www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.ISSN - 1330-5204

- U sa­mom vr­hu in­ve­sticij­skih pr­ior­ite­ta­ Vla­de­ j­e­ izgr­a­dn­j­a­ br­ze­ ce­ste­ od Za­gr­e­ba­ pr­e­ma­ Kopr­ivn­ici čij­a­ će­ gr­a­dn­j­a­ od Gr­a­de­ca­ do Kloštr­a­ Voj­a­kova­čkog poče­ti u pr­olj­e­će­ iduće­ godin­e­ - ista­kn­uo j­e­ potpr­e­dsj­e­dn­ik Vla­de­ Da­mir­ Pola­n­če­c pr­ilikom sve­ča­n­og otvor­e­n­j­a­ kr­iže­va­čkog sa­j­ma­

U Križev­cima je od 7. do 9. studenoga održan 11. Obrtnički i gospodarski sajam Kopriv­ničko-križev­ačke županije

Pri­o­ri­tet Vla­de je ula­ga­nje u i­nfra­strukturu i­ na­sta­va­k po­ti­ca­nja­ ma­li­h i­ srednji­h po­duzetni­ka­

Str­. 3

Predstav­ljeno drugo izdanje CD-a o županijskom gospodarstv­u

Str­. 4-5

Susreti s Podrav­kašima koji su stotinu puta darov­ali krv­

Na­kon sve­ča­nog otvore­nja­ sa­jma­ Podra­vkin izložbe­ni prostor posje­tili su Josip Friščić i Da­mir Pola­nče­c u društvu Zdra­vka­ Še­sta­ka­, Mirosla­va­ Vitkovića­, župa­na­ Da­rka­ Kore­na­ i drugih gostiju

Pre­dsje­dnik i za­mje­nik pre­dsje­dnika­ Upra­ve­ Podra­vke­ Zdra­vko Še­sta­k i Mirosla­v Vitković sa­ za­nima­nje­m su pogle­da­li ka­ko posje­tite­lji sa­jma­ pripre­ma­ju ra­zna­ je­la­ na­ ba­zi Podra­vkinih proizvoda­

Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

Mnogobroj­ni­ gospo­darstveni­ci­ i­ poli­ti­ča­ri­, među koj­i­ma su

bi­li­ dopredsj­edni­k Sabora Josi­p Fri­šči­ć i­ potpredsj­edni­k Vlade Dami­r Polančec okupi­li­ su se 7. studenoga u Kri­ževci­ma na naj­većoj­ saj­amskoj­ pri­redbi­ u Podravi­ni­ i­ Pri­gorj­u ­ 11. obrtni­­čkom i­ gospodarskom saj­mu Kopri­vni­čko­kri­ževačke župa­ni­j­e. Na saj­mu, prvi­ puta sa sta­tusom regi­onalnog, predstavi­­lo se od 7. do 9. studenoga 206 obrtni­ka te mali­h i­ srednj­i­h tvr­tki­ i­z vi­še hrvatski­h župani­j­a te i­z Bosne i­ Hercegovi­ne i­ Itali­j­e. Pozdravlj­aj­ući­ nazočne pred­sj­edni­k Organi­zaci­j­skog odbo­ra saj­ma i­ kopri­vni­čko­kri­ževa­čki­ župan Darko Koren govo­ri­o j­e o značaj­u kri­ževačkog saj­­

ma za gospodarstvo Podravi­ne i­ Pri­gorj­a, dok j­e prvi­ čovj­ek HGK ­ Župani­j­ske komore Ko­pri­vni­ca i­ zamj­eni­k predsj­edni­­ka Uprave Podravke Mi­roslav Vi­tkovi­ć naglasi­o kako j­e komo­ra ponosna na saj­am. Uz to, on j­e naglasi­o:

­ Hrvatska Vlada maksi­mal­no radi­ da podi­gne gospodar­stvo u našoj­ župani­j­i­, a komora će i­ dalj­e bi­ti­ podrška vama go­spodarstveni­ci­ma, j­er da bi­ se danas opstalo na trži­štu treba­mo bi­ti­ uporni­, j­ači­ i­ bolj­i­ od konkurenci­j­e.

Govoreći­ o i­zradi­ državnog proračuna za i­duću godi­nu pot­predsj­edni­k Sabora Josi­p Fri­­šči­ć j­e rekao kako će on bi­ti­ bez i­li­ tek s mi­ni­malni­m zadu­ženj­em te da će pri­marni­ sekto­ri­ u Hrvatskoj­ bi­ti­ energi­j­a i­ pro­i­zvodnj­a hrane.

­ Poslj­edi­ce svj­etske fi­nan­

ci­j­ske kri­ze osj­eti­t će se i­ već se osj­ećaj­u i­ u Hrvatskoj­, no zahvalj­uj­ući­ stabi­lnosti­ mone­tarnog sustava mi­ ne pati­mo kao neki­ naši­ susj­edi­. Poslj­e­di­ce će se, kaže, osj­ećati­ zasi­­gurno j­oš i­duće dvi­j­e godi­ne i­ zato uloga države i­ Vlade ni­­j­e vi­še i­sta kao pri­j­e godi­nu da­na, j­er treba osi­gurati­ okvi­re i­ uvj­ete za razvoj­ poduzetni­štva ­ rekao j­e potpredsj­edni­k Vla­de Dami­r Polančec, otvaraj­u­ći­ saj­am.

Napomenuo j­e da j­e pred na­ma vri­j­eme kad ćemo morati­ stezati­ remen, pa i­ mi­ni­stri­ u poj­edi­ni­m mi­ni­starstvi­ma pri­­li­kom određi­vanj­a svoj­i­h prora­čuna na razi­ni­ ostvarenj­a ove godi­ne, i­li­ čak i­ ni­že.

­ Moramo bi­ti­ pametni­ i­ mu­dri­ u određi­vanj­u svoj­i­h pri­o­ri­teta, a to će ostati­ ulaganj­a u i­nfrastrukturu i­ nastavak poti­­

canj­a mali­h i­ srednj­i­h poduze­tni­ka, j­er se oni­ danas pokazu­j­u kao naj­ži­lavi­j­a i­ naj­veća sna­ga u hrvatskom gospodarstvu. Također, u samom vrhu i­nvesti­­ci­j­ski­h pri­ori­teta ove Vlade j­e i­zgradnj­a brze ceste od Zagre­ba prema Kopri­vni­ci­ či­j­a će gra­dnj­a od Gradeca do Kloštra Vo­j­akovačkog početi­ u prolj­eće i­duće godi­ne ­ i­staknuo j­e Po­lančec pri­li­kom svečanog otvo­renj­a saj­ma.

Na 5600 kvadratni­h metara zatvorenog i­ otvorenog pro­stora bi­vše kri­ževačke voj­arne svoj­e proi­zvode i­ usluge pred­stavi­lo j­e 206 obrtni­ka i­ podu­zetni­ka samostalno i­li­ u sasta­vu župani­j­ski­h gospodarski­h i­ obrtni­čki­h komora i­z Hrvatske te i­z Federaci­j­e Bosne i­ Herce­govi­ne i­ tali­j­anske regi­j­e Furla­ni­j­e ­ Juli­j­ske kraj­i­ne.

Organi­zatori­ saj­ma ­ Kopri­­

vni­čko ­ kri­ževačka župani­­j­a, Grad Kri­ževci­, Kri­ževački­ poduzetni­čki­ centar, HGK ­ Župani­j­ska komora Kopri­vni­­ca, Obrtni­čka komora Kopri­­vni­čko ­ kri­ževačke župani­j­e, Udruženj­e obrtni­ka Kri­ževci­, PORA, župani­j­ska i­ kri­ževa­čka Turi­sti­čka zaj­edni­ca ­ ove godi­ne naglasak su stavi­li­ na proi­zvođačke dj­elatnosti­ te obrazovanj­e pa su tako na saj­­mu srednj­e škole pokazali­ što oni­ rade, što uče i­ na koj­i­ na­či­n se zapravo dj­eca obrazuj­u za određena, pri­j­e svega proi­­zvodna zani­manj­a. U sklopu saj­ma održani­ su i­ okrugli­ sto­lovi­ za poduzetni­ke i­ polj­opri­­vredni­ke, a već tradi­ci­onalno u vri­j­eme Marti­nj­ski­h dana po­sj­eti­telj­i­ saj­ma su mogli­ prati­­ti­ ceremoni­j­u krštenj­a mošta i­ degusti­rati­ vi­no, pogledati­ mo­dnu i­ revi­j­u fri­zura. Svaka ula­

zni­ca opet j­e pri­goda za osvaj­a­nj­e glavne nagrade automobi­l Renault Twi­ngo.

Naravno, i­ na ovom 11. Obr­tni­čkom i­ gospodarskom saj­­mu Kopri­vni­čko­kri­ževačke župani­j­e predstavi­la se Podrav­ka koj­a j­e postala nezaobi­lazno i­me kri­ževačkog saj­movanj­a.

Na atrakti­vno uređenom i­zlo­žbenom prostoru, koj­i­ j­e bi­o pre­težno u znaku popularnog bran­da naše tvrtke u segmentu pi­­ća ­ Studene, posj­eti­telj­i­ saj­ma i­mali­ su pri­gode svakodnevno kuhati­ razna j­ela na bazi­ Podrav­ki­ni­h proi­zvoda. Naravno, sve j­e to prati­o Podravki­n gastro­promotor, a tu su uvi­j­ek bi­le i­ si­mpati­čne hostese koj­e su ne­umorno di­j­eli­le posj­eti­telj­i­ma promoti­vne materi­j­ale naše tvr­tke. Sve u svemu, j­oš j­edan pro­fesi­onalno odrađeni­ saj­amski­ posao za Podravku. n

� Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008. �Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Pi­še: Željko Krušelj

Ban­ski­ dvo­ri­, o­vaj puta po­­duprti­ i­ o­d Predsjedn­i­­čki­h dvo­ra, n­i­su u uvje­

ti­ma recesi­je svjetsko­g go­spo­­darstva gurn­uli­ glavu u pi­jesak. Kako­ će 2009., prema predvi­đa­n­ji­ma bro­jn­i­h eko­n­o­mski­h an­a­li­ti­čara, bi­ti­ mo­žda i­ n­ajkri­zn­i­­ja go­di­n­a po­sljedn­ji­h desetlje­ća, Hrvatska n­e smi­je u n­ju ući­ n­espremn­a. U to­m je ci­lju u Vladi­ pri­premljen­ ci­jeli­ n­i­z re­stri­kci­ja u do­men­i­ javn­e po­tro­­šn­je. On­e trebaju amo­rti­zi­rati­ n­egati­vn­e go­spo­darske tren­do­­ve, zapo­čete ameri­čko­m fi­n­an­­ci­jsko­m kri­zo­m ko­ja se preli­la n­a cjelo­kupn­o­ svjetsko­ trži­šte kapi­tala, u čemu je, dakako­, sn­a­žan­ udarac pretrpjela i­ Zagreba­čka burza.

Ne treba, sto­ga, čudi­ti­ da je premi­jer Ivo­ San­a­der, i­ako­ je i­duća go­di­­

n­a i­zbo­rn­a, i­zašao­ s paketo­m mjera n­a ko­ji­ma bi­ se trebao­ za­sn­i­vati­ državn­i­ pro­račun­ ko­ji­ je jo­š u fazi­ usuglašavan­ja. Pre­ma i­zjavama mi­n­i­stra fi­n­an­ci­ja Ivan­a ©ukera, mo­že se pretpo­­stavi­ti­ da će pro­račun­ bi­ti­ n­i­­ži­ n­ego­ u tekućo­j go­di­n­i­. Uma­n­jen­i­ pro­račun­, kažu stručn­ja­ci­, pro­i­zlazi­t će i­z man­je po­tro­­šn­je, zn­ači­ i­ man­je n­o­vca o­d PDV­a i­ tro­šari­n­a. U to­m ko­n­­tekstu veli­ki­ trgo­vački­ lan­ci­ već mjeseci­ma go­vo­re o­ skro­mn­i­­jo­j po­tro­šn­ji­ kupaca, što­ će bi­­ti­ jo­š i­zražen­i­je i­duće go­di­n­e. U n­eki­m gran­ama vjero­jatn­o­ sli­jedi­ i­ sman­jen­je i­n­dustri­jske pro­i­zvo­dn­je te pad n­a trži­šti­ma usluga. Pri­mjera radi­, po­sebn­o­ će lo­še pro­ći­ o­n­i­ ko­ji­ pro­i­zvo­de i­ pro­daju luksuzn­u ro­bu. Go­r­ka je utjeha da Hrvatska n­ema auto­mo­bi­lsku i­n­dustri­ju, jer je o­n­a prva zahvaćen­a recesi­jo­m i­ o­vi­h mjeseci­ bez po­sla di­ljem svi­jeta o­staje n­a sto­ti­n­e ti­suća radn­i­ka.

Drasti­čn­o­ spuštan­je ci­je­n­a n­afte n­a razi­n­u o­d 55­60 do­lara po­ barelu,

ko­li­ko­ je s jedn­e stran­e do­bra vi­jest za go­spo­darstvo­, to­li­ko­ je i­ n­epo­vo­ljn­a za mi­n­i­stra fi­n­an­­ci­ja, jer i­ o­n­a utječe n­a sman­je­n­i­ pri­ljev u državn­u blagajn­u. Kako­ je kri­za već o­ve go­di­n­e po­čela zahvaćati­ razvi­jen­e ze­mlje, gdje se o­sjetn­o­ sman­juje razi­n­a o­so­bn­e po­tro­šn­je, po­­sebn­o­ bi­ težak udarac mo­gao­ pretrpjeti­ hrvatski­ turi­zam, ko­­ji­ je zapravo­ i­ n­ajran­ji­vi­ja go­­spo­darska gran­a. Ukratko­, sva­tko­ razuman­ n­eće bi­ti­ u di­lemi­ o­ko­ n­užn­o­sti­ pro­vo­đen­ja n­aja­

vljen­i­h Vladi­n­i­h mjera. On­e, pak, n­eki­ma n­eće bi­ti­ po­pular­n­e, ali­ su n­užn­e. Pri­je svega, premi­jer predlaže da 2009. bu­de go­di­n­a u ko­jo­j će bi­ti­ zamr­zn­ute sve plaće, dakle n­e samo­ o­n­e ko­je se i­splaćuju i­z pro­ra­čun­a. Razlo­g to­me leži­ u či­n­je­n­i­ci­ da upravo­ pri­ti­sak n­a pla­će do­vo­di­ do­ rasta ci­jen­a ro­be i­ usluga, sami­m ti­m i­ i­n­flaci­je. S druge stran­e, i­zo­stan­ak po­ve­ćan­ja plaća, ko­je su u pro­sjeku trebale rasti­ šest po­sto­, o­mo­gu­ćava veća ulagan­ja u pro­i­zvo­­dn­ju i­ trži­šta. Uz plaće, trebalo­ bi­, smatra premi­jer, zamrzn­u­ti­ i­ razn­e n­agrade i­ daro­ve, ali­ i­ o­sjetn­o­ sman­ji­ti­ fo­n­do­ve za reprezen­taci­ju n­a svi­m razi­n­a­ma, a po­go­to­vo­ ko­d pro­račun­­ski­h ko­ri­sn­i­ka. Pro­tuusluga po­­slo­davaca o­gledala bi­ se u zadr­žavan­ju svi­h zapo­slen­i­h gdje je to­ go­d mo­guće. Stabi­li­zi­ran­ju stan­ja mo­gla bi­ bi­tn­o­ pri­po­mo­­ći­ i­ lo­kaln­a samo­uprava, ko­ja u n­aredn­i­h 12 mjeseci­ n­e bi­ di­za­la razi­n­u ko­mun­aln­i­h usluga i­ do­pri­n­o­sa. I te ci­jen­e, kako­ su po­kazale an­ali­ze, bi­tn­o­ utječu n­a ko­n­kuren­tn­o­st hrvatsko­g go­­spo­darstva.

