P O R U K E

2 Oktobar 2016.

3www.serbianmirror.comOktobar 2016.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Srpski filmski festival ^ikago 2016. strane 6-7

Zaustavite prodaju Muzeja Sveti Sava i

zadu`binu dr Dra{kovi}a strana 8

Na{i prvaci su prvaci sveta strana 9

Igalo i vila “Galeb” strane 10-11

“Dnevnik ma{inovodje” u trci za Oskara

preko ^ikaga strana 12

Srbija na istoku strana 13

Sve~ano obele`avanje 15 godina rada

Ogledala strane 14-15

Stari Beograd: Konak Knjeginje Ljubice strana 19

Afirmacija srpske kulture i tradicije strana 20

Jesenja ru`a: Gospodjica Hrizantema strane 21

Lepota koja osvaja: Kamena Gora strana 22

Srpski de~iji hor iz Klivlenda na TV FOX strana 23

Pravoslavlje: Carstvo Bo`ije je unutar u vama strana 24

Porodica: Glavne dobrobiti meda strana 25

Horoskop za oktobar strane 26-27

Feljton: Silvana Armenuli} strana 28

^estitke i mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi},

Igor Ga~i} (Beograd)

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog ogledala

Prohujali su let-nji meseci ievo do{la nam

je jesen. Nadam se daste lepo proveli va{egodi{nje odmore i

u`ivali sa svojim porodicama na suncu, poredvode, u prirodi... Na{e Ogledalo se u julu iavgustu mesecu pripremalo u Srbiji. Tako da smopored odmora obilazili odredjne destinacije iradili bez zastoja.

Prisustvovali smo filmskim festivalimaPali}, Herceg Novi i Ni{ u cilju {to boljeg odabi-ra filmova iz najnovije srpske produkcije, za na{Srpski Filmski festival ^ikago i nadam se da }evam se selekcija filmova dopasti.

Ovogodi{nji filmski festival }e se ipakodr`ati u prvoj nedelji decembra, ta~nije 2. 3. i4. decembra, a ne kako smo u prethodnom brojunajavili, sredinom novembra. Ima}emo i dostaeminentnih gostiju iz Srbije, a festival }e otvoriti@arko Lau{evi}.

Ovaj veliki glumac srpskog glumi{ta,vratio se filmu nakon skoro 20 godina odsustvai do`iveo neverovatne ovacije publike na premi-jerama i festvalaima u na{oj zemlji, filmom“Smrdljiva bajka“, u kojem igra glavnu ulogu.

Ovim filmom otvori}emo ovogodi{nji Srpskifilmski festival u ^ikagu.

Ogledalo je obi{lo ove godine i Igalo, o~emu pi{emo u ovom broju.

Nakon povratka u ^ikago, ponosno smoproslavili 15 godina rada i redovnog izla`enjaSRPSKOG OGLEDALA. Izborili smo se uprkossvim krizama, jer je na{a `elja, da se srpska re~neguje u srpskom rasejanju, veoma jaka.Poveziva}emo vas i dalje sa maticom, promo-visa}emo na{e uspe{ne ljude, pomagati humani-tarne akcije i biti na usluzi svom srpskom naro-du.

Svim prijateljima Ogledala, koji suprisustvovali na{oj proslavi, podr`ali nasmoralno i finansijski svojim donacijama,veoma smo zahvalni. Prijateljima koji su bilispre~eni da prisustvuju obele`avanju jubleja, aposlali su svoje donacije, uz duboko po{tovan-je od srca se zahvaljujemo. Mi to veomapo{tujemo, cenimo i mnogo nam zna~i. BezVA[E podr{ke ne bismo stigli do ovog 15-togodi{njeg jubileja. ISKRENO I VELIKOHVALA SVIMA!

Srda~no va{a Slavica Petrovi} sa redakcijom

S R B I N F O

Oktobar 2016.4

Premijer Aleksandar Vui~i}boravio je u poseti SAD,tokom koje je u~estvovao na

71. zasedanju Generalne skup{tineUjedinjenih nacija, govorio je nagodi{njem skupu Fondacije“Klinton“ i imao je niz bilateralnihsusreta sa dr`avnim zvani~nicima ipredstavnicima poslovnog sveta.Analiti~ari su saglasni da je trenu-tak posete SAD izuzetno va`an, jerje Ist River bilo mesto na kojem susvetski zvani~nici razgovarali ovrlo zna~ajnim pitanjima za svet iregion, a na konferenciji uNjujorku u~estvovali su i ~elnicivelikih korporacija i kompanija, {toje bila prilika da se razgovara onovim investicijama.

Premijer SrbijeAleksandar Vu~i} rekao je,obra}aju}i se u Generalnojskup{tini UN, da jo{ uvek nijepronadjeno sveobuhvatno re{enjeza migrantsku krizu. Poru~io je da}e Srbija i ubudu}e biti stub stabil-nosti na Balkanu i da }e bitiprivr`ena stvaranju boljeg sveta isaradnje. “Moram da ka`em dasmo ~ekali na neki predlog koji }euputiti velike sile svima nama. Mibismo se slo`ili i bili bismo sprem-ni da obavimo posao. ^ak iakomoja zemlja nije ~lanica EU bilismo spremni da u~estvujemo u sis-temu kvota, ali niko u EU nije pri-hvatio taj sistem i ne znamo kojaje politika po tom pitanju. Trebalobi da delimo iste vrednosti, ali vidi-mo razli~ita re{enja bez ideje kakoda se re{e problemi u budu}nosti“,rekao je premijer Srbije. On jedodao da migrantska kriza nijezavr{ena, a Srbija se i danassuo~ava sa mnogim te{ko}ama iima oko 7.000 migranata na svojojteritoriji. Ti ljudi ne mogu da odu,jer su svi ostali zatvorili granice,rekao je Vu~i}. Premijer je govorioi o uspesima Srbije na planuekonomije, napominjuju}i da Srbijaima suficit u bud`etu i da poslemnogo krize ima procenat rasta odnajmanje tri odsto ove godine, anarednih godina }e biti i vi{e.“Kada se poredimo sa nekim zeml-jama iz Azije i Afrike to nijemnogo, ali je to vi{e od prose~nograsta u Evropi“, ukazao je premijer.“Dok insistiramo na raznim pitanji-ma, mi se suo~avamo i sa

