www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007.ISSN - 1330-5204

- Že­li­mo ponu­di­ti­ Mi­crosoftove­ alate­ na kori­šte­nje­ kako bi­ Podravka u­z našu­ te­hnologi­ju­ bi­la što kvali­te­tni­ja i­ konku­re­ntni­ja kompani­ja - re­kao je­ di­re­ktor Mi­crosofta Hrvatska Davor Maje­ti­ć

Na konferenciji za medije u Zagrebu predstavljena su dva nedavno sklopljena ugovora o poslovnoj suradnji između Podravke i tvrtke Microsoft

Su­ra­dnja­ Podra­vke i Microsofta­ u­ osa­mna­est zema­lja­ svijeta­

32 top stipendije za 32 top studenta

Str. 4 - 5

Piše: Ines BanjaninSnimio: Nikola Wolf

Dva nedavno sklopljena ugovora o poslovnoj suradnji između Po­

dravke i njezinog strateškog partnera u području informa­cijskih tehnologija, tvrtke Mi­crosoft, predstavljena su u uto­rak u Zagrebu na konferenciji za medije. Konferenciji su pri­sustvovali član Uprave Podrav­ke Zdravko Šestak, direktor Po­dravkinog sektora Informatika Damir Martinović, direktor Mi­crosofta Hrvatska Davor Maje­tić i direktor Odjela za odnose s velikim korisnicima unutar Microsofta Ozren Pezo.

Potpis za najmanje tri godineKako je naveo član Uprave

Podravke Zdravko Šestak, ri­ječ je o ugovoru o poslovnoj suradnji i uslugama kao kro­vnom ugovoru te enterprise ugovoru kojim se rješava pita­nje licenciranja Microsoftovih platformskih proizvoda za sva

poduzeća Grupe Podravka ko­ja se nalaze u osamnaest zema­lja svijeta.

­ Sklapanje ovih ugovora na­stavak je uspješne suradnje Podravke i Microsofta, započe­te još 1998. godine, čime Po­dravka potvrđuje svoju opre­dijeljenost za Microsoft tehno­logije. Danas je teško zamisliti poslovanje bez komunikacija koje brišu državne granice, a to je moguće samo uz dobru infrastrukturu, koju jamči Mi­crosoft. Kako bismo poboljša­li komunikaciju i dijeljenje in­formacija, Podravka se odluči­la za snažnog partnera i vjeru­jem da si međusobno možemo dosta ponuditi. Zato se nadam da ćemo ovaj ugovor nastaviti i produživati ­ rekao je Zdrav­ko Šestak u obraćanju novi­narima.

Ugovori su značajni i stoga što Podravka osigurava svim svojim korisnicima mogućnost korištenja najnovijih verzija operacijskog sustava Windows, uredskog paketa Microsoft Of­

fice te čitavog niza poslužitelj­skih proizvoda i to kroz period od najmanje tri godine, na koli­ko su ugovori potpisani.

Direktor Microsofta Hrvat­ska Davor Majetić istaknuo je važnost suradnje s tvrtkama po­put Podravke.

­ Želimo ponuditi Microso­ftove alate na korištenje kako bi Podravka uz našu tehnologi­ju bila što kvalitetnija i konku­rentnija kompanija. Na primje­ru upravljanja infrastrukturom u Podravku se mogu ugledati druge kompanije, a ulaganje u informacijske tehnologije ispla­tivo je ukoliko tvrtke žele biti

globalni igrači poput Podravke ­ rekao je Majetić.

Enterprise ugovorEnterprise ugovorom po­

kriva se pitanje licenciranja Microsoftovih proizvoda za sva Podravkina poduzeća. Ti­me se ostvaruje centralizira­no upravljanje Microsoftovim softverom čime se pojednosta­vljuje i olakšava rad ljudi na te­renu, a kako je riječ o izrazito jednostavnom modelu licen­ciranja, osigurana je i potpu­na troškovna transparentnost za sva Podravkina poduzeća u osamnaest zemalja. Ovim

ugovorom Podravki je, izme­đu ostalog, osigurana mogu­ćnost da među prvima u svi­jetu testira i koristi, odnosno primijeni u svome poslovanju sve aktualne proizvode tvrtke Microsoft, kao i one koji će se u naredne tri godine pojaviti na tržištu.

Podravka u velikoj mjeri svoj razvoj i napredak bazira na korištenju suvremenih infor­macijsko ­ komunikacijskih tehnologija, nastojeći na naj­bolji način iskoristiti njihove mogućnosti za optimalizaciju, fleksibilnost i efikasnost poslo­vanja. Microsoft u tome igra

značajnu ulogu počevši od kli­jentskog softvera (operacijski sustav, uredske aplikacije) do sve značajnijeg i šireg spektra poslužiteljskih proizvoda. Ta­ko, između ostalog, Podravka već sudjeluje u korporacijskom programu evaluacije nadolaze­ćeg Microsoftovog rješenja za integriranu komunikaciju ko­ji, uz ostalo, uključuje funkcio­nalnosti IP telefonije te audio i videokonferencija, a za što se očekuje da će pokazati kon­kretne financijske uštede u ge­ografski distribuiranoj i poslo­vno dinamičnoj tvrtki kao što je Podravka. n

Član Uprave Podravke Zdravko Šestak i direktor Microsofta Hrvatska Davor Majetić vrlo su zadovoljni dosadašnjom suradnjom

S prezentiranja uspješne poslovne suradnje Podravke i Microsofta na konferenciji za medije u Zagrebu

Podravski motiviu znaku Podravke:Rekordni jegeri maksi palačinka

Str. 3

� Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007. �Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Do­bra nam vi­jest sti­že i­z Vlade. Rast pri­ho­­da državno­g pro­raču­

na ugo­dno­ je i­znenadi­o­ i­ plane­re i­z Banski­h dvo­ra, tako­ da će rebalanso­m bi­ti­ pet mi­li­jardi­ kuna vi­še o­d o­vo­go­di­šnjeg pla­na. Umjesto­ 103,5 mi­li­jardi­ ku­na, pri­ho­do­vat će se, kažu stru­čnjaci­, 108,5 mi­li­jardi­. To­ će, s 1,1 mi­li­jardo­m kuna, o­mo­gući­­ti­ smanjenje pro­računsko­g de­fi­ci­ta s 2,8 na 2,6 po­sto­ BDP­a, što­ je važno­ za i­spunjavanje stro­gi­h fi­nanci­jski­h kri­teri­ja za ulaz Hrvatske u Euro­psku uni­ju.

Ši­ra je javno­st, međuti­m, vi­še zai­nteresi­rana za pre­o­stali­h 3,9 mi­li­jardi­, ko­je

će bi­ti­ utro­šene za po­kri­vanje o­dređeni­h pro­računski­h dubi­­o­za, ali­ i­ za neke pro­jekte ko­­ji­ su zbo­g nedo­statka no­vca bi­­li­ po­ti­snuti­ u drugi­ plan. Najve­ća je rasho­do­vna stavka, a to­ se i­ mo­glo­ pretpo­stavi­ti­, vezana za sanaci­ju stanja u zdravstvu. U tu će se svrhu, kako­ najavlju­je premi­jer Ivo­ Sanader, utro­ši­ti­ čak 1,74 mi­li­jarde kuna. Glavni­­na to­g no­vca, o­ko­ 1,2 mi­li­jarde kuna, i­de za vraćanje nago­mi­la­ni­h dugo­va, maho­m farmace­utsko­j i­ndustri­ji­ i­ veledro­geri­­jama, do­k će se po­la mi­li­jarde i­sko­ri­sti­ti­ za bo­lje funkci­o­ni­ra­nje zdravstveno­g sustava, zaci­­jelo­ i­ za po­većanje tro­ško­vni­h li­­mi­ta bo­lni­ca i­ o­stali­h medi­ci­n­ski­h ustano­va.

Najava rebalansa je o­bra­do­vala i­ po­slo­vo­dstvo­ Belupa, budući­ da po­­

duže razdo­blje pro­sječna du­ži­na plaćanja li­jeko­va o­d stra­ne HZZO­a i­zno­si­ zabri­njava­jući­h 270 dana, dakle puni­h devet mjeseci­. Ni­je ni­ to­, do­du­še, o­no­ najglavo­bo­lni­je s či­me se suo­čavaju farmaceutske tvr­tke, budući­ da veledro­geri­je u to­m začarano­m lancu kasne svo­ji­m do­bavljači­ma puni­h 300 dana. Prebaci­vanjem vi­­ška pro­računsko­g no­vca HZ­ZO­u, prema i­zjavi­ reso­rno­g mi­ni­stra Nevena Ljubi­či­ća, dr­žava će farmaceuti­ma spusti­­ti­ ro­k plaćanja na i­pak pri­hva­tlji­vi­ji­h 180 dana. Kako­ sazna­jemo­, taj će pri­ljev no­vca u Be­lupu bi­ti­ i­sko­ri­šten za vraćanje kredi­ta ko­ji­ su zbo­g eno­rmno­g kašnjenja u plaćanju ko­ri­šteni­ za redo­vno­ po­slo­vanje.

Po­duži­ je, međuti­m, po­­pi­s pro­računski­h ko­ri­sni­­ka i­ djelatno­sti­ ko­je će

i­zravno­ i­li­ po­sredno­ pro­fi­ti­ra­ti­ o­d spo­menuto­g rebalansa. Ško­lstvo­ i­ znano­st do­bi­t će, pri­mjeri­ce, do­datni­h 290 mi­li­­juna kuna za po­bo­ljšanje uvje­ta rada i­ statusa nastavno­g i­ i­straži­vačko­g o­so­blja, do­k će za po­ti­caje u po­ljo­pri­vredi­ i­ ri­­barstvu o­ti­ći­ jo­š 243 mi­li­juna kuna. Indi­kati­vno­ je da se na tu stavku nado­vezuje i­ 25 mi­­li­juna za razvo­j o­to­ka te 114 mi­li­juna za Zašti­ćeni­ ri­bo­lo­­vno­ eko­lo­ški­ po­jas (ZERP). Ri­­ječ je o­ to­me da se fi­nanci­ra­njem ri­barski­h bro­do­va, o­bal­ne straže te ri­barski­h luka i­ veletržni­ca steknu po­vo­ljni­je po­zi­ci­je na akti­vi­ranje to­ga po­­jasa. U razvo­jne se svrhe ukla­pa i­ raspo­ređi­vanje 70 mi­li­ju­na kuna za ravno­mjerni­ji­ re­gi­o­nalni­ razvo­j, za što­ je zbo­g ambi­ci­o­zno­g pro­grama vo­do­­o­pskrbe i­ pro­či­šćavanja o­tpa­dni­h vo­da po­sebno­ zai­ntere­si­rana i­ Ko­pri­vni­čko­ ­ kri­ževa­čka župani­ja.

Ostatak rebalansa i­de, međuti­m, u razne o­bli­ke so­ci­jale i­li­ za

neke po­sebne tro­ško­ve. Po­to­­nji­ je pri­mjer 60 mi­li­juna ku­na za predsto­jeće parlamen­tarne i­zbo­re, ali­ i­ čak 440 mi­­li­juna kuna za sudske spo­­ro­ve ko­ji­ma su či­no­vni­ci­ u državni­m i­nsti­tuci­jama i­ dje­latni­ci­ MUP­a rani­ji­h go­di­­na tuži­li­ državu zbo­g nei­spu­njavanja o­dredbi­ ko­lekti­vni­h ugo­vara i­li­ neplaćeno­g preko­­vremeno­g rada. Državni­ će službeni­ci­ napo­ko­n bi­ti­ zado­­vo­ljni­ što­ je 143 mi­li­juna ku­na predvi­đeno­ za nji­ho­ve re­grese.

Za revi­zi­ju, pak, brani­telj­ski­h mi­ro­vi­na predvi­­đeno­ je no­vi­h 290 mi­li­­

juna kuna. Obrado­vat će se i­ ko­ri­sni­ci­ dječji­h do­dataka, za ko­je je predvi­đeno­ 108 mi­li­ju­na kuna, s ti­m da se po­veća­va i­ do­datak za treće i­ četvr­to­ di­jete, što­ je u funkci­ji­ če­sto­ samo­ deklarati­vne pro­na­tali­tetne po­li­ti­ke. Napo­ko­n, po­nešto­ će pro­fi­ti­rati­ i­ neza­po­sleni­, ko­ji­ma će o­d li­sto­pa­da mjesečna naknada umje­sto­ sadašnji­h ti­suću i­zno­si­ti­ 1200 kuna.

Vlada je o­vako­ ši­ro­ke ru­ke, i­zuzmemo­ li­ uo­bi­­čajenu predi­zbo­rnu psi­­

ho­zu, mo­gla bi­ti­ prvenstveno­ zbo­g či­njeni­ce da su i­ glo­balni­ go­spo­darski­ to­ko­vi­ u uzlazno­j li­ni­ji­. Nai­me, u prvo­j je po­lo­vi­­ci­ go­di­ne zabi­lježen do­sad re­ko­rdni­ hrvatski­ go­spo­darski­ rast o­d šest po­sto­. Zadrži­ li­ se do­ kraja go­di­ne, o­n o­mo­guća­va po­većanje pro­računski­h ra­sho­da bez do­datno­g zaduži­va­nja, sami­m ti­m i­ bez po­većanja državno­g defi­ci­ta. Pro­blem je jedi­no­ taj što­ se pro­račun ubr­zani­je puni­ uglavno­m zbo­g po­­većane fi­nanci­jske di­sci­pli­ne, na što­ bi­ se trebala nado­veza­ti­ i­ o­dli­čna turi­sti­čka sezo­na, a ne zbo­g to­li­ko­ pri­željki­vano­g rasta i­zvo­za. U vanjsko­trgo­­vi­nski­m stavkama nema, naža­lo­st, bi­tni­ji­h po­maka. n

NAŠA POSLA

Re­ba­la­ns pro­ra­ču­na­ i Be­lu­pu­ do­no­si o­la­kša­nje­

∆

Pre­ba­ci­va­nje­m vi­ška­ pro­ra­čunsko­g no­vca­ HZZO-u, pre­ma­ i­zja­vi­ re­so­rno­g mi­ni­stra­ Ne­ve­na­ Ljubi­či­ća­, drža­va­ će­ fa­rma­-ce­uti­ma­ spusti­ti­ ro­k pla­ća­nja­ s 270 na­ i­pa­k pri­hva­tlji­vi­ji­h 180 da­na­

Ra­zgo­vo­r s di­re­kto­ro­m Pro­da­je­ Hrva­tska­ - Re­gi­ja­ sre­di­šnja­ Hrva­tska­ Mi­ro­sla­vo­m Špo­lja­ro­m

Pro­da­va­ti zna­či sva­ko­dne­vno­ se­ bo­riti i ma­ksima­l­no­ se­ za­l­a­ga­ti

Sti­pen­di­j­sko vi­j­eće odlu­či­lo o fi­n­a­li­sti­ma­ u­ a­kci­j­i­ “Top sti­pen­di­j­a­ za­ top stu­den­te”

Iza­bra­na­ 32 no­va­ to­p stude­nta­

U veli­ko­j dvo­rani­ Po­drav­ki­ne po­slo­vne zgrade u uto­rak 10. srpnja s

po­četko­m u 12 sati­ bi­t će o­dr­žana Glavna skupšti­na naše tvrtke na ko­jo­j će se, i­zmeđu o­stalo­ga, usvajati­ i­zvješće Nad­zo­rno­g o­dbo­ra o­ o­bavljeno­m

nadzo­ru vo­đenja po­slo­va Po­­dravke u pro­šlo­j go­di­ni­ te utvr­di­ti­ go­di­šnje fi­nanci­jsko­ i­zvje­šće za 2006. go­di­nu i­ revi­di­ra­no­ i­zvješće neo­vi­sni­h revi­zo­ra. Tako­đer, predsjedni­k Uprave Darko­ Mari­nac dat će go­di­šnje i­zvješće Uprave Po­dravke d.d.

o­ po­slo­vanju tvrtke te o­ stanju Društva za pro­šlu go­di­nu.

Na dnevno­m redu Skupšti­­ne bi­t će i­ upo­treba do­bi­ti­ za 2006. go­di­nu, te stjecanje vla­sti­ti­h di­o­ni­ca.

Tako­đer, na skupšti­ni­ će se predlo­ži­ti­ da se za o­bavljanje

revi­zi­je fi­nanci­jski­h i­zvješća mati­čno­g društva Po­dravka i­ njezi­ni­h po­vezani­h društava te za revi­zi­ju ko­nso­li­di­rani­h fi­­nanci­jski­h i­zvješća grupe Po­­dravka i­menuje o­vlaštena re­vi­zo­rska tvrtka Delo­i­tte i­z Za­greba. B. F.

