimala problema s francuskim jezikom. Imae priliku da veba u avionu.

Avion je poleteo na vreme, i dok su leteli ka Parizu ona je itala knjigu.Na pola puta je zaspala i, kao to je i traila, probudili su je etrdesetminuta pre sletanja, to joj je ostavilo dovoljno vremena da opere zube,umije se, oelja i popije olju svog aja od vanile. Sedela je na svommestu i gledala kroz prozor dok su sletali. Bio je kini novembarski dan uParizu i srce joj je poskoilo im ga je ugledala. Iz razloga u koje nije bilasasvim sigurna, krenula je na hodoae kroz vreme, i ak i nakon svih ovih

godina, imala je oseaj da se vratila kui.

2.

Apartman u Ricu bio je divan ba kao to se i nadala. Svuda samo svila isaten, u svetloplavim nijansama pomeanim s bojom starog zlata. Imala jednevnu i spavau sobu, i sto u stilu Luja XV gde je prikljuila svojkompjuter. Poslala je Stivi imejl deset minuta po dolasku, dok je ekala nakroasane i ajnik s vrelom vodom. Line zalihe aja od vanile koje jeponela sa sobom potrajae tri nedelje. To je bilo nepotrebno budui da ajstie iz Pariza, ali ovako nee morati da izlazi i kupuje ga. Stivi joj ga jedala dok se pakovala.

U imejlu je pisalo da je stigla bezbedno, da je apartman prelep, i da jelet proao u najboljem redu. Rekla je da u Parizu pada kia, ali da joj nesmeta. Pomenula je i da e iskljuiti raunar i da joj nee pisati nekovreme, ako uopte bude pisala. Ako bude imala nekih problema, pozvae jena slubeni telefon. Pomislila je da nakon toga pozove decu, ali je ipakodustala od te namere. Volela je da razgovara s njima, ali oni su sada imalisvoj ivot, a ovo putovanje je pripadalo samo njoj. Morala je to sama dauradi. Jo uvek nije elela da podeli detalje s njima. A znala je da e sezauditi to tako sama luta po Evropi. Sve je to delovalo pomalo tugaljivo,kao da nema nita pametnije da radi, niti s kim da bude, to je bilo tano,ali njoj je putovanje prijalo. I oseala je da je klju za knjigu koju jepokuavala da napie ovde, ili bar jedan od kljueva. Znala je i da bi sedeca brinula za nju, kada bi znala da putuje sama. Ponekad su Stivi i decabili svesniji njene slave nego ona sama. Kerol je volela da je ignorie.

Kroasani i aj su stigli, doneo ih je livrejisani konobar. Stavio je srebrniposluavnik na stoi na kojem su ve stajali kolaii, bombonjera i korpas voem, kao i flaa ampanjca koju je poslao upravnik hotela. Bili suveoma paljivi prema njoj. Oduvek je volela Ric. Nita se nije promenilo.Bilo je lepe nego ikada. Stajala je kraj visokih francuskih prozora iposmatrala Trg Vandom na kii. Avion je sleteo tog jutra u jedanaest sati.Prola je pravo kroz carinsku kontrolu i stigla u hotel u pola jedan. Sada jeve bilo jedan. Imala je itavo popodne da skita i obilazi poznata mesta pokii. I dalje nije znala kuda e posle Pariza, ali za sada je bila srena.

Pomiljala je da nikuda nee ni otii, ostae u Parizu i uivae. Nema niegboljeg od ovoga. I dalje je mislila da je Pariz najlepe mesto na svetu.

Raspakovala je ono malo stvari koje je ponela sa sobom i okaila ih uormar. Okupala se u ogromnoj kadi, uivala u mekim ruiastim pekirima,a zatim obukla toplu odeu. U pola tri je prola kroz hol s neto evra udepu. Ostavila je klju na recepciji. Imao je teak mesingani privesak i bioje nezgrapan za noenje, a nije volela da eta s tanom u rukama. Oduvek juje smatrala nepotrebnim teretom. Gurnula je ruke u depove, navuklakapuljau, pognula glavu i neujno prola kroz kruna vrata, a im je izala,stavila je i tamne naoare. Do tada, kia se ve pretvorila u maglu koja jojje milovala lice dok je silazila niz glavno stepenite Rica prema TrguVandom. Niko nije obraao panju na nju, niti ju je prepoznao. Bila je samonepoznata ena u Parizu koja je izala u etnju, u pravcu Trga Konkord,odakle je planirala da se uputi ka levoj obali. ekala ju je duga etnja, aliona je bila spremna. Prvi put nakon toliko godina, mogla je da radi ta jojse prohte u Parizu, da ide kud god poeli. Nije morala da slua onovogunanje ili da zabavlja decu. Nije morala da udovoljava nikome osim sebi.Shvatila je da je dolazak ovamo bio prava odluka. Nije joj smetala ak nihladnoa i slaba novembarska kia. Imala je debeo kaput da je greje, acipele s gumenim onom titile su joj noge od vlanih ulica. Tada jepogledala u nebo, duboko udahnula i osmehnula se. Nema spektakularnijeggrada od Pariza, bez obzira na vreme. Oduvek je mislila da je tamonjenebo najlepe na svetu. Sada, kada ga je posmatrala iznad krovova dok jeetala, izgledalo je kao svetlucavi sivi biser.

Prola je pored hotela Krijon i stigla na Trg Konkord, s fontanama,statuama i saobraajnom bukom. Dugo je stajala tu, upijajui duu grada, azatim peke krenula ka levoj obali, s rukama duboko zavuenim u depove.Bilo joj je drago to je torbu ostavila u sobi. Samo bi joj smetala. Ovako seoseala slobodnije. Trebalo joj je samo malo novca da plati taksi napovratku, ako odluta predaleko i bude isuvie umorna da se vrati peke.

Kerol je volela da luta Parizom. Oduvek je bilo tako, ak i dok su decabila mala. Vodila ih je po itavom gradu, do svih spomenika i muzeja, da seigraju u Bulonjskoj umi, Tiljerijama, Bagatelu i Luksemburkom parku.Negovala je uspomenu na godine provedene ovde, iako je Kloi mnogo toga

zaboravila, a Entoni bio presrean to se vraa kui. Nedostajali su mubejzbol, hamburgeri, milkejkovi, amerika televizija i ameriki fudbal.Konano, bilo je teko ubediti ga da je uzbudljivije iveti u Parizu. Za njeganije, iako su oboje nauili francuski, kao i ona. Entoni je jo uvek pomalogovorio francuski, Kloi nimalo, a Kerol je bilo drago to je u avionu otkrilada se i dalje dosta dobro snalazi. Sada jedva da je imala priliku da gagovori. Usredsredila se na jezik dok su iveli ovde, i govorila ga je teno.Vie nije tako, ali i dalje je govorila prilino dobro, ako se izuzme le i lagde Amerikanci najee gree. Svakome kome to nije maternji jezik bilo jeteko da savreno ovlada njime. Ali dok su iveli tamo, bila je veoma blizusavrenstvu, to je zadivilo njene francuske prijatelje.