mogu}om nestabilnosti u na{emregionu koja mo`e da poni{tidostignu}a koja smo postigli“,naveo je Vu~i} i dodaoda je dobio podr{ku odprijatelja i sa Zapada isa Istoka, ali da sesituacija na ZapadnomBalkanu nije popravila.“Zato smatram damoramo vi{e napora,vremena i volje daulo`imo da bismo pre-vazi{li te{ko}e izpro{losti“, rekao jeVu~i}. “Suo~avamo ses nekim od naju`asnijihuvreda koje nam dolazeod nekih suseda, ja onjima ne}u re}i nijednuru`nu re~, niti odgo-varati, oni su za mojuzemlju govorili da smo{aka jada, a mi to nikadne}emo re}i ni za jednuzemlju u svetu“, rekaoje Vu~i} dodaju}i da }e Srbija bitistub stabilnosti i u narednih 20, 30godina.

On je i ovaj put podsetio

da je Srbija spremna da nastavirazgovore sa kosovskim Albancimakako bi stvorili zajedni~ku

budu}nost. “Uporni smo dazadr`imo tempo razgovora saAlbancima sa Kosova, jer moramoda `ivimo zajedno, moramo da

stvaramo zajedni~ku budu}nost“,rekao je Vu~i}. Srpski premijer sezahvalio i svim zemljama koje subile na strani medjunarodnog pravai nisu podr`ale jednostranoprogla{enu nezavisnost Kosova,kao i ~lanicama UN koje supodr`ale Povelju UN.

Na sastanku “Klintonglobalne inicijative“ (CGI) prisus-tovali su brojni svetski politi~ki iposlovni lideri, medju kojima su usredi{tu pa`nje bili biv{i ameri~kipredsednik Bil Klinton, premijerSrbije Vu~i} i gradona~elnikSrebrenice ]amil Durakovi}.Klinton je otvorio sastanakobra}aju}i se Aleksandru Vu~i}u.On je naime, ocenio kao veomahrabar politi~ki potez to {to jeVu~i} posetio Srebrenicu,prise}aju}i se do detalja napada napremijera pro{le godine.

“@elim samo da ka`emda sam ponosan {to sam Srbin isrpski premijer. Oti{ao sam uSrebrenicu da poka`em po{tovanje`rtvama, a napadnut sam od straneprisutnih. Ni za trenutak nisamspustio glavu. Prepoznajemo bol

ljudi u Bosni, uradili smo {ta smomogli u Srbiji, kaznili smo i osudililjude u Srbiji koji su bili krivi zamasakr u Srebrenici, ~ak 16 ljudije uhap{eno“, izjavio je Vu~i} idodao: “U~ini}emo sve dazadr`imo mir i stabilnost, ali to nijelak posao. Te`e je nego pre 20godina i svakim danom postaje svete`e. Atmosfera nije dobra, nadamse objektivnijem pristupu i da }emosvi biti u stanju da prihvatimo svelo{e stvari koje smo uradii i tektada }emo sve te{ko}e mo}i daprebrodimo – naglasio je premijer.

On je naglasio da postojii veliki broj Srba koji mogu daispri~aju stra{ne pri~e. Nada se da}e krivci i za te zlo~ine biti pron-adjeni. “]amil zna da mo`e na nasda ra~una. Jo{ jednom sam oti{aona donatorsku konferenciju uSrebrenici i tom prilikom smouplatili pet miliona evra. Bili smojedini koji su na toj konferencijine{to obe}ali i stvarno ispunili.Potrebni smo jedni drugima. Nemapobednika, ne sme da budeponi`enih strana u budu}nosti“,zaklju~io je Vu~i}.

P O L I T I K A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

VU^I] NA ZASEDANJU SB UN

5www.serbianmirror.comOktobar 2016.

Ne pamti se da je neki referendum podigao toliko pra{ine kaoonaj u Republici Srpskoj odr`an 25. septembra na koji se odazvalo 55,7odsto bira~a, od kojih je velika ve}ina od ~ak 99,81 odsto pozitivnoodgovorila na referendumsko pitanje i time podr`ala da 9. januar i daljebude Dan RS, dok je protiv bilo 0,18 odsto.

Iz Sarajeva najavljuju da bi predsednik RSMilorad Dodik zbog organizovanja referenduma inepo{tovanja Ustavnog suda mogao biti osudjen napet godina zatvora. Ministar bezbednosti BiH DraganMekti} izjavio je da }e Agencija za istrage i za{titu(Sipa) privesti Dodika ako se ne odazove na pozivTu`ila{tva BiH na saslu{anje u svojstvu osumnji~enogzbog odr`avanja referenduma, koji je zabranio Ustavnisud. “Ako se ne odazove, a razlog za neodazivanjebude neopravdan, da nije bio spre~en nekom vi{omsilom, izdaje se naredba o prislinom privodjenju. I}i}e se na njegovo prisilnom privodjenje i tu je Zakono krivi~nom postupku vrlo jasan – niko nema pravo da se ne odazovepozivu Suda ili Tu`ila{tva“ rekao je Mekti}.

