POSEBNO IZDANJE POVODOM SAMITA EU – ZAPADNI BALKAN U SOFIJI ^ETVRTAK, 17. MAJ 2018.

ideri Zapadnog Balkana okupi}e sedanas u Sofiji na velikom samitu EU –Zapadni Balkan, ~ija je osnovna idejapovezivanje regiona, i koji se odr`ava

na inicijativu Bugarske, dr`ave koja od 1. januara2018. predsedava EU. Ovaj doga|aj smatra senajzna~ajnijim skupom regiona i EU od samita uSolunu odr`anom 2003. godine. Stru~na ipoliti~ka javnost na Starom kontinentujedinstvena je u oceni da je Bugarska vratila temupro{irenja EU na Zapadni Balkan u fokuszvani~nog Brisela, {to je u skladu i sa krilaticombugarskog predsedavanja: „Ujedinjeni smo ja~i“.

U programu {estomese~nog predsedavanjaBugarske navodi se da „kada govorimo oujedinjenoj Evropi, ne smemo da zaboravimo daje Zapadnom Balkanu potrebna jasna evropskaperspektiva i povezanost me|u zemljama togregiona, kao i sa zemljama ~lanicama EU“.

„Ambicija bugarskog predsedavanja je

postizanje jasnog akcionog plana sa svakom odtih zemalja, ne stvaranjem nerealnih o~ekivanja,ve} kroz konkretne korake... To je put kadugotrajnom miru, bezbednosti i prosperiteturegiona... Cilj je povezivanje zemalja ZapadnogBalkana – digitalno, obrazovno, kao i u oblastimasaobra}aja, energetike...“, ocenjuje Bugarska.

Bugarski premijer Bojko Borisov poru~io jeda je Bugarska predsedava Savetu EU u„klju~nom trenutku za EU“ i da je „okrenutanova strategija me|u susedima“. Premanjegovim re~ima, svetski lideri priznali suBugarsku kao faktora na Balkanu, okrenuta jenova stranica u dobrosusedskim odnosima isaradnje. Borisov je istakao da „}emo nastavitida {titimo uspe{no evropske granice i dabudemo stabilan i dosledan partner u EU“.

„Neka nas moto ‘Ujedinjeni smo ja~i’ ne vodisamo u predsedavanju EU nego i u razvoju nasljudi“, poru~io je premijer Bugarske. M. S.

Samit EU – Zapadni Balkan danas u Sofiji

„UJEDINJENI SMO JA^I“

U programu predsedavanja Bugarske EU navodi se da „kada govorimo o ujedinjenoj Evropi, ne smemo dazaboravimo da je Zapadnom Balkanu potrebna jasnaevropska perspektiva i povezanost me|u zemljama tog

regiona, kao i sa zemljama ~lanicama EU“

Bugarska predsedavaSavetu EU u „klju~nom

trenutku za EU“ : PremijerBugarske Bojko Borisov

(desno) sa predsednikomEvropske komisije

@an-Klodom Junkerom Foto: EPA-EFE / Vassil Donev

L

usret u Sofiji nije za politi~are, negoza na{e gra|ane. Godina 2018. jespecijalna ne samo za Bugarskunego i za na{e susede i prijatelje –

ovde u Srbiji i u ~itavom regionu ZapadnogBalkana. Dodu{e zajedno smo u~inili tako da tagodina bude posebna i za na{e partnere uEvropskoj uniji. Samo 11 godina nakon primanjaBugarske u evropsku porodicu, danas mi smo poprvi put predsedavaju}i Savetom EU. Samo petgodina posle po~etka pregovora za ~lanstvo uEU Srbija je dobila od Evropske komisije jasnivremenski okvir za evro~lanstvo. Dok ovo ~itateu Sofiji se sprovodi prvi od 15 godina naovamosamit izme|u EU i Zapadnog Balkana.

Ovim susretom bugarsko predsedavanjeSavetu EU, ali i bugarska vlada jasno poru~uju:„Na{a budu}nost sa Zapadnim Balkanom jezajedni~ka, a to je Evropa putovanja bez granica,zapo{ljavanje bez ograni~enja, kupovina bezcarine.“ Bugarski napori u ovom pravcu nezavr{avaju se krajem na{eg rotacionog

predsedavanja – dosledno radimo za zbli`avanjes na{im susedima, te bi mogli da se smatramouspe{nima jedva kad taj proces postanenepovratan. A ja verujem da je ovaj rezultatnapora svih nas neminovan. I dana{nji samitjeste korak prema ovome uspehu. O~ekivanaSofijska deklaracija je preliminarno odobrena odsvih 28 zemalja-~lanica EU i podr`ana od zemaljaZapadnog Balkana. Ona sadr`i jasnu politi~kupodr{ku za evropsku perspektivu regiona. Ne{tovi{e – u njoj ima anekse i dopune koji naknadnorazvijaju onih {est inicijativa Strategije pro{irenjaKomisije, objavljena 6. februara ove godine.

Ovi tekstovi su na{e „zapisano u kamenu“obe}anje da se anga`ujemo podr{kom reformi,povezano{}u regiona, civilnom dru{tvom,podr{kom malom i srednjem biznisu iobrazovanju mladih ljudi. Ako moram dapotra`im primer u mojoj rodnoj Bugarskoj, onaje neprepoznatljivo promenjena za poslednjih11 godina. Danas pred mladima ne stoji dilemada se ose}aju Evropljani u otad`bini ili Bugari u

Evropi. Oni su oboje. Imaju mogu}nost da se u~eu Maastrihtu, da rade u Plovdivu, da se zabavljajuu Novom Sadu, a da se ne ose}aju neshva}eni,neocenjeni, ili ne na svome mestu u bilo kojemod ova tri grada. Ukratko re~eno – to je dupli ciljdana{njeg susreta u Sofiji – mi, Evropska unija,da potvrdimo i osna`imo na{e anga`ovanjeprema Zapadnom Balkanu, a mi, zemlje regiona,da doka`emo da mo`emo ne samo da sereformi{emo, nego i da to ~inimo zajedno. Prvoje neophodno, jer je bitno evropske zemlje iinstitucije da postanu svesni da dugujemo na{imsusedima svoje najbli`e prijateljstvo i podr{ku.Drugo – da prevazi|emo skepticizam onih na{ihevropskih partnera koji jo{ uvek ponavljajuvekovno kli{e o „balkanizaciji“. Bez jasnogstimulansa od strane EU je te{ko da se ide putemevropske integracije, ali ako se taj put ne pratidosledno, nije mogu}e da se osigura iskrenaevropska podr{ka. Neka zajedno – politi~ari icivilno dru{tvo, slomimo ovaj vicious circle ipretvorimo ga u virtuous circle!

