Pol Fajerabend Kako Zatiti Drutvo Od Nauke

7/29/2019 Pol Fajerabend Kako Zatiti Drutvo Od Nauke

1/9

Pol Fajerabend

Kako zatititi drutvo od nauke?

Prijatelji i neprijatelji, dame i gospodo, vi koji se bavite jednim udnim zanatom: pre

nego to zaponem svoje predavanje, dozvolite mi da vam objasnim kako je do njega dolo.Pre nekih godinu dana bio sam u kripcu sa novcem. Zato sam prihvatio poziv da dam

prilog za jednu knjigu koja se bavila odnosom nauke i religije. Da bih podstakao prodajuknjige, mislio sam da svoj prilog treba da napravim provokativnim, a najprovokativniji stavkoji se moe izrei o odnosu nauke i religije jeste da je nauka, u stvari, religija. Poto samovaj stav uinio jezgrom svoga lanka, otkrio sam da je mogue pronai mnotvo razloga, i tomnotvo odlinih razloga, koji e ga podrati. Nabrojao sam ove razloge, zavrio svoj lanak i

primio novac. To je bila prva etapa.

Odmah zatim bio sam pozvan na savetovanje posveeno zatiti kulture. Prihvatio sam

poziv, jer su mi plaali let za Evropu. A moram da priznam da sam pored toga bio i prilinoradoznao. Kada sam stigao u Nicu nisam imao pojma o tome ta u da kaem. Nakon to jesavetovanje polo svojim tokom, uvideo sam da svi prisutni veoma visoko cene nauku i da suvrlo ozbiljni. Zato sam odluio da objasnim na koji nain bi se kultura mogla zatititi odnauke. Svi oni razlozi koje sam nabrojao u svom lanku mogli su biti primenjeni i ovde, takoda nisam imao potrebe da izmiljam nita novo. Zavrio sam svoje izlaganje, bio nagraen

povikom oko mojih "opasnih i nepromiljenih ideja", naplatio avionsku kartu i otiao za Be.To je bila druga etapa.

Sada treba da se obratim vama. Imam utisak da ste vi, u izvesnom smislu, veomarazlikujete od mojih slualaca u Nici. Prvo, izgledate mnogo mlai. Moj auditorijum u Nici

bio je pun profesora, biznismena, televizijskih radnika, a njihova prosena starost bila je oko58 i po godina. Zatim, sasvim sam siguran da je veina vas orijentisana znatno vie levo nego

prilian broj ljudi iz Nice. U stvari, govorei malo neobavezno, mogu rei da ste vi leviarskapublika, dok su moji sluaoci iz Nice bili desniarska publika. Ipak, uprkos svim ovimrazlikama, postoje izvesne stvari zajednike i vama i njima. Pretpostavljam da i vi, kao i oni,

potujete nauku i znanje. Naravno, smatrate da nauka mora biti reformisana i uinjena manjeautoritarnom. Ali jednom kada se ove reforme izvedu, ona postaje vredan izvor znanja koje nesme biti kontaminirano ideologijama raznih vrsta. Drugo, i vi ste, kao i oni, ozbiljni ljudi.Znanje je ozbiljna stvar i za levicu kao i za desnicu, i mora da se istrauje u ozbiljnom duhu.Lakomislenost je nepoeljna, posveenost i iskrena predanost preduzetom poslu jeste ono tose trai. Ove slinosti su sve to mi je potrebno da bih ponovio svoje izlaganje iz Nice i predvama, skoro bez ikakvih izmena. Zato, evo ga.

Bajke

elim da odbranim drutvo i njegove pripadnike od svih ideologija, ukljuujui inauku. Sve ideologije moraju se posmatrati u perspektivi. One ne smeju biti uzete suvieozbiljno. Treba ih shvatiti kao bajke koje imaju da kau mnogo interesantnih stvari, ali koje usebi takoe sadre i gnusne lai, ili kao etike propise koji mogu biti korisna praktina

pravila, ali su kobni kada se slede doslovno.

Upitajmo se sada nije li izloeno stanovite udno i smeno? Nauka je sigurno uvekbila u prvim borbenim redovima protiv autoritarizma i sujeverja. Upravo nauci dugujemo


2/9

poveanje nae intelektualne slobode nasuprot religijskim verovanjima; ona je ta kojoj imamoda zahvalimo za osloboenje oveanstva od starinskih i krutih oblika miljenja. Danas ovioblici miljenja nisu nita drugo do runi snovi - i to smo saznali od nauke. Nauka i

prosveenost su jedna ista stvar -ak i najradikalniji kritiari drutva u ovo veruju. Kropotkineli da ukine sve tradicionalne institucije i forme verovanja izuzev nauke. Ibsen kritikuje i

najskrivenije ogranke buroaske ideologije devetnaestog veka, ali nauku ostavlja nedirnutu.Levi-Strauss nas je naterao da shvatimo da zapadna misao nije jedini usamljeni vrhunacljudskih dostignua, kako se neko verovalo, ali je iskljuio nauku iz svoga relativiziranjaideologija. Marx i Engels bili su ubeeni da e nauka pomoi radnicima u njihovom traganjuza duhovnim i drutvenim osloboenjem. Da li su ovi ljudi bili u zabludi? Da li su svi oni

pogreno shvatali ulogu nauke? Da li su svi oni bili rtve neke himere?

