PONETO O MAKAMA1

Posveeno mom Coletu, koga su ubili neznanje i nemar.

PREDGOVORTeko je, najtee, voleti nekoga a biti nemoan kada mu je potrebna pomo. Voleti maku, znai biti izloen stalnim stresovima zbog njenog zdravlja. Naalost, bar moje iskustvo je takvo, ta divna stvorenja su izuzetno krhkog zdravlja. Maka je savreno bie, ali prilagoeno ivotu u divljini, u zdravoj sredini koja omoguava zdravu i pravilnu ishranu i ostale uslove za ivot. Toga nema u sredinama u kojima ive ljudi. Potrebno je uloiti poseban napor, to podrazumeva i sticanje odreenih znanja, kako bi se naim voljenim stvorenjima omoguio normalan, zdrav i srean ivot kakav ona zasluuju. Deveti grob u mojoj bati, deveta rana na srcu. Kao i mnogi prethodni, zbog neznanja. Shvatio sam da moram neto da uinim za svoje voljene. Tako je poela potraga po Internetu. Traio sam sve mogue tekstove o makama, koji bi mi pomogli da nauim neto o njima. Neto sam nauio, naravno nedovoljno, ali i to je mnogo vie od onog to sam ranije znao, jer praktino nisam znao nita. Kako postupiti kada Vam veterinar proda prazikvantel tablete i kae Vam da je to sredstvo univerzalno, protiv svih crevnih parazita! (Nemojte da se udite, ovo sam stvarno doiveo. Sreom, taj veterinar ve nekoliko godina ne radi.) Da li do sudnjeg dana ekati da prazikvantel, koji inae unitava iskljuivo pantljiare, uniti sve parazite? Sada bar to znam, i jo poneto. Ova knjiica treba da pomogne da i Vi to saznate. Napravio sam izbor tekstova za koje smatram da mogu da budu od koristi i ostalim makama u ovoj tunoj zemlji. Prevod, koji naravno nije savren, ali verujem da je dovoljno jasan, nalazi se pred Vama. Verovatno ima slovnih greaka, moda, na alost i gramatikih (gimnazijski dani su davno proli, a bavljenje tehnikom teko moe da pomogne u usavravanju jezika), ali i ovakva knjiica e, nadam se, da poslui svrsi.

elim Vam sreu u negovanju Vaih voljenih.

Moram ovo da kaem. 1999. godine kupio sam, videvi oglas u tampi, knjigu Sve o makama. Sve! Iza pretencioznog naslova krije se knjiica u kojoj je to sve obraeno na 22 stranice depnog formata, posle kojih doe jo oko 30 stranica klasifikacije maaka, od ega su vie od polovine slike! Tu je odtampano ime osobe koja je sainila analizu - Simonida Paunovi, zatim lektora - Nada Terzi. Sve je tu, dakle, osim jedne sitnice - pravih informacija o makama. Platio sam je, ako se dobro seam, oko 6,5 evra (u dinarima)! Vidim da se pojavilo novo izdanje, sada je jeftinija, ali s obzirom na to koliko je sadrajna, preskupa je! alosno je to postoje osobe spremne da neiju ljubav i glad za znanjem o voljenim biima zloupotrebe za olako sticanje novca. Zato ova knjiica, to se mene tie, ne kota nita. U meuvremenu sam na Internetu video reklamu za jo jednu knjigu o makama. Kau da je opirna, a nije ni skupa - samo $36. Da, 36 amerikih dolara (zato u dolarima, ne znam).

2

Ovo je poetak. Materijal koji mi je na raspolaganju obuhvata vie stotina stranica formata A4, gusto tampanih vrlo sitnim slovima. Ja nemam tako puno vremena na raspolaganju, do sada sam proveo 15 meseci prevodei (uz sve ostalo to moram da radim), preveo sam tek polovinu, a vremena je sve manje. Zato je ovo poetna verzija knjiice, koja e (bar elim da bude tako) da narasta, kako budem napredovao sa prevoenjem. inilo mi se nerazumnim da Vam ne ponudim ovo ve sada, jer verujem da je korisno. esto se pominju ameriki veterinari, amerika Uprava za hranu i lekove, ameriko ovo i ono... To je zato to su ovi tekstovi skinuti sa amerikih sajtova na Internetu. To je, opet, zato to jedino Amerikanci i imaju takve sajtove. Uostalom, u toj zemlji postoje desetine miliona kunih maaka koje imaju sav potreban zdravstveni tretman, negu o kojoj mi ne moemo da sanjamo, vakcine i t.d. (korienje skenera ili magnetne rezonance kod ivotinja tamo je neto normalno, ovde i ljudi mogu o tome uglavnom da sanjaju). Veterinarska sluba tamo je najjaa na svetu (ovo se ipak i pre svega odnosi na visokorazvijene urbane sredine). Tamo makama ak i bubrege presauju (samo na Veterinarskom fakultetu kalifornijskog univerziteta Dejvis preko 200 do sada registrovanih transplantacija). Zamislite samo ta o makama zna jedan od autora pojedinih tekstova iz ovog prirunika, veterinar specijalista za sitne ivotinje, koji poslednjih est godina lei SAMO MAKE (a to su hiljade pacijenata)! No, na stranu sva nauka i tehnika kojom ameriki veterinari raspolau. Iz tekstova izbija jedna snana poruka: MAKAMA JE PRE SVEGA POTREBNA NAA LJUBAV. A bar to moemo da im pruimo, ako ve ne moemo vrhunsku negu kakvu moe onaj sreniji deo sveta. Nastojao sam da ispotujem duh tekstova koje sam prevodio i stil njihovih autora. Ako je autor u tekstu 50 puta napisao Vaa maka ja sam to potovao, mada to ponegde izgleda preterano..

NAPOMENA: Delovi teksta pisani manjim i kosim slovima (kurziv, italik) su moji lini komentari i primedbe.

Iskreno Va rzivorad@yahoo.com

O POGLAVLJIMA Ishrana Zbog izuzetne vanosti, ovo poglavlje je stavljeno na prvo mesto. Moda ete ovu knjiicu itati s vremena na vreme, moda neete imati vremena da je proitate odjednom celu, zato je neophodno da naiete na ovaj deo to pre (mnogi ovaj predgovor nee ni proitati, jer obino i ne itaju predgovore). Upamtite: Vaa maka MORA da se hrani pravilno, i MORA to da ini redovno (kasnije ete proitati zato). Ako je volite, potrudiete se oko toga, a ako je ne volite, ova knjiica i nije za Vas. Narod kae: Zdravlje ulazi na usta. Ni za jednu vrstu to ne vai vie nego za maku. Od svih ivih bia koja sreemo u naem okruenju, maka je najosetljivija na ishranu, u tom smislu da njeno zdravlje i, konano, sam ivot, strahovito zavise od PRAVILNE ishrane. Nije dovoljno maki samo napuniti stomak. Ako maka stalno boravi u stanu i nema mogunost da popravi kvalitet ishrane lovom, budite sigurni da ete joj nepravilnom ishranom ugroziti ivot.

3

Nega Brinuti o maki znai mnogo vie od davanja dovoljno hrane i vode. Igrake, grebalice, macina menta i krevetac, samo su neke od stvari koje Vaoj maki mogu ivot da uine lepim. Mentalno zdravlje Vae make je isto tako vano kao i njeno fiziko zdravlje i to bolje razumete verbalne i neverbalne signale koje Vam ona upuuje, to e vreme koje provodite sa njom biti lepe i sadrajnije. Mentalnim stimulisanjem, vebanjem i negom u okruenju punom ljubavi i bez stresa, odraete je srenom i zdravom kroz dugi niz godina! Nekoliko stranica ovog poglavlja imaju za cilj da objasne izvesne postupke maaka i da, ako su oni neprihvatljivi, daju ideje kako te postupke svesti na najmanju meru. Takoe, dati su saveti koji bi trebalo da pomognu Vaim ljubimcima da uz Vas ive jo lepe. Redosled po kome su tekstovi razvrstani ini mi se loginim - najpre dovodite mae u kuu, koju za to treba prethodno pripremiti. Obezbeujete mu hranu i vodu. Pruate mu zabavu, jer elite da ima lep ivot, zatim uoavate zanimljive stvari u njegovom ponaanju, upoznajete sredstva koje ono koristi za komunikaciju. Zatim se sreete sa raznim potrebama i problemima, za ije reavanje Vam se ovde nude saveti (za koje se nadam da su korisni) i t.d. Buve i krpelji Poznato je da su buve i krpelji velika napast od koje trpe i kuni ljubimci, ali i ljudi koji sa njima ive. To je sasvim dovoljan razlog da unitavanju i potiskivanju buva i krpelja bude posveena najvea panja. Manje je poznato koje sve bolesti ovi napasnici prenose, ljubimcima a takoe i ljudima. Ove bolesti su dodatni razlog za najozbiljnije shvatanje problema koje buve i krpelji donose i za krajnje odlunu borbu protiv njih. Istovremeno, u ovoj borbi nije dozvoljena upotreba svih moguih sredstava za unitenje neprijatelja, jer mnoga od tih sredstava su tetna za make. Crevni paraziti Veoma vano poglavlje, moda je trebalo da bude odmah iza ishrane, ako ne i pre nje. Crevni paraziti se nigde ne tretiraju kao posebna oblast, ve u sklopu bolesti gastrointestinalnog sistema, a u naim humanim zdravstvenim ustanovama obino na odeljenjima za infektivne bolesti. Smatram da je ipak potrebno da budu posebno prikazani, zbog znaaja koji poznavanje ovih stvorenja ima za ivot naih ljubimaca. Crevni paraziti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a u najteem sluaju i ivot Vaeg ljubimca, a Vama da zadaju veliku brigu. Zato je ova poast prikazana posebno. Paljivo proitajte ovo poglavlje, jer je jedno od najkorisnijih u ovoj knjiici. Ako se dogodi da Vaa maka, naroito ako je mlada, dobije kijavicu kojoj teko moe da se objasni poreklo, ako pri kijanju kapljice iz nosia lete na sve strane, oi su upaljene i pune suza, pogotovu ako pone esto da balavi, znajte da su paraziti izvrili invaziju na njen organizam. Plua su puna larvi koje su, putujui krvotokom, dospele u njih i izazivaju luenje sekreta, koji se izliva preko usta i nosne duplje. Oi su takoe pune larvi, koje u nekim sluajevima mogu da dovedu ak i do slepila! Imao sam slino iskustvo (sreom, bez slepila) i verujte da je strano. Redovno sprovodite ienje svojih ljubimaca od ove napasti, koja je strahovito uporna. Time ete da potedite i njih i sebe velikih problema. Imunitet i krv Prilikom opisivanja mnogih bolesti, upotrebljavaju se pojmovi imunitet, imuni sistem i sl. Imuni sistem je jedan od najvanijih delova svakog ivog organizma. Bez imuniteta, jedinka bi bila osuena na vrlo kratak ivot. ak i ako bolest ponekad pone da odnosi prevagu, imuni sistem je uinio mnogo - poveo je borbu, spreio vrlo brz razvoj oboljenja i time nam je omoguio da preivimo dok lekovi ne ponu da deluju. Sa druge strane, esto nismo ni svesni da