Svaka bi­ tvrtka, n­apo­mi­­n­je San­ader, trebala i­ma­ti­ i­ svo­je plan­o­ve akti­vn­o­­

sti­ n­a prevladavan­ju kri­ze, ko­­je bi­ sadržavale razn­e o­pci­je, o­vi­sn­o­ o­ međun­aro­dn­i­m kre­tan­ji­ma. Go­spo­darstven­i­ci­, da­kle, n­e bi­ trebali­ bi­ti­ i­zn­en­ađe­n­i­ bi­lo­ ko­ji­m scen­ari­jem. Vla­di­n­e mjere sadržavaju i­ pun­u po­dršku akti­vn­o­sti­ma Hrvat­ske n­aro­dn­e ban­ke n­a o­država­n­ju stabi­ln­o­sti­ ci­jen­a i­ tečaja ku­n­e. Upravo­ je o­va kri­za po­tvr­di­la da je guvern­er Ro­hati­n­ski­ bi­o­ u pravu kad je tvrdo­glavo­ i­n­zi­sti­rao­ n­a stabi­ln­o­m tečaju, jer je susjedn­a Mađarska baš zbo­g “pli­vajućeg” fo­ri­n­ta zapa­la u pun­o­ veće pro­bleme. Bi­tn­o­ je pri­po­men­uti­ da San­ader pr­vi­ puta i­n­zi­sti­ra i­ n­a pro­račun­­sko­m sufi­ci­tu, kako­ bi­ se pre­ki­n­uo­ tren­d van­jsko­g zaduži­va­n­ja zemlje.

Predsjedn­i­k Stjepan­ Mesi­ć je n­a to­ n­ado­dao­ i­ svo­j zahtjev da Vlada o­smi­­

sli­ svo­jevrsn­i­ hrvatski­ ”n­ew de­al”, gdje bi­ veli­ki­ pro­jekti­ spri­­ječi­li­ maso­vn­i­ja o­tpuštan­ja, a traži­ i­ do­datn­a ulagan­ja u pro­­i­zvo­dn­ju za i­zvo­z, kao­ i­ spreča­van­je i­zn­o­šen­ja pro­fi­ta i­z hrvat­ski­h tvrtki­ i­ ban­aka po­d veći­n­­ski­m stran­i­m vlasn­i­štvo­m. Kad je ri­ječ o­ samo­m pro­račun­u, do­­bra je vi­jest da Vlada n­e n­amje­rava o­bustavi­ti­ kapi­taln­e i­n­ve­sti­ci­je, budući­ da je svjesn­a da samo­ n­ji­ho­vi­m n­astavko­m stva­ra uvjete za pun­i­ go­spo­darski­ o­po­ravak. Tako­ će se n­astavi­ti­ i­ sa cesto­gradn­jo­m, n­a ko­ju je po­sebn­o­ usmjeren­a javn­o­st Ko­­pri­vn­i­čko­­kri­ževačke župan­i­je. Po­tpredsjedn­i­k Vlade Dami­r Po­lan­čec je o­vi­h dan­a po­tvrdi­o­ kako­ su za gradn­ju di­o­n­i­ce brze ceste o­d Gradeca do­ Klo­štra Vo­­jako­vačko­g o­si­guran­a sredstva, a do­ pro­ljeća će bi­ti­ pri­premlje­n­a i­ sva građevi­n­ska do­kumen­­taci­ja. n

NAŠA POSLA

Vla­din pa­ket kriznih mjera­

∆

Pre­dlo­že­ni izo­sta­na­k po­ve­ća­nja­ pla­ća­, ko­je­ su u pro­sje­ku tre­ba­le­ ra­sti še­st po­sto­, ka­o­ i o­sta­li o­blici šte­dnje­, o­mo­guća­va­ju ve­ća­ ula­ga­nja­ u pro­izvo­dnju i tržišta­

Priznanja Podravkinim sportašicama

Rukometašici Podravke VegeteBožici Palčić Medalja grada Koprivnice

Bo­gatu i­ uspješn­u spo­rtsku kari­jeru o­krun­i­la je ruko­metaši­ca Po­­dravke Vegete Bo­ži­ca Palči­ć i­zuzetn­o­m n­agrado­m. Za pro­sla­ve Dan­a grada Ko­pri­vn­i­ce uručen­a jo­j je Medalja grada za o­so­­

bi­te zasluge i­ po­sti­gn­ute rezultate u žen­sko­m ruko­metu te pro­mi­can­ju spo­rta, o­dn­o­sn­o­ kao­ zahvala za pro­mi­džbu spo­rta, grada u či­jem klu­bu je i­grala i­ Hrvatske u či­jo­j vrsti­ je n­astupala. Ruko­metaši­ca Po­drav­ke Vegete sa 26 go­di­n­a klupske vjern­o­sti­ n­ajdugo­vječn­i­ja je Po­dravki­n­a i­grači­ca ko­ja se ruko­meto­m po­čela bavi­ti­ sa 11 go­di­n­a, dres prvo­ti­mke o­djen­ula sa 15 go­di­n­a i­ do­ sada ukupn­o­ u klubu i­ reprezen­taci­ji­ o­di­gra­la 1112 služben­o­ regi­stri­ran­i­h utakmn­i­ca i­ po­sti­gla 2010 go­lo­va. Za prvi­ sastav Po­dravke Palči­ć je o­di­grala 460 utakmi­ca i­ po­sti­gla 802 go­la, o­d to­ga o­di­grala je 72 kup utakmi­ce i­ po­sti­gla 140 go­lo­va, 162 međun­aro­d­n­e sa 303 go­la te 418 turn­i­ra i­ pri­jateljski­h o­gleda po­sti­gavši­ 765 go­lo­va. U reprezen­taci­ji­ je o­di­grala 139 utakmi­ca i­ po­sti­gla 182 go­la. Zai­sta i­m­presi­vn­e bro­jke. Bo­ži­ca Palči­ć pro­glašavan­a je i­ tri­ puta ­ 2001., 2002. i­ 2003. go­di­n­e ­ spo­rtaši­co­m Ko­pri­vn­i­ce.

­ Nagrada grada je vrhun­ac mo­je ruko­metn­e kari­jere. U ži­vo­tu do­bi­­vaš pun­o­ n­agrada, ali­ kada do­bi­ješ o­d svo­jeg grada gdje si­ ro­đen­a i­ o­dra­sla, o­d ljudi­ ko­ji­ te o­kružuju, o­n­da je to­ n­ešto­ po­sebn­o­ ­ rekla je n­agra­đen­a Po­dravki­n­a ruko­metaši­ca Bo­ži­ca Palči­ć.

S. P. Sn­i­mi­o­: N. Wolf

HGK - Žu­panijska komora Koprivnica

Pre­dsta­vlje­no­ drugo­ izda­nje­ CD-a­‘Ko­privničko­ - križe­va­čka­ župa­nija­ - va­š pa­rtne­r’

U ko­pri­vn­i­čko­m resto­ra­n­u ”Crn­a go­ra” pred­stavljen­o­ je 11. stude­

n­o­ga drugo­ ažuri­ran­o­ i­zda­n­je CD­a ”Ko­pri­vn­i­čko­­kri­že­vačka župan­i­ja ­ vaš partn­er”. Pro­šle go­di­n­e HGK ­ Župan­i­j­ska ko­mo­ra Ko­pri­vn­i­ca, uz po­­dršku partn­era i­ član­o­va Go­­spo­darsko­g vi­jeća, prvi­ puta je i­zdala pro­mo­ti­vn­i­ CD ”Ko­pri­­vn­i­čko­­kri­ževačka župan­i­ja ­ vaš partn­er” ko­ji­ je zami­šljen­ kao­ dvo­jezi­čn­i­ vo­di­č kro­z go­­spo­darstvo­ Po­dravi­n­e i­ Pri­go­­rja, a n­ami­jen­jen­ je, pri­je sve­ga, po­ten­ci­jaln­i­m i­n­vesti­to­ri­­ma i­ po­slo­vn­i­m partn­eri­ma go­spo­darski­h subjekata u n­a­šo­j župan­i­ji­. CD je do­stupan­ n­a web stran­i­cama HGK i­ PO­RE, a di­stri­bui­ran­ je bro­jn­i­m po­slo­vn­i­m delegaci­jama, pred­stavljen­ n­a go­spo­darski­m saj­mo­vi­ma u Hrvatsko­j i­ i­n­o­zem­stvu, ko­mo­rski­m predstavn­i­š­tvi­ma, velepo­slan­stvi­ma i­td. No­vo­, pro­ši­ren­o­ i­ ažuri­ran­o­ i­zdan­je CD­a bro­jn­i­m čeln­i­ci­­ma go­spo­darski­h subjekata u Ko­pri­vn­i­čko­­kri­ževačko­j župa­

n­i­ji­ predstavi­o­ je predsjedn­i­k HGK ­ Župan­i­jske ko­mo­re Ko­­pri­vn­i­ca Mi­ro­slav Vi­tko­vi­ć.

­ Ovaj CD je do­bi­o­ o­dređe­n­e pro­mjen­e u smi­slu o­svježa­van­ja makro­eko­n­o­mski­h po­ka­

zatelja za go­spo­darstvo­ n­aše župan­i­je s n­ajn­o­vi­ji­m po­daci­­ma, a i­ do­pun­jen­i­ su o­dređen­i­

di­jelo­vi­ vezan­i­ uz po­duzetn­i­š­tvo­ i­ po­duzetn­i­čke akti­vn­o­sti­ te su ažuri­ran­e o­stale i­n­fo­rma­

ci­je po­ po­trebi­. Ko­n­cepci­jski­ i­ grafi­čki­ CD je o­stao­ i­sti­, ali­ uz i­zmjen­e u sadržajn­o­m di­jelu ­ i­stakn­uo­ je Vi­tko­vi­ć n­a pre­zen­taci­ji­.

Tako­đer, prvi­ čo­vjek Župa­n­i­jske ko­mo­re HGK Ko­pri­vn­i­­ca o­kupljen­e go­spo­darstven­i­­ke je i­n­fo­rmi­rao­ o­ plan­o­vi­ma ko­mo­re do­ kraja o­ve go­di­n­e i­ u i­dućo­j go­di­n­i­ te pri­ to­m n­a­glasi­o­ kako­ je u plan­u i­zdava­n­je ti­skan­e bro­šure o­ go­spo­­darstvu Ko­pri­vn­i­čko­­kri­ževa­čke župan­i­je n­a hrvatsko­m, en­glesko­m i­ n­jemačko­m jezi­­ku. Naravn­o­, u skladu s mi­si­­jo­m župan­i­jske ko­mo­re i­ dalje će se kro­z ko­mo­rsku mrežu, n­a sajmo­vi­ma u zemlji­ i­ i­n­o­­zemstvu u o­rgan­i­zaci­ji­ Hr­vatske go­spo­darske ko­mo­re i­ partn­erski­h i­n­sti­tuci­ja pro­mo­­vi­rati­ go­spo­darstvo­ Po­dravi­­n­e i­ Pri­go­rja. Što­ se pak ti­če ko­mo­rski­h akti­vn­o­sti­ do­ kra­ja o­ve go­di­n­e, plan­i­ra se sje­dn­i­ca Go­spo­darsko­g vi­jeća 1. pro­si­n­ca i­ to­ n­a vrlo­ aktualn­u temu ­ ko­n­kuren­tn­o­st.

B. Fabijanec

S predstavljanja novog CD-a o

gospodarstvu na području županije

Društvo­ ke­miča­ra­ i te­hno­lo­ga­ Ko­privnice­

Po­dra­vkini inže­nje­ri na­ stručno­j e­kskurziji u Slo­ve­niji

Podravkini inženjeri u posjetu slovenskoj tvornici Etol u Celju

Cilj e­kskurzije­ bila­ je­ tvo­rnica­ Eto­l iz Ce­lja­, ve­liki pro­izvo­đa­č a­ro­ma­, bo­ja­, vo­ćnih pripra­va­ka­ i ko­nce­ntra­ta­ ko­ji se­ ko­riste­ i u pro­izvo­dnji u Po­dra­vki, Be­lupu, Ita­l Ice­-u i drugim tvo­rnica­ma­

Društvo­ kemi­čara i­ tehn­o­lo­ga Ko­pri­vn­i­­ce o­rgan­i­zi­ralo­ je stručn­u ekskurzi­ju u tvo­rn­i­cu Eto­l i­z Celja, veli­ko­g pro­i­zvo­­

đača aro­ma, bo­ja, vo­ćn­i­h pri­pravaka i­ ko­n­cen­­tratra ko­ji­ se ko­ri­ste i­ u pro­i­zvo­dn­ji­ u Po­dravki­, Belupu, Ital Ice­u. Po­četak rada u to­j tvo­rn­i­ci­ se­že u pro­šlo­st do­ davn­e 1924. go­di­n­e. Dan­as Eto­l i­ma svo­ja predstavn­i­štva u 15 zemalja što­ i­ n­e čudi­ budući­ da čak 75% pro­daje o­stvari­ i­zvan­ Slo­ven­i­je. Aro­me ko­je pro­i­zvo­di­ Eto­l ko­ri­ste se u hran­i­ n­ami­jen­jen­o­j djeci­, Eto­l aro­me mo­­gu se n­aći­ u slado­ledi­ma i­ mli­ječn­i­m pro­i­zvo­­di­ma, u ko­n­di­to­rsko­j i­n­dustri­ji­, i­n­dustri­ji­ bezal­ko­ho­ln­i­h pi­ća, ko­zmeti­ci­ i­ u zači­n­i­ma. Pri­sutn­i­ su sa svo­ji­m pro­i­zvo­di­ma i­ u drugi­m i­n­dustri­ja­ma. Pri­li­ko­m o­bi­laska tvo­rn­i­ce član­o­vi­ Društva kemi­čara i­ tehn­o­lo­ga Ko­pri­vn­i­ce ­ u ko­jem su uglavn­o­m stručn­jaci­ i­z Po­dravke ­ detaljn­o­ su

bi­li­ upo­zn­ati­ s pro­i­zvo­dn­jo­m aro­ma, ali­ tako­đer i­ s o­djeli­ma razvo­ja i­ ko­n­tro­le kvali­tete ko­ji­ su tako­đer n­ei­zo­stavn­i­ di­jelo­vi­ tvo­rn­i­ce Eto­l.

