Nauna istraivanjaNauna istraivanja

ta je istraivanje?

Istraivanje je sistematski nain postavljanja pitanja, sistematski ureena radoznalost.radoznalost.

(Drav, Hardman i Hart 1996)

Zato se bavimo istraivanjima?Glavni cilj istraivanja je prikupljanje i interpretacija

informacija da bismo odgovorili na postavljena pitanja

(reili postavljeni problem).

(Hilergard, Mud, and Morov 1996)

Istraivanje se moe definisati kao sistemska i objektivna

analiza i beleenje kontrolisanih posmatranja koja vode ka

razvoju generalizacija, principa, teorija, iz kojih nastaju

pretpostavke o posmatranim dogaajima. (Best i Kan 2003)

Najee podele istraivanja

Osnovna i primenjena istraivanja

Eksperimentalna i neeksperimentalna Eksperimentalna i neeksperimentalna istraivanja

Kvantitativna i kvalitativna istraivanja

Kvantitativna istraivanja

Deskriptivne studije (klinike i populacione serije sluajeva, ekoloke studije)

Studije preseka Studije preseka

Studije sluajeva i kontrola

Kohortne studije (prospektivne i retrospektivne)

Eksperimentalne studije

Kvalitativna istraivanja

Najire shvaeno, kvalitativno je svako istraivanje u kome se nalazi ne predstavljaju brojano (Strauss & Corbin, 1990).Kvalitativno istraivanje je irok termin koji opisuje Kvalitativno istraivanje je irok termin koji opisuje istraivanje koje se fokusira na nain na koji pojedinci i grupe percipiraju svet i stvarnost

Kvalitativno istraivanje prouava bogatstvo, dubinu i kompleksnost fenomena

Znaaj kvalitativnih istraivanja u javnom zdravlju Oblast javnog zdravlja je prepuna nereenih pitanja,

komplikovanih meuzavisnih pojava i promena koje se razvijaju veoma sporo. Mnogi fenomeni ostaju nedoreeni i kao takvi pozivaju na kvalitativno istraivanje

Zato neki javnozdravstveni programi uspevaju, a drugi ne?Zato neki javnozdravstveni programi uspevaju, a drugi ne?

Zato programi uspevaju u nekoj sredini, a u drugoj ne?

Zato mnogi mladi parovi koji znaju metode zatite odseksualno prenosivih bolest ne koriste zatitu?

Kako se zajednice mobiliu u reavanju permanentnihjavnozdravstvenih problema?

Zato ene ne dolaze na organizovani skrining ..?

Javno zdravlje je multidisciplinarno - paralelni razvoj razliitih disciplina doveo je do znaajnih razlika u sagledavanju nekih problema (npr. promocije zdravlja, adolescentne seksualnosti,

Znaaj kvalitativnih istraivanja u javnom zdravlju

promocije zdravlja, adolescentne seksualnosti, korienja psihoaktivnih supstanci, nasilja, rodnih uloga...)

Njihovom primenom se unapreuju istraivanja o sistemima zdravstvene zatite, uvodi kultura kvaliteta i jaa uloga korisnika

Znaaj kvalitativnih istraivanja u javnom zdravlju

Doprinose boljem razumevanju stavova i vrednosti onih koji pruaju zdravstvene usluge, komunikacije izmeu zdravstvenih radnika i korisnika, pristupanosti i kvaliteta zdravstvene zatite, problema vulnerabilnih grupa

Ako je tano da ono to ljudi sami definiu kao stvarnost i jeste stvarnost (Thomas, 1929), onda primenjena istraivanja u javnom zdravlju moraju da imaju kapacitet da otkriju razliite perspektive koje utiu na stavove i ponaanja ljudi u vezi zdravlja

Mesto kvalitativnih istraivanja u javnom zdravlju

Tehnike oslukivanja podataka

(Rubin, 1995)

Otvarajui se ka kontekstualnim i pre svega kulturalnim razliitostima razumevanja vanih pitanja o zdravlju i bolesti, metode kvalitativnih istraivanja nam daju mogunost da stare probleme vidimo na drugi nain

Obrasci postavljeni u

prirodnim naukama

Stvarnost je relativno

Jasno postavljena pitanja (definisani

problemi)