Prela je na levu obalu preko mosta Aleksandra III, u pravcu Palateinvalida, a zatim je krenula ka kejevima; pored starih antikvarnica kojih se idalje seala. Pola je niz Ulicu de Sen Per, i nastavila ka Ulici akob.Vratila se ovamo kao golub pismonoa i skrenula u uliicu gde se nalazilanjihova kua. Prvih osam meseci boravka u Parizu, iveli su u stanu koji jestudio iznajmio za njih. Bio je premali i skuen za nju, dvoje dece,asistentkinju, dadilju, i konano su nakratko preli u hotel. Decu je upisalau ameriku kolu, i poto je snimanje zavreno, a ona odluila da se nastaniu Parizu, pronala je tu kuu u neposrednoj blizini Ulice akob. Bila jepravi mali dragulj, imala je dvorite i prelep vrt u zadnjem delu. Kua jebila dovoljno velika i beskrajno ljupka. Deje sobe i dadiljina prostorijanalazile su se na poslednjem spratu, imale su oeil de beuf1 prozore imansardu. Njena soba na spratu nie bila je dostojna Marije Antoanete,imala je ogromnu, visoku tavanicu, visoke francuske prozore koji su gledalina vrt, pod iz osamnaestog veka i boiseries,2 kao i sasvim ispravanruiasti kamin. Pored spavae sobe nalazili su se njena kancelarija igarderoba, kao i ogromna kada gde se s Kloi kupala u peni, ili se oputala usamoi. U prizemlju su se nalazile prostrana dnevna soba, trpezarija ikuhinja, kao i izlaz u vrt, gde su ruavali u prolee i leto. Bila je to pravabombonica od kue, izgraena u osamnaestom veku za neku kurtizanu.Nikada nije saznala celu priu, ali pretpostavljala je da je veomaromantina. Kakvom se i njoj inila.

Lako je pronala kuu i ula u dvorite, poto je kapija bila otvorena.

Stajala je posmatrajui prozore svoje stare spavae sobe i pitala se ko lisada tamo ivi, jesu li sreni, da li je to dobar dom za njih, da li su im se tuostvarili snovi. Ona je tu bila veoma srena dve godine, a na kraju i veomatuna. Teka srca je napustila Pariz. I sada je, pri samoj pomisli na tovreme, osetila isti onaj teret. Kao da je otvorila vrata koja su bilazapeaena poslednjih petnaest godina i prisetila se mirisa, zvukova ioseanja, uzbuenja to je tu sa svojom decom, to otkriva nove stvari,gradi novi ivot, a zatim se konano vraa u Ameriku. Bila je to tekaodluka u sumornim vremenima. I dalje se ponekad pitala da li je ispravnoodluila, da li bi sve bilo drugaije da su ostali. Ali dok je tako stajala,nekako je oseala da je uradila pravu stvar, za decu, ako nita drugo.Moda ak i za sebe samu. Bilo je teko razluiti ak i nakon petnaestgodina.

Shvatila je da je dola upravo zbog ovoga. Da ponovo razmisli o svemu,da se uveri da nije pogreila. Jednom kada to bude znala, u svojoj dui,imae neke odgovore koji su joj potrebni za knjigu. Putovala je unazad uzmapu svog ivota, pre nego to je i shvatila ta se desilo. ak i ako jeknjiga plod mate, prvo je morala da otkrije istinu, da bi mogla da jepretvori u priu. Znala je i da je predugo izbegavala te odgovore, ali sadase osetila ohrabrenom.

Polako je, pognute glave, izala iz dvorita, i naletela na oveka koji jenailazio kroz kapiju. Zapanjio se kad ju je video, a ona mu se izvinila nafrancuskom. Klimnuo je glavom i produio.

Kerol je nakon toga tumarala po levoj obali, posmatrajui antikvarnice.Svratila je u pekaru gde je obino vodila decu i kupila macarons,3 koje jeusput jela iz kesice. Taj kraj je u njoj budio razna seanja koja su jepreplavila kao plima, ali nije joj bilo nelagodno. Setila se mnogo ega inajednom je osetila potrebu da se vrati u hotel i pie. Sada je znala u kompravcu knjiga treba da se razvija i odakle da pone. elela je da preradipoetak i dok je razmiljala o tome zaustavila je taksi. Hodala je ve skorotri sata i ve je pao mrak.

Dala je vozau adresu hotela Ric. Krenuli su ka desnoj obali, dok je onasedela na zadnjem seditu taksija i razmiljala o svojoj staroj kui, i ostvarima koje je tog popodneva videla dok je etala. Prvi put je posle

mnogo vremena lutala po Parizu i dozvolila sebi da razmilja o tome. Biloje drugaije kada je dola ovamo sa onom, ili kada ju je ophrvala tuga dokje sa Stivi zatvarala kuu. Mrzela je to mora da je se odrekne ali nijeimalo nikakvog smisla zadrati je. Los Aneles je bio predaleko, snimala jefilm za filmom i nije imala vie nijedan razlog da se vrati u Pariz. Topoglavlje je za nju bilo zavreno. I tako je prodala kuu godinu dana nakonodlaska. Doputovala je na dva dana, rekla Stivi ta da uradi, a zatim sevratila u Los Aneles. Tada se nije zadravala ali sada nije imala nita osimvremena. A ni uspomene je vie nisu plaile. Nakon petnaest godina, bilesu isuvie daleko da bi mogle da joj nanesu bol. Ili je moda sada bilaspremna. Poto je izgubila ona, moe da se suoi i sa ostalim gubicima usvom ivotu. on ju je tome nauio.

Utonula je u misli dok su se vozili kroz tunel nadomak Luvra, gde suuleteli u saobraajnu guvu. Nije marila. Kerol nikuda nije urila. Bila jeumorna od puta, vremenske razlike i ove duge etnje. Planirala je da veeraranije u svojoj sobi i da radi na knjizi do odlaska u krevet.

Razmiljala je o knjizi dok su se polako probijali kroz tunel, a onda se izaglavili. Bio je saobraajni pic, i sve je vrvelo od automobila. U to dobadana u Parizu je uvek vladao saobrajni mete. Pogledala je ka kolimapored taksija i ugledala dva mladia na prednjim seditima kako se smeju itrube automobilu ispred sebe. Iz tog automobila provirio je jo jedan mladii mahnuo im. Ludo su se zabavljali i neobuzdano se smejali neemu, to jenasmejalo ak i Kerol. Izgledali su kao Marokanci ili severnoafrikanci,imali su lepu tamnu put boje bele kafe, a na zadnjem seditu njihovogautomobila sedeo je deak od sedamnaestak godina koji nije uestvovao unjihovoj zabavi. Delovao je nervozno i nesreno zbog neega, i jedan dugtrenutak, njegov pogled se susreo s Kerolinim. Izgledao je gotovo uplaenoi bilo joj ga je ao. U njenoj traci i dalje je vladao zastoj, ali kola ususednoj konano su se pokrenula. Mladii na prednjim seditima i dalje suse smejali i dok su se udaljavali, deak sa zadnjeg sedita je iskoio izautomobila i poeo da bei. Kerol ga je kao obuzeta posmatrala kako trinazad kroz tunel i nestaje i ba kad se izgubio iz vida, ula je brundanjekamiona koji se zaustavio negde ispred njih. Sledeeg trena videla je da suse oba automobila s veselim momcima pretvorila u vatrene lopte, dok je

itavim tunelom odjekivala serija eksplozija, a vatreni zid pohrlio je kanjima. Razum joj je govorio da izae iz kola i bei, ali im je pomislila nato, vrata taksija su se naglo otvorila i osetila je kako leti preko automobila,kao da su joj naprasno izrasla krila. Svuda unaokolo videla se samo vatra,njen taksi je nestao, potonuo u zaborav kao i ostali automobili u blizini.Imala je oseaj da sanja, gledala je automobile i ljude kako nestaju ispodnje, drugi su leteli kao i ona, a onda je utonula u potpunu tamu.

