Република Србија

ВИСОКА ШКОЛА ПРИМЕЊЕНИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ВРАЊЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Посебни организациони облици тржишта

Предметни професорПроф. Др Љиљана Стошић Михајловић

СтудентГоран Крстић 158/пе

САДРЖАЈ

Увод.........................................................................................................3

Сајмови.....................................................................................................4

-Дефинисање и карактерисање сајмова.......................................................6

-Врсте сајмова..........................................................................................6

-Значење сајмова у савременим условима.............................................7

-Утицај проширења Европске Уније на сајамски сектор..............................8

-Сајмови код нас и у свету........................................................................8

-Београдски сајам-Највећа сајамска институција у Србији.......................10

-Најпознатије сајамске манифестације у Београду.................................10

-Најпознатије сајамске манифестације у Новом Саду............................12

2

-Најпознатији сајмови у иностранству......................................................13

Берзе.......................................................................................................16

Аукције...................................................................................................17

Привредне излозбе....................................................................................17

Закључак................................................................................................18

Литература.................................................................................................19

УВОД

Под тржистем,у конкретном смислу,подразумева се целокупна трговинска мреза и сви посебни облици трзишта:Сајмови,привредне,излозбе,берзе,аукције,тржнице на велико и пијац.

Ове посебне установе су изникле из потребе да се на једном месту концентришу понуде и тражње робе,са циљем да се олакша склапање уговора и да би се убрзао робни промет.

3

САЈМОВИ

Савремене услове привређивање карактерисе висок степен технолошког развоја у свим гранама привредног ствараластва.Истовремено са унапредјењем технолоскох процеса изезутне пазња се поклања смањењу троскова производње,како би се произвео квалитетан производ а који це бити јефтинији од конкурентских производјаца.Конкуренција на светском трзисту је изузетно јака и борба за освајање трзиста и анимирање потросаца све сназнија.Висе и није проблем произвести добар производ,вец како га продати и како остварити профит.Велики светске компаније су то одавно схватиле и веома много поклањају пазњу маркетингу а један од највазнијих маркетинских активности је наступ на сајмовима.Перманентни наступ великих компанија на одредјеним сајмовима довело је до рангирање сајмова и издавања неких сајмова у светски познате сајмове и остале са мањим рејтингом.

4

Рејтинг једног сајма се одредјује према броју светских познатих компанија присутних на сајму и велицина склопљеног уговора о пласману,а највеци успех компаније је ако постигне пласман укупне производње јер је производња за познатог купца најизвеснија за остварење профита.

Први сајмови су имали велики знацај за само снадбевање становниства основним зивотним потребстинама посебно у периоду слабо развијених саобрацајних комуникација.Тада су потрошачи могли да купе робу не само од домаћих већи од страних трговаца.С друге стране у то доба трговци су имали велике користи од сајамских приредби јер су им феудалне власти најцесце гарантовали лицну безбедност и безбедност за робу којом су трговали.Први сајам узорака одрзан је 1894.године у Лајпцигу.На основу излозбе узорака сада се склапају купопродајни уговори.Сајмови узорака имају вазност за временску и просторну концентрацију понуде и тразње,циме се олаксава пословање.

Под медјународним сајмовима подразумевају се велика трзисна збивања,отворена за производе свих сектора производње који се одрзавају на истом месту у одредјеним раздобљима и са ограниценим трајањем.Продаја робе уз односење на њима није дозвољена.Опсте-прихватљиву дефиницију сајмова дала је Унија медјународних сајмова на конгресу у Барселони:Сајмови су привредне манифестације ограниценог трајања,које се стално одрзавају у једном истом месту у фиксираном или варијабилним интервалима.Седисте Уније медјународних сајмова се налази у Паризу.

Карактеристике медјународних сајмова су:

1.Сајамске приредбе по правилу се одрзавају на једном месту,односно граду

2.Временски посматрано сајмови имају ограницено трајање а интервали су унапред фиксирани,

3.Купопродајни уговори закљуцују се само на бази излозених узорака,

4.На сајму се излазе роба једног или висе привредних грана.