IIIDANAS | ~etvrtak, 17. maj 2018.II ~etvrtak, 17. maj 2018 | DANAS

SPECIJALNO ZA DANAS SPECIJALNO ZA DANAS

O~ekivana Sofijskadeklaracija je preliminarnoodobrena od svih 28zemalja-~lanica EU ipodr`ana od zemaljaZapadnog Balkana. Ona sadr`i jasnu politi~kupodr{ku za evropskuperspektivu regiona. Ne{to vi{e - u njoj imaanekse i dopune kojinaknadno razvijaju onih{est inicijativa Strategijepro{irenja Komisije,objavljena 6. februara ove godine

Rukovodilac Stalnog predstavni{tva Bugarske u EU

DIMITAR CAN^EV:Vratili smoZapadni Balkan uagendu Evrope

etnaest godina nakon susreta u Solunu o Zapadnom Balkanu drugi nije biosproveden. Ne postoji zemlja koja da ne priznaje ulogu Bugarske zapovratak Zapadnog Balkana (ZB) u agendu Evrope. Najva`nija poruka kojaBugarska mora poslati se {alje realno samim odr`avanjem ovog samita jer

indikuje da je Bugarska bila u stanju da postavi jedno va`no pitanje visoko u agendu EU,da fokusira pa`nju prema regionu ZB, da postavi po~etak procesa koji }e trajati i kodslede}ih predsedavanja EU. Dana{nji Samit }e zavr{iti deklaracijom koja je ve} odobrenai harmonizovana od strane 28 ~lanica EU i koja je prihvatila Zapadnobalkanska {estorka.

Ta deklaracija sadr`i u svom aneksu konkretne inicijative o povezanosti Balkana –saobra}ajna, energetska, digitalna povezanost, sa ekonomskim projektima, saprojektima u sferi obrazovanja, vladavine prava. Ona je vrlo konkretna, te je osnov zaprojekte u svim ovim sferama. To su projekti koji imaju direktnu povezanost sa `ivotomgra|ana zemalja ZB, ali imaju i direktnu vezu sa nama, Bugarima i bugarskim biznisom,budu}i da se on mo`e uklju~iti u realizovanje svih tih projekata u njihovim razli~itimdelovima – infrastrukturnim, ekonomskim i tako dalje.

Priprema susreta EU – ZB po~ela je od nule, njegova podr{ka u po~etku bila je sa dostarezervi. Uz napore ~itave Vlade Bugarske – premijera Bojka Borisova, ministarke spoljnihposlova Ekaterine Zaharieve, bugarske diplomatije, uspeli smo da ubedimo za{to je va`noZB da ima viziju za zajedni~ku budu}nost i da }e se pro{irenje Unije de{avati u skladu saustanovljenim pravilima. Deo zemalja ~lanica EU ne priznaju Kosovo, te je bilo potrebnomnogo napora kako bi ubedili vlade da priznaju deklaraciju, jer u EU postoji ustanovljenimehanizam na osnovu izve{taja za svaku pojedina~nu zemlju – kandidata za ~lanstvo. Do juna EU mora da donese odluku kakav je progres svake pojedine zemlje. Procespridru`ivanja vezan je za svrsishodne napore koje smo i mi ulagali kad smo bili kandidat.Svaki susret je dobar znak jer }e doprineti pronala`enju re{enja svih otvorenih pitanja, a uokviru Samita bi}e veliki broj bilateralnih susreta ne samo ZB – ZB, nego i izme|u ZB izemalja ~lanica, izme|u zemalja ~lanica i zemalja ~lanica.

Potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih poslova Republike Bugarske

EKATERINA ZAHARIEVA:Dugujemo na{imsusedima svoje najbli`eprijateljstvo i podr{ku

SP

Samit u Sofiji 17. maja }e biti kulminacija naporau ovom periodu i odli~na pretpostavka „za na-pred“. Tokom 2003. godine bio je poslednji sasta-nak u Gr~koj, u Solunu, lidera EU sa liderima dr-`ava Balkana. Za proteklih 15 godina svako mo-`e da vidi {ta se sve promenilo. Ako elimo da od-nosi izme|u dr`ava regiona i ostalih delova Evro-pe budu potpuni, onda treba da se prihvate nor-me dobrog susedstva, da se da perspektiva za~lanstvo. Evropska unija ne}e biti zavr{en proje-kat ako se ne uklju~e i dr`ave Zapadnog Balkana.Od samita u Sofiji o~ekujemo da bude jedan odnajve}ih koraka, kulminacija napora Bugarskekao predsednika EU i o~ekujemo da se prihvatiSofijska deklaracija koja }e imati zna~aj za daljuperspektivu.

Sama ~injenica da se posle 15 godina odr`avasamit zemalja regiona i Evropske unije govori o ne-~emu vrlo bitnom. Na prethodnom samitu 2003. uSolunu su u~estvovale zemlje koje su sada ~laniceEU – Bugarska, Rumunija i Hrvatska. Upravo jezbog napora Bugarske tema pro{irenja dr`avamaZapadnog Balkana sada stvarnost, a Sofija je ulo`i-la mnogo napora pripremaju}i prioritete bugar-skog predsedavanja Savetu EU, pa je uspela daubedi partnere iz evropskih institucija i iz dr`ava~lanica o zna~aju regiona. Moto bugarskog pred-

sedavanja „Ujedinjeni smo sna`niji“ koji se vidi i nazgradi parlamenta u Sofiji pokazuje da mora posto-jati jedinstvo. Upravo zbog toga sam sre}an {to jeBugarska uspela.

Mi smo uspeli da za vreme ovih meseci i godi-na pripremaju}i na{e prioritete i sad za vreme na-{eg predsedavanja ubedimo na{e partnere koli-ko je bitan region Zapadnog Balkana. Mi kao ze-mlja regiona smo ve} pro{li tim putem. Nama jejasan mentalitet, jasni su nam problemi, jasne sunam potrebe ljudi iz regiona, ljudi u Srbiji i u osta-lim zemljama. [ta je prirodnije od toga da iskori-stimo uticaj koji ve} imamo u EU, da iskoristimomogu}nost predsedavanja, kako bismo ubedilina{e partnere da su to normalni ljudi, da }e dopri-neti EU, to su zemlje koje }e pro{iriti tr`i{te EU ikoje }e pru`iti nove mogu}nosti. To nas je ko{ta-lo mnogo napora, ali smo beskrajno zadovoljni{to smo uspeli. Samo predsedavanje prolazi na je-dan vrlo aktivan na~in. Ne mogu da ne budem za-dovoljan na~inom na koji se u drugim zemljama,i u Srbiji, regionu, a i u samoj EU, shvata ova na{aaktivnost kao vrlo korisna. Ube|en sam da }e seanga`ovanje Bugarske za pro{irenje EU zemljamaZapadnog Balkana, te na{a kategori~na podr{kaprocesima i evropskim integracijama Srbije, na-staviti i posle na{eg predsedavanja.

Sastanci predsednikaPredsednik Srbije Aleksandar Vu~i} u~estvuje danas na samitu lidera Evropske unije iZapadnog Balkana, a u Sofiji boravi od ju~e. Kako je saop{tila Slu`ba za saradnju s medijimapredsednika dr`ave, Vu~i} se ju~e u prestonici Bugarske sastao sa predsednikom Evropskenarodne partije D`ozefom Dolom (na fotografiji), koga je upoznao sa situacijom u regionu iekonomskim rezultatima koje je Srbija postigla poslednjih godina.

„Dvojica sagovornika konstatovali su da su mir, stabilnost, prosperitet i saradnja osnovniprincipi na kojima treba graditi evropsku budu}nost Zapadnog Balkana... Predsednik Vu~i} jeistakao da je neophodno raditi na ja~anju ekonomske saradnje i naglasio da put ka boljojbudu}nosti vodi kroz aktivnu saradnju u brojnim oblastima koje su od interesa zemaljaregiona. Predsednik EPP-a Dol je istakao da je uloga Srbije zna~ajna u svim procesima naBalkanu i da }e EPP, i on kao njen predsednik, nastaviti da podr`avaju evropski put Srbije, kaoput koji je garant ekonomskog prosperiteta i politi~ke stabilnosti“, navodi se u saop{tenju.