3.

Ulica ispred tunela nadomak Luvra satima je bila zakrena vatrogasnimkolima. Pozvane su i jedinice za suzbijanje nereda, koje su dole podpunom ratnom opremom, imali su titove i lemove i nosili su mitraljeze.Ulica je zatvorena. Stigla su ambulantna kola, hitna pomo, i itava vojskabolniara. Policija je kontrolisala posmatrae i peake, dok je bombakiodred tragao za neeksplodiranim bombama. U samom tunelu zavladao jepravi pakao dok su automobili i dalje eksplodirali zahvaeni vatrom i biloje gotovo nemogue izvui ljude. Razbacana tela zakrila su tunel, preivelisu jeali, a oni koji su mogli da hodaju, tre ili puze izlazili su, veina skosom ili odeom u plamenu. Kada je televizijska ekipa stigla da snimimesto nesree i intervjuie preivele, zatekla je pravi komar. Veinanastradalih bila je u oku. Nijedna teroristika grupa jo nije bila preuzelaodgovornost ali na osnovu svega to su preiveli iz tunela opisali, bilo jejasno da je u pitanju bomba, moda ak i vie njih.

Prola je pono kada su vatrogasci i policija saoptili reporterima daveruju da su izvukli sve preivele. Bilo je jo tela zarobljenih uautomobilima ili meu olupinama i krhotinama, ali trebalo im je jonekoliko sati da ugase poare i da ih izvuku. Dva vatrogasca nastradala suu plamenu dok su pokuavali da spasu ljude kada je eksplodiralo joautomobila, a nekoliko spasilaca i bolniara koji su pokuavali da pomognuunesreima ili da ih zbrinu na licu mesta, uguilo se isparenjima. ene,deca, mukarci, svi su umirali. Prizor je bio neverovatan, mnogi su izvueniivi ali bez svesti. rtve su prevozili u sve etiri bolnice gde je angaovanododatno medicinsko osoblje. Dva centra za opekotine ve su bila prepuna ioni sa slabijim opekotinama slati su u specijalne ustanove na obodimaPariza. Spasioci su se besprekorno organizovali, kao to je to rekao jedantelevizijski spiker i uinjeno je sve to se moglo s obzirom na prirodunapada. Pretpostavili su da je re o teroristima, a bombe su razorile ak idelove zida tunela. Pri pogledu na gust crni dim koji je kuljao iz tunela i napoar koji je unutra buktao, bilo je teko poverovati da je iko preiveo.

Na kraju, Kerol je zavrila u malom udubljenju u zidu tunela, to ju je,

pukim sluajem, zatitilo od razbuktalog poara. Bila je meu prvima nakoje su vatrogasci naili kada su uli u tunel. Imala je duboku ranu naobrazu, slomljenu ruku, opekotine po rukama i teku povredu glave. Kadasu je izneli na kolicima i predali lekarima i bolniarima hitne pomoi, bilaje u komi. Brzo su joj sanirali rane, intubirali je da bi mogla da die, iposlali je u bolnicu Piti-Salpetrijer, gde su smetali najtee sluajeve.Njene opekotine bile su daleko bezopasnije od veine drugih koje su videli.Ali povreda glave je bila opasna po ivot. Bila je u tekoj komi. Proverilisu ima li kakvih dokumenata, i nisu pronali nita. Nije imala nita udepovima, ak ni novac. Ali depovi su joj se moda ispraznili od silinevazdunog udara. Ako je imala torbu, izgubila ju je kada je izletela iz kola.Bila je neidentifikovano lice, NN rtva teroristikog napada u Parizu. Nijeimala nita na osnovu ega bi je identifikovali, ak ni klju hotelske sobe uRicu. Paso joj je ostao na hotelskoj recepciji.

Mesto nesree napustila je kolima hitne pomoi, u kritinom stanju, sjo jednom onesveenom rtvom koja je iz tunela izala naga, sopekotinama treeg stepena po celom telu. Bolniari su zbrinuli obapacijenta, ali nisu se nadali da e stii ivi do bolnice. rtva s opekotinamapreminula je u ambulantnim kolima. Kerol je i dalje bila iva kada su jepovezli u urgentni centar. Tim je bio u pripravnosti, ekali su da stigne prvinastradali. Prvih dvoje kola hitne pomoi stigla su s mrtvim telima.

Naelnica urgentnog centra izgledala je smrknuto dok je pregledalaKerol. Posekotina na obrazu je bila ozbiljna, opekotine po rukama bile sudrugog stepena, a rana na licu delovala je beznaajno u odnosu na ostalepovrede. Pozvali su ortopeda da joj namesti ruku, ali prvo su morali da jojsaniraju povredu glave. Hitno je morala na skener ali srce joj je stalo prenego to su poeli da je snimaju. Kardiolozi su se grozniavo trudili ipokrenuli joj srce, da bi joj nakon toga dramatino opao krvni pritisak. Okonje je radilo jedanaestoro ljudi, dok su pristizale druge rtve, ali u tomtrenutku Kerol je bila meu najteim sluajevima. Pregledao ju jeneurohirurg i konano su mogli da obave skeniranje. Lekar je odluio dasaeka s operacijom, nije bila dovoljno stabilna da je podnese. Oistili sujoj opekotine, namestili ruku, a poto je prestala samostalno da die stavilisu je na aparate. Bilo je jutro kada se situacija u urgentnom centru smirila a

neurohirurg je ponovo pregledao. Najvie ih je brinuo otok na mozgu, a biloje teko proceniti koliko jako je udarila u zid ili plonik tunela, ili kakve eto posledici ostaviti ako preivi. Jo uvek nije eleo da je operie, inaelnica urgentnog centra sloila se s njim. Radije bi izbegli operacijukako joj ne bi pogorali stanje. Kerolin ivot je visio o koncu.

Da li joj je tu neko iz porodice? upitao je doktor smrknutog lica.Pretpostavljao je da e eleti da se pobrinu za poslednju priest. Veinaporodica je to elela.