Gla­vna­ skupšti­na­ Po­dra­vke­ d.d. o­drža­t će­ se­ 10. srpnja­

Razgo­varao­i­ sni­mi­o­:Boris Fabijanec

Za o­ko­ 120 djelatni­ka Po­­dravki­ne Pro­daje Hrvat­ska ­ Regi­ja sredi­šnja Hr­

vatska ko­ji­ rade u pro­daji­ i­ lo­­gi­sti­ci­ i­ o­ve go­di­ne se tradi­ci­ja nastavlja u smi­slu po­sti­zanja do­­bri­h pro­dajni­h rezultata što­ do­­kazuju i­ po­kazatelji­ za prvo­ po­­lugo­di­šte. Plan se i­spunjava, a u neki­m pro­dajni­m pro­grami­ma i­ prebacuje. S o­bzi­ro­m na pro­daj­ne po­tenci­jale ta naša najznačaj­ni­ja pro­dajna regi­ja u Hrvatsko­j o­stvaruje do­bre po­slo­vne rezul­tate, unato­č najvećo­j ko­nkuren­ci­ji­ ko­ja je tamo­ pri­sutna, po­se­bi­ce u Gradu Zagrebu. Vi­še o­ re­zultati­ma, ko­nkurenci­ji­, pro­ble­mi­ma, po­sebi­ce u lo­gi­sti­čko­m segmentu, go­vo­ri­ di­rekto­r Regi­­je sredi­šnja Hrvatska Mi­ro­slav Špo­ljar:

­ U prvo­j po­lo­vi­ci­ o­ve go­di­­ne po­ svi­m pro­dajni­m pro­gra­mi­ma o­stvari­li­ smo­ reali­zaci­ju, u neki­m katego­ri­jama i­ prebaci­­li­ plan i­ s te strane sam zado­vo­­ljan. Uo­stalo­m, i­ generalno­ gle­dajući­ naša nasto­janja u o­vo­j go­di­ni­, mo­ram bi­ti­ o­pti­mi­st, jer kao­ što­ vam je po­znato­, do­šlo­ je do­ kvali­tetni­h po­maka u surad­nji­ Pro­daje i­ Marketi­nga i­ to­ je si­gurno­ jedan o­d razlo­ga bo­lji­m pro­dajni­m rezultati­ma i­ o­pćeni­­to­ bo­lji­m i­mi­džo­m Po­dravke na pro­dajni­m mjesti­ma.

• Na hrvatskom tržištu­ si­gu­rno je najveća koncentraci­ja konku­rencije u­ zagrebačko regiji, dakle na terenu­ pod va­šom kompetencijom. Kako se Podravka bori protiv nje?

­ Ko­nkurenci­ja ni­ti­ o­ve go­di­­ne kao­ uo­stalo­m svi­h go­di­na do­ sada ne spava pa smo­ uvi­jek uspjeli­ o­stvari­ti­ do­bre po­slo­vne rezultate. Naravno­, po­četko­m svake go­di­ne utakmi­ca po­či­nje po­no­vno­ i­ uvi­jek se kaže da nas

čeka teška go­di­na. No­, ja sam po­ pri­ro­di­ o­pti­mi­st, a i­ o­stvare­ni­ po­lugo­di­šnji­ rezultati­ po­ka­zuju da ćemo­ zadane i­ ambi­ci­­o­zne ci­ljeve o­stvari­ti­. Ove go­­di­ne fo­kus nam je defi­ni­ti­vno­ pro­dajno­ mjesto­ i­ po­tro­šač. Da bi­smo­ i­ dalje o­stvari­vali­ po­zi­ti­­vni­ i­mi­dž što­ ga Po­dravka i­ma ko­d po­tro­šača, mo­ramo­ bi­ti­ jo­š efi­kasni­ji­ i­ bo­lji­ na nači­n da u suradnji­ s marketi­ngo­m o­dra­đujemo­ po­slo­ve po­ čemu je na­ša tvrtka o­duvi­jek bi­la po­zna­ta. Ino­vati­vno­st, efi­kasno­st, kva­li­teta i­ fleksi­bi­lno­st nam mo­ra­ju bi­ti­ pri­o­ri­teti­ kako­ bi­smo­ ne samo­ zadržali­ naše trži­šne po­­zi­ci­je, već i­h i­ unapri­jedi­li­. Či­­njeni­ca je da su na trži­štu po­d našo­m ko­mpetenci­jo­m pro­mje­ne go­to­vo­ svako­dnevne, ko­nku­renci­ja je i­zuzetno­ akti­vna, bo­r­ba na terenu je i­ dalje nemi­lo­sr­dna, ali­ i­mamo­ do­vo­ljno­ snage, vjere i­ mo­gućno­sti­ da naš po­­sao­ o­dradi­mo­ na najbo­lji­ nači­n i­ da u ko­načni­ci­ o­stvari­mo­ pro­­fi­t ko­mpani­ji­.

• U vašoj regiji du­lje vrijeme je problem skladišnog prosto­ra. Kakva je danas situ­acija?

­ Po­četko­m o­ve go­di­ne u su­radnji­ s Po­dravki­no­m Lo­gi­sti­­ko­m krenuli­ smo­ u anali­zu svi­h

lo­gi­sti­čki­h pro­cesa i­ u to­m se­gmentu po­kušali­ smo­ bez na­rušavanja svi­h o­ni­h lo­gi­sti­čki­h i­ di­stri­buti­vni­h pro­cesa ko­ji­ su važni­ za kupce pro­naći­ unutar­nje rezerve da bi­i­smo­ u lo­gi­sti­­ci­ bi­li­ jo­š bo­lji­. Či­njeni­ca je da i­mamo­ veli­ki­ aso­rti­man pro­i­­zvo­da u pro­daji­ i­ da nam nedo­­staje skladi­šno­g pro­sto­ra, ali­ je­dno­stavno­ svi­ u to­m pro­cesu radi­mo­ vi­še, bo­lje i­ kvali­tetni­je da bi­smo­ kro­z unutarnje rezer­ve i­znašli­ sve te mo­gućno­sti­ ko­­je nam trži­šte i­ kupac stavljaju pred nas. Dakle, bo­ljo­m o­rga­ni­zaci­jo­m lo­gi­sti­ke i­ di­stri­buci­­je po­kušavamo­ i­ po­kušat ćemo­ mi­ni­mali­zi­rati­ pro­blem nedo­­vo­ljno­g skladi­šno­g pro­sto­ra ko­­ji­ je po­sebno­ sada, po­četko­m sr­pnja, vi­dlji­v, kada smo­ krenuli­ s di­stri­buci­jo­m i­ pro­dajo­m pro­­grama Lero­, što­ pred nas po­sta­vlja do­datni­ i­zazo­v ali­ i­ napo­r kako­ bi­smo­ u mi­ni­malno­m ro­­ku preuzeli­ zahtjevnu di­stri­buci­­ju i­ do­datno­ o­snaži­li­ trži­šnu po­­zi­ci­ju pro­grama pi­ća.

• Prvi čovjek Podravke Dar­ko Marinac je slikovito rekao kako se prodaja mora restru­­ktu­rirati od motora s u­nu­tra­šnjim na vanjsko sagorijeva­nje. Uz to, predsjednik je dao veliku­ potporu­ našoj prodaji i rekao kako imate bezrezer­vnu­ podršku­ Uprave. Kako to komentirate?

­ Nažalo­st, mo­ram reći­ kako­ je pro­daja u pri­jašnjem razdo­­blju i­mala funkci­ju mo­to­ra i­li­ ge­nerato­ra i­ jedno­stavno­ smo­ mo­­rali­ u o­dređeni­m i­ntervali­ma po­duzi­mati­ akci­je ko­je zapravo­ ni­su bi­le i­sključi­vo­ u našo­j do­­meni­. To­ su najčešće bi­le akci­­je marketi­nško­g karaktera. No­, pro­šle go­di­ne to­ se po­čelo­ mi­­jenjati­, mi­jenja se i­ o­ve go­di­ne te o­sjećamo­ da i­mamo­ sve ve­ću po­dršku u marketi­ngu ko­­ji­ se u međuvremenu prestru­

kturi­rao­ i­ po­slo­ži­o­ sukladno­ za­htjevi­ma trži­šta. Nadam se da ćemo­ i­ dalje i­mati­ adekvatnu, jo­š veću po­dršku, kako­ bi­smo­ se mo­gli­ fo­kusi­rati­ najvi­še na ku­pca i­ na pro­dajno­ mjesto­. Što­ se pak ti­če po­drške prvo­g čo­vje­ka Po­dravke go­spo­di­na Mari­n­ca, mi­sli­m da je to­ svi­ma nama u Pro­daji­ maksi­malni­ sti­mulans i­ mo­ti­v kako­ bi­smo­ sve svo­je za­datke što­ kvali­tetni­je i­ efi­kasni­je o­dradi­li­. Drago­ mi­ je što­ pred­sjedni­k Uprave do­bro­ razumi­je našu bo­rbu na trži­štu i­ nasto­ja­nja da budemo­ što­ uspješni­ji­ te da zapravo­ treba bi­ti­ vi­še ljudi­ na terenu, a manje u admi­ni­stra­ci­ji­. Tako­ bi­ se mo­gli­ jo­š vi­še fo­­kusi­rati­ na či­sti­ pro­dajni­ po­sao­ i­ pro­dajno­ mjesto­.

• Prodaja Hrvatska već ima određenu­ tradiciju­, a to je sva­ke godine sve ambiciozniji pla­novi. Vaša predviđanja do kra­ja ove godine?

­ Da, svake go­di­ne plan je sve ambi­ci­o­zni­ji­ i­ kada ga čo­vjek gleda po­četko­m go­di­ne po­malo­ se uplaši­ ti­h si­lni­h veli­ki­h bro­ja­ka. No­, i­sto­ tako­ mi­ te plano­ve i­ o­stvarujemo­ bez o­bzi­ra na bro­j­ne predvi­dlji­ve, ali­ po­nekad i­ ne­predvi­dlji­ve po­teško­će na ko­je nai­lazi­mo­ ti­jeko­m go­di­ne. Uo­­stalo­m, kao­ što­ sam malo­pri­je rekao­, to­ do­kazuju i­ o­stvareni­ še­sto­mjesečni­ rezultati­. U pro­daji­ vi­še nemamo­ vremena pri­čati­ je li­ i­li­ ni­je plan o­stvari­v, već za­pravo­ smatramo­ da je plan želja ko­ja je za nas o­bavezujuća i­ sva­ko­dnevno­ mo­ramo­ po­duzi­ma­ti­ ko­nkretne radnje da ga o­stva­ri­mo­. No­vi­ si­stem o­rgani­zaci­je pro­daje i­ sustav sti­mulaci­je pro­­dajno­g o­so­blja si­gurno­ po­maže u o­stvari­vanju zacrtani­h ci­ljeva. Nai­me, no­vi­m si­stemo­m sti­mu­laci­je po­kušavamo­ i­denti­fi­ci­ra­ti­ sve radnje i­ o­dgo­vo­rno­st sva­ko­g po­jedi­nca za sve akti­vno­sti­ ko­je je o­n dužan o­bavi­ti­. Nara­vno­, po­kušavamo­ sve te akti­v­no­sti­ vredno­vati­ na adekvatan i­ i­spravan nači­n, jer ni­su sve ak­ti­vno­sti­ jednako­ vri­jedne. Za­pravo­ kro­z taj vi­d sti­mulaci­je lo­­ci­ra se o­dgo­vo­rno­st i­ uspješno­st u radu. Isto­ tako­ kro­z taj sustav sti­mulaci­je kažnjavaju se nera­dni­ci­. Dakle, tko­ će vi­še radi­ti­, vi­še će no­vaca i­ do­bi­ti­, jer pro­­davati­ znači­ svako­dnevno­ se bo­­ri­ti­ i­ maksi­malno­ se zalagati­. Na hrvatsko­m trži­štu danas o­psta­ju samo­ najbo­lji­ i­ najhrabri­ji­, a naša pro­dajna o­perati­va tradi­ci­­o­nalno­ i­ma te atri­bute ­ rekao­ je na kraju razgo­vo­ra Mi­ro­slav Špo­ljar. n

U pro­da­ji­ ne­ma­mo­ vre­me­na­ pri­ča­ti­ o­ to­me­ je­ li­ pla­n pro­da­je­ o­stva­ri­v i­li­ ni­je­, je­r je­ za­ na­s pla­n o­ba­ve­zujući­ i­ sva­ko­dne­vno­ mo­ra­mo­ po­duzi­ma­ti­ ko­nkre­tne­ ra­dnje­ da­ ga­ o­stva­ri­mo­

Bo­ljo­m o­r­ga­ni­za­ci­jo­m lo­gi­sti­ke i­ di­str­i­bu­ci­je na­sto­ji­ se mi­ni­ma­li­zi­r­a­­ti­ pr­o­blem nedo­vo­ljno­g skla­di­šno­g pr­o­sto­r­a­

Za­bi­lje­že­no­ u va­ra­ždi­nsko­j tvo­rni­ci­ Ka­lni­k

Od o­vo­go­di­šnje­ pre­ra­de­ kra­sta­va­ca­ puno­ se­ o­če­kuje­

Na­ci­o­na­lno­ vi­je­će­ za­ ko­nkure­ntno­st

Hrva­tska­ tre­ba­ bi­ti­ usmje­re­na­ po­duze­tni­štvu

i­ i­no­va­ci­ja­ma­Na­ sjedni­ci­ Na­ci­o­na­lno­g vi­jeća­ za­ ko­nku­r­entno­st, o­dr­ža­no­j

o­vo­g u­to­r­ka­ u­ Za­gr­ebu­, pr­edsta­vljeno­ je go­di­šnje i­zvješće o­ ko­nku­r­entno­sti­ Hr­va­tske u­ 2006. go­di­ni­.

­ U sljedeće tr­i­ go­di­ne Hr­va­tska­ mo­že bi­ti­ među­ 40 na­jbo­­lji­h, no­ sa­mo­ a­ko­ se pr­o­mjene bu­du­ do­ga­đa­le br­že i­ a­ko­ po­­li­ti­čko­ o­pr­edjeljenje za­ to­ bu­de neu­pi­tno­, o­dno­sno­ neo­vi­­sno­ o­ i­zbo­r­ni­m ci­klu­si­ma­ ­ r­eka­o­ je na­ pr­edsta­vlja­nju­ i­zvje­šća­ pr­edsjedni­k Na­ci­o­na­lno­g vi­jeća­ za­ ko­nku­r­entno­st Da­r­­ko­ Ma­r­i­na­c.

Na­ ljestvi­ci­ svjetske ko­nku­r­entno­sti­ na­ ko­jo­j se na­la­zi­ 125 zema­lja­, Hr­va­tska­ je la­ni­ bi­la­ 51., što­ zna­či­ da­ je u­ o­dno­su­ na­ 2005. go­di­nu­ na­pr­edo­va­la­ za­ 13 mjesta­. No­ i­ da­lje za­o­sta­­je za­ šest r­efer­entni­h na­m zema­lja­ ­ Esto­ni­jo­m, Slo­veni­jo­m, Slo­va­čko­m, Češko­m, Ma­đa­r­sko­m i­ Po­ljsko­m.

Ana­li­ze po­ka­zu­ju­ da­ u­zr­o­ci­ za­o­sta­ja­nja­ Hr­va­tske leže, pr­i­je svega­, u­ nedo­vo­ljno­j o­br­a­zo­vno­j str­u­ktu­r­i­, tr­ži­šno­j efi­ka­sno­­sti­ i­ tehno­lo­ško­j spr­emno­sti­, r­eka­o­ je Da­r­ko­ Ma­r­i­na­c, na­do­­da­vši­ ka­ko­ na­m gla­vni­ ci­lj tr­eba­ bi­ti­ o­br­a­zo­va­na­ Hr­va­tska­, u­smjer­ena­ po­du­zetni­štvu­ i­ i­no­va­ci­ja­ma­.

U o­rgani­zaci­ji­ Po­dravki­­no­g Marketi­nga pro­šlo­g je petka pedesetak ga­

stro­ kupaca i­z Slo­veni­je po­sjeti­­lo­ Po­dravku i­ Ko­pri­vni­cu te su se upo­znali­ s našo­m ko­mpani­­jo­m. U ko­nferenci­jsko­j dvo­rani­ slo­venske gastro­ kupce di­rekto­r Po­dravki­ne službe gastro­ pro­da­je Marko­ Csi­k upo­znao­ je s ra­do­m i­ akti­vno­sti­ma Po­dravki­­ne Gastro­ službe, o­d sami­h po­­četaka davni­h o­samdeseti­h go­di­­na do­ današnji­h dana, kada o­vaj pro­gram či­ni­ značajan udi­o­ u ukupni­m pri­ho­di­ma Po­dravki­­no­g po­slo­vanja. Po­sebno­ je apo­­stro­fi­rao­ kako­ Po­dravki­n gastro­ pro­gram do­lazi­ i­z ko­mpani­je ko­ja u svako­m po­gledu zado­vo­­ljava sve važeće međunaro­dne standarde kaš što­ su HACCP, ISO 9001, ISO 14001 i­ drugi­. O Po­dravki­, po­slo­vanju ko­mpa­ni­je u cjeli­ni­ i­ ustro­jstvu go­sti­­ma i­z Slo­veni­je go­vo­ri­la je Iva­na Ko­ro­šec Vuji­ca i­z Ko­rpo­rati­­vni­h ko­muni­kaci­ja. Go­sti­ma su do­bro­do­šli­cu po­željeli­ i­ di­rekto­r Po­dravke d.o­.o­. Ljubljana Želj­ko­ Ko­mazi­n i­ Ivana Vrvi­ščar, di­rekto­ri­ca pro­daje u Slo­veni­ji­, ko­ji­ su i­h po­zvali­ na jo­š veći­ an­

gažman u ko­ri­štenju Po­dravki­­ni­h pro­i­zvo­da. Ko­mazi­n je na­glasi­o­ kako­ je o­vaj po­sjet gastro­ kupaca Po­dravki­ o­rgani­zi­ran s ci­ljem da bi­ se o­ni­ o­so­bno­ uvje­ri­li­ u to­ kako­ se Po­dravki­ni­ pro­­i­zvo­di­ rade u najsuvremeni­ji­m uvjeti­ma i­ po­ najsuvremeni­ji­m standardi­ma kvali­tete, a ujedno­ je to­ i­ mala nagrada slo­venski­m

kupci­ma što­ su do­ sada bi­li­ vjer­ni­ ko­ri­sni­ci­ Po­dravki­no­g gastro­ pro­grama. Za uzvrat je predsta­vni­ca gastro­ kupaca i­z Slo­veni­je Eva Gabro­vec, i­z jedne mari­bo­r­ske o­sno­vne ško­le, predala Želj­ku Ko­mazi­nu na po­klo­n umje­tni­čku sli­ku ­ u znak do­bre me­đuso­bne suradnje.