Moj odgovor na ovo pitanje je odluno da i ne.

A sada mi dozvolite da objasnim taj odgovor.

Moje objanjenje sastoji se iz dva dela, jednog optijeg i jednog posebnijeg.

Opte objanjenje je jednostavno. Svaka ideologija koja razbija vlast u kojoj jedanobuhvatan sistem miljenja dri umove ljudi, doprinosi oslobaanju oveka. Bilo kojaideologija koja podstakne oveka da dovede u pitanje nasleena verovanja jeste pomo

prosveivanju. Istina koja vlada bez kontrole i protivtee tiranin je koji mora biti svrgnut, asvaka neistina koja nam pomae da svrgnemo tog tiranina treba da je dobrodola. Iz toga sledida su nauka sedamnaestog veka i nauka osamnaestog veka zaista bile instrument oslobaanja i

prosveivanja. Ali ne sledi i da je nauka obavezna da ostane takav instrument. Ne postoji nitainherentno nauci ili bilo kojoj drugoj ideologiji to bi ih inilo sutinskim instrumentimaoslobaanja. Ideologije mogu da se iskvare i postanu glupave religije. Pogledajte marksizam.A da je nauka dananjice veoma razliita od nauke u 1650-toj godini oigledno je ve i prinajpovrnijem pogledu.

Razmotrimo, na primer, ulogu koju nauka danas ima u obrazovanju. Naune"injenice" predaju se ve kod vrlo ranog uzrasta dece i na upravo onaj isti nain na koji su sereligijske "injenice" predavale pre samo jednog stolea. Nema pokuaja da se probudekritike moi uenika tako da bi se on osposobio da posmatra stvari u perspektivi. Nauniverzitetima situacija je jo i gora, jer se tu indoktrinacija izvodi na mnogo sistematinijinain. Kritika nije sasvim odsutna. Tako se, na primer, drutvo i njegove institucije najotrije iesto najnepravednije kritikuju i to ve na nivou osnovne kole. Ali nauka je izuzeta od

kritike. U drutvu u celini sud naunika prima se sa istim onim pijetetom sa kakvim je primansud biskupa ili kardinala pre ne ba tako davnog vremena. Pokret ka "demitologizaciji" je, naprimer, uglavnom motivisan eljom da se izbegne bilo kakav sukob izmeu hrianstva inaunih ideja. Ali ako do takvog sukoba ipak doe, tada je nauka izvesno u pravu, ahrianstvo na pogrenom putu. Produite dalje ovo istraivanje i videete da nauka sada

postaje isto tako opresivna kao one ideologije protiv kojih se nekada borila. Neka vas nezavede injenica da danas teko da ikog ubijaju zbog naune jeresi. To uopte nije zbognauke. To je u vezi sa optim osobinama nae civilizacije. Jeretici na polju nauke jo uvek suizloeni najotrijim sankcijama koje propisuje ova relativno tolerantna civilizacija.

Ali - nije li ovaj opis sasvim nepravedan? Nisam li ja predstavio stvar u veoma

iskrivljenom svetlu upotrebljavajui tendencioznu i neadekvatnu terminologiju? Nismo liduni da ovu situaciju opiemo na sasvim razliit nain? Rekao sam da je nauka postala kruta


3/9

i da je prestala da bude instrumentpromene i osloboanja, ne dodajui da je ona otkrila istinu,ili veliki deo nje. Razmatrajui ovu dodatnu injenicu, shvatamo - tako ide prigovor - dakrutost nauke nije rezultat ljudskog htenja. Ona lei u prirodi stvari. Jer jednom kadaotkrijemo istinu - ta drugo moemo sem da je sledimo?

Ovaj povrni odgovor je sve drugo nego originalan. On se upotrebljava kad god jednaideologija eli da pojaa veru kod svojih sledbenika. "Istina" je tako divno neutralna re. Nikoto nee poricati - a ipak niko ne zna ta takav stav znai. Lako je na taj nain izvrnuti celustvar i preokrenuti odanost istini u svakodnevnom ivotu u odanost Istini te ideologije. I,naravno, nije tano da moramo slediti istinu. Mnoge ideje su vodii ljudskog ivota. Istina je

jedna od njih. Sloboda i duhovna nezavisnost su druge. Ako se istina, kako je neki ideolozishvataju, sukobljava sa slobodom tada smo u situaciji izbora. Moemo da odbacimo slobodu.Ali moemo da odbacimo i istinu. (Alternativno, moemo da usvojimo jedan rafiniraniji

pojam istine koji vie ne protivrei slobodi; to je bilo Hegelovo reenje.) Moja kritikamoderne nauke usmerena je na to da ova sputava slobodu miljenja. Ako je razlog u tome to

je nauka otkrila istinu i sada je sledi, tada bih ja rekao da postoje bolje stvari nego pronai, i

dalje slediti, takvog monstruma.