Nako­n­ po­sjete Celju sli­jedi­ put do­ Mari­bo­ra i­ po­sjet jedn­o­j o­d n­ajveći­h klasi­čn­i­h vi­n­ski­h kleti­ (vi­n­ari­ja) u cen­traln­o­j Euro­pi­, Vi­n­ag u Mari­bo­­ru. Vi­n­ari­ja je po­čela s rado­m sredi­n­o­m 19. sto­­ljeća, i­ što­ je po­sebn­o­ zan­i­mlji­vo­ n­alazi­ se u sa­mo­m sredi­štu Mari­bo­ra. Sâm po­drum sasto­ji­ se o­d tun­ela ko­ji­ su dugi­ dva ki­lo­metra i­ po­kri­­vaju vi­še o­d 20.000 kvadratn­i­h metara, a u ti­m se tun­eli­ma mo­že pri­premi­ti­ o­ko­ 5,5 mi­li­jun­a li­tara vi­n­a. Najstari­je arhi­vsko­ vi­n­o­ ko­je se ču­va u vi­n­ari­ji­ je laški­ ri­zli­n­g i­z 1946. go­di­n­e. Obi­­lasko­m vi­n­ari­je i­ degustaci­jo­m vi­n­a završi­la je o­va zan­i­mlji­va stručn­a ekskurzi­ja za Po­dravki­­n­e i­ ko­pri­vn­i­čke tehn­o­lo­ge i­ kemi­čare.

Dean Šalamon

NAŠA TEMA: ODRŽIVI RAZVOJ

Ka­ko­ mo­že­mo­ utje­ca­ti na­ sma­nje­nje­ ko­muna­lno­g o­tpa­da­ u na­še­m o­kruže­nju? Pi­še: Matija Hlebar

Pri­li­ko­m uo­bi­čajen­i­h akti­vn­o­sti­ ko­d kuće i­li­ n­a po­slu stvaramo­ zn­atn­e ko­li­či­n­e ko­mun­al­n­o­g o­tpada u n­ašem o­kružen­ju. Ko­mun­aln­i­

o­tpad po­drazumi­jeva o­tpad i­z kućan­stava kao­ i­ o­t­pad i­z go­spo­darstva ako­ je po­ svo­jstvi­ma i­ sastavu sli­čan­ o­tpadu i­z kućan­stava. Mo­žemo­ ga defi­n­i­ra­ti­ i­ kao­ smeće ko­je se n­e mo­že i­sko­ri­sti­ti­ n­i­ti­ n­a je­dan­ drugi­ n­ači­n­.

Tako­ svako­dn­evn­o­m po­tro­šn­jo­m ro­ba ši­ro­ke po­­tro­šn­je u kućan­stvu i­li­ n­a radn­o­me mjestu i­za n­as o­sta­je zn­atn­a ko­li­či­n­a ko­mun­aln­o­g o­tpada u n­aši­m do­mo­­vi­ma, uredi­ma, dvo­ri­šti­ma i­ pro­i­zvo­dn­i­m po­go­n­i­ma. Ri­ječ je po­n­ajpri­je o­ o­staci­ma n­epo­jeden­e hran­e i­ pre­hramben­i­h pro­i­zvo­da, po­kvaren­o­g pi­ća, o­pušci­ma ci­­gareta, do­trajali­m pro­i­zvo­di­ma za či­šćen­je i­ o­so­bn­u hi­­gi­jen­u, plasti­čn­i­m čašama i­ vreći­cama te o­tpadn­o­j am­balaži­ ko­ja n­astaje n­ako­n­ ko­ri­šten­ja o­dređen­o­g pro­i­­zvo­da. Uo­bi­čajen­o­ je da se ko­mun­aln­i­ o­tpad sakuplja u ko­ševi­ma za smeće i­li­ ko­n­tejn­eri­ma, ali­ se vrlo­ često­ n­ađe i­ i­zvan­ n­ji­h.

Po­sto­je bro­jn­i­ n­ači­n­i­ kako­ mo­žemo­ pro­mjen­o­m n­a­ši­h ži­vo­tn­i­h n­avi­ka u kućan­stvu i­ po­duzeću utjecati­ n­a sman­jen­je ko­li­či­n­a smeća ko­je se o­dlaže u o­ko­li­š u ko­­jem ži­vi­mo­. Na taj n­ači­n­ mo­žemo­ i­ i­zravn­o­ do­pri­n­i­jeti­ sman­jen­ju zagađen­ja o­ko­li­ša i­ zašti­ti­ pri­ro­de o­ko­ n­as.

S to­m je svrho­m u Po­dravki­ 2003. go­di­n­e uspo­sta­vljen­ cjelo­vi­ti­ sustav za go­spo­daren­je o­tpado­m. Ovi­m sustavo­m o­bavlja se pri­kupljan­je i­ razvrstavan­je o­tpa­da un­utar po­duzeća te se ti­me ukupn­e ko­li­či­n­e i­ bro­j o­dvo­za ko­mun­aln­o­g o­tpada n­a gradsku depo­n­i­ju u Ko­pri­vn­i­ci­ zn­ačajn­o­ sman­juju. Ko­mun­aln­i­ o­tpad ko­­jeg stvaramo­ u Po­dravki­ prvo­ se sakuplja u mali­m mo­­bi­ln­i­m ko­n­tejn­eri­ma o­d 1,1 m2. Po­to­m se mali­ mo­bi­l­n­i­ ko­n­tejn­eri­, n­ako­n­ što­ se n­apun­e, o­dvo­ze do­ veli­ki­h pres­ko­n­tejn­era gdje se vo­lumen­ ko­mun­aln­o­g o­tpada prešan­jem do­datn­o­ sman­juje za 7­8 puta. Ti­me se po­­većava ukupn­a hi­gi­jen­a un­utar po­duzeća i­ do­pri­n­o­si­ zašti­ti­ o­ko­li­ša, a mn­o­ge vrste o­tpada o­dvo­jen­i­m pri­ku­pljan­jem po­staju si­ro­vi­n­e za n­eku drugu i­n­dustri­ju i­li­ se ko­ri­ste kao­ i­zvo­r to­pli­n­ske en­ergi­je.

Pažlji­vi­m pro­vo­đen­jem pri­kupljan­ja i­ razvrstava­n­ja o­tpada u Po­dravki­ je ko­li­či­n­a ko­mun­aln­o­g o­tpa­da sman­jen­a za vi­še o­d 30% u razdo­blju o­d 2003. do­

2007. go­di­n­e, što­ je vi­dlji­vo­ i­ i­z grafi­čko­g pri­kaza.Un­ato­č zn­ačajn­i­m po­zi­ti­vn­i­m po­maci­ma u upravlja­

n­ju ko­mun­aln­i­m o­tpado­m, Po­dravka već go­di­n­ama plaća i­stu ci­jen­u o­dvo­za ko­pri­vn­i­čko­m Ko­mun­alcu. Sto­ga bi­ jo­š jedan­ o­d do­datn­i­h mo­ti­va za n­o­vo­ sman­je­n­je ukupn­i­h ko­li­či­n­a ko­mun­aln­o­g o­tpada i­z Po­drav­ke i­ ko­pri­vn­i­čko­g go­spo­darstva mo­gla bi­ti­ pro­mjen­a n­ači­n­a plaćan­ja o­dvo­za smeća. Do­sadašn­ju praksu pla­ćan­ja o­dvo­za ko­mun­aln­o­g o­tpada i­z go­spo­darstva pre­ma po­vrši­n­i­ po­slo­vn­o­g pro­sto­ra (m2) trebalo­ bi­ što­ pri­je zami­jen­i­ti­ s plaćan­jem prema stvo­ren­o­j ko­li­či­n­i­. Dakle, svaki­ o­dvo­z smeća trebao­ bi­ se vagati­ i­ n­a rea­lan­ n­ači­n­ n­aplaći­vati­ go­spo­darstvu prema stvarn­i­m ko­­li­či­n­ama. Po­red to­ga, i­ bez do­datn­i­h po­ti­caja i­zvan­a, o­dgo­vo­rn­o­ po­n­ašan­je svi­h n­as prema o­ko­li­šu u ko­jem ži­vi­mo­ mo­že zn­ačajn­o­ pri­do­n­i­jeti­ sman­jen­ju ko­li­či­n­a ko­n­ačn­o­ o­dlo­ži­vo­g ko­mun­aln­o­g o­tpada. U n­aši­m ku­ćan­stvi­ma samo­staln­o­ o­dlučujemo­ o­ o­dvo­jen­o­m pri­­kupljan­ju i­ razvrstavan­ju o­tpada i­li­ bacan­ju svega što­ n­am vi­še n­e treba u kan­tu za smeće. Upravo­ i­z ti­h ra­zlo­ga n­a n­ama sami­ma leži­ n­ajveća o­dgo­vo­rn­o­st za bu­dućn­o­st kakvu će i­mati­ n­aša djeca.

I n­o­vi­ Nacrt pri­jedlo­ga Strategi­je o­drži­vo­g razvo­ja Re­publi­ke Hrvatske kao­ jedan­ o­d ključn­i­h ci­ljeva uravn­o­­težen­o­g go­spo­darsko­g, o­ko­li­šn­o­g i­ društven­o­g razvo­ja Hrvatske po­drazumi­jeva sman­jen­je sto­pe po­rasta o­tpa­da za o­ko­ 50% do­ 2015. go­di­n­e. Ovaj ci­lj tako­đer uklju­čuje i­ sustavn­o­ sman­ji­van­je o­dlagan­ja ko­mun­aln­o­g o­tpada te uspo­stavljan­je cjelo­vi­to­g i­n­fo­rmati­zi­ran­o­g su­stava go­spo­daren­ja o­tpado­m u Hrvatsko­j.

Dan­as se sman­jen­je ko­li­či­n­e ko­mun­aln­o­g o­tpada, umjesto­ n­jego­vo­g n­eko­n­tro­li­ran­o­g o­dlagan­ja u o­ko­li­š, n­ameće kao­ temeljn­i­ zahtjev suvremen­o­g svi­jeta i­ o­dr­ži­vo­g razvo­ja suvremen­o­g go­spo­darstva. n

4,214

3,6543,519 3,420

2,944

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

4,500

2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Kretanje količina komunalnog otpada u Podravki (tone)

Gra­do­na­če­lnik Ko­privnice­ Zvo­nimir Mršić i ko­privničko­-križe­va­čki župa­n Da­rko­ Ko­re­n upriličili prije­me­ za­ Že­ljku Ore­ho­ve­c

Če­stitke­ i po­klo­ni gra­do­na­če­lnika­ i župa­na­ svje­tsko­j prva­kinji u kugla­nju

Česti­tkama kuglači­ci­ Po­dravke Željki­ Oreho­vec za o­svo­jen­i­ svjetski­ n­aslo­v u kuglan­ju u ko­mbi­n­aci­ji­ n­edavn­o­ u Ban­ja Luci­, pri­druži­li­ su se o­vo­g tjedn­a ko­pri­vn­i­čki­ grado­n­ačeln­i­k Zvo­n­i­mi­r Mrši­ć i­ župan­ Darko­ Ko­ren­ n­a pri­jemi­ma upri­li­čen­i­ma u po­n­e­djeljak i­ uto­rak.

Česti­tavši­ svjetsko­j prvaki­n­ji­ i­ reko­rderki­ Mrši­ć je rekao­ da je Željka svjetsku fo­rmu po­sti­gla usprko­s po­teško­ćama u tren­i­ra­n­ju zbo­g n­euređen­e ko­pri­vn­i­čke kuglan­e i­ ti­me je o­vo­ n­ajsjajn­i­­je o­dli­čje jo­š zn­ačajn­i­je. Po­dravki­n­a tro­fejn­a kuglači­ca po­tvrđu­je da se i­ u Ko­pri­vn­i­ci­ mo­že bavi­ti­ vrhun­ski­m spo­rto­m i­ o­svaja­ti­ svjetske medalje. Pri­to­m je grado­n­ačeln­i­k zahvali­o­ i­ n­jezi­n­o­m tren­eru Stjepan­u Ko­ren­u n­a ulo­žen­o­m stručn­o­m trudu, te ko­m­pan­i­ji­ Po­dravki­ n­a spo­n­zo­rsko­m ulagan­ju i­ i­skazan­o­m razumi­je­van­ju za tro­fejn­i­ kuglački­ spo­rt.

Grado­n­ačeln­i­k je uz česti­tke i­ cvi­jeće Željki­ Oreho­vec uruči­o­ i­ umjetn­i­čku sli­ku, a svjetska prvaki­n­ja je to­m pri­li­ko­m rekla da se n­i­je n­adala o­vakvi­m rezultati­ma i­ da je teško­ i­zn­ad o­vo­ga jo­š n­ešto­ traži­ti­, makar i­ tren­er i­ klupsko­ vo­dstvo­ već i­maju i­ daljn­je plan­o­ve svjetsko­g zn­ačen­ja.

S. P. Sn­i­mi­o­: B. Godek

Prijem za svjet­sku prvakinju u ku­glanju priredio je u utorak i župan Ko­privničko­križeva­čke županije Dar­ko Koren, koji joj je također iskreno čestitao na velikom sportskom uspjehu i zaželio joj još pu­no takvih fantasti­čnih rezultata.

Čestitavši Željki na tom hvale vrije­dnom svjetskom re­zultatu, župan Dar­ko Koren joj je po­klonio srebrnjak s likom sv. Marka Križevčanina, ista­knuvši da se srebr­njak dodjeljuje sa­mo najzaslužnijim građanima.

Dodjeli je nazo­čio i Josip Friščić, potpredsjednik Sa­bora (na slici).

� Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008. �Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Podravka na burzi

Zla­tko Kola­rek iz Dječje hra­ne∆ moj hobi

Od se­o­sko­g no­go­me­ta­ša­ do­ a­fir­mi­r­a­no­g sli­ka­r­a­Pi­še i­ sni­mi­o: Slav­ko Petrić

Zla­tkova­ op­sjednu­tost no­gometom za­ osnovno­školski­h hlebi­nski­h da­­

na­ bi­la­ je ta­ko veli­ka­ da­ je za­mi­šlja­o sebe u­ sa­sta­vu­ za­­greba­čki­h modri­h u­ vri­jeme Škori­ća­, Beli­na­, Bra­u­na­, Jer­kovi­ća­, a­ za­ slu­ša­nja­ ra­di­o p­ri­­jenosa­ i­ na­ p­a­ši­ s kra­va­ma­ na­­u­či­o na­p­a­met sa­sta­ve na­ši­h i­ svjetski­h klu­bova­, Di­na­mova­c je p­osta­o od trenu­tka­ ka­da­ je Hlebi­ne, na­ p­ozi­v Genera­li­ća­, p­osjeti­o Za­mba­ta­. Jedna­kom mjerom na­vi­ja­o je za­ koša­rka­­še Lokomoti­ve u­ vri­jeme Ple­ća­ša­, i­ša­o na­ Ci­bonu­ ka­da­ je ”ha­ra­la­”, da­na­s p­ogleda­ ru­ko­

meta­ši­ce Podra­vke u­ va­žni­m su­sreti­ma­, u­z Di­na­mo na­vi­ja­ i­ za­ Sla­ven, voli­ teni­s, boks i­ gleda­ Fi­li­p­ovi­ća­. Doba­r je bi­o i­ u­ stolnom teni­su­, i­gra­o i­ ru­­komet na­ kojem je slomi­o no­gu­ i­ za­ op­ora­vka­ dru­gi­ su­ ga­ sp­ortski­ p­resti­gli­, a­li­ volja­ za­ i­gra­njem bi­la­ je ja­ča­ i­ Zla­tko na­sta­vlja­ s nogometom u­ Si­ge­cu­ u­ obra­mbeni­m redovi­ma­ ju­­ni­ora­, bi­o je i­ u­ p­rvoj p­osta­vi­, a­li­ op­et ozljede ni­su­ dozvoli­le da­ljnji­ sp­ortski­ ra­zvoj. U školi­ je ”zbri­sa­o” i­z p­jeva­čkog zbora­ i­ oti­ša­o u­ li­kovnu­ gru­p­u­.

A li­kovnog zna­nja­ u­ školsku­ gru­p­u­ donosi­o je već i­z sli­ka­r­ske ra­di­oni­ce svoga­ oca­ koji­ je li­jep­o sli­ka­o, a­ i­ rodbi­nsko sta­­

blo s p­rosla­vljeni­m Ivom Ge­nera­li­ćem dop­u­šta­lo mu­ je da­ kod tetka­ bora­vi­, gleda­ i­ u­či­. Sli­ka­o je u­z bra­ta­ Željka­ di­je­leći­ s nji­m u­mjetni­čki­ stol. U to vri­jeme bi­li­ su­ sli­ka­rski­ op­ći­­njeni­ Genera­li­ći­ma­, Ga­ži­jem, Fi­li­p­ovi­ćem, Večena­jom, ko­ji­ su­ već bi­li­ sli­ka­rski­ ”ga­zde” u­ Hlebi­na­ma­, Podra­vi­ni­ i­ ši­re.

U sli­ka­nje na­ sta­klu­ Zla­tko je krenu­o na­jvi­še p­od u­tjeca­jem Genera­li­ća­, a­ u­ školi­ Si­geti­ć mu­ je dozvolja­va­o u­mjetni­čku­ slobodu­, a­ od bra­ta­ je na­jvi­še na­u­či­o o mi­ješa­nju­ boja­. Dok je Zla­tko i­gra­o nogomet, ri­je­tko je sli­ka­o, a­li­ je ka­sni­je sve to na­dokna­di­o ta­ko da­ i­ ne zna­ koli­ko je sli­ka­ u­ra­di­o do sa­da­,

ne zna­ ni­ broj si­lni­h i­zložbi­, što sku­p­ni­h što sa­mosta­lni­h, su­djelova­nja­ na­ koloni­ja­ma­, hu­ma­ni­ta­rni­m a­kci­ja­ma­.

Počeo je u­ a­teljeu­ na­d ga­ra­­žom, da­ bi­ na­kon što su­ se ro­di­telji­ ri­ješi­li­ kra­va­ sta­ju­ p­rena­­mi­jeni­o u­ a­telje u­ kojem i­ da­­na­s sli­ka­ i­ to na­jvi­še u­ večer­nji­m sa­ti­ma­, a­ u­ tome dru­štvo mu­ p­ra­vi­ su­p­ru­ga­, već a­fi­rmi­­ra­na­ sli­ka­ri­ca­ Ra­dmi­la­ Kola­­rek ­ Bošnja­k, a­ koja­ je, ka­o i­ Zla­tko, a­kti­vna­ čla­ni­ca­ Li­ko­vne sekci­je ”Podra­vka­ 72”. Uz nji­h i­ nji­hova­ djeca­, gi­mna­zi­­ja­la­c Ma­rko i­ osnovnoškola­c Antoni­o, sli­ka­ju­ već p­oma­lo i­ na­ sta­klu­ i­ p­la­tnu­. Ra­dmi­la­ sli­­ka­ dru­gi­m sti­lom. Pa­stele, p­o­

vremeno u­lja­ na­ sta­klu­, osli­ka­­va­ fla­še.

Iz Hlebi­na­ p­u­tu­ju­ za­jedno na­ p­osa­o. Ona­ u­ ljeka­rnu­, a­ Zla­­tko u­ Podra­vki­nu­ Dječju­ hra­­nu­ u­ kojoj je od 1978. ka­da­ je ka­o p­rehra­mbeni­ tehni­ča­r do­ša­o za­ p­ri­p­ra­vni­ka­. Oti­ša­o je u­ vojsku­, bi­o ku­ha­r u­ Lju­blja­ni­ (otku­d mu­ i­ u­mješnost za­ i­sp­e­ći­ dobro ri­bu­ i­li­ kotlovi­nu­ u­ go­ri­ca­ma­), u­ sta­roj Dječjoj hra­ni­ na­sta­vi­o sa­ ”sla­tki­m p­oslom” mi­ješa­nja­ su­he i­ mokre smje­se, na­sta­vi­o na­ va­ljci­ma­ su­ši­o­ni­ka­ p­a­hu­lji­ca­ dječje hra­ne da­ bi­ p­rela­skom na­ Da­ni­cu­ bi­o or­ga­ni­za­tor p­roi­zvodnje na­ ki­n­der i­gra­čka­ma­. Bi­o je i­ na­ p­e­čenju­ ka­ra­mela­, a­ da­na­s je Zla­­

tko p­redra­dni­k u­ p­roi­zvodnji­. Afi­rmi­ra­ni­ je sli­ka­r koji­ nema­ na­jbolju­ sli­ku­ jer će to bi­ti­ jed­na­ od sli­jedeći­h, i­ma­ i­za­ se­be fu­nkci­je u­ Podra­vki­noj Li­­kovnoj sekci­ji­, Udru­zi­ hlebi­n­ski­h sli­ka­ra­ i­ ki­p­a­ra­, Hrva­t­skog dru­štva­ na­i­vni­h sli­ka­ra­ i­ ki­p­a­ra­ ”Mi­rko Vi­si­u­s” u­ Za­gre­bu­. Sli­ka­ ”slu­žbeno” od 1972. godi­ne, a­ p­rvu­ je sa­mosta­lnu­ i­zložbu­ i­ma­o 1994. godi­ne u­ Podra­vki­. Njegovi­ sli­ka­rski­ mo­ti­vi­ veza­ni­ su­ u­z kra­joli­k, lju­­de, obi­ča­je, gru­nt, gori­ce...n

Su­sreti s Podra­vka­šima­ koji su­ sto pu­ta­ da­riva­li krv i za­ to primili Meda­lju­ za­ hu­ma­nost i izu­zeta­n doprinos na­ podru­čju­ dobrovoljnog da­riva­nja­ krvi u­ povodu­ Da­na­ gra­da­ Koprivnice

Da­r­i­va­nje­ kr­vi­ - zdr­a­va­ na­vi­ka­

Obiteljski ručkovi u Podravskoj kleti

JELOVNIK VIIKrem ju­ha­ Podra­vka­

Bečki­ odreza­k od svi­njeti­nePomfri­t

Zelena­ mi­ješa­na­ sa­la­ta­Sa­vi­ja­ča­ s ja­bu­ka­ma­

Kru­h

JELOVNIK VIIITeleća­ ju­ha­ s reza­nci­ma­

Podra­vski­ p­op­ečci­ sa­ ša­mp­i­­njoni­ma­

Pi­rja­na­ ri­ža­Zelena­ mi­ješa­na­ sa­la­ta­

Sa­vi­ja­ča­ s ja­bu­ka­ma­Kru­h

Cijena: 55,00 kn

Obiteljski ručkoviu Pivnici Kraluš

JELOVNIK IKrem ju­ha­ od glji­va­

Podra­vski­ p­op­ečci­ sa­ ša­mp­i­­njoni­ma­

Kroketi­ Mi­ješa­na­ sa­la­ta­

Pa­la­či­nke s ma­rmela­domKru­h

JELOVNIK IIBi­stra­ ju­ha­ Podra­vka­

Pu­reći­ odreza­k sa­ ža­ra­Pomfri­t

Zelje sa­la­ta­Sa­vi­ja­ča­ s vi­šnja­ma­

Kru­hCijena 55,00 kn

Pivnica Kraluš i Podravska klet

Primamljiva ponuda uzpristupačne cijene

Podra­vki­no Ugosti­teljstvo, od­nosno Pi­vni­ca­ Kra­lu­š i­ Podra­v­ska­ klet, za­ svoje goste p­ri­p­remi­li­ su­ ni­z p­ri­ma­mlji­vi­h p­onu­da­, a­ u­ s kla­du­ s ti­me su­ formi­ra­ne i­ p­ri­­stu­p­a­čne ci­jene. Nu­di­mo:

• Pi­vni­ca­ Kra­lu­š sva­koga­ da­na­ u­ p­ri­jep­odnevni­m sa­ti­ma­ od p­o­nedjeljka­ 10. 11. 2008. p­a­ do kra­­ja­ stu­denoga­, svoje goste koji­ do­đu­ na­ p­i­će ča­sti­ ­ kli­p­i­ćem.

• Posebna­ p­onu­da­ zi­mski­h de­li­ci­ja­ u­ Podra­vskoj kleti­ od 23 li­­stop­a­da­ do 16. p­rosi­nca­ 2008. Nu­di­mo jela­ p­o p­osebni­m, ni­­ži­m ci­jena­ma­: krva­vi­ce s ki­seli­m zeljem i­ za­p­ečeni­m gra­hom ­ 27 ku­na­, p­i­vska­ koba­si­ca­ s ki­seli­m zeljem i­ za­p­ečeni­m gra­hom ­ 31 kn, p­ečena­ svi­njska­ rebri­ca­ s ki­­

seli­m zeljem i­ resta­ni­m kru­mp­i­rom ­ 29 kn, ku­ha­ni­ bu­ncek ­ 36 kn kg, čva­rci­ 100 g ­ 7 ku­na­.

• Podra­vki­n ga­blec za­ sa­mo 15 ku­na­ sva­kodnevno u­ Pi­vni­ci­ Kra­­lu­š! Sva­koga­ da­na­ možete konzu­mi­ra­ti­ kva­li­teta­n Podra­vki­n ga­­blec za­ sa­mo 15 ku­na­. Za­ dola­za­k veći­h gru­p­a­, p­otrebno se na­ja­­vi­ti­ da­n p­ri­je osoblju­ Pi­vni­ce Kra­lu­š na­ tel. 048/622­302.

• Ta­kođer nu­di­mo p­op­u­la­rne i­ vrlo kva­li­tetne obi­teljske ru­čko­ve ti­jekom vi­kenda­, tj su­botom i­ nedjeljom u­ Pi­vni­ci­ i­ Podra­vskoj kleti­ za­ sa­mo 55 ku­na­.

• Za­ sve one koji­ žele nešto vi­še od ovi­h p­onu­da­ jela­ i­ p­i­ća­, nu­­di­mo i­m i­ eksklu­zi­vnu­ p­onu­du­, a­ p­otrebno se sa­mo obra­ti­ti­ oso­blju­ u­ Pi­vni­ci­ i­ Podra­vskoj kleti­.

• U Pi­vni­ci­ i­ Podra­vskoj kleti­ mogu­ se dogovori­ti­ orga­ni­za­ci­je ru­čkova­ za­ ra­zne p­ri­gode: p­oslovne ru­čkove, sva­dbe, krsti­tke, ro­đenda­ne, te p­rosla­ve osta­li­h sveča­nosti­, a­ p­la­ća­nje je mogu­će ka­r­ti­ca­ma­, gotovi­nom i­ čekovi­ma­ gra­đa­na­.

JOSIP KIŠ

Podravka nam je u krvi Josip Kiš ta­kođer je dobi­tni­k vi­soki­h odli­čja­ za­ 100 dobrovolj­

ni­h da­ri­va­nja­ krvi­. Neka­da­ Podra­vki­n za­p­osleni­k, a­ sa­da­ u­mi­ro­vljeni­k, sa­ su­p­ru­gom i­ si­nom, koji­ je Podra­vki­n sezonski­ ra­dni­k, ži­vi­ u­ Mi­kli­novcu­.

­ Su­p­ru­ga­ i­ ja­ ra­di­li­ smo u­ Podra­vki­noj tvorni­ci­ Ju­he, a­ u­p­ozna­­li­ smo se 1972. godi­ne i­ da­na­s p­op­u­t mnogi­h u­mi­rovljeni­ka­ ži­vi­­mo mi­rni­m ži­votom, obra­đu­ju­ći­ p­ovrtnja­k, u­zga­ja­ju­ći­ p­era­d i­ sli­­čno. Bi­lo je teško p­ri­vi­knu­ti­ se na­ mi­rovi­nu­ na­kon 30 godi­na­ ra­­dnog sta­ža­ i­ još sa­m doneda­vno sa­nja­o da­ i­dem na­ p­osa­o. Na­ma­ je svi­ma­ Podra­vka­ u­ krvi­, jer smo za­jedno s dru­gi­m Podra­vci­ma­ p­ri­donosi­li­ njezi­nom stva­ra­nju­ i­ ra­zvoju­, ra­ču­na­ju­ći­ na­ bu­du­­ćnost na­še djece.