Planirano je da se predsednik Srbije sastane i sa austrijskim kancelarom SebastijanomKurcom, premijerom [vedske Stefanom Levenom, kao i sa glavnom izvr{nom direktorkomSvetske banke Kristalinom Georgijevom. M. S. Ambasador Republike Bugarske u Srbiji

RADKO VLAJKOV:Zapadni Balkan }edoprineti EU

Upravo je zbognapora Bugarske

tema pro{irenjadr`avamaZapadnog

Balkana sadastvarnost, a

Sofija je ulo`ilamnogo napora

pripremaju}iprioritete

bugarskogpredsedavanja

Savetu EU, pa jeuspela da ubedi

partnere izevropskih

institucija i izdr`ava ~lanica ozna~aju regiona

SPECIJALNO ZA DANAS

Priprema susreta EU – ZB po~ela je od nule,njegova podr{ka u po~etku bila je sa dosta rezervi.Uz napore ~itave Vlade Bugarske – premijeraBojka Borisova, ministarke spoljnih poslovaEkaterine Zaharieve, bugarske diplomatije, uspelismo da ubedimo za{to je va`no ZB da ima vizijuza zajedni~ku budu}nost i da }e se pro{irenje Unijede{avati u skladu sa ustanovljenim pravilima

Programcentralnogdoga|aja, 17. maj 2018.

9:15Dolazak u~esnika

10:00 Plenarna sesija:povezivanje

13:00Zajedni~kafotografija

13:15Radni ru~ak:hvatanje uko{tacsa zajedni~kimizazovima

15:00Konferencija za novinareTuska, Junkera iBorisova

Premijerka Brnabi} o digitalizmu i povezivanju Premijerka Srbije Ana Brnabi} u~estvova}e danas i sutra nadva doga|aja u okviru samita EU - Zapadni Balkan u Sofiji. Vla-da Srbije saop{tila je da }e Brnabi} 17. maja u~estvovati na„Strate{kom dijalogu za Zapadni Balkan“, koji organizuje Svet-ski ekonomski forum.

Kako je saop{teno, „svetski lideri, predstavnici me|una-rodnih organizacija i privrede razgovara}e o tri klju~ne temeza region: ekonomski rast, trgovina i investicije, va`nost digi-talne agende u kontekstu tehnolo{kog razvoja i ja~anje ulogenove generacije mladih lidera“.

„Predsednica Vlade govori}e o digitalnoj agendi i va`no-sti regionalnog povezivanja, a predstavi}e i najva`nije rezul-tate u oblasti digitalizacije i razvoja novih tehnologija. Na sku-pu }e u~estvovati i predsednik Svetskog ekonomskog foru-ma Borge Brende, visoka predstavnica EU za spoljnu i bez-bednosnu politiku Federika Mogerini, premijer Bugarske Boj-ko Borisov, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Su-ma akrabarti i direktorka programa za Evropu Svetskog eko-nomskog foruma Martina Larkin“, najavila je Vlada Srbije.

Drugog dana boravka u Sofiji, 18. maja, predsednica Vla-de }e u~estvovati na „Be~kom ekonomskom forumu“. M. S. Fo

to: Fo

Net /

Zoran

Mr|

a

~etvrtak, 17. maj 2018 | DANAS VIV

Pi{e: Dragan Biseni}

vale vredno je dostignu}e bugarskogpredsedavanja Evropskoj uniji daposle 15 godina postavi „balkanskopitanje“ pred probranu evropsku

publiku. U junu 2003. Gr~ka kao predsedavaju}iUnijom, sabrala je evropske glavare u Solunu,neposredno pred Olimpijske igre, koji sujednoglasno uskliknuli: „Budu}nost Balkana je uEvropskoj uniji“. Predsednik Evropske komisije bio je Romano Prodi, koji je imao istinskihambicija ka brzom uklju~ivanju balkanskih dr`avau Evropsku uniju.

U to vreme, prisetimo se, {ampion evropskihintegracija bila je Makedonija, koja je 2001. prvapotpisala Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, da biiza nje do{la Hrvatska. Ishod u kome su se 15godina kasnije na{le ove dve zemlje, u velikoj meriodslikava strategiju i pristup EU tokom svih ovihgodina: Makedonija je postala kandidat za ~lanstvotek 2014, a Hrvatska je ve} ~lanica Evropske unije.

Moglo bi se re}i da je vremenski me|uperioduglavnom bio ispunjen nagla{avanjem aspekatabezbednosti u regionu, obele`enih vojnimanga`ovanjem i finansijskom podr{kom, ali uzmanje nagla{avanja „pridru`ivanja“ Uniji. Topreciziranje, kako sada stvari stoje, izbegnuto je izavr{nom dokumentu sastanka u Sofiji, {to i daljeukazuje na neodlu~nost i dvosmisleno dr`anjeprema zemljama regiona.

Nesumnjivo je da je Evropska unija presudanstabilizuju}i faktor na Balkanu, kako ekonomski,tako i politi~ki. Nedavne krize u regionalnimodnosima to su i pokazale, po{to je retorika brzosti{ana na zahtev evropskih zvani~nika. Finansijski

aspekti odnosa regiona sa Evropskom unijompresudni su za sve zemlje Zapadnog Balkana.Preko 70 odsto njihove trgovine obavlja se upravosa zemljama Evropske unije. Sa Kinom obimtrgovine je pet odsto, a sa Rusijom ne{to vi{e od~etiri odsto. Kina i Rusija pojavljuju se kaozna~ajniji partneri tek u poslednjih 10 godina, ali uisto vreme trgovinska razmena zemalja regiona saEU je udvostru~ena.

U kori{}enju pretpristupne pomo}i prednja~iSrbija, koja je pro{le godine dobila 215 milionaevra, ali po glavi stanovnika najvi{e se ula`e uCrnu Goru, 40 miliona evra, skoro kao na Kosovu,koje je dobilo 92 miliona evra, vi{e negodvostruko od Bosne i Hercegovine, koja je dobila44 miliona evra.

To je samo po sebi ve} dovoljan argument uformiranju regionalnog samoodre|enja. Zbogtoga se i od regionalnih lidera o~ekuje da u~inevi{e i potvrde ovaj identitet, za {ta im samit u Sofijipru`a drugu priliku posle, zaista, dugog vremena.

Na sastanku {efova dr`ava, koji }e se odr`ati u~etvrtak, 17. maja, pre podne, razgovara}e se otemama koje je Evropska komisija po~etkomfebruara prihvatila u strategiji za Zapadni Balkan.To su inicijative povezane s ja~anjem vladavineprava, podr{kom dru{tveno-ekonomskomrazvoju, digitalizacijom regiona, ja~anjemsaradnje u pitanjima bezbednosti i migracija,ja~anjem transportne i energetske povezanosti ipodr{kom pomirenju i dobrosusedskimodnosima.

Bi}e odr`ano i vi{e prate}ih sastanakaspecifi~no posve}enih inicijativama koje seodnose na investicije, ekonomsku saradnju isaradnju organizacija nevladinog sektora, ~iji suorganizatori Privredna komora Bugarske, Evropskisavet za spoljnu politiku i Be~ki ekonomski forum.