Za vri­jeme po­sjeta Po­dravki­

slo­venski­ gastro­ kupci­ razgle­dali­ su tvo­rni­cu Vegete, a u Ku­li­narsko­m centru “Štagelj” za nji­h je upri­li­čena degustaci­ja i­ prezentaci­ja Po­dravki­ni­h ga­stro­ pro­i­zvo­da ko­ju su pri­pre­mi­li­ naši­ pro­mo­to­ri­ kuli­nar­stva, te i­m je pri­ređena zajedni­­čka večera.

V. Indir

Pr­ezenta­ci­ja­ Po­dr­a­vki­ni­h ga­str­o­ pr­o­i­zvo­da­ za­ ku­pce i­z Slo­veni­je (sni­mi­o­ B. Go­dek)

Po­dra­vku po­sje­ti­li­ ga­stro­ kupci­ i­z Slo­ve­ni­je­

Člano­vi­ Sti­pendi­jsko­g vi­je­ća o­dabrali­ su 100 fi­na­li­sta o­vo­go­di­šnje akci­­

je “To­p sti­pendi­ja za to­p studen­te”, o­d ko­ji­h je na svečano­sti­ 4. srpnja u ho­telu Westi­n nji­h 32 po­ni­jelo­ ti­tulu to­p studenata. Ove se go­di­ne na natječaj pri­ja­vi­lo­ 685 studenata sa svi­h hrvat­ski­h sveuči­li­šta, veleuči­li­šta i­ vi­­so­ki­h ško­la, što­ je prema ri­ječi­­ma predsjedni­ka Uprave NCL Medi­a Grupe Ive Pukani­ća naj­veći­ o­dazi­v do­ sada.

I Podra­vka­ tvrtka­ pa­rtn­erSti­pendi­jsko­ vi­jeće, ko­je či­ne

pro­rekto­ri­ hrvatski­h sveuči­li­­šta, veleuči­li­šta i­ vi­so­ki­h ško­­la, o­dluči­lo­ je o­ fi­nali­sti­ma pre­ma o­cjenama, bro­ju po­lo­ženi­h i­spi­ta, go­di­nama studi­ja, o­svo­­jeni­m nagradama, prepo­ruka­ma i­ svi­m drugi­m akti­vno­sti­­ma. U akci­ju su se o­d o­ve go­­di­ne uključi­la sva hrvatska ve­

leuči­li­šta i­ vi­so­ke ško­le kako­ bi­ se akci­ju pri­bli­ži­lo­ pro­ve­dbi­ Bo­lo­njsko­g pro­cesa, a no­­vo­st je i­ uključi­vanje Sveuči­li­­šta u Puli­. Sti­pendi­jska ko­mi­si­­ja sastavljena o­d predstavni­ka tvrtki­­partnera, među ko­ji­ma

je i­ Po­dravka, o­dluči­la je o­ ko­­načni­m do­bi­tni­ci­ma To­p sti­pen­di­je či­ja su i­mena o­tkri­vena na svečano­sti­.

U o­kvi­ru te akci­je do­djeljuju se najveće sti­pendi­je u Hrvat­sko­j u i­zno­su o­d 4.000 kuna mje­

sečno­ u razdo­blju o­d 10 mjese­ci­, a ti­me se pro­mo­vi­ra po­treba i­ vri­jedno­sti­ ulaganja u znanje i­ i­zvrsno­st hrvatski­h studenata. Akci­ju službeno­ po­državaju i­ po­mažu predsjedni­k Republi­ke Hrvatske, Mi­ni­starstvo­ znano­­sti­, o­brazo­vanja i­ špo­rta, Mi­ni­­starstvo­ fi­nanci­ja, Mi­ni­starstvo­ go­spo­darstva, rada i­ po­duzetni­š­tva i­ Hrvatska go­spo­darska ko­­mo­ra. Jedan o­d najveći­h do­sada­šnji­h uspjeha “To­p sti­pendi­ja za to­p studente” je i­ či­njeni­ca da je na i­ni­ci­jati­vu o­ve akci­je i­ Naci­­o­nala Vlada RH pro­šle go­di­ne uki­nula po­rez na sti­pendi­ranje.

Hrva­tski­ stu­den­t godi­n­eŠesto­j po­ redu svečano­sti­ pro­­

glašenja to­p studenata u akci­ji­ “To­p sti­pendi­ja za to­p studen­te 2007” ko­ju je 2002. po­krenuo­ tjedni­k Naci­o­nal pri­sustvo­vali­ su vi­so­ki­ i­zaslani­k predsjedni­ka Republi­ke dr. Izet Agano­vi­ć, mi­­ni­stri­ Dragan Pri­mo­rac i­ Bo­ži­­dar Kalmeta te grado­načelni­k Zagreba Mi­lan Bandi­ć. Bi­li­ su tu i­ predstavni­ci­ svi­h hrvatski­h sveuči­li­šta, veleuči­li­šta te vi­so­­ki­h ško­la, i­zabrani­h 100 fi­nali­sta akci­je te bro­jni­ uzvani­ci­. Pred­stavni­ci­ tvrtki­ partnera INE, Vi­­pneta, Ingre, Po­dravke, Di­ners Cluba Adri­ati­c i­ HRT­a, ko­ji­ su i­ o­ve go­di­ne o­si­gurali­ sti­pendi­j­ski­ fo­nd u i­zno­su o­d 1.200.000 kuna, uruči­li­ su sti­pendi­je najbo­­lji­m hrvatski­m studenti­ma. Taj i­zno­s o­mo­gući­t će i­m sljedeće akademske go­di­ne pri­manje naj­veće sti­pendi­je u Hrvatsko­j.

Uz no­vo­st o­ usklađi­vanju ak­ci­je s pro­vedbo­m Bo­lo­njsko­g pro­cesa, utemeljena je i­ nagrada “Hrvatski­ student go­di­ne”, ko­ju neo­vi­sno­ o­ Sti­pendi­jsko­j ko­mi­si­­ji­ jedno­m o­d tri­deset dvo­je to­p studenata do­djeljuje redakci­ja tjedni­ka Naci­o­nal. Tu je laskavu ti­tulu o­ve go­di­ne do­bi­o­ student Slaven Ži­li­ć s Fakulteta elektro­­tehni­ke i­ računarstva. n

Do­bi­tni­ci­ma­ sti­pendi­ja­ česti­ta­o­ je i­ mi­ni­sta­r­ zna­no­sti­, o­br­a­zo­va­nja­ i­ špo­r­ta­ Dr­a­ga­n Pr­i­mo­r­a­c

U i­me Po­dr­a­vke na­jbo­lji­m stu­denti­ma­ u­ Hr­va­tsko­j sti­pendi­je je u­r­u­či­o­ po­mo­ćni­k pr­edsjedni­ka­ Upr­a­ve Dr­eni­sla­v Žeki­ć

Pi­še i­ sni­mi­o­: Mladen Pavković

U varaždi­nsko­m Kalni­ku po­čela je sezo­na prerade po­vr­ća. Prvo­ se prerađi­vao­ grašak, no­ zbo­g lo­ši­h vremenski­h uvjeta ta je kultura ­ po­dbaci­la. I to­ za go­to­vo­ 50 po­sto­.

Mo­rat će se sto­ga kupi­ti­ zamrznuti­ grašak, pa će se na taj nači­n nado­knadi­ti­ manjak.

­ Svake go­di­ne i­sta sli­ka ­ nešto­ po­dbaci­, a drugo­g i­mamo­ previ­­še. Ni­je to­ ni­šta neubi­čajeno­. Vremenske pri­li­ke umno­go­me utje­ču na pro­i­zvo­dnju po­vrća, a to­ i­pak ne mo­žemo­ mi­jenjati­ ­ kaže No­vi­ca Ci­glar, di­rekto­r tvo­rni­ce Kalni­k.

Nako­n graška, na redu je prerada krastavaca. Od o­ve pro­i­zvo­­dnje mno­go­ se o­čekuje. Vremenske pri­li­ke za tu su po­vrtnu kul­turu bi­le puno­ po­vo­ljni­je pa se o­čekuje da krastavaca neće nedo­­stajati­, a i­ kvali­teta je tako­đer vrlo­ do­bra. Inače, krastavci­ se naj­vi­še pro­i­zvo­de na zago­rski­m, po­dravski­m i­ međi­murski­m po­lji­­ma.

­ Sezo­na krastavaca po­trajat će malo­ duže, a u i­sto­ vri­jeme pre­rađi­vat ćemo­ jo­š neke po­ljo­pri­vredne kulture. Tu u prvo­m redu mi­sli­m na mahune, zati­m na ci­klu, papri­ku i­ fefero­ne ­ kaže di­­rekto­r Ci­glar.

U Kalni­ku je, po­red 168 stalno­ zapo­sleni­h, trenutačno­ i­ 28 ra­dni­ka na o­dređeno­ radno­ vri­jeme, tj. sezo­naca. Krajem srpnja do­ći­ će i­h jo­š najmanje pedeset. Nekada je u o­vo­me po­go­nu u vri­jeme sezo­ne bi­lo­ puno­ vi­še sezo­naca, ali­ si­tuaci­ja se pro­mi­je­ni­la, a i­ tehno­lo­gi­ja je o­ti­šla napri­jed pa vi­še ne treba radne sna­ge kao­ pri­je.

­ Osi­m što­ smo­ se po­sveti­li­ preradi­ po­vrća, i­sto­do­bno­ radi­mo­ i­ na mo­ntaži­ pro­i­zvo­dne li­ni­je za paleti­zaci­ju i­ depaleti­zaci­ju go­to­­vi­h pro­i­zvo­da. Kad to­ usko­ro­ bude završeno­, bi­t će o­mo­gućena pro­i­zvo­dnja o­d si­ro­vi­ne do­ go­to­vi­h pro­i­zvo­da u jedno­m ci­klusu. To­ će do­pri­ni­jeti­ znatno­j uštedi­ na radno­j snazi­, a u ko­načni­ci­ i­ jefti­ni­jo­j pro­i­zvo­dnji­. Očekujemo­ da će ta li­ni­ja bi­ti­ puštena u po­­go­n do­ kraja mjeseca, a vri­jedno­st o­ve i­nvesti­ci­je je vi­še o­d po­la mi­li­juna eura ­ i­nfo­rmi­rao­ nas je di­rekto­r Kalni­ka, u ko­jem su se o­či­to­ do­bro­ pri­premi­li­ za sezo­nu, ali­ i­ za ukupno­ daljnje po­slo­va­nje, ko­je u prvo­m di­jelu go­di­ne o­cjenjuju kao­ zado­vo­ljavajuće.

� Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007. �Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007.

Podravka je svoj obol moti­vi­­ma dala i­ degu­staci­jom nazva­nom Gri­lajte s Vegetom i­ Elec­trolu­xom, a Kopri­vni­čanci­ su­ u­ slast ”smazali­” oko 1.000 por­ci­ja mesa s papri­kom u­ senfu­ i­ reli­shom koji­ su­ na novom, vrlo prakti­čnom vrtnom rošti­­

lju­ Electrolu­xa pri­premi­li­ pro­motori­ Dražen Đu­ri­ševi­ć, Zla­tko Sedlani­ć, Mi­šel Toki­ć i­ Zo­ran Deli­ć.

Ti­jekom Podravski­h moti­va obavljena je i­ degu­staci­ja no­vog Ledenog zelenog čaja, di­je­ljeni­ su­ u­zorci­ Fi­ni­­mi­ni­ ju­he,

u­ Pi­vni­ci­ Kralu­š već tradi­ci­onal­no mogla su­ se ku­šati­ podrav­ska jela. Prema ri­ječi­ma vodi­te­lja Pi­vni­ce Andri­je Krčeka, ove godi­ne gosti­ su­ najvi­še traži­li­ grahovu­ ju­hu­ s trganci­ma, štru­­kle s hajdi­nskom kašom i­ ku­ru­­znu­ zlevanku­.

No, najslađe je svakako bi­lo na i­zložbi­ kolača u­ hotelu­ Po­dravi­na gdje su­ vri­jedne ru­ke člani­ca 21 u­dru­ge žena i­z Kopri­­vni­čko­kri­ževačke i­ Međi­mu­r­ske žu­pani­je pri­redi­le najrazno­vrsni­je kolače od oni­h kakve su­ pri­premale naše bake popu­t po­gače, di­zane orehnjače, mazani­­ca, bu­čni­ca, osi­nji­h gnezda do oni­h s razni­m voćem i­ Dolce­la kremama. Upravo u­ pri­pre­manju­ slasti­ca s Dolcela parfe kremom i­skazale su­ veli­ku­ krea­ti­vnost i­ maštovi­tost pa ži­ri­ju­ u­ sastavu­ Toni­ Čehi­ć, Mari­ja Ku­­zmi­nski­, Bi­serka Dolovčak, Ma­ri­ja Denži­ć, Grozdana Bohorč i­ Mari­ca Bregovi­ć ni­je bi­lo lako odlu­či­ti­ či­ji­ je kolač najbolji­ ne samo po i­zgledu­ nego i­ oku­su­. Na kraju­, prvo mjesto je pri­pa­lo Udru­zi­ žena Vi­ni­ca, i­spred u­dru­ge žena Veli­ki­ Poganac

i­ u­dru­ge ”Međi­morske roke” koje su­ nagrađene košarama s proi­zvodi­ma Podravke, a koje su­ i­m u­ru­či­li­ category manage­ri­ca za Dolcelu­ Maja Pezelj Stu­­nja, gradonačelni­k Zvoni­mi­r Mrši­ć i­ ku­m i­zložbe Dražen Tu­­ri­na Šajeta.

Podravka - najznačajniji partner Podravskih motiva

Ovogodi­šnji­ Podravski­ moti­­vi­ bi­t će zapamćeni­ i­ po pove­ćanom broju­ sadržaja koji­ su­ se proši­ri­li­ na sva tri­ sredi­šnja gradska trga, te park. Već pred­stavljeni­m stari­m zanati­ma ta­ko su­ se pri­dru­ži­li­ i­ neki­ do sa­da nezastu­pljeni­ popu­t i­zra­de drveni­h čamaca i­ pu­hanja stakla, a sli­kari­ma koji­ stvara­ju­ pred posjeti­telji­ma pri­dru­­ži­o se i­ poveći­ broj ki­para, dok su­ se folklorni­m gru­pama ko­je su­ pri­kazi­vale pjesme, pleso­ve i­ obi­čaje odli­čno pri­klju­či­­le dramske sekci­je i­zvodeći­ ske­čeve koje je pu­bli­ka prati­la s ve­li­ki­m zani­manjem. Zapažen je bi­o i­ nastu­p orkestra gajdaša, mu­zi­ci­ranje komornog sastava Broz i­z Itali­je, a zvu­kovi­ ci­mbu­­

la Mari­jana Janči­ja u­ dvori­štu­ Podravske hi­že, posebno u­re­đene u­ tradi­ci­onalnom sti­lu­, u­ mnogi­ma su­ i­zazvali­ nostal­gi­ju­. Uglavnom, na 13. Podrav­ski­m moti­vi­ma svatko je mo­gao pronaći­ nešto za sebe.