Racionalno izvedene hipoteze

Potpuno razvijene istraivake procedure

Osnovne karakteristike - kvantitativna istraivanja

Stvarnost je relativno

stabilna, uniformna,

merljiva, i voena

racionalnim zakonima

Mogunost generalizacije

Kontrola spoljnih faktora koji bi mogli

neeljeno uticati na posmatranu pojavu

Dovoljno veliki uzorak

Obrada podataka zasnovana na primeni

statistikih procedura

Svet i stvarnost nisu

uniformni i ne mogu

se objasniti zakonima

koji reguliu pojave

Hipoteza se ne postavlja pre

prikupljanja podataka, niti su procedure

jasno definisane pre nego to se

sprovede prikupljanje podataka

Analiza i interpretacija su opisne (u cilju

Osnovne karakteristike - kvalitativna istraivanja

Za razumevanje

odreenih pojava,

odnosno stvarnosti

vano je sagledati

kontekst

Analiza i interpretacija su opisne (u cilju

kategorizacije i identifikacije trenda i

osobina)

Nema kontrole spoljnih faktora

Retko se upotrebljavaju statistike

procedure

Predmet istraivanja

Ciljevi istraivanja

Uzorkovanje

RAZLIKE

Uzorkovanje

Prikupljanje podataka

Analiza podataka

Generalni pristup, predmet i ciljeviKvantitativna istraivanja Kvalitativna istraivanja

Razliita istraivaka pitanja - primer

Koliko dece je vakcinisano?Kakva je distribucija vakcinisane dece po regionima?Da li je vakcinacija povezana sa

Kako pedijatar reava situaciju kada roditelji odbijaju da vakciniu dete?

ta za roditelje znai da im dete bude vakcinisano?Da li je vakcinacija povezana sa

nivoom obrazovanja?Koja deca su imala komplikacije?...

vakcinisano?

Zato pojedini roditelji odbijaju da vakciniu dete?...

Varijable unapred izabrane Idu ka otkrivanju vanih varijabli

Dedukcioni pristup - testiranje hipoteze

Indukcija - utemeljivanje teorije

Abdukcija - prepoznavanje teorije

Dedukcija

Uzorkovanje

Razlike u metodama izbora uzorka

Kvantitativna istraivanja Kvalitativna istraivanja

jasne metode uzorkovanja selekcija, svrsishodno uzorkovanje (purposive sampling)- teoretska saturacija, kvota i uzorkovanje grudva saturacija, kvota i uzorkovanje grudva snega (snowball sampling)

tipini ispitanici ispitanici ne pretstavljaju prosene ili tipine ispitanike iz svoje grupe

kontrola uspostavljena, uzorak konaan

veliina uzorka moe biti unapred odreena ili promenljiva

Prikupljanje podatakaRazlike u metodama prikupljanja podataka

Kvantitativna istraivanja Kvalitativna istraivanja

Prikupljanje brojanihpodataka, u cilju

objanjenja, istraivanja veza

Zasnovana na nebrojanim

(opisnim podacima), dobijenim u

prirodnom okruenju posmatraneobjanjenja, istraivanja veza izmeu varijabli,uspostavljanja uzrono-posledinih veza izmeu

posmatranih pojava

prirodnom okruenju posmatrane

pojave ekstenzivnim posmatranjem

ili intervjuisanjem, razgovorom, iji

je primarni zadatak da objasni

znaenje ili interpretira

posmatranu pojavu.

Metode prikupljanja podataka u kvalitativnim istraivanjima

Tri osnovne tehnike prikupljanja podataka su opservacija, razgovori i analiza pisanih dokumenata (Wolcott, 1995).

Svaka od tih tehnika predstavlja kontinuum koji Svaka od tih tehnika predstavlja kontinuum koji se moe primenjivati na manje ili vie strukturirani nain (DeWalt & DeWalt, 2002).

Razliita prouavanja ili posebne tehnike mogu se oslanjati jae na jednu ili drugu tehniku prikupljanja podataka.

