Појаве у Природи

Природа нас изненађује свакога дана све више. Много је појава које су нама смртницима занимљиве. Све што се тиче природе и природних појава добродошло је да улепша ову тему. Где ја стадох, а ви, колеге, продужите.Муње и Громови

За време олује севају муње. Муње су огромне електричне варнице које се стварају између два облака или између облака и Земље. Муња је, стручно, снажно и нагло електрично пражњење "растерећење". Грмљавина је звук који прати муњу, тај звук није опасан. Он стиже до наших ушију тек кад је гром негде ударио. Знамо да се трењем производи електрицитет. Трењем се електрицитет нагомилава у неким телима и у њима се задржава. Са својим леденим кристалима и честицама прашине, облаци се такође тару. Они се тако пуне електрицитетом, до тренутка кад набој елекрицитета не постане сувише јак (у облацима и на Земљи стварају се два различита наелектрисања + и -) и настаје муња - наступа пражњење. Ипак напон не постоји само између Земље и облака већ и између самих облака. Топао ваздух креће се веома брзо међу њима, на горе.Он подиже пре свега мале капи које су позитивно наелектрисане док теже негативно наелектрисане остају доле ниже. Да би се потенцијал изједначио долази до пражњења електрицитета у самим облацима, што ми видимо као светлосни трептај. Муња се јавља тек кад напон достигне негде око 100 милиона волти. Тада долази до пражњења нагомиланог наелектрисања према Земљи брзином од око 100 000 км/час. Услед толике брзине на путу муње постаје веома врело, ваздух се тренутно загрева на 30 000°С (температура на површини сунца је 6 000°С). При таквој температури не ствара се само муња (светлост), већ и грмљавина (прасак). Загрејани ваздух се на тој топлоти шири (нагло повећава запремину) ствара вакум и експлодира, правећи притом велику буку. Звук експлозије се још и умножи одбијајући се од тла и облака (та бука је нама добро познати гром). Прасак се креће брзином звука 360 м/сек.То значи ако 3 секунде после муње чујемо грмљавину олуја је на удаљености од једног километра. На раздаљини од 25 км већ не чујемo грмљавину, доживљавајући тако олују као бешумно светлење неба.

Ветрови

Ваздух који се креће слично воденој струји, некад брже, некад спорије то је ветар. Топао ваздух је лакши и пење се у вис, а хладни ваздух заузима његово место. Ветар је дакле кретање ваздуха. Он настаје усред различитог атмосферског притиска и другачије густине појединих слојева ваздуха. Гушћи ваздух антициклона креће се и измењује место са лакшим ваздухом циклона. Постоје ветрови који дувају повремено (монсуни) и стални ветрови (пасати).

Локални ветрови су:

Хладни маестрал који дува долином реке Роне у Француској и на нашем приморју (стара Југославија). Фен швајцарски ветар који је сув и изазива лавине. Сироко (код нас га зову Широко или Југо). Веома врео ветар у северној Африци доноси буру и много кише. Кошава дува са Карпата и захвата источни део Србије.

Пасати су ветрови који током године дувају стално и у истом правцу изнад тропских предела. Авиони и једрењаци користе се тим ветровима да брже лете и плове. Тропски појас је преко целе године најтоплији на земљи. Зато се ваздух загрејан зрацима врелог сунца диже, а на његово место долазе хладне струје са севера и југа. Услед Земљиног обртања ти стални ветрови пасати скрећу са свог првобитног правца: Северно од полутара дувају североисток-југозапад. Јужно од полутара дувају југоисток -северозапад. Путнички и транспортни авиони се труде да што боље искористе те ветрове, бирају правац пута, тако да их ветрови носе.

Монсуни су сезонски ветрови у јужној Азији. Монсун целе зиме дува са севера и доноси сушу, али кад дође лето он мења правац и тада дува са океана доносећи кишу. Дува у Кини и Индији и условљава климу у тим крајевима. Јаке зимске хладноће на Азијском континенту стварају зоне високог притиска, које месецима шаљу суве ваздушне струје ка топлијем југу. Биљке се суше, жедна земља се стврдњава и пуца. То је суви монсун који је суров према природи и људима. Лети се континент загрева и привлачи свежији ваздух са Тихог и Индијског океана. То је влажни монсун који доноси обилне и драгоцене кише. Велика је радост у Индији кад падну прве крупне капи монсунских киша.