4

smo bili izloeni napadu, jer imuni sistem je u tiini zavrio svoj posao. U ovom poglavlju dat je kratak opis imunog sistema, njegovih sastavnih delova i naina delovanja. Da bi mogla da bude postavljena dijagnoza, kod veine oboljenja neophodno je uraditi analize krvi, kao i kod oveka, uostalom. Zato je potrebno pre poglavlja o bolestima dati mali pregled krvnog sistema maaka i osnovne opise analiza krvi. Prikaz svrhe biohemijskih analiza pomoi e Vam da razumete i eventualne biohemijske analize koje lekar zahteva kada je provera Vaeg zdravlja u pitanju, jer je princip funkcionisanja krvotoka i organa kod make identian sa principima funkcionisanja ljudskog organizma. Naravno, tu je i opis krvnih elija i njihova uloga. Date su normalne vrednosti broja pojedinih krvnih elija (zrnaca) i pojedinih sastojaka u krvnoj plazmi koji se proveravaju biohemijskim analizama. Bolesti Kada se razboli, Vaa maka nee moi da Vam kae da se ne osea dobro. Na Vama lei odgovornost da svakodnevnim paljivim posmatranjem voljenog bia uoite kada se ono ne osea dobro i da pokuate da utvrdite da li je u pitanju eventualno ozbiljna bolest. Ne oklevajte nikada da pozovete svog veterinara i konsultujete se sa njim. Tano je da u naoj provinciji na osobu koja vodi maku na pregled i leenje gledaju kao na sluaj za psihijatra, ali ne obazirite se. Niti je runo niti sramno voleti, a mi volimo svoje mace. Make, za razliku od ljudi, nisu nikada umorne ili neraspoloene. Neraspoloenje kod njih traje samo dok traje razlog koji ga izaziva. Ako primetite da je Vaa maka izgubila dobro raspoloenje, onda je razlog tome najverovatnije bolest. Pogledajte je odmah paljivo. Moda ima neku povredu koja je bolna. Ne dozvolite da se naizgled naivna povreda zakomplikuje, inficira. Ako razlog loeg raspoloenja nije oigledan, Vaa maka je bolesna. Ako ne jede, ak i poto ste joj ponudili neto izuzetno zanimljivo, posumnjajte na bolest. Za maku je vrlo vano da jede redovno. Ne dozvolite da gladuje. Ako samo dva dana maka ne jede (naroito pregojena maka), mogu da nastupe izuzetno ozbiljne posledice po njeno zdravlje, posebno jetru! Pokuajte da je, mazei je, privolite da pone da jede. Jo paljivije je drite na oku, nemojte dozvoliti da slabi dok vi umiljate kako e to samo da proe. Moda i hoe, ali zato rizikovati? Vi volite to stvorenje, zato mu posvetite svoje vreme. Bdite nad njim. Ako vrlo brzo ne pone da uzima hranu, posetite svog veterinara. A ako Vam on, bez ikakvih analiza, kae kako ne vidi nita posebno i da e to da proe samo, beite od njega! To nije veterinar za make, garantujem Vam. Veterinara paljivo odaberite. Mora da bude temeljan. Kod maaka povran pristup moe da dovede do najteih posledica. Mora da bude specijalista za male ivotinje. Maka i krava nemaju nieg zajednikog. Proverite da li je i koliko uspeno leio make. Ako nije, beite. Nemojte da se ui na grekama i to na Vaoj maki. Molim Vas, ne dozvolite da Va ljubimac primi bilo kakvu injekciju ako ne znate ta prima i pre nego to ujete dijagnozu. Mnogi opasni lekovi (n. pr. gentamicin) se olako daju, a i leenje se sprovodi bez prave dijagnoze. Pogrean lek moe bre da upropasti zdravlje Vaeg ljubimca nego bilo koja bolest. Naite OBAVEZNO veterinara koji VOLI ivotinje. On nee da otaljava posao. Bojim se, naalost, da ete ovaj uslov teko moi da ispunite. Ranije sam preporuivao, kada su u pitanju tei sluajevi, odlazak na Veterinarski fakultet. U meuvremenu sam tamo doiveo nekoliko tekih razoaranja i to od samih profesora internih bolesti, tako da ovu preporuku nisam spreman da dajem i dalje. Pred Vama se nalaze kratki, ali vrlo informativni, opisi bolesti od kojih se razboljevaju make, njihovi simptomi i mere prevencije. Narod je lepo rekao: Bolje spreiti, nego leiti. Proitajte ovo poglavlje. Obratite panju na simptome, da biste mogli eventualno da ih uoite na Vaoj maki, ali i na preventivne mere. Potujte sve pobrojane preventivne mere svih navedenih bolesti. Tako ete sigurno i Vi i Vaa maka biti sreniji. Naalost, ovo nije kompletan spisak. Prema statistici, ovo su najee bolesti. Zatim, tekstove o jo nekim bolestima jo nisam stigao da prevedem.

5

Moram da kaem da me je sve vreme prevoenja jako frustriralo kada sam nailazio na reenice tipa Va veterinar e da ispita ..., Veterinar e odmah da ... i sline. Ja sam najee imao kontakte sa veterinarima koji, kao, negde strano ure, a preduzimaju neto samo kada ih na to naterate. Kome treba veterinar koji uri dok pregleda njegovog ljubimca, pa zato otaljava intervenciju? Beite od veterinara kome nikada nije potrebna analiza krvi da bi postavio dijagnozu, a jo dalje beite od onog od koga i ne ujete dijagnozu, koji potee pric i daje nekakvu injekciju, a da vi nemate pojma koju i zato je daje, jer nee da Vam kae. Klonite se veterinara koji izbegava da razgovara o bolesti Vaeg ljubimca, o terapiji i slino. To je verovatno zato to i ne zna o emu je re, ili je bar nesiguran u sebe i svoje znanje, pa radi nasumice. Za analize krvi koje su, naalost, esto potrebne za tano (i brzo) postavljanje dijagnoze, na raspolaganju su Vam privatne laboratorije. Raspitajte se na koji nain se u toj laboratoriji analize rade. Ako moete da birate, poeljno je da koriste aparaturu koja radi pomou tenih reagenasa, umesto traka, jer ovakva analiza je mnogo pouzdanija. itajui o postavljanju dijagnoze, ili tretmanu kod pojedinih bolesti, videete kako se to radi u svetu. Neko e moda da kae kako je to tamo skupo, ali pitam Vas: ta je skuplje od gubitka voljenog bia? Da li ste ikada bili u prilici da biste rado prodavali imovinu samo da ga spasete? (Uostalom, da li je zaista skupo? Prema statistici, prosena amerika makarska porodica ima godinji prihod vei od 30.000 dolara. Da li je za njih veterinarski pregled od 50 dolara, i to na vrhunski opremljenoj klinici i kod vrhunskog veterinara, stvarno skup?). Postoji neto to me je oduevilo, a o emu sam saznao na mnogim forumima koji okupljaju ljubitelje maaka, a to je da tamo ima puno ljudi koji uzimaju kredit da bi platili leenje koje je ponekad veoma skupo. Tekstovi koji su pred Vama bude nadu da emo i mi jednom moi svojim ljubimcima da pruimo negu koju zasluuju. Lekovi U ovom poglavlju nai ete detaljni prikaz antibiotika koji se uobiajeno koriste kod maaka. Takoe, videete koji antibiotici (i ostali lekovi) su opasni za make, pa ak i zabranjeni. Postoje, naalost, veterinari koji olako, da ne kaem neodgovorno, daju gentamicin, vrlo opasan antibiotik i to ak i u sluajevima gde ne moe da se oekuje da e on uopte da deluje (kao to je sluaj kod tonzilitisa upale krajnika, kod koga je penicilin nezamenljiv, jer u 90% sluajeva, kada je u pitanju bakterijska infekcija, uzronik je Streptococcus pyogenes, ne koga gentamicin ne deluje, ili kod hlamidije, kod koje se normalno daje tetraciklin ili hloramfenikol)! Da ne pominjemo virusne infekcije grla, koje su moda ak i ee od bakterijskih, kod kojih je primena antibiotika besmislena. Ipak, IZBEGAVAJTE DA SAMI ODREUJETE TERAPIJU! Prepustite to veterinaru, kada naete onog kome moete da verujete. Na kraju ovog poglavlja dodat je spisak sa preporukama za doziranje (naravno, kod maaka kod pasa, ljudi i t.d. doze su esto sasvim drugaije) velikog broja lekova koji se koriste za leenje maaka. Preporuke koje ete videti sastavio je Fakultet veterinarske medicine Univerziteta Jeil (Yale), na osnovu poznatih amerikih farmakolokih (veterinarskih) prirunika. Verujem da ovo moe da Vam koristi, jer meni je bilo i te kako korisno. Moraete, na primer, maki koja ima eludani poremeaj da date ranitidin (Ranisan). Koliko? To ete videti ovde. Videete, ponegde u tekstovima pominjem firmu Merck. To je najvea svetska farmaceutska kompanija, u ijem sastavu posluje Merial, koji je najvea svetska veterinarska farmaceutska kompanija (sa filijalama u 159 zemalja sveta). Merck je objavio veterinarski prirunik, sa preko 12.000 (!) tekstova iz oblasti veterine. (Pitajte svog veterinara da li ima ovaj prirunik, ili ga, moda, bar koristi on line, t.j. preko Interneta, adresa je www.merckvetmanual.com). Merck pominjem zbog toga to su neki od saveta za primenu lekova uzeti iz njihovog prirunika, tako da, kada naiete na ime ove kompanije, znate o kome je re.

6

7

UVODMAKA

Maka je ime koje se u irem smislu primenjuje na sisare mesodere, koji sainjavaju familiju Felidae, a posebno na domau maku, Felis catus. Velike make, koje riu: lav, tigar, jaguar, leopard i sneni leopard, anatomski su vrlo sline meusobno i sainjavaju rod Panthera. Oblaasti leopard (Leo nebulosa, ivi na Sumatri, Javi, Borneu i Tajvanu) i gepard, Acinonyx, su velike make koje ne riu. Srednje velike i male make razni zoolozi svrstavaju u razliit broj rodova, ali u sistemu najee korienom u novije vreme, sve one su svrstane u jedinstveni rod Felis, uprkos velikim varijacijama meu njima. Meu ovim makama su: puma, ris, ocelot, jaguarundi, serval i mnoge sitne vrste opisane imenom maka ili divlja maka, kao to su zlatna maka i evropska divlja maka, kao i domaa maka. Male make su arene, prugaste ili tufnaste. Mnoge mogu da se ukrtaju sa domaom makom, a neke mogu da se pripitome ako su uhvaene mlade. Mnogi su pridevi korieni za opisivanje make. Najuobiajeniji je nezavisna. Make nemaju, kao to svi znamo, vlasnike, ve samo staratelje, kojima one dozvoljavaju da sa njima ive. Za Vas, kao staratelja Vae make, razumevanje ponaanja, problema nege i potencijalnih zdravstvenih problema vaeg majeg prijatelja je veoma vano. Iako su make nezavisne, one se oslanjaju na Vas kada je zdravlje u pitanju. Tekstovi u ovoj knjiici bi trebalo da pomognu u razumevanju najlepih bia u svemiru. ISTORIJA Pre vie od 50 miliona godina zemljom je poela da tumara mala ivotinja nalik na lasicu, koja se zvala Miacis. Veina naunika veruje da je ova ivotinja bila predak dananjih domaih maaka, isto kao to je bila i predak nekih drugih sisara kao to su rakuni, psi i medvedi. Pre oko 40 miliona godina pojavili su se prvi pravi lanovi porodice maaka. Make su pripitomljene u preistorijsko vreme, moda pre oko 5000 godina. (Veruje se da su psi pripitomljeni pre oko 50.000 godina.) Bile su visoko cenjene kao unititelji tetoina, a tako isto i zbog njihovih ukrasnih kvaliteta. Jo 3500 godina pre Hrista, Egipani su pripitomljavali divlje make iz Afrike i ove su postale dragoceni ljubimci kojima su, zbog njihove vetine u lovljenju i ubijanju tetoina kao to su zmije, pacovi i mievi, odavane poasti kroz mnoge oblike umetnosti. Egipatska domaa maka, koja se tokom istorije proirila do Evrope, takoe je koriena i kao pomonik u lovu. Najverovatnije je nastala od libijske make, Felis lybica, ili neke druge severnoafrike divlje make. Savremena domaa maka, Felis catus, verovatno vodi poreklo od ove ivotinje, moda sa primesama drugih divljih vrsta, ili od vrsta pripitomljenih u razliito vreme u drugim delovima sveta.

8

Oko 1500 godina pre Hrista, make su u Egiptu poeli da smatraju svetim i ako bi osoba ubila maku bila bi osuena na smrt. Egipani su brijali obrve u znak alosti za preminulom makom ljubimicom, a maku bi mumificirali (samo u iskopinama arheolokog nalazita BeniHasan pronaeno je preko 300.000 mumija maaka). Takoe su oboavali i boginju plodnosti i ljubavi po imenu Bastet, koja je imala telo ene a glavu make. Maka je prvi put dola u Evropu i na Srednji Istok oko 1000. godine pre Hrista, najverovatnije sa grkim i fenianskim trgovcima. Antiki Grci i Rimljani su takoe veoma cenili make zbog njihove sposobnosti da kontroliu neeljene glodare. Maka je u Rimu smatrana duhom zatitnikom domainstva i simbolom slobode. Tada su se domae make proirile po celoj Aziji, gde su koriene za zatitu larvi svilene bube od glodara, to je bilo ivotno vano za proizvodnju svile. Ljudi sa Orijenta su se veoma divili misteriji i lepoti make, pa su mnogi pisci i umetnici u Japanu i Kini u svojoj umetnosti slavili ove ivotinje. U srednjem veku, meutim, procvetalo je sujeverje. U Evropi su make dovedene u vezu sa avolom i vetiarenjem, usled ega su stotine hiljada maaka ubijene po nalogu Inkvizicije. Prema nekim procenama, broj maaka je ovim smanjen na svega 10% od prvobitnog. Unitenje ovolikog broja maaka dovelo je do poremeaja ravnotee u populaciji glodara, uveliko doprinosei irenju kuge zvane crna smrt, koju su sa pacova na ljude prenosile buve. Skoro etvrtina stanovnitva Evrope je 1300. godine umrla od kuge. Ne iznenauje injenica da su Evropljani jo jednom poeli da shvataju znaajnu ulogu koju su make igrale u kontrolisanju glodara, pa su one tako postupno povratile svoju popularnost. Trgovci, istraivai i kolonizatori su sa sobom u Novi Svet doneli domae make tokom 17. i 18. veka, a naseljenici su nastavili da nose svoje make dalje prema zapadu. Da li ste znali da je prva uopte izloba maaka odrana u Londonu 1871. a da je prvo maje udruenje osnovano 1887. takoe u Velikoj Britaniji, pod nazivom Nacionalni maji klub Velike Britanije?? ANATOMIJA I OSOBINE Od svih bia koja se hrane mesom, make (rod Felidae unutar reda Carnivora) su najizrazitiji mesoderi i najprilagoenije su za lov i prodiranje plena. Sve make imaju zaobljene glave, kratke njuke, velike oi, osetljive brkove i obrve i uspravno postavljene ui. Imaju kratke, iroke eljusti opremljene dugim onjacima i snanim kutnjacima otrih ivica. Jezik im je prekriven otrim, unatrag povijenim mesnatim izboinama zvanim papile (papillae), koje pomau kod pijenja i kod negovanja krzna. Make imaju pet prstiju na prednjim nogama i etiri na zadnjim. Peti prst je postavljen visoko na cevanici i ne dodiruje zemlju prilikom hodanja, ali se koristi kod nege tela i hvatanja plena. Na krajevima prstiju su snane, otre, povijene kande. Kod svih sem geparda kande mogu da se potpuno uvuku u zatitne korice. Ovaj mehanizam je prepoznatljivo svojstvo familije maaka, iako se javlja u manje razvijenom obliku i kod nekih cibetki. Sve make, izuzev risa i srodnih vrsta, imaju duge repove koji im slue za ravnoteu. Miino-skeletni sistem je krajnje savitljiv, dozvoljavajui makama da savijaju i izvijaju tela na mnogo naina. Veina maaka ima dobar vid i sposobne su da vide dobro i pri slabom svetlu (smatra se da im je noni vid est puta jai od ovejeg); boje vide slabo. ulo sluha im je odlino i, bar kod malih maaka, moe da oseti zvuke do 40.000 Hz, pa i vie. ulo mirisa nije tako dobro razvijeno kao kod psa (ali je ipak 14 puta razvijenije nego kod oveka); njegova osetljivost moe da varira od jedne vrste do druge.