U tim skupovima izdvaja se okupljanje koje jepripremio Svetski ekonomski forum iz Davosa, nakome ~e biti oko 50 u~esnika, uz predstavljanjeevropskih kompanija koje pokazuju najvi{einteresovanja za uklju~ivanje u regionalniekonomski razvoj.

Ako bi se tra`io odgovor, {ta je to Balkanponovo u~inilo temom na koju valja potro{itimajsko prepodne za boravak u Sofiji, ona bigeopoliti~ki razlozi do{li na prvo mesto, madazvani~nici Evropske unije u svom vokabularu oovome ne govore na ovakav na~in. Taj odgovorponudili su vode}i ljudi Svetskog ekonomskogforuma, koji po prvi put odr`ava svoj strate{kidijalog sa Zapadnim Balkanom. Dnevni red skupanajsli~niji je sadr`ini nacrta deklaracije koji je ve}stigao do javnosti, pa se, prema toj analogiji,mo`e pretpostaviti da je i obja{njenje motivablisko onome koje vlada u Briselu.

Govore}i o regionu u novom geopoliti~komkontekstu, direktorka Evropskog programaSvetskog ekonomskog foruma, Martina Larkinocenila da Evropa mora da o~uva svoje mesto iuticaj u regionu. „Vidimo sve sna`nije poku{ajevanevropskih sila da nametnu svoj uticaj uregionu ili da dominiraju u njemu. ZapadniBalkan je nedeljivi deo Evrope i Evropa treba dau~ini vi{e kako bi o~uvala i oja~ala svoju pozicijuu region. Osim toga, to je zna~ajno pitanjemigracija s kojim se Evropa suo~ava poslednjihgodina. To pitanje treba da bude re{avano uzpomo} Zapadnog Balkana, jer bez zemalja ovogregiona ono ne mo`e da se uspe{no re{i“, reklaje Martina Larkin.

Drugim re~ima, tek kada je geopoliti~ki uticajEvrope doveden u pitanje, jer se u regionupojavljuju i drugi takmaci, Rusija i Kina, Evropskaunija ponovo je uklju~ila senzore uz ~iju pomo}treba da u~vrsti svoje usidrenje u regionu.

U tom svetlu mo`e se na novi na~in sagledatipriznanje Kosova nezavisnom dr`avom od strane23 ~lanice EU. To je bio, sada se vidi, jo{ jedanpotez koji je ne samo usporio, nego gotovoblokirao ulazak zemalja Zapadnog Balkana uEvropsku uniju. Jasno je ve} sada da Evropskaunija, imaju}i u vidu stav [panije premasamoprogla{enoj nezavisnosti Kosova, ne}e mo}isama da nametne bilo koju odluku koja se odnosina Kosovo, iako se pre 10 godina ~inilo da je to„fait acompli“ i da je samo pitanje trenutka kada}e sve do}i na svoje mesto.

Ovaj evropski samit posve}en ZapadnomBalkanu, ~ini se, ne}e daleko odma}i kada je oKosovu re~. Ne samo zbog [panije, nego i zbogkontaminiraju}eg potencijala koje ovo pitanjenosi u novim me|unarodnim prilikama. Uz to, nijeneprime}en rastu}i balkanskih uticaj Rusije i Kine,globalnih sila koje se protive ovako progla{enojnezavisnosti Kosova.

Na sastanku Brdo-Brioni, kojem je predsednikSaveta EU Donald Task prisustvovao posleentuzijasti~ke balkanske ture, on je ~uo vest okorejskom odustajanju od nuklearnih proba iprihvatanju sastanka sa ameri~kompredsednikom. Bila je to za njega veomaohrabruju}a vest, koju je na svoj na~in preneo i nabalkansku atmosferu. „I nemogu}e je mogu}e“,sa`eo je Tusk.

U Sofiji evropske zemlje raspravlja}e o„korejskom nali~ju“ – ameri~kom izlasku iznuklearnog sporazuma sa Iranom. Mogao bi to dabude povod i za druga~iju inverziju: „I mogu}e jenemogu}e“. Evropska unija, ~ini se, nema te`akzadatak da se napokon na jasan i nedvosmislenna~in opredeli koju je od ove dve krilatice izabrala,kada je o Balkanu re~. Sofija je prilika za sve da seto jasno iska`e.

Ministarka za evropske integracije Srbije za Danas

Jadranka Joksimovi}:Pozitivan politi~ki signal

NA LICU MESTA

NOVAPRILIKAPOSLE 15 GODINA^EKANJA

Na sastanku {efova dr`ava, koji }e se odr`ati u ~etvrtak, 17. maja, pre podne, razgovara}e se o temama koje je Evropska komisija po~etkom februara prihvatila u strategiji za Zapadni Balkan. To su inicijative povezane s ja~anjemvladavine prava, podr{kom dru{tveno-ekonomskom razvoju,digitalizacijom regiona, ja~anjem saradnje u pitanjimabezbednosti i migracija, ja~anjem transportne i energetskepovezanosti i podr{kom pomirenju i dobrosusedskim odnosima

Trgovinski rat sa SADDonald Tusk je obavestio {efove evrop-skih dr`ava da }e se tokom ve~ere 16.maja razgovarati o posledicama ameri~-kog povla~enja iz nuklearnog sporazu-ma sa Iranom. On je, pri tome, ponovioda }e evropske zemlje-potpisnice, po{to-vati sporazum sve dok Iran po{tuje uslo-ve koji su precizirani. Predsednik Evrop-ske komisije @an-Klod Junker upozna}eevropske lidere sa interesima evropskihkompanija koje posluju u Iranu i ~iji inte-resi treba da budu za{ti}eni.

Junker }e nastaviti da govori o trgo-vinskim pitanjima i tarifama koje su SADpostavile za ~elik i aluminijum. Tuskpredla`e da se Unija „dr`i svoga oru`ja“u pregovorima sa SAD i za{titi evropskeinterese, {to uklju~uje mogu}nost reci-pro~nog odgovora, u skladu s pravilimaSvetske trgovinske organizacije.

„I nemogu}e je mogu}e“ : Donald Tusk Foto: EPA-EFE / Georgi Licovski

Samit u Sofiji je prvi, posle Samita2003. godine u Solunu, na kome }ese okupiti lideri ~lanica EU i predstav-nici takozvanog regiona ZapadnogBalkana. U Solunu je postojalo obe-}anje da }e se u jednom momentusvi sa Zapadnog Balkana na}i u EU.Me|utim, pro{lo je 15 godina, i zbograzli~itih okolnosti i u samoj Uniji, ali idrugih promena, samo je Hrvatska,od tada, postala ~lan EU, navodi zaDanas Jadranka Joksimovi}, ministar-ka za evropske integracije Srbije.

Na{a sagovornica ukazuje da „ia-ko pro{irenje nije zvani~na tema Sa-mita, skup u Sofiji do`ivljavam kao je-dan pozitivan politi~ki signal. Time sepotvr|uje koliko je Zapadni Balkanzna~ajan kao region za Uniju, ali nesamo bezbednosno, ve} i na drugena~ine. EU, nema sumnje, region vidikao podru~je sopstvenog interesa pr-venstveno ekonomskog – kroz pri-vredni rast i napredak, otvaraju se no-va tr`i{ta i naravno da i postoje}e ~la-nice EU imaju koristi od pro{irenja“.