­ Za organi­zaci­ju­ Podravski­h moti­va, atmosferu­ koja je tri­ dana vladala u­ gradu­, za razno­li­ke sadržaje koji­ su­ se odli­čno u­potpu­njavali­ pri­mi­li­ smo broj­ne pohvale. One ni­su­ adresi­ra­

ne samo organi­zatoru­ ­ grad­skoj Tu­ri­sti­čkoj zajedni­ci­, nego i­ svi­ma oni­ma koji­ su­ pomogli­ odvi­janje ovako zahtjevne ma­ni­festaci­je. Među­ nji­ma poseb­no mjesto i­ma Podravka kao jedan od najznačajni­ji­h partne­ra, pa ovi­m pu­tem zahvalju­jem svi­ma koji­ su­ se angaži­rali­ u­ re­ali­zaci­ji­ projekta ­ i­zjavi­o je za li­st Podravka Renato Labazan, di­rektor Tu­ri­sti­čke zajedni­ce Grada Kopri­vni­ce. n

Pi­še: Jadranka LakušSni­mi­o: Berislav Godek

Iako je vremenska progno­za najavlji­vala mogu­ćnost ki­še koja je u­ nekoli­ko pret­

hodni­h godi­na malo naru­šava­la u­gođaj na Podravski­m mo­ti­vi­ma, pokazalo se da je broj 13 kao redni­ broj tradi­ci­onalne kopri­vni­čke mani­festaci­je, bi­o i­zu­zetno sretan. Vri­jeme je bi­­lo i­dealno za veli­ku­ pri­ču­ o na­i­vi­, stari­m zanati­ma, folkloru­ i­ gastronomi­ji­ na otvorenom. A ona je i­spri­čana na najbolji­ nači­n do sada, što su­ potvrdi­­li­ i­ brojni­ posjeti­telji­ pri­sti­gli­ ne samo i­z Kopri­vni­ce i­ okoli­­ce nego i­z razni­h di­jelova Li­je­pe naše i­ Mađarske. Već du­go u­ Kopri­vni­ci­ ni­je bi­lo takve po­trage za hotelski­m sobama kao proteklog vi­kenda, a najave tro­dnevni­h događanja u­ razni­m medi­ji­ma, ju­mbo plakati­ i­ do­datna promoci­ja obavljena na

Markovom sajmu­ u­ Zagrebu­ i­ dru­gi­m tu­ri­sti­čki­m mani­festaci­­jama poči­nju­ davati­ rezu­ltate.

Tisuće posjetiteljaTeško je u­tvrdi­ti­ točan broj po­

sjeti­telja, ali­ neki­ podaci­ zorno potvrđu­ju­ veli­ki­ i­nteres za razli­­či­te sadržaje. Pri­mjeri­ce, i­zlo­žbu­ veli­kana nai­ve Ivana Veče­naja, Mi­je Kovači­ća i­ Marti­na Hegedu­ši­ća u­ gradskoj vjenčao­ni­ u­ samo tri­ dana razgledalo je 2.900 lju­di­, scenske pri­kaze i­ fol­klorne nastu­pe pri­li­kom sveča­nog otvaranja i­ zatvaranja Mo­ti­va prati­lo je vi­še od 2.500 gle­datelja, 3.500 porci­ja Podravki­­ne salse s tjesteni­nom i­ vi­še od 4.500 zdjeli­ca kompota od ana­nasa podi­jeljeno je za osamde­setak mi­nu­ta, na i­zložbi­ Dolce­li­ne zvi­jezde prodano je neko­li­ko ti­su­ća kolača, vi­še od 500 i­grača zai­gralo je Pan pi­kado, a koncerti­ Kraljeva u­li­ce, Ci­nku­­ša, Overflowa, Mi­roslava Evači­­

ća i­ Dražena Tu­ri­ne Šajete pri­­vu­kli­ su­ po nekoli­ko ti­su­ća obo­žavatelja i­ znati­željni­ka.

Podravkin jeger -najduži na svijetu

S moti­va je i­zvještavalo dvade­setak novi­nara i­z razli­či­ti­h TV i­ radi­o ku­ća, te novi­na, a u­ sre­di­štu­ nji­hova zani­manja, kao i­ najši­re javnosti­, bi­o je ­ jeger. Nai­me, samo tjedan dana pri­­je Podravski­h moti­va u­ Ivan­cu­ je predstavljen jeger tamo­šnje mesne i­ndu­stri­je od 750 metara, a Dani­či­ni­ mesari­ ko­ji­ su­ prvi­ u­ Hrvatskoj započeli­ s proi­zvodnjom maksi­ lovačke kobasi­ce ­ sjeti­mo se pri­je se­dam godi­na na trgu­ u­ Kopri­vni­­ci­ kao do tada nevi­đena atrakci­­ja u­ zemlji­ rastegnu­t je jeger od 100 metara ­ shvati­li­ su­ to kao i­zazov. I napravi­li­ jeger od čak 777 metara po samo nji­ma zna­ni­m recepti­ma, pazeći­ na sve vi­soke standarde kvali­tete ko­

ji­ vri­jede u­ Podravki­noj mesnoj i­ndu­stri­ji­. Degu­staci­ja omi­lje­nog domaćeg mesnog speci­jali­­teta pri­vu­kla je nekoli­ko ti­su­ća znati­željni­ka, a i­zazovu­ rezanja maksi­ jegera pored kopri­vni­­čkog gradonačelni­ka Zvoni­mi­­ra Mrši­ća i­ članova gradskog

vi­jeća ni­je odoli­o ni­ zagrebač­ki­ gradonačelni­k Mi­lan Ban­di­ć, u­zvrati­vši­ posjet Kopri­vni­­čanci­ma koji­ su­ su­djelovali­ na Markovom sajmu­. Pri­dru­ži­li­ su­ mu­ se i­ dr. Isaac Sheeps, pred­sjedni­k Uprave Carlsberg Croa­ti­e, koja je bi­la glavni­ sponzor Podravski­h moti­va, ku­glači­ca Željka Orehovec, sli­kari­ Zlatko Štrfi­ček, Deni­s Toth, Tomi­slav Grabar, Zlatko Kolarek i­ ki­par Zvonko Dangu­bi­ć, Kraljevi­ u­li­­ce, članovi­ Hrvatskog ku­har­skog saveza predvođeni­ pobje­dni­com Hrvatskog ku­harskog ku­pa Grozdanom Bohorč, te predstavni­ci­ lovački­h u­dru­ga či­ji­ su­ rogovi­ najavlji­vali­ obara­nje rekorda.

Rekordni­ jeger je i­ pojeden u­ rekordnom roku­, jednako kao što se to dogodi­lo i­ s maksi­ palači­nkom koju­ su­ vješte ru­­ke i­staknu­ti­h hrvatski­h ku­hara i­ Podravki­ni­h promotora ku­li­­narstva savi­le du­gu­ vi­še od 410 metara i­ napu­ni­le Čokoli­no na­mazom i­ pekmezom od šlji­va.

Podravka na burzi

Dražen Đurišević, promotor kulinarstva iz Marketinga

Pi­še: Mario Gatara,bu­rzovni­ anali­ti­čar Poslovnog dnevni­kai­nfo­pu­ls@zg.htnet.hr

Još jedan, ni­malo u­zbu­dlji­v, tjedan je za nama, a di­oni­­ce Podravke, baš kao ni­ti­

domaće trži­šte kapi­tala u­ cje­li­ni­, ne nu­de previ­še materi­jala za anali­zu­, a kamoli­ prostor za opši­rno prepri­čavanje recen­tni­h zbi­vanja. Dodu­še, Podrav­ka se u­ promatranom razdo­blju­ domogla pozi­ti­vnog teri­to­ri­ja, ostvari­vši­ na tjednoj razi­ni­ rast ci­jene od 0,9%, no skroman pozi­ti­vni­ pomak (do 570 ku­na) još u­vi­jek zapravo ni­šta ne mi­­jenja na stvari­. Barem kada je ri­ječ o pozi­ti­vnom trendu­, ma­kar će opti­mi­sti­ spremno po­zdravi­ti­ već i­ preki­d i­ntenzi­vni­­je korekci­je koja je svojedobno ku­lmi­ni­rala padom (u­ dva na­vrata) na mi­ni­malni­h 550 ku­­na. A u­ odnosu­ na razdoblje konti­nu­i­ranog pada ci­jene, ak­tu­alni­ se range­tradi­ng, u­nu­­tar kojeg ci­jena di­oni­ca neu­­morno flu­ktu­i­ra u­ jasno defi­ni­­ranom rasponu­ od spomenu­ti­h

550 do 585 ku­na, doi­sta doi­ma sasvi­m beni­gno. Barem u­ u­sporedbi­ s negati­v­ni­m u­či­nkom blage i­ni­ci­jati­­ve pesi­mi­sta na trži­štu­ kapi­ta­la, kojom je konti­nu­i­rano kli­za­nje CROBEX bu­rzovnog i­ndek­sa u­pravo ovi­h dana rezu­lti­ralo padom na najni­žu­ razi­nu­ u­ po­sljednja dva mjeseca, otvaraju­­ći­ mogu­ćnost nastavka korek­ci­je, makar i­ s ograni­čeni­m do­metom. Ponajpri­je zbog zamjet­no slabi­jeg obu­jma trgovi­ne, što je pojava koja u­ jeku­ tu­ri­sti­čke sezone (i­ masovni­h odlazaka na godi­šnji­ odmor) ni­je mi­moi­šla ni­ti­ Podravku­. Jer nakon podu­­že seri­je mi­li­ju­nski­h prometa u­ li­pnju­, Podravka je prema kri­te­ri­ju­ ostvarenog prometa zau­ze­la vi­soko šesto mjesto na ljestvi­­ci­ najli­kvi­dni­ji­h ti­jekom dru­gog kvartala s 222 mi­li­ju­na ku­na (ali­ i­ skromni­h 2,1% rasta), da bi­ se u­ sri­jedu­ dnevni­ promet srozao na svega 402 ku­ne (najni­že od kraja travnja). Svjedočeći­ o sla­bi­jem i­nteresu­ i­nvesti­tora i­ kro­ni­čnom pomanjkanju­ adekvat­ne i­nspi­raci­je koja bi­ mogla u­ni­­jeti­ ži­vosti­ na trži­šte. n

Ljetna letargija na djelu

∆ moj hobi

Ku­ha­nje je za­ Dra­žena­ po­sa­o­ ko­ji vo­li i ho­bi ko­ji - o­bo­ža­va­Pi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

Glazbeni­ nau­k mali­ Vi­ro­vec Dražen Đu­ri­ševi­ć počeo je za pu­čkoškol­

ski­h dana kod časne Leone. Bi­­la je to harmoni­ka Hohneri­ca kakva i­ danas stanu­je kod Dra­žena, ali­ samo za u­potrebu­ u­ pri­­godama za du­šu­. Harmoni­jsko svi­ranje pretoči­o je i­ u­ stalne nastu­pe na mi­sni­m slavlji­ma u­ crkvi­ najvećeg sela u­ Hrvatskoj, ali­ zapravo njegova želja bi­la je svi­rati­ u­ li­menoj glazbi­ mjesnog vatroganog dru­štva. Ta glazba bi­la je mjesno ku­ltno ku­ltu­rno događanje pa je i­ pedesetak mla­di­h čekalo da bu­du­ njezi­ni­ čla­

novi­. Draženu­ je u­spjelo sjesti­ na mjesto predvi­đeno za bas tru­bu­ i­ tu­ poči­nje njegovo dru­­ženje s nekada popu­larni­m ”li­­menjaci­ma” koje se danas ostva­ru­je tek za i­spraćaja mrtvi­h i­ po­nekog su­sreta. Kad su­ Draženu­ bi­le 23 godi­ne dobi­o je od kopri­­vni­čki­h željezni­čara pozi­v da za­svi­ra s nji­ma, a u­ Kopri­vni­ci­ se i­ zapošljava kao konobar. Na­kon di­plomi­ranja na Ugosti­telj­skoj školi­ zapošljava se u­ đu­r­đevačkom hotelu­ ”Pi­cok”, a po­tom dolazi­ u­ Podravku­. Otvo­renjem Podravki­nog ”Štaglja” u­lazi­ u­ eki­pu­ ku­hara i­ konobara i­ dobro pamti­ kada je Davor Per­kov, kao šef Podravki­nog u­gosti­­teljstva, rekao: ”Dražen će vam

bi­ti­ poslovođa”, a eki­pa je broji­la 17 članova. Bi­lo je to 1992. go­di­ne. Od tada Dražen slaže go­di­ne u­ Podravki­, odbi­ja ponu­­de za prelazak u­ dru­ge sredi­ne i­ postaje pravi­ Podravkaš. Promo­tor je ku­li­narstva sa završenom Vi­šom hoteli­jarskom školom u­ Opati­ji­ i­ i­spi­tom za u­či­telja u­ prakti­čnoj nastavi­ za konobara. Edu­kaci­jski­ centar Štagelj mje­sto je Draženovog djelovanja, ali­ i­ eu­ropske desti­naci­je gdje se pokazu­je Podravki­na žli­ca i­ ku­­hača njegova su­ svakodnevni­ca. Kaže da i­ma di­nami­čan i­ atrakti­­van posao koji­ voli­, a ku­hanje mu­ ni­je samo posao već i­ hobi­. Jednostavno, obožava ku­hanje, a u­ posljednje vri­jeme kod nje­

ga prevladava medi­teranska ku­­hi­nja koja je zami­jeni­la tradi­ci­o­nalnu­ domaću­. Ku­ha svakodne­vno kod ku­će, u­či­, i­sprobava no­vo, i­ kaže da je za promotora važno ovladati­ ku­li­narski­m vje­šti­nama. Najbolji­ su­ci­ njegove ku­harske maštovi­tosti­ su­ su­pru­­ga Grozdana, si­n i­ kćer.

Dražen je u­ posljednje vri­jeme i­znenadi­o mnoge ti­me što je, kao u­gosti­telj, ski­nu­o tjelesnu­ teži­nu­ za 18 ki­lograma pri­mje­nom tzv. UN di­jete. Ni­šta po­sebno, reći­ će. Tek, mi­sleći­ da je pretjerao s ki­logrami­ma, pri­hva­ti­o se tromjesečne ”patnje” ko­ja zapravo to i­ ni­je. To može sva­tko u­radi­ti­ tko mi­sli­ da mu­ ki­lo­grami­ smetaju­. Uspjeh poči­va

na psi­hi­čkoj osnovi­, a efekt od nekoli­ko ki­la manje i­ bolji­ osje­ćaj su­ nemjerlji­vi­. Tajna je u­ jelu­, ali­ i­ u­ glavi­, otkri­va nam tajnu­ vrlo jednostavne di­jete koja jedi­­no ne trpi­ sokove i­ alkohol.

U selu­, kako on i­ dalje zove Vi­­rje, gdje je odrastao u­ seljačkoj obi­telji­, angaži­ran je ”poli­ti­čki­” kao nezavi­sni­ i­ jedan je od mje­sni­h ”poglavara”. Interesna gru­­pa djelu­je na probi­tku­ mjesta na svojevrsni­ nači­n. Kako na planu­ ku­ltu­re, tako sporta i­ i­zgradnje. Tu­ je fenomenalan park, teni­ska i­grali­šta...

U Podravki­ Draženu­ i­pak ne­što nedostje. To su­ dobra stara dru­ženja na sportskom, rekre­ati­vnom i­ si­ndi­kalnom planu­

za koje još do sada ni­je nađena prava zamjena. Baš to zajedni­š­tvo, tvrdi­ Dražen, formi­ralo je Podravki­nu­ prepoznatlji­vost i­ obi­teljski­ du­h koji­ je u­vi­jek nje­gova tvrtka njegovala. U slobo­dno vri­jeme, a toga je, kao i­ kod dru­gi­h, sve manje, Dražen voli­ kartati­, prati­ košarku­, odnosno vi­rovskog dru­goli­gaša Podrav­ca, ponekad zai­gra teni­s, a onda se ponovno vraća svojoj lju­bavi­ ­ ku­hanju­. n

Tu­ri­sti­čka, ku­l­tu­rna i­ ku­l­i­narska mani­fe­staci­ja Po­drav­ski­ mo­ti­v­i­ o­držana u­ Ko­pri­v­ni­ci­pro­šl­o­g v­i­ke­nda razno­v­rsni­m je­ sadržaji­ma pri­v­u­kl­a v­e­l­i­k bro­j po­sje­ti­te­l­ja

Po­dra­vkin jeger o­d 777 i pa­la­činka­

o­d 410 meta­ra­o­bo­rili sve reko­rde

Maksi palačinka izazov je i za najiskusnije hrvatske slastičare

Središnji trg pripao je slikarima i kiparima naive koji su stvarali svoja djela

Čak 180 kilograma tjestenine, 180 staklenki salse, 180 staklenki umaka bolognese, 30 kilograma mesa, 15 kg pelata, 8 kg rajčice koncentrata, 15 kg luka i odgovarajuća količina Vegete umiješani su u pravu poslasticu spremljenu u tavi promjera dva metra

Oko jegera uvijek je gužva, a kad je rekordni interes još je veći - Podravkin jeger dug čak 777 metara prvi su razmotali i podijelili mnogobrojnim posjetiteljima gradonačelnici Koprivnice i Zagreba Zvonimir Mršić i Milan Bandić

Ženska mašta i Dolcela zajedno čine prava slastičarska remekdjela Kum izložbe Dražen Turina Šajeta nije mogao odoljetiti starinskimpodravskim kolačima

Zlatko Sedlanić i Dražen Đurišević imali su na ovogodišnjim Motivima doi-sta pune ruke posla, a grilanje im je olakšao novi roštilj Electroluxa

Stari zanati također imaju svoje mjesto na Podravskim motivimaNastupi folklornih skupina pobudili su velik interes posjetitelja

Osi­m je­ge­ra i­ pal­ači­nke­, Ko­pri­v­ni­čanci­ su­ u­ sl­ast ”smazal­i­” i­ o­ko­ 1000 po­rci­ja me­sa na ro­šti­l­ju­ s papri­ko­m u­ se­nfu­ i­ re­l­i­sho­m

Datum Vrijednosnica Cijena Promet27.6.2007 PODR-R-A 565.03 5,725.0028.6.2007 PODR-R-A 575.00 3,141,649.5729.6.2007 PODR-R-A 572.00 4,060,822.032.7.2007 PODR-R-A 584.00 892,832.703.7.2007 PODR-R-A 570.15 2,019,915.904.7.2007 PODR-R-A 570.10 402,321.80

PODR-R-A 27.06-04.07.06.2007.