Ovim se zavrava opti deo mog objanjenja.

- Postoji jedan specifiniji argument za odbranu izuzetnog poloaja koji nauka danasima u drutvu. U jezgrovitom obliku ovaj argument kae 1) da je nauka konano nalakorektan metod za postizanje rezultata i 2) da postoje mnogi rezultati koji dokazujusuperiornost tog metoda. Ovaj argument je pogrean - ali mnogi pokuaji da se ovo pokaevode u orskokak. Metodologija je danas postala toliko pretrpana praznom rafiniranou da jekrajnje teko uoiti i proste pogreke u njenoj osnovi. To je kao kada se bori protiv hidre -odsee se jedna runa glava, a osam formalizacija zauzme njeno mesto. U takvoj situaciji

jedini pravi odgovor je povrnost: kada rafiniranost izgubi sadraj jedini nain ostajanja ukontaktu sa realnou jeste da se bude grub i povran. To je ono to nameravam da budem.

Protiv metoda

Postoji metod, kae deo (1) pomenutog argumenta. ta je to? kako funkcionie?

Jedan odgovor koji vie nije onoliko popularan koliko je nekada bio jeste da naukafunkcionie na osnovu prikupljanja injenica i izvoenja teorija iz njih. Odgovor jenezadovoljavajui zato to teorije nikada neslede izinjenica u strogo logikom smislu. Rei

da one ipak mogu biti podrane injenicama pretpostavlja takvu koncepciju podrke koja (a)ne pokazuje pomenuti nedostatak i (b) koja je dovoljno istanana da nam dozvoli da kaemodo koga stepena je, recimo, teorija relativnosti podrana injenicama. Danas ne postojinijedna takva koncepcija, niti je iole verovatno da e ikada biti koncipirana (jedan od

problema je i to da nam je potreban takav pojam podrke u kome bi se moglo rei da sivigavrani podravaju stav "sivi gavrani su crni"). Ovo su shvatili konvencionalisti itranscedentalni idealisti koji su ukazivali na to da su teorije te koje oblikuju i ureujuinjenice i da stoga mogu biti zadrane, pa ma ta se dogodilo. One mogu biti zadrane zatoto ljudski um svesno ili nesvesno nosi sa sobom ureivaku funkciju. Tekoa sa ovim

pogledima je u tome to oni pretpostavljaju o umu ono to ele da objasne o svetu, naime, daon pravilno funkcionie. Postoji samo jedno stanovite koje prevazilazi sve ove tekoe. Ono

je formulisano u dva maha u XIX veku; jednom ga je formulisao Mill u svom besmrtnomeseju O slobodi, a drugi put neki darvinisti koji su proirili darvinizam i na brobu ideja. Ovo


4/9

gledite hvata bika za rogove: teorije ne mogu biti opravdane niti njihova vrednost moe bitipokazana bez pozivanja na druge teorije. Uspeh odreene teorije moemo da objasnimo sobzirom na obuhvatniju teoriju (Uspeh Newtonove teorije moemo da objasnimoupotrebljavajui optiju teoriju relativnosti); i nae preferiranje te teorije moemo daobjasnimo poredei je sa drugim teorijama. Takvo poreenje ne ustanovljava intrinsinu

vrednost teorije koju smo izabrali. U stvari, teorija koju smo izabrali moe biti prilino loa.Ona moe sadrati kontradikcije, ona moe protivreiti dobro poznatim injenicama, moebiti rogobatna, nejasna, ad hoc na glavnim mestima i tako dalje. Ali ona jo uvek moe bitibolja nego bilo koja druga teorija raspoloiva u isto vreme. U stvari, ona moe biti najboljaloa teorija koja postoji. Isto tako, ni merila procenjivanja nisu izabrana na apsolutan nain.Svakim izborom koji inimo naa rafiniranost se poveava i naa merila se usavravaju.Merila se takmie kao to se i teorije takmie, i mi biramo merila koja su najpodesnija u onojistorijskoj situaciji u kojoj se izbor odvija. Odbaene alternative (teorije, merila, "injenice")nisu eliminisane. One slue kao korektori (uostalom, moemo da napravimo i pogrean izbor)i stoga takoe objanjavaju sadraj preferiranih gledita (teoriju relativnosti razumemo boljekada razumemo strukturu njenih takmaca; puno znaenje slobode znamo jedino kada imamo

zamisao o ivotu u totalitarnoj dravi, kada znamo njegove prednosti - a postoji mnogoprednosti - kao i njegove slabe strane). Tako koncipirano znanje jeste okean alternativakanalisanih i razdeljenih okeanom merila. Ono prisiljava na um da ini matovite izbore itime ga tera da raste i razvija se. Ono ini na um sposobnim da bira, matovito zamilja ikritikuje.

