PORFIRIJE IVANOV PREKALJIVANJE, BOSONOGO HODANJE, GLADOVANJEPrevods ruskog: Slobodanka Kalauzovi

Beograd septembar 2005.

Sadraj

Uvod BIOGRAFIJA

9 11

Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi Porfirija Ivano 25 Sta me je navelo na ideju prckaljivanja? (iz linih beleki Ivanova) POETAK Put i etape mog prekaljivanja Rezultati mog prekaljivanja Moj metod prekaljivanja Kurs trenutnog prekaljivanja Tridesetasovni kurs prekaljivanja Ceo, godinji kurs prekaljivanja SISTEM PORFIRIJA IVANOVA EDO Tkjne lekovito-ozdravljujueg prekaljivanja Praktini savcti za praktikovanje sunanih procedura ivototvorni zraci sunca

27 30 36 40 42 45 49 54 55 71 74 75

ist vazduh - eliksir zdravlja Vazduh kao sredstvo za spreavanje i leenje bolesti uma - izvor zdravlja "EDO" U VAEM IVOTU. UTOPIJA ILI REALNOST? Donesite odluku! Uenje ivi i razvija se Eksperiment dug pola veka Pria sledbenika sistema Porfirija Ivanova

81 87 91

100 101 104 111 116

Iz line beleke Ivanova:

"Nedavno sam napunio 85 godina. Pedeset sam posvetio praktinom traenju puteva za zdrav ivot. Zarad toga sam svakodnevno otkrivao razliite osobenosti prirode, a posebno njene surove strane. Prepun sam elje da svoje iskustvo predam naoj omladini i svim ljudima. Ovo je moj poklon njima."

Uvod

Ova knjiga namenjenaje onima koji veruju, ili su spremni da poveruju u snagu ozdravljenja, onima koji ele da se izlee od bolesti i da ojaaju svoje zdravlje, ali ne znaju kako to da uine, i od ega da ponu. Naalost, mnogi, tek kada im je zdravlje ve ozbiljno narueno, poinju da ga procenjuju i da vode racionalan nain ivota. Duboko gree oni koji se nadaju da e im lekovi pomoi da povrate zdravlje, uniteno jo u mladosti zloupotrebama i potcenjivanjem.V

1 Narodna poslovica glasi: "Sta imamo, ne uvamo, a kad izgubimo -plaemo". Dok smo zdravi, mi jednostavno o zdravlju ne razmiljamo i ne brinemo, a kada ga izgubimo, troimo mnogo vremena, snage i sredstava da bi ga povratili. To, na veliku alost, nije uvek mogue. Iz ovog proizilazi da svako ko eli da na vreme sprei niz ozbiljnih bolesti, mora dobro da zna od kojih faktora zavisi zdravlje, kako gaje lako izgubiti, i na koji nain ga moemo sauvati. 0 tome e i biti reci u ovoj knjizi.9

Biografija

Porfirije Kornejevi Ivanov rodio se 20. februara 1898. godine u Ukrajini, u ruskom selu Orehovka ispod Lugan-ska, u siromanoj rudarskoj porodici, u kojoj nije bilo nieg drugog, osim osmoro dece. Uio je u crkovnoparohijskoj koli, sa 12 godina radio kao najamni sluga, a sa 15 godina iao u rudnik, radei u veoma tekim uslovima. Nikakvu profesiju nije imao osim rudarske, ali je kasnije radio u mnogim mestima najrazliitije poslove. Rukovodio je seom ume u radnoj zadruzi, istio parne lokomotive, radio u metalurkoj fabrici, bio mesar, isporuilac umske grae. enio se, imao dvoje dece. Po karakteru je bio, kako se govorilo, "usijana glava", dovitljiv, otrouman mladi. U mladosti je bio huligan, bistrog uma, sposobnog za izume, a istovremeno iveo jako teko. Njegova, kao i druge porodice, veoma su patile zbog bogataa, koje on zbog toga nije voleo, i svetio se za takvu nepravdu.10

Tako je iveo do 35. godine, a zatim se njegov ivot izmenio. 0 sebi pie sledee: "Detinjstvo, mladost i zrele godine ivota proveo sam kao i svi drugi. Jedno vreme sam bio razbojnik, harao sam prirodom unitavajui ivotnu radost, ne obazirui se ni na ta -sve zato da bih iveo lagodno. Ali, zatim sam se udaljio od svega toga... i poeo sam da se! pribliavam ideji zbliavanja s prirodom..."ta je bio okida? Sa Porfirijem Ivanovim se neto dogodilo kadaje imao neto vie od 30 godina: dobio je rak, koji je napao njegovu ruku. Niko nije mogao da mu pomogne, bolest je uznapredovala do poslednjeg stadijuma, i dolo je vreme smrti. Tada je u oajanju resio da ubrza taj proces, da oboli od jo neke bolesti. Izaao je nag na mraz, da bi se prehladio i smrznuo. Ali eljeni rezultat nije dobio, pa je to ponovio, i jo izlio na sebe vedro ledene vode. Ali, opet bez rezultata. To je radio nekoliko dana, ali umesto bolesti, poeo je da stie snagu, elju za ivotom, ivotnu radost. Bolest je odjednom poela da odstupa. Tada je, primetivi to, nastavio sa svojim eksperimentima, i na kraju sasvim ozdravio. Postepeno je poeo u sebi da primeuje osobine koje nije susretao kod drugih ljudi. Ranije je sebi postavljao pitanje (koje svako od nas bar jednom postavlja sebi): zato je ovek podloan bolesti i smrti, bez obzira na udobnosti kojima je okruen? Tada se u njegovoj glavi pojavila misao: "Zastoje to tako? Ono, to ovek u prirodi izbegava, to mu daje zdravlje! Otkrio je da su ljudi osudili sebe na bolesti i smrt zbog naruavanja12

veze sa Prirodom, Tako je poelo njegovo traganje, s ciljem da pronae odgovor na sledee pitanje: "Moda se u prirodi i u oveku krije neka tajna?" On je postepeno poeo da se elici, zbliava se sa prirodom. Poeo je postepeno da izbegava sve ono to oveka odvaja od nje. Prvo je skinuo kapu i tako izlazio na jake mrazeve i vetrove. Hteo je da proveri da lije na ispravnom putu, da li tako, kao i on, mogu da rade i drugi ljudi, i postiu li i oni takav efekat ozdravljenja. Poeo je da predlae ljudima koji pate od raznih nevolja da urade isto to i on. I, uspevalo je. Oni su se isceljivali. Znai, prekaljivanje pomae. Ali, nemaju svi takvu smelost i volju da sami sa tim zaponu. Tada je odluio da pokua da li moe da isceljuje ljude istim silama koje je on zadobio od prirode, kao rezultat svog linog elienja. Sve vreme je traio u prirodi potvrdu pravilnosti svojih postupaka, pitajui je o svemu. I, uspeo je da isceli enu koja sedamnaest godina nije hodala... Tada je bio zaposlen u rudniku, i tamo je stalno pokuavao da spaava ljude prilikom raznih nesrea i bolesti. Odluio je da proveri svoju mo tako stoje poao da pomogne eni kojaje 17 godina bila prikovana za postelju zbog teke bolesti - paralize. Krenuo je prema bolesnici, s namerom daje izlei. Meutim, pri tom je sebi postavio jedan uslov: ukoliko ena stane na noge, on e hodati po snegu bez obue. Njegova mo isceljenja nalazila se samo u njegovom umu, zato je bila tako neobina. Resio daje iskua tu mo. Kada je rano ujutro13

ena stala na noge i nainila nekoliko koraka, izaao je napolje i rekao sebi: moja mo nije u tome da titim telo od prirode, ve da svoju obuu zauvek ostavim, i izloim svoje telo prirodnim elementima: vazduhu, vodi, hodajui bosim nogama po zemlji, koja mije i dala to telo. "Prvo je skinio kapu, zatim izme, kaput, koulju i panta-lone, sve do ortsa." Sve je to radio postepeno, oprezno i paljivo, vodei pri tom rauna o hrani koju je jeo, kako bi njegovo delo bilo ispravno, i kako bi, na kraju, mogao da ivi samo od prirode, od vazduha, zemlje i vode. Na taj nain, kao kakav istraiva, reavao je jedan za drugim zadatke koji su se takoe nalazili pred svakim ovekom, a u sutini je reavao veni zadatak ivota namenjen svakoj individui najvieg reda, otkrivao puteve besmrtnosti oveka na Zemlji. ivot Porfirija Ivanova je na taj nain zadobio svoj smisao, a rezultati eksperimentisanja nad samim sobom bili su od neprocenjive vrednosti, "dalekovid" sistem ozdravljenja. Svih tih godina iskuavanja ivotnih sila, munjevito je pronalazio naine zatite pred prirodom, u svim njenim uslovima, sam se nalazei kao u kakvoj svetleoj ljuturi. Ljudi su videli njegovu veliinu, i nisu mogli da shvate to njegovo svetlee telo, staje to zapravo? A on je ga formirao upornim radom, poinjui prostim koracima: sneg, hladna voda, hladnoa. Zatim je postepeno jaao svoju snagu tako14

Bolest je - Ideja. Ona se sa svojim moima pojavljuje na horizontu. Ja trpim zato da bi ljudi saznali za to Delo.

15

to se izlagao prirodi nezatien, bez oklopa odee kojom se obino titimo. Za sve je to bilo potrebno strpljenje kakvo se do tada jo nije srelo. On je roen zajednikom promilju Vasione i majke Zemlje, i nemogue je drugaije shvatiti tog velikog genija. Jednostavnost ivota, i rad za dobrobit celog oveanstva, uinili su da stekne nebrojene poklonike. Tako je proricao njegov eksperiment: a on se trudio da; bude to blie prirodi. Njegovo zdravlje je jaalo, iao je u susret svim prirodnm elementima sa kojima se susretao, ni od ega se nije skrivao. Prilazio je prirodi sa poverenjem i ljubavlju, bez straha. Ona, kao razumno i ivo bie, davala mu je snagu i kao da ga je uila, proveravala njegovu iskrenost i ukazivala mu na greke. Govorio je: "Istraujui sve ono to je u oveku i u prirodi podlono slabljenju, razaranju, i sve ono to jaa i razvija, naao sam postupak, znanje, metod koji u razvijati, ime u se rukovoditi i sam, da bih mogao na isti nain pomoi i drugim ljudima" Na taj nain uspeo je da nedeljama ostane u stepi na mrazu, obnaen i bez obue, a da se pri tom ne razboli. Nauio je da upravlja pomou svesti i volje svojim telom i psihom, ne putajui u sebe bolesti, slabosti, lenjost... Nauio je da ostane bez hrane i vode bez ikakvih posledica dugo vremena (najdui njegov ovakav eksperiment bio je108 dana, ali to, po njegovim recima, nije bila granica njegovih mogunosti). U isto vreme je poeo da propagira svoj metod ozdravljenja i prekaljivanja svima koje je susretao, i pomagao je bolesnima i nemonima da pobede16

svoje bolesti i da ih podie iz postelje. On je na onima koji su to eleli, isprobavao pronaene korisne kvalitete prirode, pri tom budno motrei na te ljude i kontroliui ceo proces. Kako je govorio, "to nije samo obino elienje organizma protiv hladnoe i prehlade, ve probuenje, razvijanje svesnog upravljanj a unutranjim moima i sposobostima nervnog sistema" - to je iseak iz dokumenta "Istorija i metod mog sistema prekaljivanja", koji je bio poslan naunicia-metodiarima i vlastima 1951. godine. Postepeno, Porfirije Ivanov je razvio i formulisao kodeks pravila svog elienja i uslovno ga nazvao "edo"(tako se obraao svakom oveku, nazivajui ga svojim detetom). Taj kodeks je takoe bio poslan i u Kremlj, Leonidu Iljiu Brenjevu. Do tada je Ivanov predavao svoje uenje samo usmeno. Odnos vlasti prema njemu, naravno, bio je veoma oprezan. Oni su se na sve naine trudili da ga ometaju. Tokom ivota je proveo ukupno 12 godina u zatvorima i psihijatrijskim bolnicama, gde su ga muili, dovodei ga skoro do potpunog fizikog iscrpljenja, i slali ga kui da umre, ali je on tamo postepeno uspostavljao svoje snage, ponovo izlaui svoje telo prirodi. Najvanije je to stoje u toj komunikaciji s prirodom uestvovalo ne samo njegovo telo, vei svest. Ona se skoro potpuno izmenila. On je osveivao svoje ranije poroke i pobedio ih, tj. potinio ih svojoj volji. Stvar je u tome, to od prirode, izgleda, skoro nita nee dobiti, pogotovo ne zdravlje, ako