– Tako da, iako formalno pro{ire-nje EU nije tema Samita, nego je topre svega me|usobno intraregional-no povezivanje Zapadnog Balkana,

nesumnjivo je da }e upravo povezi-vanje – koje bi trebalo da kroz razli~i-te zajedni~ke projekte finansirane idelom iz sredstava EU, doprineti daregion bude konkurentniji i poveza-niji i samim tim spremniji da u jed-nom trenutku bude deo EU, isti~e mi-nistarka Joksimovi}.

Sagovornica Danasa ka`e da {tose Srbije ti~e, „mi kao dr`ava koja jeodmakla u procesu pristupanja,otvaramo poglavlja i solidnim tem-pom napredujemo ka ~lanstvu uUniji, pokazujemo konstruktivan od-nos u regionalnoj saradnji – {to nijeuvek jednostavno i lako“.

– Od nas se i vi{e o~ekuje jer smovi{e i napredovali, to je jasno. Na{ jeinteres da budemo na Samitu, dapredlo`imo neke konkretne projektekoji }e doprineti boljem povezivanju

i smanjivanju barijera i za trgovinu iza potencijal rasta koji region ima.Evropske ekonomije, koje su sna`nei me|u najboljima u svetu, u fazi suusporenog rasta i one vide region, ijo{ neke delove Evrope, kao novi im-puls budu}eg rasta koji }e pozitivnouticati na evropske ekonomije. Utom smislu, smatram da Samit, iakopro{irenje nije njegova tema – ona seindirektno se name}e iz zajedni~kihprojekata i povezanosti, {alje dobrupoliti~ku poruku. Mislim da je ovimreafirmisanim interesom EU za Za-padni Balkan, evropska perspektivadodatno oja~ana i Srbija svakako imainteres da bude prisutna na Samitu ida na proaktivan na~in podr`i politi-ku intraregionalnog povezivanja, za-klju~uje ministarka za evropske inte-gracije Srbije. M. Stojanovi}

O~ekujem da }e samit EU – Za-padni Balkan, koji se odr`ava 17.maja 2018. godine u Sofiji, 15 go-dina nakon Samita u Solunu, bitiprilika da se po{alje sna`na poru-ka o evropskoj perspektivi Za-padnog Balkana, te da }e u svje-tlu Strategije Evropske komisije izfebruara 2018. godine samit re-zultirati i dogovorom o pokreta-nju konkretnih projekata iz {estvode}ih inicijativa, koje su sastav-ni dio Strategije Evropske komisi-je, ka`e za Danas Igor Crnadak,ministar inostranih poslova Bo-sne i Hercegovine.

Na{ sagovornik isti~e da je jed-na od tema samita „razmjena mi-{ljenja o zajedni~kim izazovima,prije svega kada je u pitanju bez-bjednost, kao i pitanje migracija.Stav BiH je da `eli da bude kredi-bilan i konstruktivan partner popitanju suo~avanja sa navedenimizazovima, kako unutar regionaZapadnog Balkana, tako i u sarad-nji sa Evropskom unijom“.

– Politi~ki dijalog sa Evrop-skom unijom je veoma va`an, testoga BiH podr`ava inicijativuBugarske da se samiti EU – Za-padni Balkan odr`avaju ~e{}e,poru~uje Crnadak.

M. Stojanovi}

Iako formalno pro{irenje EU nije tema Samita, nego je to pre svega me|usobno intraregionalno povezivanjeZapadnog Balkana, nesumnjivo je da }e upravo povezivanje – koje bi trebalo da kroz razli~ite zajedni~keprojekte finansirane i delom iz sredstava EU, doprineti da region bude konkurentniji i povezaniji i samim timspremniji da u jednom trenutku bude deo EU

Politi~ki dijalog sa Evropskom unijom je veoma va`an, te stoga BiH podr`ava inicijativu Bugarske da se samiti EU – Zapadni Balkan odr`avaju ~e{}e

Ambasador Nema~ke u Srbiji za Danas

Aksel Ditman:Potvrda podr{keUnije regionuSrbija, region Zapadnog Balkana i njegov razvoj su teme koje se nalazena vrhu agende Evropske unije! Dr`avni rukovodioci iz zemalja ~lanicaEvropske unije sasta}e se ~ak dva puta sa {efovima vlada i dr`ava zema-lja Zapadnog Balkana – ove nedelje u Sofiji, a u julu u Londonu. To je po-tvrda volje Evropske unije da ovaj region napreduje u evropskim inte-gracijama i da mu se pri tom pru`i neophodna podr{ka: u oblasti infra-strukture, na primer, gde se planira po meni veoma va`an projekat iz-gradnje auto-puta od Ni{a do Pri{tine, u stvaranju jedinstvenog ekonom-

skog prostora gde je Srbija dala prvi impuls i u unapre|enju regional-nog pomirenja – za {ta je va`an korak bilo formiranje Regionalne

kancelarije za saradnju mladih na Zapadnom Balkanu, poru-~uje za Danas Aksel Ditman, ambasador Nema~ke u Srbiji.

Ditman nagla{ava da se „Nema~ka i nadalje zala-`e za evropsku perspektivu celog regiona i sna`nopodr`ava sve ove inicijative: savezna kancelarka jepokrenula inicijativu za Berlinski proces i li~no sesna`no zala`e i pomno prati taj proces“. M. S.

Nema~ka se i nadalje zala`e za evropsku perspektivu celog regiona i sna`no podr`ava sve ove inicijative: savezna kancelarka je pokrenula inicijativu za Berlinski proces i li~no se sna`no zala`e i pomno prati taj proces

Foto: FoNet / Zoran Mr|a

Foto:

EPA /

Pawe

l Sup

ernak

Foto: EPA / Olivier Hoslet

H

Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine za Danas

Igor Crnadak:O~ekujemkonkretne projekte

VIIDANAS | ~etvrtak, 17. maj 2018.VI ~etvrtak, 17. maj 2018 | DANAS

Kompanija Delta Real Estate iz Be-ograda, sa svojim bugarskim part-nerom AP Invetments, gradi {opingmol Delta Planet u Varni, drugom poveli~ini bugarskom gradu. Otvaranje{oping mola najavljeno je za no-vembar ove godine.

U jesen 2017. Delta i AP Invest-ments saop{tili su da su zajedni~kizavr{ili akviziciju {oping-mola u po-znatom letovali{tu na Crnom moru.Odmah posle toga zapo~eti su rado-vi na zavr{etku ovog objekta.

„Delta Real Estate nastavlja svo-je strate{ko {irenje u oblasti nekret-nina. Zadovoljstvo mi je da moguzvani~no da najavim otvaranje jo{jednog gradili{ta u zemlji EvropskeUnije, u Bugarskoj“, izjavila je tom

prilikom Zorana @drale Burli}, gene-ralni direktor Delta Real Estatea.

Zna~ajnim projektom u Bugar-skoj Delta je zapravilo nastavila na-javljeno {irenje svog biznisa nekret-nina u regionu biv{e Jugoslavije izapadnog Balkana. U 2017. godiniova kompanija sve~ano je otvorilaHotel InterContinental u Ljubljani,glavnom gradu Slovenije, u koji jeulo`ila 50 miliona evra.

[oping mol Delta Planet u Varnipredstavlja investiciju vrednu 120miliona evra. Na ukupnoj povr{ini od110.000 kvadratnih metara ima}e vi-{e od 140 lokala i gara`u na tri ni-voa. U dvanaest najsavremenijih bi-oskopskih sala, Varna }e prvi putdobiti i bioskop u najnovijoj 4DX teh-

nologiji. Ono {to Delta Planet ~ini je-dinstvenim je plan investitora da nakrovu centra izgradi zelenu ba{tu sapogledom na grad i na Crno more,.