Атмосферски притисак

Ваздух који окружује земљу има своју тежину, као и свака друга материја. На све што додирује ваздух врши притисак који се мери барометром. Тај притисак нам помаже да сажнамо какво ће време бити, на којој је висини неки авион. Ваздух врши притисак који се може измерити. Низак притисак доноси ветар или кишу, а када притисак расте биће лепо време. На авиону који се подиже притисак се смањује (1 цм живиног стуба на 100м ), а повећава се кад се авион спушта. Да бисте на малим надморским висинама скували јаје потребна су вам око 3 минута,али на планини високој 3000м биће потребно 5 минута, због ниже температуре кључале воде, јер је на вишим надморским висинама атмосферски притисак нижи, а као последица и температура кључања је нижа. Из истог разлога, али са супротним ефектом за кување се користи експрес лонац у коме се постиже виши притисак а тиме и температура кључања виша од 100°С. И температура мржњења, односно топљења леда се мења с притиском. Ако се повећава притисак на истој температури лед ће се топити. Вода је изузетак у том погледу јер већи број супстанци чини супротно, прелази у чврсто стање при повећаном притиску. Ова необичност код воде потиче од чињенице да се она шири приликом замрзавања. Захваљујући томе лед плива по води што је изузетно значајно за живи свет на Земљи. Када би се реке и језера ледили од дна, био би уништен цео живи свет у њима. Мање је значајно али занимљиво да ова појава омогућује клизање по леду. Под притиском клизаљке површински слој леда отапа стварајући између ње и леда танак водени филм по коме клизаљка клизи.

Барометар - справа за мерење атмосферског притиска. Торичели - италијански научник 1643открио барометар са живом. Алтиметар - справа којом се мери висина лета авиона помоћу мерења атмoсферског притиска.

Атмосфера Атмосфера је ваздушни омотач наше Земље, заједно са облацима, гасовима, прашином. Атмосферски омотач (слој) дебео је око 1600км, али већ на 8км од тла у њему има знатно мање ваздуха. У атмосферском слоју око Земље научници углавном разликују три најважнија дела : Тропосферу - до 10 км висине Стратосферу - до 80 км Јоносферу - од 80 км на даље Стратосфера је област богата озоном. Тај гас који је у ствари концентровани кисеоник настаје под дејством ултраљубичастих зрака, али има и својство да зауставља ултраљубичасте зраке. То је срећа јер би ти зраци кад би их било сувише много уништили и спржили сав живот на Земљи. Атмосфера нас штити и од других зрачења из васионе, разних метеора...

Ваздух Ваздух је мешавина многих гасова. Ваздух окружује Земљу и све што постоји на њој. Не види се, али он продире свуда и у сва места, он испуњава и најмању празнину. Без ваздуха не би било живота на Земљи. Ваздух се највише састоји од азота и кисеоника. Поред њих садржи и водену пару, угљен диоксид, веома ретке гасове и веома ситну прашину. Да би се његови састојци раздвојили ваздух се доводи у течно стање хлађењем и сабијањем под притиском. Узастопним испаравањем добијају се потом азот, кисеоник па чак и неки ретки гасови: неон, криптон, хелијум, аргон. Течан гас је толико хладан (-200Ц) да се употребљава при каљењу неких врста челика.