17

Sa siromatvom sam se pomirio, ali nisam mogao da se pomirim sa jednim - sa smru... Snano i neprekidno sam razmiljao o tome zato ljudi umiru i staje tome uzrok 18

ima neke poroke ili besmislene emocije, i ne pokuava sa njima da se izbori. Priroda kao da ih osea, i ovek ne moe u takvom stanju (poronom) da se ne smrzne ili da ostane bez jela due vremena. A oveku sa pozitivnim, istim oseanjima i mislima se priroda otvara, pomae mu da mnogo toga izdri i poverava mu se, kao da doputa da bude s njom u komunikaciji. Njegova ljubav i strpljenje prema ljudima bili su neizmerni. On je od njih doiveo veoma mnogo uvreda, i do poetka svog pedesetogodinjeg eksperimenta, nije prema njima izmenio svoj odnos. Trudio se da svakome ko eli, ko mu je doao sa molbom, prui sve to je mogao. Bolela gaje dua zbog siromanih, bolesnih. On je prozreo svakog oveka ve na prvi pogled, odmah je znao zbog ega je neko doao, kao i ta od njega moe da primi. Trudio se da u svakome probudi savest, da ljude naui kako da pobede gordost i samoljublje, strah i prezrenje, nepoverenje, da probudi u njima ljubav. Svakoje od njega dobijao pravinost. Od ljudi nita nije skrivao i o svakom svom eksperimentu u prirodi ih je obavetavao, isto tako i vlasti. I, ukoliko om nisu dozvoljavali da uradi zamiljeno, on se tome nije protivio, jer je jedan od njegovih glavnih ivotnih principa bio: "Svojim ^tavom drugome ne smetaj". Kao i: "Priroda - to smo svi mi, ljudi, nae elje". Zato se i nije trudio, kako se kae, da "skoi vie od glave",daneim pritiska druge: "Revolucijom"-kako je govorio - nita nee postii. Treba iveti evoluciono"19

postepeno dostizati promenu, u zavisnosti od nivoa svesti ljudi i promena u prirodi. Jer njegov cilj nije bio samo da svaki ovek bude zdrav, da ne bude bolestan i da ivi sreno ve, pre svega, da "izmeni tok svesti ljudi", njihov nain ivota, odnos prema prirodi i prema sebi. Jer, na nain ivota i na odnos prema prirodi vodi oveanstvo, i svakog oveka pojedinano, prema orsokaku, ka samounitenju. To danas postaje sve oiglednije. Problem oveanstva je to se na naoj planeti sve vie i vie troi i naruava ekoloki balans. Ljudska aktivnost sada preti unitenjem i planete, i samih sebe, zajedno s njom. U tom smislu ovek je nerazuman i ne ume da gleda na sve to se deava u planetarnim i ljudskim razmerama, on ivi u svom zatvorenom svetu, sa svojim egoistinim interesima, sve tumai sa take gledita dobijanja line koristi, ne razmiljajui o posledicama svojih dela. Uskoro i sve moe da se zavri katastrofom. Ljudski rod, sa svim svojim dostignuima, taj "car prirode", prestae da postoji, bez traga. A u oveku i prirodi je sve harmonino, sve je zamiljeno, sve je sazdano tako, da ovek moe da ivi ne dovodei okruenje i sebe do takvog alosnog stanja. Covek ne koristi ni polovinu svojih mogunosti; to sada postaje sve oiglednije i poinje sve ee da se pominje. Tj., on, po svojoj sutini, jo nije potpun ovek, u potpunom smislu te reci, ak ni fiziki. A ta rei o moralu? Sva rasuivanja uglavnom ostaju na papiru, a na delu oveku je potreban tiranski napor da bi prevaziao svoje egoistine20

poroke, i to mu nikada potpuno ne uspeva. Moe biti da to zavisi i od njegovog fizikog stanja, od komunikacije s prirodom, kojoj tako malo poklanja panje? Kako ovek, parazit na telu prirode, "razbojnik i ubica", kako je govorio Porfirije Ivanov, moe da izgradi u sebi neku moralnu istotu, neku apsolutnu duhovnost, ukoliko je nain njegovog postojanja u korenu nemoralan i neduhovan u odnosu prema prirodi? To pitanje obino ne pada nikome na pamet. Za tetne posledice ljudskih aktivnosti u prirodi proglaavaju se odgovornim nain proizvodnje, nesavrena tehnologija, neki problemi socijalnog ustrojstva... skoro da se nita ne govori o nemoralnosti samog oveka u tom odnosu. On smatra takav nain ivota jedinim moguim. Ivanov otkriva svoju taku gledita u vezi toga. Nekima se ona moe uiniti nepodesnom, nekome kao utopija, nekome fantazija. Ali, to je lina stvar svakog oveka. Sa zakljucima Ivanova je neophodno upoznati ljude, jer je potrebno traiti neki izlaz iz ove situacije.

21

Ivanov je umro l0.aprila l983.godine,ostavivi ljudima svoje uenje, zapisano u sveskama (poznato ih je vie od 250), u "edu", pismima vlasti i naunicima. Sve je to tada ostalo bez dune panje. Sada ovaj sistem ozdravljenja ima hiljade sledbenika, koji pokuavaju da rastumae naslee Ivanova, zato stoje to, bezuslovno i pre svega, poseban pogled na svet, specifino, novo gledite na istoriju oveka i prirodu, na sudbinu oveanstva, a ne samo jedan u nizu velikog broja metoda za savlaivanje bolesti i elienja organizma. On je ostavio molbu ljudima: "Ja molim, preklinjem sve ljude: pronaite svoje mesto u prirodi. Njega niko nije zauzeo i ono se ne moe kupiti nikakvim novcem. Dostie se samo sopstvenim delima i radom za svoju dobrobit, da bi vama ivot bio laki". Julija Kaznovskaja

22

Porftrije lvanov je iveo kao jednostavan ovek, koji je na genijalan nain izgradio zakone ivota i stvaranja, spoznavajuisve njegove zagonetke. "Smrt je neizbena samo u umu, to ovek moe da promeni ne doputajui da ga obuzmu misli o bolestima, fizikoj slabosti, smrti". Tako je verovao Ivanov, i sam je ulinom ivotu ostvario to uverenje, iskuavajui sebe u tekim uslovima ivota. Pareka, tako su lvanova zvali u detinjstvu, su viali i susretali mnogi ljudi u svim gradovima i selima, isvako ga je zapamtio kao velikana, koji u ortsu luta po pustim poljima, pridravajui se vrsto samo svojih principa: bespomonosti pred Prirodom i voljom za ivotom. Doiveoje sve mogue nesree i pokuao da ih nadigra, kako bi i ubudue i drugi ljudi mogli da pronau izlaz iz bilo koje situacije. Proao je sva mogua ljudska iskuenja, lutao, traio, i na kraju pokazao oveku kako moe da se oslobodi robovanja materijalnom ivotu. Njegova potraga je pomogla hiljadama ljudi. Ivanov je svima otkrio mogunost kako da utiu na razvoj Vasione. Otkrio je oveku tajnu sveta.

23

Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi Porfirija Ivanova

Sistem Porfirija Ivanova izgleda kao svojevrstan lek protiv svih bolesti. Ali to nisu tablete, nije lek za jednokratnu upotrebu, ve kontinuirani vieslojni rad oveka na samom sebi: "Ne interesuje me vaa bolest, ve vaa dua i srce" -govorio je Ivanov. "Dajem vam snagu koja izgoni bolesti. Moj sistem budi centralni nervni sistem. Ljudi poseduju snagu, ali je ona uspavana, i treba je probuditi". Nije zadatak u tome da se odredi dijagnoza, ve da ovek pone sam sebi da pomae svesno, veto, strpljivo, stvaralaki. Sveobuhvatna metoda Ivanova nije nastala odjednom, ve je pola veka smiljana, proverena na sve mogue naine, i bila rezultat njegove sopstvene patnje. Tek ju je poslednjih godina svog ivota otkrio ljudima: "Ne igra se bolest ove-kom, ve ovek boleu", govorio je on.

25

Porfirije Ivanov je bio uveren da su svi poroci i nesree posledica nepravilnog naina ivota ljudi, njihovog pogrenog odnosa prema prirodi. "Pronaite i zauzmite svoje mesto u prirodi, jer ga niko nije zauzeo; ono se ne kupuje ni za kakve pare, jer za ivot nije potrebno platiti".

26

ta me je navelo na ideju prekaljivanja?(iz linih beleki Ivanova)Od ranog detinjstva bio sam veoma oseajan, i Priroda je u meni budila radoznalost prema svemu ivom. Veoma mije bilo bolno i do suza ao ljudi, naroito bolesnih. Video sam oko sebe kako se ljudi razboljevaju, kako pate i umiru zato to nemaju sredstava iznanja da se suprotstave Prirodi, njenim stranim silama hladnoi i bolesti. Jo kada sam imao sedam godina, video sam kako \je moj deda nastradao u stepi od meave, a u meni se, uporedo sa strahom i tugom, rodilo i zasijalo zrno ideje o neophodnosti poznavanja Prirode i nalaenja naina da se pred njom zatitimo. Od tada je to zrno negde u meni raslo i nije mi davalo mira. Bolesti i umiranje ljudi za vreme kolere 1913. godine, i sve to sam viao oko sebe tokom ivota, nije mi doputalo da to zaboravim. Hranilo je ipodsticalo to zrno u meni. Samo, jo nije 27 bilo plodnog tla da bi zrno moglo da proklija.

Sam ivot me je uio. Moja ideja ne samo stoje iznikla, ve se i otvorila preda mnom kristalno jasna tek kroz ivotna iskustva. Godine 1933. video sam jednog oveka koji je hodao bez kape,i nije se plaio mraza, prehlada i bolesti. Odjednom me je ozarila misao da prekaljen ovek ne moe da se plai Prirode. U svakom oveku postoje sile koje mogu da se suprotstave Prirodi, i te sileposedujem i ja. I svaki ovek moe i mora da ume da ih razvija. Ta misao je i danju i nou kljucala u mojoj glavi, i odjednom, 1934. godine, kada sam nou sedeo nad svojim knjigama i za trenutak usnio, ugledao sam u snu divnog oveka koji je smelo hodao po snegu, sasvim obnaen. Od tog prizora sam se probudio sav uzbuen, ita slika jezamene postala primer i cilj. Te iste godine, u jo jednom uzburkanom i upeatljivom snu, prikazao mise nesvesni rad mojih misli. Iz svega toga, 1934. godine, u menije sazrela ideja i smelo reenje da pronaem, i u samom sebi stvorim snagu koja e uiniti da se ne plaim Prirode, ve da uronim u nju, i na taj nain ovladam njenim bogatstvima, njenim uslovima i silama, kako oni ne bi bili tetni i zastraujui, ve koristili oveanstvu. Da se ljudi vie ne plaeprirode, ne zavise i ne pate zbog nje, zbog svog tela, ve postanu njihovi gospodari Reio sam da se prekalim28

i ojaam svoje telo tako da mu priroda vie ne donosi neprijatnosti, ve korist, da otkrijem sva bogatstva Prirode, za dobrobrobit ljudi. Dnevnik sam zapoeo 1934. godine, dok sam iveo u gradu Armaviru. Nikakvog uitelja nisam imao, nisam ak imao koga da pitam ni za savet, od ega da ponem i ta da radim, nije bilo ni knjiga o tome. Postojali su samo cilj i elja: bez obzira na sve, to sam morao postii! Od detinjstva sam se razlikovao od drugih po svojoj smelosti, svojoj spremnosti na sve. rtvovao sam svoje telo da bih pronaao, i potom predao ljudima koji su se borili protiv prirode, nain kaljenja i Put ka ozdravljenju.

29

POETAK Put i etape mog prekaljivanja

Godine 1934., 25. aprila, zauvek sam skinuo kapu. Nisam je vie stavljao bez obzira na vreme, hladnou i kiu, vetar.Hodajui otkrivene glave, ne samo da se nisam prehladio, da nisam oseao glavobolju, ve sam se, naprotiv, oseao bolje, posebno na kii i magli. Cak mi se glava razbistrila, i oseao sam priliv zdravlja i snage. Zato sam resio da ne stavljam kapu ak ni zimi. Zime 1934/35. godine nisam je vie nosio. Videvi da mraz ne teti mojoj otkrivenoj glavi, ve da joj pribavlja zdravlje, bodrost i snagu, iste te zime resio sam da proirim svoje polje elienja, i poeo da izlazim nou na mrazbezkoulje, ali jo uvek u valjenkama. Na mrazu, bez koulje, prvo sam ostajao 10-15-30 minuta, posle ega sam se oseao snano i bodro,kao posle hladnog tua. Tako sam bez koulje, tokom zime, izlazio ceo mesec. Godine 1934. preselio sam se kui, u Krasnij Sulin.

30

Vazduh, voda i zemlja su najdrai prijatelji Prirode. Ono to ele, to i urade. Bez vazduha, vode i zemlje, mi nismo ljudi

Privremeno sam prekinuo sa kaljenjem da ne bih zbunjivao rodbinu i poznanike svojim neobinim ponaanjem, da me ne bi smatrali ludim. Ziveo sam i radio kao i svi, ali me to nije ispunjavalo. Ipak, maja meseca 1934. godine, proglasili su me popom i otpustili sposla na estmeseci. Tada sam resio da sve odbacim i da se potpuno predam svom novatorskom radu. Odbacivi svu odeu, do ortsa, elo leto 1935. godine sam hodao po stepama i umama Donbasa, istraivao kako na organizam deluju razliiti uslovi i sile Prirode: vazduh, vetar, kia, sunce, svitanje i svanue, atmosferski elektricitet za vreme oluje. Razvijajuisnage isposobnostisvogorganizma,proveravaosamposebno eludac i nervni sistem -gospodare svega. U to vreme sam poeo da obznanjujem svoju metodu elienja i ozdravljenja onima koje sam susretao.Pomagao sam bolesnima i nemonima da pobede svoje bolesti i ustanu iz postelje. U toku tog letnjeg perioda, ojaao sam zdravlje i razvijao zatitne sile svog organizma do te mere da sam postao gospodar svog tela, i nauio kako da okrenem razliite sile i prirodne uslove u svoju korist. U jesen l935.godine, navrilo se 6 meseci od moje prinudne nezaposlenosti. Da bih pomogao porodici, vratio sam se kui,obukao se i krenuo na posao. Jedino to sam hodao bez kape.