Nema porodice. Nismo uspeli da je identifikujemo objasnila jenaelnica urgentnog centra a on je klimnuo glavom. Te noi je bilo nekolikoneidentifikovanih pacijenata u bolnici. Pre ili kasnije, potraie ih roaci iliprijatelji, i saznae se njihov identitet. To u ovom trenutku nije bilo vano.Bez obzira na identitet, dobijali su najbolju negu koju je grad mogao daponudi. Bili su tela raznesena bombama. Doktor je te noi ve video trojedece kako umiru, nekoliko minuta po dolasku, sve troje s tako tekimopekotinama da ih je bilo nemogue prepoznati. Teroristi su izvrilikukaviki napad. Hirurg je rekao da e obii Kerol za sat vremena. Smestilisu je na odeljenje za reanimaciju, gde je ceo tim oajniki pokuavao da jeodri u ivotu i da stabilizuje njeno stanje. Bukvalno je lebdela izmeuivota i smrti. inilo se da je preivela samo zato to je odbaena u niutunela gde je bila zatiena od plamena. U suprotnom, izgorela bi iva kaomnogi drugi.

Neurohirurg je u podne otiao da odspava na kolicima u ostavi. Primilisu etrdeset dva pacijenta nastradala u bombakom napadu u tunelu. Sve usvemu, u policijskom izvetaju navedeno je devedeset osmoro povreenih, ido tog trenutka prebrojali su sedamdest jednu rtvu, a u tunelu ih je bilojo. Bila je to duga i runa no.

Kada se vratio etiri sata kasnije, doktor se iznenadio to je jo uvekiva. Stanje je bilo nepromenjeno, respirator je i dalje disao umesto nje, alije novo skeniranje pokazalo da se otok na mozgu nije poveao, to je bilaizuzetno dobra vest. inilo se da se najtea povreda nalazi u modanomstablu. Pretrpela je difuznu aksonalnu povredu, uz manja oteenja nastalausled jakog potresa mozga. Jo uvek je bilo nemogue proceniti kakve ebiti dugorone posledice. Oteen joj je i veliki mozak, to bi moglo da

ugrozi muskulaturu i memoriju.Posekotina na obrazu joj je zaivena, i dok ju je posmatrao, neurohirurg

se obratio kolegi koju je oregledao, primetivi da je privlana ena. Znao jeda je nikada do tada nije video, ali njeno lice mu je bilo odnekud poznato.Pretpostavio je da ima etrdeset, najvie etrdeset pet godina. Bio jeiznenaen to je niko nije potraio. Jo uvek je bilo rano. Ako ivi sama,moda e proi dani pre nego to bilo ko shvati da je nestala. Ali ljudi neostaju zauvek neidentifikovani.

Sutradan je bila subota i timovi u urgentnom centru nastavili su da radebez prestanka. Uspeli su da prebace neke pacijente na druga odeljenja ubolnici, a nekoliko ih je prevezeno ambulantnim kolima do specijalizovanihcentara za opekotine. Kerol je i dalje ostala na spisku njihovih najteepovreenih pacijenata, zajedno s mnogima iz ostalih pariskih bolnica.

U nedelju joj se stanje pogoralo, dobila je groznicu, to se i oekivalo.Njeno telo je bilo u stanju oka a ona se i dalje borila za ivot.

Groznica je trajala do utorka kada je konano popustila. Otok na mozguse blago smanjio i nastavili su paljivo da prate stanje. Ipak, nije bila nitablie buenju iz kome nego kada je stigla u bolnicu. Rana na obrazu jezarastala ali e ostaviti oiljak. Najveu brigu i dalje im je zadavao mozak.Drali su je pod sedativima, zbog respiratora, ali i bez lekova bi bila udubokoj komi. Nisu mogli da procene dugotrajne posledice koje e povredeostaviti na njen mozak, niti su znali da li e preiveti. I dalje se nije smeloni pomisliti da se izvukla. Daleko od toga.

U sredu i etvrtak nije bilo nikakvih promena, ivot joj je i dalje visio okoncu. U petak, itavih nedelju dana otkako je primljena u bolnicu, novirezultati skeniranja bili su neto bolji, to je ohrabrivalo lekare. Naelnicaurgentnog centra je prokomentarisala da je ona ostala jedini neidentifikovanipacijent. Svi ostali, bilo da je re o ivima ili mrtvima, do tada suidentifikovani.

Istog tog dana, sobarica koja je spremala njenu sobu obavestila jeglavnu sobaricu Rica da Kerol cele nedelje nije spavala u svom apartmanu.Tu su joj bili torba i odea, ali krevet nije korien. Bilo je oigledno da seprijavila u hotel i potom nestala. Glavnoj sobarici to nije bilo nimalo udno,poto su gosti ponekad radili neobine stvari, na primer, iznajmili bi sobu ili

apartman da bi odravali tajnu ljubavnu vezu i dolazili bi samo povremeno,retko, ili gotovo nikad, ukoliko bi im se plan izjalovio. Bilo joj je udnosamo to to je Kerolina torba ostala u sobi. Bilo je oigledno da nita nijetaknuto otkako se prijavila. Reda radi, prijavila je sluaj recepciji.Zabeleili su taj podatak, ali soba je bila rezervisana na dve nedelje a imalisu i kreditnu karticu kao garanciju. Trebalo bi da se zabrinu tek nakonisteka rezervacije. Znali su ko je ona i moda nije ni planirala da koristisobu, ve je samo elela da joj bude na raspolaganju iz nepoznatih razloga.Filmske zvezde se udno ponaaju. Moda je odsela negde drugde. Nijebilo razloga da je poveu s teroristikim napadom u tunelu. Na recepciji suipak zabeleili komentar na njenom raunu (gost nije koristio sobu otkakose prijavio). Taj podatak, naravno, nije bio namenjen novinarima, niti bilokome drugom. Bili su iskusni. Njen nestanak, ako je uopte re o nestanku,moda je bio povezan s njenim ljubavnim ivotom to zahteva diskrecijukoja je za njih svetinja. Kao i svi otmeni hoteli, krili su brojne tajne, aklijenti su im bili zahvalni za to.

Sledeeg ponedeljka Dejson Voterman je pozvao Stivi. On je bioKerolin prvi mu i otac njene dece. Bili su u dobrim odnosima, ali nisuesto razgovarali. Rekao je Stivi da ve nedelju dana pokuava da dobijeKerol na mobilni ali nije dobio nikakav odgovor na poruke koje je ostavio.Nije proao nita bolje ni kada ju je tokom vikenda pozvao na kuni broj.

Otputovala je objasnila je Stivi. Srela ga je nekoliko puta i uvek jebio ljubazan prema njoj. Znala je da su on i Kerol u dobrim odnosima zbogdece. Razvedeni su ve osamnaest godina mada Stivi nije znala detalje. Toje bila jedna od retkih stvari koje joj Kerol nije pominjala. Znala je samo dasu se razveli dok je Kerol snimala film u Parizu pre osamnaest godina i daje ona ostala tamo jo dve godine s decom.

Ponela je mobilni ali nije dostupna dok je u inostranstvu. Otila je preskoro dve nedelje. Oekujem da e se uskoro javiti. Ni Stivi nijerazgovarala s njom jo od onog jutra kada je Kerol stigla u Pariz, pre desetdana, ali Kerol ju je upozorila da nee biti dostupna. Stivi je pretpostavljalada tumara unaokolo ili pie pa ne eli da je uznemiravaju. Nije ni pomislilada joj dosauje i ekala je da Kerol stupi u kontakt s njom kada budespremna.

Zna li gde je? Zvuao je zabrinuto. Ne ba. Krenula je od Pariza, ali htela je da poseti jo neka mesta.