Кисеоник Гас без боје мириса и укуса, неопходан за живот на Земљи. Он омогућује дисање људима, животињама, биљкама. Са азотом је кисеоник главни састојак ваздуха, а са водоником у споји даје воду. Кисеоник је гас који се налази у многим једињењима. Кисеоник се спаја "Оксидише" и са многим другим материјама, због њега гвожђе рђа, ватра гори... Без кисеоника на Земљи не би било ни живота ни сагоревања. Чак и рибе дишу кисеоник који се налази у води. Кисеоников супероксид је јако антисептичко средство, убија микробе на тај начин што их оксидише. Где има највише кисеоника. Многи мисле да су места са највише кисеоника планине. Често се каже: "Идем на планину да се надишем". Мисли се у ствари на незагађен, чист ваздух. Места на којима има највише кисеоника на нашој планети налазе се на мору, а посебно у области Мртвог мора, 400 метара испод нивоа мора. Планински ваздух садржи мање кисеоника јер мало - помало како расте надморска висина и ваздух постаје ређи. Смањује се атмосферски притисак, хемоглобин се теже везује за кисеоник. Тада крв производи више црвених крвних зрнаца и постаје лепљива. Срце сходно томе мора јаче да пумпа што узрокује "Планинску болест", али то се догађа на висинама од 3000 метара и навише. На висини од 8000 метара, на пример, кисеоника има мање за трећину него на обали мора. Хипоксија се јавља на висинама

преко 3000 метара. То је недостатак кисеоника који алпинистима ствара мучнину и главобољу, а на висинама 7000 - 8000 метара недостатак кисеоника изазива веома живе халусцинације.

Гејзир

У вулканским областима врела вода и водена пара често избијају понегде из земље као водоскок. Дебео млаз шикља у вис по више десетина метара у подједнаким временским размацима. Услед унутрашње Земљине топлоте настају вулканске ерупције и стварају се топли бањски извориУ унутрашњости Земље хладна вода наилази на усијане стене, загрева се па најзад прокључа. Притисак паре тера воду на површину. Затим гејзир неко време мирује, па онда опет избија нова вода загрејана у дубини. Чувени су гејзири на Исланду. Кад вода експлодира - гејзири. Прокључавање са задршком воде је један од најнеобичнијих геолошких појава наше планете - избијања гејзира. Међутим она се објашњава једноставним физичким законом: Вода може да достигне температуру вишу од 100°С, а да не проври ако је околни притисак виши од атмосферског, а управо то је случај са усправним пукотинама усеченим до још неохлађених потока вулканске лаве у дубини земље где се рађају гејзири. Све то почиње од топле воде која креће да се тим пукотинама пење из дубине на више. Кад тежина тог стуба постане довољно велика она спречава доње слојеве вруће воде да надиру навише. Загрејана вулканском магмом вода достиже температуру вишу од 170°С остајући у течном стању. Али ову несигурну равнотежу може да прекине и најмањи поремећај. Довољан је продор хладне воде или мехурића гаса па да ово чудо експлодира, вода нагло прокључа делујући као потисна снага. Чим се горњи слојеви воде прелију преко отвора на врху канала долази до смањења притиска, вода на дну канала нагло прелази у водену пару која под огромним притиском избацује читав стуб воде на површину. Након избацивања воде и читавог облака као снег беле водене паре, пукотина се поново пуни водом да би после извесног времена гејзир опет прорадио. Тај размак између две експлозије може да износи 4 минута, 10 месеци, неколико година или да се не понови никад више. Три су услова за појаву гејзира: Вода, висока температура у унутрашњости земље и продор хладне воде у њу. Ако један од ових чинилаца недостаје гејзир не ради. Успавани гејзири понекад могу да се покрену ако се у њих убаци сапун. То обара температуру кључања и изазива ерупцију. То значи да су гејзири једни од ретки природних појава на које човек може да утиче. На језику исланђана Geysir - водоскок. Гејзира има највише на Исланду (преко 1000), у Јелоустонском парку (САД), на Новом Зеланду и на Камчаки, Јапану. Од свих гејзира најбоље је проучен Велики гејзир на Исланду. Сваких 20-30 часова, већ више од 3000 година он избацује млазове кључале воде, високе до 70 метара и пречника 6 - 7 метара а ерупције му у просеку трају десетак минута.