Bugarsku stranu u ovom projektupredstavlja kompanija AP Invest-ments iz Sofije, na ~ijem ~elu su po-znati preduzetnici Angel Angelov iPeter Dudolenski. AP Investment jeveliki investitor u oblasti nekretnina,zdravstva, trgovine i maloprodaje.Saradnja dve investicione kompanije

„Na bugarskom tr`i{tu radi vi{eod trideset {oping molova. Mi smouvereni da }e Delta Planet uspeti natom tr`i{tu, jer iza Delte stoji vi{ego-di{nje iskustvo potvr|eno kroz iz-

gradnju i razvoj {oping molova Del-ta City u Beogradu i Podgorici. Istitakav uspeh na{a kompanija je po-stigla u hotelskom biznisu, otvaraju-}i hotele Crowne Plaza u Beogradui InterContinental u Ljubljani. Sa ta-kvim iskustvom, sa visoko kvalifiko-vanom ljudima, sa finansijskom sna-gom kompanije, elimo da Deltu po-zicioniramo na tr`i{tu Bugarske, avrlo brzo i na tr`i{tima Hrvatske i Al-banije. Sa tim }emo potvrditi pozici-ju regionalnog lidera u razvoju ne-kretnina i jednog od najve}ih investi-tora na ovim prostorima“, ka`u uDelta Holdingu, u ~ijem sastavu senalazi i Delta Real Estate.

ZNA^AJNO PARTNERSTVO SRPSKE I BUGARSKE FIRME, DELTA REAL ESTATE I AP INVESTMENTA

Delta Planet u Varni otvara se krajem godine

Pi{e: Vesna Markovi}

Ove godine navr{ava se ta~no 71 godina odMar{alovog plana, koji se smatra jednim od prvihprocesa evropskih integracija, odnosno bazom zastvaranje EU kakva danas postoji. Nazvan je i Planevropske obnove, jer se zasnivao na obnovi ratomporu{ene Evrope u koju su SAD ulo ile 13 milijardidolara, pre svega, u oporavak privrede iinfrastrukture. Nekoliko godina kasnijepoljoprivredna i industrijska proizvodnja bile suve}e nego pre Drugog svetskog rata. S druge stranestvoreno je novo tr i{te za plasiranje robe iz SAD.

Zemlje Zapadne Evrope koje su za vreme ratabile na potpuno suprotnim stranama prevazi{le surazlike i prona{le zajedni~ki put za novi po~etak ito samo dve godine po zavr{etku Drugogsvetskog rata. Uspeli su za dve godine ono {to minismo za 23, koliko je pro{lo od potpisivanjaDejtonskog mirovnog sporazuma. Kada }e do}ivreme da shvatimo da sa svojim kom{ijama trebada ivimo u miru, da zajedno gradimo budu}nost,bez obzira na lo{a iskustva iz pro{losti?

Odgovor na ovo pitanje poku{ava da nam daBerlinski proces, inicijativa za Zapadni Balkan kojuje pokrenula 2014. godine Nema~ka. Do sada suodr`ana ~etiri samita na kojima su dogovoreniinfrastrukturni projekti, osnovana je Kancelarijaza mlade, usvojeni su sporazumi o Transportnojzajednici i Fondu za Zapadni Balkan. Sveaktivnosti usmerene su na odr`avanje dijaloga,ekonomsku saradnju i infrastrukturno

povezivanje. Da li je Berlinski proces ispunio svojusvrhu i da li je nakon ~etiri godine ispunio kakona{a tako i o~ekivanja inicijatora? Pretpostavljamda }e poslednji samit u Londonu dati odgovor naovo pitanje. Da li je Berlinski proces zami{ljen kaoMar{alov plan za Zapadni Balkan?

^esto sti~em utisak da su sve ozbiljne reformekoje sprovodimo u senci Briselskog sporazumakoji je ina~e sme{ten u okviru Poglavlja 35(zvani~no nazvanog „ostala pitanja“). Jedan odpotpisnika, pored Beograda i Pri{tine, jeste EUkao garant sprovo|enja potpisanog. Me|utim,ima li EU autoritet da uti~e na Pri{tinu da formiraZajednicu srpskih op{tina ili bi to lak{e po{lo zarukom nekim drugim silama?

Optimista sam kada je u pitanju opstanak EU,jer verujem da dr`ave koje su uspele da prona|uzajedni~ki interes nakon u`asnih razaranja tokomDrugog svetskog rata, uspeti da prona|u re{enjei za dana{nje izazove poput Bregzita, migrantskekrize, borbe protiv terorizma.

Na Solunskom samitu, odr`anom 2003.godine, doneta je Deklaracija kojom EUnagla{ava svoju nedvosmislenu podr{kuevropskoj perspektivi zemljama ZapadnogBalkana. Petnaest godina kasnije ~ujemo isture~enicu. Nama u Srbiji potrebna je jasnijaporuka, konkretnija re{enja, {to o~ekujem odsamita u Sofiji. Potpuno je logi~no da Srbija kaostara evropska dr`ava bude deo evropskeporodice naroda.

Autorka je narodna poslanica SNS i ~lanica Odbora za evrointegracije

LI^NI STAV

MAR[ALOV PLAN KAO PUTOKAZZemlje Zapadne

Evrope koje suza vreme rata

bile na potpunosuprotnimstranama

prevazi{le surazlike iprona{le

zajedni~ki putza novi po~etak i

to samo dvegodine pozavr{etku

Drugogsvetskog rata.

Uspeli su za dvegodine ono {to

mi nismo za 23,koliko je pro{lood potpisivanja

Dejtonskogmirovnog

sporazuma

Poslanik Evropske narodne partije u EP za Danas

Franc Bogovi~:Pro{irenje mora biti me|uprioritetima EUSamit EU – Zapadni Balkan u Sofiji vidim kaoznak jasne i jake odlu~nosti EU za evropskuperspektivu regiona i interesa EU zapro{irenje na Zapadni Balkan. Fokus samitana temi povezivanja sa ciljem pobolj{anjaveza EU sa Zapadnim Balkanom a i unutarregiona, veoma je va`an, po{to su ba{povezivanje i saradnja su{tinska osnovafunkcionisanja Evropske unije i njeno jezgrorazvoja i ekonomskog, te socijalnogprosperiteta, a to je ono {to najvi{e treba izemljama Zapadnog Balkana, ocenjuje zaDanas Franc Bogovi~, poslanik Evropskenarodne partije u Evropskom parlamentu.

Bogovi~ smatra da }e ovaj samit„pokazati i jasnu nameru za konkretnijupomo} zemljama iz regiona na njihovomputu ka EU, ne samo na najvi{em politi~komnivou, nego i nameru za ve}omoperativnom i finansijskom pomo}i izdomena razvojne pretpristupne pomo}i iinvesticija EU“.