Dan nakon referenduma o Danu RS iz Ambasade SAD uSarajevu poru~ili su da je njihov stav jasan. “Delovanje u suprotnosti saodlukom Ustavnog suda je o~ito kr{enje vladavine zakona i o~ekujemoda }e nadle`ne institucije to pitanje re{iti u skladu sa zakonima BiH,dok mi razmatramo odgovaraju}e posledice“, navode iz Ambasade SAD.“Oni koji potkopavaju dejtonske institucije moraju se smatrati odgovorn-im za svoje destabiliziraju}e akcije“, re~eno je “Avazovom“ dopisnikuiz izvora u Stejt departmentu.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova MarijaZaharova izjavila je da zvani~na Moskva apeluje da se ne politizujepitanje referenduma u Republici Srpskoj i smatra da on ne podriva ter-itorijalni integritet BiH. “Mi smo protiv ve{ta~kog politizovanja togpitanja. Gledamo na referendum odr`an 25. septembra u kontekstu real-

izacije ovla{}enja dva entiteta koja su predvidjanjaDejtonskim sporazumom, uklju~uju}i utvrdjivanje iodredjivanje prazni~nih dana“, navodi se saop{tenju,prenosi RIA Novosti.

U Beogradu su uzdr`ane reakcije vlasti nareferendum u RS-a. Premijer Srbije poru~uje da jenajva`nije to {to je referendum u Srpskoj protekaomirno, dok nacionalne stranke o~ekuju da VladaSrbije jasno podr`i Srbe u RS-u.

Ima i onih koji tvrde da bi referendummogao izazvati nove sukobe u regionu, na {ta Dodikodgovara: “Ne}e biti rat. Nisam ~ovek za rat, ja sam

borac za politi~ka prava svoga naroda. Ponosan sam na ~injenicu danikome nije falila dlaka na glavi tokom odr`avanja referenduma u RS.Isto tako niko ne mo`e re}i da su Bo{njaci u RS u nekoj vrsti geta“.

Dodik je istakao da su pri~e o tome da je referendum u RSbio samo probni za onaj pravi, o otcepljenju, rekao da su to gluposti.“[to se ti~e nas ne trebamo trenirati, jer smo vrlo sposobni i organizo-vani. Mi se borimo za na{a prava. Nikada nismo rekli da je BiHnemogu}a. BiH po Ustavu, ona iz Dejtona, za nas je mogu}a, ali BiHsa destrukcijom prava RS i korigovanjem i nasiljem visokog predstavni-ka nije prihvatljiva“, rekao je Dodik za N1.

REFERENDUM U REPUBLICI SRPSKOJ

”DNEVNIKMA[INOVODJE”

Sinopsis:Svaki ma{inovodja, tokom svoje profesionalne

karijere, nenamerno ubije 20-30 ljudi. @rtve su obi~nosamoubice, nepa`ljivi, pijani, ili samo odsutni ljudi.

^injenica da voz ne mo`e da se zaustavinajmanje 700 metara nakon {to je ko~nica aktivi-rana, oslobadja ma{inovodje svake odgovornosti.Nevinost za nebrojene `rtve ~ini ove masovneubice grupom ljudi sa posebnim mentalnim i psi-holo{kim profilom. Ovo je tragi~na komedija onevinim ubicama i njihovim `ivotima.

D O G A D J A J I

6 Oktobar 2016.

Srpski filmski festival ^ikago 2016.odr`a}e se prvog vikenda u decem-bru, a ne u novembru, ta~nije 2, 3.

i 4. decembra, u Muvico teatru uRozmontu. Ljubitelji ove umetnosti }eimati priliku da vide najnovija i najboljaovogodi{nja filmska ostvarenja iz srpskeprodukcije.

Na festivalu }e biti prikazana~etiri igrana i tri dokumentarna filma.

Prve ve~eri, dokumentarni film“Radni~ki je ljubav Ni{a“, MiodragaMiljkovi}a i igrani film “Smrdljiva bajka“Miroslava Mom~ilovi}a – koji }e se pok-

loniti ~ika{koj publici. Film u kojemglavnu mu{ku ulogu igra @arko Lau{evi},koji }e otvoriti festival.

Ovaj film je dobio ve} nekolikonagrada, a glavni glumac @arko Lau{evi}je na Filmskim susretima u Ni{u poneonajve}u nagradu festivala GRAN PRI, dokje Jelena Djoki}, za svoju ulogu u ovomfilmu dobila nagradu ”Carica Teodora“.

Drugog dana festivala, 3. decem-bra, prikaza}emo dokumentarni film”General Mihailovich: Hero andPunishment” – Neboj{e Pajki}a, koji jeveoma zapa`en na festivalima dokumen-

tarnih filmova i u kojem }e mnogi odgledalaca videti jednu potpuno druga~ijuistoriju. Gosti festivala }e biti rediteljPajki}, scenarista Ilija Labalo i Ra{aDra{kovi}, unuk istorijske li~nostiMilorada Dra{kovi}a.

Drugi film te iste ve~eri je“Dnevnik ma{inovodje” koji je i srpskikandidat za Oskara. Re`iju potpisuje Milo{Radovi}, a glavnu ulogu, ma{inovodju Ilijubriljantno igra Lazar Ristovski, koji jedobio i nagradu ”Car Konstantin“ zanajbolju mu{ku ulogu na Filmskim susreti-ma u Ni{u.

“Bra}a po babine linije” Rado{aBaji}a je lepa komedija koja }e prijatisvima. To je ujedno i poslednje pojavlji-vanje Milorada Mandi}a Mande u uloziMila{ina. Prikaza}emo ga tre}e no}i fetsi-vala.