9

Make su krajnje hitre; na kratka rastojanja mogu da tre bre od ma kog drugog sisara i izuzetni su skakai. Takoe su i dobri plivai, pa pripadnici mnogih vrsta uivaju u kupanju. Sa lakoom se penju na drvee, ali se u ponaanju razlikuju, od gotovo iskljuivo zemaljskog (n. pr. lav) do boravka najveim delom na drveu (n. pr. oblaasti leopard). Veina moe da vreba rtve veoma postojano i u tiini; ak i lav, koji ivi na otvorenom, obino lei sakriven dok ne doe u priliku da zaskoi rtvu. Jedino gepard, najbri sisar, juri svoj plen. Veina maaka su manje ili vie samotnjaci, ali gepardi ive u porodinim grupama, a i lavovi ive u grupama do 30 jedinki. Make ive u vrlo razliitim sredinama, mada su najbrojnije u toplim predelima. ak i jedna vrsta, kao tigar, moe da se prostire od hladnih severnih oblasti do tropskih. Svi kontinenti, izuzev Australije i Antarktika, imaju svoje domae vrste.

10

11

ISHRANAPaljivo proitajte ovaj tekst, p`omoi e Vam da ne pravite greke u ishrani Vaeg ljubimca, koje obino pravi veina naeg sveta. Takoe, pomoi e Vam da ne nasedate jevtinim marketinkim trikovima kojima pribegavaju izvesni proizvoai gotove hrane za make, ako se za ovu hranu opredelite. Jedan od takvih trikova je i suva hrana sa povrem, koju proizvodi Whiskas. Kau da je veoma traena. Ne nasedajte na ovakve trikove. Ako povre u ishrani predstavlja raznovrsnost za Vas, to je tano, za Vau maku ono ne znai gotovo nita. Bolje kupite proizvod od onog ko Vas ne lae. U tom pogledu, verovatno su najsigurniji proizvodi firmi Royal Canin, zatim Purina, Hill's i Eukanuba. Ja koristim Royal Canin - pogledajte njihove deklaracije i shvatiete zato.

Iznad svega, vano je upamtiti da je Vaa maka mesoder i da zahteva mesnu ishranu. Ovu oigledno samodovoljnu injenicu ljudi, u najboljoj nameri, preesto previaju, nastojei da od svojih ljubimaca naprave svedere ili pak biljodere. Oni polako ubijaju ivotinju, s ljubavlju. Psi su, mada mesoderi u najstroem smislu, u velikom stepenu i svederi i imaju sposobnost da razgrauju i vare i biljne, isto kao i ivotinjske belanevine. Pas moe sasvim uspeno da preivi na istoj hrani kao i ovek, stoga moe da ivi na otpacima sa stola, pa ak i na paljivo uravnoteenoj vegetarijanskoj dijeti. Make, uprkos 5000 godina pripitomljavanja (ili bolje rei zbog samo 5000 godina pripitomljavanja), ostaju strogi mesoderi. Nesposobne su za varenje veine biljnih belanevina. Nema i ne moe ni biti vegetarijanskih maaka! Da dodamo, make u divljini su mesoderi jednakih mogunosti koji prodiru ceo svoj plen: miie, organe, kosti, otpatke, kou... Na taj nain, make konzumiraju ne samo meso i organe plena, ve isto tako i delimino svarenu biljnu hranu koju je plen pojeo. Uz pomo rtvinog procesa varenja, maka je u stanju da izvue hranu iz raznih biljnih izvora. Ovaj razraeni pristup ishrani znai da je maka izgubila sposobnost da stvara razne vitamine, enzime i druge supstance neophodne za ivot, primajui ih direktno iz hrane. Ova lenjost je dovela do toga da makini prehrambeni zahtevi budu korenito razliiti od pseih, to je i razlog da maja hrana bude skuplja od psee. HRANA KAO GORIVO Hrana je gorivo. Svrha hrane, pre svega i nadasve, je da opskrbi telo energijom koja mu je potrebna da bi funkcionisalo. Najvei deo ove energije koristi se da bi telo radilo kao maina. Svi procesi u telu - kretanje, varenje, disanje, kretanje krvi, razmiljanje... zahtevaju energiju, koja sva mora da se dobije iz konzumirane hrane. Ova energija se meri kalorijama (uobiajeno za izraavanje enrgetske vrednosti hrane, zvanina jedinica za merenje svih vrsta energije je vat-sekund ili kilovat-as). Za naunika, kalorija je jedinica toplotne energije; posebno, koliina toplotne energije potrebne da povisi temperaturu jednog kubnog centimetra vode za jedan stepen Celzijusov. To je jasna i konana koliina. Za dijetetiara, kalorija je jedinica potencijalne toplotne energije sadrane u hrani: posebno, koliina potencijalne toplotne energije koja bi podigla temperaturu jednog litra vode za jedan stepen Celzijusov. Stoga je dijetetiareva kalorija hiljadu puta vea od naunikove. Dijetetiareve kalorije se ponekad zovu velike kalorije, da bi se razlikovale od naunikih stvarnih kalorija. Za nas, one e jednostavno biti kalorije.

12

PROMENA ENERGIJE Energija se dobija iz hrane i telo je koristi preko niza hemijskih reakcija. Svim hemijskim reakcijama je potrebna ulazna energija koja ih okida i kontrolie. Bez ulazne energije, nema ni reakcije. Neke hemijske reakcije oslobaaju vie energije nego to je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj viak energije se skladiti u telu u obliku hemikalija kao to su belanevine, masti i ugljeni hidrati i dostupan je za buduu upotrebu. Druge hemijske reakcije oslobaaju manje energije nego to je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj deficit energije mora da se nadoknadi iz telesnih energetskih rezervi, razlaganjem uskladitenih hemikalija i oslobaanjem energije. Otpadni proizvodi ovog razlaganja prelaze u krv, pa ih bubrezi filtriraju. DRUGE HRANLJIVE MATERIJE Pored osnovne energije u obliku kalorija, zadatak hrane je da obezbedi sve bitne materije, hemikalije neophodne za ivot. Velika veina ovih materija se dobija razlaganjem i preureenjem molekularne strukture belanevina, masti i ugljenih hidrata iz konzumirane hrane. Ovaj proces je poznat kao sinteza i tehniki je definisan kao formiranje ili graenje sloenijih jedinjenja iz elemenata ili prostijih jedinjenja. Vano je napomenuti da su zaista svi organski molekuli sintetizovani. Molekul glukoze koga je sintetizovala maka, identian je sa onim koga je sintetizovalo drvo jabuke i identian je sa onim sintetizovanim u laboratoriji. Svi molekuli datog tipa su identini: na stranu reklamne poruke, nema apsolutno nikakve razlike izmeu prirodnog vitamina S i sintetikog vitamina S. Oni su identini i izrazi prirodan i sintetiki su u ovom kontekstu nitavni. Kao veina viih organizama, maka je izgubila sposobnost da sintetizuje neke hemikalije koje su joj potrebne za ivot, obezbeujui ih ve gotove iz hrane koju jede. Oito je da te hemikalije moraju da postoje u hrani, ili e maka da se razboli i moda ak i umre. Nasuprot tome, maka svoj vitamin S sama sintetizuje, dok e kod ljudi, na primer, nedostatak askorbinske kiseline (vitamina S) u ishrani, da dovede do stanja poznatog kao skorbut. BELANEVINE Osnovni izvor energije u hrani su belanevine. Kao tela ostalih ivotinja i makino telo su pre svega belanevine, stoga su ogromne koliine belanevina iz hrane potrebne za njegovo odravanje. Tipino, energetski sadraj u majoj ishrani treba da bude najmanje 25 do 30 procenata izveden iz belanevina, od ega skoro sve treba da budu ivotinjske belanevine. Glavni izvori ivotinjskih belanevina u gotovoj hrani su meso, riba, jaja i mleni proizvodi. Biljne belanevine se obino dobijaju iz pasulja i graka, oraha i itarica. Belanevine, iz kojih se obezbeuju osnovne amino kiseline za miie i tkiva organa, sadre visok procenat otpadnih materija, koje bubrezi moraju da odstrane iz organizma. Kod ishrane istim belanevinama, kao to je ishrana sirovim mesom, nee samo da nedostaju druge vane i ak kritine materije, ve e da budu preoptereeni bubrezi, to moe da dovede do urinarnih problema ili preranog otkazivanja bubrega. MASTI Drugi izvor energije u hrani su masti. O mastima se nezaslueno loe pisalo, najvie zbog opsednutosti javnosti vitkim izgledom i potpunog nepoznavanja od ega se sastoji pravilna, dobro uravnoteena ishrana. Ova opsednutost i nerazumevanje su snano ovekoveene u reklamnoj industriji (od onih istih ljudi koji su definisali Tvinkija - lik iz crtaa - kao zdravog, a

13

takoe definisali zdravo kao ono to ne izaziva smrt u roku od 48 sati). Dok je ovakva tendencija i za nae kolektivno zdravlje dovoljno loa, za make moe biti katastrofalna, ako se ista filozofija primeni na njih. Mi bar imamo nekakav izbor. Maka zahteva ishranu sa puno masti, mnogo vie nego ovek ili pas. 15 - 40 procenata energije koju maka unese ishranom, treba da potie od masti. Za razliku od belanevina, masti imaju malo otpadaka u majem metabolizmu, stoga ne ine tetu bubrezima. Zbog toga, kako maka postaje starija, tako joj pomalo treba poveavati sadraj masti, a belanevine proporcionalno smanjiti. Na ovaj nain, moe da se odri pravilan energetski sadraj, dok se olakava rad ostarelim bubrezima. Klju je u umerenosti, u brzini (tanije u sporosti) i koliini dijetetskih promena. Iznenadne ili nagle promene su posebno teke za stariju maku, dok je ishrana samim mastima isto tako loa kao i ishrana potpuno bez njih. UGLJENI HIDRATI Trei izvor energije u ishrani su ugljeni hidrati, prvenstveno skrob i eeri. Kao i masti, tako su i ugljeni hidrati na loem glasu. Ni mi ni nae make ne moemo da ivimo bez ugljenih hidrata: oni su isto tako neophodni za ivot kao i voda. U majoj ishrani se zahteva samo mala koliina ugljenih hidrata, sa svega 5 procenata ukupne energije u tom obliku. Jednostavni ugljeni hidrati, eeri, najlake se asimiluju u sistemu make, dok sloeni ugljeni hidrati, skrob, prolaze kroz njega praktino nedodirnuti. Kuvanje sloenih ugljenih hidrata kao to su krompir, ito, testenine... zapoinje pretvaranje skroba u eer i pomae u procesu varenja. VLAKNA Biljna materija ima jo jednu vanu funkciju, pored energetskog sadraja: pomae da stomak radi glatko, blago abrazivnim i apsorpcionim delovanjem celuloznog sadraja, obino zvanog vlakna. Primetite da dva naizgled suprotna stanja mogu da proiziu iz nedostatka vlakana: konstipacija (zatvor), zbog nedostatka abrazivnog delovanja, ili dijareja (proliv), zbog nedostatka apsorpcionog delovanja. Mada vlakna sama po sebi nisu hranljiva materija, normalnoj maki su u ishrani potrebna. Kao i tako mnogo drugih stvari, potreba za vlaknima i njihovi tipovi su potpuno izopaeni, gotovo do neraspoznavanja, od strane reklamne industrije. Vlakna su jednostavno celuloza, koja je osnovni materijal od koga su sazdani zidovi elija (membrane) biljaka. Celuloza je celuloza, nezavisno od njenog porekla. U divljini, maka svu potrebnu celulozu dobija iz stomaka i creva plena. Maka ljubimac mora svu potrebnu celulozu da dobije putem normalne ishrane. Kao zanimljivo odstupanje moe da poslui sledei primer. Mnoge manje divlje make opstaju hranei se uglavnom insektima i ivotinjama koje se njima hrane (guteri i t.d.). Na prvi pogled, pomislilo bi se da takva maka ima u ishrani manjak celuloze i ugljenih hidrata. To nije sluaj, poto su insekti bezskeletna stvorenja pokrivena hitinom, sloenim polisaharidom koji se sastoji od jednostavnog baznog molekula nalik na celulozu (hitin i celuloza su hemijski povezani), vezanim sa raznim jednostavnim eerima, obezbeujui tako istovremeno i vlakna i ugljene hidrate. Dobra stvar te bube! VITAMINI Vitamini i jedinjenja u vezi sa njima su sloeni organski molekuli koji slue kao katalizatori ili inioci u raznim metabolikim procesima. U divljini, maka dobija potrebne vitamine iz svog plena i suneve svetlosti. Domaa maka mora da primi veinu tih vitamina kroz ishranu. Pod nekim uslovima, Va veterinar moe da prepie dopunu.