Zanimalo ga je da li je nala novu ljubav, ali nije eleo da pita. Da li jesve u redu? Stivi se najednom setila dece. Kerol bi elela da je obavesteako im se neto desilo.

Jeste, nije nita vano. Pokuavam da se organizujem za Boi. Znamda planiraju da provedu Dan zahvalnosti s njom, ali nisam bio sigurankakav je plan za Boi. Razgovarao sam s Entonijem i s Kloi, ali ni oni nisusigurni. Ponudili su mi kuu na Svetom Bartolomeju za Novu godinu, alinisam eleo da im poremetim planove. Posebno sada, otkako je on umro,praznici s decom znaili su joj vie nego ikad. Dejson je uvek imaorazumevanja. Stivi je znala da je imao jo jedan kratak brak i jo dvojedece, koja su ivela u Hongkongu s majkom kao i da su sad u pubertetu.Kerol je pomenula da ih Dejson ne via esto, samo nekoliko putagodinje. Bio je mnogo privreniji Kerol i njihovoj deci.

Rei u joj da ti se javi im je budem ula. Verujem da e to bitiuskoro. Oekujem da se javi svakog dana.

Nadam se da nije bila u Parizu kad je eksplodirala ona bomba. Bilo jestrano. Ta vest je odjeknula i u Americi, ekstremna fundamentalistikagrupa konano je preuzela odgovornost za napad, to je izazvalo proteste i uarapskim zemljama koje ni po koju cenu nisu elele da budu povezane sizvriocima napada.

Bilo je uasno. Gledala sam na vestima. U poetku sam se brinula alitog dana je tek bila stigla. Sigurna sam da se udobno smestila u hotel nakonleta i da nije bila ni blizu svega toga. Dugi letovi obino bi je izmorili ikada bi stigla esto bi ostala u sobi i prespavala dan.

Da li si pokuala da joj poalje imejl? pitao je Dejson. Iskljuila je raunar. Zaista je samo elela da bude sama. Stivi je

zvuala oputeno. Gde je odsela? upitao je zabrinuto. To je uznemirilo Stivi.

Razmiljala je o tome, ali je rekla sebi da nema razloga za brigu. Bila jeubeena da je Kerol dobro, ali Dejsonova zabrinutost bila je zarazna.

U Ricu rekla je Stivi kratko. Pozvau je i ostaviu poruku.

Moda putuje tako da moe proi jo nekoliko dana dok ne dobijeodgovor. Jo uvek nisam previe zabrinuta.

Nee koditi da joj ostavim poruku. Uostalom, moram da znam ta daradim za kuu, izgubiu je. A ne elim da prihvatim ako deca nee da pousa mnom. Moglo bi da im bude zabavno.

Preneu joj ako mi se bude javila uveravala ga je Stivi. Pokuau da je dobijem u Ricu. Hvala. Onda je prekinuo vezu a

Stivi je ostala da sedi za stolom u kancelariji, zamiljena. inilo se potpunoneverovatnim da se neto dogodilo Kerol i Stivi je odluila da ne brine.Koliki su izgledi da je doivela teroristiki napad? Otprilike jedan u stomiliona. Stivi je prestala da misli o tome i nastavila da radi, da sakupljainformacije o nekom projektu zatite prava ena za Kerol. Dok je Kerolodsutna, Stivi moe da nadoknadi zaostatak. Istraivala je za govor koji jeKerol planirala da odri u Ujedinjenim nacijama.

im je spustila slualicu, Dejson je pozvao pariski Ric i zatraioKerolinu sobu. Stavili su ga na ekanje dok su je zvali da najave poziv.Uvek su proveravali sve njene pozive, gde god da odsedne. Onda su mureklio da Kerol nije u sobi i uputili ga na recepciju to ga je zaudilo.Recepcioner ga je zamolio da saeka a zatim se javio zamenik upravnika sbritanskim akcentom i zamolio Dejsona da se predstavi. Razgovor jepostajao sve udniji i to mu se nimalo nije dopadalo.

Ja sam Dejson Voterman, bivi mu gospoice Barber i stalni gost uRicu. Neto nije u redu? Osetio je muninu u stomaku, a nije bio siguranzato. Da li je gospoica Barber dobro?

Siguran sam da jeste, gospodine. Ovo je krajnje neuobiajeno aliglavna sobarica je ostavila napomenu u vezi s njenom sobom. Takve stvarise deavaju. Moda putuje, ili je zapravo odsela negde drugde. Ali nijekoristila svoju sobu otkako se prijavila. U normalnim okolnostima, ne bih toni pominjao ali sobarica je zvuala zabrinuto. Navodno, sve njene stvari sutamo, kao i njena tana, a paso je na stolu. Ve skoro dve nedelje nemanikakvih naznaka da je neko boravio u sobi. Govorio je priguenimglasom kao da otkriva neku tajnu.

Sranje izletelo je Dejsonu. Da li ju je iko video? Koliko ja znam, nije, gospodine. elite li da pozovemo nekoga? Ovo

je bilo krajnje neobino. U hotelima kao to je Ric nisu otkrivali ljudimakoji zovu da gost koga trae nije koristio svoju sobu dve nedelje. Dejsonje znao da su i oni zabrinuti.

elim Dejson je odgovorio. Ovo e vam verovatno zazvuatiudno, ali ako biste mogli, proverite u policiji ili u bolnicama gde susmetene rtve napada u tunelu, da li imaju neidentifikovanih rtava, ivihili mrtvih. Bilo mu je muno da prizna ali iznenada se zabrinuo za nju. Jouvek ju je voleo, uvek ju je voleo, ona je majka njegove dece i dobri suprijatelji. Samo se nadao da joj se nita strano nije desilo. Meutim, akonije u pitanju napad u tunelu, nije mogao ni da pretpostavi ta joj sedogodilo. Stivi je verovatno znala vie od njega ali nije elela da otkrivatajne. Moda je otila da se nae s nekim tipom u Parizu, ili negde uEvropi. Na kraju krajeva, posle onove smrti ponovo je bila slobodna. Alizato onda nije koristila svoju sobu, ili bar ponela paso i tanu? Takvestvari se ne deavaju, govorio je sam sebi. Ali postoje i izuzeci. Nadao seda je na sigurnom, s novim ljubavnikom, a ne u bolnici, ili neto jo gore. Da li biste proverili? zamolio je zamenika upravnika, koji je smestaobeao da e to i uraditi.

Da li biste bili toliko ljubazni da mi ostavite va broj telefona,gospodine? Dejson ga je ostavio. U Njujorku je bio jedan sat a u Parizusedam uvee. Nije oekivao da e mu se javiti do sutra. Prekinuo je vezu,pomalo nervozan, i seo za sto. Dugo je zurio u telefon i razmiljao o njoj.Nakon samo dvadeset minuta sekretarica mu je rekla da ima poziv iz hotelaRic u Parizu. Bio je to onaj isti prigueni britanski glas od ranije.