Слава једног гејзира пре свега зависи од висине стуба. Рекорд припада гејзиру Ваимагу (Црне воде) на Новом Зеланду. Појавио се 1904 и од тада сваких 30 сати у небо шикља млаз висок 450 метара. Други услов за славу је правилност појављивања, тако Олд Фејтфул (Стари верни) у Јелоустонском парку сваких 39 - 95 минута шикне млазом високим 50 метара, док на полуострву Камчака у Русији постоји гејзир Сат који свака 4 минута избацује млаз кључале воде чија је температура виша од 120°С. "Стокур" на Исланду, на пример, заспао је у прошлом веку да би бушењем 1963. поново био пробуђен и од тада избацује у вис белу перјаницу од кључале воде и паре сваких 10 - 15 минута. Што се тиче гејзира "Леди Нокс" (Нови Зеланд) Откривеног

1804, његово припитомљавање започело је пробијањем цеви од ливеног гвожђа изнад извора са циљем да му се појача млаз. Цев је временом прекрио кречњак и сада изгледа као да Леди Нокс тако избија природно. Гејзири могу да нестану кад наслаге минерала запуше одводну цев или притисак скрене према другом каналу. Дешава се да смрт наступа нагло. Ваимагу који је избацио више од 800 000 литара при свакој ерупцији тајанствено је пресушио. Пакао или рај - Готово свуда где их је било на гејзире је гледано као на ђавољу работу. Индијанци из Вајоминга су их заобилазили у широком луку, верујући да је то љутња богова због присуства људи.У Јапану се чак десетак од хичаду гејзира зове "Ђигоку" - пакао. Лошем гласу ових извора такође је допринео и неугодни мирис воде на покварена јаја који долази од присуства сумпора. Али гејзири нису увек плашили све људе. Неки су покушали да их искористе. 1880 године кинески досељеник у Сад поставио је корита своје перионице на изворе топле воде. Посао му је пропао када је испуштени сапун пробудио из сна гејзир. Кинез се прославио као први човек који је експериментисао са гејзирима. На Исланду ове природне појаве нису сматране пакленим работама. Доказ су њихова једноставна домаћинска имена: "Стокур" - Бућкалица, "Смидур" - Тесар... Извори вруће воде користе се од давнина. Још од XIV века ове топле воде се користе за снабдевање купатила, за парно грејање домаћинстава. Од 1930 бушотине дубоке и до 3000 метара су омогућиле да се право из земљине утробе, извлачи драгоцена пара. На Исланду, на пример, она служи за загревање кућа, установа, на десетине хектара стаклених башти у којима успева разно поврће, па чак и винова лоза, поморанџе, лимунови, палме. У Европи готово да нема гејзира и извора кључале воде. Да би се подземне топле воде могле користити морају се бушити на великим дубинама. У потрази за новим изворима енергије развила се нова грана Геотермика. За садa се експериментисало у Италији и САД. Вештачким путем се праве извори гејзири.

Халои

Приликом налета топлих таласа ваздуха тањи и лакши облаци пењу се високо у небо стварајући тамо сивкасти омотач око Сунца. Тада се око њега појави светлосни прстен који је у унутрашњости црвен, а према споља жућкаст. Одмах изван тог прстена лево и десно у висини Сунца појављују се две светлосне мрље, два такозвана мала сунца, која према сунцу светле црвено, а у другом смеру плавичасто. Халои је обично на висини лета авиона на отприлике 8-10 км где је температура близу 0°С, а било каква влажност се претвара у кристале леда. Они су најчешће облика шестоугаоне призме које као кишне капи разлажу светлосне зраке на саставне боје. За разлику од дуге овде не видимо одсјај сунца, већ гледамо право у њега. Око примећује само оне зраке који су одбијени од оних призми које су под углом од 22° према посматрачу ако су површине кристала равне. Светлосни зраци се посебно јако одбијају са две тачке на прстену које ми видимо на истој линији са Сунцем. Тако стичемо утисак као да постоје још два мала сунца, лево и десно од правог. Постоји још једна појава везана за халое - Светлосни крст. Ако се површине кристала налазе паралелно или нормално у односу на земљину површину, посматрач примећује и светлосне линије горе и доле , лево и десно од Сунца.