14

Treba napomenuti neto. Ako je ishrana pravilno izbalansirana i ako je maka mlada i zdrava, dopuna za vitamine je nepotrebna. Davanje vitamina zdravoj maki zapravo moe da dovede do zatrovanosti vitaminima, koja moe da bude veoma opasna, ak i smrtonosna. Na slian nain, nedostatak vitamina moe takoe da bude vrlo ozbiljan. Najbolje reenje je dobro uravnoteena ishrana bez dopuna, ukoliko ih nije prepisao veterinar. Svaki vitamin igra ulogu u zdravlju make. Vitamin A je neophodan za dobar vid, pravilan rast i zdravu kou. Vitamin V1 je potreban zbog dobrog rasta i ukupnog funkcionisanja tela. Vitamin S je vaan za zdravu kou, dlaku i desni, ali je nepotreban u ishrani poto maka sintetie koliko joj je potrebno. Vrlo male koliine vitamina D potrebne su za regulisanje korienja kalcijuma i fosfora, neophodnih za dobre kosti i zube. Vitamin E je potreban za zdrav skelet i reproduktivni sistem. K vitamin potreban je zbog dobrog zgruavanja krvi, ali kao i vitamin S sav potreban sintetizuje maka. Vitamin V12 maki nije potreban, osim u tragovima. MINERALI Kao dodatak belanevinama, mastima, ugljenim hidratima, celulozi i vitaminima, koji su svi sloeni organski molekuli, za ivot su potrebne i izvesne male koliine raznih neorganskih materija. O ivotu se obino misli kako je sastavljen od est elemenata: ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, fosfora i sumpora; istih elemenata koji grade DNK. Velika estorka su prevladavajue komponente ivota, obuhvatajui sve sem delia procenta sve ive materije. Taj deli procenta je takoe vaan. Elementi: gvoe, natrijum, jod, magnezijum, kalijum, mangan i mnotvo drugih, takoe su potrebni u razliitim koliinama. Sve ove neorganske materije zdruene su pod optim imenom minerali. Ponovo, atomi su atomi, pa nema takve stvari kao organski kalcijum, uprkos tvrdnjama reklamera. Kalcijum dobijen iz krenjaka identian je sa kalcijumom dobijenim iz morskih koljki ili kostiju. Kalcijum je element, kao i gvoe, natrijum, jod i t.d., i ne moe da se proizvede vetaki. Svi elementi, izuzev nekoliko koji su kratkog veka trajanja i visoko radioaktivni, kao plutonijum, nalaze se jedino u prirodi (oni kratkog veka trajanja takoe se nalaze u prirodi, ali ne na Zemlji). Minerali, kao i vitamini, su neophodni za sveukupni rad organizma. Tri najvanija minerala su gvoe, kalcijum i fosfor. Gvoe je kljuno za krvotok; ono je heme u hemoglobinu, koji nosi kiseonik iz plua po celom telu (inei krv crvenom). Kalcijum i fosfor su potrebni kostima i zubima, koji zajedno sadre preko 99 procenata telesnog kalcijuma i fosfora, kao i za pravilan rad miia. NEKLASIFIKOVANE HRANLJIVE MATERIJE Kao i svuda, ima nekoliko hranljivih materija koje ne spadaju tano u glavne grupe; belanevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale. One su ipak bitne za ivot. Jedna takva materija je linoleinska kiselina, masna kiselina koja je po sastavu izmeu masti i ugljenih hidrata, koja je neophodna za zdravu kou i krzno, izmeu ostalog. Ima mnogo takvih neklasifikovanih ali potrebnih materija. POTREBE SVOJSTVENE MAKAMA Vano je upamtiti da je maka - maka, nije i nikada nee biti pas ili ovek, ili ma koje drugo ivo bie. Make su jedinstvene i imaju jedinstvene potrebe. Ba kao to maka ima male, ili nikakve, potrebe za materijama koje su potrebne nama, kao to je vitamin V12, sa druge

15

strane ima jasnu potrebu za drugim, koju mi nemamo, isto kao i drugaije razmere tih materija od onih na koje smo navikli. Ve je pomenuto da je linoleinska kiselina, masna kiselina po sastavu na pola puta izmeu masti i ugljenih hidrata, neophodna za zdravu kou i krzno. Inozitol, na primer, je izrazito potreban maki i mora se nalaziti u njenoj ishrani, dok ga psi i ljudi sintetizuju. Na slian nain jedinjenje taurin (ponekad nepravilno svrstavan u amino kiseline) potreban je izvesnim nonim ivotinjama, kao to su make, zbog dobrog vida. Smatra se da je potreban zbog zdravog tapetum lucidum, tkiva unutar oka koje se ponaa kao pojaava svetla, uveliko poveavajui noni vid i, sluajno, inei da oi odbijaju svetlo. (Novija istraivanja su pokazala da je izuzetno vaan i za pravilan rad sranog miia). Metabolizam make je veoma razliit od pseeg ili ljudskog u svojoj sposobnosti da iisti razne hemikalije iz sistema. Ta metabolika razlika uzrokuje da se make lako otruju stvarima zbog kojih bi pas ili ovek samo slegnuli ramenima. Obian aspirin se kod oveka razlae i izluuje za oko etiri do est asova, dok je maki za to potrebno 38 asova! Ova razlika ini maku visoko osetljivom na salicilatno trovanje. Preobilje izvesnih materija, ili pak nedostatak, esto vode u razliita bolesna stanja i probleme. VODA Ljudi ne misle esto o vodi kao delu ishrane, ali bez nje nema ivota. Oko 70 procenata majeg tela je voda. Maki je dnevno potrebno oko 60ml vode na svaki kilogram telesne mase. U divljini, veina te vode potie od telesnih tenosti plena. U kui bi ovo moglo takoe da vai ako se maka hrani konzerviranom, ili drugom kaastom hranom, ali to nije sluaj sa polusuvom ili suvom hranom. Svee vode, za svaki sluaj, mora da bude uvek dovoljno u makinoj blizini, nezavisno od njene ishrane. Ne zamenjujte vodu mlekom, ili drugim tenostima. Za maku, mleko je hrana, a ne napitak (primedba prevodioca: tek svaka trea odrasla maka moe da vari mleko, kod ostale dve ono izaziva teku dijareju). Jedini napitak za maku je voda. Mnogi ljudi se zgroze kada njihova maka pije iz bare, slivnika, ribnjaka pa ak i toaleta, a nee ni da dodirne svoju lepu, istu posudu za vodu. Jednostavan je razlog za takvo ponaanje; posuda za vodu ima za maku rav ukus, ili ga je imala (make dobro pamte). Ako za trenutak razmislimo na makin nain, alge, mulj, komadii ribe, ak i fekalije su savim prirodne, normalne stvari koje rado prihvata u divljini. Ali hlor! Fuj! Upamtite da Vaa maka ima osetljivo ulo mirisa i moe lako da oseti smradove i mirise koji su za nas izgubljeni, dok ak i mi moemo da osetimo hlor u vodi sa esme. Zato, ako postoji problem sa hlorisanom vodom, ovu treba prvo prokuvati, jer e je to osloboditi lako isparljivog hlora. Takoe, dodavanje 30ml soda-vode na pola litra vode sa esme e zavriti posao. Make vole ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid). PRIRODNA ISHRANA Uvek postoje protivurenosti oko toga od ega se sastoji idealna ishrana. Ostavljajuu po strani takve protivurenosti, bar na trenutak, moemo sa sigurnou da kaemo da bi idealna ishrana bila ona koja zadovoljava sve makine kriterijume. Drugim reima, divlja ishrana: celi mi, vrabac, cvrak, guter i t.d. Nije za oekivanje da e iko u bliskoj budunosti proizvoditi konzervirane seckane mieve, tako da moramo baciti pogled na divlju maku i njen plen.

16

Stvarna, dugotrajna ishrana divlje, ili slobodne domae make, sastoji se od sledeeg:Materija Voda Belanevine Masti Uglj. Hidrati Pepeo Kalcijum Ostalo Ukupno 70,0% 14,0% 9,0% 5,0% 1,0% 0,6% 0,4% Suvo ----46,7% 30,0% 16,7% 3,3% 2,0% 1,3% Gorivo ----50,0% 32,1% 17,9% ------------Energija ----35,7% 51,5% 12,8% -------------

Kolona ukupno oznaava procentualnu podelu ishrane, ukljuujui vodu koja se nalazi u prehrambenoj materiji, dok kolona suvo oznaava procentualnu podelu iskljuujui vodu. Kolona gorivo oznaava procentualni odnos gorivih namirnica (belanevina, masti i ugljenih hidrata) jedne prema drugoj. Kolona energija oznaava procenat uea u ukupnoj energiji (kalorije), svake od tri vrste gorivih materija. Uoite da masti, koje uestvuju samo sa 9% u ukupnoj ishrani, 30% u suvoj ishrani i 32% kao gorivo, u energetskom smislu uestvuju sa 51.5% od ukupne energije. To je zato to masti sadre 9 kalorija po gramu, dok belanevine i ugljeni hidrati sadre po 4 kalorije po gramu. PRIRODNA ISHRANA MAETA Prirodna hrana maia je majino mleko. Maje mleko je radikalno razliito od mleka veine sisara, posebno krava. Osnovni sastojci po decilitru makinog mleka, poreeni sa ekvivalentnom ishranom odrasle make, pseim mlekom, kravljim mlekom i 20 procentnim mlekom od kravljeg mleka u prahu (hidratizovano mleko) dati su u sledeoj tabeli:Hrana odraslih Voda vrste materije Kalorije Belanevine Masti Uglj. Hidrati 70,0% 30,0% 187,2 18,8 11,8 3,9 Maje mleko 72,0% 28,0% 147,9 11,4 7,9 7,8 Psee mleko 77,0% 23,0% 119,5 7,5 8,3 3,7 Kravlje mleko 87,0% 13,0% 88,7 3,5 3,9 4,9 Hidrat. Mleko 80,0% 20,0% 115,4 5,8 8,8 8,2

Kalorije su po decilitru mleka, ili ekvivalentne ishrane odraslih. Belanevine, masti i ugljeni hidrati su u gramima po decilitru (100ml). Ugljenohidratni sadraj mleka ustvari je sve laktoza, obino zvana mleni eer.

17

POSEBNI ZAHTEVI Nekim makama je potrebna posebna dijetalna nega. Oigledan primer su maii, bremenite make ili dojilje, starije make i rekonvalescenti. Ako Vam je maka bolesna, ili je to bila, moraete da sledite dijetalna uputstva koja je propisao veterinar. Stanje normalne make zahteva samo normalne varijacije u ishrani. U dananje vreme postoji jaka tenja ljudi da slede tue savete kada je u pitanju ishrana, ak i ako su u pitanju najudnije dijete. To nije ba uvek mudro, ak ni za ljude. A kada smo kod naih maca, jedno pravilo je vrlo prosto: ukoliko savetodavac nije kolovan u veterini ili ishrani maaka, primite svaki takav savet (posebno ako je radikalan) sa krajnjom sumnjom. Zapamtite da su neke komponente u ishrani kritine, ali ne i oigledne, i da vie ne znai uvek i bolje. Kada i najmanje posumnjate dok razmatrate nov nain ishrane za maku, pitajte strunjaka. Normalna ishrana svakog sisara se menja sa starou. Oigledno, maetu koje sisa treba mleko, dok starijoj maki ne treba: mit o makama i mleku je samo mit, u stvari neke starije make e se razboleti ako piju mleko! Manje oigledna je injenica da se ukupni unos kalorija po kilogramu telesne mase i odnos belanevina i masti u ishrani menja sa starou i drugim uslovima. Sledi jednostavna tabela koja daje potrebe prema starosti i stanju:Kalorije Novoroenad 5 sedmica 10 sedmica 20 sedmica 8 meseci 1 10 godina 15 godina 20 godina Trudnice Dojilje 420 275 220 145 110 90 80 80 275 275 Belanevine 42% 47% 50% 52% 51% 52% 44% 43% 46% 45% Masti 29% 28% 28% 30% 34% 36% 42% 42% 32% 31% Uglj. hidrati 29% 25% 22% 18% 15% 12% 14% 15% 22% 24%

(Da ponovimo: kalorije su po kilogramu telesne mase) DNEVNE POTREBE Mnogo nas ljudi broji kalorije, isto moe da se uini i za maku. Zdravoj odrasloj maki treba 70-90 kalorija po kilogramu telesne mase dnevno. Sledea tabela prikazuje od ega treba da se sastoji maja hrana da bi mogla da se smatra potpunom i uravnoteenom, prema standardu AAFCO (Udruenje amerikih zvaninika za kontrolu hrane). Nivoi sastojaka u tabeli izraeni su na bazi suve materije (SM). Na veini etiketa hrane za make, nivoi su navedeni na bazi kao za jelo. Prevoenje na suvu materiju je jednostavno. Takozvana suva hrana, na primer, ima u sebi 10% vlage, dakle ima 90% suve materije. Na etiketi pie proteina 20%. Sada treba ovih 20% da podelimo sa 0,9 (90% suvo), pa dobijemo priblino 22% i to je procenat belanevina na bazi suve materije.