32

Tokom jednog meseca, dok sam ovladavao novim poslom, elienjem se nisam bavio. Samo sam proveravao svoju snagu i metod, pomaui bolesnima. Ali, sve to vreme nisam prestajao da mislim da treba da dostignem svoj cilj-prekaliti se do kraja, tako da se celo telo odupre hladnoi i snegu.Ali,da to ostvarim direktno i odmah, jo se nisam odluivao. Uspeno izleenje mnogih ljudi od raznih bolesti pokazivalo mije da ve vladam silama svog organizma i imam sposobnost da upravljam njegovim skrivenim energijama, pa ak i organizmima drugih. To me je ohrabrivalo naputu ka postizanju svog najvanijeg cilja -elienja. Poetkom decembra 1935. godine, poznanik, naelnikstanice Ovekino, deurniBondarenko, znajui da leim bolesne, zamolio me je da pomognem njegovoj bolesnoj majci koja 17 godina nije hodala. Nikada jo nisam leio tako teke bolesnike, i odluio sam da u te zime hodati bos po snegu ako budem imao snagu i izborim se sa tom boleu. To sam uinio tako lako, daje ena, koja je 17 godina bila nepokretna, mogla vedrugogdana da hoda po sobi, a nakon nedelju dana hodala je kao isvizdravi ljudi. Zato sam se ele te zime, u januaru mesecu, na temperaturiod-l2 C, izuvaoustepi, isatvremena hodao bos po snegu, a da nikakvu prehladu ni bolest nisam33

dobio. Naprotiv, u nogama sam imao prijatno oseanje. Iznenaenje,nerazumevanje i podsmesi ljudi na terali su me da se obujem, ali sam se ipak uverio da mogu bez opasnosti da hodam bos po snegu. Od tada sam mogao da hodam bos, i hodao sam tako uvek, i leti i zimi

34

Ja sam uradio najmanji posao. Najvaniji su - ljudi Uopte n eznam kakav sam ja ovek To prosudite vi.

Rezultati mog prekaljivanja

Bez obzira to mi naunici i uslovi nisu pomagali, ve su me sve vreme ometali, koili i prekidali moj rad, ja sam se kroz njega kretao samouko, bez uitelja i teorija. Postigao sam sledee rezultate: 1. Sticanje i razvoj volje, i svesno upravljanje organizmom. Tokom jedne godine (1934.), zauvek sam prekinuo sa glupim i pogubnim navikama iz svog prethodnog ivota: pijanstvom, puenjem, neuzdrzanosti na recima i psovkama, plahovitou, hazardnim igarama, egoizmom, neumerenim i neljubaznim odnosom prema drugima, neasnou, religioznou,potpunim preterivanjem i rasputenou, i dr. Sva svoja oseanja, elje i strasti, potinio sam svojoj volji i svesti.

36

2.Potinio sam svojoj volji i svesti fiziku stranu i rezervne sile svog organizma. Nauio sam se da stojim bez umora po nekoliko dana, mogao sam da ne spavam i po nekoliko noi, takoe ne umarajui se; mogao sam da budem bez hrane, ne gubei snagu, 16 dana, a ukoliko bi bilo neophodno, jo due; mogao sambezvode da izdrim po tri dana; zadravao sam prirodne fizioloke potrebe organizma lako i bez tekoa i po nekoliko dana, bez ikakvih posledica; razvio sam u sebi sposobnost da brzo i dugo trim a da se ne umaram (na primer, 1937. godine sam trao od Voroilovograda do Staljina, uglavnom po neprohodnim putevima, 150 kilometara za 15 sati. Nisam sebi za cilj postavljao rekord, ve samo razvoj disanja i vebanje volje i nervnog sistema). 3.Nauio sam da koristim nepovoljne spoljanje uslove bez tete po zdravlje, bez prehlada i bolesti. Ne treba se bojati prirodnih uslova: sunca, hladnoe, vlage, vetra i kie. Hodao sam bez obue i odee u svako doba godine: 1) Ni u najtoplije dane leta, juno sunce ne teti i ne izaziva opekotine. 2) Bez odee i obue hodao sam po zimskom mrazu.

37

3) Nemci su me pola sata drali zakopanog u snegu golog da bi me proverili, a kada su me otkopali, iz mene je ila topla para. 4) Mogu se kupati u zimsko vreme u moru ili reci neogranieno vreme. 5) Posle saune, oznojan i mokar, idem kui bez odee, po mrazu i snegu bos, ak se valjam po snegu. 6) Zimi, na temperaturi od -20 C, popeo sam se na parnu lokomotivu brzog voza, i razgolienog tela putovao od stanice Duboke do Milerova. 7) Kasne jeseni, po oluji, kii i vetru, putovao sam na parnoj lokomotivi takoe obnaen, a da se ne prehladim. 8) Po prolenim i jesenjim kiama, kaljugama, po magli, i barama, hodam bos, bez odee, bez ikakve tete po zdravlje. Od toga imam vie koristi, nego od toplih i blagih dana i udobnih stanova. 9) Promrzline na nogama i plikove sam odmrzavao na mrazu, bez ikakve tete i posledica po zdravlje. 10)Poslednje, najvee dostignue mog rada na elienju organizma je razvijanje zatitnih sila i sposobnosti, potinjavajui ih svojoj volji. To mi je omoguilo ne samo da bez loih

38

posledica podnesem sve uslove, ve i da u samom zaetku pobedim sve bolesti, ne samo svoje, ve i bolesti drugih ljudi. I Koristei te svoje sposobnosti i skrivene sile, zaloene u svakom oveku, ja sam lako savladavao ak i najtee, dugogodinje bolesti, kada ljudima nisu mogli da pomognu ni lekari, niti medicinska sredstva. Ne bavei se specijalno nedozvoljenom lekarskom praksom, ve samo iskustvom, a na molbu ljudi koji su patili i bili bolesni i kojima niko nije mogao da pomogne, leio sam hroninu malariju, paralizu, reumatizam, teke oblike tuberkuloze, ir na elucu, dvana-estopalanom crevu, rak eluca, dizenteriju, astmu, ekceme, srane bolesti, anginu i grip, glavobolje, slepo crevo, vene-rine bolesti, kokoije slepilo, trahomu i druge bolesti. Tokom 16 godina takvog elicenja nijednom nisam bio bolestan. injenice i dostignua mog celicenja proveravali su nemaki profesori i generali za vreme Drugog svetskog rata, kada sam bio uhvaen za vreme okupacije Donbasa. Alija im ipak nisam nita otkrio i nita nisam govorio o svojoj metodi. Ove injenice su poznate ak i Dravnom rostovskom institutu, profesorima N.N. Kurakovu i A.B. Koganu, kod kojih sam bio na ispitivanju od 1935. godine. Osim toga, to mogu da potvrde mnogi oevici, sve to mogu u svako vreme da ponovim.

39

Moj metod prekaljivanja

Lino sam otkrio i istraio na mnogobrojnim sluajevima isceljenja, da se sve sile i sposobnosti, koje sam smelo demonstrirao i koristio, nalaze i u svakom oveku skrivene - ak i kod bolesnih, koji godinama lee u postelji, u krajnje nemonom i bespomonom stanju. Takoe i to da mnogi ljudi prirodno, i sa mnogo podesnijim i zdravijim uslovima ivota, poseduju jo vie te sile i sposobnosti od mene. Samo, to ne znaju. Moj metod prekaljivanja ne daje samo obinu otpornost organizma na hladnou i prehlade, ve budi i razvija sve unutranje skrivene zatitne mehanizme organizma, zahvaljujui kojima ovek bez opasnosti, pa ak i u svoju korist, moe da izdri sve neprijatne uslove, kao i da sprei i pobedi svaku bolest, ukljuujui zarazne, pa ak i one iji uzroci jo nisu sasvim istraeni. Najvanije u mojoj metodi nije obino postepeno navikavanje organizma na neprijatne spoljanje uslove, i to nije sistem fizikih vebi i njihovog uticaja na organizam, stoje

40

malo efikasno, ve psihotehniki naini probuenja, razvoja i svesnog upravljanja unutranjim silama i sposobnostima nervnog sistema, posebno njenim rezervnim silama i mehanizmima zagrevanja i imuniteta. Najvaniji od tih psihotehnikih naina prekaljivanja po mom metodu, jeste nain direktnog probuenja i aktiviranje svih tih sila i mehanizama. Jer, oni ve postoje, ve su spremni u svakom oveku, samo su zakoeni i duboko skriveni; ove-ku nisu poznati, pa se zato i ne potinjavaju njegovoj volji i svesti. Dalje prekaljivanje se sastoji u ureenju tih mehanizama, oslabljenih i poremeenih zbog neznanja i besmislenog naina ivota. Zatim, u njihovom potinjavanju svesti i volji, putem sistematskih vebi; u razvijanju, jaanju i punjenju samim tim mehanizmima, korienjem razliitih naina, uslova i sila Prirode, kao i u otkrivanju novih, jo nepoznatih skrivenih sila naeg organizma i Prirode. Kurs prekaljivanja traje godinu dana, ali prvi presudni uspesi mogu se postii za 30 sati, ponekad ak i odmah. Moj metod prekaljivanja pogodan je za svakog ko hoe da stekne i zadri nenaruivo zdravlje. Ali, jedan ovek moe da uspe odmah, drugi za pola godine rada na sebi, a trei tek za godinu dana.41

Kurs trenutnog prekaljivanja

Kurs trenutnog prekaljivanja ne mora da bude uspean za svakog, ne u svakoj situaciji, i ne u svim uslovima. Da bi bio uspean, potrebno je: - da ovek u tom trenutku ne bude fiziki i duevno bolestan, pijan i zaokupljen neim drugim. - da ovek zna za mogunost prekaljivanja, zna da u njemu postoje skrivene sile i veruje da ih moe probuditi, da u ja, Ivanov, ili neko od mojih uenika, moi da ih u njemu probudi. Neophodno je da on strasno ka tome tei. - da ovek poseduje odlunost i snanu volju za prekaljivanje. Od tog trenutka zauvek mora da prestane sa upotrebom vina, alkohola, duvana i svih narkotika i drugih preterivanja. - da ovek bude otvoren za to, bez ikakvog, ak i nesvesnog obmanjivanja i sumnje unutar sebe.

42

Pre svega, hvatam oveka desnom rukom za njegovu desnu ruku, pribliavam se svojim levim obrazom njegovom levom obrazu, prislanjam grudi na njegove, tako da se moje srce nalazi preko puta njegovog srca. Pri tom mu govorim: "elim da zadobije moje lino zdravlje, a tvoju bolest preuzimam na sebe". Molim oveka da razmilja o meni, i na taj nain uspostavljamo kontakt, koji ne srne da se prekida. Posredstvom prenoenja svoje volje na daljinu, kao nevidljivim radio talasima, svoju misao bacam prvo u visine, u samu dubinu Vasione, a zatim dole, u dubinu vode i zemlje, zatim prema svim uvreenim ivim biima u prirodi, a zatim u samog oveka. Prodirem u njegov organizam svojim unutranjim pogledom i oseajem, zapoinjui od velikog mozga i do prstiju ruku, nogu, srca, plua, i kroz sve druge organe, osim eluca, na koji ak ne treba ni misliti. Prodirui svojim unutranjim vidom i oseajima u organizam oveka, posebno u njegov nervni sistem, kao elektrinim tokom budim njegove skrivene snage i zatitne sposobnosti. Posle toga putam mu ruku i molim ga, ukoliko se nalazimo u prostoriji, da izae na ist vazduh, a ukoliko se nalazimo napolju, tada moe odmah - da podigne lice, tri puta udahne i izdahne vazduh uzdignute glave. ovek, uradivi to, moe smelo da ode, i u bilo kojim uslovima nita mu nee natetiti.43

Posle trenutnog kursa prekaljivanja, ukoliko se pridrava svih uslova, ovek e sauvati i razvijati svoje mogunosti i moi svakim danom sve vie i vie, tokom celog ivota. Cak i u sluaju da se takav ritual sprovodio leti, on moe hrabro da hoda i zimi, po jakom mrazu. Pri tom ne samo da nee izgubiti zdravlje, ve e, naprotiv - sve vie jaati zatitne sile svog organizma. Ljudi starijeg uzrasta, koji pate od poremeaja zdravlja i snage, i koji nemaju vrstu veru i volju, mogu da se oelie samo posle posebnog reima i dueg rada nad sobom.