Opservacija - posmatranje, opaanje

Opservacija se odnosi na prikupljanje podataka neposrednim posmatranjem predmeta, ljudi ili pojava

Opservacijom dobijamo uvid u kontekst predmeta istraivanja kojekarakterie fiziko, drutveno ili psiholoko okruenje

Posmatranje

Posmatranje za razliku od istog gledanja je struktuirana aktivnost

Posmatra se odabrani uzorak

Posmatra se prema planu posmatranja

Vodi se evidencija o uoenom

Prikupljanje podataka kroz razgovor

Intervju

Fokus grupe

Razgovor ili nestrukturirani intervju

Intervjuisati znai pitati. Ali to ne znai pitati bilo koje pitanje na bilo koji nain.

Intervju mora biti paljivo isplaniran i vjeto voen.

U razgovoru ili nestrukturiranom intervjuu planira se tema razgovora, a pitanja se formuliu tokom razgovora.

U strukturiranom intervjuu pitanja i sam tok razgovora se paljivo planiraju.

razgovor u kome se prikupljaju informacije prema odreenom planu i svrsi, na osnovu paljive pripreme koju je unapred sproveo istraiva

Telefonski intervju

Intervju u kvalitativnom istraivanju

Intervju licem-u lice (face-to-face)

Dubinski intervju je vrsta intervjua u kojoj ispitiva na osnovu neverbalnog ponaanja i odgovora intervjuisanog, zakljuuje o dubinskim strukturama i dinamici (nesvesne elje, kompleksi, konflikti, mehanizmi odbrane) linosti ispitivanog.

Ugao ispitanika u intervjuu

Uspeh intervjua kao metode prikupljanja kvalitativnih

podataka znaajno zavisi od motivacije i stavova ispitanika:

pozitivni: znatielja, uvaavanje, pristojnost, elja za razgovorom, elja za interakcijom...

negativni: nesigurnost, strah od zloupotrebe, ne vidi svrhu, ometanje, zasienost anketama, plai se da se ne osramoti, plai se da e izgubiti mnogo vremena...

Mogui problemi tokom intervjua

ometanje sa strane

ispitanik ne razume pitanja; ne zna odgovore

odgovara turo - da i neodgovara turo - da i ne

digresije ka drugim temama

zadravanje itd.

Lista za voenje intervjua

Odredite istraivako pitanje Razmotrite pitanja na koja elite da dobijete odgovor

(otvorena pitanja: Koji su vai stavovi o ... ili zatvorena pitanja: ta vam se vie dopada: A ili B?)

Napravite listu odabranih pitanja Odredite ispitanike po odreenom istraivakom Odredite ispitanike po odreenom istraivakom

kriterijumu - uzorkovanje Kontaktirajte osobe koje elite da intervjuiete Odredite mesto i tano vreme intervjua Prikupite podatke Analizirajte sadraj intervjua

Conducting an Interview. Community Tool Box: http://ctb.ku.edu

Intervju - podsetnik

1. Vreme intervjua unaprijed dogovoriti

2. Pitanja unapred pripremiti

3. Zatraiti dozvolu beleenja ili snimanja razgovora

4. Par dana pre intervjua ispitanika podsetiti na predstojei razgovor 4. Par dana pre intervjua ispitanika podsetiti na predstojei razgovor i dati mu listu s pripremljenim pitanjima.

5. Treba biti taan, drati se plana pitanja i imati svoju kopiju plana pitanja u sluaju da je ispitanik svoju zaturio.

6. Tokom razgovora treba odmah pitati ako izlaganje ispitanika nije jasno.

7. Nakon intervjua sreeni materijal pokazati ispitaniku i traiti pismenu dozvolu za njegovo korienje.

Fokus grupe

Fokus grupe su najee korien metod u kvalitativnim istraivanjima

Metod paljivo planirane diskusije u okviru male Metod paljivo planirane diskusije u okviru male grupe ispitanika

Cilj diskusije je da se sazna to vie o stavovima ljudi, njihovim uverenjima, motivaciji, ponaanju, emocionalnom odnosu prema odreenim pojavama, proizvodima ili uslugama.