Извор Кишница која продре у земљу па тече испод површине земље,избија негде ниже на падини брда или подножју планинеЗато је изворска вода најчешће хладна и увек чиста.Подземне или изданске воде има под земљом у великим количинама.Извори су вишак те воде.Оне избијају из планинске падине или тзв ,,ниво издани� .То је висина испод које су шупљине стена и земљишта испуњене водом.Извори могу да буду и минерални или термални.

Ледници На високим планинама је тако хладно да се снег никад не топи.Он се нагомилава,клизи низ падине и затим од њега настаје ледена река која се зове ледник или глечер.Ледник се полако спушта према долини и тамо се топи.Услед своје тежине тај лед се мало по мало спушта ка долини претварајући се у праву ледену реку.У ледник се често уливају ,,Ледене притоке� и њихове морене,па он све више расте.Брзина којом се ледник креће не прелази 100 м годишње.Он се полако топи док се и не истопи сасвим у самом подножју.

Морене Ледник та ледена река што полако тече низ планину откида и носи са собом мање и веће камење,мрви га и заобљује па најзад таложи у долини.Те гомиле стена,камења и шљунка су морене.Сав тај материјал стиже у долину и нагомилава се обично на челу глечера односно на месту где лед почне да се топи.То је чеона морена међутим постоје и бочне.Често се дешава да гомиле талога (морене) заграде долину и у њој задржавају воду стварајући језеро.

Меандри На путу до ушћа река дуби себи корито.Ако тече брзо кроз стрму падину она усеца дубоко долину.Ако тече полако кроз равницу она вијуга стварајући окуке које се називају меандри.Ерозија усеца меандре на тај начин што река таложи нанос на унутрашњој страни окуке а дуби спољашњу стрму страну.

Вулкани

Нуе Ардентес - усијани облаци испуњени вулканским гасовима и прашинам. Температура им је између 200 и 450 степени целзијуса и крећу се брзином од 500 км/час. Вулканска прашина - преносе је облаци на даљину од неколико хиљада километара.Загађујње воду,уништава летину,оштећује електричне водове.Погубно утиче на климатске услове на земљи. Олимпус Монс - највећи вулкан у сунчевом систему,висок је 25 километара и простире се на Марсу у дужини од 600 км,угашен је вулкан већ 500 милиона година. Ио - Јупитеров сателит ,погађају га највеће ерупције у сунчевом систему.На њему има око 300 вулкана,а из појединих изубија сумпорна лава и до 300 км у висину.

Хладни вулкани - На појединимнебеским телима у сунчевом систему догађају се ледене ерупције.Свемирске летилице ,,Галилео� и ,,Војаџер� показују да на сатурновом сателитуЕнцеладусу и јупитеровој Европи постоје подручја која су могла да настану само ерупцијом вулкана,а на тим небеским телима прекривеним ледомерупција није могла да

избаци ништа друго осим леда.

Магма - Усијана течна маса у дубини земљине коре .Магма се ствара испод чврсте земљине коре литосфере.Ова течна маса скупља се испод вулканског отвора и може да мирује ту све док,од притиска и нагомиланих гасова снажном ерупцијом не избије на земљу.

Лава - Усијана житка маса 950 - 1300 степени целзијуса продире на површину .Када се охлади настају вулканске стене : Риолит,Трахит,Андезит,Базалт.Лава може да буде различитог хемијског састава.Обично садржи кисеоник,силикатни расвор,алуминијум,гвожђе,калцијум,натријум,калијум,магнезијумводене паре и различите гасове.Лава још може да буде брза 15км/час - то је базалтна лава,а може да буде у веома густа попут теста и једва се помера - гранитна,таква лава потиче од киселе односно гранитне магме.

У северној Ирској подручје базалтних стена и шестоугаоних стубова,настали су ерупцијом вулкана пре 60 милиона година. 37 000 стубова од планина спушта се у море.

Ерупција - Ако су у магми велике количине водене паре,ерупција ће бити експлозивна а ако је паре мало лава се мирно излива.Разликују се од вулкана до вулкана.