44

Tridesetasovni kurs prekaljivanjaTridesetasovni kurs prekaljivanja poinje tako to prethodno: - ovek koji eli da proe kurs pomou mog uea, obeava mi da me nee ni u emu obmanjivati i da e do kraja raditi sve to ga budem zamolio. - Zatim poinjem da ga obuavam, raspitujem se za njegove bolesti, poroke, nain ivota, oslukujem mu srce i plua, osmatram vidljive bolesne promene na njegovom telu, posebnu panju obraam na ono na ta se sam ali, ali se pri tom trudim da shvatim ta se iza svega toga krije, ili ispod ega se skriva koren zla koji slabi organizam i izaziva bolesti za koje ni sam bolesnik moda ne zna. Tako sa svih strana istraujem svakog oveka zasebno, sve dok ne shvatim i ne odredim svakome poseban pristup i plan rada. Bez obzira to je svakom oveku potreban poseban pristup, dalji rad mora da ide sledeim redosledom:45

1) Obraam se oveku sa molbom da prestane da pui. Ukoliko pjje, treba da prestane, i ne srne da se prepujta razvratu. Takoe, da se za vreme kaljenja uzdri od svih dela i strasti koje mogu da ga premore, progutaju i odvuku na stranu; mora da harmonizuje sebe, da usredsredi svu svoju panju i energiju na prekaljivanje i izleenje. 2) Zatim mu se obraam sa sledeom molbom: da pronae meu bolesnima koji ga okruuju^rornjjiiog ovekakomejezaista potrebna pomo, i da mu da neku stvar, novac, ili namirnicu, bez osuivanja i aljenja. Ko to ne uradi - taj ne treba ni sebe da dobije, i nita od mene nee dobiti. Onaj ko nema nita da da, tome se ne sudi, i on mora svoje da dobije. 3) Kada ovek asno ispuni moju molbu, odreujem mu sledei reim, i molim ga da ga ispuni, ime i poinje sam kurs: Na dan koji odredim, ne srne da koristi nikakvu hranu ni pie, mora da zadri vrenje fiziolokih potreba, i da ne izbacuje pljuvaku. Ujutro i uvee, pre spavanja, da opere ruke i noge u hladnoj vodi, i dok sve to ini, da sve vreme misli na mene. Ja u se i sam tog dana takoe pridravati istog takvog reima, neprekidno razmiljajui o njemu, pretraujui svojim unutranjim vidom i oseajima po elom njegovom46

organizmu, posebno po nervnom sistemu, srcu i pluima, i po mestu gde se nalazi koren njegovih bolesti i slabosti; 4)Te noi on moe mirno da spava, a ja nastavljam sve vreme da razmiljam o njemu, i da radim u njegovom organizmu. 5) Ujutro, posle buenja, poseujem ga, raspitujem se za njegovo stanje i molim ga da nastavi dati reim do ruka. Takoe se i sam pridravam istog reima, i nastavljam da razmiljamo njemu. Ceo ovaj reim iskuenja svaki ovek obino izdri bez tekoa, to znai da ima snage da postigne neke rezultate. Covek koji ne izdri ovaj reim, ili koji eli da me obmane, nita ne dobija, i ja prestajem da se njime bavim. 6) Covek koji izdri ceo reim do ruka drugog dana, pre ruka mora da izae na ist vazduh i uradi tri duboka udaha i izdaha, tj. da podignute glave uvlai vazduh kroz nozdrve odozgo do grla. Misaono treba da moli Prirodu da mu podari ivot i zdravlje kakvo je i moje, a mene ne treba nita da moli. Posle ovog reima moe da pree na normalan reim, da uzima svaku hranu, pie i dr., ne plaei se nikakvih posledica.

47

Uradivi sve to, ovek se ve osea drugaije i ne treba da se plai Prirode i svojih bolesti. Ali, da bi se snaga i zdravlje dalje poboljali, mora da nastavi svakodnevno da pere noge, po tri puta da udahne i izdahne, i da sve to vreme misli na mene. Da bi jo vie okrepio i razvio svoje prekaljivanje, ovek treba i ubudue jednom nedeljno da sprovodi ovaj isti reim i procedure.

48

Ceo, godinji kurs prekaljivanja

Tokom godinjeg kursa prekaljivanja svako ko eli, ak i nemoni i bolesni, mogu ne samo da se izbave od svojih bolesti, da okrepe zdravlje, steknu imunitet za nove bolesti i potpuno se oelie za tetne uticaje neprijatnih uslova, ve i da razviju i provere otpornost organizma u svim situacijama i u svim vremenskim uslovima. Osim toga, ovek moe praktino da upozna i da naui kako da za svoje zdravlje i u svoju korist iskoristi razliite uslove i sile Prirode: vazduh i vodu, zemlju, atmosferski elektricitet, posebno kiu, hladnou, sunce, vetar, grad i sneg. Godinji kurs treba poinjati obavezno s prolea, kada se budi i oivljava ela priroda. U Rusiji je to od 25. aprila. I Ceo kurs godinjeg prekaljivanja sastoji se iz tri dela:

49

Pripremni deo: Pripremni deo se malo razlikuje tridesetasovnog kursa prekaljivanja.

od

Bez obzira to su ljudi razliiti i njihovo stanje takoe drugaije, stoje za svakog oveka neophodan jedinstven pristup i poseban nain elienja, ceo kurs ima i opte crte, i u sutini jedan program, koji se sastoji iz 12 etapa (po jedna etapa za svaki mesec). Prvi mesec, pripremni, probni i popravni. Molim oveka da se potrudi da pronae nekog zaista siromanog, i da mu da neto od onog to ima, bez aljenja, i da mi saopti ta mu je dao. Zatim mu odreujem sledei reim za taj mesec: 1) Da svakog dana ujutro i uvee, pre spavanja, pere noge u hladnoj vodi. 2) Da ne pije vino, ne pui, ne preteruje ni u emu, da se uzdri od psovanja, igara na sreu, lai, hvaljenja i dragih veih besmislenih strasti, da dovede u red poremeene i poljuljane snage svog nervnog sistema, svesti i volje. Sve to moe lako da uini uz moju pomo, u sluaju da sam nema snage da se sa svojim porocima izbori i dovede u red sebe i svoj ivot.50

3) Druge subote posle otpoinjanja reima, potrebno je da sprovede poseban reim dvoipodnevnog uzdravanja od hrane, pia, sna i dr., kao prilikom tridesetasovnog kursa prekaljivanja. Za to vreme treba da misli na mene. Ja na njega takoe, neprekidno istraujui svojim unutranjim pogledom i osecajima njegov nervni sistem i sve organe, budei skrivene sile njegovog organizma. Zatim uobiajenom reimu dodajem vebe disanja na sveem vazduhu, najbolje nasuprot vetru.4) Za to vreme i sam sprovodim isti takav reim, istraujem svojim osecajima njegov organizam, proveravam ga, budim i ispravljam. Posle prvog dana, ovek osea preokret u svom stanju i sa velikim uspehom, eljom i lakoom nastavlja da praktikuje reim koji mu je odreen. 5) Nakon toga treba da hoda bez kape na glavi u svako doba. 6) Sledee subote mu odreujem jo specifiniji program, koji i ja sprovodim zajedno sa njim. 7) Poslednje nedelje u mesecu on sam treba da izabere neki reim, i sprovede ga u toku tog dana. 8) Ja neprekidno pratim njegovo stanje.

51

Drugi mesec uspostavljanja jedinstva oveka sa zemljom i drutvom. Kao to su delovi ovekovog organizma jedna celina, isto tako je jedinstven i organizam ele sredine. Nijedan organ ljudskog tela ne moe normalno da funkcionie i bude zdrav i jak, ukoliko je njegova iva veza sa Prirodom oslabljena i naruena. Zato se uspostavljanje zdravlja i buenje sila u oveku ne odnosi samo na uspostavljanje zdravlja i sila njegovog organizma, ve i na uspostavljanje ivih veza i jedinstva sa okruenjem i Prirodom. S obzirom da ovek ne ivi kao biljka i ivotinja neposredno i samo u Prirodi, ve i u ljudskom drutvu, on mora, pre svega, da uspostavi vezu izmeu svog organizma i drutva tako, daivot u drutvu jaa njegovo zdravlje i snagu, da ga ne podriva i ne naruava. Najvanije od svega toga je: 1. Svaki ovek mora da nae i da stvori za sebe najpo-desnije uslove i mesto u ivotu, ali da se prema uslovima u kojima se ve nalazi, uvek odnosi bez straha, odbojnosti i uznemiravanja. Bez obzira u kakvom mestu ovek ivi, on mora da se osea smelim i radosnim, da voli svoju domovinu. Ljubav sjedinjuje i hrani energije ivota, a strah, kao i odbojnost i mrnja, upaju oveka iz ivota, kao cvet iz zemlje.

52

2. Svaki ovek mora da pronae odgovarajui posao i da ga voli. Uopte, svaki posao kojim se ovek bavi mora da se voli, jer rad sa ljubavlju prua snagu, a onaj koji se obavlja sa strahom i odvratnou, ugnjetava i oduzima energiju. Ali, i neophodan i drag posao takoe moe da bude kodljiv ukoliko je loe organizovan i nerazuman. Zato je potrebno ne samo nauiti voleti svoj rad, ve i nauiti raditi tako, da ne podrivamo svoju energiju i ne nanosimo tetu svom zdravlju. U svakom zasebnom sluaju, u zavisnosti od oveka, ja mogu da mu pomognem da zavoli svoj posao i da radi tako da ga on ne potkopava, ve da mu jaa zdravlje i snagu. 0 sebi elim rei da sam ovek koji je razvijao na samom sebi tu ideju: metod elienja i metod leenja. Jedno bez drugog ne cveta i ne ivi. Ja nemam veze sa tim, jer mene je obdarila Priroda. Ona me je nauila kako se moe iveti koristei teke uslove, da bi kao gospodari nali svoje mesto u prirodi, kad za to postoji mogunost. A svoje mesto je mogue nai i uvrstiti svoje aktivnosti tako, da Priroda ne utie na oveka negativno - to je bolest. ovek ne treba da tei da od Prirode ne dobije ni malu, ni veliku bolest, ve da u sebi samom uvrsti svoje sile i volju, i da upozna naine i mogunosti kako da ih iskoristi.2.9.1951. Porfirije Ivanov53

SISTEM PORFIRIJA IVANOVA

Sutina uenja Ivanova se nalazi u njegovih 12 poznatih saveta o tome kako ojaati i sauvati svoje zdravlje. Oni su poznati pod nazivom "edo". Upravo je tom reju Ivanov zapoeo obraanje svojim sledbenicima: "Ti si prepun elje da donese korist elom oveanstvu. Zato se potrudi da bude zdrav. Srdano te molim da primi od mene nekoliko saveta, kako bi ojaao svoje zdravlje".

54

EDO1. Dva puta na dan kupaj se u hladnoj prirodnoj vodi, za svoju dobrobit. Kupaj se gde god moe: u jezeru, reci, kadi, tuiraj se ili polivaj. Postavljam ti te uslove. Kupanje u toploj vodi zavri hladnom. Isceljujua svojstva hladne vode poznata su ljudima odavno. Sistem Porfirija Ivanova upio je u sebe narodno iskustvo, na njegovoj osnovi je ponikao. O jedinstvenosti njegovog sistema se zakljuuje po svesnom odnosu prema Prirodi i prema sebi samom, kao njenom delu. "U Prirodi postoje tri iva prirodna tela: vazduh, voda i zemlja", od kojih zavisi ceo ivot na planeti. Taj sistem ui da se u Prirodi ne voli samo "dobro i toplo", ve i "hladno i loe", tada se sve u ivotu postie "lako". "Loi i hladni" uslovi su naterali oveka da ivi veno, a eto, toplo i dobro prisilili ga da umre", govorio je Ivanov. Ispostavlja se da "hladnoa leci bolesti svih vrsta: meu svim lekovima, to je prvi lek". "Celienje hladnom vodom donosi veoma veliku korist; to budi centralni nervni sistem. Ujutro i uvee se treba kupati55

u hladnoj vodi: kad ustanes iz postelje, odmah se lati hladne vode-okupaj se,azatim kreni na posao. Isto tako radi i uvee. Ljudi, probudite se i posluajte taj moj savet - to je jednostavno, prirodno samoleenje. Voda je snaga. Hladna voda je iva, prirodna, ona je svemona, ona pomaetelu da iznutra stvori toplotu: ne onu toplotu koju stvara bundajli odea, ve toplotu koja se ve nalazi u naem telu, Uj&joj postoji tok, struja. Ona nam daje sve, ona pomae oveku da bude razuman". Polivanje treba poeti od glave, jer je "mozak domain tela". Dovoljne su 1-2 kante vode; efekat buenja koji stvara voda dostie se samo u prvom trenutku polivanja. Ivanov govori da tada dolazi do "snanog buenja nnomentalnog ozdravljenja "centralnog nervnog sistema". Posle ozdravljenja"centralnog nervnog sistema", sve bolesti koje postoje, iezavaju. Dejstvo hladne vode naovekovorganizammora da bude kratkotrajno upravo to "stvara u telu unutranju prirodnu toplotu". Posle polivanja hladnom vodom, ne preporuuje se trljanje; telo se moe blago osuiti pekirom, a najbolje je pustiti da se samo osui na vazduhu,u pokretu.Ukoliko imate vremena, posle polivanja se telo moe izmasirati. Veoma je korisno polivati se u prirodi, stojei bos na zemlji ilisnegu. U tom sluaju telo se nalazi istovremeno na zemlji, u vazduhu i u kontaktu sa vodom, to je veoma vano za ozdravljenje organizma. U otvorenom prirodnom bazenu kupajte se56