У неким дрзавам се организује велики број сајмова:Немацка висе од 200,Француска 82,Велика Британија 49,Италија 36,САД 41,Сингапур

5

27.Највисе сајмовских градова има Италија где се одрзавају и најцувенији медјународни сајмови (Рим,Трст,Милано,Дјенова,Напуљ,Фиренца,Палермо,Падова,Бари,Верона),затим у Француској (Париз,Марељ,Лил,Бордо,Ница,Лион,Мец),Немацка (Хановер,Франкфурт,Дизелдорф),а код нас у Србији су Београд и Нови Сад.Покусај да се у Београду организује ,,медјународни васар по угледу на постански и лајпциски,, уцињен је јос 1724.године.Уредбом о одрзању панадјура у Србији,а 1839. у Београду је отворен један од седам петодневних панадјура ,,за сирове земаљске и стране производе и стоку,,.И данас је познат у Београду ,,Марковдански Васар” који се одрзава сваке године 8.маја на дан ,,Славе Св.Марка на Тасмајдану.Поред верских манифестација уобицајених за црквене саборе ово је ,,најатрактивнији дан старог Београда,па га је свако зиво цељаде морало посетити и она цуда видети”.

Новосадски сајам организује 6 сајамских приредби годисње а најзнацајнија је Медјународни пољопривредни сајам.Сајмови могу знацајни вид промоције производа као и продаје производа само ако су добро осмисљени.Сајмови могу бити веома скупи ако су цесто на великом броју сајмова и излозби.Из тог разлога неопходно је извуци закљуцак да производјац мора пазљиво одабрати сајмове и излозбе на којима це наступати како у земљи тако и у иностранству.

ДЕФИНИСАЊЕ И КАРАКТЕРИСАЊЕ САЈМОВА

На конгресу Уније медјународних сајмова који је одрзан у Лилу 1955.год условљене су следеце дефиниције:Обицно се под медјународним сајмовима подразумевају велика трзисна збивања,отворена за производе свих сектора производње,који се одрзавају на истом месту у одредјеним раздобљима и са ограниценим трајањем.Продаја робе уз односење на њима није дозвољена.

Медјународни салони су специјализоване приредбе техницког комерцијалног карактера,који се одрзавају такодје периодицно и са ограниценим трајањем.У периоду од 1958 до 1962.године уоцава се цињеница да специјализовани сајмови постизу све веци комерцијални успех а опсти сајмови постају све висе политицки и економско-пропагандни сусрети разлицитих земаља света.

6

ВРСТЕ САЈМОВА

Сви сајмови се могу сврстати у 4 категорије:

1.Опсти сајмови (велесајмови)

2.Специјализовани сајмови (салони)

3.Главни индустријски и главни трговински сајмови

4.Споредни индустријски и споредни трговински сајмови

На велесајму није установљена листа артикала који це се излагати вец сами уцесници самостално бирају своје експонате.Циљ опстих сајмова јесте да привуку купце и потросаце,а у великим павиљонима могу постојати и места за продају.

Специјализовани сајам има унапред утврдјен списак производа који се могу излагати.

Главни индустријски сајмови су специјализовани и обицно имају медјународни карактер.Добро организован индустријски сајам постаје догадјај од највецег интереса за одредјену индустријску грану (Сајам козе и обуце у Београду,Сајам текстила и сл.)

Споредни индустријски и споредни трговински сајмови представљају мање сајмове.Пре наступа на тим сајмовима треба добро анализирати све аспекте тих наступа.

ЗНАЦЕЊЕ САЈМОВА У САВРЕМЕНИМ УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

На конгресу уније Медјународних сајмова који је одрзан 1925 год. у Милану формирана је Унија медјународних сајмова.Задатак ове организације састоји се у ускладјењу термина одрзавања сајмова како се слицни сајмови не би одрзавали истовремено.Седисте Уније се налази у Паризу.

7

На последњем заседању Конгреса Медјународне уније сајмова прихвацен је рекордни број нових цланова ове организације,који покусава објединити све релевантне уцеснике на подруцју сајамске индустрије.На последњем заседању примљено је висе нових организатора сајмова из десетак земаља,а исто тако је просирен број медјународних сајмова и струцних излозби под водством Уније.

Конгрес Медјународне Уније сајмова је данас у савременим условима подељен на 4 сектора:

1.Африка-Средњи исток који сада има 28 цланова,

2.Америка која сада има 11 цланова,

3.Азија-Пацифик која сада има 42 цлана,

4.Европа која има 159 цланова.

УТИЦАЈ ПРОСИРЕЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА САЈАМСКИ СЕКТОР

Сва слозеност новог приступа Уније,посебно када је рец о новим идејама,инпулсима,досла је и до изразаја и код Уније медјународних сајмова СУММЕР СЕМИНАР 2004 у Загребу.