”Burek“ Vladana Nikoli}a,komediju u kojoj izmedju ostalih igrajuSergej i Bane Trifunovi}, vide}ete takodjeu tre}oj no}i festivaal, 4. decembra, kao idokumentarni film “Takve vjere ni uIzrailju ne vidjeh” u produkciji manastiraOstrog.

O filmovima koje }ete gledati:

SRPSKI FILMSKI

”SMRDLJIVABAJKA”

Glavne uloge: @arko Lau{evi}, PetarBo`ovi} i Jelena Djoki}

Moma je skitnica i pati od depresije.Ema je skitnica i le~ila se od alkoholizma. Moma`ivi u napu{tenim fabri~kim pogonima. Ema `ivi u{ahtu. Ema se Momi dopala na prvi pogled. Moma

se Emi dopao nadrugi pogled.Ema je nekaddavno izgubilabebu i po~ela dapije. Ili je prvopo~ela da pije paizgubila bebu. Nijevi{e ni va`no. Va`noje da joj je Momapomogao da to pre-boli. Moma i Emapo~inju da `ive zajed-no. Jedno drugomulep{avaju dane.Dovijaju se u potpunoj

nema{tini. Ven~avaju se. Ven~ava ih Kralj klo{ara koji `ivina deponiji. Moma i Ema odlaze na medeni mesec i tomprilikom nailaze na bebu ostavljenu pored kontejnera.

Nastavljaju `ivot utroje...

”BUREK”Re`ija: Vladan Nikoli}Glavne uloge: William Leroy, Sergej

Trifunovi}, Katerina Misichroni, ChristinaAloupi, BranislavTrifunovi}

“Burek“ je medjunarodna komedija kojagovori o ekonomskoj krizi. Glumci iz Amerike, saKipra, Gr~ke iSrbije zapravonose tu komedi-ju, s obzirom nato da svako odnjih kroz pri~upredstavlja svojnarod na vrlo orig-inalan, duhovitna~in. U svemutome, svaki od tihlikova upoznajenekog novog ko mumenja `ivot… Aupoznaju se na porcijibureka.

D O G A D J A J I

FESTIVAL ^IKAGO 2016.

Igrani film “Bra}a po babine linije“ autoraRado{a Baji}a je komedija naravi, mentaliteta ina~ina na koji u Srbiji `ivi, `ivotari, istrajava,

raduje se i tuguje velika ve}ina onih koji su rodjeniili su pup~anom vrpcom svojih predaka vezani zaselo. Ovo je film koji kre}e u susret milionskomauditorijumu svojih po{tovalaca, gledalaca i “verni-ka“ – koje su njegovi junaci Rada{in, Mila{in,Dragojlo, Sin Dragan, Radojka, Zlatana i ostali zau-vek osvojili u kultnoj srpskoj televizijskoj seriji “Selogori a baba se ~e{lja“.

U svojoj dramatur{koj osnovi, pri~a sedobrim delom oslanja na dobro poznatu galerijulikova, na prostodu{nost, po{tenje, naivnost i dobro-tu njenih junaka, na eti~ke norme i vrednosti `ivotakoje se gube iz na{ih se}anja. Film “Bra}a pobabine linije“ je deo sage i mozaika koji nostalgi~noodslikava jedan zaboravljeni svet Srbije i srpskog

sela koji nestaje. To je jo{ jednaiskrena i verodostojna slika Srbijei moravskog mikrokosmosa izrama njenog autora, koju, u vi{edecenija svog stvarala{tva, Rado{Baji} verno i sa mnogo ljubavi~uva i odslikava, a koja bledi predagresijom i navalentno{}uurbanog, stranog, takozvanogmodernog na~ina `ivota.

U komediji ”Bra}a pobabine linije“ vide}emo sudar dvasveta, dva vrednosna sistema –jedan biv{i, tradicionalni, kojiprkosi globalizaciji, od kojeg po svaku cenu `elimoda pobegnemo i drugi novi, uvezeni, savremeni, svetopsene, lakih para, rijalitija, koji nam je nametnutkao novi svetski ekonomski, kulturni i civilizacijskikanon pre`ivljavanja.

U jednoj sve`oj dramatur{koj postavci,protagoniste pri~e izmestili smo iz dobro poznatogseoskog ambijenta u nove, njima nepoznate situaci-je i okolnosti. Su~elili smo ih sa nadom da mogupreko no}i promeniti svoje `ivote nabolje i ostvaritesvoje snove. Uslov je – da se odreknu samih sebe,da prihvate nove repere i simbole potro{a~kog

dru{tva.U `ivote glavnih junaka Rada{ina i

Mila{ina, koje na po~etku filma zati~emo u “nor-malnom agregatnom stanju svadje bez ikakvograzloga“, jednoga dana sti`e isto pismo, upu}enosvakom ponaosob. Oni, ushi}eni zbog pisma i vod-jeni snom o lep{em `ivotu i re{enju svih problema,kre}u iz Petlovca na put... samo oni znaju gde – ikoji? No, kako to u `ivotu ~esto biva, umesto dastignu do Beograda gde ih ~eka daleki rodjak izAustralije “Rada{in }e zalutati sa tajanstvenomplavu{om u gorostasnim planinama u kojima ri~umedvedi“, a Mila{in }e “umesto da pre Rada{inastigne do bogatstva koje ga ~eka, zaglaviti u seloVranovo, na planini Sokolovica, sa koje puca vidikna zonu bezbednosti, gde {iptarski dronovi svakidan izvidjaju ono malo Srba koji su tu pretekli iostali, kako sahranjuju, ̀ ale, jedu i piju...“. Tako nji-

hovo pute{estvije ka boljem sutra– postaje put do beskraja.