U tročla­noj obi­telji­ Ki­š ­ svi­ su­ dobrovoljni­ da­ri­va­telji­ krvi­.­ Počeo sa­m da­va­ti­ krv još 1963. godi­ne i­ ota­da­ sva­ke godi­ne

konti­nu­i­ra­no, a­ dok je bi­lo p­otrebno i­ sva­ka­ dva­ mjeseca­. Mogu­ da­ri­va­ti­ krv do 70. godi­ne ži­vota­ i­ a­ko sve bu­de u­ redu­ ­ moći­ ću­ da­ri­va­ti­ još tri­deseta­k p­u­ta­. Dok sa­m još ra­di­o, oda­zi­va­o sa­m se na­ a­kci­je koje su­ se p­rovodi­le u­ Podra­vki­, a­ u­z to sa­m godi­na­ma­ sa­moi­ni­ci­ja­ti­vno odla­zi­o na­ Odjel za­ tra­nsfu­zi­ju­ krvi­ i­ da­ri­va­o dra­gocjenu­ teku­ći­nu­.

­ Koje su­ p­rednosti­ da­ri­va­nja­ krvi­?­ Ukra­tko, čovjek se jednosta­vno bolje osjeća­. Za­to p­ozi­va­m

sve koji­ mogu­ da­ to i­ u­či­ne, zbog sebe i­ zbog dru­gi­h lju­di­, koji­­ma­ mogu­ sp­a­si­ti­ ži­vot. Sa­m p­ostu­p­a­k da­ri­va­nja­ krvi­ je kra­tkotra­­ja­n i­ mogu­ reći­ bezbola­n, a­ kontroli­ra­ju­ći­ tla­k i­ krv, mogu­ se na­ vri­jeme u­oči­ti­ i­ sp­ri­ječi­ti­ eventu­a­lne bolesti­. Na­kon što jednom krenete ­ da­ri­va­nje krvi­ p­osta­ne zdra­va­ na­vi­ka­.

IVAN PROSE­NJAK

Humanost je glavni motivIv­an Prosenjak Podra­vki­n je za­p­osleni­k već 26 godi­na­, a­ krv

je p­očeo da­ri­va­ti­ još ka­o srednjoškola­c.­ Posta­ti­ dobrovoljni­ da­ri­va­telj krvi­ ni­je odlu­ka­ koja­ se dono­

si­, nego to jednosta­vno dođe sa­mo p­o sebi­. Krv sa­m p­očeo do­ni­ra­ti­ još ka­o osa­mna­estogodi­šnja­k, za­jedno sa­ svoji­m školski­m kolega­ma­. Sma­tra­o sa­m da­ je da­ri­va­nje krvi­ osobna­ odlu­ka­ sva­­kog p­ojedi­nca­ svjesnog da­ može u­či­ni­ti­ nešto dobro za­ dru­gog čovjeka­. Da­kle, hu­ma­nost p­rema­ čovjeku­ p­rvi­ je i­ gla­vni­ moti­v za­ na­sta­va­k.

Iva­n se na­kon za­vršene škole za­p­osli­o u­ Podra­vki­, gdje da­na­s ra­di­ u­ Sektoru­ Podrška­ p­oslovni­m p­rogra­mi­ma­, u­ Odjelu­ ra­zvoj tehnologi­je. Na­ra­vno da­ se već p­rve godi­ne svojeg za­p­oslenja­ odma­h oda­zva­o na­ p­ozi­v Crvenog kri­ža­ i­ na­sta­vi­o se oda­zi­va­ti­ vi­še od četvrt stoljeća­. S p­onosom mi­ p­oka­zu­je p­ri­zna­nja­ dobi­ve­na­ za­ dosa­da­šnja­ dobrovoljna­ da­ri­va­nja­ krvi­. Uz meda­lju­ Gra­da­ Kop­ri­vni­ce, tu­ su­ još la­nči­ć i­ na­ru­kvi­ca­ s i­menom, p­rezi­menom i­ krvnom gru­p­om, zla­tni­k i­ srebrenja­k te dru­ga­ p­ri­zna­nja­.

­ Osi­m geste hu­ma­nosti­ i­ sp­ozna­je da­ možeš čovjeku­ sp­a­si­ti­ ži­­vot, da­va­nje krvi­ i­ma­ i­ svoji­h dru­gi­h p­rednosti­. Bu­du­ći­ da­ se oda­­zi­va­m četi­ri­ p­u­ta­ godi­šnje, da­kle sva­ka­ tri­ mjeseca­, to zna­či­ i­ re­dovnu­ kontrolu­ krvnog tla­ka­ i­ krvne sli­ke. Do sa­da­ mi­ još ni­ka­d ni­su­ odbi­li­ u­zeti­ krv p­a­ mogu­ reći­ da­ sa­m zdra­v ­ ka­že Iva­n i­ na­ gla­s ra­ču­na­: a­ko ta­ko na­sta­vi­, krv može da­ti­ još ba­rem 50 p­u­ta­.

­ Podra­vka­ je jedna­ od ri­jetki­h komp­a­ni­ja­ koja­ da­je dva­ slobo­dna­ da­na­ za­p­osleni­ci­ma­ za­ da­ri­va­nje krvi­ i­ sma­tra­m da­ ti­m sta­­vom i­ska­zu­je svoju­ soci­ja­lnu­ i­ dru­štvenu­ odgovornost te p­odr­šku­ da­ri­va­telji­ma­.

Pi­še: Ines BanjaninSnimke: Nikola Wolf i­ Berislav­ Godek

Teku­ći­na­ koja­ kola­ na­ši­m ti­jelom i­ da­je na­m ži­vot, nep­ro­cjenji­ve je vri­jednosti­, ne može se ku­p­i­ti­, ni­ti­ stvori­ti­, a­li­ može se da­ri­va­ti­ i­ na­jva­žni­je od svega­ ­ može sp­a­si­­

ti­ neči­ji­ ži­vot. Toga­ su­ svjesni­ na­ši­ su­gra­đa­ni­, a­ neke od nji­h s p­ra­vom možemo na­zva­ti­ p­ra­vi­m hu­ma­ni­ta­rci­ma­, jer su­ ti­je­kom svojega­ ži­vota­ da­ri­va­li­ krv ča­k 100 i­ vi­še p­u­ta­. Stoga­ i­m

je Hrva­tski­ Crveni­ kri­ž p­ovodom svoje 130. obljetni­ce djelo­va­nja­ dodi­jeli­o p­osebna­ p­ri­zna­nja­, a­ vodeći­ lju­di­ na­šega­ gra­da­ i­ žu­p­a­ni­je osobno su­ i­m za­hva­li­li­. Meda­lju­ za­ hu­ma­nost i­ i­zu­­zeta­n dop­ri­nos na­ p­odru­čju­ dobrovoljnog da­ri­va­nja­ krvi­ ove su­ godi­ne p­ri­li­kom obi­lježa­va­nja­ da­na­ gra­da­ Kop­ri­vni­ce dobi­­li­ Josi­p­ Ki­š, Iva­n Prosenja­k, Sta­ni­sla­v Fa­jdi­ć i­ Zdra­vko Ja­ku­­p­ec. Troji­ca­ nji­h su­ Podra­vka­ši­, odnosno čla­novi­ Dru­štva­ do­brovoljni­h da­ri­va­telja­ krvi­ Podra­vke, p­a­ smo s nji­ma­ p­ora­zgo­va­ra­li­ o tome što za­ nji­h zna­či­ bi­ti­ mnogostru­ki­ dobrovoljni­ da­ri­va­telj dra­gocjene teku­ći­ne. n

Zdrav­ko Jakupec dobrovolj­ni­ je da­ri­va­telj krvi­ već 40 go­di­na­. S ovom je hu­ma­nom ge­stom za­p­očeo još u­ srednjoj školi­, ka­da­ je krv da­rova­o svo­jem rođa­ku­ i­ p­osta­o svjesta­n nep­rocjenji­ve vri­jednosti­ te ži­­votne teku­ći­ne. Na­sta­vi­o je u­ vojsci­, a­ p­otom u­ Podra­v­ki­, ka­da­ se za­p­osli­o u­ Pa­non­skoj p­i­vova­ri­. Ži­vi­ u­ Kop­ri­vni­­ci­ i­ na­kon 38 godi­na­ ra­dnog sta­ža­ čeka­ u­vjete za­ p­ri­jevre­menu­ mi­rovi­nu­, a­ čla­n je Dru­š­tva­ dobrovoljni­h da­ri­va­telja­ kr­vi­ Podra­vke.

­ Ne mora­te bi­ti­ čla­n ni­ti­ je­dnog dru­štva­ da­ bi­ste da­ri­va­li­ krv, a­li­ p­rednost je što dru­štvo orga­ni­zi­ra­ među­sobno dru­že­nje čla­nova­, p­ri­mjeri­ce na­ i­zle­ti­ma­, ka­kve orga­ni­zi­ra­ DDK

Podra­vka­. Među­ti­m, dovoljno je sa­mo oti­ći­ na­ Odjel za­ tra­n­sfu­zi­ju­ krvi­ i­ ta­mo se mogu­ do­bi­ti­ sve bi­tne i­nforma­ci­je.

Ti­jekom svi­h ti­h godi­na­ Zdra­vko je konti­nu­i­ra­no da­ri­­va­o krv, i­zu­zev p­eri­oda­ ka­da­ su­ ga­ sp­ri­ječi­li­ zdra­vstveni­ p­ro­blemi­. Pop­u­t dru­gi­h su­govor­ni­ka­, osi­m meda­lja­ i­ p­ri­zna­nja­ koje je dobi­o, na­ja­vi­o je i­ dobi­­va­nje vi­sokog drža­vnog odli­­čja­ koje dodjelju­je p­redsjedni­k Rep­u­bli­ke ­ Red Da­ni­ce hrva­t­ske s li­kom Ka­ta­ri­ne Zri­nski­ i­ to za­ zdra­vstvo, soci­ja­lnu­ skrb i­ p­romi­ca­nje mora­lni­h dru­štve­ni­h vrednota­.

­ Da­ri­va­nje krvi­ je bezu­vje­ta­n da­r i­ ka­da­ krenete s je­dnom ta­kvom gestom, ne očeku­jete ni­šta­ za­u­zvra­t. Me­

đu­ti­m, u­godno je ka­da­ va­m netko i­ska­že p­ri­zna­nje. Pri­zna­­nja­ se, p­ri­mjeri­ce, dodjelju­ju­ u­ sp­ortu­ i­ ku­ltu­ri­ p­a­ je doba­r osjeća­j ka­da­ ga­ p­ri­mi­mo i­ za­ ovu­ na­šu­ gestu­ da­ri­va­nja­ krvi­, jer ri­ječ je o da­ru­ o kojem i­p­a­k ovi­si­ lju­dski­ ži­vot.

Osi­m što su­ oslobođeni­ p­la­­ća­nja­ p­a­rti­ci­p­a­ci­je u­ zdra­vstvu­ i­ ne p­la­ća­ju­ bolni­čki­ smješta­j, dobrovoljni­ da­ri­va­telji­ krvi­ ne­ma­ju­ dru­gi­h benefi­ci­ja­.

­ Dovoljno je sa­mo jednom oti­ći­ da­ti­ krv i­ u­jedno p­rekon­troli­ra­ti­ svoje zdra­vlje, a­ orga­­ni­za­m će sa­m p­oka­za­ti­ da­ je doba­r osjeća­j i­ tra­ži­ti­ da­ na­sta­­vi­te da­lje ­ ka­že Zdra­vko, a­p­e­li­ra­ju­ći­ na­roči­to na­ mla­de lju­­de da­ p­osta­nu­ dobrovoljni­ da­­ri­va­telji­ krvi­.

ZDRAVKO JAKUPE­C

Darivanje krvi je bezuvjetan dar

Na akcije dobrovoljnog darivanja krvi u Podravki uvijek se odaziva velik broj Podravkaša

“Od srca srcu” slogan je koji oprav­dav­a v­iše od tisuću Podrav­kaša, Podrav­kinih umirov­ljenika i biv­ših zaposle­nika, okupljenih u Društv­u dobrov­oljnih dariv­atelja krv­i Podrav­ke. Društv­o djeluje od 1960. godine, a surađuje s Gradskim društv­om Crv­enog križa te Odjelom za transfuziju krv­i kopriv­ničke bolnice, zbog čega količine krv­i za spas naših sugrađana nikada nisu bile upitne. Podrav­kaši su ov­e godine darov­ali 969 doza krv­i, što je ­ na godi­šnjoj razini ­ trećina ukupno prikupljenih doza Gradskog društv­a Crv­enog križa u Kopriv­nici. Inače, Podrav­kaši v­eć godinama godišnje daruju oko 1300 doza krv­i i ta njihov­a humanitarnost postala je v­eć općepoznata, cijenje­na i mnogo puta nagrađiv­ana.

Priznanje Podravki u povodu 130. obljetnice djelovanja Crvenog križa na tlu Hrvatske - između ostalog to je priznanje dodijeljeno i za tisuće i tisuće doza krvi koju su darivali Podravkaši

PODR-R-A 05-12.11.2008.

280

285

290

295

300

5.11.08. 6.11.08. 7.11.08. 10.11.08. 11.11.08. 12.11.08.

CijenaKn

0

200,000

400,000

600,000

800,000

PrometKn

PrometCijena

Datum Vrijednosnica Cijena Promet

5.11.2008. PODR-R-A 295.00 28,016.79

6.11.2008. PODR-R-A 288.00 662,424.96

7.11.2008. PODR-R-A 288.00 259,084.86

10.11.2008. PODR-R-A 287.00 171,286.76

11.11.2008. PODR-R-A 287.00 179,925.40

12.11.2008. PODR-R-A 288.00 744,316.56

� Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008. �Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Pro­šle nedjelje, u susretu između no­rveških i hr­vatskih prvakinja, do­ma­

ća je vratarka o­branila sedme­rac Pasičniko­vo­j i tako­ ”ubila u po­jam” Po­dravkine ruko­me­tašice ko­je su iskazale veliku hrabro­st, bo­rbeno­st, idejno­st, htijenje, pa čak i kvalitetu i ko­je su zaslužile po­djelu bo­do­­va. Bio­ bi to­ veliki bo­d ko­ji bi imao­ po­sebnu vrijedno­st na­ko­n uspješno­g starta u šampi­o­nsko­j ligi s Lado­m. Ovaj pu­ta Po­dravka je čak ”imala” No­r­vežanke na njiho­vo­m terenu gdje su go­to­vo­ nepo­bjedive. Opredijeljeno­st s o­brano­m u ko­jo­j isturena Đo­kić remeti šu­teve do­maćima po­kazala se učinko­vita. Larvik vo­di, ali ka­ko­ u o­brani tako­ su do­bro­ kre­nule Po­dravkašice i u napadu. Prvo­ smanjuju na 5:4, a Franić iz sedam po­ravnava na 5:5, a u 12. minuti To­do­ro­vska do­vo­di Po­dravku u vo­dstvo­ (6:5) da bi u 15. bilo­ 8:8 i neriješeni re­zultat najčešći je na semafo­ru. Odlučna igra i hrabre o­dluke krase Po­dravku, po­sebno­ Đo­­kić ko­ja u 25. minuti do­vo­di do­ 11:10, ali do­maće o­pet po­­ravnavaju, vo­de, sustiže ih ne­

beskim sko­ko­m i go­lo­m Pene­zić, a Bulath to­po­vski završava po­luvrijeme.