mirno, jer voda ne voli nagle pokrete, po mogunosti oputati telo. Toplo kupanje (1-2 puta nedeljno) obavezno zavrite hladnim. Ne treba se plaiti hladne vode - prilazite joj^ ljubavlju, tada e vam ona dati zdravlje: "S kakvim mislima se zanosi, to e i dobiti". Hladna voda pomae praktino svima. Za decu je najvanije - hladna voda. Hladnoa unosi u telo hormon zdravlja." 2. Pre ili posle kupanja, a ukoliko je mogue i za vreme kupanja u prirodi, stani bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, bar 1-2 minuta. Udahni kroz usta nekoliko puta i u mislima se pomoli Prirodi za svoje zdravlje i zdravlje svih ljudi. "Zemlja je ivi tok, po kome se moe hodati bosim nogama. Zemlja je uinila da stojimo na nogama, ona je veno iva. Ljudi se plae hladne vode, vazduha takoe, a zemlja ih kanjava svojom snagom. Resio sam da koraam bosim stopalima po zemlji, da bih se naelektrisao. Da bih nakupio te sile, i da bih tim silama vladao". Ivanov, koji je 50 godina hodao po prirodi polunag i bos, sada nam govori: "Dete, stani na zemlju ili sneg bosim nogama bar 1-2 minuta; ne boj se, bie ti dobro!" "Sneg je klimatski dar prirode. Kada prvi snei pada, on probuujue deluje na sve: kada se sa ljubavlju priblii, to i jeste sneno probuenje. lb nije obmana, ve ista istina. Da57

to nisam lino svojim telom osetio izmeu sebe i Prirode, ne bih napredovao prema njenoj dobroj i pozitivnoj strani". Ne propusti prvu oluju, prvi sneg - "on je snaan kao to nita drugo nije". Hladnoa mobilie zatitne sile organizma". "Najvaniji je - vazduh, on je iv. Sva snaga je u udahu i izdanu, ali to niko nije osvestio. ist vazduh, dubok udah i izdah trenutno bude centralni nervni sistem. Potrebno je visoko uzdignute glave, odozgo, potpuno uvlaiti vazduh kroz grlo. On odozgo pada. Obavezno ga treba progutati kao da smo ga se siti najeli. Vazduh je besmrtni azot, a u azotu je sav ivot. Stojei bos na zemlji, treba podignuti lice, udahnuti vazduh, zatim ga progutati, zadrati disanje i izdahnuti kroz usta. Uradite tako tri puta. Za vreme udaha, u mislima zamolite Boga za svoje, i zdravlje drugih ljudi. Disati na taj nain moete u svim uslovima, na svakom mestu, ali obavezno svom duom i srcem. U prirodi postoji zakon molitve - taj evolucioni zakon glasi: "Evolucija ne primorava, ona moli i preklinje oveka da on uradi taj posao". Za vreme praktikovanja se mogu pojaviti povremena pogoranja, "erupcije" bolesti. Ne treba se toga plaiti. Potrebno je nastaviti sa polivanjem jo intenzivnije, 3-4 puta na dan, posebno na visokim temperaturama, stojei bos na58

zemlji, ee disati kako je napisano gore. Za vreme disanja, prilikom gutanja vazduha, moemo ga u mislima usmeriti u bolesno mesto kao da "umotavamo" to mesto vazduhom. "Diikrozobolelo mesto". "Hladna voda budi, vazduh svuda prodire, zemlja prihvata". Ponekad se na koi mogu pojaviti zagnojenja, perutanje, rane. Toga se ne treba plaiti. Postepeno e se organizam naviknuti na loe uslove. Pokaite volju, strpljenje i veru -zbog zdravlja se treba potruditi. Ivanov je govorio ljudima: "Priroda naplauje zdravlje skupo, i daje ga po zaslugama. Svoje zdravlje potrebno je zasluiti delima, i niim drugim". "Pomou molitve, pomaem da se menjaju prirodni uslovi". 3. Ne upotrebljavaj alkohol i duvan. "Taj na kapriciozni postupak nas sve osuuje na smrt". "Vino i duvan unitavaju ovekovo telo... Ko pui i pije, svoje srce ravim ini, naroito ako se elici". "Puenje je fizika bolest". Alkohol i duvan su narkotici, oni ine oveka zavisnim, unitavaju njegov organizam, a pre svega mozak. Sistem Ivanova je usmeren upravo na buenje ovekove svesti. "tetnost puenja je davno dokazala medicina, ali ljudima nedostaje energija da mobiliu svu svoju volju i da odbace tu tetnu naviku".59

Kada se pojavi elja za puenjem ili piem, potrebno je udisati odozgo, kroz grlo, i time se "zadovoljiti", obraati se I Bogu sa molbom da da snagu da se pobedi ta bolest. Uglavnom se ovek okree alkoholu i puenju zbog nemoi, da bi se opustio, otklonio napetost, kada eli da pobegne od reenja problema i situacija za koje nema snagu da ih pobedi. I zato plaa onim najvrednijim ime gaje nagradila Priroda. Praktikujui sistem Ivanova, ovek e nauiti da otkloni napetost i umor pomou prirodnih sredstava, imae snagu i znanje da se suprotstavi tekoama. "Umee ivljenja sa tekoama". Onaj koje proao sva iskuenja, Prekalio se u odvanosti, I dobro pronaao U loem koje je preiveo, I saznao ta znai srea Toje pravi ovek: astan, odvaan i jednostavan Svaki ovek mora biti takav.

60

4. Potrudi se da se bar jednom nedeljno izdri bez hrane i vode od petka uvee (18-20 h), do 12 sati u nedelju. To su tvoje zasluge i tvoj spokoj. Ukoliko ti to je teko, tada "izdri" bar 24 asa."Mi smo navikli da halapljivo i mnogo jedemo bolju hranu, navikli smo da preterujemo u jelu. Ivanov je u Prirodi pronaao mogunost da 42 sata nedeljno svesno izbegava hranu i vodu. Radi rastereenja eluca, dozvoli svom organizmu da predahne. To je izabrano vreme. Rastereivanje mora da se odvija svesno. Ne uriti, ve ekati strpljivo. Bez strpljenja nita neete uraditi. Svesno strpljenje nije potrebno samo da bi se postigao odreeni cilj, ve radi svega ostalog. To nije strpljenje u gladovanju, ve u zdravlju. Mi to radimo zarad naeg ivota". Na poetku, dok se organizam ne privikne, moe se po javiti fizika slabost, vrtoglavica, suva usta i dr. Toga se ne treba plaiti, ve to vie boraviti na vazduhu, ee disati ka ko je gore opisano, stojei bos na zemlji, to vie se polivati hladnom vodom. Svi neprijatni oseaji e postepeno ieznu ti. Za to vreme ne treba uzeti ni kapi vode. Neophodnu vodu ovek e dobijati kroz disanje i putem koe, kroz polivanje. Ali najvanije je da ovek za to vreme ui da svesno izdri bez hrane i vode.

61

"U vazduhu koji oveka okruuje, nalazi se hrana to je - etar, koji se kree sa vazduhom i prodire u ljudski organizam. On je uslov ivota. Ivanov je to pronaao i praktino izveo. A unutar organizma je izuzetno dobro - nije mu potrebna nikakva hrana: u njemu je ogromna koliina hrane. Vazduh-to je sve!". Ukoliko pristanete na svesno trpljenje 42 asa, nemojte odustajati. Kad se bolest pogora, poeljno je da, osim jaeg polivanja, izdrite bez hrane i vode od 1-3 dana. Kod dece trajanje svesnog uzdravanjazavisi od njihovog uzrasta i svesti. Dete ne treba liavati hrane ukoliko njegova svest na to nije spremna, i trai da jede. A za vreme bolesti, naprotiv, ne treba ga hraniti na silu. Dobro, je ukoliko dete moe da izdri bar 24 asa. Uglavnom, svesno uzdravanje kod dece je sledee: do 10 godina - od petka uvee do 12 sati u subotu, od 10 do 16 godina - 24 asa, tj. od petka uvee do 18 sati u subotu, od 16 godina - moe svesno da se uzdrava od hrane i vode 42sata,tj.od petka uvee do l2 sati u nedelju. 5. U12 sati, u n cd ulju, izai u prirodu bos, i nekoliko puta diiimisli kako je gore opisano, To je praznik tvog tela.Posle toga moe jesti sve to ti se dopada. "Pre jelaproetaj bos po zemlji, podigni lice i udii odozgo vazduh potpuno, kroz grlo.

62

Ova veba disanja omoguava dobru razmenu materija.

Ukoliko tokom svesnog uzdravanja ne unitava Prirodu, ona ti izlazi u susret i pomae ti, dajui ti snagu strpljenja. Zato je to tvoj praznik i tvoja pobeda nad sobom. Disanje pre jela omoguava da jedemo sve to elimo, ali "jesti sve nije maji kaalj". Treba znati jesti sve, niega se ne gaditi i ne birati. "Jedi sve, kao svi ostali". Ideja Ivanova nije u tome ta da se i kako jede, ve treba uiti kako opstati bez hrane, nauiti da se crpi snaga iz vazduha, vode i zemlje: "Nije stvar u tome da Prirodu ne treba uznemiravati, ve naterati svoje telo na napor". 6. Voli Prirodu koja te okruuje, ne pljuj oko sebe i nita ne ispljuvavaj. Navikni na to - to je tvoje zdravlje. "elim da kaem neto o prirodi. Priroda je naa majka, ona nas je rodila, ona nas je donela na svet, da bismo iveli. Poto nas je stvorila, mi smo duni da joj se, kao Majci, zahvalimo. Meutim, mi njoj ne verujemo, ak neemo da shvatimo da u Prirodi postoje sile koje sve mogu da uine! Priroda razume svoje delo". Sta se deava? Mi pljujemo u lice Prirodi, naoj Majci. Prvo pljujemo u vazduh, a zatim taj vazduh udiemo. "Nita ne ispljuvavaj te iz sebe", tj. ne mrkati, ne iskaljavati se, ve sve gutati, jer to je proizvod borbe tvog organizma sa boleu". Takva samokontrola pojaava zatitne snage63

organizma. Organizam je jedinstven sistem koji je Priroda mudro stvorila. Ljudi koji nita iz sebe ne ispljuvavaju, izbavili su se od najrazliitijih bolesti, prehlada: angine, bronhitisa, upale plua, pa ak i tuberkuloze, kao i tekih bolesti rudara - silikoze. Vremenom e te izluevine prestati da se stvaraju ako budemo revnosno sledili ova pravila. 7. Pozdravljajte se sa svima uveki svuda, posebno sa starijim ljudima. Ako hoe da bude zdrav - pozdravi se sa svima. "Svi smo mi ljudi podjednaki pred Prirodom, znai, moramo da se sa uvaavanjem odnosimo jedni prema drugima. Kada se susreete sa nepoznatim ljudima, starcima iV

staricama, uvek treba ljubazno da ih pozdravite. Sta time postiemo? Svojim recima privlaimo dobro ka nepoznatima, da bi znali da nisu zaboravljeni. Vi ete takoe dobiti dobro od Prirode. Danas to ini, a sutra e na raun toga iveti". Ivanov savetuje da se ljubaznost pokae prema svim ljudima (tj. ne birajui), pomou naglas izgovorene rei "Zdravo". "Posebno ljudima starijeg doba", jer oni vie od drugih imaju potrebu za podrkom putem lepih reci. Jo od pamtiveka su se i nepoznati ljudi prilikom susreta obavezno pozdravljali, tj. poeleli bijedni drugima zdravlje. Pozdravljati se treba "duom i srcem", To e ti otvoriti srce i ljubav prema drugima.64

Kada se pozdravljate, u isto vreme pobeujete u sebi gordost, neljubaznost, sujetu, otuenost, izolovanost. "Najvanije je pozdravljati se sa ljudima. Ukoliko se ne bude pozdravljao, kakva je to onda ljubav, kakvo je to prijateljstvo meu ljudima? Vae je da to uradite, a oni kako hoe". 8. Pomai ljudima onoliko koliko moe, posebno siromanom, uvreenom, onome kome je to neophodno. ini to s radou. Odazovi se na njegovu potrebu duom i srcem. U njemu e pronai prijatelja i doprinee miru u Svetu! "Naui da svaku stvar ini sa radou, i dok to ne naui, smatraj da i ne ume daje ini". "Zbog naeg neznanja, ivot nam tee uzburkano: kod mnogih ljudi su ti nedostaci vidljivi. A mi gledamo sa strane i ne pomaemo onome kome je potrebno, bolesnom. Treba obratiti panju na siromane ljude, potrebno ih je razumeti, treba im pomoi. Da bi pomogli oveku, potrebno je znati kome i zbog ega, i na koji nain. Pre nego to pomognemo drugima, treba nauiti pomagati samom sebi." "Zato to ini dobro, nee niim biti kanjen od Prirode, i vratie ti se samo dobrim".