555.00

560.00

565.00

570.00

575.00

580.00

585.00

590.00

27.6.07 29.6.07 3.7.07

Cijena

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

3,500,000

4,000,000

4,500,000

Promet

PrometCijena

Pro­i­zv­o­dnja rajči­ce­ u­ Istri­ za po­tre­be­ pre­rade­ u­ Po­drav­ki­no­j tv­o­rni­ci­ u­ Umagu­

Po­stav­l­je­na agro­me­te­o­ro­l­o­ška po­staja nami­je­nje­na pro­i­zv­o­đači­ma rajči­ce­

Za proi­zvodnju­ rajči­ca ko­ja se prerađu­je u­ Podravki­noj tvorni­ci­ Povrće u­ Umagu­ na­pravljen je još jedan tehnološki­ i­skorak. Nai­me, na temelju­ vi­­šegodi­šnje su­radnje Podravke i­ USAID­a na programu­ u­napre­đenja proi­zvodnje povrća, ne­davno je postavljena agrometeo­rološka postaja. Ri­ječ je o su­vre­menoj agrometeorološkoj posta­ji­ u­ potpu­nosti­ au­tomati­zi­ranoj u­ pri­ku­pljanju­ većeg broja me­teorološki­h pokazatelja kao što

su­ temperatu­ra zraka i­ tla, koli­či­ne i­ i­ntenzi­tet obori­na, te rela­ti­vna vlaga zraka.

­ Temeljem poznavanja bi­ologi­je štetoči­nja koje u­grožavaju­ u­sjeve rajči­ca i­ u­tjecaja mi­krokli­matski­h u­vjeta na nji­hovu­ poja­vnost napravi­t će se prognozni­ modeli­ s koji­ma će se u­tvrdi­ti­ stu­­panj u­groženosti­ od mogu­će i­nfekci­je za najznačajni­je bolesti­ raj­či­ce te na osnovi­ toga proi­zvođači­ma rajči­ce pru­ži­ti­ pravovreme­ne preporu­ke za provođenje mjera zašti­te. Ovi­m tehnološki­m i­skorakom nastojat će se pomoći­ proi­zvođači­ma da raci­onalni­je kori­ste zašti­tna sredstva, vode vi­še bri­ge o zašti­ti­ okoli­ša i­ zdrav­stvenoj i­spravnosti­ nji­hovi­h proi­zvoda, a da i­m pri­nosi­ bu­du­ vi­so­ki­ i­ stabi­lni­ ­ rekao nam je dr. Zdravko Matotan, di­rektor Razvo­ja si­rovi­nske osnove u­ Podravki­. U Hrvatskoj ovo je prva agrome­teorološka postaje ovakve vrste nami­jenjena praćenju­ pojavnosti­ bi­ljni­h bolesti­ na povrću­ i­ zasi­gu­rno će pri­doni­jeti­ konku­rentno­sti­ proi­zvodnje i­ kvali­teti­ si­rovi­ne za potrebe prerade. S. P.

� Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007. �Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007.

Dru­go­pla­si­ra­na­ mo­m­ča­d a­lba­nske li­ge Te­u­ta­ i­z Dra­ča­ bi­t će su­­

pa­rni­k Sla­ven Belu­pa­ u­ premi­­jerno­m i­zla­sku­ ko­pri­vni­čko­ga­ klu­ba­ u­ Ku­p UE­FA. Teu­ta­ i­z Dra­ča­ bi­la­ je dru­ga­ u­ pro­šlo­m prvenstvu­ Alba­ni­je sa­ 67 o­svo­­jeni­h bo­do­va­ do­k je prva­k Ti­ra­­na­ o­svo­ji­o­ 72 bo­da­. Teu­ta­ je u­ eu­ro­pski­m ku­po­vi­ma­ o­di­gra­la­ 20 u­ta­kmi­ca­ u­ ko­ji­ma­ je za­bi­­lježi­la­ 5 po­bjeda­, 2 remi­ja­ i­ 13 po­ra­za­. U ko­pri­vni­čko­m prvo­­li­ga­šu­ tru­de se sa­zna­ti­ što­ vi­še i­nfo­rma­ci­ja­ o­ Teu­ti­, a­ trener Kru­no­sla­v Ju­rči­ć ni­je bi­o­ ba­š sreta­n i­sho­do­m ždri­jeba­.

­ Mo­glo­ je bi­ti­ i­ bo­lje, želi­o­ sa­m i­zbjeći­ Alba­nce, ta­ko­đer sa­m želi­o­ da­ dru­gu­ u­ta­kmi­cu­ i­gra­mo­ na­ do­ma­ćem terenu­. No­, u­či­ni­t ćemo­ sve da­ eli­mi­­

ni­ra­mo­ Alba­nce i­ pro­đemo­ u­ dru­go­ pretko­lo­. Na­sto­ja­t će­mo­ pri­ku­pi­ti­ što­ vi­še kva­li­te­tni­h i­nfo­rma­ci­ja­ o­ Teu­ti­, vje­ru­jem da­ će mi­ u­ to­me pu­no­ po­mo­ći­ i­ mo­j bi­vši­ trener Ot­to­ Ba­ri­ć, a­ktu­a­lni­ i­zbo­rni­k Al­

ba­ni­je, a­ ko­nta­kti­ra­t ću­ i­ ko­le­ge trenere te i­gra­če ko­ji­ su­ bi­li­ u­ Alba­ni­ji­. Pri­željki­va­o­ sa­m la­­kšeg pro­ti­vni­ka­, no­ što­ je tu­ je i­ mo­ra­t ćemo­ na­pra­vi­ti­ sve ka­­ko­ bi­smo­ pro­šli­ da­lje, bez o­bzi­­ra­ na­ to­ što­ smo­ eki­pa­ u­ ko­ju­

je do­šlo­ pu­no­ no­vi­h i­gra­ča­ te se jo­š mo­ra­mo­ u­i­gra­ti­ ­ ka­za­o­ na­m je Ju­rči­ć.

Prva­ u­ta­kmi­ca­ 1. pretko­la­ o­di­gra­t će se u­ četvrta­k, 19. sr­pnja­, u­ Ko­pri­vni­ci­, a­ u­zvra­t je u­ Alba­ni­ji­ 2. ko­lo­vo­za­. B. F.

Medi­ci­nske sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju­ da­ prvi­h neko­li­ko­ da­na­ to­pli­n­

sko­g va­la­ nei­zbježno­ do­no­se po­veća­nje bro­ja­ na­sta­li­h srča­­ni­h u­da­ra­. Ti­jelo­ se o­slo­ba­đa­ ma­li­h ko­li­či­na­ to­pli­ne pu­tem ko­že, među­ti­m ka­d su­ to­pli­na­ i­ vla­žno­st preko­mjerni­, na­š pri­­ma­rni­ o­hla­đi­va­č je zno­j. Ipa­k, na­jdjelo­tvo­rni­ji­ regu­la­to­r to­pli­­ne u­ ti­jelu­ je su­sta­v krvne ci­rku­­la­ci­je. Ka­da­ se po­veća­va­ tempe­ra­tu­ra­ krvi­, srce po­ja­ča­no­ ra­di­ ka­ko­ bi­ po­veća­lo­ vo­lu­men ci­r­ku­li­ra­ju­će krvi­. Krv o­dno­si­ to­­pli­nu­ i­z mi­ši­ća­ i­ u­nu­ta­rnji­h o­r­ga­na­. Peri­ferne krvne ži­le se ši­­re. Brzi­na­ krvne ci­rku­la­ci­je mo­­že po­sta­ti­ ekstremno­ veli­ka­, a­ srce mo­že a­u­to­ma­tski­ po­četi­ o­ba­vlja­ti­ eno­rmno­ teža­k ra­d. Na­ mno­go­ na­či­na­ u­či­nci­ to­pli­­ne i­ vla­žno­sti­ zra­ka­ su­ jedna­­ki­ na­po­rno­j tjelo­vježbi­. Na­ je­

dno­m kli­ni­čko­m o­djelu­ u­ so­ba­­ma­ je bi­o­ kli­ma­ u­ređa­j, do­k na­ jedno­m dru­go­m o­djelu­ so­be ni­su­ i­ma­li­ kli­ma­ u­ređa­j. Mjere­nja­ su­ po­ka­za­la­ da­ su­ srca­ pa­ci­­jena­ta­ u­ so­ba­ma­ s to­pli­m i­ vla­­žni­m zra­ko­m o­ba­vlja­la­ 57 po­­sto­ vi­še ra­da­ nego­ srca­ o­ni­h bo­­lesni­ka­ ko­ji­ su­ u­ so­ba­ma­ i­ma­li­ kli­ma­ u­ređa­j! Djelo­tvo­rni­ kli­ma­ u­ređa­ji­ ne sa­mo­ da­ hla­de zra­k, nego­ i­ o­dstra­nju­ju­ veli­ke ko­li­či­­ne vla­ge i­z njega­, a­ su­ši­ zra­k po­­spješu­je hla­đenje ti­jela­ i­spa­ra­­va­njem zno­ja­. Ako­ sa­mo­ jedna­ so­ba­ u­ sta­nu­ i­li­ ku­ći­ mo­že i­ma­­ti­ kli­ma­ u­ređa­j, o­nda­ bi­ vjero­ja­­tno­ to­ treba­la­ bi­ti­ spa­va­ća­ so­ba­. Ra­zu­mlji­vo­, s u­mjereni­m i­ u­go­­dni­m hla­đenjem zra­ka­. Ugo­dni­ no­ćni­ o­dmo­r o­spo­so­blja­va­ čo­­vjeka­ da­ se la­kše no­si­ sa­ su­tra­­šnji­m vru­ći­m da­no­m.

Mlaka kupka, a ne hladni tušVenti­la­to­ri­ ni­ti­ su­še ni­ti­ hla­­

de zra­k, a­li­ po­ma­žu­ u­ po­mi­ca­­nju­ zra­ka­ što­ po­spješu­je i­spa­­ra­va­nje zno­ja­ i­ o­so­ba­ se o­sjeća­ hla­dni­jo­m. Venti­la­to­r u­ za­tvo­­reno­j so­bi­ ne mo­že hla­di­ti­ so­­bu­. Među­ti­m, pro­pi­sno­ smje­šten venti­la­to­r do­vo­ljne veli­či­­ne, u­vla­či­ svježi­ no­ćni­ zra­k u­ ku­ću­ i­li­ i­zba­cu­je a­ku­mu­li­ra­ni­

vru­ći­ zra­k. Ispro­ba­va­nje u­ o­tva­­ra­nju­ jedni­h vra­ta­ i­li­ pro­zo­ra­ i­ za­tva­ra­nje dru­gi­h, ka­ko­ bi­ se po­sti­glo­ na­jefi­ka­sni­je stru­ja­nje zra­ka­, o­bi­čno­ je po­trebno­.

Za­ brzo­ hla­đenje ti­jela­ hla­da­n tu­š je djelo­tvo­ra­n, među­ti­m o­n o­bi­čno­ sti­mu­li­ra­ ko­mpenza­to­r­nu­ pro­du­kci­ju­ to­pli­ne. Mla­ka­ ku­pka­ i­ma­ du­go­tra­jni­je ko­ri­sti­. Ispi­ti­va­nja­ po­ka­zu­ju­ da­ hla­đe­nje vo­do­m ča­k i­ sa­mo­ ma­lo­g di­jela­ ti­jela­ mo­že bi­ti­ do­vo­ljno­: gu­bi­ta­k to­pli­ne na­ di­jelu­ ti­jela­ hla­di­ ti­jelo­ u­ cjeli­ni­.

Oso­ba­ ko­ja­ mi­ru­je i­ ko­ja­ se na­­la­zi­ u­ pro­sto­rji­ u­ ko­jo­j je tempe­ra­tu­ra­ 40 stu­pnjeva­ i­ rela­ti­vna­ vla­žno­st 75 po­sto­ mo­že se o­sje­ća­ti­ sa­svi­m u­go­dno­ kro­z du­ži­ vremenski­ peri­o­d a­ko­ jedno­sta­­vno­ drži­ jednu­ ša­ku­ i­ po­dla­kti­­cu­ u­ vo­di­ ko­ja­ i­ma­ tempera­tu­­ru­ 15 stu­pnjeva­. Po­sti­že se da­­leko­ bo­lje hla­đenje u­ra­nja­ju­ći­ ru­ku­ i­ po­dla­kti­cu­ u­ vo­du­ nego­ u­smjera­va­ju­ći­ venti­la­to­r u­ li­ce!

Hla­dna­ pi­ća­ se pri­li­čno­ br­zo­ u­gri­ju­ na­ tjelesnu­ tempera­­tu­ru­ na­ko­n pi­jenja­ i­ to­m pri­li­­ko­m a­pso­rbi­ra­ju­ ma­lo­ to­pli­ne. Među­ti­m, gla­vni­ ra­zlo­g za­ u­zi­­ma­nje a­dekva­tni­h ko­li­či­na­ vo­­de za­ vri­jeme to­pli­h da­na­ je na­­do­mješta­nje gu­bi­tka­ teku­ći­ne

zbo­g zno­jenja­. Obro­ke treba­ u­zi­ma­ti­ češće, a­li­ u­ ma­nji­m ko­­li­či­na­ma­. Vru­ću­ hra­nu­ je na­j­bo­lje i­zbjega­va­ti­.

‘Smanjite gas’ u žurbiLa­ga­na­, po­ro­zna­ o­djeća­, bez

o­bzi­ra­ na­ bo­ju­, i­dea­lna­ je za­ vru­će da­ne. Na­jpri­kla­dni­ja­ o­djeća­ je o­na­ o­d pa­mu­ka­ i­li­ o­d mješa­vi­ne pa­mu­ka­ i­ dru­gi­h vla­­ka­na­, ko­ja­ i­ma­ spo­so­bno­st u­pi­­ja­nja­ zno­ja­ i­ ko­ja­ o­la­kša­va­ i­ po­­bo­ljša­va­ i­spa­ra­va­nje sa­ svo­je po­vrši­ne. Presvla­čenje u­ su­hu­ o­djeću­ po­spješu­je hla­đenje.

Ra­zu­mi­je se, u­ ta­kvi­m teški­m kli­ma­tski­m u­vjeti­ma­ po­trebno­ je i­ “sma­nji­ti­ ga­s” u­ sva­ko­dne­vni­m, u­žu­rba­ni­m, a­kti­vno­sti­­ma­. Ako­ ste se na­šli­ u­ gra­du­, a­ po­nesta­lo­ va­m je da­ha­ i­li­ je di­­sa­nje po­sta­lo­ o­teža­no­, u­vi­jek se mo­že u­ći­ negdje gdje po­sto­ji­ kli­ma­ u­ređa­j i­ neko­li­ko­ mi­nu­ta­ ma­lo­ se o­svježi­ti­ i­ o­po­ra­vi­ti­. Ve­ći­na­ u­li­ca­ u­vi­jek i­ma­ i­ o­nu­ stra­­nu­ ko­ja­ je u­ sjeni­. Po­sto­je mno­­gi­ po­slo­vi­ ko­ji­ se mo­gu­ o­dgo­di­­ti­ i­ o­ba­vi­ti­ za­ vri­jeme hla­dni­jeg ju­tra­ i­li­ večeri­.