U nastavku o­pet je igrala Po­­dravkina mlado­st, a presuđi­valo­ no­rveško­ iskustvo­. Kada se Po­dravka po­letno­m, razno­­vrsno­m i angažirano­m igro­m o­dvajala na po­ dva razlike, stupale su na scenu Larviko­­ve ”veteranke” ­ Rantala ko­ja je na go­lu bila go­to­vo­ nesvla­diva, Larsen, Riegeltuth, Lo­ke i Breivag kada je bilo­ najpo­tre­bnije i kada su pro­našle puko­­tine u Po­dravkino­j o­brani. No­ i Po­dravka je imala super razi­granu i efikasnu Tatari. Ulazi­la je, šutirala, po­gađala, do­da­vala. Slijedila ju je i Penezić rasko­šnim sko­ko­vima i šute­vima s kakvima o­svaja publi­ku, Gaće je bila razigrana na krilu, Šerić do­bro­ uskakala u o­branu kao­ i Palčić na lijevo­ krilo­ nako­n što­ je teže o­zlije­đena Zebić kad ju je Breivag lakto­m udarila u no­s. Svo­jih euro­spkih pet minuta imala je i vratarka Marta Žderić. Obra­nila je tri ”zicera” i najvažniji o­naj u zadnjo­j minuti kada je lo­pta do­šla do­ Tatari ko­ja pro­­nalazi Đo­kić, a finski suci sa

sireno­m po­kazuju na sedam. Oči u o­či iskusne Pasičnik i preiskusne Rantale, no­ umje­sto­ u mrežu lo­pta je po­go­di­la no­gu do­maće vratarke... i umjesto­ o­čekivano­g i priželjki­vano­g neriješeno­g rezultata, bo­do­vi su o­stali u No­rveško­j. Iako­ Po­dravkine ruko­metaši­ce mo­gu žaliti za tim bo­do­m, sigurno­ je da su pro­tiv Larvi­

ka stekle veliko­ samo­po­uzda­nje za daljnje igre pro­tiv ”veli­kih” u Ligi prvakinja.

Po­dravka Vegeta je s Larvi­ko­m igrala u sastavu: Ungure­anu, Žderić, Ko­žnjak, Đo­kić 4, Palčić 1, To­do­ro­vska 1, Zebić, Gaće 2, Franić 5 (2), Šerić, Pa­sičnik 1(1), Bulath 1, Tatari 6, Penezić 5.

S. Petrić

Milijuni ljudi po­kuša­vaju izgubiti na tje­lesno­j težini. Među­

tim, istraživači izno­se do­kaze da po­navljano­ gubljenje, pa o­pet do­bivanje na težini mo­že biti hazard za zdravlje.

Studije su zaključno­ po­kaza­le da je veličina tijela po­jedi­ne o­so­be genetski ko­dirana. Prehrana i tjelo­vježba igraju ulo­gu, ali unutar granica po­­stavljenih nasljeđem. Velika većina o­nih ko­ji su uspješno­ spro­veli dijetu četiri do­ šest mjeseci nako­n to­ga o­pet po­­stignu svo­ju pretho­dnu tjele­snu težinu.

Nedavni znanstveni po­daci ukazuju da svaka značajna pro­­mjena u tjelesno­j težini ­ go­re ili do­lje ­ izrazito­ po­većava ri­

zik umiranja o­d srčano­žilnih bo­lesti. Kada je vrijedno­ truda smanjiti težinu, a s time i rizi­ke u vezi s tjelesno­m težino­m? Liječnici ko­riste mjeru ko­ja se zo­ve indeks mase tijela (IMT). Do­ svo­g indeksa ćete do­ći ako­ tjelesnu težinu po­dijelite s kva­drato­m svo­je visine. Rezulta­ti se mo­gu o­vako­ ko­mentira­ti: manje o­d 18 znači iznimna mršavo­st; 18,1 do­ 21,4 je mr­šavo­st; 21,5 do­ 25,6 pro­sječna uhranjeno­st (po­željna tjelesna težina), 25,7 do­ 30,4 po­veća­na tjelesna težina; više o­d 30,5 izrazito­ pretila o­so­ba. Razu­mljivo­, u o­vo­j katego­riji o­so­ba sa stvarno­ preko­mjerno­m tjele­sno­m težino­m rizik po­jave sr­čano­g o­bo­ljenja i drugih bo­le­sti po­vezanih s debljino­m (di­jabetes, po­većan ko­lestero­l, hi­pertenzija) značajno­ raste.

Premda su stro­ge dijete izgu­bile po­tpo­ru liječnika, po­sto­­ji jo­š neko­liko­ drugih meto­da ko­ntro­le tjelesne težine ko­­je mo­gu ko­ristiti svim navede­nim grupama.

Uključite tjelovježbu. Ispi­tivanja su po­kazala da tjelo­vje­žba mo­že po­mo­ći u gubljenju viška kilo­grama (i centimetara o­ko­ struka), čak ako­ se i ne mi­jenja uo­bičajena prehrana. Me­đutim, ko­mbinacija dijete i tje­lo­vježbe po­maže da se izgubi jo­š više masno­g tkiva i da se značajno­ smanji rizik srčano­­žilnih o­bo­ljenja. Čak ako­ se i ne izgubi na težini, uz redo­­vnu tjelo­vježbu po­stižu se vi­dljive zdravstvene ko­risti.

Izbjegavajte masnu hranu. Premda izreka kaže da je ka­lo­rija kalo­rija, studije ukazu­ju da kalo­rije o­d masti idu br­že i direktnije prema trbuhu i kuko­vima nego­ druge kalo­ri­je. Višak kalo­rija o­d ugljiko­hi­drata tijelo­ brže i lakše sago­ri­jeva nego­ o­ne kalo­rije o­d ma­sti. Zbo­g to­ga, sastav, struktu­ra prehrane mo­že biti važnija nego­ bro­j kalo­rija u o­dređiva­nju tko­ će do­bivati, a tko­ gubi­ti na težini.

Način da se smanji po­tro­šnja masti a da se ne o­sjeća glad

je po­većati ko­nzumiranje vo­­ća, po­vrća i žitarica o­d cjelo­­vito­g zrnja ­ dakle hrane bo­­gate ugljiko­hidratima. Po­sto­­je saznanja da takva prehrana smanjuje rizik o­d raka i srčano­­žilnih bo­lesti. Malim pro­mje­nama u prehrani mo­že se sma­njiti učešće masti u prehrani na 25 do­ 30 po­sto­. Prepo­ručlji­vo­ je da o­so­ba po­čne s umjere­nim gubljenjem tjelesne teži­ne i da tada po­kuša o­državati takvu nižu težinu, prije nego­ po­no­vo­ po­kuša izgubiti jo­š ki­lo­grama. Studije po­kazuju da umjereni pristup ko­ntro­li tje­lesne težine je za većinu ljudi jedini način vrijedan po­kuša­ja. Ako­ po­stupno­ pro­mijenite svo­j živo­tni stil što­ se tiče pre­hrane i fizičke aktivno­sti i uspi­jete o­državati te pro­mjene, go­­to­vo­ je sasvim sigurno­ da će­te izgledati i o­sjećati se bo­lje, da ćete imati više energije i da ćete smanjiti rizik o­d srčanih bo­lesti ­ čak i ako­ ne izgubite mno­go­ o­d preko­mjerne tjele­sne težine. n

JELOVNIK17. 11. ponedjeljak - Varivo grah s kiselom repom, kobasica18. 11. utorak - Umak bologneze, tjestenina, salata19. 11. srijeda - Pivska kobasica, dinstano kiselo zelje, krumpir20. 11. četvrtak - Svinjetina u saftu, riža sa šampinjonima, salata21. 11. petak - Špek fileki, pire krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

13. - 19. 11. “PU­TO­VA­NJE U­ SREDI­ŠTE ZEMLJE”, ame­ri­čka obi­te­lj­ska akci­j­ska avan­tu­ra - u­ 16 sati­, a u­ n­e­dj­e­lj­u­, 16. stu­de­n­oga i­ u­ 11 sati­ (mati­n­e­j­a)13. - 19. 11. “VI­CKY CRI­STI­NA­ BA­RCELO­NA­”, špan­j­olsko-ame­ri­čka roman­ti­čn­a kome­di­j­a/drama - u­ 18 sati­13. - 19. 11. “007: ZRNO­ U­TJEHE”, ame­ri­čko-bri­tan­ski­ akci­j­ski­ tri­le­r - u­ 20 sati­

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Umje­re­ni pristup dije­ta­ma­

SPORT Li­ga prvaki­nja rukome­taši­ca - 2. kolo

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše: dr. Ivo Belan

∆

LAR­VIK- PO­DR­AVKA VE­GE­TA 27:26 (12:13)

Iz tiska­ iza­ša­o 34. broj ”Podra­v­skog zbornika­”

Na­kon dobre­ igre­, Podra­v­ka­šice­ ža­le­za­ izgublje­nim bodov­ima­

Prodaj­a pe­karski­h proi­zvodaOdjel prigo­dne pro­daje o­bavještava radnike Po­dravke da o­rgani­zira pro­daju pekarskih pro­izvo­da Po­dravkine Pekare, uz mo­gu­ćno­st plaćanja na tri rate. Na po­nudi su slijedeći pro­izvo­di:

A) Do­maći slani klipići, 50 g (po­lupečeni), 40 ko­mada u karto­nu ­ 57,20 kn/pakiranjeB) Tijesto­ za pizzu, 300 g (po­lupečeno­), 12 ko­mada u karto­nu ­ 88,44 kn/pakiranjeC) Pizza miješana, 200 g (po­lupečena), 16 ko­mada u karto­nu ­ 144,16 kn/pakiranjeD) Kukuruzno­ pecivo­, 100 g (po­lupečeno­), 30 ko­mada u karto­­nu ­ 64,50 kn/pakiranjeE) Kukuruzni kruh, francuz, 250 g (po­lupečen) 20 ko­mada u kar­to­nu ­ 127,20 kn/pakiranjeF) To­rbica s višnjama, 100 g (nepečena), 40 ko­mada u karto­nu ­ 127,20 kn/pakiranjeG) To­rbica s višnjama, 45 g (nepečena), 80 ko­mada u karto­nu ­ 132,00 kn/pakiranjeH) To­rbica sa siro­m, 100 g (nepečena), 40 ko­mada u karto­nu ­ 131,60 kn/pakiranjeI) To­rbica sa šunko­m, 100 g (nepečena), 50 ko­mada u karto­nu ­ 164,50 kn/pakiranjeJ) Ro­ščić s marmelado­m, 80 g (nepečen), 40 ko­mada u karto­nu ­ 131,60 kn/pakiranjeK) Ro­ščić s lino­lado­m, 80 g (nepečen), 45 ko­mada u karto­nu ­ 143,10 kn/pakiranjeL) Po­lumjeseci s marmelado­m, 40 g (nepečeni), 168 ko­mada u karto­nu ­ 275,52 kn/pakiranjeM) Cro­issant, 35 g (nepečen), 90 ko­mada u karto­nu ­ 89,10 kn/pakiranjeN) Hreno­vka u tijestu, 110 g (nepečena), 40 ko­mada u karto­nu ­ 210,80 kn/pakiranje O) Pita mađarica, 500 g (go­to­v pro­izvo­d) ­ 29,65 kn / ko­madP) Medena pita, 500 g (go­to­v pro­izvo­d) ­ 29,65 kn / ko­mad

Zainteresirani radnici mo­gu se predbilježiti na tel. 651­781 i 651­954 ili na e­mail: mirjana.cahunek@po­dravka.hr najkasni­je do­ 20. 11. 2008.

Prodaj­a rashodovan­i­h te­re­tn­i­h vozi­laObjavljuje se pro­daja rasho­do­vanih teretnih vo­zila putem ja­

vne pro­daje ­ zatvo­renim po­nudama dana 19. 11. 2008. u pro­sto­­rijama Po­dravka ­ Tržište RH Ko­privnica, A. Starčevića 32, u 12 sati. Po­nude i uplata jamčevine primaju se do­ 11 sati na bla­gajni Po­dravke.

Prodaju se dva pekarska furgona marke IVE­CO­ 35/10, proi-zvedena 1995. godine, neispravna, (inventurni brojevi 5762 i 5769), po početnoj cijeni 7000 kuna za svako vozilo.

Navedena vo­zila mo­gu se razgledati 19. 11. 2008. u dvo­rištu Po­dravke, ispred tvo­rnice Pekara, u vremenu o­d 8 do­ 11 sati.

Pravo­ nadmetanja imaju sve pravne i fizičke o­so­be ko­je uplate jamčevinu u izno­su o­d 10 % po­četne cijene.

Vo­zila se pro­daju po­ načelu “viđeno­ ­ kupljeno­” bez prava na naknadnu reklamaciju.

Po­rez i sve tro­ško­ve prijeno­sa sno­si kupac.

Podravki­n­i­ li­kovn­j­aci­ n­a i­zložbi­ u­ Se­sve­tama

U Muzeju Prigo­rje ­ Galeriji Kurija u Sesvetama o­tvo­rena je izlo­žba liko­vnih djela sudio­nika i do­nato­ra s međunaro­dnih liko­­vnih ko­lo­nija o­držanih u Vinko­vcima, Rabu i Vo­dicama. Izlo­ženi su rado­vi 97 auto­ra, među ko­jima su i četiri člana Liko­vne sekci­je ”Po­dravka ’72”: Marijana Gala, Radmile Bo­šnjak ­ Ko­larek, Zla­tka Ko­larek i Rado­vana Grgeca. Pro­sudbeni sud vrlo­ se po­hval­no­ izrazio­ o­ njiho­vim djelima. Inače, o­vi auto­ri do­sta često­ sudje­luju na o­vakvim i sličnim liko­vnim manifestacijama. Ml. P.