Сајмови су се углавном опоравили од губитака односно смањење пословне активности у последњим годинама бројне сајамске манифестације,одрзане 2004,2005. и у првој половини 2006.године,показају углавном задовољавајуци број излагаца и посетилаца сајмова у односу на раније године.

Ова неповољна десавања отворила су и нека отворена питања савремених сајамских десавања.

1.Пад посетилаца сајмова и домацих излагаца не знаци да су све сајамске организације пословале неповољне.Добитници су сајмови који су знали прилагодити своју понуду новонасталим околностима и трзисним

8

условима,сајмови који су понудили нове концепте и нове приредбе или који су применили посебне маркетинске стратегије.

2.Конкуренција медју сајмовима усла је у потпуно нову фазу.То подразумева борбу за сваког излагаца и сваког посетиоца сајма.

САЈМОВИ КОД НАС И У СВЕТУ

На сајму у Београду најпознатије су следеце приредбе:

1.Медјународни сајам технике

2.Медјународни сајам одевања ,,Мода у свету”

3.Медјународни сајам аутомобила

4.Медјународни сајам наместаја,опреме и унутрасње декорације.

У Љубљани се одрзавају следеце сајамске приредбе:

1.Мода

2.Медјународна излозба наставних средстава и сколске опреме

3.Салон наместаја

4.Пољопривредно,Прехрамбени сајам

5.Вино

6.Савремена електроника

Новембра 1951 год у Скопју је одрзана прва сајамска приредба под називом ,,Сајам Узорака”.Најзнацајније приредбе у Скопју су:

1.Медјународни сајам дувана и масина

2.Медјународни сајам наместаја

3.Медјународни сајам робе за сироку потросњу.

9

Сарајевски убраја се у ред најмладјих сајамских организација.Најпознатије сајамске приредбе су:

1.Цвеце-Мода-Лепота

2.Медјународни сајам туризма и спорта

3.Медјународни децји сајам

4.Медјународни сајам дрвета

5.Медјународни сајам пластике и гуме

Сајам у Лесковцу одрзава се маја или јуна сваке године под називом ,,Медјународни Сајам Текстила и Текстилних Масина”.

У Суботици се одрзавају:

1.Панонија

2.Медјународни сајам индустрије и мале привреде.

БЕОГРАДСКИ САЈАМ-НАЈВЕЦА САЈАМСКА ИНСТИТУЦИЈА У СРБИЈИ

Својим капацитетима и са запосленима сајам је оспособљен да заинтересованим пословним партнерима прузи најразноврсније услуге.Београдски сајам има затворен и отворен излозбени простор.14 хала Београдског сајма поседује 100 000 квадратних метара излозбеног простора.На Београдском сајму се одрзи годисње висе од 30 редовних медјународних сајамских манифестација.Сајмови се одликују високим нивоом организације па су многе приредбе уцлањене у угледне медјународне организације.И то:

-Медјународни сајам технике и техницких достигнуца

10

-Медјународни сајам одевања

-Медјународни сајам наместаја,опреме и унутрасње декорације

-Медјународни сајам градјевинарства.

НАЈПОЗНАТИЈЕ САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У БЕОГРАДУ

Слика 1:Медјународни сајам аутомобила МСА

Медјународни сајам аутомобила основан је у Београду 1938 године.Београдски сајам и пословно удрузење производјаца,друмских возила су организатори Медјународне манифестације аутомотивне индустрије.То је најстарија званицна Медјународна излозба друмских возила у овом делу Европе у традиционалном термину по календару.

Слика 2:Медјународни сајам енергетике

Медјунордни сајам енергетике основан је 2005 године.Организатор сајма је Београдски сајам.Он се одрзава једном годисње.

11

Слика 3:Медјународни сајам градјевинарства

Медјународни сајам градјевинарства основан је у Београду 1976 године.Сајам се одрзава једном годисње.На сајму се излазу следеце робне групе:Хидро и звуцна изолација,боје,цеви и инсталације,ламинати,ламперија,паркети,тракасте завесе,дрвена столарија и др.Статистицки подаци су показали да овај сајам обидје око 75 000 посетилаца.