V

I__

"U ivotu treba svima biti od koristi. ivi sa neprekidnom eljom da ljudima ini dobro, a kada si uinio, nikada to ne pominji, ve pouri da uradi jo vie". 9. Pobedi u sebi pohlepu, samodovotfnost, gramzivost, strah, licemerje, ponos. Veruj ljudima i voli ih. Ne govori o njima loe i ne uzimaj k srcu loa miljenja o sebi. "Postoje dobri ljudi, postoje loi, ali svi oni imaju ponos - ponos koji smeta oveku u ivotu. Gordost je velika; ona je meu ljudima rodila mnogo zla: netoleranciju, odbijanje da se drugome popusti. Ona je uzrok mnogih nevolja, posebno u odnosu sa bliskim ljudima. Ponosan ovek ne moe da bude zdrav. "Najvanijeje - voli ljude". "Ponaaj se prema ljudima ljubazno i skladno, naini iz neprijatelja prijatelja". "Ljubazna molba i neprijate^a ubija". Priroda je sve ljude stvorila jednakima, svi ma je dala istovetno pravo. Ali mi smo navikli da kroz ivot idemo polazei "od sebe", sve merui na sopstvenoj vagi, po svom shvatanju, tj., sudimo subjektivno. Svaki ovek ima svoj individualni karakter, i treba ga prihvatiti takvim kakvim ga je Priroda stvorila. Osuivanje je veoma tetno za obe strane: loe je i za onog ko osuuje, i onog koga osuuju. "Ne poeli drugome ono to i sebi ne bi poeleo". Izbegavaj da bude izvor zla, ispoljavaj strpljenje i ljubaznost - i pobedie u sebi66

tog neprijatelja. Razum sve pobeuje. On pobeuje i strah u svim njegovim manifestacijama: strah od bolesti, strah od smrti i dr. Strah je veoma destruktivan, on jako slabi zatitne sile organizma oveka i njegovu volju. Ne treba se plaiti svojih poroka, ve ih mudro i strpljivo pobeivati. Da se s tim izbori, pomae ti kaljenjevebanje, koje jaa duh i srce oveka. Ono e ti pruiti istinsko zdravlje, a bez "zdravlja due i tela nita ne dobija". Rad na dui je najtei, ali i najradosniji. 10. Oslobodi se misli o bolestima, fizikih slabosti, smrti. To je tvoja pobeda! "Mi imamo jednu manu: bolesni smo. Kada je ovek bolestan, on ima jedan nedostatk - i to kakav nedostatak -smrtni". Ne treba misliti o bolestima, ve o zdravlju, jer misliti o bolestima razvija u oveku sumnju, strah, i bolest jaa u svesti, to znai, i u telu. Zato je neophodno mobilisati sve snage i volju za pobedom nad boleu. "Bolest ne smemo da putamo u telo!" Takoe, ne treba zaboraviti da se ne "igra bolest ovekom, ve ovek boleu". Molitve Bogu e vam u tome pomoi. "Ja se niega ne plaim, smrt ne priznajem, jer ona, kao takva, u Prirodi ne postoji. Smrt - to je ovek, prirodno naoruan i zavisan od nje".67

11. Misli ne odvajajod svojih dela. Proitao si - dobro. Ali najvanije je - ini! Sistem Ivanova moe biti pravilno shvaen samo ako ga ovek praktikuje, kada pone da usmerava svoje bolesno telo ka zdravlju, um - ka stvaralatvu, srce - ka sluenju dobroti i miru. "inite dobra dela, i Priroda vas nee napadati. Ti ispravni postupci su i opisani u pravilima "eda". "Ja nikoga ne teram da to radi, ali vas molim: svejedno je potrebno bar da pokuate da poete tim putevima, Jednom probati - znai, treba raditi! Ovo usmeno uenje treba znati napamet, a u glavi zadrati, i misliti da svakog dana to treba i initi. To je tvoj praktian rad, negovanje samog sebe, jer ti moe da ivi bez prehlada, bolesti. Tebe e taj postupak uiniti svesnim, postae novi ovek u Prirodi. Ovo uenje treba da prihvate svi: i oni kojima je potrebno, i oni koji su bolesni. Svi ljudi stoje u redu. Ivanov vie elom svetu, elom oveanstvu, da ivei u Prirodi moramo da budemo nezavisni od Prirode. Ne treba da ivimo na raun tueg dobra - hajde da pokuamo da ivimo na raun samih sebe. Tb e biti dokaz, to e biti udo!" "Koliko veruje, toliko ti se i prua. Ali VERA bez dela je mrtva".

68

12. Priaj i prenosi iskustvo ovog dela, ali se ne hvali i uzdii time. Budi skroman Sistem Ivanova je rezultat njegovog pedesetogodinjeg iskustva u Prirodi. On je jedinstven i nedeljiv, kao i sama Priroda. Zato ga treba raditi u celini, nita u njemu ne menjajui radi svoje udobnosti, i nita ne dodavati. Priajui drugima o njemu, neophodno je prenositi samo svoje iskustvo, pri tome imajui u vidu spremnost oveka. Ne treba nikoga nagovarati, nametati bilo ta, mamiti. "Pre nego to pone da praktikuje moj Sistem elienja, dobro razmisli: zbog ega to ini?" "Sa Prirodom uvek treba biti u zajednitvu i sa njom odravati neraskidivu vezu. Potrebno je imati ljubav prema Prirodi, ali ne kapricioznosti negodovanje: jednomje dobra, a drugi put loa. Sve je dobro. Meu njima e se tada prekinuti borba za prevlast, ko e koga nadvladati, i ostvarie se prijateljstvo i ljubav meu ljudima, meusobno uvanje. Kad se ljudi meusobno zavole, rata vie nee biti. Eto ta emo dobiti od Prirode: zatvori i bolnice e nestati". Novom oveku sa elinom snagom nee biti nita i nikada potrebno. Tada e i moi da se kae da sam ja, ovek -postao nezavisan". "elim ti sreu i dobro zdravlje"Ivanov Porfirije Kornejevi69

Hvala treba rei Prirodi: vazduhu, vodi I zemlji Priroda me je sauvala, Da nije bilo Prirode, davno bih bio prigrabljen, Da bi seprolveo takav ivot potrebno je hiljadu puta umreti

Tajne lekovito-ozdravljujueg prekaljivanja

Danas imamo zadatak - preiveti, po svaku cenu preiveti. Niko u tome ne moe da nam pomogne bolje od nas samih. Osim zvanine medicine, postoji i prirodna. Ako hoe da bude zdrav - elici se! U toj krilatici lei spasenje. Jer elienje suncem, vazduhom i vodom odavno se smatralo najvanijim sredstvom za jaanje zdravlja. Jo su stari Sloveni praktikovali sunane procedure. Videvi njihova preplanula, snana tela, koja se ne plae hladnoe i toplote, ljudi su govorili: "Sunce je izvor ivota". Staje pomagalo naim precima da maksimalno iskoriste isceljujuu mo sunca? Ispostavilo se da su to fizika aktivnost i biljke. Prosudite sami. U tim vremenima ljudi su satima leali na pesku i nisu traili uvozne kreme za preplanulost. Sunce je delovalo na obnaeno telo u toku kretanja: pri hodanju, tranju, skokovima. Danas su naunici ustanovili da sunce pojaava imunitet i otpornost organizma na neprijatne faktore spoljanje sredine: ono jaa nervni sistem,71

tiroksina, poveavaju osetljivost tkiva na takve hormone omoguava stvaranje pigmenta menina i vitamina D u koi, stimulie razmenu materija i cirkulaciju. Zato je elienje u svojoj sutini - osposobljavanje organizma za primanje uticaja razliitih temperatura. Mehanizam elienja je povezan sa elijskim i vezivnim procesima, saradomvegetativnogsistema,saendokrinomregulacijo m. Oelien na hladnoi, ogranizam prerauje vie hormona koji uzimaju uee u procesu stvaranja toplote, uglavnom. Prilikom elienja, primeuju se neke morfoloke promene na konom pokrivau: zadebljava se ronati sloj koe, to smanjuje osetljivost njenih receptora na hladnou. Uverite se da vam je elienje ivotno neophodno. Istina, za to e biti potreban napor, snaga. Svestan odnos i duboka zainteresovanost za elienje stvaraju neophodno psihiko raspoloenje koje obezbeuje eljeni efekat. se u koru velikog mozga, a od njega ka svim organima. Lekoviti faktori prirode poinju sve vie da ulaze u kompleks lekovitih mera, koje se koriste u leenju mnogih bolesti. Oni nalaze veliku primenu kod zdravih ljudi za jaanje organizma, njegovo elienje, poveanje ivotnog tonusa i radne sposobnosti. Faktori spoljanje sredine deluju na organizam kroz temperaturne nervne zavretke termoreceptore, koji se nalaze u konom pokrivau i sluzokoi disajnih puteva. Uzbuenje koje se pojavljuje u termoreceptorima prenosi72

Prirodni spoljanji nadraivai poboljavaju mikrocirkulaciju, treniraju termoadaptivne mehanizme, usavravaju procese termoregulacije i ine organizam otpornijim na neprijatne uslove spoljanje sredine. Zato razumno sistematsko korienje isceljujucih svojstava vode, vazduha, sunca, ume, treba da bude prirodna potreba oveka. Meutim, prirodni faktori imaju prijatan uticaj na organizam samo ukoliko se strogo i znalaki pridravamo osnovnih pravila prilikom primene. U suprotnom, oni mogu biti neprijatelji zdravlja. Isceljujue sile prirode namenjene elienju organizma i poveanja njegove otpornosti na prehlade treba koristiti nauno zasnovano.

73

Praktini saveti za praktikovanje sunanih proceduraVreme praktikovanja sunanih procedura moe da traje 3 minuta, zatim vreme treba poveavati prosecno posle 1-2 dana na 2-3 minuta, dovodei na taj nain ukupno trajanje do 50-60 minuta. Sunane procedure je najbolje praktikovati u jutarnjim asovima (od 9 sati do 10.30 minuta). Najkorisnijaje majska preplanulost. Sunane procedure su dopustive samo dva sata nakon obroka. Lak beli eir, mali beli kaket, pamuna marama, odlino e zatititi glavu od sunca. Da bi zatitili oi od sunca, koristite naoare za sunce. Sunano-vazdune procedure, po pravilu, primenjuju se leei sa nogama okrenutim ka suncu. Pri tom treba menjati poloaj tela (leati povremeno na leima, stomaku, boku) i odmarati se u senci 10-15 minuta posle svakog sata sunanja. Izbegavajte da se obilno znojite.

74

Duina prekaljivanja suncem moe da se povea, ukoliko se ne sunate leei, ve u vertikalnom poloaju. Naroito je to dobro u kombinaciji sa hodanjem ili igrama u pokretu. U naim rukama je da pomou promiljenih dejstava potpuno iskoristimo regeneracione mogunosti sunanih procedura, koje teko da poseduju druga sredstva i nee nainiti tetu naem organizmu.

Zivototvorni zraci suncaZraci sunca su neophodni svemu ivom. Posmatranje rasta biljaka to potvruje. Biljke, liene sunevog svetla, gube boju, sue se i venu, bez obzira na to to sve ostalo, neophodno za njihov rast, postoji u dovoljnoj koliini. Takoe bledi, vene fiziki i psihiki i ovek, ukoliko ga dugo vremena liimo sunca. Svetio sunca pobuuje i tonizira nervni sistem, poboljava tok oksidirajuih procesa, poveava ivotni tonus i radnu sposobnost. Bakterioloka ispitivanja su pokazala da razliite bakterije, pa tako i one koje izazivaju tuberkulozu, koleru, tifus i druge bolesti, brzo umiru na suncu. U sloenom spektru svetla sunca veliki znaaj imaju ultraljubiasti zraci. U osnovi njihovog dejstva lee sloene75

v

fotohemijske, fotoelektrine i druge reakcije. Ultraljubiasti zraci prodiru kroz kou na manju dubinu, od 0,3 do 2 mm. Oni imaju veliki uticaj na organizam. Utiui na nervne zavretke u koi, pokreu rad reflektorne reakcije kako u samoj koi, tako i u drugim fiziolokim sistemima. Osim toga, uloga koa se ne ograniava samo na prenoenje nadraaja spoljanje sredine nervnog sistema, ve sama postaje izvor sloenih biolokih procesa. Zbog toga se pojavljuju aktivne bioloke materije koje ire krvne sudove i poveavaju njihovu protonost. Ulazei u krvotok, one deluju na ceo organizam, na razne nervne zavretke, izazivajui tako novi niz reflek-tornih reakcija. Pod uticajem dejstva ultraljubiastih zraka, razvijaju se uzvratne reakcije ne samo na koi, ve i u elom organizmu, u razliitim fiziolokim sistemima, izazivajui funkcionalne i strukturalne promene. U koi se, pod uticajem odreene doze ultraljubiastih zraka, razvija kona eritema (crvenilo). Ultraljubiasta eritema je upalni proces. Ne pojavljuje se odmah, ve nakon odreenog vremena, posle sunanja. Posle latentnog perioda od 2 do 8 sati, dolazi do crvenila koe sa strogo ocrtanim granicama u predelima osunanog mesta. Posle 3-5 dana crvenilo iezava, i koa postaje blago potamnela. Blaga eritema, kada koa poprima svetlocrvenu boju, obino prolazi za jedan dan. Jako izraena eritema (prvog stepena) karakterie se jarkocrvenom bojom i otokom koe.76

-koa na dlanovima, stopalima. Eritema -24 dostie

najvei razvoj posle 10asa, a moe da se zadri i etiri dana. Pojavljuje se toplota, svrab i bol u oblasti eriteme. Dolazi do pogoranja opteg stanja bolesnika, slabosti, glavobolje, nesanice, gubitka apetita. Stoje eritema izraenija i vea njena povrina, tim se vie moe podii teles-na temperatura. Toplotna sunana eritema, za razliku od ultraljubiaste, vidi se samo za vreme sunanog zraenja i neposredno posle njega, a zatim brzo iezava, ne ostavljajui na koi primetnog traga. Stepen izraenosti ultraljubiaste eriteme zavisi od koliine apsorbovanih ultraljubiastih zraka. Gornji opis pojave karakteristian je za sunane opekotine prvog stepena, kada koliina apsorbovanih ultraljubiastih zraka prevazilazi granice eritemne doze, razvijaju se teke lokalne i opte pojave. Kod sunanih opekotina drugog stepena na upaljenoj koi se stvaraju plikovi, a kod opekotina treeg stepena nastaju i umrtvljeni delovi koe. Opte stanje bolesnika moe da bude vrlo teko. Takvim bolesnicima je potrebno paljivo leenje. Koa ena je osetljivija na ultraljubiaste zrake, nego koa mukarca. Plavue su osetljivije od crnki. Koa dece snanije reaguje nego koa odraslih. Razliiti delovi koe takoe imaju nejednaku osetljivost na ultraljubiaste zrake. Najosetljivija je koa na grudima, stomaj, leima. Manje koa na dlanovima i stopalima.