18

Sastojak Protein Arginin Histidin Izoleucin Leucin Lizin Metionin-cistin Metionin Fenil alanin - tirozin Treonin Triptofan Valin Taurin (slobodni) Taurin (vezani) Mast Linoleinska kiselina Arahidonska kiselina Kalcijum Fosfor Kalijum Natrijum Hlor Magnezijum Gvoe Bakar (slobodni) Bakar (vezani) Mangan Cink Jod Selen Vitamin A Vitamin D Vitamin E Vitamin K Vitamin V1 (tiamin) Vitamin V2 (riboflavin) Vitamin V5 (pantotenska kiselina)

Jedinica (SM) % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % % mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg IJ/kg IJ/kg IJ/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg

Za rast minimum 30,0 1,25 0,31 0,52 1,25 1,20 1,10 0,62 0,88 0,73 0,25 0,62 0,10 0,20 9,0 0,5 0,02 1,0 0,8 0,6 0,2 0,3 0,08 80,0 15,0 5,0 7,5 75,0 0,35 0,1 9000,0 750,0 30,0 0,1 5,0 4,0 5,0

Odrasli minimum 26,0 1,04 0,31 0,52 1,25 0,83 1,10 0,62 0,88 0,73 0,16 0,62 0,10 0,20 9,0 0,5 0,02 0,6 0,5 0,6 0,2 0,3 0,04 80,0 5,0 5,0 7,5 75,0 0,35 0,1 9000,0 500,0 30,0 0,1 5,0 4,0 5,0

maksimum 1,50 2000,0 750000 10000 -

19

Sastojak Vitamin V3 (niacin) Vitamin V6 (piridoksin) Folna kiselina Biotin Vitamin V12 (cianokobalamin) Holin

Jedinica (SM) mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg

Za rast minimum 60,0 4,0 0,8 0,07 0,02 2400

Odrasli minimum 60,0 4,0 0,8 0,07 0,02 2400

maksimum -

FABRIKI PROIZVEDENA HRANA Ovo je kratak pregled osnovnih osobina hrane koju moete da kupite po prodavnicama, bar osnovnih nekoliko vrsta. Suva hrana Suva hrana je najmanje skupa od tri tipa i, budui suva, ima dodatnu prednost abrazivnog delovanja, koje pomae da zubi i desni ostanu isti i da smanji taloenje zubnog kamenca (praksa je pokazala da ovo, naalost, nije potpuno tano). Belanevine i masti za ovu hranu dobijaju se iz mesa, ribe, ivine i mlenih proizvoda, umeanih u osnovu od itarica, obino kukuruzno brano. Paljivo balansiranje i dodatak vitamina i minerala uinili su da suva hrana postane dobra i uravnoteena. Ova hrana sadri 10% vode, stoga dugo traje i na polici i u stomaku. Ovo znai da hranu moete da ostavite sve vreme napolju, a maka moe da se poslui manjim obrocima, umesto jednog velikog. Ovo unapreuje probavu. Jedan teoretski nedostatak je predispozicija meu mujacima, posebno kastriranim, da dobiju urinarni poremeaj (poznat kao FLUTD, raniji naziv FUS). Ova predispozicija nije dosad dokazana (niti pobijena), te su veterinari otro podeljeni oko toga. Ukoliko postoji takva predispozicija, to je verovatno zbog malog sadraja vode u suvoj hrani, odatle slabije ispiranje urinarnog sistema. Obezbeivanje adekvatnog izvora ukusne svee vode e negirati takav problem.(Ako imate kastrirane mujake, potrudite se da nabavite hranu u kojoj nema vie od 0,1% magnezijuma i koja obavezno sadri DL-metioanin, koji se koristi za zakieljavanje urina, to je dobra preventiva protiv stvaranja urinarnog kamena struvita mada i oko zakieljavanja urina ima dosta kontroverzi).

Suva hrana vremenom gubi deo svoje hranljive vrednosti, naroito ako je izloena vazduhu i svetlu. Izbegavajte korienje suve hrane koja je starija od 6 meseci (mada proizvoai najee deklariu rok trajanja od 12 meseci). Ako morate da je skladitite na due vreme, inite to u hermetikim i tamnim posudama.Moram ovo da kaem. Na suvu hranu se u poslednje vreme die dosta velika povika zbog previsokog sadraja ugljenih hidrata, odnosno skroba u pojedinim vrstama ak 25% pa i vie, to jako odudara od sastava hrane kojom se make prirodno hrane (pogledajte tabelu u odeljku Prirodna ishrana). Pojedine make pod uticajem ove hrane mogu da postanu dijabetiari, pa ovo treba imati u vidu ako se odluite za suvu hranu. Proveravajte svojim makama glukozu u krvi povremeno, pa ako treba promenite joj nain ishrane. To ponekad moe da bude dovoljno za vraanje u normalu.

Meka navlaena hrana Ova hrana ima veu privlanost od suve, takoe i vie kota. Napravljena je sa namerom da navede maku da pomisli da je u pitanju meso, po izgledu i po ukusu, i u tome se prilino uspelo.

20

Kao i za suvu hranu, belanevine i masti se dobijaju iz raznih izvora. Pojedini izvor: meso, riba, ta god, esto se dodatno istie da bi se ojaala aroma. Sadri oko 30 - 35% vode, nasuprot suvoj hrani sa 10% i konzerviranoj sa 70 - 80%. Za razliku od suve hrane, ne suzbija zubni kamenac. Takoe ima prednost minimalnog mirisa i dugog vremena skladitenja. Dobra je za otprilike jedan dan u iniji i ne bi trebalo da se ostavlja napolju due od toga. Vreme skladitenja je ekstremno dugo, poto je obino pakovana u hermetike kese. Pazite, veina ove hrane sadri mnotvo konzervansa za spreavanje kvarenja, zato paljivo itajte deklaracije na pakovanjima. Konzervirana hrana Najskuplja je od sva tri tipa, ali jo uvek je u svetu najpopularnija. Njeni najvei nedostaci su cena i miris. Sadri prvenstveno belanevine i masti iz mesa, ribe, mlenih proizvoda i biljnih izvora, sa dodatkom vitamina i minerala. Veinom su potpune u prehrambenom smislu. Sadraj ugljenih hidrata je, najee, vrlo priblian onom u prirodnoj hrani. Mnogo konzervirane hrane sadri 70%, pa i svih 80% vode, a kao ispuna se esto koristi elatin, da bi vezao to vie vode. Kupac, prirodno, plaa tu vodu i elatin. itajte nalepnice! Ni ova hrana nita ne ini protiv zubnog kamenca. Dobra je, meutim, za one make koje pate od urinarnog poremeaja (FLUTD), zbog niskog sadraja magnezijuma. SVEA HRANA Rasprostranjena je deviza najbolje je svee. To je tano ukoliko je svee istovremeno uravnoteeno, to esto nije. Dobro uravnoteena ishrana za maku, od svee hrane, sastojala bi se od mesa (miinog tkiva) zbog belanevina; zasienih i nezasienih masti (polinezasiene masti, kao one u margarinu, obino se ne nalaze u jelovniku mesodera); eera, skroba i drugih ugljenohidrata; cerealija, trave i izvesnog lisnatog povra zbog celuloze; raznih organa zbog vitaminskog sadraja; kostiju zbog kalcijuma i fosfora; krvi i povra zbog gvoa i mineralnog sadraja; i malih koliina ovog i onog zbog elemenata u tragovima i zadovoljstva. Sve te zahteve zadovoljava proseni mi (naalost, danas nikada niste sigurni da mi nije konzumirao neki od otrova usporenog dejstva, koji e da ugrozi, pa i usmrti Vaeg ljubimca). Poto e veoma malo nas da uzgaja mieve za maju hranu, moemo da uz malo razmiljanja hranimo svoje ljubimce dobro uravnoteenom ishranom od sveih namirnica. Sledee namirnice imaju navedene osobine i efekte: Meso (miino tkivo): ovo je osnovna hrana svakog mesodera. Meso moe da bude govee, konjsko, svinjsko, ovje, pilee, ma koje (ak i mije). Veinu mesa treba lako prokuvati da bi se ubili paraziti, posebno svinjetinu i slatkovodnu ribu. Jeftiniji, masni komadi mesa e takoe da obezbede mast koja je neophodna maki (kupujte najjeftinije mleveno meso, bolje je za maku). Kao posebnu poslasticu, probajte da date svojoj maki pare skoro sirove zeetine ili piletine koje ima temperaturu tela i to kada ona nije posebno gladna, pa gledajte kako se raa lovac. Ona e najverovatnije da mu se prikrada, da ga baca u vazduh, obrui se na njega, pa moda i da ga pojede. Sve je to deo prirodnog poretka. Jetra: make imaju slabost prema jetri. To je razvijena osobina koja garantuje da e jetra plena da bude pojedena i da e maka da obezbedi dovoljno vitamina A i gvoa. U kui

21

e maka da pojede svu jetru do koje moe da doe. Ako joj se da previe jetre, maka e dobiti trovanje A vitaminom, to moe da bude fatalno. Kao i u svemu, klju je u umerenosti. Jetra (posebno junea) bi trebalo lako da se skuva. Kada se jede sirova, esto izaziva dijareju (proliv), a kada je prekuvana, konstipaciju (zatvor). Bubrezi: obino jeftini, bubrezi (posebno junei) predstavljaju dobar izvor gvoa i nekoliko kritinih vitamina. Poto sadre dosta urinske kiseline, trebalo bi ih pre kuvanja drati dva sata i hladnoj vodi. Srce: srce uopte, ali posebno ivinska i zeja srca su favoriti meu makama i obezbeuju prvorazredne belanevine. Ne uklanjajte masno tkivo i srane opne, poto sadre potrebne masti. Plua: imaju malu hranljivu vrednost i ne vredi ih davati. Veina maaka i nee da jede samo plua. Vime: kao i plua, vime ima malu hranljivu vrednost i ne vredi ga davati.

Slezina: esto izaziva dijareju i treba je izbegavati. eludac: dobar za pse i velike make, eludac je obino pretvrd za nae male make. Kaa od eluca je, sa druge strane, odlina, poto je meso omekalo mlevenjem, a orba je uopte dobra. Otpaci: otpaci od sitnih ivotinja, kao to su zeevi, su fini ako su prokuvani lako, da se ubiju paraziti. To je, konano, ono to jedu u divljini. Kosti: kosti su dobra hrana. Kosti veih ivotinja, kao junee, obino su prevelike za maku, ali na primer repna kost moe biti ono pravo. Kosti sitnih ivotinja mogu da se slue lako prokuvane da se pobiju paraziti, ali nemojte da sluite kuvane kosti ptica, posebno dugake kosti, jer od kuvanja postaju krte pa mogu da se smrve te se zaglave u grlu ili probue jednjak ili eludani zid. Kosti svih veliina mogu da se kuvaju pod pritiskom dok ne omekaju, ali to unitava kotanu sr, koju maka smatra najboljim delom. Za obezbeivanje kalcijuma i fosfora moe da se upotrebi kotano brano. Riba: kuvana koata riba je uvek dobrodola. Izbegavajte vee koliine sirove ribe, jer moe lako da dovede do trovanja vitaminom V, posebno ako je u pitanju bakalar, tuna ili druge ribe pune ulja. Ne dajte riblje organe, posebno jetru morskih riba, zbog vika joda. Mleko: mleko je hrana a ne pie (jedino pie za maku je voda). Ova hrana predstavlja odlian izvor kalcijuma i fosfora potrebnih za jake kosti i zube, isto kao i mnogih vitamina i minerala. Nalost, kada odrastu, veliki procenat maaka izgubi sposobnost da vari mleko (odnosno laktozu u njemu ). Da biste ispitali da li Vaa maka podnosi mleko, dajte joj malu iniju mleka a onda posmatrajte kakvu e stolicu imati u narednih est asova. Ako se javi dijareja, maka ne moe da vari mleko, ako stolica ostane normalna, moe. U prodavnicama moe da se nae mleko obraeno bakterijom acidofolus, koje je lake za varenje, poto nosi sa sobom svoj acidofolus, a glavni razlog za nepodnoenje mleka (t.j. laktoze) je upravo nedostatak ove bakterije u organizmu. Jogurt: mnoge make vole ist jogurt a on je, kao i mleko, odlian izvor kalcijuma i fosfora. Za razliku od mleka, jogurt je jedan korak dalje od sveeg. Njega su ve konzumirale bakterije, pa je stoga delimino svaren. To i makama i ljudima omoguava da lako dovre varenje.