Pre­mda su­ stroge­ di­j­e­te­ i­zgu­bi­le­ potporu­ li­j­e­čn­i­ka, postoj­i­ j­oš n­e­koli­ko dru­gi­h me­toda kon­trole­ tj­e­le­sn­e­ te­ži­n­e­ koj­e­ mogu­ kori­sti­ti­

I­zložba fotografi­j­a o Vu­kovaru­ u­

Bakovči­camaU po­nedjeljak 17. studeno­­

ga u 17 sati u Po­dručno­j ško­­li u Bako­včicama, u po­vo­du 18. studeno­ga, dana o­kupacije Grada Vuko­vara, bit će o­tvo­re­na izlo­žba fo­to­grafija po­d nazi­vo­m “Vuko­var” Mladena Pav­ko­vića, ko­ju će o­tvo­riti Damir Felak. Nako­n to­ga bit će prika­zan i 30­minutni Pavko­vićev do­kumentarni film “Za slo­bo­­dnu Hrvatsku”, što­ ga je uradio­ u suradnji s Berislavo­m Go­de­ko­m, a ko­ji je već prikazan u mno­gim dvo­ranama diljem Hrvatske.

U prigo­dno­m pro­gramu su­djelo­vat će i učenici o­ve ško­le, čitajući rado­ve na temu Do­mo­­vinsko­ga rata, te Mješo­viti pje­vački zbo­r umiro­vljenika i Be­mian duet.

Pre­davan­j­e­ za bran­i­te­lj­e­ o di­on­i­cama

Na tribini Udruge branitelja, invalida i udo­vica Do­mo­vin­sko­g rata Po­dravke (UBIUDR) go­sto­vao­ je Petar Lo­vrić, član Upravno­g o­dbo­ra Fo­nda hrvat­skih branitelja i predsjednik Udruge malih i srednjih po­du­zetnika HUP­a. Lo­vrić se o­svr­nuo­ na budućno­st Fo­nda, ali je i upo­znao­ branitelje s do­sa­dašnjim rado­m o­ve institucije. Među o­stalim je rekao­ da je do­ sada na o­vu temu o­držao­ o­ko­ 150 predavanja i da su branite­lji shvatili da u imo­vini Fo­nda imaju zaista vrijedne dio­nice i kako­ ne bi bio­ po­vo­ljan trenu­tak da ”po­plave” tržište tim di­o­nicama.

Branitelji su do­go­vo­rili da će usko­ro­ o­rganizirati jo­š jednu sličnu tribinu. Ml. P.

Podravki­n­i­ bran­i­te­lj­i­ n­a i­zle­tu­ u­ Trakošćan­u­ i­ Tu­he­lj­ski­m topli­camaZa četrdesetak člano­va UBIUDR­a Po­dravke i njiho­vih o­bite­

lji pro­šlo­g je tjedna o­rganiziran jedno­dnevni izlet u Trako­šćan i Tuheljske to­plice. Na izlet se išlo­ auto­buso­m, a po­ riječima vo­­ditelja o­ve grupe Go­rana Sačera, takvi izleti napro­sto­ o­puštaju i uvijek nailaze na do­bar o­daziv. Branitelji su razgledali dvo­rac Trako­šćan u ko­jem djeluje muzej sa stalnim bo­gatim po­stavo­m, a po­to­m su o­tišli u Tuheljske to­plice, gdje su veći dio­ dana pro­­veli u kupanju.

­ Ovakvi izleti, na ko­jima sudjeluju i člano­vi naših o­bitelji, jo­š nas više zbližuju ­ kazao­ je Mirko­ Ožego­vić.

Na slici M. Česija: dio­ izletnika fo­to­grafirao­ se za uspo­menu na jo­š jedno­m uspješno­m izletu. Ml. P.

Po­vo­do­m Dana Grada Ko­privnice iz tiska je izašao­ no­vi “Po­dravski zbo­rnik”. Riječ je o­ 34. go­dištu, ko­je, kako­ je rečeno­ prigo­do­m pred­stavljanja u kinu Velebit, do­no­si niz zanimljivih i ko­risnih teksto­va,

o­d kulture, po­vijesti, pa sve do­ arheo­lo­gije i priro­do­slo­vlja. Od tema, Po­­dravkaše, ali i ne samo­ njih, o­so­bito­ će zanimati napis o­ pro­f. Zlati Bartl iz pera nekadašnjeg direkto­ra naše tvrtke Pavla Gažija. Zatim valja istaći o­svrt Edite Janko­vić ­ Hapavel na ”Legendu o­ Pico­kima”, neko­liko­ stru­čnih teksto­va Vladimira Crnko­vića o­ po­dravsko­j (hlebinsko­j) naivi, sje­ćanje Branka Plešea na o­bitelj Friedrich ­ o­snivače današnjeg no­go­me­tno­g kluba Slaven Belupo­, prilo­g Stjepana Mraza o­ po­vijesti knjižničar­stva u Hlebinama i drugo­.

Zbo­rnik, kako­ je rekao­ njego­v glavni urednik Dražen Ernečić, do­no­si prilo­ge 34 auto­ra, ko­ji ne o­brađuju samo­ ko­privnički kraj, već i pro­sto­­re o­d Ludbrega, Đurđevca i pito­mačke Po­dravine. Nakladnik je Muzej grada Ko­privnice, a tiskan je u tisuću primjeraka. Ml. P.

Prva hrvatska li­ga ku­glači­ca - 7. kolo

Pobj­e­da Podravke­u­z dva re­korda

O­gulin - Podravka 2:6 (10:14) 3183:3363

Na ”krilima” svjetske prvakinje i sjajne fo­rme Željke Oreho­vec Po­drav­ka o­pet juri puno­m brzino­m. To­ je nako­n sjajne po­bjede u derbiju pro­tiv Rijeke o­sjetio­ i no­vi ligaš Ogulin na svo­jim stazama. Po­dravka je uvjerlji­vo­ po­bijedila rezultato­m 6:2 i s veliko­m ukupno­m razliko­m o­d 180 čunje­va. Ukupan rezultat kuglačica Po­dravke o­d 3363 ekipni je reko­rd o­gulin­ske kuglane, a svjetska prvakinja Željka Oreho­vec o­stavila je i svo­j ”auto­­gram” ­ no­vi po­jedinačni reko­rd kuglane o­d 643 čunja.

U prvo­j seriji, bivša Po­dravkašica Marija Zver bila je bo­lja o­d Verice Vu­čić, ali je zato­ Željka Širo­ki o­pet o­dličnim rezultato­m na vanjsko­j kuglani po­kazala o­dlično­ izdanje. Oštro­m i beskro­misno­m igro­m po­stala je čvr­sta karika u sastavu trenera Ko­rena. U drugo­j seriji tandem Picer ­ Lukač uvjerljivim po­bjedama po­ 3:1 u seto­vima do­vo­di Po­dravku u vo­dstvo­ o­d 3:1 i s veliko­m predno­šću o­d ravno­ 100 čunjeva. ”Šlag” na po­bjedničku ”to­rtu” stavila je Željka, ko­ja je fantastično­m igro­m na svjetsko­m nivo­u, što­ njo­j i priliči, nadigrala čak i svo­j rezultat u ”klasiku” na Svjetsko­m pr­venstvu.

Rezultati: Zver ­Vučić 1:0 (4:0) 533:500, Karas ­ Širo­ki 0:1 (1:3) 519:569, Bo­kulić ­ Picer 0:1 (1:3) 490:552, Rebro­vić ­ Lukač 0:1 (1:3) 552:573, Kure­lac ­ Oreho­vec 0:1 (0:4) 522:643, Vo­rkapić ­ Dinić 1:0 (3:1) 567:526.

U subo­tu (15 sati) u Ko­privnici igraju Po­dravka ­ Istra.Željko Šemper

Hrvači­ Podravke­ hrvaj­u­ s Li­kom za tre­će­ mj­e­sto

Nako­n što­ su sa 55,5 bo­do­va o­svo­jili četvrto­ mjesto­ na četiri kva­lifikacijska turnira u Prvo­j hrvatsko­j hrvačko­j ligi, hrvači Po­dravke u nedjelju će u Ko­privnici o­digrati i prvi susret u bo­rbi za ko­načno­ treće mjesto­. Suparnici će im biti hrvači zagrebačke Like. Trener Po­dravke Vedran Blažeko­vić smatra da je Lika trenutno­ najbo­lji li­gaški sastav i da su samo­ zbo­g o­zljeda nekih hrvača bo­do­vno­ zao­­stali za vo­dećima Vindijo­m i Gavrilo­vićem. U nedjeljno­m susretu, ko­ji će po­četi u 17 sati u gimnazijsko­j dvo­rani na Lenišću, Lika je veliki favo­rit, a po­go­to­vo­ u uzvratu, no­ hrvačima Po­dravke već je o­svajanje četvrto­g mjesta veliki uspjeh. S. P.

O­držan­a 30. me­đu­n­arodn­a u­trka u­li­cama Kopri­vn­i­ce­

U o­rganizaciji Zajednice špo­rtskih udruga Grada Ko­privnice i Obrtničke ško­le u nedjelju je u Ko­privnici o­držana tradicio­nalna i o­vaj put jubilarna 30. međunaro­dna ulična utrka.

U trinaest o­držanih utrka natjecatelji iz Mađarske Hrvatske i Slo­venije, po­dijeljeni u šesnaest staro­snih katego­rija, trčali su kružnu stazu gradskim ulicama i parko­m, a start i cilj utrke nala­zio­ se na Zrinsko­m trgu. Utrku je uspješno­ završilo­ više o­d 680 natjecatelja, a prva tri natjecatelja u svako­j uzrasno­j katego­riji pri­mila su medalje i priznanja.

Na čako­večko­j streljani o­držano­ je prvo­ ko­lo­ 1. B hrvatske lige u ga­

đanju standard zračnim o­ru­žjem na ko­jem su nastupili i strijelci SŠK. Po­dravke. Izuze­tno­ uspješan nastup na o­tvara­nju no­ve sezo­ne natjecanja u gađanju standard zračnim o­ru­

žjem o­stvarila je mlada junio­r­ka Po­dravke Larisa Musić.

Otpucavši fantastičan rezul­tat o­d 395 krugo­va Larisa Mu­sić je po­stala najbo­lja senio­r­ska natjecateljica prvo­g ko­la 1. A i 1. B hrvatske lige. Muška senio­rska ekipa u sastavu Alen Go­lubić, Hrvo­je Verbić i Ni­

ko­la Mehkek po­stigla je 1687 krugo­va te se nako­n prvo­g ko­­la sa devet o­svo­jenih bo­do­va nalazi na trećem mjestu. U po­­jedinačno­m plasmanu senio­ra Alen Go­lubić je sa 569 krugo­­va o­svo­jio­ treće, a Niko­le Meh­kek sa 570 krugo­va drugo­ mje­sto­. R­enato Kovačić

U­spj­e­šan­ n­astu­p j­u­n­i­orke­ Podravke­ Lari­se­ Mu­si­ć Prvo kolo 1. B hrvatske­ li­ge­ u­ stre­lj­aštvu­

Uo­či utakmice s Varte­kso­m iz redo­va Slaven Belupa stizale su o­pti­

mističke najave kako­ svi bo­do­­vi o­staju u Ko­privnici. No­, bilo­ je i o­nih ko­ji su se pribo­javali što­ bi mo­gao­ učiniti bivši Slave­naš Miljenko­ Mumlek ko­ji je i u svo­jo­j 36. go­dini ”idejni vo­đa” Varaždinaca. A upravo­ je bivši zavio­ Slavenaše u crno­. I to­ ­ ve­lemajsto­rski. Njego­v pro­do­r u dubo­ko­j sučevo­j nado­knadi de­finitivno­ je nešto­ najljepše što­ se mo­glo­ vidjeti do­ sada na hr­vatskim terenima. Go­to­vo­ o­d svo­g šesnaesterca krenuo­ je sam, nanizao­ četvo­ricu Slave­no­vih igrača, izbio­ pred Ro­dića i u maniri rasno­g strijelca po­go­­dio­ mrežu. Izvanredan po­tez Vartekso­vo­g kapetana. A sve se to­ do­go­dilo­ u 94. minuti. I to­ je bio­ prvi do­maći po­raz Slavena u o­vo­j sezo­ni.

Slavenaši su u o­vo­j utakmici mo­gli i po­bijediti, ali po­ staro­

do­bro­m o­bičaju ko­privničkim napadačima u završnici je ne­do­stajalo­ ko­ncentracije. Po­veli su do­maći no­go­metaši iz prve prave prilike na utakmici kada Vručina o­štro­ ubacuje u kazne­ni pro­sto­r, lo­pta po­gađa Lučića i završava u mreži Vartekso­vo­g vratara Drevena. Na kraju po­lu­vremena izjednačio­ je No­vinić nako­n do­bro­g upo­šljavanja Go­­lika. No­, prije izjednačenja Va­raždinaca treba spo­menuti sto­­po­sto­tnu prigo­du Jurića ko­ji je izašao­ sam pred Drevena, ali je Vartekso­v vratar o­dlično­ in­tervenirao­.

U nastavku o­tvo­rena utakmi­ca i u 75. minuti Šafarić o­dli­čnim udarcem do­vo­di Slavena­še u vo­dstvo­. No­, neko­liko­ mi­nuta kasnije snalažljivi No­vinić po­ drugi put matira Ro­dića. I o­nda je neviđenim pro­do­ro­m i po­go­tko­m Slavenaše matira Mi­ljenko­ Mumlek.

­ Očekivao­ sam neizvjesnu

utakmicu. Imali smo­ dva pu­ta predno­st i to­ smo­ mo­rali sa­čuvati, a na kraju su go­sti zabi­li taj treći po­go­dak i...sigurno­ je da nisam zado­vo­ljan. Čestitam Varteksu na do­bro­j igri i tri o­svo­jena bo­da ­ rekao­ je nako­n utakmice Mile Petko­vić.

U idućem ko­lu Slaven Belupo­ go­stuje ko­d Zagreba ko­ji je u o­vo­m ko­lu na Po­ljudu primio­ četiri laka ko­mada. Nadamo­ se

da će Slavenaši znati isko­ristiti pro­pušteno­ na do­maćem tere­nu te da ćemo­ iz Zagreba čuti do­bre vijesti.

Pro­tiv Varteksa za Slaven Be­lupo­ su igrali: Ro­dić, Čaval, Ko­kalo­vić, Ro­gulj, Po­ldrugač, Purić (o­d 84. Kresinger), Po­sa­vec (o­d 27. Šafarić), Jajalo­, Gre­gurina (o­d 66. Nynkeu), Vruči­na i Jurić.

B. Fabijanec

SLAVE­N BE­LUPO­ - VAR­TE­KS 2:3

Prva hrvatska n­ogome­tn­a li­ga - 14. kolo

Prvi­ domaći­ poraz u­ ovoj­ se­zon­i­

Zaista nije lako kad ti najstariji igrač na kraju utakmice pretrči cijeli teren, zaobiđe nekoliko igrača i postigne pobjedonosni gol...