Takvo gledite danas se esto vezuje za ime Karla Poppera. Ali postoje neke veomapresudne razlike izmeu Poppera i Milla. Da ponemo sa prvom razlikom: Popper razvijasvoje gledite da bi reio jedan poseban epistemoloki problem - on eli da rei "Humeov"

problem. Sa druge strane, Milla su zanimali uslovi koji su najpovoljniji za ljudski razvitak.Njegova epistemologija rezultat je odreene teorije oveka, a ne obrnuto. Zatim Popper,budui da je pod uticajem Bekog kruga, dalje poboljava logiku formu teorije pre nego torazmatra teoriju, dok Mill uzima teoriju u onom obliku u kome se ona pojavljuje u nauci.Tree, Popperova merila komparacije su kruta i fiksirana, dok Millova mogu da se menjaju saistorijskom situacijom. Najzad, Popperova merila eliminiu takmace jednom zauvek: teorijekoje nisu opovrgljive, ili su opovrgljive i opovrgnute, nemaju mesta u nauci. Popperovikriteriji su jasni, nedvosmisleni i precizno formulisani; Millovi to nisu. Ovo bi bila prednostda je sama nauka jasna, nedvosmislena i precizno formulisana. Na sreu, ona to nije.

Da ponemo sa sledeim: nijedna nova i revolucionarna nauna teorija nikada nijeformulisana na nain koji doputa da kaemo pod kojim okolnostima moramo da je smatramo

ugroenom: mnoge revolucionarne teorije su neopovrgljive. Opovrgljive verzije postoje, alione jedva da su ikada u skladu sa prihvaenim osnovnim iskazima: svaka osrednje zanimljivateorija je opovrgnuta. tavie, teorije imaju formalne nedostatke, mnoge od njih sadrekontradikcije, ad hoc podeavanja i tako dalje i tome slino. Kada bi bili dosledno primenjeni,Popperovi kriteriji eliminisali bi nauku ne zamenjujui je niim slinim. Oni su bezvredni kao

pomo nauci. U proloj deceniji mnogi mislioci su to shvatili. Meu njima Kuhn i Lakatos.Kuhnove ideje su zanimljive ali, avaj, one su suvie neodreene da bi podstakle ma ta drugosem mnotva praznih pria. Ako mi ne verujete, pogledajte literaturu. Nikada ranije tolikouljeza i nestrunjaka nije prodrlo u literaturu iz filozofije nauke. Kuhn je ohrabrio ljude kojinemaju predstavu ni o tome kako kamen pada na zemlju da sa sigurnou govore o naunommetodu. Ja, u stvari, ne stavljam primedbu samoj nestrunosti, ve zameram tome to je ona

praena dosadom i zadrtou. A to je upravo ono to se deava. Mi ne dobijamo zanimljivelane ideje, ve dosadne ideje, ili rei koje uopte nisu povezane ni sa kakvim idejama. Zatim,


5/9

kad god se uini pokuaj da se Kuhnove ideje preciznije odrede, nalazi se da su one neistinite.Da li je ikada postojao period normalne nauke u istoriji ljudske misli? Ne - i ja izazivam bilokoga da dokae suprotno.

Lakatos je neizmerno prefinjeniji nego Kuhn. Umesto teorija on razmatra istraivake

programe koji predstavljaju nizove teorija povezanih metodima modifikacije, takozvanimheuristikama. Svaka teorija u datom nizu moe biti puna nedostataka. Ona moe bitiopsednuta anomalijama, kontradikcijama i viesmislenostima. Ono to je bitno nije stanjesvake pojedinane teorije, ve tendencija koju pokazuje itav niz. O istorijskom razvitku idostignuima sudimo kroz izvestan period vremena, pre nego po odreenoj situaciji u neko

posebno vreme. Istorija i metodologija kombinovane su u jedan jedinstveni poduhvat. Zaistraivaki program kae se da je progresivan ako niz teorija vodi novim predvianjima.Kae se da je degenerativan ako je sveden na to da apsorbuje injenice koje su otkrivene beznjegove pomoi. Bitna karakteristika Lakatoseve metodologije jeste to da takva procenjivanjavie nisu vezana za metodoloka pravila koja nauniku govore da zadri ili napusti odreeniistraivaki program. Naunici se mogu vrsto drati degenerativnog programa; mogu ak

uspeti da ovaj program prevazie svoje rivale, i oni zato idu racionalno dalje pa ma ta inili(pod uslovom da nastavljaju da degenerativan program nazivaju degenerativnim, a

progresivan progresivnim). Znai da Lakatos nudi rei koje zvue kao elementi nekemetodologije; on ne nudi metodologiju. Ne postoji nikakav metod koji je u skladu sanajnaprednijom i najsavrenijom metodologijom dananjice. Ovim je zavren moj odgovor nadeo (1) posebnog argumenta.

Protiv rezultata

U skladu sa delom (2), nauka zasluuje poseban poloaj zato to proizvodi rezultate.