22

Maslac: odlian izvor masti, dobar za rast i krzno, maslac je dobra ali neto skuplja poslastica zbog koje bi se make rado usvinjile. Predlaemo povremeno komadi kao posebnu poslasticu. Pavlaka: kombinujui ukuse i dobre strane maslaca i mleka, slatka pavlaka je macin ampanjac! Kao takvu je i tretirajte. Sir: veina sireva e izazvati konstipaciju ukoliko se daju u veim koliinama. Mali komad povremeno je zdrav i poeljan. ini se da make ne mare mnogo za egzotine sireve, odbijene verovatno mirisom plesni (mi ljudi jedemo najprokletije stvari!). Margarin: poto veina margarina imaju ukus kao maslac, make e ga obino tako i tretirati i jee sve to mogu da dobiju. Naalost, margarin nije maslac, i ne sadri kalcijum i fosfor koji ine da maslac makama bude tako koristan. Polinezasiene biljne masti koje se koriste u veini margarina prolaze ravno kroz maku. O margarinu razmiljajte kao o blagom laksativu dobrog ukusa i koristite komadi kao ljupku prevenciju protiv kuglica dlake, ili konstipacije. Jaja: umance sirovog jajeta je korisno i ukusno, obezbeujui belanevine, sumpor, kalcijum, fosfor i mnotvo drugih minerala i vitamina. Sirovo belance, sa druge strane, sadri avidin, koji razgrauje i unitava vitamine V kompleksa. Ako morate svojoj maki da dajete cela jaja, najpre ih skuvajte, to zgunjava belance i unitava avidin. Povre: make jesu mesoderi, ali jedu povre koje se nalazi u elucu i crevima plena. Male koliine biljnog porekla, kao krompir ili testenine, oko 5% ukupne ishrane, mogu de se konzumiraju pod uslovom da je povre najpre prokuvano (kuvanje razlae sloene ugljenohidrate u proste ugljenohidrate i pospeuje varenje). Ako dajete previe povra, ili ga ne kuvate dovoljno, javie se konstipacija ili dijareja, zavisi od vrste. Voe: za razliku od povra, voe prvenstveno sadri proste ugljene hidrate pa ne mora de se kuva. Kao i kod povra, budite umereni, zbog moguih eludanih tegoba. Cerealije: mnoge make ih vole. Ponovo, sa merom, cerealije kao to su zobno brano, penino brano, kukuruzno brano, su sasvim korisne kao izvor ugljenih hidrata. Izbegavajte sirove cerealije, poto maka ne moe da vari skrob. Apsolutno izbegavajte griz (uopte, svaku kau), poto je zaostali sok od kuvanja za maku otrovan!

23

NEGAPRIPREMITE SE ZA SVOG NOVOG LJUBIMCA KAKO KUU UINITI BEZBEDNOM ZA MAE ILI MAKU Konano je dolo vreme da dovedete kui svoje novo mae ili maku! Koliko god ovaj trenutak bio uzbudljiv za Vas, on je veliki izazov i trauma za maku, bez obzira to su novi dom i porodica puni ljubavi. Unapred osigurajte da prelazak Vaeg novog krznatog lana porodice bude to tii, mirniji i udobniji. Make i maii su po prirodi vrlo radoznali u pogledu okoline, tako da morate da budete sigurni da nema skrivenih puteva za bekstvo. ak i ako ne planirate da maku drite samo u kui, potrebno je da ona najpre navikne na kuu kao na svoj novi dom, gde dobija hranu i sigurnost, pa tek onda da joj dopustite izlazak napolje. Ako imate malu decu, ili iz drugih razloga postoji bojazan da vrata mogu da ostanu otvorena, napravite prikladni podsetnik koji ete da okaite na vrata. Klozetsku olju obavezno drite zatvorenom, zbog maia koje voda veoma esto jako privlai. Staklene i ostale lomljive predmete stavite u vitrine. Vrata maine za pranje drite uvek zatvorenim, a pre svake upotrebe iste za svaki sluaj proverite da mae nije ipak nekako dospelo unutra. Maii nekako posebno vole da istrauju ispod friidera, zato im to onemoguite stavljanjem odgovarajue zapreke. Sve otrovne i opasne materije i predmete sklonite van domaaja Vae make (u domainstvima sa decom ovo je ve reeno). Ovde spadaju sredstva za ienje, proizvodi za auto (kao to je antifriz), mali otri predmeti, otrovne biljke i t.d. Prekrijte strujne prikljunice i sklonite van domaaja elektrine kablove poto make, a posebno maii kojima rastu zubi, vole da ih vau. Obratite panju na lagane stone lampe koje lako mogu da padnu; teke pegle koje mogu da padnu sa daske za peglanje; udobne fotelje u koje maka (ili mae) moe da ue i ugui se, ili bude zarobljena ili teko povreena, pa i ubijena, kada neko sedne u pogreno vreme. Najbolje je drati sobne biljke u posebnoj, zatvorenoj prostoriji, van domaaja make. Biljke od svile su atraktivna i bezbedna zamena. Na ovaj nain maka ne dolazi u dodir sa otrovnim biljem, niti sa moguim parazitima iz zemlje. Sve konce uklonite da maii ne bi mogli da ih progutaju. Odmah pozovite profesionalnog veterinara ako Vaa maka iznenada klone, uestalo povraa ili ima jak proliv, ili pokae znake jake nadraenosti koe, ili usta i grla. Maka koja je postala letargina i izgubila interesovanje za hranu, na jedan dan a pogotovu due, moda je progutala neto potencijalno opasno i potrebna je profesionalna pomo. Ako ste primetili da Vaa maka jede neto za ta sumnjate da je otrovno, ne pokuavajte da je sami naterate da povraa, ve je odvedite veterinaru. Dodir sa liem, stabljikom ili sokom pojedinih biljaka moe da izazove preosetljivost na sunevo svetlo, to moe da dovede do opekotina. Kod maaka, ove biljke mogu da izazovu oticanje i svrab usta i desni, to ponekad moe da bude pogreno dijagnosticirano kao gingivitis. Kijanje i problemi sa oima takoe mogu da budu izazvani dodirom sa ovim biljkama. Budite obazrivi, nisu sve igrake za make bezopasne - posebno pazite na kanape, igle, gumene trake i sitne delove kao to su oi lutaka, koji lako mogu da otpadnu i budu progutani. Naalost, gutanje stranih tela od strane maaka je prilino uobiajeno i esto kobno, a skoro uvek

24

je moglo da se sprei. Uverite se da igrake koje napravite ili nabavite nemaju sitne i otre delove koji mogu da budu progutani. Vaa maka moda veoma voli loptice od alumimijumske folije, jer ih je tako lako kotrljati i proizvode tako lep zvuk na tvrdom podu, ali budite sigurni da ste lopticu vrlo vrsto zbili, tako da komadii ne mogu da budu otkinuti i progutani, a takoe lopta mora da bude dovoljno velika da ne moe da bude progutana cela. Ostale vrste potencijalnih opasnosti po maku i maie ukljuuju sve ono to na sebi ima pantljike, kao to su trgovake papirne ili plastine kese sa ruicama, ak i trake za podizanje roletni. Sve one mogu da budu smrtonosne ako mae zapetlja glavu u pantljiku. Sklanjajte SVE plastine kese od maia. POTREPTINE NABAVITE NA VREME Sigurno ete eleti da imate pri ruci: posude za hranu i vodu (preporuujemo nerajui elik), hranu (nastojte da zadrite vrstu hrane na koju je maca navikla, da biste izbegli nagle promene u ishrani koje mogu da dovedu do meke stolice), kutiju za pesak (pravilno odaberite veliinu i kutiju stavite na pristupano mesto, ali dalje od posuda za hranu i vodu), pesak (treba uvek imati dovoljne koliine suvog, jer maci ne pada na pamet da koristi pesak koji je vlaan)(i kod nas moe da se kupi poseban materijal za ovu svrhu, vrsta zrnaste gline sa sredstvom za dezinfekcjiju, ali za vei broj maaka je isuvie skup), nekoliko grebalica (zgodnih predmeta za otrenje nokata), odmaralite pored prozora i bar jedno maje drvo ili kulu za penjanje, zatim lealjku, igrake, ogrlicu sa identifikacionim priveskom, nosiljku za prevoenje mace (n. pr. do veterinara), etku i zdravu vodu za pie. (Vano ako koristite obian pesak: ne uzimajte pesak iz peanika ili gomila gde su druge ivotinje moda defecirale, jer takav pesak je skoro sigurno zagaen jajima crevnih parazita!) KORISTITE NOSILJKU ZA PREVOENJE MACE Vrlo je vano da maca bude bezbedna za vreme vonje kolima. Nosiljku moete da obloite mekim ebetom (kada macu preuzimate iz ranijeg doma, zgodno je da ebe sadri miris tog doma, to e da pomogne njenom smirivanju) i stavite nekoliko igraaka unutra. Maca e svakako da bude bezbednija u nosiljci nego ako slobodno tumara po kolima koja se kreu. KUNA ATMOSFERA MORA DA BUDE MIRNA Vaoj maci e trebati izvesno vreme da se privikne na novi dom. Preporuujemo da njenu nosiljku unesete najpre u jednu prostoriju (najbolje da to bude Vaa spavaa soba), i dozvolite joj da se navikne na tu prostoriju u prvih nekoliko dana, sa otvorenim vratima nosiljke. Priajte mekim, prijatnim i ljubaznim glasom i ne prisiljavajte je da izie iz nosiljke dok ne bude spremna. Pokaite joj gde su joj hrana i voda, kao i kutija sa peskom. Dajte joj vremena da se privikne na stvari sopstvenim tempom. Prvi dani nisu vreme za upoznavanje male dece sa macom. To moete da uinite postupno, tek poto se maca srodila sa novom okolinom. Poto je maca upoznala prvu prostoriju, moete postupno da joj dozvolite ispitivanje ostatka kue (vodei rauna da uvek moe da se vrati u prvobitnu odaju, ako se oseti uplaenom), sve dok se potpuno ne odomai. Ne brinite ako prvog dana Vaa nova maca ne jede, malecka e brzo da se stabilizuje. Novo mae e moda da mjaue i deluje uplaeno prvih noi. To je savreno prirodno, poto se nalazi na sasvim novom mestu sa novim ljudima, novim mirisima i t.d. Puno ga milujte i dozvolite da spava sa Vama ako to eli. Ovo je veoma vano vreme za vas oboje, da pokrenete vezu i zaponete njegovo poverenje u Vas, koje e vremenom da raste. Imajte u vidu da je vreme proslava posebno naporno za Vau macu. Guva koja se stvori, galama i urba kod nje izazivaju napetost. Zato nastojte da joj obezbedite miran kutak gde e da se skloni od svega, naroito od nepoznatih ljudi kojih se verovatno boji.

25

VA NOVI ZAJEDNIKI IVOT Poto se maka navikla na kuu, ukljuujui mesta na kojima se nalaze posude za hranu i vodu i kutije sa peskom (za kue sa vie spratova, bar jedna na svakom spratu) i grebalice za otrenje nokata, moete da ponete da je upoznajete sa kunim i porodinim pravilima, u ta e od sada i ona da bude ukljuena. ini se da makama prija postojanost, pa e potovanje vremena kada se hrani, ili igra, biti za nju veoma umirujue, a verovatno i za Vas. Bie mnogo otvorenija za uenje prepoznavanja svog imena, Vaeg glasa, razliitih linih osobina lanova Vae porodice, kunih pravila o skakanju, grebanju i slinom. Kao i ljudi, svaka maka je jedinstvena linost, pa je vano da nemate nerealna oekivanja u vezi sa linou Vae mace. Kako postaje prisnija sa Vama, tako e se sve vie otvarati i ispoljavati svoju individualnost. Pokaite joj da je sada punopravni lan Vae porodice i ona e Vas nagraditi, na svoj sopstveni nain, svojim poverenjem, privrenou i ljubavlju. OSIGURAJTE DOMAINSTVO OD OTROVNIH MATERIJA 1) uvajte se biljaka koje drite u kui i u dvoritu, ako dozvoljavate maki da izlazi (amerika Asocijacija ljubitelja maaka zagovara dranje maaka u kui sve vreme). Jedenje n. pr. azaleje, oleandera, uskrnjeg ljiljana ili tise moe da bude kobno. 2) Kada istite kuu, nikada ne dozvolite maki da prilazi prostoru gde se koriste ili uvaju sredstva za ienje. Sredstva za ienje imaju razne osobine; od onih da mogu samo da nadrae eludano-crevni sistem, do onih da imaju snano korozivno dejstvo, tako da mogu hemijski da izgore osetljivu sluzokou usta, jednjaka i eluca. 3) Kada koristite mamce za pacove ili mieve, kao i za mrave, pueve i slino, postavite ih na mesta nedostupna Vaim makama. Mnogi od ovih mamaca sadre sastojke slatkog mirisa, koji je vrlo privlaan za make. 4) Nikada ne dajte maki nikakve lekove, osim onih koje je prepisao veterinar. Mnogi lekovi potpuno bezbedni za ljude mogu da budu smrtonosni kada se nepravilno koriste. Jedna jaka tableta paracetamola (febricet) od 500mg moe da ubije maku od preko 3 kilograma. 5) Drite sve lekove van domaaja Vae make. Sredstva protiv bolova, protiv prehlade, lekovi protiv raka, antidepresanti i tablete za mravljenje su jednostavni primeri lekova za ljude koji mogu da budu opasni pa i smrtonosni ak i u malim dozama. Samo jedna polovina tablete naproksena od 200mg moe da izazove ir kod make! 6) Nikada ne ostavljajte okoladu na dohvat. Priblino 30g okolade po kilogramu telesne mase moe da izazove klinike znake trovanja. 7) Mnogi obini proizvodi za domainstvo pokazali su se smrtonosnim za mnoge vrste, ukljuujui make. U takve spada ak i sitan novac (visoka koncentracija cinka), kuglice protiv moljaca (pogotovu ist naftalin), omekivai, deterdent za mainsko pranje sudova, baterije (soli ili alkalije u njima), svi proizvodi sa visokom koncentracijom kuhinjske soli, talog kafe i alkoholna pia. 8) Benzin, motorno ulje, antifriz, treba da se uvaju van domaaja maaka. Samo jedna kafena kaiica antifriza (etilen glikola) moe da bude smrtonosna za maku od 3,5 kilograma! 9) Pre nego to kupite proizvode protiv buva za Vau maku ili domainstvo, konsultujte veterinara (i ovu knjiicu!) o tome koji proizvod da odaberete. Proitajte SVA obavetenja o proizvodu pre nego to ga upotrebite na svom ljubimcu, ili u domainstvu. Ako je proizvod oznaen samo za pse to znai da NIPOTO ne sme da se primeni na makama. Kada koristite sprej, ili dimni unitava buva, udaljite make iz kue za vreme odreeno na pakovanju.