Da? Jeste li otkrili neto? napeto je upitao Dejson. Mislim da jesam, gospodine, ali moda nije re o njoj. Jedna rtva

bombakog napada odvedena je u bolnicu Piti Salpetrijer. Plavua, staraotprilike etrdeset, etrdeset pet godina. Nije identifikovana i niko je nijetraio. To je zvualo kao da je Kerol izgubljeni prtljag i Dejsonov glasse pretvorio u graktanje kada je progovorio.

Da li je iva? Uasavao se odgovora. Nalazi se na odeljenju intenzivne nege, u kritinom je stanju, ima

povredu glave. Ona je jedina preostala neidentifikovana rtva bombakognapada. Slomljena joj je i ruka i ima opekotine drugog stepena. Dejsonu

je pozlilo dok je sluao. U komi je, zato nisu ni mogli da je identifikuju.Nemamo razloga da verujemo da je to gospoica Barber, gospodine.Verujem da bi je ak i u Francuskoj neko prepoznao, s obzirom na to da jepoznata irom sveta. Ova ena je verovatno Francuskinja.

Ne mora da znai. Moda ima opekotine po licu. Ili modajednostavno nisu oekivali da je vide tamo. Ili moda to nije ona. Molimboga da nije. Dejson je bio na ivici suza.

I ja tiho je rekao zamenik upravnika. ta elite da uinim,gospodine? Da li da poaljem nekoga iz hotela da proveri?

Doi u ja. Mogu da stignem na let u est sati. To znai da u uParizu biti oko sedam ujutru, a u bolnici oko pola devet. Moete li da mirezerviete sobu? Mozak mu je radio trista na sat. Kad bi samo mogao dastigne ranije, ali znao je da je to prvi let. esto je iao u Pariz i uvek jeputovao tim letom.

Pobrinuu se za to, gospodine. Iskreno se nadam da to nije gospoicaBarber.

Hvala vam. Videemo se sutra. Dejson je seo za svoj sto, potpunooamuen. Nemogue. Nemogue da joj se to desilo. Nije mogao dapodnese ni samu pomisao na to. Nije znao ta da radi, pa je ponovotelefonirao Stivi u Los Aneles i rekao joj ta je uo od zamenikaupravnika u Ricu.

O, boe! Molim te, boe da to nije Kerol rekla je Stivi priguenimglasom.

Iskreno se nadam da nije. Otii u da se uverim lino. Ako ti se javi,zovi me. I nemoj nita da pominje deci ako budu zvala. Rei u Entonijuda idem u ikago ili u Boston ili tako neto. Ne elim nita da im govorimdok ne budemo sigurni rekao joj je Dejson strogo.

Idem i ja rekla je Stivi, potpuno izbezumljena. Poslednje mesto gdeje sada elela da bude bio je Los Aneles. S druge strane, ako je Keroldobro, pomislie da su svi poludeli, ako se Dejson i ona pojave kada sebude vratila u Ric iz Budimpete, Bea, ili gde god da je bila. Verovatno jedobro i putuje nekuda po Evropi, zabavlja se i ne pomiljajui da brinu zanju.

Zato ne bi saekala da vidimo ta u ja otkriti. ovek iz hotela je u

pravu, moda to nije ona. Verovatno bi je prepoznali da jeste. Ne znam. Izgleda prilino obino bez minke i otmene frizure. A

verovatno ne oekuju da se amerika filmska zvezda pojavi u pariskomurgentnom centru. Moda im to nije palo na pamet. Stivi se pitala i da lijoj je izgorelo lice to bi objasnilo pretpostavku da je nisu prepoznali.

Nemogue da su toliko glupi, pobogu. Ona je jedna od najpoznatijihglumica na planeti, ak i u Francuskoj brecnuo se Dejson.

Pretpostavljam da si u pravu rekla je Stivi nepoverljivo. Ipak, niDejson nije bio siguran, inae ne bi odluio da se zaputi u Pariz. Samo supokuavali da ohrabre jedno drugo, bez mnogo uspeha.

Neu stii do deset uvee po tvom vremenu rekao je Dejson Stivi i verovatno neu saznati nita jo nekoliko sati. Otii u u bolnicu pravo saerodroma kako bih je to pre video. Do tada e kod tebe ve biti pono.

Svakako me pozovi. Biu budna, a ako zaspim, mobilni telefon e mibiti pri ruci. Dala mu je broj telefona, on ga je zapisao i obeao da e jezvati kad stigne u bolnicu u Parizu. Nakon toga, rekao je svojoj sekretaricida mu otkae sve obaveze za popodne i za naredni dan. Rekao joj je taplanira ali ju je upozorio da nita ne pominje njegovoj deci. Zvaninaverzija je bila da je morao da ode na hitan sastanak u ikago. Posle petminuta napustio je kancelariju i zaustavio taksi. U svoj stan na Aper istsajdu stigao je dvadeset minuta kasnije i ubacio garderobu u kofer. Bilo jedva sata i morao je da krene iz grada u tri da bi stigao na let u est.

Narednih sat vremena bili su pravo muenje dok je ekao vreme zapolazak. Bilo je jo gore kada je stigao na aerodrom. Sve je izgledalonekako nestvarno. Poao je da vidi enu u komi u pariskoj bolnici i moliose bogu da to nije njegova biva supruga. Razvedeni su ve osamnaestgodina a poslednjih etrnaest godina je svestan da je napravio najveugreku u ivotu kada ju je napustio. Napustio ju je zbogdvadesetjednogodinje ruske manekenke, za koju se ispostavilo da jenajkoristoljubivija devojka na planeti. U to vreme bio je ludo zaljubljen unju. Kerol je bila na vrhuncu karijere i snimala je dva-tri filma godinje. Onje bio udo od deteta na Volstritu, ali njegov uspeh nije mogao da se meri snjenim. Osvojila je dva Oskara zaredom, dve godine pre nego to e jenapustiti, i to ga je dotuklo. Bila je dobra ena, ali kasnije je shvatio da je

njegov ego bio preosetljiv da bi preiveo takvu konkurenciju. Morao je daoseti da je i sam velika zverka, a u senci Kerolinog uspeha, to nije bilomogue. I tako se zaljubio u Nataliju koja ga je naizgled oboavala da bi gazatim opeljeila i napustila zbog nekog drugog.

Ruska manekenka je najgore to ih je zadesilo, posebno njega. Bila jezapanjujue lepa i zatrudnela je nekoliko nedelja nakon to su zapoelivezu. Zbog nje je napustio Kerol i oenio se Natalijom im je dobio razvod.Naredne godine rodila je jo jedno dete, a onda ga napustila zbog ovekakoji je imao mnogo vie novca nego Dejson. Od tada se jo dvaputudavala i sada je ivela u Hongkongu gde se udala za jednog odnajuticajniji finansijera u svetu. Dejson jedva da je i poznavao svoje dveerke. Bile su lepe kao i njihova majka i bili su praktino neznanci, mada ihje poseivao dva puta godinje. Natalija im nije dozvoljavala da ga poseteu Americi, a njujorki sud nije imao nikakvu nadlenost u Hongkongu. Bilaje prava vetica i gadno ga je opeljeila kada su se razvodili, godinu dananakon to su se Kerol i deca vratili iz Pariza u Los Aneles. Iako je, dok subili u braku, Kerol ivela s njim u Njujorku, ipak je odluila da ode u LosAneles. Tamo je radila, i to je izgledalo kao novi poetak nakon Pariza.Kada je Natalija otila, pokuao je da se pomiri s Kerol. Ali bilo jeprekasno. Tada vie nije elela ni da uje za njega. Imao je etrdeset jednugodinu kada se zaljubio u Nataliju i prolazio je kroz nekakvu suludu krizusrednjih godina. S etrdeset pet, kada je shvatio kakvu je greku napravio, ikakvu pometnju je uneo u svoj i Kerolin ivot, bilo je isuvie kasno. Reklamu je da ne eli da ima bilo ta s njim.