– Dugo sam upozoravao da EU treba dapove}a EU fondove pretpristupne pomo}iza Srbiju i za sve druge dr`ave ZapadnogBalkana, po{to su IPA fondovi glavniinstrument pretpristupnog procesa, inadam se da je do{lo vreme za to, da }e tobiti i jedna od mnogih va`nih poruka samita

EU – Zapadni Balkan u Sofiji. ^lanstvo u EU,gde dr`ave ~lanice dobijaju kroz zajedni~kotr`i{te, a i kohezijski fondovi, koji mogu dasmanje razvojni raskorak i nejednakost, kao ida o~uvaju radna mesta i da stvore nova – iztih razloga veoma je zna~ajno. To je naro~itobitno za gra|ane, da imaju realnuperspektivu za ekonomski i socijalniprosperitet, a i za mir, me|usobnorazumevanje i po{tovanje susednih naroda– suseda na Zapadnom Balkanu, evropskihnaroda u regionu i u Evropskoj uniji, isti~ena{ sagovornik.

Bogovi~ napominje da „~lanstvo u EU,naravno, zna~i priznavanje osnovnih pravilai principa Unije, a proces pristupanjaapostrofira i glavne politi~ke i ekonomskereforme, zahteva napredak na podru~jupravosu|a i vladavine prava, borbe protivkorupcije, slobode medija, a to }e uzsna`niju politi~ku podr{ku EU bitimogu}nost za lak{i i ubrzani procesevropske integracije regiona“.

– Maksimalno podr`avam procesevropske integracije zemalja ZapadnogBalkana i ta tema treba da ostane me|uprioritetima evropske politi~ke agende,zaklju~uje poslanik EP za Danas.

M. Stojanovi}

Dugo sam upozoravao da EU treba da pove}a EU fondovepretpristupne pomo}i za Srbiju i za sve druge dr`aveZapadnog Balkana, po{to su IPA fondovi glavniinstrument pretpristupnog procesa, i nadam se da je do{lovreme za to, da }e to biti i jedna od mnogih va`nih porukasamita EU - Zapadni Balkan u Sofiji

Direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane za Danas

Ardian Hackaj: EU dapodstakne razvoj Balkana Kao poslednji veliki doga|aj pre samita Saveta EU koji se odr`ava u junu, samit u Sofiji pru`i-}e jedinstvenu priliku „zapadnobalkanskoj {estorki“ da ubedi EU i dr`ave ~lanice EU u svojuposve}enost reformama. U Sofiji, vlade Balkana tra`i}e re{enja za teme koje se odnose na2025. godinu kao „ciljani“ tajming za ~lanstvo, o o~ekivanom otvaranju pregovora ili slobod-nom kretanju ljudi, ka`e za Danas Ardian Hackaj, direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tira-ne. On napominje da „iako se o~ekuje da se svaka dr`ava fokusira na svoje sopstvene ciljeveili zabrinutosti – za Albaniju je to dobijanje potvrde Saveta EU u junu o otvaranju pregovorao ~lanstvu u EU – svaki balkanski premijer treba da prilo`i ~vrste dokaze da njegova/njenadr`ava napreduje, kao i ~vrsta uveravanja o budu}em anga`ovanju“.

– Isto va`i i za EU. Op{te izjave o „budu}oj evropskoj perspektivi“ balkanskih dr`ava, bi}ebeskorisne, u najboljem slu~aju, a kontraproduktivne, u najgorem. Kako bi balkanski narodiostvarili maksimalnu korist, EU mora da istupi sa konkretnim delima i odgovaraju}om agen-dom. U kratkom roku, balkanski gra|ani o~ekuju jasne mere koje podr`avaju ekonomskirazvoj, kao i konkretne socijalne mere u domenu obrazovanja, zdravlja i socijalne za{tite, na-ro~ito one koje se odnose na mlade. U tom kontekstu, forma i opseg finansijske pomo}i EUu novom finansijskom okviru bi}e veoma zna~ajni. Stoga, samit u Sofiji da}e podsticaj ne sa-mo za „oblikovanje“ posve}enosti EU „zapadnobalkanskoj {estorki“, ve} i u opredeljivanjuneophodnih resursa da se podr`e investicije u infrastrukturu, ubrza stopa rasta i omogu}e

preko potrebna ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i socijal-no staranje u regionu. Nadamo se da }e novi finansijskiokvir EU za period od 2020. do 2026. odra`avati napredakkoji je „zapadnobalkanska {estorka“ postigla na svom re-formskom putu ka EU, kao i da }e se iskoristiti lekcije nau~e-ne u protekle ~etiri godine tokom intenzivnog anga`ovanjau inicijativi Berlinski proces, ukazuje na{ sagovornik.

Hackaj napominje da se samit u Sofiji odr`ava u trenutkukada rastu tenzije na Bliskom istoku. „U slu~aju ostvarenjanajgoreg scenarija, izuzetno visoki zvani~nici Evropske ko-misije pomenuli su mogu}nost da }e se izbegli~ki talas pro-{iriti na veliku teritoriju, da }e umnogome sko~iti cene ener-genata, a da }e teroristi~ke grupe prona}i nepresu{an izvorza regrutovanje, {to bi dovelo i do procvata trgovine ljudi-ma. Stoga, i EU i dr`ave Zapadnog Balkana moraju da iskori-ste samit u Sofiji da zajedno rade kako bi se pripremili za ta-kvu mogu}nost i osigurali ju`ne granice Evrope“, upozora-va sagovornik Danasa. M. Stojanovi}

Direktor istra`ivanja ISAC fonda za Danas

Igor Novakovi}: Mogu}eobnarodovanje dogovora

Nema~ki politikolog za Danas

Franc-Lotar Altman:Bi}e usvojen izbalansiran dokument Samit EU – Zapadni Balkan u So-fiji je politi~ki doga|aj gde }e bi-ti ponovljena posve}enost EU„zapadnobalkanskoj {estorki“ sasamita odr`anog u Solunu 2003.Imaju}i u vidu unutra{nje pro-bleme EU i razlike izme|u blokakoji i dalje ima 28 ~lanica u vezisa brzinom i obimom daljeg pro{irenja, bi}eusvojen prili~no izbalansiran krajnji doku-ment, ka`e za Danas Franc-Lotar Altman, pro-fesor me|unarodnih odnosa na Univerzitetuu Bukure{tu.

Na{ sagovornik isti~e da }ebiti stavljeno vi{e naglaska nauslovljavanje, „ali ne o~ekujemda }e na samitu biti ispunjenenade Albanije i Makedonije dadobiju datume za po~etak pre-govora o ~lanstvu u EU“. „Daljinapredak o~ekujem na samitu u

Londonu, koji se odr`ava u okviru takozvanogBerlinskog procesa, gde }e se okupiti dr`aveEU sa zapadnobalkanskom {estorkom da bi di-skutovale o konkretnim pitanjima koja se ne ti-~u pro{irenja“, obja{njava Altman. M. S.

[to se ti~e samita u Sofiji, ~ini se da je dinamika koju je uspostavilaEU sa Strategijom pro{irenja veoma ubla`ena sa stavovima Madri-da oko u~e{}a Pri{tine. Najavljivana zajedni~ka deklaracija EU i Za-padni Balkan ne}e biti usvojena i bi}e svedena na izjavu dr`ave do-ma}ina. Samim tim je politi~ki zna~aj umanjen. Me|utim, kako su utoku pregovori oko imena Makedonije i ukoliko do|e do proboja,najverovatnije }e dogovor biti obnarodovan na samitu, {to }e mupove}ati politi~ku va`nost, ocenjuje za Danas Igor Novakovi}, direk-tor istra`ivanja Centra za me|unarodne i bezbednosne poslove(ISAC fonda). M. S.