Sa mno{tvom komi~nihsituacija, okolnosti i susreta, na{ijunaci }e u~initi da pri~a zali~i nakomediju apsurda. Uz smeh dosuza, nadamo se da }e makar nadva sata svi koji budu u{li uzamra~enu bioskopsku dvoranuzaboraviti na brige, tegobu i`ivotne strahove. I da }e iz njeiza}i lak{i, radosniji i ohrabreni daudahnu tra~ak nade i vere u boljubudu}nost...

Scenarista i Reditelj: Rado{ Baji}Uloge: Milorad Mandi} Manda, Rado{ Baji},

Ljiljana Stjepanovi}, Olga Odanovi}, Mirko Babi},Nada Blam, Nenad Okanovi}, Nedeljko Baji},Marija Petronijevi}, Miroljub Tro{i} djoda, NikolaD`ami}, Apostol Apostolovi}, Nada Juri{i}, LukaRa{kovi}…

Prvi put sa njima: Jelena Gavrilovi}, MilenaPredi}, Branko Jankovi}, Slobodan Bobi Pavelki} iMarko Mili}

Gosti: Tihomir Stani} i Toma Kuruzovi}Specijalni gost: Enver Petrovci

”BRA]A PO BABINE LINIJE”

7Oktobar 2016. www.serbianmirror.com

Kad je Piksi zaplakao“Radni~ki je ljubav Ni{a”, dokumentarni film koji su uradili

Miodrag (51) i Du{an (29) Miljkovi}, otac i sin, Ni{lije naravno, doneo jepravo osve`enje i najprijatnije iznenadjenje festivala dokumentarnog filma

na Zlatiboru. Gledaju}i film,pomislio sam da su kona~noporasla deca iz zlatnog doba“Radni~kog“ koja sadamogu, na najbolji na~in, dase odu`e svojim idolimakoji su im detinjstvo i mla-dost u~inili lep{im.

Film je ispri~an uprvom licu jednine, a narator je sam klub “Radni~ki” (kroz glas glumcaAleksandra Mihailovi}a) koji, sa sve ni{kim dijalektom, pri~a o svom`ivotu i gradu Ni{u, u koji je pre ta~no sto godina stigla prva fudbalskalopta, dok o fudbalerima pri~a sa ne`no{}u roditelja prema svojoj deci.Svaka tehni~ka nesavr{enost mora da se pokloni pred emocijama i humor-om koji krase scenario filma. A posebno pred suzama Dragana Stojkovi}aPiksija, koje nije uspeo da sakrije, i suzama Dejana Petkovi}a Ramba, kojeje ve{to prikrio. Kada se nema mnogo novca, autorima ostaje da u filmugrade jedino srce i du{u, a ovaj film toga ba{ ima. Ostaje nejasno kako,jedan od najboljih filmova festivala, po oceni ve}ine novinara koji su gagledali, nije dobio ba{ nikakvu nagradu?!

Pi{e: Srdjan JOKANOVI], Ilutrovana politika

”GENERALMIHAILOVI]:

HEROJ I KAZNA”O filmu “General Mihailovi}: Heroj i kazna“ u re`iji Neboj{e Pajki}a, scenarista i producent Ilija Labalo:

”Na{ film je“, ka`eLabalo, ”samo sudbinski koincidi-rao sa Mihailovi}evom rehabil-itacijom. Film smo radili dugo, neobaziru}i se na recepcijuMihailovi}a u Srbiji. Izvr{ni pro-ducent Ra{a Dra{kovi} (44 BlueProductions) sin je MiloradaDra{kovi}a, Dra`inog ilegalca izDemokratske omladine, kasnijedirektora arhiva na Huverovominstitutu. Ja sam na na{ filmgledao kao na perfektnu priliku daplasiramo zbunjuju}u pajki}evskuamerikanofiliju koja uti~e i na kos-mopolite i na nacionaliste. Pajki}je koncipirao Ra{in li~ni ugaopripovedanja, dok sam ja fokus pri~e izmakao iz propagandnog narativa o par-tizanima i ~etnicima i prikazao odnos kraljevine Jugoslavije sa njenimsaveznicima, koji ironi~no simbolizuje tada{nja heroizacija Mihailovi}a uzapadnoj pop-kulturi – od Holivuda do Ilinga. ‘General‘ je premijernoprikazan na RTS-u, tik pred Mihailovi}evu rehabilitaciju pro{le godine.

O ostalim filmovima u slede}em izdanju na{eg lista.Svi filmovi koji }e biti prikazani na festivalu imaju engleski sabtajtl.

8 Oktobar 2016.

V A @ N O O B A V E [ T E N J E

Uime srpskih organizacijaiz ^ikaga `elimo da sveSrbe obavestimo o

velikom problemu u ~ika{kojzajednici.

Pitanje je dana kadamo`emo zauvek izgubiti srpskuzadu`binu zave{tanu Srbima injihovim pokolenjima, koju smotoliko godina ~uvali na adresi:

448 W. Barry u ^ikagu.Tim povodom reagovali

su predstavnici srpskih nacional-nih organizacija, kao i pojedinciiz srpske zajednice ^ikaga, saciljem da se pomogne MuzejuSveti Sava. Organizovani su sas-tanci u prostorijama SNO.

2. septembar, 2016.SNO

Na prvom sastankuodlu~eno je da se formira Savetsrpskih organizacija na ~elu saakademskim slikarom i najstari-jim ~lanom Muzeja, gospodinomSavom Rako~evi}em i sa pred-stavnicima Srpske NarodneOdbrane, Srpske Bratske pomo}i,HD Bo`ur, SzS, Na{i Srbi,Sabora Kraji{kih Srba, Udru`enjaSrba Republike Srpske, 28. jun,kao i sa predstavnikom SPC.