77

Doze ultraljubiastih zraka, od 0,1 -0,3 veoma su efikasne za otklanjanje pojava tzv. sunanog (ultraljubiastog) gladovanja. Razvoju svetlosnog gladovanja doprinosi dugo prebivanje u zatvorenim prostorijama, jako tamnim materija, posebno fosfora i kalcijuma, dolazi do slabljenja rada zatitno podeenih mehanizama organizma; menja se sastav mestima. U takvim uslovima mogu da se razviju bolesna stanja, koja se javljaju kao posledica sletlosnog gladovanja: hipo i avitaminoza, i sa njima povezani poremeaji u razmeni krvi, pojavljuje se opta slabost i brz zamor. Pod uticajem ultraljubiastih zraka stvara se pocrnulost. U njegovoj osnovi lei taloenje osnovnog sloja epidermisa koe, posebno obojene belanevinaste materije, melanina. Pod uticajem zraka sunca se poveava koliina eritrocita i hemoglobina, normalizuje se sastav belih krvnih zrnaca. Posebno treba naglasiti opte jaajui uticaj i prekaljujue dejstvo zraka sunca kao posledica pravilnog, sistematskog kursa sunanih procedura u kombinaciji sa vazdunim i vodenim procedurama, i umerenim fizikim optereenjem. Pod dejstvom ultraljubiastih zraka, u koi se stvara vitamin D iz provitamina D koji se u njemu sadri. Vitamin D ima veliki znaaj za razmenu fosfora i kalcijuma. On pojaava razmenu materija, olakava usvajanje fosfora i kalcijuma iz creva, i omoguava njihovo taloenje u kostima. Upravo na toj osnovi ultraljubiasti zraci se koriste kao78

specifino sredstvo za leenje rahitisa, kod koga se naruava rast kostiju zbog nepravilne razmene fosfora i kalcijuma. Pod uticajem ultraljubiastih zraka poboljava se cirkulacija i krvotok limfe u koi, njena temperatura, razmena materija. Veoma je vano to se pri tom aktivira rad nekih elija koe, to ima veliki znaaj za poveanje imune reak-tivnosti organizma. Treba primetiti baktericidno dejstvo ultraljubiastih zraka na mikroorganizme koji se nalaze na povrini koe. Svetlost sunca poboljava procese razmene materija i trofiku (ishranu) koe. Koa postaje meka, glatka, elastina, ravnomerno je preplanula. Poboljava se funkcija znojnih i lojnih lezda, postaje manje osetljiva na infekcije i gnojne bolesti. Sunevi zraci ne dejstvuju samo na kou, ve i na ceo organizam, na sve njegove fizioloke funkcije. Pri pravilnom doziranju, primeuju se pozitivne promene u funkcionalnom stanju nervnog, kardivaskularnog, disajnog, i sitema za varenje. Fiziki i intelektualni rad, izdrljivost i snaga fiziolokog sistema organizma znaajno se poveavaju u kombinaciji sunanog zraenja sa intenzivnim fizikim naporom (plivanje, veslanje, rad u bati, sportske igre i dr.) Sunevi zraci blagotvorno utiu na organizam samo ako se racionalno koriste. Najei znaci pravilnog korienja sunevih procedura su: dobro oseanje, podizanje raspoloenja, priliv energije i bodrosti, normalan apetit, dubok san,79

odsustvo oseaja umora i razbijenosti, poveanje tonusa miia i radne sposobnosti oveka. Usled predoziranja sunevog zraenja moe da doe do opekotina na koi. Neumerene sunane procedure mogu da isprovociraju pogoranje hroninog ili skrivenog reumatskog ili tuberkuloznog procesa, bazedove i drugih bolesti. Koristei isceljujue osobine sunevih zraka, neophodno je biti posebno oprezan, dosledan i imati oseaj za meni. Posebno je hiperinsolacija opasna za decu i ljude starijeg uzrasta. Kod poslednjih, kod ateroskleroze modanih i koronarnih arterija preterana insolacija moe da izazove izliv krvi u mozak i jaku ishemiju miokarda. Postoje podaci o negativnom uticaju dugih sunanih procedura na razvoj tumora kod starijih ljudi. Zato stariji ljudi, slabi i deca, u tople dane moraju da budu naroito oprezni: da naizmenino borave na suncu i u hladovini. Dobar isceljujui efekat imaju raspravajue sunane procedure, zasnovane na dejstvu reflektovanja zrakova. Najbolje je da ovek bude u senci, najmanje jedan metar udaljen od direktnih sunevih zraka. Takve sunane procedure su veoma korisne za ljude koji pate od nervnih bolesti. U sluaju dugog boravka pod direktnim zracima sunca, kod njih se jako pogoravazdravlje, pojavljuju se razdraenja, nesanica, snano nervno uzbuenje. Sunane procedure ne treba praktikovati kod aktivne forme tuberkuloze, povienog nervnog uzbuenja, bazedove80

bolesti, ateroskleroze sa znaajnim promenama na koronarnim i modanim arterijama. Sunati se ne treba takoe ni ukoliko postoji poveana osetljivost koe na sunce, ukoliko postoji ekcem, u sluaju sranih mana, tekih bolesti sranog miia, aneurizme aorte, stalnih glavobolja, nervne i fizike iscrpljenosti, kao i kod hemofilije. elienje suncem treba prekinuti ili ograniiti u sluaju jake respiratorne bolesti, vrtoglavice, poveanja tempera ture, poremeaja spavanja, pojave razdraenja, nervne na petosti, kao i u poslednjem periodu trudnoe.

ist vazduh - eliksir zdravljaPoznato je da je vazduh neophodan uslov za ivot. To je jedan od neodvojivih faktora koji utie na stanje zdravlja.ist vazduh predstavlja univerzalno sredstvo za samoizleenje, vredan eliksir zdravlja i dugovenosti. Dugboravakna sveem vazduhu omoguava obogaivanje elija i tkiva kiseonikom, obezbeuje normalan tok oksi-dirajuih i obnavljajuih procesa i izdvajanje nataloenih proizvoda razmene u organizmu.81

Nauna istraivanja su pokazala da se pri sistematskom boravku na vazduhu (aeroterapija) sniava arterijski krvni pritisak, poboljavafunJccijamiokardainjegovoaiabdevanje krvlju, nestaje glavobolja, smanjuje se razdraenje, umor, san postaje vri i mirniji, poveava se sposobnost za rad i jaa tonus celog organizma. Bez istog vazduha ne moe da bude kvalitetnog ivota i snanog zdravlja. "Treba potpuno produvati sebe, oprati svaku eliju sveim vetrom. Jesti i spavati na otvorenom vazduhu". Uiti se disati. Naviknite da se prema vazduhu odnosite kao prema hrani, oseajte njegov ukus i miris, naslaujte se njime. Pijte samo protoni vazduh. U svojoj bolesti drite se politike otvorenih vrata. To je veoma razuman savet. Aeroterapija je posebno korisna za ljude koji pate od prehlada, za slabe, umorne od tekog intelektualnog rada, za rekonvalescente posle operacija i infekcija, kao i za decu. Na oveka veoma blagotvorno utie sve, ist vazduh u toku etnji u prirodi. Prebivanje leti u umi, parku, na polju, obali reke ili jezera korisno je i zato stoje vazduh u to vreme zasien aerojonima - laganim, elektricitetom napunjenim atomima kiseonika i fitoncidima - leteim baktericidnim materijama koje se izdvajaju iz drvea i biljaka. Oni vazduhu pruaju lekovita svojstva. Vazduh je lien praine i tetnih gasova koji su uvek prisutni u velikim gradovima. Zato je u82

prirodi lako disati, brzo se otklanja umor i nervnoemotivna napetost, pojavljuje se bodrost i radost prema ivotu. Nita manje isceljujui je i vazduh zimi. U to vreme godine on je ist i praktino osloboen od mikroorganizama. U mraznom vazduhu koliina kiseonika je vea nego u istom tomobimuvazduhautoplovreme.Zatojeonveomakoris tan za elienje i jaanje organizma. Naunici su u poslednje vreme ustanovili da mrazni vazduh ima jo jednu isceljujuu osobinu. Pri njegovom udisanju pojaava se sagorevanje visokoenergetskih proizvoda razmene, uglavnom holeste-rina. Njegovo taloenje u zidovima krupnih arterijaje uzrok razvoja aterosklerotinog procesa. Dug boravak u mestima sa nedovoljnim zasienjem vaz-duha kiseonikom remeti obezbeivanje elija i tkiva organizma, smanjuje intenzivnost oksidirajuih procesa. To omoguava progres ateroskleroze i razvoj hipoksikih stanja: glavobolje, loeg sna i apetita, povean zamor i razdralj ivost, poremeaj razmene materije i disanja tkiva, taloenje tetnih materija u krvi i elom organizmu. Posebno su na gladovanje kiseonikom osetljivi kora velikog mozga i kardiovaskularni sistem. Zato u prostoriji gde ovek provodi veliki deo vremena, vazduh mora da bude uvek ist i sve. Treba ee provetravati sobu, izbegavati dugo prebivanje u zatvorenim prostorijama u kojima je vazduh uniten duvanskim dimom, prainom i tetnim primesama.83

Neophodno je uzeti kao pravilo da se U bilo koje vreme godine obavezno spava la otvorenim prozorom, na temperaturi vazduha ne veoj od 18C Leti je veoma korisno spavati na otvorenomf koristei u tu svrhu balkon, terasu i dr. Ustanovljeno je da se u zatvorenoj prostoriji gde se nalazi ovek, koliina kiseonika koja se sadri u vazduhu znaajno smanjujevcposle nekoliko sati Osim toga, u lo[e provetrenim sobama sadri se velika koliina mikroorganizama, ist sve vazduh ne samo to leci od bolesti, ve i jaa, elici organizam, titi oveka od prehlada. Sistematskim izlaganjem vazdulnim procedurama poboljava se ishrana koe, njena elastinost i cirkulacija, Hladan vazduh kroz kone receptore trenira kone sudove, znojne i lojne lezde, plua, kardiovaskularni sistem, bubrege i druge unutranje organe, Zahvaljujui takvom treniranju, poboljava se razmena toplote, troflno i funkcionalno stanje nervnog sistema, smanjuje se osetljivost na prehlade, poveavaju se zatitne snage organizma, pojavljuje se otpoi^ost na prehlade, normalizuje se razmena materija, usporavaju se procesi starenja, Dolazi do pozitivnih pramena u sastavu krvi poveava se broj eritrocita 1 hemoglobina* norma I i/uje sebrejleukoclta, Na laj nain vazduh je vaan faktor u borbi za ouvanje 1 jaanje zdravlja, Vazdulnim procedurama za elienjc treba oprezno pristupati. Tokom prvih 5-7 dana vazdune procedure se84

koriste 10 minuta na temperaturi od 20-22 C. Zatim se vremenom vazdune procedure produavaju za 5 minuta i dovode do 45-60 minuta. Zatim se pristupa elienjtf u sobi, zatim na otvorenom prostoru. Ljudi koji nisu dovoljno trenirani, treba da ponu potpuno elienje na otvorenom na temperaturi od 16-20 C. To je kombinacija takvih meteorolokih elemenata u kojima ovek ne osea ni hladnou, ni jaku toplotu. Ne preporuuje se da se vazduneV

procedure primenjuju leei. Cak i na temperaturi od 2325 C i vie, organizam se moe prehladiti, to moe da izazove pogoravanje mnogih bolesti, posebno radikulitisa, neuritisa, bronhitisa i dr. Vazdune procedure, kao i sunane, najbolje je kombinovati sa lakim fizikim naporom: sportskim igrama, veslanjem, radovima u bati, kupanjem. Tokom vrelih dana, vazdune procedure treba praktiko-vati u jutarnjim asovima, a u hladno vreme posle 12 sati. Posebno treba biti oprezan u veoma vetrovite i vlane dane, naroito slabi ljudi. Opte vazdune procedure su veoma korisne za decu. Meutim, to je dete manjeg uzrasta, tim je vie opreznosti potrebno. Za decu uzrasta do godinu dana, elienje vazduhom moe da se sprovodi na temperaturi ne nioj od 22 C. Vazdune procedure poinju sa trajanjem od 3 minuta, i dodaje im se svaka dva dana po 3 minuta, da bi ukupno na kraju trajala maksimalno 30 minuta. Za decu od 1 do 3 godine, temperatura vazduha ne srne biti nia od 20 C.85