Ovo predstavlja argument jedino ako se moe uzeti kao injenica da nita drugo nikada neproizvodi rezultate. A mora se priznati da skoro svako ko razmatra ovu materiju tako netopretpostavlja. Takoe treba da se prizna da nije tako lako pokazati da je ova pretpostavkaneistinita. Oblici ivota razliiti od nauke nestali su, ili su se degenerisali, do stepena koji ininemoguim svaku pravednu komparaciju. Ipak, situacija nije tako beznadena kao to je to

bila pre neku deceniju. Upoznali smo metode medicinske dijagnostike i terapije koji suefikasni (a moda ak i efikasniji nego odgovarajui delovi zapadne medicine) i koji su jouvek zasnovani na ideologiji koja je radikalno razliita od ideologije zapadne nauke. Saznalismo da postoje pojave kao to je telepatija i telekineza, koje je nauni pristup jednostavnoizbrisao a koje bi mogle biti upotrebljene za istraivanja na jedan potpuno nov nain (ranijimislioci, kao Aggrippa iz Nettesheima, John Doe, pa ak i Bacon, bili su svesni ovih pojava).

A zatim - nije li sluaj da je crkva spasavala due, dok nauka ini neto sasvim suprotno?Naravno, danas niko ne veruje u ontologiju na kojoj se zasniva ovaj sud. Zato? Zbogideolokih pritisaka istovetnih onima koji ine da mi danas sluamo nauku do iskljuenjasvega ostalog. Takoe, istina je da pojave kao to su telekineza i akupunktura mogu biti nakraju apsorbovane u korpus nauke i na taj nain nazvane "naunim". Ali zapazite da se ovodeava jedino posle dugog perioda otpora za vreme koga nauka, ne sadrei jo ovefenomene, pokuava da uspostavi kontrolu nad onim oblicima ivota koji ih sadre. I to vodido dalje primedbe protiv dela (2) posebnog argumenta. injenica da nauka ima rezultaterauna se u njenu korist samo ako su ovi rezultati postignuti od same nauke bez ikakve

pomoi sa strane. Pogled u istoriju pokazuje da nauka jedva da ikada postie rezultate na ovajnain. Kada je Copernicus uveo novi pogled na univerzum on nije konsultovao naune

prethodnike, on je konsultovao jednog ludog pitagorejca kakav je bio Philolaos. On jeprihvatio njegove ideje i zastupao ih uprkos svim vrstim pravilima naunog metoda.


6/9

Mehanika i optika mnogo duguju zanatlijama, medicina babicama i veticama. A u naimdanima videli smo kako uplitanje drave moe da unapredi nauku: kada su kineski komunistiodbili da i dalje budu zastraivani sudom strunjaka i vratili tradicionalnu medicinu nauniverzitete i u bolnice, bilo je povike irom sveta da e nauka u Kini biti upropaena.Dogodilo se upravo suprotno: kineska nauka je napredovala a zapadna je uila od nje. Gde

god gledamo, vidimo da su veliki nauni napretci rezultat nekog spoljnog uplitanja koje jetako izvedeno da pobeuje uprkos najosnovnijim i "najracionalnijim" metodolokimpravilima. Lekcija je jasna: ne postoji ni jedan jedini argument koji bi mogao da budeupotrebljen u prilog ove izuzetne uloge koju nauka danas igra u drutvu. Nauka je uinilamnogo stvari, ali to su uinile i druge ideologije (konsultujte samo zapisnike sa mnogihdoktrinarnih debata koje su se odigrale unutar crkve), i pored toga, ne postoje nekaoptevaea pravila koja se potuju pod svim okolnostima. Ne postoji "nauna metodologija"koja bi se mogla upotrebiti da odvoji nauku od svega ostalog. Nauka je samo jedna odmnogih ideologija koje pokreu drutvo, i treba da bude tretirana kao takva (ovaj stav odnosise ak i na najprogresivnije i najvie dijalektike oblasti nauke). Kakve konsekvence moemoizvesti iz ovog rezultata?

Najvanija konsekvenca je to da je neophodnoformalno odvajanje drave i nauke bau smislu u kome sada postoji formalna podvojenost drave i crkve. Nauka moe da vri uticajna drutvo, ali samo u onoj meri u kojoj je to dozvoljeno bilo kojoj politikoj ili nekoj drugojgrupi za vrenje pritiska na javnost. Naunici mogu biti konsultovani u vezi sa vanim

projektima, ali krajnji sud mora biti ostavljen demokratski izabranim savetodavnim telima.Ova tela e se sastojati uglavnom od laika. Da li e laici biti sposobni da dou do ispravnogsuda? To je sasvim izvesno, jer su kompetencija, komplikovanost i uspeh nauke mnogo

preuveliani. Jedno od iskustava koje moe da razgali u najveoj meri jeste posmatrati kakopravnik, koji je laik, moe da nae rupe u svedoenju, tehnikom svedoenju najistaknutijegstrunjaka, i tako pripremi porotu za njenu odluku. Nauka nije zatvorena knjiga koja jerazumljiva tek posle godina provedenih u naunom treningu. To je intelektualna disciplinakoju moe da ispituje i kritikuje bilo ko od zainteresovanih i koja izgleda teka i duboka