Na tom sastankupredsednik muzeja dr @ivojinPavlovi} nije `eleo da odgovarana mnoga pitanja i pozvao je svezabrinute gradjane i predstavnikedrugih organizacija da dodju najedan sastanak u prostorijamaMuzeja Sveti Sava. Na tom sas-tanku uprava Muzeja }e odgov-oriti na sva pitanja. Pored toga naovom sastanku prvi put saznajemoda postoji kupac iz Njujorka kojije spreman da plati $3 900 000,njegov identitet je ostao tajna.

http://www.snd-us.com/aktivnosti/vesti/1739-objava-za-javnost-saveta-srpskih-organizacija-cikaga.html

Drugi sastanak je odr`an

9. septembra, takodje u SNO.Predstavnicima srpske

zajednice prva se obratilagospodja Mila Fer Govedarica,koja je li~no poznavala drDra{kovi}a i bila ~lan 50 godina,sve dok je nova upava nijeizbacila i zabranila dolazak uMuzej. Ona je iznela detalje sakojima je upoznata i ukazala naodredjene nepravilnosti u radutrenutne uprave.

http://www.snd-us.com/aktivnosti/vesti/1740-obavestenje-za-javnost-povodom-situacije-u-klubu-muzeju-sveti-sava-u-cikagu.html

Vi{e predstavnika srpskezajednice u ^ikagu tra`i oduprave Muzeja da zaka`e obe}anisastanak. Minimum tri zahteva suignorisana.

20. septembar, 2016.Pokre}emo peticiju za

zaustavljanje prodaje Muzeja.http://www.ipetitions.co

m/petition/save-serbian-american-museum-stsava-chicago

Iste ve~eri oko 23:00~asa dobijamo poziv, da }e seorganizovtai sastanak, koji je drZivojin Pavlovi} obe}ao, 2.Septembra, ali srpska zajednicaje ucenjena sa samo dve ta~ke

dnevnog reda i zahteva se od nasda se obra}amo isklju~ivo naengleskom jeziku. Sastanak jezakazan za 26. septembar, u19:00 ~asova.

24. Septembra, dobi-jamo email, ~iji sadr`ajprila`emo ovde u celosti: Da se

sastanak, na kome je UpravaMuzeja Sv Sava, sa predsed-nikom dr @ivojinom Pavlovi}emtrebala da odgovori na obe}anapitanja Saboru srpskih organi-zacija OTKAZUJE, na “savetadvokata”.

Ako je sve ~isto ipo{teno, za{to se ovoliko petlja,obe}ava, pomera, zakazuje,otkazuje... Za{to se konsultujeadvokat, da bi se sreli sa svojimljudima iz srpskih najstarijihorganizacija u SAD, koji `ele dapomognu. Ova srpska ku}a nijeni~ija privatna svojina, i sa njomne mogu da upravljaju 3, 4 osobe.Ovde je uvek postojao Odbor od9 - 11 ljudi. Z{to se sve svelo naovako mali broj. Ko je oterao svete ljude. Za{to? Da bi se MuzejSv Sava doveo do ovog nivoa ida bi se lak{e vr{ljalo i radile prl-jave rabote. Ni do danas nemamoodgovore na ova pitanja.

Ali jedno sigurnoznamo, a to je, da je ovozadu`bina koju su na{i stari emi-granti, oni koji su pre`ivelinacisti~ke logore i drugi rodolju-bi, od svojih malih plata odvajali,da bi na ~elu sa dr Dra{kovi}em,kupili ovu ku}u. ^asni Srbi,doma}ini zave{tali su ovaj srps-ki dom svome narodu, da se unjemu okuplja i povezuje. I takotreba da ostane.

Ukoliko sada{nji ~lanoviUprave muzeja nisu u stanju daodr`e ovaj centar srpske kulture,a pokazalo se da je tako, za{tonisu dali ostavku i sklonili se.Prepustili nekome drugom, ko tomo`e da vodi uspe{nije. Za{to isada sami sebe po peti put pred-la`u na izborima Skup{tinemuzeja da ostanu u istom sastavuu Upravnom odboru?

[ta se krije iza oveo~igledno dobro razradjene ilukave igre?

JAVNO OBAVE[TENJE SABORA SRPSKIH ORGANIZACIJA ^IKAGA

ZAUSTAVITE PRODAJU MUZEJA SVETI SAVAZADU@BINU DR DRA[KOVI]A!

ODGOVOR IZ MUZEJA Board of directors consulted with our legal council regarding

proposed meeting and he advised us not to hold the meeting and hesuggested that proper procedure would be to put it in writing anysuggestions that you might have and deliver it to the museum orhave your attorney contact our attorney with the propositions. Mr.Kuta feels that it’s not a good idea to invite crowd to the museumat this time and it doesn’t serve the best interest of the museum.

SAMS president Dr. Pavlovic did not have board autorisation toinvite non members to a formal meeting. He acted out of his goodwill when he was at your meeting on September 9, 2016. as a mem-ber of Serbian community.

Therefore SAMSboard of directors overriding his invitation andcanceling the meeting proposed for September 2016.

Respectfully yours,Board of Directors

I Z M A T I C E

www.serbianmirror.comOktobar 2016. 9

Zavr{ene su jo{jedne Olimpijskeigre na kojima je

malena Srbija osvojilasedam medalja. Na svakihmilion stanovnika, pojedna medalja. To nijezabele`ila ni jedna zemljau svetu. Osvajanje medal-ja je najve}i medijskiprodor Srbije o kojoj se,ako se izuzme sport,uglavnom pri~a i pi{e kaoda smo oku`eni. Setimose samo koliko je minutatitrala na{a zastava na TVekranima u najgledanijimterminima.