VIII ~etvrtak, 17. maj 2018 | DANAS

Visoka predstavnica EU za spoljnupolitiku i bezbednost FederikaMogerini poru~ila je nedavno da je„trenutak da se postignu promenekako bi se u~inio nepovratan napredakzemalja regiona ka EU“.

„Zapadni Balkan je Evropa i bi}edeo budu}nosti Evropske unije, ja~e,stabilne i ujedinjene Unije... To jepitanje zajedni~kog interesa izajedni~ke odgovornosti koju delimosa zemljama regiona u korist svih na{ihgra|ana... Ovo je trenutak da se

postignu pozitivne promene kako bise u~inio nepovratan i transformativannapredak ka EU“, ocenila je ona.

Govore}i o dana{njem samitu uSofiji, ona je izjavila da }e to biti„veoma va`an doga|aj koji }e pokazatida EU i njeni partneri u regionu deleiste ciljeve“. „To }e biti prvi i najva`nijipoliti~ki znak da EU i njenizapadnobalkanski partneri ne delesamo isti geografski prostor ve} ipoliti~ke ciljeve i istu sudbinu“, kazalaje Mogerini. M. S.

Pi{e: Vedran D`ihi}

Naravno, va`no je da postoji neka nova vrstapa`nje za Zapadni Balkan u EU. Svaka prilikakoja navodi vjetar u jedra EU integracija i kojamo`e unaprijediti proces je dobrodo{la.Na`alost, uvertira za Samit je bila vi{e bolnanego eufori~na. Protivljenje [panije da se na|eza istim stolom sa Kosovom je zasjenilo sveambicije Bugarske. U procesu diskusije ozajedni~koj rezoluciji samita [panci nisu bilisami u protivljenju nekim ambicioznijimformulacijama po pitanju pro{irenja. Jo{ uvijekje apetit za pro{irenjem u ve}ini zemalja EUveoma veoma malen do nepostoje}i.

Koliko god samit u Sofiji hipoteti~ki biova`an, u njemu se krije i niz opasnosti. Prva jeopasnost od velikih o~ekivanja 15 godinaposlije samita u Solunu. Sofija nije Solun, 2018.nije 2013. Perspektiva ~lanstva u EU nakonispunjenja doma}ih zadataka }e biti potvr|ena,ali to je ono {to Unija nije ni poricala od Solunado danas. Dakle, ni{ta su{tinski novo. Novastrategija za pro{irenje u februaru je rekla

gotovo sve {to EU u ovom momentu mo`e i `elida ka`e. Pro{irenje }e se, stoga, desiti kadadr`ave budu spremne. A to mo`e potrajati ipotraja}e imaju}i u vidu trenutnu situaciju uregiji koja vi{e nalikuje minskom polju negopoligonu na kojem se dr`ave nadme}u uispunjenju reformi, osna`ivanju pravosu|a,borbi za slobodu medija itd., za sve ono dakle{to EU od njih tra`i.

I naravno, pro{irenje }e se desiti tek kada EUbude spremna. A kada }e to biti, to tako|er neznamo. I to je ono {to je navelo francuskogpredsjednika Makrona da neposredno nakonprezentacije izvje{taja u pro{irenju u aprilu ka`ekako pro{irenja ne}e biti prije unutarnjekonsolidacije EU. Trenutno EU ulazi u klju~nufazu njene novije istorije: po~inje velika debata

o bud`etu. Postavlja se i dalje pitanje kako ceproces Brexita biti priveden kraju. I otvoreno jepo meni centralno pitanje kako }e izgledati„bitka“ izme|u Brisela i Ma|arske, u momentukada Orban najavljuje kraj liberalne demokratijei borbu za renacionalizaciju Unije na kr{}anskimosnovama, tzv. kr{}ansku demokratiju. Upravotaj antiliberalni momenat, kojeg mo`emonazvati i autoritarnim, predstavlja su{tinskudilemu za pro{irenje i za sve zemlje ZapadnogBalkana. Ve} sad imamo neku vrstu „autoritarnekonvergencije“ ili paraliteta u na~inu kako sepoima i egzekutira vlast izme|u Ma|arske sjedne strane i recimo Srbije, kao {to imamoneku sli~nu vrstu paraliteta izme|u Turske idijelova politi~ke elite Bo{njaka u BiH.

Pored svega toga ~ini mi se da u regiji vodiutrka ko }e i kako obezvrijediti vrijednosti EU io~iglednije pokazati da spremnost za ozbiljnimputem ka EU ne postoji. Retorika izme|u susjedaje sve agresivnija, otvoreno se napadaju mediji,kontrola pravosu|a je sve direktnija, otvoreno sekoketira sa Rusijom, Turskom, Kinom.

Kad podvu~emo crtu, jasno je da prijemaZapadnog Balkana u Evropsku uniju ne}e biti

ako EU, kao politi~ki projekat, ne osmisli samusebe, i su{tinski i institucionalno, ponovno kaojednu zajednicu zasnovanu na demokratskim iliberalnim vrijednostima. To zna~i, bez cijepanja~lanica na liberalni blok, desno-populisti~ki ilineki drugi... Ako ne do|e do su{tinskog procesau Evropskoj uniji, mislim da takva i rastrgana EUnikada ne}e biti spremna za prijem zemaljaZapadnog Balkana, i da }e onda, naravno, i2025. godina koja se spominje kao mogu}idatum prijema Srbije i Crne Gore u Uniju, bitimakulatura, tj. proma{ena godina, prijedlog bezbilo kakve vrijednosti. U tom kontekstu i samit uSofiji bi ostao samo istorijska skica bez ikakvevrijednosti.

Autor je profesor na Fakultetu politi~kih naukaUniverziteta u Be~u

Dodatak je realizovan pod pokroviteljstvomAmbasade Republike Bugarske u Srbiji.Urednica: Marija Stojanovi}Prelom: Zoran Spahi}Marketing: Vesna La}arak Obrada fotografija: Mina Crnobrnja i Stanislav Milojkovi}Lektura: Ana Ron~evi}

ANALIZA

VETAR U JEDRAEVROPSKOJINTEGRACIJI

Jasno je da prijema Zapadnog Balkana u Evropsku unijune}e biti ako EU, kao politi~ki projekat, ne osmisli samusebe, i su{tinski i institucionalno, ponovno kao jednuzajednicu zasnovanu na demokratskim i liberalnimvrijednostima. To zna~i, bez cijepanja ~lanica na liberalni blok, desno-populisti~ki ili neki drugi...

Federika Mogerini:Zapadni Balkan jedeo budu}nosti Unije

Johanes Han:Oboga}ivanje, a ne breme

Komesar EU za susedskupolitiku i pregovore opro{irenju Johanes Hanistakao je da „postoji rastu}aspremnost me|u dr`avama~lanicama EU da se bavepro{irenjem“. Premanjegovom mi{ljenju, prijemnovih dr`ava „nije breme,ve} oboga}ivanje“.

„Ne podr`avam ideju oEvropi u vi{e brzina jer bi tonavelo dr`ave ~lanice narazlaz. Umesto toga, svimogu}i napori treba dabudu ulo`eni da se omogu}islabijim dr`avama da oja~ajuu Evropskoj uniji“, smatraHan.

M. S.

Foto: EPA / Boris Pejovi}

Foto:

EPA-

EFE /

Olivi

er Ho

slet