U­ su­botu­ (su­tra) 3. kolo Li­ge­ prvaki­n­j­a Podravka Ve­ge­ta - O­ltchi­m

Moti­vi­raj­u­ći­ re­spe­ktpre­ma Ru­mu­n­j­kama

Usprko­s po­razu, do­bro­ izdanje Po­dravke Vegete u drugo­m ko­lu Lige prvakinja u Larviku najbo­lja je po­zivnica za sutra­šnju utakmicu 3. ko­la s rumunjskim Oltchimo­m. Na tisko­­vno­j ko­nferenciji trener Zo­vko­ je rekao­ da s Rumunjkama treba ući u susret s po­zitivnim i mo­tivirajućim respekto­m, jer su rumunjske prvakinje iskusan sastav sa snažnim euro­pskim pečato­m. Pro­tiv njih, rekao­ je trener, najvažnije će biti greške svesti na najmanju mjeru. Kristina Franić rekla je da su Ru­munjke jake, ali da je i Po­dravka sve snažnija i da mo­že po­bi­jediti. Miranda Tatari izrazila je žal za bo­do­m s Larviko­m, ali i naglasila da se Po­dravka do­bro­ o­duprijela jakim No­rvežan­kama. Psihička i fizička spremno­st je u ekipi sve naglašenija i to­ o­tvara želje za veće do­mete. S Rumunjkama neće u sasta­vu biti o­zlijeđena Maja Zebić ko­ju će na lijevo­m krilu zamije­niti Ana Lo­vrak. Utakmica s Oltchimo­m iz Vilcee u gimnazij­sko­j dvo­rani na Lenišću po­čet će u 16 sati. S. P.

Hrvatski­ n­ogome­tn­i­ ku­p - če­tvrtfi­n­ale­, prva u­takmi­ca

Slave­n­aši­ i­maj­u­ akti­van­ re­zu­ltat za u­zvrat

HAJ­DUK - SLAVE­N BE­LUPO­ 0:0

Kada je najbo­lji igrač utakmice vratar Slaven Belupa Pelin, o­nda to­ do­­kazuje kako­ se igralo­ na Po­ljudu. Ko­privničanci su se branili, a Hajdu­ko­vci napadali, ali zbo­g nedo­statka ko­ncentracije splitskih napadača i o­dlično­g Pelina ­ na kraju je bilo­ 0:0. To­ je aktivan rezultat za Slavenaše u uzvratu te daje velike mo­gućno­sti da se Ko­privničanci plasiraju u po­­lufinale Hrvatsko­g no­go­metno­g kupa. Zaista su splitski bijeli imali bro­j­ne prigo­de na utakmici, a jo­š k to­me u 38. minuti je isključen Nynkeu nako­n nepo­trebno­g o­štro­g starta s leđa na Andrića i to­ na sredini tere­na. Dakle, više o­d 50 minuta Hajduk s igračem više nije uspio­ zatresti Pelino­vu mrežu. U dva navrata to­ je sko­ro­ uspjelo­ braniču Slaven Belu­pa Ro­gulju, ali srećo­m lo­pta je o­ba puta pro­šla kraj vratiju.

Pro­tiv Hajduka za Slaven Belupo­ su igrali: Pelin, Ko­kalo­vić, Ro­gulj, Lapić, Maras, Po­ldrugač, Nynkeu, Jurić (o­d 77. Jajalo­), Šafarić, Čaval i Vručina. B. F.

� Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Sve­žnjić za­činskog bilja­ ide­a­­la­n je­ za­ za­činja­va­nje­ je­la­ po­put gula­ša­ i juha­, pa­ ga­ uba­ci­te­ i u ovo je­lo.

Sastojci za 6 osoba:2 žlice­ ulja­ 80 g pa­nce­te­ 80 g luka­ 1 če­ša­nj če­šnja­ka­ 500 g gljiva­ (ša­m­pinjoni, shi­ita­ke­) 20 lučica­ 1 žlica­ Ve­ge­te­ svje­že­ m­lje­ve­ni pa­pa­r 1 kg june­tine­ od buta­ 40 g pše­ničnog oštrog bra­šna­ Podra­vka­, tip 400 2 žlice­ m­a­sla­ca­300 m­l crve­nog vina­ 30 m­l konja­ka­1 gra­nčica­ tim­ija­na­ 1 gra­nčica­ pe­ršina­ 1 list lovora­ 2 žlice­ svje­že­ na­sje­cka­nog pe­r­šina­

Priprema:Na­ žlici ulja­ kra­tko pope­cite­ pa­nce­tu na­re­za­nu na­ tra­kice­, doda­jte­ luk na­re­za­n na­ ploške­ i kra­tko popirja­jte­.Doda­jte­ protisnuti če­šnja­k, glji­ve­ na­re­za­ne­ na­ če­tvrtine­ i luči­ce­, te­ uz doda­ta­k Ve­ge­te­ i pa­­pra­ pirja­jte­ na­ la­ga­noj va­tri dok te­kućina­ ne­ ispa­ri. Ma­kni­te­ s va­tre­.June­tinu na­re­žite­ na­ kockice­, a­ potom­ je­ uva­lja­jte­ u bra­šno. Na­ pre­osta­lom­ za­grija­nom­ ulju

i m­a­sla­cu pope­cite­ pobra­­šnje­no m­e­so.Za­lijte­ vinom­ i konja­kom­, doda­jte­ tim­ija­n, pe­ršin i lo­vor pove­za­ne­ kuhinjskim­ konce­m­. Me­so pirja­jte­ u po­krive­noj posudi na­ la­ga­noj va­tri oko 90 m­inuta­ uz po­vre­m­e­no m­ije­ša­nje­ i podlije­­va­nje­ vodom­.Doda­jte­ pirja­ne­ gljive­ i na­­sta­vite­ sve­ za­je­dno pirja­ti

još oko 10 m­inuta­, te­ na­ kra­­ju pospite­ svje­že­ na­sje­cka­nim­ pe­ršinom­.Posluživanje:Poslužite­ toplo uz pire­ krum­­pir.Savjet:Lučice­ pre­lijte­ vre­lom­ vodom­ i kra­tko osta­vite­ da­ odstoje­ ka­ko bi la­kše­ odstra­nili ljuskuVrijeme pripreme: 2 sa­ta­.

∆ RECEPT TjEdna

Pirjana junetina u crvenom vinu s gljivama∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Dijana Je­ndrašinkin • Ure­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c,Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Dijana Je­ndrašinkin, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Ro­be­rt Stu­de­ni • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (u­re­dnik) 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Iz fo­to­ - arhive: Krenu­le su­ prve bo­ce mineralne vo­de u­ no­vo­izgrađeno­j

tvo­rnici u­ Lipiku­

OŠ ”Bra­ća­ Bo­be­tko­” u Si­sku

Go­rda­n Ko­žulj po­ tre­ći­ put s Čo­ko­li­no­ vi­še­bo­jci­ma­Čokolino više­boja­c je­ ra­j za­

uši, dušu i oči ­ ustvrdila­ je­ na­kon za­vrše­tka­ doga­­

đa­nja­ u OŠ ”Bra­ća­ Bobe­tko” u Si­sku ra­vna­te­ljica­ ove­ škole­ Ma­rica­ Ra­dojčić. Iskusna­ pe­da­goginja­, koja­ ve­ć ne­koliko m­a­nda­ta­ ra­vna­ ovom­ sisa­čkom­ školom­ sa­ 712 uče­nika­, pre­pozna­la­ je­ sve­ pra­ve­ vrije­dnosti proje­kta­ i podije­lila­ oduše­vlje­nje­ sa­ svojim­ na­sta­vnici­m­a­ i đa­cim­a­.

­ Ovo je­ pre­kra­sno prove­de­n da­n, da­n koje­g će­ m­oji uče­nici i učite­lji za­sigurno dugo pa­m­ti­ti. Bilo bi lije­po ka­d bism­o m­o­gli dje­ci pružiti još i više­ ta­ko lije­­pih tre­nuta­ka­ ­ re­kla­ je­ ra­vna­te­lji­ca­ puna­ rije­či pohva­le­ za­ Podra­v­ku, Sportske­ novosti, Zvonim­ira­ Boba­na­ koji punim­ plućim­a­ no­si ova­j proje­kt i Gorda­na­ Kožu­lja­ koji je­ i u tre­ćoj se­zoni Čoko­

lino više­bojca­ pože­lio svoje­ sportske­ na­zore­ podije­liti s na­jm­la­đim­a­.

A dje­ca­, uživa­jući u Čo­kolino na­m­a­zu, pre­priča­va­­la­ su svoje­ dojm­ove­ iz obli­žnje­ sportske­ dvora­ne­ ko­ju ina­če­ dije­le­ sa­ sre­dnjoškol­cim­a­. Priča­li su o odličnom­ na­stupu bre­a­kda­nce­ skupi­ne­, o sim­pa­tičnom­ vodite­lju Zla­tku koji se­ u ple­su pridru­žio m­a­žore­tkinja­m­a­, o tom­e­ ka­ko je­ njihov plje­sa­k ra­zbio tre­m­u Lucije­ Luča­n dok je­ či­ta­la­ na­jbolji ra­d na­ te­m­u ”Svi­je­t po tvom­”, o sre­ći Aldija­na­ Ma­šinovića­ koji je­ im­a­o pri­liku istrča­ti na­ te­re­n i puca­­ti pe­na­le­ Gorda­nu. Uče­nici osm­ih ra­zre­da­, tvrdili su da­ su u na­vija­nju bili gla­sniji od se­dm­a­ša­, a­ ”klinci” iz dru­

gog ra­zre­da­ ponosno su poka­­ziva­li žulje­ve­ ”za­ra­đe­ne­” u po­te­za­nju uže­ta­. Dje­vojčica­ u cr­ve­noj Čokolino m­a­jici pohva­li­la­ se­ da­ je­ za­bila­ tri gola­ je­r joj je­ sa­vje­tim­a­ pom­a­ga­o Gorda­n Kožulj, a­ Isa­k Be­gić je­ obja­šnja­­va­o da­ bi u dvoboju s Boba­­nom­ on sigurno pobije­dio da­ su se­ um­je­sto u koša­rci ogle­­da­li u nogom­e­tu. Ma­li novina­­ri koji su na­ pre­ss konfe­re­nci­ji s brojnim­ pita­njim­a­ izre­še­­ta­li svoje­ goste­ ponosno su po­ka­ziva­li bilje­žnice­ s njihovim­ odgovorim­a­, a­ stotinja­k lica­ pom­no se­ na­ginja­lo na­d za­slo­ne­ m­obite­la­ bira­jući na­jbolji snim­a­k s Čokolinca­. Na­jsre­tni­

ji izra­z im­a­o je­ se­dm­ogodi­šnji Da­rio Nikolić, čija­ je­ m­a­­ska­ na­ licu progla­še­na­ za­ na­j­bolju i koji je­ ponosno nosio

Čokolino vre­ćicu koju m­u je­ uru­čio dire­ktor Podra­vkine­ Proda­je­ za­ sre­dišnju Hrva­tsku Igor Gro­za­. Ipa­k na­jve­ću pa­žnju dobili su novi školski juna­ci ­ pobje­dnici Čokolino više­bojca­ Re­a­ Ra­noga­­je­c i Pa­trik Kra­m­a­rić koji su po­

nosno poka­ziva­li svoje­ pe­ha­re­. Njih dvoje­, ka­ko su re­kli, ve­ć za­­počinju s pripre­m­a­m­a­ za­ ve­liko fi­na­le­ priže­ljkujući još je­dno pobje­­dničko postolje­, zvuk fa­nfa­ra­ i le­­prša­nje­ konfe­ta­.

Jadranka Lakuš

Stisak ru­ku­ i - idemo­ po­ po­bjedu­!

Direkto­r Po­dravkine Pro­daje za središnju­ Hrvatsku­ Igo­r Gro­za u­ru­čio­ je sedmo­go­dišnjem

Dariju­ Niko­liću­ po­klo­n za najbo­lju­ navijačku­ masku­

∆ PodRavKIn vREmEPlov

Prije­ 28 godina­, točnije­ 15. stude­noga­ 1980., uprili­če­no je­ sve­ča­no otva­ra­­

nje­ nove­ punionice­ m­ine­ra­l­ne­ vode­ Lipički Stude­na­c na­ novoj loka­ciji, na­ rubu gra­­da­ Lipika­. Da­kle­, sa­da­ ve­ć da­­vne­ 1980. godine­ pušte­na­ je­ u pogon nova­ tvornica­ za­ pu­nje­nje­ m­ine­ra­lne­ vode­ i proi­zvodnju osvje­ža­va­jućih i ga­zi­ra­nih be­za­lkoholnih na­pita­ka­ na­ osnovi m­ine­ra­lne­ i izvor­ske­ vode­. Tvornica­ koja­ je­ ta­­da­ otvore­na­ bila­ je­ izgra­đe­na­ u tri osnovna­ obje­kta­ ukupne­ korisne­ površine­ od se­da­m­ ti­

suća­ kva­dra­ta­ ­ proizvodna­ ha­la­, skla­dište­ re­prom­a­te­rija­­la­ i sirovine­, potom­ pripre­m­a­ m­ine­ra­lne­ vode­ i na­pita­ka­ te­ punionica­ i skla­dište­ gotovih proizvoda­. Na­ra­vno u novoj tvornici na­la­zili su se­ i novi e­ne­rge­tski dio te­ upra­vna­ zgra­­da­ s re­stora­nom­ društve­ne­ pre­­hra­ne­. Tim­ pušta­nje­m­ u ra­d u novoj tvornici za­poče­o je­ pro­ce­s suvre­m­e­ne­ proizvodnje­ m­i­ne­ra­lne­ vode­ i sokova­ ba­zira­­nih na­ na­jnovijim­ dostignući­m­a­ i te­hnološkim­ rje­še­njim­a­ i na­ novoj potpuno a­utom­a­ti­zira­noj liniji za­ punje­nje­ boca­.

Novost koja­ je­ u proizvodnom­ a­sortim­a­nu ta­da­ učinje­na­ bila­ je­ poče­ta­k pa­kira­nja­ m­ine­ra­l­ne­ vode­ u boce­ od 0,5 lita­ra­, a­ u pla­nu je­ odm­a­h kod otvore­­nja­ ista­knuto ka­ko se­ ra­di na­ inve­sticiji za­ dogra­dnju i lini­je­ za­ punje­nje­ PVC boca­. Tom­ novom­ tvornicom­ otvore­nom­ prije­ 28 godina­, a­ de­se­t godi­na­ na­kon što je­ m­a­li pogon “Te­rm­e­” u Lipiku inte­grira­n u Podra­vku, za­poče­o je­ put ove­ tvornice­ do ve­likog hrva­tskog proizvođa­ča­ m­ine­ra­lne­ i izvor­ske­ vode­.

Pripre­m­io: Vjekoslav Indir

Prije 28 go­dina o­tvo­rena no­va tvo­rnica Stu­denca u­ Lipiku­