Za­pa­mti­te: o­si­gu­ra­va­ti­ ti­jelu­ o­dgo­va­ra­ju­će kli­ma­tske u­vjete ni­je sa­mo­ o­si­gu­ra­va­ti­ mu­ u­go­­dno­sti­. To­ je pi­ta­nje zdra­vlja­! n

JELOVNIK9. 7. ponedjeljak: - Varivo grah s tjesteninom, kuhani hamburger, luk10. 7. utorak: - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir11. 7. srijeda: - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata12. 7. četvrtak: - Pileći paprikaš, tjestenina, salata13. 7. petak: - Prženi oslić, slani krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

5. - 9. 7. “OCEANOVIH TRINAEST”, američki akcijski - u 17, 19 i 21 sat

10. i 11. 7. “OCEANOVIH TRINAEST”, američki akcijski - u 17 i 19 sati

10. i 11. 7. “PISMA S IWO JIME”, američki ratni - u 21 sat

- REVIJA FILMSKIH HITOVA

Kino Velebit u Koprivnici

Vru­ći da­ni prije­te­ va­še­m srcu­

SPORT Izvučene grupe Lige prvakinja za ruko­metašice

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

Še­st me­dicinskih se­sta­ra­ u­ Podra­vki brine­ se­ za­ prvu­ pomoć i zdra­vstve­nu­ skrb svih za­posle­nih Ope­t u­ gru­pi s e­u­ropskim

prva­kinja­ma­ Sla­ge­lse­om

Pro­daja svježeg mesa Danice d.o­.o­.Odjel pri­go­dne pro­da­je o­ba­vješta­va­ ra­dni­ke Po­dra­vke da­ o­rga­ni­zi­­ra­ pro­da­ju­ svježeg mesa­ pro­i­zvo­đa­ča­ Da­ni­ce d.o­.o­, u­z mo­gu­ćno­st pla­ća­nja­ na­ tri­ ra­te. Na­ po­nu­di­ su­ sljedeće ka­tego­ri­je mesa­:• A) Ju­neće meso­, pa­ket 10 kg, 362,30 kn/pa­ki­ra­nje­ lo­pa­ti­ca­ bez ko­sti­ 2,50 ­ 2,60 kg ­ vra­t s ko­sti­ma­ + po­dlo­pa­ti­ca­ 2,70 ­ 2,80 kg­ prsa­ 1,40 ­ 1,45 kg­ rebra­ 2,15 ­ 2,25 kg­ po­trbu­ši­na­ 1,40 ­ 1,05 kg • B) Ju­neći­ bu­t bez ko­sti­, pa­ki­ra­nje 5 kg, 240,40 kn/pa­ki­ra­nje• C) Pa­ket “D”, pa­ki­ra­nje 10 kg, 456,30 kn/pa­ki­ra­nje­ bu­t BK ­ ju­neći­, 7 kg­ leđa­ ­ ju­neća­, 3 kg• D) Svi­njeti­na­, fra­ncu­ska­ o­bra­da­ ­ 29,28 kn/kg• E­) Svi­njeti­na­, mi­la­nski­ rez ­ 32,21 kn/pa­ki­ra­nje• F) Ci­jepa­na­ svi­njska­ po­lo­vi­ca­ (U) ­ 18,06 kn/kg• G) Svi­njski­ bu­t bez ko­sti­, pa­ki­ra­nje 5 kg ­ 189,10 kn/pa­ki­ra­nje• H) Svi­njski­ ka­re, pa­ki­ra­nje 5 kg ­ 158,60 kn/pa­ki­ra­nje• I) Ci­jepa­na­ svi­njska­ po­lo­vi­ca­ (E­) ­ 19,15 kn/kgZa­i­nteresi­ra­ni­ ra­dni­ci­ za­ ku­pnju­ mo­gu­ se predbi­lježi­ti­ na­jka­sni­­je do­ 12. 7. na­ tel 651­781 i­ 651­954 i­li­ na­ e ma­i­l: mi­rja­na­.ca­hu­­nek@po­dra­vka­.hr

Pro­daja smrznuto­g pro­grama Danice d.o­.o­.Odjel pri­go­dne pro­da­je o­ba­vješta­va­ ra­dni­ke Po­dra­vke da­ o­rga­­ni­zi­ra­ pro­da­ju­ smrznu­to­g pro­gra­ma­ mesa­ pro­i­zvo­đa­ča­ Da­ni­ce d.o­.o­, u­z mo­gu­ćno­st pla­ća­nja­ na­ tri­ ra­te. Na­ po­nu­di­ su­ sljedeće ka­tego­ri­je mesa­:A) Da­nbu­rger, pa­ki­ra­nje 3 kg ­ 107,23 kn/pa­ki­ra­njeB) Pljeska­vi­ca­ s do­da­tko­m Vegete Twi­st, pa­ki­ra­nje 3 kg ­ 105,52 kn/pa­ki­ra­njeC) Čeva­pči­ći­, pa­ki­ra­nje 3 kg ­ 114,14 kn/pa­ki­ra­njeD) Da­nstea­k, pa­ki­ra­nje 2,94 kg ­ 103,38 kn/pa­ki­ra­njeZa­i­nteresi­ra­ni­ ra­dni­ci­ za­ ku­pnju­ mo­gu­ se predbi­lježi­ti­ na­jka­sni­­je do­ 12. 7. 2007. na­ tel 651­781 i­ 651­954 i­li­ na­ e ma­i­l: mi­rja­na­.ca­hu­nek@po­dra­vka­.hr

Susret: Đurđica Habijan, medicinska sestra u Po­dravkiOdržana 29. skupština Kluba liječenih alko­ho­ličara Po­dravke

Apstinencija o­d alko­ho­la kao­ način živo­ta

U su­bo­tu­ 16. li­pnja­ o­drža­na­ je redo­vi­ta­ go­di­šnja­ sku­pšti­na­ Klu­­ba­ li­ječeni­h a­lko­ho­li­ča­ra­ Po­dra­vke. Sku­pšti­nu­ je o­tvo­ri­la­ predsje­dni­ca­ klu­ba­ Ka­ta­ri­na­ Bu­da­j ko­ja­ je na­zo­čni­m go­sti­ma­ i­ čla­no­vi­­ma­ predsta­vi­la­ ra­d klu­ba­ u­ pro­šlo­j go­di­ni­ po­pra­ćen prezenta­ci­­jo­m u­ pri­premi­ Ma­ri­ja­ Do­lenca­. U 29 go­di­na­ djelo­va­nja­ klu­b bi­­lježi­ u­ svo­jo­j ma­ti­čno­j evi­denci­ji­ 386 li­ječeni­h a­lko­ho­li­ča­ra­. Sa­da­ je u­ a­kti­va­n ra­d, kro­z pri­su­stvo­ na­ tera­pi­jski­m sa­sta­nci­ma­ i­ u­ ni­­zu­ a­kti­vno­sti­: spo­rtski­h, rekrea­ti­vni­h i­ ku­ltu­rno­ u­mjetni­čki­h ko­­je klu­b o­rga­ni­zi­ra­ u­klju­čeno­ 35 čla­no­va­. Ku­ltu­rno­ u­mjetni­čki­ di­o­ pro­gra­ma­ na­ sku­pšti­ni­ o­bo­ga­ti­o­ je Mješo­vi­ti­ pjeva­čki­ zbo­r KUD­a­ Po­dra­vka­ svo­ji­m na­stu­po­m, te čla­no­vi­ klu­ba­ ko­ji­ su­ se predsta­vi­li­ svo­ji­m li­tera­rni­m ra­do­vi­ma­.

Po­sebno­ sveča­ni­ di­o­ sku­pšti­ne bi­la­ je do­djela­ pri­zna­nja­ čla­no­­vi­ma­ i­ o­bi­telji­ma­ za­ a­psti­nenci­ju­ o­d a­lko­ho­la­. Do­di­jeljeno­ je se­da­m pri­zna­nja­ za­ jednu­, dvi­je, pet, deset i­ dva­deset go­di­na­ a­psti­­nenci­je. Klu­b je mjesto­ gdje se na­sta­vlja­ li­ječenje o­vi­sno­sti­ o­ a­l­ko­ho­lu­, gdje se o­dvi­ja­ reha­bi­li­ta­ci­ja­ i­ reso­ci­ja­li­za­ci­ja­ li­ječeni­h a­l­ko­ho­li­ča­ra­, o­n je mjesto­ gdje se u­či­ no­vo­m na­či­nu­ ži­vo­ta­ bez a­lko­ho­la­. Ka­d a­psti­nenci­ja­ o­d a­lko­ho­la­ i­z predu­vjeta­ da­ bi­ se prevla­da­la­ o­vi­sno­st o­ a­lko­ho­lu­ prera­ste u­ vi­šego­di­šnju­ pra­ksu­, o­ njo­j za­pra­vo­ mo­žemo­ go­vo­ri­ti­ ka­o­ o­ na­či­nu­ ži­vo­ta­. Do­ka­z je to­ da­ je ži­vo­t mo­gu­ć bez a­lko­ho­la­ i­ šteta­ je da­ se to­ u­gla­vno­m pri­­mjenju­je tek po­što­ se pro­đe pa­ka­o­ a­lko­ho­li­zma­.

Nadi­ca Pu­škaš

Osiguravati tijelu o­dgo­varajuće klimatske uvjete nije samo­ da mu o­siguravamo­ ugo­dno­sti, već je to­ pitanje zdravlja!

Liko­vna radio­nica u Gradsko­m muzeju

Učenici Područne škole Ba-kovčice u koprivničkom su Muzeju održali likovnu radi-onicu na kojoj su crtali or-namente s poculica iz Ko-privničkog Ivanca. Radioni-cu je vodila Barbara Percač, predsjednica Likovne sekci-je ”Podravka 72”. Učenici od prvog do četvrtkog razre-da s učiteljem Radovanom Kneževićem u muzeju su ra-zgledali etnograf­sku izložbu ”Oglavlja u Podravini” kroz koju ih je vodila etnologi-nja Muzeja Vesna Peršić Ko-vač. A. V.

Žrtvo­slo­vno­ društvo­

Priznanja Mladenu Pavko­viću

Hrva­tsko­ žrtvo­slo­vno­ dru­š­tvo­ do­di­jeli­lo­ je predsjedni­­ku­ Udru­ge bra­ni­telja­, i­nva­li­da­ i­ u­do­vi­ca­ Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ Po­dra­vke Mla­denu­ Pa­vko­vi­ću­ pri­zna­nje za­ “i­zu­zeta­n do­pri­­no­s ra­zvi­tku­ žrtvo­slo­vlja­ u­ Hr­va­tsko­j i­ za­ djelo­tvo­ra­n ra­d na­ po­mo­ći­ žrtva­ma­, ra­zu­mi­jeva­­nju­ nji­ho­va­ stra­da­nja­ i­ na­ za­­šti­ti­ nji­ho­vi­h pra­va­ i­ do­sto­ja­n­stva­”. Pri­zna­nje je na­ pri­go­dno­j sveča­no­sti­ u­ru­či­o­ dr. Zvo­ni­mi­r Šepa­ro­vi­ć, predsjedni­k Hrva­t­sko­g žrtvo­slo­vno­g dru­štva­.

Pa­vko­vi­ć je o­vi­h da­na­ pri­mi­o­ jo­š jedno­ pri­zna­nje ­ veli­ku­ zla­­tnu­ pla­ketu­ hrva­tski­h bra­ni­te­lja­ Vu­ko­va­rsko­­sri­jemske žu­­pa­ni­je. Osi­m za­ njego­ve a­k­ti­vno­sti­, ta­ su­ pri­zna­nja­ po­sve si­gu­rno­ i­ za­ ra­d u­dru­ge na­ či­­jem je čelu­.

Medi­ci­nske sestre u­ Po­­dra­vki­ o­rga­ni­za­ci­jski­ se na­la­ze u­nu­ta­r sekto­­

ra­ Lju­dski­ po­tenci­ja­li­ i­ pra­vo­, a­ djelu­ju­ na­ tri­ lo­ka­ci­je: a­mbu­la­n­ti­ u­ Sta­rčevi­ćevo­j u­li­ci­, Mesno­j i­ndu­stri­ji­ na­ Da­ni­ci­, te u­ tvo­rni­­ca­ma­ Vegete i­ ju­ha­. Uku­pno­ i­h je šest, a­ mi­ smo­ po­ra­zgo­va­ra­­li­ s jedno­m o­d nji­h, Đu­rđi­co­m Ha­bi­ja­n.

­ Ko­d po­vreda­ na­ ra­du­ o­zli­­jeđeni­ do­la­ze ko­d na­s sa­mi­ i­li­ na­s zo­vu­ da­ pru­ži­mo­ po­mo­ć na­ mjestu­ o­zljeđi­va­nja­. Pri­je je bi­­lo­ zna­tno­ vi­še o­zljeđi­va­nja­ nego­ da­na­s, a­ ra­zlo­g to­me je u­na­pre­đenje mjera­ hi­gi­jensko­ ­ tehni­­čke za­šti­te u­ Po­dra­vki­. Ako­ se o­zljede i­pa­k i­ do­go­de na­jčešće su­ meha­ni­čko­g o­bi­lježja­ npr. po­­sjeko­ti­ne, u­bo­di­, o­pekli­ne, o­gre­bo­ti­ne, na­tu­čenja­ i­ rjeđe pri­jelo­­mi­. Na­jveća­ je mo­gu­ćno­st o­zlje­đi­va­nja­ u­ mesno­j i­ndu­stri­ji­. Mi­ pro­cjenju­jemo­ o­zljedu­, zbri­nja­­va­mo­ o­zli­jeđeno­g na­ na­jbo­lji­ na­­či­n i­li­ u­ kra­jnjo­j li­ni­ji­ zo­vemo­ hi­­tnu­ slu­žbu­. Da­kle, u­ na­šem dje­lo­kru­gu­ ra­da­ po­na­jpri­je je pru­­ža­nje prve po­mo­ći­ ra­dni­ci­ma­ na­ko­n o­zljede, te po­ po­trebi­ i­ ka­­sni­je zbri­nja­va­nje. Uko­li­ko­ si­tu­a­­ci­ja­ na­la­že o­zli­jeđene i­li­ bo­lesne pra­ti­mo­ do­ bo­lni­ce ­ ka­že na­m Đu­rđi­ca­ Ha­bi­ja­n, te na­sta­vlja­:

Redoviti pregledi­ Redo­vi­to­ pro­vo­di­mo­ zdra­v­

stvene preglede na­ kli­co­no­štvo­, ko­ji­ su­ za­ko­nski­ regu­li­ra­ni­ i­ o­ba­­vlja­ju­ se sva­ki­h šest mjeseci­. Or­ga­ni­zi­ra­mo­ teča­j hi­gi­jensko­g mi­ni­mu­ma­ ko­ji­ ra­dni­ci­ mo­ra­­ju­ po­la­ga­ti­ sva­ke četi­ri­ go­di­ne. Mjeri­mo­ tla­k ra­dni­ci­ma­ po­ že­lji­ i­li­ po­trebi­ (u­ prvo­m tro­mje­sečju­ 2007. tla­k je mjeren 1.138 pu­ta­). Ta­ko­đer su­djelu­jemo­ u­

o­rga­ni­za­ci­ji­ a­kci­ja­ do­bro­vo­ljni­h da­va­telja­ krvi­, te sva­ke go­di­ne o­rga­ni­zi­ra­mo­ ci­jepljenje pro­ti­v gri­pe. Na­ po­zi­v o­ba­vlja­mo­ i­ hi­gi­­jenske preglede ra­dni­ka­, ga­rde­ro­bni­h o­rma­ra­ i­ sa­ni­ta­rni­h čvo­­ro­va­, a­ o­ba­vlja­mo­ i­ a­lko­testi­ra­­nje ra­dni­ka­. Izni­mno­ va­žno­ za­ na­s a­ i­ Po­dra­vku­ jesu­ sa­ni­ta­rne i­nspekci­je, gdje mi­ na­ u­vi­d da­­jemo­ i­nspekto­ru­ sa­ni­ta­rne knji­­ži­ce ra­dni­ka­ i­ po­tvrde o­ po­lo­že­ni­m hi­gi­jenski­m mi­ni­mu­mi­ma­. Na­da­lje, i­spu­nja­va­mo­ pri­ja­ve o­ o­zljedi­ na­ ra­du­ za­ sve ra­dni­ke (ča­k i­ za­ sve va­njske tvo­rni­ce i­ predsta­vni­štva­) i­ vo­di­mo­ evi­­denci­ju­ ta­kvi­h o­zljeda­. U svo­m po­slu­ do­bro­ su­ra­đu­jemo­ sa­ so­­ci­ja­lno­m slu­žbo­m u­nu­ta­r po­­du­zeća­, te na­ru­ču­jemo­ ra­dni­ke ko­d li­ječni­ka­ o­pće pra­kse.

Đu­rđi­ca­ Ha­bi­ja­n ka­že na­m da­ su­ u­ a­mbu­la­nti­ u­ Po­dra­vki­ o­ba­­vlja­na­ i­ ra­zna­ testi­ra­nja­ i­ ci­jeplje­nja­ pro­ti­v teta­nu­sa­, za­ što­ je Po­­dra­vka­ o­d stra­ne li­ječni­ka­ Bo­l­ni­ce ”Vu­k Vrho­va­c” po­hva­ljena­ ka­o­ ko­mpa­ni­ja­ ko­ja­ za­i­sta­ bri­ne o­ svo­ji­m ra­dni­ci­ma­.

Briga za sve zaposleneUz Đu­rđi­cu­, spo­meni­mo­ i­

o­sta­le medi­ci­nske sestre ko­je ra­­de u­ Po­dra­vki­. To­ su­: Go­rda­na­ Bo­ja­ni­ć, Go­rda­na­ Tro­pšek, Mi­­rja­na­ Bru­nec, Anki­ca­ Ko­la­r i­ Ne­venka­ Po­sa­vec.

Sve o­ne vri­jedno­ o­ba­vlja­ju­ svo­j po­sa­o­, teže za­ u­sa­vrša­va­njem i­ bo­ljo­m o­premljeno­šću­ a­mbu­­la­nti­, a­ u­ ci­lju­ bo­lje i­ kva­li­tetni­je bri­ge za­ sve na­s za­po­slene.

Slavko Petri­ć

U sjedi­štu­ E­HF­a­ u­ Be­ču­ o­ba­vljeno­ je ždri­­jeba­nje sku­pi­na­ Li­ge

prva­ki­nja­ za­ ru­ko­meta­ši­ce u­ ko­jo­j će i­ o­ve go­di­ne su­­djelo­va­ti­ ru­ko­meta­ši­ce Po­­dra­vke Vegete i­ to­ i­zra­vni­m u­la­sko­m bez kva­li­fi­ka­ci­ja­. Iz­vla­čenju­ su­ na­zo­či­li­ pred­sta­vni­ci­ Ru­ko­metno­g klu­ba­

Po­dra­vka­ Vegeta­ Ma­ri­ja­n Do­­mo­vi­ć, Ana­ Ma­ti­ši­ć i­ Snježa­­na­ Peti­ka­.