Trebalo joj je nekoliko godina da ga preboli i ponovo su se sprijateljilitek kada se udala za ona. Konano je bila srena. Dejson se vie nikadanije enio. S pedeset pet, bio je uspean i sam, a Kerol je smatrao jednimod najboljih prijatelja. Nikada nee zaboraviti izraz na njenom licu kada jojje saoptio da je naputa, pre osamnaest godina. Izgledala je kao da jepucao u nju. Od tada je hiljadu puta ponovo preiveo taj trenutak i znao jeda nikada nee oprostiti sebi. Sve to je sada eleo bilo je da otkrije da jeiva i zdrava i da ne lei u nekoj bolnici u Parizu. Kada se te veeri ukrcaou avion, znao je da je voli vie nego ikad. U toku leta molio se za nju, tonije radio jo otkako je bio deak. Bio je spreman da se nagodi s Bogom,

samo da ena u pariskoj bolnici ne bude Kerol. A ako je to ipak ona, dapreivi.

Dejson je probdeo itav let i razmiljao je o njoj. Priseao seEntonijevog i Kloinog roenja... dana kada ju je upoznao... njene lepote udvadeset drugoj godini i njene lepote sada, dvadeset osam godina kasnije.Zajedno su proveli deset divnih godina, dok on nije sve pokvario sNatalijom. Nije mogao ni da zamisli kako se Kerol tada oseala. Snimala jevaan film u Parizu kada je on doputovao i saoptio joj. Bio je to isti ovajlet kao i veeras, tada je imao zadatak, da okona njihov brak kako bimogao da se oeni Natalijom. Sada se molio za njen ivot. Bio je ispijen inervozan kada je avion sleteo po jakoj kii na aerodrom arl de Gol uParizu, nekoliko minuta pre sedam sati ujutru po pariskom vremenu. Stiglisu nekoliko minuta ranije. Kada su sleteli u rukama je drao paso. Vienije mogao da izdri neizvesnost. eleo je samo to pre da stigne u bolnicu isvojim oima vidi neidentifikovanu rtvu bombakog napada.

4.

Dejson u Pariz nije poneo nita osim akten-tane i male putne torbe.Nadao se da e mu posao odvui panju u avionu, ali nije ni takao akten-tanu jer nije mogao da se usredsredi na papire. Te noi je razmiljao samoo svojoj bivoj eni.

Avion je sleteo u Pariz u 6.51 po lokalnom vremenu, i parkirao se naudaljenoj pisti. Putnici su se po pljusku stepenicama spustili do autobusakoji ih je ekao a zatim se gegali i teturali ka terminalu, dok je Dejsonnestrpljivo stajao s oajnikom eljom da to pre stigne do grada. Poto jeimao samo runi prtljag, u taksiju je bio ve u pola osam i zamolio jevozaa, na loem francuskom, da ga odveze u bolnicu Piti Salpetrijer, gdese nalazila neidentifikovana ena. Znao je da je to u Bulevaru de lopital, utrinaestom arondismanu, a sve je to i zapisao da ne bi dolo do nekezabune. Dodao je komad papira vozau, koji je klimnuo glavom i rekao: Dobro. Razume s jakim francuskim akcentom. Njegov engleski nije bionita bolji, a ni loiji od Dejsonovog francuskog.

Vonja do bolnice je potrajala gotovo itav sat, a Dejson je sve vremestrepeo na zadnjem seditu, govorei sebi da ena koju e videti verovatnonije Kerol i da e zavriti na doruku u Ricu gde e je sresti kada se budevratila. Znao je koliko je ona sada nezavisna. Oduvek je bila takva, aliotkako je on umro jo vie se osamostalila. Znao je da esto putuje posvetu na konferencije o pravima ena i da je obila nekoliko misija sgrupama iz Ujedinjenih nacija. Ipak, nije znao ta ju je dovelo u Francusku.ta god da je u pitanju, nadao se da je nije odvelo ni blizu tunela u trenutkuteroristikog napada. Uz malo sree, ispostavie se da je bila negde drugde.Ali ako je tako, zato su njena tana i paso na stolu u Ricu? Zato je izalabez dokumenata? Ako joj se neto dogodilo, niko ne zna ko je ona.

Znao je koliko Kerol ceni anonimnost i mogunost da slobodno lutaunaokolo bez straha da e je oboavaoci prepoznati. U Parizu joj je bilolake, ali ne mnogo. Kerol Barber je poznata irom sveta i jedino to mu jedavalo nadu da ena u bolnici Piti Salpetrijer nije ona. Kako je mogue danisu prepoznali to lice? To je nezamislivo osim ako zbog neega nije

postala neprepoznatljiva. Hiljade uasavajuih misli vrzmale su mu se poglavi kada se taksi konano zaustavio pred bolnicom. Dejson je platiovonju, ostavio dobru napojnicu i izaao. Njegov izgled je govorio onjegovom poloaju uglednog amerikog poslovnog oveka. Nosio jetamnosivo englesko odelo, tamnoplavi kaput od kamira i izuzetno skupzlatni sat. I u pedeset devetoj je i dalje bio privlaan.

Merci! doviknuo mu je taksista kroz prozor, mahnuvi mu,zadovoljan dobrom napojnicom. Bonne chance! Poeleo mu je sreu.Izraz lica Dejsona Votermana govorio je da mu je srea i te kako potrebna.Ljudi obino ne odlaze u bolnicu pravo s aerodroma, posebno ne u ovu,osim ako se nije desilo neto loe. Voza je to shvatio. Dejsonove oi iizmueno lice rekli su mu ostalo. Izgledao je kao da mu treba brijanje,tuiranje i odmor. Ali ne jo.

Dejson je uao u bolnicu s torbom u rukama, nadajui se da nekodovoljno dobro razume engleski da bi mu pomogao. Zamenik upravnika uRicu dao mu je ime naelnice urgentnog odeljenja i Dejson je zastao daporazgovara s mladom enom na prijavnici i pruio joj je list papira snaelnicinim imenom. Brzo je odgovorila na francuskom pa joj je dao doznanja da francuski nit razume, niti govori. Pokazala je na lift iza sebe ipodigla tri prsta rekavi: Troisime tage. Trei sprat. Ranimation dodala je. Nije mu prijalo da to uje. Bila je to francuska re za odeljenjeintenzivne nege. Zahvalio joj se i priao liftu krupnim, brzim koracima.eleo je da zavri s ovim. Bio je vrlo napet, oseao je kako mu srcemahnito tue. U liftu nije bilo nikoga i kada je izaao na treem spratu,osvrnuo se, potpuno izgubljen. Znak je ukazivao na Ranimation. Krenuo jeka natpisu, priseajui se da je devojka iz prizemlja upotrebila tu re izavrio na prijavnici odeljenja na kojem je medicinsko osoblje jurilounaokolo dok su beivotni pacijenti leali u boksevima. ulo se zujanje ibrujanje aparata, zvuni signali dopirali su iz monitora, ljudi su jeali anakon dugog leta, od mirisa bolnice mu se prevrtao eludac.