Кратер (грч - Котао,врч) или гротло је отвор левкастог облика кроз који из унутрашњости земље избија лава,гасови,пепео.У Риму се 23 августа одржавају вулканије у част вулкана.Вулкан је постао бог ковачке вештине и поистовећен је са Хефесом.По митологији имао је радионицу тачно испод вулкана Етна на Сицилији Пукотине у купи вулкана из којих избијају врели дим и пара чија температура износи и до 1000 степени целзијуса.Повећана количина сумпора у гасовима који избијају из фумарола знак су опасности - можда предстоји ерупција. На Земљи има између 660 и 750 активних (живих) вулкана

Најпознатији вулкани Стромболи (Италија) Килауеа (Хаваји) - најдуже активан вулкан на свету Етна (Италија) Колима (Мексико) - састоји се од : Невадо Дел Колима,Волкан Дел Колима Попокатепетл (Мексико) - угашен вулкан Тунгурауа (Еквадор) Суфријер Хилс (Монсерат) - све до 1995 није дошло до значајније ерупције Мерапи (Индонезија) Семеру (Индонезија) највиши вулкан на Јави не мирује од 1967 Њамагура (Екваторијална Африка) Сакураџима у Јапану Галерал у Колумбији Пакаја у Гватемали Сент Хелен (држава Вашингтон) Везув - активни вулкан код Напуља Мон Пеле (на острву Мартиник) Чимборазо (Еквадорски Анди),висок 6267 метара Декан - област у Индији површине 250 000 квадратна километра. Пре 65 милиона година једна од највећих ерупција икад забележених на свету.Неки научници

мисле да је то добвело до промене климе на Земљи и до нестанка диносауруса. Каримски (Русија) - почео да ради пре 5 векова после паузе од 2300 година,благе ерупције са повременим изливањем лаве.

Земљотрес - Обично избијају у истим тектонским активним подручјима као и вулкани.Када се магма креће ка површини према вулканском гротлу околне стене су под великим притиском.Појављују се пукотине које изазивају потресе тла.

Поплаве настају изливањем река или мора или ако падну изузетно велике количине кише коју сува земља не стигне да упије.Као што знамо ни сунђер не прима воду ако је брза и обилна.

Ураган се креће брзином од 119 км/час.Реч ураган је настала по имену боган Хуракана (мит народа Маја) који је својим духом,од вода хаоса,људима успео да отме копно.

Цунами таласи (Јапан) су таласи изазвани земљотресом или вулканском ерупцијом,најчешће у Тихом океану (80 %).Око 1500 гпне глинене таблице исписане клинастим писмом су нашли археолози у Сирији.Тада је талас невиђене висине уништио престоницу царства Угарит.Узрок је највероватније ерупција вулкана Санторина у источном Средоземљу.То је први помен о цунамију. На отвореном мору брзина им је 800 км/час,а тек кад стигну у плићаке успорава своје кретање.Oвакав цунами се деси отприлике једном годишње.

Дуга и дугине боје

Ако је сунце на хоризонту иза нас а киша испред нас видећемо дугу.Кишне капи обасјане сунчевом светлошћучпреламају се у читав спектар боја,правећи правилан лик,сачињен од светлосних линија.Понекад када је одблесак који се прелама довољно јак,видећемо две дуге.Боја дуге зависи од величине капљице (1 - 2 мм) ( 0,2 - 0,3 мм).За старе грке дуга је била дело богиње Ирис.Наиме нама се чини да је сунчева светлост бела,у ствари она је мешавина свих боја.То нам дуга показује.Неки предмети Чстаклене призме,кристална сочива или водене капи имају ту способност да разлажу светлосни зрак у основне боје.То значи да се боје пролазећи кроз призму не преламају све под истим углом,већ свака боја има другачији угао преламања.Сунчева светлост се разлаже у црвену,наранџасту,жуту,зелену,плаву,тамно плаву и љубичасту.То је 7 дугиних боја,које спојене заједно дају начем оку белу светлост.Наше око не види инфрацрвене зраке које су на скали боја испред црвене,ни ултраљубичљсту боју (зраке) који су иза љубичасте.Jедан црвено обојен предмет у нашим очима је црвен зато што боја којом је премазан ,,прогута све боје сунчеве светлости осим црвене.Боја се не садржи сама по себи у неком предмету или материјалу (материји) којом је предмет премазан.Када посматрамо неки предмет он нам се чини обојен зато што одбија део светлости која му одговара и одбио од себе до нашег ока.Остатак упија (асорбује).