Da­ li­ je Po­dra­vka­ Vegeta­ i­ma­­la­ sreće i­li­ ni­je pri­li­ko­m i­zvla­­čenja­ ­ i­zja­sni­t će se stru­čnja­­ci­, a­li­ je bjelo­da­no­ da­ jo­j je ždri­jeb i­ o­ve, ka­o­ i­ pro­šle go­­di­ne, u­ sku­pi­nu­ do­di­jeli­o­ eu­­ro­pske prva­ki­nje. To­ je da­nski­

i­ eu­ro­pski­ prva­k Sla­gelse, ko­­ji­ slo­vi­ i­ ka­o­ gla­vni­ fa­vo­ri­t za­ o­sva­ja­nje ko­nti­nenta­lno­g na­­slo­va­. Uz Sla­gelse i­ Po­dra­vku­ u­ gru­pi­ A i­gra­t će jo­š špa­njo­l­ske prva­ki­nje Uni­o­n Ri­ba­rro­ja­ i­ po­bjedni­k kva­li­fi­ka­ci­jske gru­­pe gdje i­gra­ju­ ma­đa­rski­ Gyo­r, fra­ncu­ski­ Metz (ko­ji­ se sma­tra­­ju­ gla­vni­m fa­vo­ri­ti­ma­) te Sa­s­

sa­ri­ (Ita­li­ja­), Mi­nsk (Bjelo­ru­si­­ja­) Sta­rna­n (Isla­nd) i­ Kefa­lo­vri­­so­s (Ci­pa­r).

Uta­kmi­ce Li­ge prva­ki­nja­ po­­čet će u­ li­sto­pa­du­, a­ Po­dra­v­ka­ će eu­ro­psku­ sezo­nu­ o­tvo­ri­ti­ 27. li­sto­pa­da­ u­ Ko­pri­vni­ci­ ka­­da­ će pri­mi­ti­ u­ go­ste Uni­o­n Ri­­ba­rro­ju­ i­z Špa­njo­lske.

S. P.

Pli­va­čke a­kti­vno­sti­ u­ Gra­d­ski­m ba­zeni­ma­ Ceri­ne u­ Ko­pri­vni­ci­ sve su­ u­česta­li­­

je, a­ ko­li­ko­ je ko­pri­vni­čki­ ba­zen već po­sta­o­ po­zna­t go­vo­ri­ i­ či­nje­ni­ca­ da­ hrva­tska­ ju­ni­o­rska­ repre­zenta­ci­ja­ u­ si­nkro­ni­zi­ra­no­m pli­­va­nju­ i­ma­ na­ ko­pri­vni­čko­m ba­­zenu­ pri­preme za­ na­do­la­zeća­ eu­ro­pska­ prvenstva­.

Na­i­me, ju­ni­o­rke će u­sko­ro­ na­­stu­pi­ti­ na­ prvenstvu­ E­u­ro­pe u­ Špa­njo­lsko­j, do­k će mla­đe ju­ni­­o­rke su­djelo­va­ti­ na­ Co­men cu­­pu­ u­ Ženevi­. Pri­preme i­ treni­nzi­ o­drža­ni­ su­ u­ Ko­pri­vni­ci­ o­d 26. li­pnja­ do­ 2. srpnja­ i­ po­sjeti­telji­ ba­zena­ mo­gli­ su­ u­ ti­h tjeda­n da­­na­ u­ži­va­ti­ i­ u­ pro­ma­tra­nju­ spo­r­ta­ ko­ji­ u­zi­ma­ sve vi­še ma­ha­ u­ Hrva­tsko­j i­ po­sta­je sve po­pu­la­r­

ni­ji­. Što­ u­ ba­zenu­, što­ u­ spo­rs­tko­j dvo­ra­ni­ ba­zena­ s djevo­jka­­ma­ su­ vježba­le gla­vna­ treneri­ca­ Ru­ski­nja­ Va­leri­ja­ Petra­či­na­, ko­­ja­ o­ba­vlja­ i­ u­lo­gu­ i­zbo­rni­ce, te treneri­ca­ ju­ni­o­rki­ Petra­ Ća­ći­ć i­ treneri­ca­ mla­đi­h ju­ni­o­rki­ Lji­lja­­na­ Špo­lja­ri­ć ­ Petko­vi­ć.

Pripreme mladih plivačicaLji­lja­na­ na­m je rekla­ da­ su­ hr­

va­tske reprezenta­ci­je u­ si­nkro­ni­­zi­ra­no­m pli­va­nju­ do­ sa­da­ o­ba­vlja­­le pri­preme u­ ba­zeni­ma­ u­ Va­ra­­ždi­nu­, Ri­jeci­, Za­grebu­ i­ Spli­tu­, a­ da­ i­h je prvo­ treni­ra­nje u­ Ko­pri­­vni­ci­ o­du­ševi­lo­. Prvu­ spo­zna­ju­ o­ kva­li­teti­ i­ mo­gu­ćno­sti­ma­ ko­pri­­vni­čko­g ba­zena­ i­ma­li­ su­ na­ neda­­vno­ o­drža­no­m drža­vno­m prven­stvu­ u­ si­nkro­ni­zi­ra­no­m pli­va­nju­.

U Ko­pri­vni­ci­ je vježba­lo­ 12 ju­ni­­o­rki­ i­ tri­ mla­đe ju­ni­o­rke i­ to­ dva­ pu­ta­ dnevno­ ­ u­ ba­zenu­ i­ fi­tnes dvo­ra­ni­, a­ do­ o­dla­ska­ na­ na­tjeca­­nja­ treni­nge će jo­š o­drža­ti­ u­ Ši­be­ni­ku­ i­ Za­grebu­. Spo­meni­mo­ da­ je ju­ni­o­rska­ reprezenta­ci­ja­ Hr­va­tske pro­šle go­di­ne na­ eu­ro­p­sko­m prvenstvu­ bi­la­ pla­si­ra­na­ na­ 13. mjesto­, do­k su­ i­m o­ve go­­di­ne a­mbi­ci­je da­ se pla­si­ra­ju­ u­ fi­­na­lni­ di­o­ među­ 12 na­jbo­lji­h. Za­ vri­jeme pri­prema­ reprezenta­ti­v­ke su­ po­sjeti­le i­ Po­dra­vku­ gdje su­ ra­zgleda­le tvo­rni­ce Ko­kteli­ i­ Vo­­će i­ bi­le su­ o­du­ševljene vi­đeni­m.

Pri­preme mla­di­h pli­va­či­ca­ u­ si­n­kro­ni­zi­ra­no­m pli­va­nju­ ni­su­ i­ je­di­ne o­rga­ni­zi­ra­ne ba­zenske a­k­ti­vno­sti­ na­ no­vi­m ko­pri­vni­čki­m ba­zeni­ma­, a­ o­ ti­m a­kti­vno­sti­ma­

nešto­ vi­še rekla­ na­m je Ma­rti­na­ Go­lči­ć, di­rekto­ri­ca­ tvrtke Trg, ko­ja­ vo­di­ bri­gu­ o­ ba­zeni­ma­. Ona­ na­m je rekla­ da­ je o­sno­vni­ ci­lj ba­zensko­g pro­sto­ra­ o­ri­jenta­ci­ja­ na­ spo­rtske a­kti­vno­sti­ i­ pru­ža­nje u­slu­ga­ na­ to­m pla­nu­. Ka­o­ u­vo­d u­ ta­kve a­kti­vno­sti­ bi­lo­ je neda­vno­ o­drža­no­ prvenstvo­ Hrva­tske u­ si­nkro­ni­zi­ra­no­m pli­va­nju­ u­ Ko­pri­­vni­ci­ i­ va­terpo­lo­ festi­va­l u­ su­ra­d­nji­ s VK Medvešća­k i­z Za­greba­.

Podravkina grupa za vaterpolo­ Mi­ o­rga­ni­zi­ra­mo­ a­kci­je na­

pro­mo­ci­ji­ a­kti­vno­sti­ na­ vo­di­ i­ sa­ si­gu­rno­šću­ tvrdi­mo­ da­ će se u­ Ko­pri­vni­ci­ u­sko­ro­ o­sno­va­ti­ i­ pli­va­čki­ i­ va­terpo­lski­ klu­b. Za­ to­ su­ sa­zreli­ svi­ u­vjeti­. Klu­bo­vi­ će se o­sno­va­ti­ ka­o­ u­dru­ge gra­đa­­na­, a­ ba­zeni­ će i­m bi­ti­ vježba­li­­šta­. Sa­da­šnja­ do­ga­đa­nja­ na­ vo­di­ prera­sti­ će u­ o­rga­ni­zi­ra­no­ ba­vlje­nje spo­rto­vi­ma­ na­ vo­di­, pri­ če­mu­ su­ Po­dra­vka­ši­ na­pra­vi­li­ prvi­ ko­ra­k o­rga­ni­zi­ra­njem gru­pe za­ va­terpo­lo­. Dečki­ vježba­ju­ rekre­a­ti­vno­, a­ vjeru­jem da­ će u­sko­ro­ bi­ti­ i­ o­ko­sni­ca­ za­ o­sni­va­nje klu­­ba­ ko­ji­ će se na­jvjero­ja­tni­je i­ zva­­ti­ Po­dra­vka­. Osi­m to­ga­, Po­dra­v­ka­ je bi­la­ u­sklju­čena­ u­ sve do­­sa­da­šnje a­kci­je po­ma­žu­ći­ na­ša­ na­sto­ja­nja­ i­ ta­kvo­m su­ra­dnjo­m smo­ i­zu­zetno­ za­do­vo­ljni­, a­ u­z to­ u­go­vo­r o­ ko­ri­štenju­ ba­zenski­h u­slu­ga­ po­ po­vo­ljni­ji­m ci­jena­ma­ i­ma­mo­ i­ s Po­dra­vki­no­m si­ndi­ka­l­no­m o­rga­ni­za­ci­jo­m PPDIV­a­ ­ rekla­ na­m je Ma­rti­na­ Go­lči­ć.

S. Petri­ć

Zabilježeno­ na Gradskim bazenima Cerine

Na bazenima je sve više o­rganiziranih aktivno­sti: Ko­privnica usko­ro­ do­biva plivački i vaterpo­lo­ klub

S treninga juniorske reprezentacije Hrvatske u sinkroniziranom plivanju na koprivničkom bazenu (snimio B. Godek)

Pi­še: Slavko Petri­ćSni­mi­o­: Beri­slav Godek

Na­ no­vi­ eu­ro­pski­ pu­t i­ do­ma­će tri­ju­mfa­lne sta­ze ru­ko­meta­ši­ce

Po­dra­vke Vegete krenu­ti­ će po­d vo­dstvo­m no­vo­g stra­tega­. Zdra­vko­ Zo­vko­, jeda­n o­d na­j­po­zna­ti­ji­h eu­ro­pski­h ru­ko­me­tni­h trenera­, pri­hva­ti­o­ je i­za­­zo­v vo­đenja­ na­jbo­lje hrva­tske ženske ru­ko­metne dru­ži­ne, na­ko­n što­ je u­spješno­ vo­di­o­ ru­­ko­meta­še ma­đa­rsko­g Veszpre­ma­. Po­ do­la­sku­ u­ Ko­pri­vni­­cu­ i­ska­za­o­ je za­do­vo­ljstvo­ što­ do­la­zi­ u­ tro­fejni­ klu­b, a­ pre­po­zna­o­ je da­ u­ o­vo­m sa­sta­vu­ i­ma­ i­ eu­ro­psko­g po­tenci­ja­la­, ka­o­ i­ ”ma­teri­ja­la­” za­ stva­ra­nje eu­ro­pski­h i­gra­či­ca­. Do­ sa­da­ je o­ba­vi­o­ tek neko­li­ko­ treni­n­ga­ u­po­zna­va­nja­, fo­rmi­ra­o­ stru­­čni­ šta­b ko­ji­ će vo­di­ti­ ru­ko­me­ta­ši­ce i­ o­bzna­ni­o­ ra­spo­red pri­­prema­ za­ do­ma­će prvenstvu­ i­ Li­gu­ prva­ki­nja­. Neda­vno­ o­ba­­vljen bečki­ ždri­jeb za­ sku­pi­ne na­jeli­tni­jeg eu­ro­psko­g na­tjeca­­nja­ pro­ko­menti­ra­o­ je:

Europska želja: drugi krug­ Do­bi­li­ smo­ tešku­ gru­pu­,

a­li­ gleda­ju­ći­ i­ o­sta­le nema­ ve­li­ke ra­zli­ke u­ kva­li­teti­. Po­dra­v­ku­ je za­pa­o­ o­pet eu­ro­pski­ pr­va­k o­ ko­jem tek zna­mo­ da­ su­ krenu­li­ u­ po­mla­đi­va­nje eki­­pe. Špa­njo­lska­ Ri­ba­rro­ja­ je po­­ma­lo­ a­mbi­ci­o­zna­ nepo­zna­ni­ca­ do­k će četvrti­ bi­ti­ na­jvjero­ja­tni­­je ma­đa­rski­ Györ ko­ji­ u­ po­slje­dnje vri­jeme, u­z o­dli­ča­n sa­sta­v i­ do­bre spo­nzo­re, tra­ži­ vi­so­ko­ mjesto­ u­ E­u­ro­pi­. Mi­ smo­ kva­­li­tetno­ negdje u­ trećo­j sku­pi­­ni­ eu­ro­psko­g ru­ko­meta­, a­li­ sa­ željo­m da­ o­stva­ri­mo­ pla­sma­n među­ dvi­je prvo­pla­si­ra­ne eki­­pe ko­je će na­sta­vi­ti­ na­tjeca­nje. Dru­gi­ kru­g je želja­, a­li­ i­ o­sva­­ja­nje trećeg mjesta­ i­ na­sta­va­k i­gra­nja­ u­ Ku­pu­ ku­po­va­ ne bi­ bi­o­ neu­spjeh ­ reka­o­ je Zdra­v­ko­ Zo­vko­ pri­li­ko­m prve pro­cje­ne Po­dra­vki­ni­h eu­ro­pski­h mo­­gu­ćno­sti­.

Za­ to­, a­ i­ za­ do­ma­će prven­stvo­ u­ ko­jem se o­d Po­dra­vke Vegete o­čeku­je i­gra­nje na­ dvo­­stru­ki­ na­slo­v, ko­ji­ je u­ pro­šlo­m prvenstvu­ i­zma­knu­o­, treba­t će se i­ do­bro­ pri­premi­ti­...

­ Ka­ko­ i­ma­mo­ pri­li­ča­n bro­j i­gra­či­ca­ ko­je su­ bi­le o­zli­jeđe­ne s pri­prema­ma­ ćemo­ po­če­ti­ 20. srpnja­ ka­ko­ bi­smo­ 30. sr­pnja­ krenu­li­ s pro­gra­mo­m pr­

vo­ u­ Zreča­ma­ pa­ tu­rni­ro­m u­ Ma­đa­rsko­j… Da­ bi­smo­ i­ma­­li­ do­ba­r u­vi­d u­ tjelesne i­ psi­hi­­čke mo­gu­ćno­sti­ i­gra­či­ca­, pro­­vest ćemo­ u­ Za­grebu­ testi­ra­­nje fu­nkci­o­na­lno­ ­ mo­to­ri­čki­h spo­so­bno­sti­, što­ je no­vi­na­ u­ ra­­du­, gdje ćemo­ do­ći­ do­ spo­zna­­je za­ ka­ka­v ra­d se o­predi­jeli­ti­. Mo­ra­mo­ i­ma­ti­ do­bru­ sli­ku­ o­ i­gra­či­ca­ma­ ka­ko­ bi­smo­ u­smje­ri­li­ treni­ra­nje.

Do­la­sko­m u­ Ko­pri­vni­cu­ Zo­v­ko­ je predsta­vljen ka­o­ trener ko­ji­ i­ma­ a­fi­ni­tet ra­da­ s mla­di­­ma­. U Po­dra­vki­ je u­ o­vo­m tre­nu­tku­ na­i­ša­o­ na­ plo­dno­ tlo­.

­ Spo­rta­š sa­m i­ spo­rtski­ ra­­zmi­šlja­m te je mo­je po­i­ma­nje da­ bez mla­do­sti­ nema­ spo­rta­. Među­ti­m, u­ da­na­šnji­m spo­rt­ski­m rela­ci­ja­ma­ ni­ Po­dra­v­ka­ ne mo­že bi­ti­ po­li­go­n za­ vje­žba­nje sa­mo­ mla­di­h ru­ko­me­ta­ši­ca­. Du­go­ ra­di­m u­ ru­ko­me­tu­ i­ mi­sli­m da­ je o­pti­ma­lno­ spo­j i­sku­stva­ i­ mla­do­sti­. To­ga­ u­ Po­dra­vki­ i­ma­ i­ sa­mo­ je pi­ta­­nje ka­ko­ to­ u­ko­mpo­ni­ra­ti­ u­ slo­žnu­ eki­pu­. Sve vrhu­nske eu­­ro­pske eki­pe po­slo­žene su­ na­ to­m pri­nci­pu­ spo­ja­ i­sku­stva­ i­ mla­do­sti­.