26

10) Kada travnjak ili batu tretirate ubrivima, herbicidima ili insekticidima, uvek udaljite make sa ovih povrina dogod se potpuno ne osue. Upotrebu proizvoda prodiskutujte sa proizvoaem proizvoda. Ove proizvode obavezno uvajte na mestima kojima make nemaju pristup. HRANA I VODA Teko je poverovati da tu ima ta da se naui u vezi sa staranjem o maki - a jo tee je poverovati da ak i neto tako jednostavno, kao to je obezbeivanje hrane i vode za Vau maku, mora paljivo da se razmotri! Moda ste uli da je vano da ne stavite posude za hranu i vodu pored kutije sa peskom. Ovo stoga to, ako ih stavite, posebno hranu, pored kutije sa peskom, maka e biti zbunjena. Ako joj je prostor za hranjenje preblizu kutije sa peskom, moe da odlui da uopte ne koristi ovu kutiju - to nee da bude dobro ni za Vas, ni za nju. Prirodni instink maaka je da obavljaju nune radnje daleko od legla, da bi grabljivce zadrale daleko od potomstva i sebe samih kada su najranjivije. Treba da promislite o izboru mesta u kui za njene posude za hranu i vodu, koja e joj omoguiti da na miru uiva u obrocima i to e je ohrabriti da pije dosta vode. Ako posude stavite u prometni deo kue (kao to je kuhinja), gde uvek ima puno aktivnosti, buke i prometa, nee joj biti udobno i bezbedno, pa tako moda nee uzimati dovoljno hrane i vode. Vreme njenih obroka mora biti vreme mira i tiine, tako da uiva u jelu. Sa malo kreativnosti i razmiljanja, doi ete do idealnog mesta za hranjenje, a kada to postignete, ne menjajte lokaciju. Make su u potpunosti sklone navikama i najvie vole kada im je okruenje postojano. Upamtite, takoe, da kako Vaa maka stari, ili bude povreena na neki nain, moraete da joj omoguite lak pristup hrani (izbegavajte stepenice i slino). Ako u istoj kui imate pse i make, ili make sa posebnim dijetalnim zahtevima, moraete da ih hranite zasebno, pa posvetite izvesno vreme proveri da li su sve ivotinje jele i pile. Postoje psi kojima se posebno dopada maja hrana, kao to i pojedine make jedu pseu hranu ako im se ukae prilika, a to NIJE zdravo za njih! Psi i make imaju vrlo razliite prehrambene zahteve, zato moraju da se hrane odvojeno (vidite poglavlje o ishrani ). Postoje dve kole u razmatranju kako hraniti make. Jedna je samohrana metoda, kod koje make uvek imaju hranu i doputeno im je da jedu kad poele (upamtite: make bi trebalo uvek da imaju sveu vodu, bez obzira na nain hranjenja). Drugi nain je hranjenje urednim obrocima, gde se maka hrani nekoliko puta dnevno. Osim ako Vaa maka nije ugojena, ili ima problem sa prejedanjem ako ima stalni pristup hrani, mnogi veterinari i strunjaci za ponaanje preporuuju samohranu metodu zbog mnogo razloga (upamtite: make nikada ne treba da jedu hranu za pse!): - Make su po prirodi prefinjene u ishrani. One ne vole da jedu 2 ili 3 ogromna obroka, ve mnogo manjih tokom celog dana. - Maja tela su vrlo neefikasna u preradi uskladitene masnoe. Kao i ljudi, ako make ostanu bez hrane dui vremenski period, morae da upotrebe mast i belanevine uskladitene u telu. Njihova tela, meutim, nisu u tome tako dobra. Maka koja nije jela ak vrlo kratko vreme, dan ili dva, moe ponekad da pretrpi oteenje jetre. - Ako je maka hranjena samo nekoliko puta dnevno, postoje izgledi da e u vreme hranjenja da bude vrlo gladna, pa e da jede i vie nego to joj je potrebno. Ovo e da stvori ugojenu maku, ili maku koja se prejeda pa zatim povraa (obiaj orgijanje-proiavanje). Naravno, ako imate ugojenu maku, ili maku kojoj je potrebna posebna dijeta, mogu da Vam zatrebaju mogunosti koje u takvim sluajevima prua hranjenje pravilnim obrocima.

27

Ako se pitate koja metoda bi bila najbolja za Vau maku, posavetujte se sa svojim veterinarom i vidite koju metodu on preporuuje, (ili jednostavno izvrite probe nekoliko dana pa sami utvrdite ta joj najvie odgovara). VODA ZA PIE Preporuujemo filtriranu ili flairanu vodu (ali ne mineralnu!) - kako za ljude, tako i za ljubimce. Voda iz vodovoda, bunara posebno, sadri esto razne parazite ili hemikalije. Upotreba filtrirane ili flairane vode otklanja mogunost tetnog delovanja na zdravlje. Make su posebno vrlo izbirljive kada je voda u pitanju i pie mnogo vie ako je voda svea (IZUZETNO je vano da maka pije to vie vode, u protivnom postoji opasnost od pojave urinarnih problema). Voda koja je dugo stojala gubi kiseonik to joj daje ukus bajatosti, koji make ne vole. POSUDE Suoimo se sa injenicom da je za maku hranjenje jedna od najomiljenijih stvari. Iako je makama stvarno malo potrebno kada je ve u inijama, sve ono to treba preduzeti dok se do toga doe je veoma vano. 1) Posude za hranu i vodu moraju sve vreme da budu iste. 2) Voda uvek mora da bude svea, dostupna i hladna. 3) Nastojte da koristite staklene, keramike ili eline posude. Protivno popularnom verovanju, mnoge make ne vole ukus plastike i mnogo su srenije kada ne jedu iz plastinih posuda. Posude svakako perite vruom vodom i deterdentom. 4) Kao i Vi, Vaa maka voli da obeduje u miru. Stoga, drite posude za hranu i vodu na manje prometnim, mirnim mestima. 5) Mada mnogi ljudi vole da dre sve maje stvari na okupu, NEMOJTE da drite posude za hranu i vodu blizu posude za nudu. Uostalom, da li biste Vi voleli da vam trpezarijski sto bude blizu toaleta!? Make ije posude za hranjenje stoje blizu posude za nudu imaju problem sa neprikladnim obavljanjem nude (poto ne ele da idu blizu svojih posuda za hranu i vodu, idu na neko drugo mesto, kao to je Va kau), ili ne jedu. Izbor posuda je veliki, zato ne oklevajte da obezbedite Vaoj maci onu pravu! SIMPTOMI DA JE MAKA PROGUTALA STRANO TELO I TA INITI Ako primetite komad vunice, audio trake, kanapa i sl. kako proviruje iz anusa Vae make, NE pokuavajte da ga izvuete! Moda je obmotano oko creva Vae make i povlaenjem je moete ubiti! Umesto toga, HITNO odvedite maku veterinaru! Ostali simptomi koji mogu da se jave, ak i ako se ne primeuje strano telo: maka ima oteano disanje, povraa ili pokuava da povraa, kalje, krvari iz usta ili anusa, gri se, peni na usta ili jako balavi, ili ima nateen jezik. Svaki od ovih simptoma zahteva TRENUTNU veterinarsku intervenciju i negu. MLEKO I MAKE U reklamama i TV emisijama vidimo make kako piju mleko. Znaajna injenica je da veina maaka ne podnosi laktozu. To znai da one ne mogu da svare eere koje mleko sadri. Mleko, takoe, ima veoma mali, ili nikakav, prehrambeni znaaj za make. U sutini, maka hranjena samo mlekom e da umre zbog nepravilne ishrane. Ipak, veina maaka VOLI ukus mleka, ta onda initi?

28

Kvaka je da make uvek imaju pristup sveoj, hladnoj vodi. Sve dok Vaoj maki laktoza nije nepodnoljiva, mleko nee da bude loe za nju ako se daje kao povremena poslastica. Prvi korak je da utvrdite da li Vaa maka voli mleko. Ako ga voli, onda utvrdite da li podnosi laktozu. Dajte maki malo mleka, zatim je posmatrajte sledeih nekoliko asova. Ako ne podnosi laktozu, dobie dijareju i moda e imati bol u stomaku, a ako ne dobije dijareju (smatra se da je dovoljno vreme posmatranja 6 asova), onda sme da pije mleko. Ukoliko maka ne podnosi laktozu, moraete da joj dajete specijalno pripremljeno mleko (mleko preraeno bakterijom acidofilus, koja unitava laktozu u njemu; ako nemate ovakvo mleko, dobar je i jogurt, naravno ako se dopada maki). PODSTICANJE APETITA Ba kao i ljudi, make treba da jedu kada su bolesne. Naravno, takoe kao ljudi, ponekad kada su bolesne, uzimanje hrane je poslednje to ele da ine. Vrlo je vano, posebno kod sluajeva hepatikog lipidozisa, da make odre unoenje kalorija. Ako Vaa maka celog dana nije jela, momentalno se obratite veterinaru. Nedostatak apetita je pokazatelj bolesti, a make mogu da dobiju oteenje jetre kada ne jedu, makar samo dan ili dva (ako su pregojene). Kada Vaa maka prestane da jede, telo e poeti da koristi svoju mast kao gorivo. Na nesreu, make nisu ba dobre u korienju uskladitene masti i stoga mast moe poeti da se akumulira u elijama jetre. Ako Vaa maka treba da jede ali to odbija, prvo pozovite veterinara. U meuvremenu, moete pokuati sa nekoliko stvari: 1) Hranite iz ruke. Ponekad sam in linog dodira, dok Vam je maka bolesna, pomae da pone da jede. Sedite i priajte svojoj maki, mazite je i polako pokuajte da je navedete da jede. 2) Dajte joj posebnu hranu. Ponekad e hranjenje rukom, hranom koju ona najvie voli, pospeiti apetit i glad. 3) Zagrejte hranu. Ponekad jednostavno zagrevanje (sone) hrane pomae da ona zamirie jae i bude privlanija za Vau maku. 4) Ako maka nee sama da jede, moete da probate hranjenje pricem. Moete koristiti bilo medicinski, bilo poslastiarski pric. Moete izmeati sonu hranu sa malo vode u mikseru za voe, a zatim pricem prinuditi maku da jede. Ovo inite samo kada maka uopte nee da se hrani sama. 5) Postoje mnogi lekovi koji mogu da se daju za stimulisanje apetita. To su diazepam, oksazepam, periaktin, flurazepam i slini (ovo su ustvari lekovi za umirenje, koji kao sporedniefekat imaju poveanje apetita, ali kod maaka ak mogu da dovedu i do oteenja jetre! Verovatnoa da se ovo dogodi je izuzetno mala, ali svakako treba razmotriti rizik. Meutim, diazepam zaista deluje i to u roku od nekoliko desetina minuta, ako se daje peroralno, odnosno nekoliko desetina sekundi, ako se daje parenteralno. Zato, ako imate veliki problem i maka mora hitno da projede, onda ...) U poslednje vreme dosta veliku popularnost je

stekao mirtazapin (remeron), koji je efikasan u izazivanju apetita, ali bez znaajnih neeljenih efekata . Naravno, NIKADA NE DAJTE NIKAKVE LEKOVE AKO VAM IH NIJE PREPISAO VETERINAR. 6) Kao krajnju meru, moete umetnuti cev (tubu) u eludac Vae make i hraniti je kroz cev. U sluaju hepatikog lipidozisa, gde je neophodno da maka jede da bi preokrenula stanje, ovo moe biti jedini nain.