jedino zbog sistematske kampanje zamagljivanja koju vode mnogi naunici (mada, sretan samda mogu da kaem - ne svi). Dravni organi ne bi trebalo nikad da oklevaju da odbace sudnaunika kada imaju razloga da tako postupe. Takvo odbacivanje e poveati obrazovanje

publike; uinie je samopouzdanijom, a upravo to moe dovesti do poboljanja. Razmatrajuipovelik ovinizam naunog establimenta, moemo da kaemo: to vie afera poput onevezane uz Lisenka, to bolje (ono emu se moe prigovoriti u sluaju Lisenka nije uplitanjedrave, ve totalitaristiko uplitanje koje radije ubija oponenta nego da naprosto zanemarinjegovo miljenje. Tri puta "ura" za kalifornijske fundamentaliste koji su uspeli u tome da se

dogmatska formulacija teorije evolucije ukloni iz udbenika i da se prikaz Postanja uvrsti unjih. (Ali ja znam da bi oni postali isto tako ovinistiki i totalitaristiki nastrojeni kao to sunaunici danas, samo kada bi im bila data ansa da oni sami upravljaju drutvom. Ideologijesu udesne kada se upotrebljavaju zajedno sa drugim ideologijama. One postaju dosadne idoktrinarne im njihove zasluge dovedu do uklanjanja njihovih oponenata.) Meutim,najznaajnija promena e morati da se dogodi na polju obrazovanja.

Obrazovanje i mit

Reklo bi se da je svrha obrazovanja da uvede mlade u ivot, a to znai: u drutvo ukome su roeni i u fiziki univerzum koji okruuje to drutvo. Metod obrazovanja esto sesastoji u propovedanju nekog osnovnog mita. Taj mit dostupan je u razliitim verzijama.

Najsavrenije verzije mogu biti propovedane ritualom posveenja koji ih vrsto usauje u


7/9

svest. Poznajui takav mit, odrasla osoba moe da objasni gotovo sve (ili se inae moeobratiti strunjacima za detaljna objanjenja). Ona je gospodar prirode i drutva. Ona ihrazume i zna kako da stupa u interakciju sa njima. Meutim, ona nije gospodar mita koji vodinjeno razumevanje.

Predsokratovci su stremili takvom viem gospodarenju, pa ga delimino i dostigli. Oninisu samo pokuavali da razumeju svet. Oni su takoe pokuavali da razumeju i sredstva zarazumevanje sveta, i tako postanu njihovi gospodari. Umesto da budu zadovoljni jednim

jedinim mitom, oni su razvili mnogo mitova i na taj nain umanjili uticaj koji dobro isprianapria vri na ljudsku svest. Sofisti su uveli jo mnogo dodatnih metoda za umanjivanje ovogiznurujueg efekta zanimljivih, koheretnih, "empirijski adekvatnih", itd. itd., pria.Dostignua ovih mislilaca nisu bila pravilno shvaena, a izvesno je da se ona ni danas nerazumeju. Kada propovedamo neki mit mi elimo da poveamo verovatnost da e se onrazumeti (tj. nee biti zagonetke oko bilo koje take toga mita) da e se u njega verovati, i dae biti prihvaen. Nikakvu tetu mitu nee uiniti to to je suprotstavljen drugim mitovima:ak ni najodaniji (tj. najtotalitaristikiji) uitelj u odreenoj verziji hrianstva ne moe da

sprei svoje uenike da se upoznaju sa Budistima, Jevrejima i drugim ozloglaenim ljudima.To je sasvim razliito u sluaju nauke, ili racionalizma, gde skoro potpuno dominiraju vernici.Od najveeg znaaja u ovom sluaju jeste ojaati duhove mladih, a "ojaati duhove mladih"znai ojaati ih protiv bilo kojeg lakog prihvatanja obuhvatnih stanovita. Ono to nam jeovde potrebno jeste obrazovanje koje ini ljude kritinim, kontra-sugestivnim, a da ih ujednone onesposobi da se posvete razvijanju ma kojeg pojedinanog pogleda. Kako ovaj cilj moe

biti postignut?

On moe biti postignut zatitom ogromne matovitosti koju deca poseduju i potpunimrazvijanjem duha kontradikcije koji postoji u njima. Gledajui u celini, deca su mnogointeligentnija nego njihovi uitelji. Ona podleu uticaju i odustaju od svoje inteligencije zatoto se nad njima vri nasilje, ili zato to njihovi uitelji veinu njih osvajaju emocionalnimsredstvima. Deca mogu nauiti, razumeti i odvojeno vladati sa dva ili tri razliita jezika (pod"decom" podrazumevam one koji su stari tri do pet godina, a ne one od osam godina, sakojima je nedavno bilo eksperimentisano i koji se nisu pokazali ba suvie dobro; zato? Zatoto su ve u ranijem dobu bili upropaeni nestrunim pouavanjem). Naravno, jezici moraju