Bez obzira koje mesto su zauzeli,

svaki na{ u~esnik na Olimpijskim igramazaslu`uje posebno priznanje, jer je moraoda ispuni odredjenu normu, da bi sepojavio u Brazilu. Treba se samo upitati ukojoj smo to jo{ oblasti peti, deseti ilitrideseti u svetu, osim u sportu? Zato, predsportistima – kapa dole.

A kada bi na Olimpijskim igrama

postojala i discplinano{enja tereta na ledjima,na{i djaci prvaci bi sig-urno osvojili zlatnumedalju i pojedina~no ikao reprezentacija. Na{djak prvak li~i na trgo-va~kog putnika, koji svurobu iz magacina nosi nanejakim ple}ima. Zato seu {kolskim dvori{tima svemanje igra fudbal, jerdja~ke torbe, kojiuglavnom glume stative,zauzmu pola gola.

Roditelji sveredje prate decu do {kole,

a glavni razlog su upravo dja~ke torbe,koje bi roditelji, zbog moralnih razloga,

morali da tegle, pa makar dobili kilu.Ovako im je jednostavnije: stave torbu naledja prvaka, a jo{ uvek ne{kolovano detene zna {ta je trideset kilograma, pa tegli uzosmeh.

Evo jednog od mogu}ih razgovo-ra mladih roditelja, koji imaju decu, alinemaju posao,a morali bi da napune dja~ku

torbu koja zjapi kao rupa bez dna...-Da li }emo da upi{emo

dete u prvi razred ili }emo nastavi-ti normalno da se hranimo? – pitamu` `enu.

-Smanji}emo broj obroka– ka`e supruga koja je uvek uspe-vala da od ni~ega skuva ne{to.

-Mo`da postoji racionalni-je re{enje? – insistira glavaporodice.

-Zadr`a}u broj obroka, ali}u smanjiti koli~inu hrane – ka`evisprena supruga.

A postoje i ovakvi raz-govori. Ta~nije, ovakvi monolozii...

-Kakva {kola, kakvi ranci,globusi i vodene bojice?! Nije na{edete tovarni magarac. Posla}emoga u neku {kolu, u inostranstvo,gde se ne tegli toliko. A ako ba{ho}e neku doma}u diplomu, nekaslobodno izabere. Kupi}emo je,brate, po{teno. Jel tako?

Sledi mala pauza, majka}uti {to je obi~aj u ovakvimporodicama, a onda sti`e poenta:“Evo, ja prvi nisam zavr{io {kolu– pa {ta mi fali?! Nema {tanemam.“

Da bi se izbegli ovakvirazgovori, na{e dru{tvo se opre-delilo za besplatno {kolovanje, {topodrazumeva da se ulaz uu~ionocu ne pla}a.

Pisac, novinar, cenarista i TV voditelj Vanja Buli}

NA[I PRVACI SU PRVACI SVETA

Duhovite i satiri~ne pri~e Vanje Buli}a oautomobilima, svakodnevici, našemdruštvu, našoj naravi. I tako, mnogimaauto slu`i da se prevezu od ta~ke A dota~ke B,a Buli}ujeposlu`iodanapravisvo-jevrsnogfoto-rob-otaSrbinavoza~a.Tekstoviu knjizisuveomazabavni iduhoviti,pritomima mnogo satire. Ima i malo autobi-ografije, što knjizi daje posebnu verodos-tojnost, ~ak i kad je re~ o neverovatnimzgodama.

Nova knjiga VANJE BULI]A

ZAŠTO BOGNEMA AUTO

septembar 12.Mi Srbi smo stvarno polovnjaci. Imali smo u finalu US open teniskog turnira

dvojicu, Novaka i juniora Kecmanoviæa. Obojica su izgubila i dobila ute{ne tanjire imalo love. Na Olimpijadi invalida u Riju imali smo dve cure u finalu stonog tenisa. Isamo jedna je u{la u bitku za zlatnu medalju.

Lepo, sve je to uspeh, ali duple pobede bi bile bolje. Mismo, ina~e, dupljaci. Imamo duple dr`ave – Srbija i RepublikaSrpska. Imamo dva dupla pisma – }irilicu i latinicu.

Imamo i lidere sa duplim mi{ljenjem, Dodik za ref-erendum, a Vu~i} je protiv.

Sede njih dvojica u kafani i Dodik ka`e konobaru:- Donesi meni jedan dupli referendum, a drugu Aci

jedno kosovsko nezavisno pi}e!

septembar 25.Lep dan u Banja Luci. Narod glasao na

referendumu, mirno i dostojanstveno, a muslimanikukaju. Ameri }ute. Dodik je oja~ao. Mo`da suto Ameri i hteli.

Posle referenduma V. Putin }e dobitispomenik u R. Srpskoj.

Jesen je stigla u Srbiju. Listopadni poli-ti~ari po~inju da rade. Spremio sam ajvar, jaretinu,vino i jo{ dva dela za Sajam knjiga 23. oktobra uBeogradu.