Слика 4:Медјународни Београдски сајам књига

Основан је 1956 године.Сајам се одрзава једном годисње.На сајму се излазу следеце робне групе:Билатеристика,Религија и Теологија,Практицна књига,Антикварна књига,Деција књига,Рацунарска књига и Периодика,Књизевна-Науцна Продика.

Слика 5:Медјународни сајам туризма

Основан је 1978 године.Организатор сајма је Београдски сајам а сајам се одрзава једном годисње.Робне групе:Националне туристицке организације,Локалне туристицке организације,Хотел и услуга,Кампови,Бање,Туристицке агенције,Рент-Цар,Финансије и осигурање,Интернет услуге.

12

Слика 6:Медјународни сајам козе,обуце и опреме

Основан је 1979 године.Сајам се одрзава једном годисње.Робне групе:Коза,Крзно,Обуца,Козна галантерија и допунски асортиман.

НАЈПОЗНАТИЈЕ САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ У НОВОМ САДУ

Треци медјународни сајам образовања-под називом ,,ПУТОКАЗИ” одрзава се у Новом Саду.Сајам оправдава епитет водецег сајма образовања у Србији.Сајам образовања се организује уз подрску републицког министарства спорта и покрајинског сектора за образовање и културу.

Медјународни сајам књига –Сајам књига,Сајам канцеларијске и сколске опреме и излозбе уметности одрзавају се у халама НовоСадског сајма.То је јединствена смотра културних радника и љубитеља писане реци и ликовних уметности у највецој библиотеци и галерије у земљи.

Медјународни пољопривредни сајам-На сајму се промовису нове врсте трактора,комбајна и осталих пољопривредних масина,а на излозби хране и пица врсе се промоције нових прехрамбених производа,масине и опреме за прехрамбену индустрију.На сајму се излазу и најквалитетнија стока домацег узгоја.

Слика 7:Медјународни сајам и опреме,,АМБИЕНТ”

Сајам доприноси маркетинској популаризацији дрвно прерадјивацке индустрије у земљи али је и право место за промовисање страних производа из те области.На сајму се могу видети најновији модели кухиња,столова,столица,ормана,наместаја за купатило.

13

Поред ових сајмова постоје и медјународни сајам градјевинарства,мотоцикала,сајам лова риболова и спорта,излозба паса,гастро фестивал,медјународни сајам златарства и оптике.

НАЈПОЗНАТИЈИ САЈМОВИ У ИНОСТРАНСТВУ

Слика 8:Медјународни сајам глазбе и мултимедија

Посетиоци на сајму глазбе могу видети и цути све оно сто је актуелно и релевантно у индустрији глазбе и забаве,упоредити најновија технолоска достигнуца и испробати разне музицке инструменте.

Слика 9:Медјународни сајам лепоте и венцања

Дани венцања представљају највеце и најзнацајније догадјање везано за презентацију производа и услуга за венцање.На овом сајму се врси презентација нових модних трендова и мозе се доци до најбољих идеја за венцање.На сајму се врси презентација пратеце опреме и то:Венцанице,позивнице,захвалнице,торта,мени,лимузина и тд.

14

Слика 10:Медјународни сајам ,,WОРЛД ФООД”

Ово је највеца излозба прехрамбених производа у Русији.На сајму се представљају производи од меса као и воце и поврце.

Слика 11:Сајам милионера у Москви

Сајам милионера који се одрзава у Москви окупља на једном месту милионере и оне који тек планирају да постану.Сајам се одликује гламуром,сјајем,богатством па и сам наслов казе да се ту окупљају мускарци одевени у одела сивена по мери и зене у вецерњим хаљинама украсене скупоценим накитом.

Слика 12:Сајам аутомобила у Франкфурту

За Немацку је сајам аутомобила веома вазна грана а то управо показује цињеница да је свако седмо радно место управо у аутомобилској бранси.

15

Слика 13:Сајам књига у Франкфурту

На сајму се врси презентација домаце иностране продукције књига и купопродаја ауторских права.

Слика 14:Медјународни сајам аутомобила у Паризу

На сајму аутомобила који се одрзава у Паризу водеци светски фабриканти аутомобилске светске индустрије имају могуцност да представе своје аутомобиле на најбољи могуци нацин и да убеде купце да је бас њихов ауто бољи од аутомобила конкуренције.

Слика 15:Сајам аутомобила у Токију

Највецу пазњу су привукла возила која нису стетна по природну околину.То су аутомобили који имају независну контролу на сва 4 тоцка,ради лаксег

16

паркирања у малом простору,као и хибридни модел погона састављен од горивне целије и бензинског мотора.