Da li neko govori engleski? upitao je strogim glasom a ena kojoj seobratio tupo ga je pogledala. Anglais. Parlez-vous anglais?

Ingli... trenutak... Govorila je meavinom engleskog i francuskog iotila da pozove nekoga. Pojavila se doktorka u belom mantilu, u bolnikoj

pidami s kapom za tuiranje i stetoskopom oko vrata. Bila je Dejsonovihgodina i dobro je govorila engleski, to je bilo pravo olakanje. Odjednomse uplaio da ga niko nee razumeti ili jo gore, da on nee razumeti njih.

Mogu li da vam pomognem? upitala ga je razgovetno. Traio jenaelnicu odeljenja urgentnog centra i pomenuta doktorka je rekla da onanije tu, ali se zato ponudila da pomogne. Dejson je objasnio zato je doaoi zaboravio da doda biva ispred rei ena.

Paljivo ga je odmerila. Bio je dobro obuen i delovao je ugledno. I bioje veoma zabrinut. Plaei se da izgleda pomalo slueno, objasnio je da jeupravo doleteo iz Njujorka. inilo se da razume. Objasnio je da je njegovaena nestala iz hotela i da se plai da je moda ona njihova neidentifikovanapacijentkinja.

Kada? Nisam siguran. Bio sam u Njujorku. Stigla je na dan teroristikog

napada na tunel. Od tada je niko nije video i nije se vraala u hotel. To je skoro dve nedelje rekla je kao da se pita zato mu je trebalo

toliko dugo da shvati da mu je ena nestala. Bilo je prekasno da objanjavada su razvedeni poto ju je nazvao svojom suprugom, a moda je tako bilo ibolje. Nije bio siguran kakva prava imaju bivi suprunici, verovatnonikakva, kao ni bilo gde drugde.

Trebalo je da otputuje i moda to nije ona. Nadam se da nije. Doaosam da vidim. inilo se da odobrava i klimnula je glavom, a zatim reklaneto sestri na prijavnici koja je pokazala ka sobi sa zatvorenim vratima.

Doktorka je zamolila Dejsona da poe za njom, to je on i uinio.Otvorila je vrata sobe ali nije mogao da vidi pacijentkinju koja je leala ukrevetu. Bila je okruena aparatima a pored nje su stajale dve sestre kojesu mu zaklanjale pogled. uo je itanje respiratora i zujanje aparata. Kadga je doktorka uvela, uinilo mu se da je soba prepuna aparata. Najednomse osetio kao uljez, kao medicinski voajer. Uskoro e videti nekoga kogamoda uopte ne poznaje. Ali morao je da je vidi. Morao je da se uveri dato nije Kerol. Dugovao je to njoj, njihovoj deci, ak iako je sve izgledalokao ludost. I bilo je, ak i njemu, liilo je na paranoju ili moda na oseajkrivice. Koraao je iza doktorke i video nepokretnu ispruenu figuru, srespiratorom u ustima, flasterom na nosu i zabaenom glavom . Bila je

potpuno mirna a lice joj je bilo mrtvaki bledo. Zavoj na glavi delovao jeogromno, imala je jo jedan na obrazu, kao i gips na ruci i bilo mu je tekoda je vidi iz tog ugla. Pribliio se jo jedan korak da bolje pogleda a zatimzadrao dah dok su mu se oi ispunile suzama. Bila je to Kerol.

Njegova najgora nona mora se obistinila. Priao joj je sasvim blizu idotakao pomodrele prste koji su virili ispod gipsa. Nije se pomerila. Bila jeu nekom drugom svetu, daleko od njih, i izgledala je kao da se nikada neevratiti. Suze su mu se slivale niz obraze dok je stajao i posmatrao je.Dogodilo se ono najgore. Ona je neidentifikovana rtva bombakog napadana tunel. ena koju je nekada voleo i koju jo uvek voli borila se za ivot uParizu, bila je tu sama, skoro dve nedelje, a niko od njih nije mogao ni dazamisli ta joj se desilo. Dejson je delovao slomljeno kada se okrenuo kadoktorki.

Ona je proaputao je, a sestre su zurile u njega. Svima je bilo jasnoda ju je prepoznao.

ao mi je rekla je doktorka neno i pokazala mu da poe za njom. To je vaa ena? upitala je, mada joj vie nije trebala nikakva potvrda.Njegove suze su govorile sve. Bio je skrhan od bola. Nismo imali nainada je identifikujemo objasnila je doktorka. Nije imala dokumenta, nita.Nita nije imala kod sebe.

Znam. Ostavila je tanu i paso u hotelu. Ima obiaj da to uradi, daizae bez tane. Uvek je to radila. Strpala bi deset dolara u dep i izala.Radila je to godinama jo dok su iveli u Njujorku, iako joj je on stalnogovorio da ponese lina dokumenta. Ovoga puta desilo se najgore, i nikonije znao ko je ona, u ta on nikako nije mogao da poveruje. Ona jeglumica, veoma poznata filmska zvezda rekao je, mada to sada nije bilovano. Bila je ena s tekom povredom glave na odeljenju intenzivne nege,nita vie. Doktorku je zainteresovalo ono to je rekao.

Ona je glumica? Bila je zapanjena. Kerol Barber rekao je, svestan kakvu e reakciju to izazvati.

Doktorka se zaprepastila. Kerol Barber? Nismo znali. Bila je vidno oarana. Bilo bi lepo da novinari ne saznaju za ovo. Moja deca nita ne znaju.

Ne elim da uju od njih. Voleo bih lino da im saoptim.

Naravno rekla je doktorka, shvativi ta ih eka. Leenje e senastaviti kao i ranije, ali sada, kada se sazna da je to ona, opsedae ihnovinari. To e im umnogome oteati rad. Bilo je mnogo lake dok je bilanepoznata ena, rtva napada. injenica da je na njihovom odeljenjuintezivne nege jedna od najveih amerikih filmskih zvezda pretvorie imivot u pakao. Bie veoma teko odbraniti se od novinara kada saznaju rekla je zabrinuto. Moda bismo mogli da iskoristimo njeno venanoprezime.

Voterman odgovorio je. Kerol Voterman. Nekada davno to jebilo istina. Nikada nije uzela onovo prezime, Klark. Mogli su i to daiskoriste i shvatio je da bi njoj to moda bilo drae. Ali zar je to sadavano? Vano je samo da preivi. Da li je ona... da li je... hoe li bitidobro? Nije mogao da upita da li e umreti. Izgledalo je da su maliizgledi da preivi. Njemu je Kerol izgledala strano, gotovo kao da jemrtva.

Ne znamo. To je veoma teko predvideti kada su u pitanju povredeglave. Bolje je nego to je bilo i rezultati skeniranja glave su dob