Sneg mo`e da padne. Bi}e veselo...Sre}no, Marko Lopu{ina

Pi{e:Marko Lopu{ina

www.lopusina.com

MARKOVI KONACI

Vanjini biseri

R E P O R T A @ A

Izmedju ostalih destinacija kojeje ekipa na{eg lista ove godineobi{la bio je i Igalo. Igalo

poti~e od gr~ke re~i koja bi u pre-vodu zna~ila {or ili obala. I ima tulogike. Mi u ^ikagu imamo Lejk{or drajv, pored vode, tako i ovomesto na obali Jadrana ima i {or iobalu. Mesto je malo i pripadaop{tini Herceg Novi, ali jenadaleko ~uveno po svojoj lekovi-toj mediteranskoj klimu, lekovitomblatu koje se vadi iz dubine morapored Igala i izvoru mineralnelekovite vode. Malo li je?

Zato ve} godinama ovdepostoji medicinski institut “DrSimo Milo{evi}, koji veomauspe{no radi, pa je nakon starog,sagradjen i otvoren novi deo, ilikako u Igalu ka`u “Nova faza“,kako bi svojim kapacitetom zado-voljili potrebe za sme{taj ljudi kojise ovde le~e i dolaze na rehabil-itaciju iz svih zemalja sveta, aposebno iz Evrope.

A kako i ne bi kadInstitut, pored prirodnih bogatstavakoje mu daje geografski polo`aj,ima i odli~no organizovan irazradjen plan rada i svojestru~no, ljubazno i veoma uslu`noosoblje.

Kada stignete u Institut“Dr Simo Milo{evi} i kada vaspreuzme njihov tim, vi ste za tili~as sme{teni u lepom apartmanu,svi potrebni pregledi su vamobavljeni u rekordnom roku i istogdana }ete imati bar dve terapije.Ovde nema gubljenja vremena isve te~e po ustaljenom protokolu.Od toga momenta vi imate svoglekara, svoje terapije i obezbedjensme{taj sa odli~nom hranom.

Institut godinama radi sastrancima, a najvi{e ima

Norve`ana, koji zbog svoje klimeve} 40 godina {alju pacijente nale~enje, oporavak i rehabilitaciju uIgalo.

A da je ovo mesto izvorzdravlja, potvrdjuje nam i ~injeni-ca da je nekada{nji predsednikJugoslavije, Josip Broz Tito, jednuod svojih vila smestio ba{ ovdenadomak samog medicinskoginstituta “Dr Simo Milo{evi}“, naudaljenosti od samo nekih stotinkametara. Ali ukoliko vam to nekone ka`e, ili vam promakne znak za

o b i -lazak pomenutevile, ne biste je nikako videli jerje ogradjena visokim ~empresima igustom borovom {umom. Ka`u daje tada{nji predsednik jednom pri-likom do{ao tu sa {tapom, a vra-

tio se bez njega i prohodao kao damu ni{ta nije bilo, pa je odmahzatra`io da mu se ba{ tu u Igalusazida vila koja bi mu slu`ila kaoterapijski centar i letnja rezidenci-ja. Vila je sada u svojini ovoginstituta, pa se jednom dnevnoorganizuju ture za njen obilazak.Bili smo znati`eljni pa smokrenuli sa vodi~em i grupom ljudiistih interesovanja.

VILA “GALEB”

Do ulaza vas sa jednestrane dovodi krivudava uzbrdna

staza kroz borovu {umu, asa druge {irok asfaltni pri-laz. Tu je stra`arska ku}ica,a odatle kre}ete dalje savodi~em, koji vas krozmiri{ljavu borovu {umuuvodi u dvori{te. Ovo jejedna od 33 Brozove vile

koje je koristio u vremesvoje vladavine. ~uvena vila

“Galeb“ i sada izgleda impozant-no. Sazidana je na povr{ini od5.500 kvadratnih metara, a ceopark koji je okru`uje zauzima7.500 kvadrata.

Sazidana je i opremljenakompletno za nepunih {est meseci

1976. godine. Spoljni zidovi suuradjeni od ~uvenog bra~kogkamena, a unutra{nji u strikumuod ~ega je uradjena i Bela ku}a uVa{ingtonu.

Sve je u vili ostalo aut-enti~no do danas.

Tito je u vili “Galeb“boravio sveukupno ~etiri putazvani~no i u par navratanezvani~no. Jedan od takvih nez-vani~nih susreta bio je i sa prin-com ~arlsom.

Za zvani~ne posete jekongresnu salu, najve}u prostoriju,koristio za sastanke i ka`u da jebukvalno iz nje u tim danimavodio dr`avu, a pored toga istuprostoriju je koristio i kaobioskopsku salu, jer je bio velikiljubitelj vestern filmova.

Njegova kancelarija ukojoj je bio svakog jutra ta~no u7 sati, ostala je autenti~na. Izkancelarije ulazite u ogromnukamin-salu ili dnevni boravak.

Zatim sledi trpezarija ukojoj mo`ete smestiti 20 ljudi, aiza zida je li~na biblioteka kao ili~na kuhinja.

Broz i Jovanka su imalii svoje aparmane za spavanje.

Roze je bio namenjennjoj, ali Jovanka Broz je samojednom, 1977. godine boravila uvili “Galeb“ i nikada vi{e.

Plavi apartman je bioBrozov, sva unutra{nja vrata nje-govog apartmana su bila tapaci-rana. Razlika izmedju njihovihapartmana nije bila samo u boji itapaciranim vratima ve} i uveli~ini kreveta. Njegov krevet jevidno manji od Jovankinog.

Najluksuznija i najskupl-ja prostorija u vili je Brozovokupatilo. Uradjeno je od jedin-

IGALO I VILA ”GALEB”

Ogledalo na licu mesta

Oktobar 2016.10

Jedan od ulaza u vilu Galeb

Spava}a soba Jovanke Broz Brozova spava}a soba, plavi krevet

Trpezarija

Akvarijum za kontrolu ~isto{e vode

Medicinski centar “Dr Simo Milo{evi}“ u Igalu