biti predavani na mnogo zanimljiviji nain nego to se to obino ini. U svim jezicima postojeizvanredni pisci koji su napisali izvrsne prie - ponimo nae uenje jezika sa njima, a ne sa"der Hund hat einen Schwanz" i slinim kojetarijama. Upotrebljavajui prie, moemotakoe uvesti "nauna" objanjenja, recimo, o postanku sveta, i tako upoznati decu i sanaukom. Ali nauci ne sme biti dat nikakav poseban poloaj, izuzev ukazivanja na to da postoji

mnotvo ljudi koji veruju u nju. Kasnije e prie koje su bile ispriane biti dopunjene"razlozima", gde pod razlozima podrazumevam dalja objanjenja kakva se nalaze u tradicijikojoj pria pripada. Prirodno, postojae i kontra-razlozi. I razloge i kontra-razloge ispriaestrunjaci u datim oblastima i tako e mlada generacija biti upoznata sa svim vrstama beseda isvim tipovima pripovednika. Ona se upoznaje sa njima, ona se upoznaje sa njihovim priama,

pa svaka osoba moe sama da odlui kojim putem da krene. Svako danas zna da ako postanenaunik moe stei mnogo novca i veliki ugled, a moda ak i Nobelovu nagradu, tako da emnogi postati naunici. Oni e postati naunici iako nisu zavedeni ideologijom nauke; oni ebiti naunicizato to su uinili slobodan izbor. Ali nije li mnogo vremena bilo izgubljeno nanenaune predmete i nee li to umanjiti njihovu kompetentnost jednom kada postanunaunici? Ne uopte! Progres nauke, dobre nauke, zasniva se na originalnim idejama i

intelektualnoj slobodi: nauku su esto vukli napred autsajderi (setite se da su Bohr i Einsteinsebe smatrali autsajderima). Nee li mnogi uiniti pogrean izbor i zavriti u orsokaku? To


8/9

unekoliko zavisi od toga ta podrazumevate pod terminom "orsokak". Danas je veinanaunika liena ideja, puna straha, i usmerena na produkovanje nekog beznaajnog rezultatatako da ga mogu dodati poplavi triavih lanaka koji sada konstituiu "nauni progres" umnogim oblastima. Sem toga, ta je vanije? Voditi ivot koji ste sami izabrali otvorenihoiju, ili provesti ivot u nervoznim pokuajima da se izbegne ono to neki ne ba inteligentni

ljudi nazivaju "orsokacima"? Nee li broj naunika toliko opasti da na kraju nee biti nikogda vodi nae dragocene laboratorije? Ja ne mislim tako. Ako je data mogunost izbora mnogiljudi mogu izabrati nauku, jer nauka koju vode slobodni ljudi izgleda mnogo privlanije negodananja nauka koju vode robovi, robovi institucija i robovi "razuma". Pa i ako bude

privremenog pomanjkanja naunika, situacija se moe popraviti razliitim vrstama podsticaja.Naravno, naunici nee igrati dominantnu ulogu u drutvu koje ja zamiljam. Oni e imativie nego protivteu u vraevima, svetenicima ili astrolozima. Takva situacija jenepodnoljiva za mnoge ljude, stare i mlade, desno ili levo orijentisane. Skoro svi vi imatevrsto uverenje da je barneka vrsta istine otkrivena, da mora biti sauvana, i da e je metod

pouavanja koji ja zastupam i oblik drutva koji branim razvodniti, te na kraju dovesti do togada ona konano nestane. Vi imate takvo vrsto uverenje; mnogi od vas moda ak imaju

razloge. Ali ono o emu morate voditi rauna jeste da nedostatak dobrih kontra-razlogapredstavlja rezultat istorijske sluajnosti; on ne lei u prirodi stvari. Izgradite drutvo kakvopreporuujem i ova gledita koja danas prezirete (i ne poznajui ih, budite sigurni) vratie se utakvom sjaju da ete morati naporno da radite da biste zadrali vae vlastite pozicije iverovatno ete biti potpuno nemoni da to uinite. Ne verujete mi? Tada bacite pogled uistoriju. Nauna astronomija bila je vrsto zasnovana na Ptolomeju i Aristotelu, koji spadajumeu najvee umove u istoriji zapadne misli. Ko je oborio njihov dobro argumentovan,empirijski adekvatan i precizno formulisan sistem? Philolaos, ludi pitagorejac iz prepotopskihvremena. Kako se desilo da je Philolaos mogao da napravi takav povratak na scenu? Zato to

je naao sposobnog branioca: Copernicusa. Naravno, vi moete slediti svoje intuicije kao toja sledim moje. Ali ne zaboravite da su vae intuicije rezultat vaeg "naunog" treninga, gdepod naukom takoe podrazumevam i nauku Karla Marxa. Moj trening, ili bolje reeno mojne-trening, jeste (ne-)trening jednog urnaliste koji se interesuje za udne i bizarne dogaaje.