Инфрацрвени зраци су сасвим невидљиви али они зато уместо светлости дају велику топлоту.Инфрацрвени зраци ,,Виде у мраку“ бића и предмете који зраче топлоту. Ултраљубичасти зраци (од њих поцрнимо) помажу организму да ствара витамин Д, неопходан за рашћење костију и зуба.Има их више тамо где је ваздух чист.

Састав и грађа Земље

Земљин полупречник износи око 6371 км. Земљина кора састављена је од једињења силицијума и алуминијума шија је дебљина око 70 км. Омотач језгра је изграђен претежно од силицијума и магнезијума а допире до дубине од 2900 км.Омотач језгра материја се креће у хоризонталном и вертикалном правцу. Земљино језгро је изграђено од два слоја чврстог и течног.Течно језгро је од никла и гвожђа а његов полупречник износи око 3500 км.Оно је спољашње.унутрашње Субјезгро је такође у саставу од никла и гвожђа само што је оно круто тело и полупречника је од око 1600 км.

КИША Вода кој а исопарава са тла и диже се изнад мора и копна,не остаје стално у ваздуху.При најманњемрасхлађењунона се згрушава у облаке,који касније падају на Земљу у облику кушних капи. Сунчева топлота изазива непрекидно кружење воде.В ода се непрекидно креће .Из река и мора у облаке,из облака у кишу,из кише у извор,онда у реку,море... Киша својим дејством веома мења рељеф тла.Киша спада у најкорисније природне појаве,јер без ње не би било биљног света.Области где киша не пада претварају се у пустиње.Нагле и велике падавине могу да буду и поприлично штетне јер доводе до изливања река из корита,стварајући бујице које могу да достигну размере елементарних катастрофа.

ГРАД Облаци се састоје од водених капљица.Те капљице најчешће падају на земљу у облику кише и снега.Ако којим случајем те капљице било приликом пењања ,било приликом паадања прођу кроз веома хладан ваздух,смрзавају се и претварају у зрнца леда.Тако настаје град. Градови најчешће падају из великих сиво-црних облака који имају облик наковања или пласта сена,а зову се кумуло-нумбуси.Ти кишни облаци бивају у делове атмосфере где влада велика хладноћа.Кишне капи се зато претварају у леди падају на земљу веома брзо,пре него што стигну да се отопе.Понекад су зрна града сасвим бела,начињена од кристала спојених мразом.Град пада лети и може да нанесе велике штете пољопривреди,чији су усеви у пуном развоју.

:sneg: СНЕГ Знамо да у атмосфери има водене паре.Ако је веома хладно као зими,водена пара се претвара у фине ледене кристале и пада на земљу као снег. До згрушавања водене паре на висинама долази опбично на температурама мањим од нула

степени.Водене капи које се тада стварајусместа се смрзавају у сићушне ледене кристале разних геометријских облика.Снежне пахуљице стижу до тла само ако температура слојева кроз које су пахуље прошле остаје испод нула степени.Ако је топлије кристали се претварају у кишу.Белина снега потиче отуда што нледени кристали својим ситнимстранама-фасетама одбијају светлост.

МАГЛА Магла је облак који се стваа при тлу или над самом воденом површином.Тај облак је сачинјен од веома ситних видених капљица и скрива околни предео. Магла настаје при мирном времену,кад је ваздух засићен влагом достигне температуру на којој се водене честице претварају у кондензовану водену пару,непосредно при земљи.То се дешава када ниска хладна струја расхлади влажан и топао ваздух или је тло охлађено ноћном свежином.Изнад градова магла се лакше ствара и задржава,јер ту наилази на дим и прашину.Магла је у великим градовима понекад толикогуста и пуна честица дим,а и прашине па је називамо смог.Лондон је познат по честим и густим маглама.