Procedura poinje u trajanju od 5 minuta, i dodaje se na svaka dva tri dana po 5 minuta, da bi ukupno boravili na otvorenom do 60 minuta. Otpornost organizma na prehlade se znaajno poveava prebivanjem na sveem vazduhu: viekilometarske etnje P skijanje, ribolov, lov i etnja u parku, umi. Kako smo ve rekli, veoma je koristan noni san pri otvorenom prozoru. Efikasnost elienja i leenja sveim vazduhom e se poveavati ukoliko se vazdune procedure kombinuju sa pravilnom ishranom, fizikim naporom, pozitivnim emocijama, dejstvom vodenih i sunanih procedura. Kompleksan uticaj tih faktora na organizam pomae da se sauva zdravlje, aktivnost i dugovenost, da se povea ivotni tonus, intelektualan i fiziki rad. Meutim, prilikom praktikovanja vazdunih ] procedura treba uvek imati u vidu uzrast, funkcionalno stanje : organizma, njegove mogunosti, pojavu i izraenost patolokih promena, stepen adaptacije na hladan vazduh, sklonost ka prehladama.V

Celienje hladnim vazdunim procedurama zabranjeno je obolelima od tireotoksikoze u svim stadijumima, za umorne, iscrpljene, u sluaju poveane temperature, kod gnojno-1 upalnih i reumatskih procesa, bolesti centralnog i perifernog j nervnog sistema, za obolele od srane i pluno-srane mane treeg stepena, kod bolesti urinarnog trakta, kao i licima sa povienom patolokom oseljivou na hladnou.86

Vazduh sredstvo za kao spreavanje i leenje bolesti

Vazduh, kao sredstvo za spreavanje i leenje bolesti, koristi se na dva naina: 1) kao vazduna procedura, i 2) kroz dug boravak na otvorenom prostoru. Obe vrstesu apsolutno dostupne svima. Vazdune procedure se svode na to da se potpuno obnaen ovek (ponekad samo u ortsu) podvrgava doziranom dejstvu vazduha. Procedura se praktikuje leti, na otvorenom prostoru se ovek podvrgava istovremeno uticaju i rasprenog i reflektovanog sunevog zraenja. Uticaj direktne suneve radijacije pri tome je obino potpuno iskljuen. Vazdune procedure se primenjuju ili kao pripremni, zavrni deo sunano-vazdunih procedura, ili kao samostalna procedura. Mesto za praktikovanje vazdunih procedura moe biti balkon, veranda, zatamnjeni deo dvorita, ak i soba, pored otvorenog prozora. Vazdune procedure najbolje je prakti-kovati u jutarnjim asovima (8-10-12 sati) jer je u to vreme 87

vazduh dovoljno zagrejan, a u toplim danima uvee (1819 sati). Iznemogli bolesnici zapoinju leenje vazdunim procedurama deliminim obnaivanjem tela, i samo postepeno navikavajui se, obnauju se potpuno. Praktikovanje vazdunih procedura treba poinjati na otvorenom prostoru u toplo, tiho vreme. Temperatura vazduha ne srne biti nia od 20 C, a brzina vetra ne vea od 3 m u sekundi (takav vetar pomera samo lie drvea). Razlikujemo vazdune procedure: tople (2030 C), prohladne (15-20C), i hladne (4-15 C). Obino se poinje sa toplim proce-, durama i tek postepeno prelazimo na hladnije, samo dok se ne pojavi oseaj hladnoe i najeenosti. Hladne vazdune procedure su dozvoljene samo jakim ljudima, koji su naviknuti na hladnou i koji je dobro podnose. Podela vazdunih procedura na temperature je izuzetno uslovna, jer za oseaj toplote ima znaaj ne samo temperatura vazduha, ve i brzina njegovog kretanja i vlanost. Toplotne vazdune procedure praktikuju se u leeem poloaju, a prohladne i hladne su propraene pokretima (hodanje, gimnastika). Vazdune procedure poinju sa 10-15 minuta, zatim im se svakodnevno poveava duina za 5-10-15 minuta, dolazei do 1,5-2 sata. U ovu orijentacionuj shemu verovatno treba uneti neke izmene, u zavisnosti od vremena (temperatura vazduha, vetar), a u prohladne i| 88

vetrovite dane neprekaljeni ljudi treba najbolje da odustanu od praktikovanja vazdunih procedura. Fizioloki uticaj vazdunih procedura je raznolik. Subjektivan uticaj vazdunih procedura izraava se u poboljanju zdravlja, raspoloenja, sna i apetita. Nervni zavreci koji se nalaze u koi nadrauju sevazdu-hom, to reflektorno izaziva pozitivne reakcije u unutranjim organima, uglavnom u kardiovaskularnom i disajnom sistemu. To se manifestuje i u poboljanju cirkulacije, dubljem disanju, poboljanju ventilacije plua. Pod uticajem vazdunih procedura poboljavaju se procesi razmene materija i stanje koe. Veoma vaan znaaj vazdune procedure imaju kao sredstvo za "elienje organizma", tj. kao sredstvo koje poveava izdrljivost i otpornost organizma na tetne pojave, uglavnom infekcije i tzv. prehlade. Vazdune procedure su veoma efikasno preventivno sredstvo koje se moe preporuiti praktino svim zdravim ljudima. One moraju da se primenjuju uporedo sa jutarnjom gimnastikom i vlanim trljanjima, kao obavezni element dijeta. Vazdune procedure iroko se primenjuju i kao lekovito sredstvo: kod hipertenzije, kod funkcionalnih poremeaja centralnog nervnog sistema, plune tuberkuloze. Vazdune procedure, posebno kod tuberkuloze, mogu se koristiti samo uz dozvolu lekara. 89

Vazdune procedure ne treba praktikovati kod hroninih bolesti, poviene temperature, kod vidljivih poremeajarada srca i bubrega. Tuberkulozni bolesnici ne treba da ih sprovode kod prisustva pleuritisa, sklonosti ka iskaljavanju krvi. Opreznost u praktikovanju vazdunih procedura neophodna je u toku menstruacije, posebno kod slabih ena. Dugo prebivanje na vazduhu je vrsta leenja koja se u poslednje vreme naziva ' Verandnim" leenjem, iako je potpuno oigledno daje dugo prebivanje na vazduhu mogue ne samo na verandi. Neposrednom uticaju vazduha se ne podvrgavaju samoj delovi tela, osloboeni odee. Zbog toga dug boravak na vazduhu nije nita pasivnija metoda leenja od vazdunihj procedura. Ovde, meutim, ima veliki znaaj duina boravka. Forma dugog boravka na vazduhu se odreuje, naravno, u odnosu na uslove i mogunosti. Osim verandi, mogu biti) korieni i balkoni, zatieni delovi u bati, umi, u dvoritu i dr. U zavisnosti od toga kako se oseate, ili leite (na divanu,) krevetu na rasklapanje), ili sedite na lealjci, fotelji i dr. Vano) je da vam bude udobno i da se ne umarate. Oblaiti se treba u skladu sa godinjim dobom i kliman skim faktorima. Zimi se preko odee treba pokriti. Ne trebaj se utopljavati, meutim, ne treba da vam bude ni hladno, nil toplo. 90

Duina boravka na vazduhu varira od nekoliko sati, do celog dana. Ako praktikujemo taj vaan i visokokoristan nain leenja, ne treba da se plaimo "predoziranja". Neophodno je polaziti od toga da to due boravimo na vazduhu, tim bolje za nas. Ukoliko je iz nekih razloga nemogue da dugo bude na vazduhu, bolesnik treba da ostane u sobi pri iroko otvorenim prozorima. Veliko ozdravljujue dejstvo ima nono spavanje pri otvorenim prozorima.

Suma - izvor zdravljaOd prirodnih faktora, najmonije sredstvo za ovekovo ozdravljenje ima prirodna uma, kao i uivanje u parku, bati, alejama i dr. Ona je najvei proizvoa lekovitog vazduha i njen neprevazieni preiiva. umski vazduh, zasien ozonom, ispunjen lekovitim aromama, proien od praine i tetnih primesa, izvor je nadahnua, zdravlja i aktivne dugovenosti. Sav ubrzani tempo urbanizacije postepeno smanjuje kontakt oveka sa prirodom. Za kompenzaciju tetnih uticaja gradskog ivota i intelektualnog napora korisno je da, po mogunosti, to vie slobodnog vremena provedete u umi.91

Stoje bri tempo ivota, tim je ljudima vea privlanost prirode. Aktivni odmor u umi posebno je koristan za ljude koji intelektualno rade, koji prevashodno vode pasivan nain ivota. Svako od nas, nalazei se u umi ili parku, osetio je kako je lako disati u senovitoj prohladnosti drvea. Da li neto moe da se uporedi sa umom, koja izaziva tako prijatne ose-aje, tako podie radnu sposobnost i ovekovo raspoloenje? Stremei prema prirodi, mi ne samo da se povremeno udaljavamo od tetnih uticaja grada, ve i dobijamo mnogo novih utisaka i pozitivnih emocija. Ujutro, kada jevetar tih, avazduh topao, uslovi za odmor u umi su najprijatniji. Suma znaajno obogauje vazduh fitoncidima. Takva aktivnost ume je povezana sa ivotom, razvojem i fiziolokim stanjem biljaka. Ona takoe zavisi od klimatskih, vremenskih uslova, godinjeg doba i doba dana. U kine dane, koncentracija fitoncida se smanjuje, a u tople jesenje dane se poveava. Veina biljaka maksimalnu fiton-cidnu aktivnost pokazuje poetkom leta tokom sunanih dana, a minimalnu zimi. Maksimalna koliina fitoncida, prema podacima, zabeleena je u podne, a minimalna - nou. Lie koje raste sa sunane strane drvea ima veliku fiton-cidnu aktivnost. Fitoncidne materije su sposobne da unite mnoge patogene gljivice i bakterije, imajui snaan uticaj na vieelijske organizme, pa ak ubijajui i insekte. 92

Najizraajnije baktericidne osobine imaju bor, empres, javor, hudika, magnolija, jasmin, beli bagrem, breza, grab, vrba i topola. Veoma visoku baktericidnu aktivnost na stafilokoke i hematoliku streptokoku imaju letee organske materije tog drvea. Najbolji jonizator vazduha i aktivni proizvoa lekovitih fitoncida je borova uma. Istraujui kvalitativne i kvantitativne razlike mikroflore u kedrovoj, etinarskoj, hrastovoj i brezovoj umi, ustanovljeno je daje u borovim i kedrovim umama vazduh praktino sterilan (200-300 bakterijskih elija na 1 m3). To je pruilo osnovu za stvaranje zakljuka daje kedru i boru svojstvena najvea baktericidna sposobnost, vea od hrasta i breze. Aktivne materije prvih dejstvuju pogubno ak i na bacile tuberkuloze. Fitoncidi, koje izdvaja bor, imaju blagotvoran uticaj na centralni nervni i simpatiki nervni sistem, poveavaju opti tonus i jaaju zatitne reakcije organizma. Mlad bor obogauje vazduh vie od starih borova. Fitoncidi aktiviraju vane fizioloke procese u organizmu. Ozdravljujui uticaj umskog vazduha u znaajnoj meri zavisi upravo od fitoncida. Ustanovljeno je da fitoncidi u prirodnoj koncentraciji omoguavaju taloenje i ekonominije korienje vitamina C od strane organizma, aktiviraju fermentnu aktivnost, poboljavaju oksidirajue procese, blagotvorno utiu na rad kardivaskularnog sistema.

93

uma znaajno poboljava elektrostatike osobine atmosfere. Ona otprilike za tri puta poveava koliinu lakih jona sa negativnim nabojem. Istovremeno, koliina tekihj jona sa pozitivnim nabojem se znaajno smajuje. Aerojoni su bioloki aktivne komponente umskog okruenja, koji pozitivno utiu na ovekovo zdravlje. Laka fitogena organska jedinjenja -jedan su od vanih faktora uticaja ume na nervni sistem. Ona su nespecifini nadraivai organizma, koji imaju mo da izazovu niz fiziolokih reakcija, a takoe i reflektorno, kroz nervne zavretke nosa, usta, gornjih disajnih puteva i koe. Laki joni osveavaju vazduh, otklanjaju umor i nervnu napetost. Premapodacimafiziolokih istraivanja, poveanje koncentracije lakih negativnih jona stimulie rad kardiovaskularnog, disajnogikrvnogsistema, poboljavae termo-regulacija, sniava arterijski krvni pritisak, poveava tonusj centralnog i vegetativnog nervnog sistema, uspostavlja sej ravnotea izmeu organizma i sredine, koja moe da se! narui kao posledica bolesti ili zamora. Laka organska jedinjenja borove ume pobuuju aktivnost krvnog i disajnog centra, produbljuju disanje, poboljavaju razmenu gasova i plunu ventilaciju. Naprotiv, odsustvo lakih negativnih jona izaziva oseaj umora i utuenosti, smanjuje radnu sposobnost i opti miini tonus, moe prouzrokovati bolesti srca i plua, poveava nervnu napetost i arterijski pritisak. 94

Zapaeno je daje u umskom vazduhu stepen jonizacije kiseonika 2-3 puta vei nego u morskom vazduhu, ili vazduhu iz