29

ZABAVA I IGRAKE U Americi, maka je i zvanino zamenila psa kao najpopularnijeg kunog ljubimca. Vie porodica ima maku nego psa - i veina porodica sa makom ima vie od jedne make, koje sa njima dele njihov dom. Kako sve vie ljudi shvata visoke rizike koje u ovo moderno vreme njihovim makama donosi slobodno tumaranje unaokolo (statistike su vrlo mrane - make na slobodi i make koje povremeno ive u kui ali slobodno izlaze bez ovekovog nadzora sada ive proseno samo 2 do 3 godine, dok je proseni ivot iskljuivo kunih maaka 16 do 17 godina), u nameri da sauvaju ivot, zdravlje i sigurnost svojih maaka, dre ih strogo u kuama. (Od nedavno ija spadam u ovu grupu. Sloboda koju su moje make donedavno uivale bila je sloboda da umru - otrovane, zgaene i Bog zna kako jo! Dok su bile na takozvanoj slobodi, moje make nisu doivljavale starost veu od 2 godine, jer previe zlotvora je oko nas. Sada su u kui, moda malo nezadovoljne, ali svakako bezbednije. Da ne pominjem rasprave sa susedima zbog njihovih ljubljenih bata! Da, budite sigurni da ima mnogo ljudi koji manijaki izgrabuljanu zemlju u bati vie vole od ma kog ivog stvora!). Nije koincidencija da su ove

promene dovele do porasta problema u ponaanju maaka, kao to su samosakaenje, preterano lizanje krzna, obeleavanje urinom i fekalijama i buno, nasilno oglaavanje - sve bez oitog medicinskog razloga. Ovaj fenomen nije ogranien na kune make, ve se takoe javlja u zoolokim vrtovima i drugim mestima gde su make zatvorene. Strunjaci za ponaanje iz zoolokog vrta u San Dijegu otkrili su, meutim, da svakodnevna primena nekih bezopasnih, kreativnih izazova kod njihovih zatvorenika, indokineskih tigrova, stimulie ove make i fiziki i psihiki, tako da su sreniji i ive due, bez ispoljavanja istog nasilnog ponaanja, kako to ine njihovi domai maji roaci. Dosada, samoa i nedostatak izazova mogu da budu krajnje optereujui za make. Make su po prirodi radoznale, drutvene i vole da se igraju, pa kada im ivoti postanu tako izolovani, bez pustolovina koje mogu da posmatraju ili uestvuju u njima, bez ikave neprilike u koju mogu da se uvale ili bez novih stvari u okolini koje bi istraile, mogu da postanu deprimirane, pa moda i da vie ne vide svrhu svog ivota. Ovo, naravno, moe da dovede do letargije i poveane prijemivosti za bolesti. Pa, kakve su opcije za obezbeenje vie stimulansa za Vau kunu maku? Dve kljune rei, oko kojih se veina strunjaka za ponaanje maaka slae, jesu: raznolikost i sluajnost. Upamtite da kune make, ostavljene same ceo dan, ne uju glasove svojih ljudi, ne viaju ih, nema ni posetilaca, ni zvonjave telefona, niti tapanja po glavi i milovanja. esto, relativno jednostavno reenje je - nabaviti jo jednu maku! Brinuti o dve make nije mnogo tee nego brinuti o jednoj, a one su jedna drugoj najbolje drutvo kada su ljudi van kue. Mogu da se hrvaju, prave poteru jedna za drugom, ureuju jedna drugoj krzno, razgovaraju, spavaju zajedno i t.d. Jo jedno reenje su - IGRAKE! Razliite igrake, davane sporadino a zatim skrivane izvesno vreme, da ne izgube dra novog, jesu nunost za kune make. Igrake, naravno, ne moraju da budu skupe. Veina maaka vole da love zguvanu aluminijumsku foliju i grickaju plastine slamke za pijenje. Moete da pokuate sa skrivanjem omiljenih igraaka Vae make, pre nego to izjutra iziete iz stana, omoguavajui joj tako lov na blago, koji e da angauje njenu ljubav prema lovu. (Treba da budete sigurni da je videla kako skrivate bar neke od igraaka!) Nova zanimljiva igraka, ispunjena majom mentom zabavljae je satima. Probajte sa ukljuivanjem u odreeno vreme dana, kada ste odsutni, televizora (ili video rekordera), na sportskim kanalima ili programima sa ivotinjama, to e moda Vaoj maci biti zanimljivo (primedba prevodioca: ba danas, na dan prevoenja ovog teksta, bila je gran-pri moto trka, to ja inae ne proputam, ali sam malo toga video jer je moja Mala Cveta sve vreme lovila motorae po ekranu ). Ili, neka radio bude tiho ukljuen nekoliko dana u sedmici. Upamtite - RAZNOLIKOST i SLUAJNOST!! Takoe pokuajte sa putanjem Vae make u kupatilo kada niste kod kue, prethodno uklonite sve opasne i otre predmete. Ping-pong loptice i druge male lopte u suvoj kadi mogu da predstavljaju veliku zabavu, isto kao i kockice leda, dok se ne otope! Mnoge make takoe uivaju u penjanju u kartonske kutije i iz njih. Ako imate malu punjenu ivotinju koju ste

30

spremni da rtvujete, pogotovu ako ona ima noge i rep, lako moete da otkrijete kako ju je Vaa maka usvojila i neguje je! Dobro pravilo kod igraaka je da uvek imate jednu igraku za negovanje i jednu za vrebanje i ubijanje. Ne moemo da zaboravimo vanost nametaja za make i potrebu Vae make da se penje, istrauje razliite visine i povrine i t.d. Dobra visoka stelaa za maku, sa raznim povrinama za grebanje, takoe e uveati kod Vae make oseaj za teritoriju i znaajno doprineti kvalitetu njenog ivota. Postavljanje lealjki u prozore takoe e poveati mogunost za osmatranje spoljanjeg sveta, to doprinosi razbijanju monotonije. Igranje sa makom, posebno pred spavanje, moe da bude zabava za oboje i da pomogne Vaem nonom lovcu da se smiri i spava u toku noi! Na kraju, re opomene u vezi sa igrakama - obezbedite da Vaa kua bude bezbedna za macu kada se radi o stvarima koje ona moe da smatra privlanim, ali koje su u stvari za nju tetne, kao to su spajalice, gumice za tegle, pera, opruge, ili ma koji drugi predmet koji maca moe da proguta. to se tie mekih igraaka, neka budu oznaene kao bezbedne za decu do tri godine, tako ste sigurni da ne sadre opasnu ispunu. Upamtite da je Vaa domaa maka genetski jo uvek vrlo blisko povezana sa svojim divljim precima. Dogod je naa obaveza da svoje ljubimce maie i make sauvamo zdravim i stoga ih drimo u kui, treba da potujemo potrebu ovih fantastinih bia da koriste svoj prirodni instinkt da vrebaju, love, prihvataju izazove, istrauju teritoriju - ukratko, da budu zdrave, srene i aktivne make! Evo nekoliko jednostavnih igraaka iz domae radinosti, koje su pored toga i veoma jevtine (ak besplatne): 1) Uzmite staru kasetu za film, ili boicu za lek (naravno, dobro ispranu), ispunite ih spajalicama za papir i bezbedno zatvorite lepljivom trakom. Vaa maka e voleti ovu malu, bunu igraku, laku za ukanje. 2) Zatvarai plastinih boca za napitke takoe mogu da budu veliki pobednik. Maka ih lako grize i hvata, jednostavni su za bacanje u vazduh i kotrljanje. 3) Kada sledei put budete imali balon sa helijumom, okaite o njega kanapom oteanu igraku, tako da bude 7 - 8 centimetara iznad poda. Vae make e voleti da prave poteru za igrakom, naroito zbog njenog laganog i glatkog klizanja preko sobe. 4) Nabavite laserski pokaziva, nije skup, a make e poludeti pokuavajui da ulove malu crvenu taku (provereno, jurenje do ludila). PONAANJE ivot sa makom je uvek avantura, samo ako odvojite vreme za posmatranje, ako razmiljate i pitate se o nekim oaravajuim stvarima u ponaanju, uoenim kod maeta ili make u toku samo jednog jedinog dana. A kada imate vie od jedne make u svom domu, naravno da tada postoje svi drugi interaktivni oblici ponaanja, koje ete posmatrati i uditi im se! U jednu stvar moete da budete sigurni - make SVE ine sa razlogom! Ponekad, u ove razloge je moda ukljueno neto to mi ljudi ne opaamo, ujemo ili mu oseamo miris; a ponekad taj razlog moe da bude, jednostavno i udesno, deo genetike i instinktivna minka divne ivotinje koju zovemo maka. Evo nekih najuobiajenijih ponaanja koja su mnogi staratelji maaka opazili i moda se pitali o razlozima koji stoje iza tog ponaanja, kao i o najboljem nainu da se na takvo ponaanje odgovori.

31

UBACUJE OMILJENE IGRAKE U POSUDU ZA HRANU ILI VODU Da li je Vaa maka ikada spustila omiljenu igraku, ili gumenu lopticu u posudu za vodu? Ili, da li ste ikada poli da joj dopunite posudu sa hranom i pronali u sred nje neki, maki omiljeni, predmet? To bi moglo da znai da Vaa maka pokuava da pronae sigurno mesto za svoje omiljene stvari. esto se dogaa da je predmet koji zavri u posudi za hranu ili vodu, onaj isti u kome je maka koji as ranije uivala, moda ak zajedno sa Vama. U divljini, make esto nose svoj plen do svog legla, gde ga kriju od grabljivaca. Make koje ive u kui nemaju takvo leglo, zato esto gledaju na posude za hranu i vodu kao na najsigurnija mesta u okviru njihove teritorije. MESI VAS APAMA Mnogi ljudi shvataju da, kada njihova maka mesi njihov stomak apama, ona ustvari ispoljava svoju ljubav prema njima. Maka e pri tom obino imati vrlo poseban, pun ljubavi izraz na svom licu i moda e da prede. Maka je tada ponovo u kontaktu sa svojim instinktom maeta, kada je to isto radila sa svojom majkom i ima isto oseanje udobnosti i topline kakvo je imala kao mae kada je bila sa svojom majkom. Maii esto mese bradavice svojih majki da bi time podstakli luenje mleka. Radei Vam ovo, maka izraava svoju ljubav prema Vama kao majinskom liku. Ako Vam je ovo ponaanje neudobno zbog nokata, onda ih skratite (ovo vai samo za make koje borave iskljuivo u kui, napolju su im nokti i te kako potrebni), a moete da imate pri ruci neki pekir koji ete da podmetnete. Nemojte nipoto da odbijate makine izlive ljubavi i nenosti. Kako se oseate kada se Vama tako neto dogodi? IZNENADA ZAITI KADA JE MAZITE Ponekad moe da se desi da maka zaiti na Vas, pa ak pokua i da Vas ogrebe ili ugrize, oito bez upozorenja, usred neega to ste smatrali prijatnim maenjem ili milovanjem. Ne znai da Vas maka vie ne voli! Takvo ponaanje je najee jedini nain koji ona poznaje da bi Vam stavila do znanja da joj je dosta maenja i milovanja - moda je potrajalo mnogo due nego to ona voli. Po svoj prilici, verovatno ste je mazili mnogo due nego obino, ili ste poeli da razmiljate o neemu i to Vas je spreilo da primetite kako joj je maenje postalo neudobno. LIE ILI VAE FOTOGRAFIJE I PLASTINE KESE Ovo ponaanje je teko objasniti, a neke make su mu naklonjenije od drugih. Veina strunjaka za ponaanje maaka dola je na pomisao da neke make nalaze da je laki miris plastike i povrine fotogtafija jednostavno neodoljiv. ODLUUJE DA SE IGRA SA VAMA U SRED NOI Moda je Vaa maka sluala mnogo pesama u kojima se kae no je pravo vreme? Svakako da je neprijatno kada Vam se maka ovako ponaa. Znajte da je makama u divljini no prevashodno vreme za lov, zato joj instinkt govori da nou treba da bude aktivna. Galopiranje preko nametaja i udaranje u sve to joj se nae na putu je moda njen nain na koji trai plen! Drugi kljuni razlog zbog koga se maka ovako ponaa je da je, kada su lanovi njene ljudske porodice ceo dan odsutni, razumno izabrati dan za spavanje i dremku, tako da moe da bude budna i aktivna kada je ljudska porodica kod kue! Maii i mlade make posebno mogu da budu aktivni u toku noi. Potrudite se da provodite sa svojom makom vreme pre i posle posla i kad god moete u toku dana. Posebno je dobro zamorite igrom pre spavanja. Ako imate samo

32

jednu maku i ona insistira na ovakvom ponaanju, razmislite da joj nabavite majeg drugara, tako da joj preko dana ne bude dosadno i da moe da utroi neto od energije koju sada uva za no. GREBE APAMA STAKLO NA PROZORIMA Na ovaj nain Vaa maka najverovatnije testira staklo, da bi se uverila da je ono efikasno odvaja od onoga to kroz njega vidi. Ponekad, ona moe da vidi ili uje stvari koje je svakako zanimaju i koje bi volela da istrai, kao to su druge make, druge ivotinje, potencijalni plen kao leptiri ili ptice, ljudi, automobili, razni pokretni pa i nepokretni objekti. Na ovaj nain moda izraava svoju frustraciju to ne moe kroz staklo. Kako se kae, vredi pokuati! CVOKOE ZUBIMA NA PTICE Veina maaka proizvodi ovaj prepoznatljivi zvuk cvokotanja rezervisan, ini se, pose