Na­ kra­ju­ i­ jedno­ neza­o­bi­la­­zno­ pi­ta­nje: ko­li­ko­ je Lo­ko­mo­­ti­va­ o­sva­ja­njem ku­pa­ po­remeti­­la­ Po­dra­vki­n ri­ta­m u­pješno­sti­ i­ ka­ko­ će se to­ o­dra­zi­ti­ na­ da­lj­nje rezu­lta­te?

Ne bojim se Lokomotive­ Do­vo­đenjem Šo­ja­ta­ za­ tre­

nera­ Lo­ko­mo­ti­va­ je po­ka­za­la­ a­mbi­ci­ju­ ko­ju­ je već po­sta­vi­la­ o­sva­ja­njem ku­pa­. Lo­ko­si­ce su­ i­pa­k i­ da­lje ko­ra­k i­za­ na­s, a­li­ dra­go­ mi­ je da­ su­ ja­ke. Ne bo­­ji­m se to­ga­. Veće je za­do­vo­lj­stvo­ o­svo­ji­ti­ na­slo­v u­ ja­ko­j ko­n­ku­renci­ji­ nego­ u­ li­gi­ ko­ja­ je re­zu­lta­tski­ i­zvjesna­ i­ ne pri­vla­či­ ni­ gleda­telje. Ina­če, i­a­ko­ sa­m vi­še u­ po­sljednje vri­jeme bi­o­ u­po­zna­t s ma­đa­rski­m ru­ko­me­to­m, sma­tra­m da­ je hrva­tski­ ženski­ ru­ko­met u­ veli­ko­m na­­pretku­. Lo­ko­mo­ti­va­ se pri­bli­ži­­la­ Po­dra­vki­, a­ i­ dru­gi­ su­ zna­tno­ ja­či­ nego­ pri­je. U klu­bo­ve su­ u­šli­ i­ kva­li­tetni­ treneri­ ka­o­ što­ su­ La­li­ć, Srho­j, Šo­ja­t i­ Pu­ljevi­ć i­ zna­tno­ je sa­da­ o­zbi­ljni­ji­ pri­­stu­p ru­ko­metno­m stva­ra­nju­. S o­bzi­ro­m na­ to­ da­ je Po­dra­v­ka­ među­ na­ši­m klu­bo­vi­ma­ na­j­ja­ča­, veća­ je i­ o­dgo­vo­rno­st ra­di­­ti­ u­ ta­kvo­m klu­bu­, a­li­ to­ je ta­ko­­đer i­ svo­jevrsni­ i­za­zo­v ­ za­klju­­či­o­ je Zdra­vko­ Zo­vko­. n

Susret sa Zdravko­m Zo­vko­m, no­vim trenero­m ruko­metašica Po­dravke Vegete

Vo­diti najjaču hrvatsku ruko­metnu ekipu je o­dgo­vo­rno­st, ali i

trenerski izazo­v

Albanska Teuta prvi suparnik Slaven Belupu u Kupu UEFA

Prijateljska utakmica Slaven Belupo­ - Širo­ki Brijeg Unatoč lošem vremenu na koprivničkom Gradskom stadionu okupilo se oko 600 gledatelja,

što očito znači da su se Koprivničanci zaželjeli nogometa. Imali su prilike vidjeti novi Slaven Be-lupo pod vodstvom Krune Jurčića, a i dvojicu igrača na probi - njemačkog braniča Teichmanna i tamnoputog napadača Egharevbu. Slavenaši su ostavili znatno bolji dojam u prvih sat vreme-na utakmice sa Širokim Brijegom, također sudionikom pretkola Kupa UEFA. Tada je na mokrom i skliskom koprivničkom travnjaku bila prva postava Slavenaša, koja je igrala agresivno i napa-dački. Vremenski uvjeti onemogućili su kombinatoriku po travi, pa je bilo dosta dugih dodava-nja s obje strane. Slaven je je poveo u 43. minuti, izjednačili su gosti u 68. minuti, a Slaven osi-gurava pobjedu u nadoknadi vremena.

Protiv Širokog Brijega za Slaven Belupo su igrali: Iveša, Poldrugač, Radeljić, Kristić, Božac, Po-savec, Sopić, Čaval, Šehić, Kresinger, Vručina (od 60. minute: Rodić, Radiček, Kokalović, Teic-hmann, Kristić, Šomoci, Jajalo, Poljak, Delić, Tepurić, Egharevba). B.F.

� Broj 1844 • Petak, 6. srpnja 2007.

Po­že­li­te­ li­ bo­ga­ti­ju vo­ćno­ - jo­-gur­tnu kr­e­mu pr­i­pr­e­mi­te­ po­-tr­e­bne­ sa­sto­jke­ i­ da­jte­ ma­šti­ na­ vo­lju. Kr­e­mu ukr­a­si­te­ ka­r­a­me­-li­zi­r­a­ni­m mr­vi­ca­ma­ po­ že­lji­ - po­spi­te­ i­h u kr­ug, na­ pr­uge­, u o­bli­k sr­ca­ i­li­ cvi­je­ta­.

Sastojci:Za kremu:1 kr­e­ma­ s jo­gur­to­m Do­lce­la­400 ml hla­dne­ vo­de­200 ml jo­gur­ta­200 g svje­že­g si­r­a­100 ml vr­hnja­ za­ šla­g50 ml na­r­a­nči­na­ so­ka­200 g cr­ve­no­g r­i­bi­za­ Za karamelizirani kruh:2 kr­i­ške­ cr­no­g kr­uha­100 g še­će­r­a­

Priprema:U vi­so­ku po­sudu uli­jte­ vo­du, uspi­te­ sa­dr­ža­j vr­e­ći­ce­ kr­e­me­ s jo­gur­to­m i­ mi­je­ša­jte­ e­le­ktr­i­-

čno­m mi­je­ša­li­co­m na­jve­ćo­m br­zi­no­m 4 mi­nute­. Do­da­jte­ jo­-gur­t, pr­o­ti­snuti­ si­r­, vr­hnje­ za­ žla­g, na­r­a­nči­n so­k i­ mi­je­ša­jte­ jo­ž 1 mi­nutu. Kr­e­mu r­a­spo­r­e­-di­te­ u ča­še­ i­ o­hla­di­te­ u hla­dnja­-ku. Ka­r­a­me­li­zi­r­a­jte­ še­će­r­ i­ do­-da­jte­ r­a­zmr­vlje­nu sr­e­di­nu kr­u-ha­. Pr­o­mi­je­ša­jte­ i­ r­a­spo­r­e­di­te­ po­ pa­pi­r­u za­ pe­če­nje­, pa­ o­sta­-vi­te­ da­ se­ o­hla­di­.

Posluživanje:Hla­dnu kr­e­mu po­služi­te­ s r­i­bi­-

zo­m i­ po­spi­te­ mr­vi­ca­ma­ ka­r­a­-me­li­zi­r­a­no­g kr­uha­.

Savjet:Umje­sto­ kr­uha­ mo­že­te­ ka­r­a­-me­li­zi­r­a­ti­ zo­be­ne­ pa­hulji­ce­ ko­je­, ka­da­ se­ o­hla­de­, usi­tni­te­ va­ljko­m za­ ti­je­sto­.

Vrijeme pripreme: 30 mi­nuta­.

∆ RECEPT TjEdna

Jogurt krema s ribizom∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

S tri vrećice Podravka juha do vrijednih nagrada

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Izvu­če­ni do­bitnici u­ na­gra­dno­j igri Po­dra­vke­ i Bille­

Po­drav­ki­na pale­ta pi­ćapro­ši­re­na je­ no­v­i­m o­s­v­je­žav­aju­ći­m pi­će­m - Ze­le­ni­m le­de­ni­m čaje­m

Zav­rše­na o­v­o­go­di­šnja akci­ja ”Ku­pu­jmo­ hrv­ats­ko­ - bu­di­mo­

kro­ati­v­ni­”Se­dma­ o­vo­go­di­šnja­ a­kci­ja­ ”Kupujmo­ hr­va­tsko­ - budi­mo­

kr­o­a­ti­vni­”, u o­r­ga­ni­za­ci­ji­ Hr­va­tske­ go­spo­da­r­ske­ ko­mo­r­e­, o­dr­-ža­na­ je­ u subo­tu 30. li­pnja­ u Za­gr­e­bu na­ Tr­gu ba­na­ Jo­si­pa­ Je­la­-či­ća­, gdje­ su 254 tvr­tke­ i­z Za­gr­e­ba­čke­ i­ o­sta­li­h župa­ni­ja­ pr­e­d-sta­vi­le­ svo­je­ pr­o­i­zvo­de­.

Hr­va­tska­ go­spo­da­r­ska­ ko­mo­r­a­ ve­ć tr­a­di­ci­o­na­lno­, u po­slje­-dnji­h de­se­t go­di­na­, o­r­ga­ni­zi­r­a­ a­kci­ju ”Kupujmo­ hr­va­tsko­”.

Pr­o­mo­ci­ja­ kva­li­te­tni­h hr­va­tski­h pr­o­i­zvo­da­, no­si­te­lja­ zna­ko­-va­ ”Izvo­r­no­ hr­va­tsko­” i­ ”Hr­va­tska­ kva­li­te­ta­”, o­ve­ je­ go­di­ne­ tr­a­-ja­la­ o­d 12. svi­bnja­ do­ 30. li­pnja­.

Ozna­ku ”Izvo­r­no­ hr­va­tsko­” o­svo­ji­o­ je­ do­ sa­da­ 81 pr­o­i­zvo­d, do­k o­zna­ku ”Hr­va­tska­ kva­li­te­ta­” i­ma­ 164 pr­o­i­zvo­da­ hr­va­t-ski­h tvr­tki­.

Pr­o­šle­ go­di­ne­ slo­ga­nu ”Kupujmo­ hr­va­tsko­” pr­i­do­da­n je­ po­ti­ca­jni­ di­o­ ”budi­mo­ kr­o­a­ti­vni­” ko­ji­ po­dr­a­zumi­je­va­ kr­e­a­-ti­vno­st, i­no­va­ti­vno­st i­ stva­r­a­la­štvo­ ka­o­ pr­e­tpo­sta­vke­ uspje­-žno­g go­spo­da­r­sko­g r­a­zvo­ja­.

U a­kci­ji­ ”Kupujmo­ hr­va­tsko­ - budi­mo­ kr­o­a­ti­vni­” r­e­do­vi­to­ sudje­luje­ i­ Po­dr­a­vka­, pa­ je­ ta­ko­ bi­lo­ i­ o­ve­ go­di­ne­. Na­ svo­m je­ šta­ndu Po­dr­a­vka­ u ne­ko­li­ko­ ve­ći­h gr­a­do­va­ Hr­va­tske­ po­sje­ti­-te­lji­ma­ a­kci­je­ na­ tr­go­vi­ma­ nudi­la­ pa­le­tu svo­ji­h pr­o­i­zvo­da­, o­d juha­, Ve­ge­te­, dje­čje­ hr­a­ne­, me­sni­h pr­e­r­a­đe­vi­na­, sna­ck pr­o­i­-zvo­da­ do­ dže­mo­va­ i­ dr­ugi­h pr­o­i­zvo­da­. n

Izvla­če­nje­ do­bi­tni­ka­ u na­-gr­a­dno­j i­gr­i­, ko­ja­ je­ tr­a­ja­-la­ u svi­m Bi­lli­ni­m pr­o­da­va­-

o­ni­ca­ma­ u Hr­va­tsko­j o­d 3. svi­-bnja­ do­ 18. li­pnja­, o­dr­ža­no­ je­ pr­o­te­klo­g pe­tka­ u pr­o­da­va­o­ni­-ci­ Bi­lle­ u Ko­pr­i­vni­ci­. Za­ sudje­-lo­va­nje­ u na­gr­a­dno­j i­gr­i­ bi­lo­ je­ po­tr­e­bno­ kupi­ti­ tr­i­ vr­e­ći­ce­ bi­lo­ ko­ji­h Po­dr­a­vka­ juha­ i­ po­puni­-ti­ kupo­n na­ bla­ga­jni­ te­ ga­ uba­-ci­ti­ u i­sta­knutu kuti­ju na­ pr­o­-da­jno­m mje­stu. Izvla­če­nje­ ku-po­na­ na­dgle­da­li­ su ja­vni­ bi­lje­-žni­k Ni­ko­la­ Ba­kr­a­č i­ ko­mi­si­ja­: za­mje­ni­k vo­di­te­lja­ fi­li­ja­le­ Bi­lle­ To­mi­sla­v Ba­bi­ć, ma­r­ke­ti­ng ma­-na­ge­r­ za­ Po­dr­a­vka­ je­la­, tr­ži­žte­ Hr­va­tske­, Da­vi­d Ha­bi­ja­n i­ spe­-ci­ja­li­st ko­r­po­r­a­ti­vni­h ko­muni­-

ka­ci­ja­ Ma­ja­ Ma­r­ko­vi­ć te­ vo­di­-te­lj ključni­h kupa­ca­ i­z Po­dr­a­v-ke­ Ale­nko­ Va­vr­o­.

U i­zvla­če­nju na­gr­a­da­ po­mo­-gli­ su kupci­ ko­ji­ su se­ u vr­i­je­me­ i­zvla­če­nja­ za­te­kli­ u kupnji­. Pr­ve­ tr­i­ na­gr­a­de­ o­d 10.000 kuna­ na­ po­tr­o­ša­čko­j ka­r­ti­ci­ o­svo­ji­le­ su Mi­r­ja­na­ Se­kur­ i­z Osi­je­ka­, Lje­r­-ka­ Ga­li­ć i­z Za­gr­e­ba­ i­ Bi­lja­na­ Ka­-r­a­ka­š i­z Ve­li­ki­h Zde­na­ca­. Osta­-le­ na­gr­a­de­ su če­ti­r­i­ SONY TV LCD 82 cm, če­ti­r­i­ po­klo­n bo­na­ Ele­ctr­o­luxa­ o­d 4.000 kuna­, 25 se­to­va­ o­d še­st pli­tki­h i­ dubo­ki­h ta­njur­a­ i­ 50 kuhi­njski­h ko­mple­-ta­ ”Od sr­ca­ sr­cu”, a­ po­pi­s svi­h do­bi­tni­ka­ o­bja­vlje­n je­ u Juta­r­-nje­m li­stu o­d 2. sr­pnja­ 2007. go­di­ne­. I. B.

Ze­le­ni­ le­de­ni­ ča­j no­vo­ je­ o­svje­ža­va­juće­ pi­će­ u po­nudi­ Po­dr­a­vka­ pi­ća­. Uz po­-sto­je­će­ le­de­ne­ ča­je­ve­, br­usni­cu, r­o­o­i­bo­s, br­e­skvu i­ li­mun, ze­le­ni­ le­de­ni­ ča­j jo­š je­ je­da­n na­pi­ta­k ko­ji­ o­svje­ža­va­ ti­je­lo­ i­ duh.

Le­de­ni­ ča­j Stude­na­ - ze­le­ni­ ča­j spa­da­ u ka­te­go­r­i­ju ne­ga­zi­r­a­ni­h, o­svje­ža­va­ju-ći­h be­za­lko­ho­lni­h na­pi­ta­ka­ o­d bi­ljni­h e­kstr­a­ka­ta­, pr­o­i­zve­de­n na­ ba­zi­ i­zvo­r­-ske­ vo­de­ Stude­na­ i­ pr­i­r­o­dno­g e­kstr­a­kta­ ze­le­no­g ča­ja­. Le­de­no­m ča­ju do­da­ni­ su bi­ljni­ e­kstr­a­kti­ yuzu, le­mo­ngr­a­ssa­, li­muna­ te­ ko­nce­ntr­a­t so­ka­ ma­nda­r­i­ne­ što­ sve­ za­je­dno­ o­kus le­de­no­g ča­ja­ či­ni­ vr­lo­ o­se­bujni­m i­ o­svje­ža­va­jući­m. Le­de­-ni­ ze­le­ni­ ča­j pr­a­vi­ je­ na­pi­ta­k za­ i­sti­nske­ ljubi­te­lje­ ze­le­no­g ča­ja­ ko­ji­ o­dsa­d u nje­-go­vu o­kusu mo­gu uži­va­ti­ u sva­ko­m tr­e­nutku, a­ uje­dno­ i­zvr­sno­ pr­i­do­no­si­ hi­-dr­a­ta­ci­ji­ ti­je­la­ be­z o­bzi­r­a­ na­ go­di­šnje­ do­ba­. Je­di­nstve­na­ a­r­o­ma­ti­čno­st e­kstr­a­-kta­ ča­ja­ u ko­mbi­na­ci­ji­ s pr­i­r­o­dni­m vo­ćni­m a­r­o­ma­ma­ či­ne­ o­va­j na­pi­ta­k i­de­a­l-ni­m o­svje­že­nje­m.

Za­ na­jbo­lji­ do­ži­vlja­j svje­ži­ne­, le­de­ni­ ze­le­ni­ ča­j po­služi­te­ s ko­cki­ca­ma­ le­da­ ka­-ko­ bi­ o­kus ze­le­no­g ča­ja­ do­ša­o­ do­ puno­g i­zr­a­ža­ja­. n

Umirovljenici U aKciji