Postoji li primitivni mentalitet

Levi-Bril, Vorf, Malinovski, Levi-Stros, PIjae

Tylor

Research into the Early History of Mankind and Primitive Culture Zainteresovan za analizu naina evolucije oveanstva kroz kulturu i

miljenje; univerzalistiko-evolucionistika pozicija. Teza T. je da je postojao prvo period u kome su magijski rituali i

praznoverja predstavljali okosnicu funkcionisanja kulture; u drugom periodu, oni jo postoje, ali u manjem obimu; u tredem periodu, ulaskom Evrope u novi vek, period iracionalne kulture je prevazien. Dakle, primitivni mentalitet je postojao i preovladavao na najniem stupnju razvoja oveanstva i evolutivno je prevazien. T. nikad nije objasnio zato dolazi do prelaska iz jedne u drugu fazu.

On je takoe pretpostavio da je logika tog razvoja istovetna u svim delovima sveta, te da je sledstven tome, ljudski um slian i zasnovan na istim univerzalnim principima.

Teza o kulturnim preicima.

Karakteristike magijskog miljenja i primitivnog mentaliteta

Frejzer: Karakteristike asocijativnog miljenja u simpatikom magijskom sistemu: Kontagvina i homeopetska magija (1. princip: stvari koje su jednom bile u dodiru uvek su u

odiru, 2. princip: slino proizvodi slino) Principi primitivnog mentaliteta prema Levi-Brilu: mistina participacija zasnovana na

interesnoj selekciji i interpretaciji opaenih kategorija, odustvo interesa za analizu objektivnih uzroka, bezrezervno verovanje u nevidljive sile. Usled toga, naroito posvedivanje panje: omenima, snovima, proricanjima, ordalijama, sluajnostima koje se svhvataju kao fatalnosti... (to su i naslovi unutar Levi-Brilove knjige Primitivni mentalitet), verovanje da ne postoji prirodna smrt, uspenost bilo koje akcije (npr. Lov) zavisi od magijskih sila.

Bastian: elementarne ideje. Mos: princip mane Boas; prinicipi ucelinjenja i internalizacije u blikvanju misaonog obrasca neke kulture. Dirkem: kolektivne reprezentacije Malinovski: volitivni i granini karakter magijskg miljenja i prakse Salins: relativnost racionalnih principa ponaanja Veoma rano je uoeno da struktura primitivnog i magijskog miljenja zavisi od drutvene

strukture.

Levi-Stros

Nauka o konkretnom: kritika teze o nesposobnosti primitivnih ljudi da apstraktno misle (teza o drugaijem obrascu, primer inuk jezika iz Boasove zaostavtine) i o navodnom procesu miljenja i davanju imena samo u praktinom i korisnom, a ne i u apstraktno-naunom kontekstu.

Da li imamo razliitu racionalnost?

Jezik i um zanata (bricolage): L.S. teza je da je glad za objektivnim znanjem jedno od osnovnih svojstava primitivne misli

Svet je predmet miljenja barem isto toliko koliko i sredstvo za ostvarenje potreba, a svaka civilizacija tei da preceni objektivnost svojih misli.

Ogroman fond znanja uroenika nije vezan samo za predmete od praktinog interesa (40/41)

Klasifikacije

Teorijski interes i zahtev za redom

Morfoloki sistemi su kulturoloko razliiti. Sloene morfologije nisu praktina znanja.

Ljudi ne poznaju ivotinjske i biljne vrste samo da bi im one bile korisne: oni su ih proglasili za korisne ili zanimljive poto su ih najpre upoznali.

Svaka stvar mora biti na svom mestu.

Magijsko miljenje

Magijsko miljenje predstavlja, prema L.S: prirodnu filozofiju zasnovanu na posebnoj teoriji uzroka.

Razlika izmeu magije i nauke je to jedna polazi od opteg determinizma, dok druga smatra da razliiti zakoni razliito deluju na razliitim nivoima postojanja. Meutim, magijsko miljenje predstavlja celoviti i potpuni sistem objanjenja sveta, a ne nespretne prve korake u pokuaju da se on objasni.

Magija i nauka su dva naina spoznaje, koja su nejednaka po svojim teorijskim i praktinim rezultatima.

Neolitski paradoks: postoje razliti vidovi naunog miljenja, a ne samo jedan. Jedan odgovora nivou percepcije i uobrazilje i blii je ulnoj intuiciji, a drugi racionalnosti. Ali oni nisu strogo odvojeni. Elementi mitskog miljenja uvek se nalaze na pola puta izmeu opaaja i pojmova. Znak koji posreduje, ukoliko nije pojam, ogranien je. Pojam kao posrednik je iri i neogranien. U magijskom miljenjeu, heteroklitni elementi povezuju se na razliitim apstraktnim principima prema razlitim namenama i svrhama.

Vorf jeziki modeli univerzuma

Teza da razliite kulture imaju razliite intuitivne koncepte vremena, prostora i univerzuma kao celine, u zavisnosti od strukture njihovog jezika

Analiza Hopi jezika: njihov jezik ne sadri gramatike forme za vreme u kategorijama prolosti, sadanjosti i bududnosti kao neeg trajnog i postojanog. Pa ipak, to je jezik koji moe da objasni sve fenomene u univerzumu.

Vorfovo objanjenje implicitne metafizike Hopi univerzuma: vreme nestaje,a prostor se menja (nije apsolutan i trenutan); gramatike forme za MANIFESTOVANO (aproksimativno objektivno, svet postojedih i iskuanih ulnih iskustava pripadnih i prolosti i sadanjosti) i MANIFESTUJUDE (aproksimativno subjektivno, stvari u srcu, ono ro nastaje, pripadno bududnosti); manifestujude predstavlja objektivnu kategoriju u tom smislu to je definisano kao pokretan princip prirode, te postoji ne smao u oveku, ved i u ivotinjama, stvarima, biljkama i predstavlja srce prirode (mentalne, intelektualne modi, emocije, ono to de biti. Za ovu kategoriju postoje dve glagolske graamtike forme : OEKUJUDA /oblast nade/ i POETNO MANIFESTUJUDA; ova druga forma se izraava u pasivu koji se gradi posebnim prefiksom /npr. Vode prestaje da bude pojedeno:/)

Razdaljina se izraava ovim temporalnim odredbama