Na kraju, upitajmo se nije li sasvim neodgovorno, u dananjoj svetskoj situaciji - kada milioniljudi gladuju, dok su drugi porobljeni, ugnjeteni, i u oajnoj bedi tela i duha - misliti takoluksuzne misli kao to su ove? Nije li sloboda izbora luksuz u takvim okolnostima. Nisu lineozbiljnost i humor koje elim da vidim kombinovane sa slobodom izbora isto tako luksuz

pod ovim okolnostima? Ne moramo li mi prekinuti sa takvim samo-povlaivanjem i delati?Udruiti se i delati? Ovo je najvanija primedba koja je danas postavljena protiv takvog

pristupa kakav ja preporuujem. Ona ima ogromnu privlanost, ona ima privlanostnesebinog posveivanja. Nesebinog posveivanja - emu? Hajde da vidimo.

Mi treba da odustanemo od naih sebinih sklonosti i posvetimo se oslobaanjupotlaenih. A ta su nae sebine sklonosti? One su naa elja za maksimalnom slobodommiljenja u drutvu u kome ivimo sada, maksimalnom slobodom ne samo u apstraktnomsmislu ve izraenom u prikladnim istitucijama i podesnim metodama obuavanja. Ova eljaza konkretnom intelektualnom i fizikom slobodom u naoj vlastitoj sredini treba za sada da

bude ostavljena po strani. To pretpostavlja, na prvom mestu, da borba za takvu vrstu slobodenije na zadatak. To pretpostavlja da mi moemo ispuniti na zadatak sa saveu koja je vrstozatvorena za neke alternative. To pretpostavlja da je ispravan nain osloboenja drugihoduvek bio poznati da je sve to je potrebno - primeniti ga. Ja alim to ne mogu da prihvatimtakvu doktrinarnu samouverenost u tako ekstremno vanim stvarima. Da li to znai da mi

uopte ne moemo da delamo? Ne znai. Ali to znai da dok delamo moramo pokuavati darealizujemo isto toliko one slobode koju sam ja preporuivao, tako da nae akcije mogu biti


9/9

korigovane u svetlu ideja koje doseemo dok poveavamo nau slobodu. To e nas bez sumnjeusporiti, ali zar mi treba da jurnemo napred samo zbog toga to su nam neki ljudi rekli da sunali objanjenje za svu bedu, i odlian nain da se izae iz nje? Takoe, mi elimo daoslobodimo ljude, ne da bi uinili da oni podlegnu novoj vrsti ropstva, ve da im omoguimoda realizuju svoje vlastite elje, ma koliko razliite ove elje mogle biti od naih vlastitih.

Zadrti i uskogrudi oslobodioci ne mogu to da uine. Kao po pravilu, oni ubrzo nameuropstvo koje je jo gore, zato to je sistematinije, od vrlo labavog ropstva koje su uklonili. Ato se tie humora i neozbiljnosti, mislim da odgovor treba da bude jasan. Zato neko eli daoslobodi nekog drugog? Sigurno ne zbog nekog apstraktnogpreimustva slobode, ve zatoto je to najbolji put prema nesputanom razvitku,pa na taj nain i prema srei. Mi elimo daoslobodimo ljude tako da oni mogu da se smeju. Da li emo biti sposobni da to uinimo akosmo mi sami zaboravili kako se smeje, i ako se mrtimo na one koji jo uvek pamte kako se toradi? Neemo li tada proiriti jednu drugu bolest, koja moe da se poredi sa onom koju elimoda uklonimo, bolest puritanske zatucanosti? Nemojte da smatrate da posveenost neemu ihumor ne mogu da idu zajedno - Sokrat je izvrstan primer u prilog suprotnom gleditu.

Najtei zadatak trai najlaku ruku, inae njegovo ispunjenje nee voditi slobodi ve tiraniji

mnogo goroj nego to je ona koju zamenjujemo.

LITERATURA

1. Hermann von Helmotz "ber den Urspung und die Bedeutung der geometrischenAxiome" u knjizi odabranih Helmholzovih tekstova Schriften zur Erkenntnishteorie, Berlin,Verlag von Julius Springer, 1921 (preveo marijan Bobinac)

2. Ernst Mach "Die konomische natur der physikalischen Forschung" u Machovojknjizi Populr-wissenschaftliche Vorlesungen, Leipzig, Johann Ambrosius Barth, 1903(preveo Marijan Bobinac).

3. Henri Poincar "La Science est-elle artificelle?" u Poincarovoj knjizi La valeur dela science, Pariz, Flammarion, 1970 (preveo Zdeslav Dukat).

4. Pierre Duhem "La thorie physique et l'exprience" u Duhemovoj knjizi La thoriephysique: son objet et sa structure, Pariz, Marcel Rivire, 1914 (preveo Zdeslav Dukat).

5. Philipp Frank "The Chain that Links Science with Philosophy" u Frankovoj knjizi

Philosophy of Science, Westport, Greenwood Press, 1974 (prevela Zvjezdana Duki).

6. Phillip Frank "The Rupture of the Chain" u Frankovoj knjizi Philosophy of Science,Westport, Greenwood Press; 1974 (prevela Zvjezdana Duki)

Pol Fajerabend Kako Zatiti Drutvo Od Nauke

Documents

Transcript of Pol Fajerabend Kako Zatiti Drutvo Od Nauke