Слика 16:Бугарски ,,ПЛОВДИВСКИ” сајам

Сајам је у 2006 години оборио рекорде како по броју излагаца,тако и по броју уцесника.Статистицки подаци су показали да је првог дана сајма продато цак 100 нових атрактивних аутомобила.

Слика 17:Сајам рацунарства ЦЕБИТ-2006 У Хановеру

То је једини сајам који на једном месту представља целокупан дигиталан свет и он је много висе од излозбе производа.Сајам ЦЕБИТ представља водецу излозбу новијих технологија.У 2006-тој години на сајму ЦЕБИТ било је висе од 6300 излагаца из 70 земаља.

БЕРЗЕ

Берзе су трзисне установе на којима се концентрисе понуда и тразња,у принципу заменљиве робе.Материјално присуство робе,па цак ни узорака није присутно,јер се берзански послови закљуцују позивом на ознаку квалитета,назива и порекла робе.Порекло реци берза долази од латинске реци ,,Бурса”-Кеса; циме се симболисе знацај берзе као трзиста новца и хартија од вредности.Под другом тумацењу рец берза води порекло од имена породице Ван дер Бурсен из Бриза,а на тргу испред ове куце су се окупљали трговци и

17

врсили размену новца,меница и обавезница јос 14 века.У Антверпену је саградјена прва берзанска палата у Европи и то 1531 године.Цувена њуроска волстрит берза основана је 1792 године.Београдска берза је основана 1886 године а поцела са радом 1898 године.

Могу постојати 3 основна типа берзи:

1.Англо-Саксонски тип

2.Континентални тип

3.Месовити тип

Према предмету пословања берзе могу бити:Робне,новцане и ефектне.

АУКЦИЈЕ

Аукције су јавне продаје на којима се купци надмецу.На аукцијама се продаје роба не уједнаценог квалитета тако да је неопходно да се потенцијални купци наиме упознају.Назив аукција долази од латинске реци ,,Ауцтио” сто знаци надметање,изазивање,дразење.Прве аукције званицно је одрзала Холандска истоцноиндијска компанија за бибер и цимет.Познате су аукције крзна у Лондону и Петровграду.

Аукцијска трзиста су организована трзиста на коме се цене константно прилагодјавају променама понуде и тразње.

ПРИВРЕДНЕ ИЗЛОЗБЕ

Разликујемо висе врста привредних излозби:

1.Привредне излозбе могу бити сталне и покретне.

2.Поред националних организују се и светске привредне излозбе.Њихов је задатак да постану манифестација разлицитих достигнуца свих народа света.Прва светска излозба одрзана је у Лондону 1851 године у цувеној

18

кристалној палати и трајала је 140 дана.Светске излозбе се одрзавају у интервалу од 15 година,а једна приредба мозе да траје 6 месеци.

ЗАКЉУЦАК

Пијаце су унапред утврдјена и уредјена места у насељима на којима се нуди роба по правилу од стране производјаца директно потросацима.У Србији су најпознатији васари:сабацки,лозницки,а сезона васара је у топлијим месецима од јуна до септембра.

Трговина прехрамбеним пољопривредним производима у великим градовима се посебно оријентисе према трзницама на велико.Највеце трзнице на велико налазе се у Паризу,Лондону,Минхену,Милану и другим милионским градовима.Подела трзница мозе да се изврси на висе нацина,зависно од критеријума.

1.С обзиром на велицину територије:Националне,Регионалне и градске.

2.Према специјализацији за одредјене групе производа које складисте:За пољопривредне производе;дораду и прераду воца и поврца;за цвеце.

3.Према техницко-градјевинским карактеристикама:аТрзнице са хладњацама,без хладњаца,са централном халом,трзнице на отвореном и затвореном простору.

19

LITERATURA

1.Adizes I.-Upravljanje promenama,Novi Sad,1994

2.Barac Nada.-Menadzment poslovne logistike,Nis,2003

3.Babic,S.,(1979),Optimalna alokacija prvrednih resursa,doktorska disertacija,Beograd.

4.Babic,S.,Milovanovic,M,(1989),Cetiri predavanja iz mikroekonomije,Savremena administracija,Beograd

5.Babic,s.,Milovanovic,M.,(1991),Teorija cena,Ekonomski fakultet,Beograd.

20