Fokus grupe

Grupa se sastoji od 7-10 uesnika

Ljudi sa zajednikim karakteristikama u odnosu na predmet istraivanja fokus grupe

Grupu planira, organizuje i vodi moderator Grupu planira, organizuje i vodi moderator

Prednosti fokus grupa

Relativno velika koliina informacija moe biti prikupljena u kratkom vremenskom periodu sa relativno malim trokovima

Opservacija grupe omoguava informacije o odreenoj populaciji iz prve ruke u kratkom vremenskom periodu, na nain koji je relevantan za ciljeve istraivanja

Grupna interakcija moe stimulisati nove ideje ispitanika

Znaaj fokus grupa

Dobijamo uvid u situaciju iz ugla ispitanika

Pristupamo i sakrivenim temama

Prepoznajemo ta se nikada ne dovodi u Prepoznajemo ta se nikada ne dovodi u pitanje

Najbolje sklapamo realnu sliku o dogaajima iz prolosti

Ukljuujemo se u tokove dogaaja o kojima jo nema pisanog traga - aktuelna situacija

Primer: Fokus grupa sa predstavnicima lokalne zajednice u istraivanju o rangiranja prioriteta u oblasti javnog zdravlja

Direktor predkolske ustanove Direktor osnovne kole Direktor osnovne kole Naelnik za Drutvene delatnosti grada Direktorka i Glavna sestra projekta za zatitu mentalnog zdravlja Predstavnik Instituta za Javno Zdravlje Predstavnik RZZO-a Predstavnici medija - TV i radija Predstavnik centra za socijalni rad Direktorka gerontolokog centra Predstavnik romske NVO

Znaaj pripremne faze za metod fokus grupa

Pripreme u teorijskom smislu

(etike dimenzije, oekivane teme, mogue prepreke...)

Pripreme u tehnikom smislu

(snimanje, beleenje)

Planirajte i pripreme tehnikih uslova u kojima se odvija diskusija - mesto, vreme, prostorije, trajanje

Priprema ispitanika

Uloga moderatora fokus grupe

Osoba koja vodi grupnu diskusiju zove se moderator ili facilitator

Primarna uloga moderatora u fokus grupi je da vodi ili oblikuje diskusiju sa grupom. Za vreme trajanja grupne diskusije postoji Za vreme trajanja grupne diskusije postoji kontinuirana interakcija izmeu moderatora i lanova grupe, kao i meu lanovima grupe, to stvara mogunost samokorekcije moderatora.

Preporuke za poetak diskusije Prvih nekoliko minuta zapoinjanja fokus

grupe su vrlo vani - probijanje leda

Detaljno unapred pripremljeno, samo struktuirano ili intuitivno

Dobrodolica Dobrodolica

Pripremite svoje kratko predstavljanje kao i svrhu organizovanja fokus grupe

Upoznavanje uesnika

Upoznavanje sa pravilima rada u fokus grupi

Ponite sa pitanjima na osnovu unapred pripremljenog vodia za diskusiju

Vodi za diskusiju

Vodi za diskusiju je sumarni pregled pitanja koja treba obraditi diskusijom.

Moe se pripremiti i kao pisani dokument kojim se uesnik diskusije informie o kojim se uesnik diskusije informie o planiranoj strukturi i sadraju diskusije, kao i o pristupu koji e biti korien.

Najee je u formi podsetnika za moderatora grupe

Aktivnosti u toku fokus grupe

Opservacija

Aktivna diskusija

Snimanje razgovora

Beleenje opservacije i razgovora

Establishment of the Public Agency for Accreditation and Continuous Quality Improvement of Health Care in Serbia

A Project funded by the European Union

Nedostaci u radu fokus grupa

grupni pritisak i stimulacija mogu spontano izazvati promenu miljenja

pritisak grupe i mogue igranje uloga mogu oteati interpretaciju rezultata odgovori pojedinca u grupi mogu biti kontaminirani odgovori pojedinca u grupi mogu biti kontaminirani miljenjem ostalih lanova grupe

ukoliko je tema osetljiva, ispitaniku moe biti neprijatno da slobodno govori u prisustvu drugih osoba

teko je ukomponovati 8-10 ispitanika ako je kriterijum izbora zahtevan (npr. veoma zaposleni rukovodioci)

Okrugli stolovi

Delfi metoda

1. Serija intervju ili upitnika s ekspertima.

2. Sreivanje podataka i pronalaenje generalnih 2. Sreivanje podataka i pronalaenje generalnih nepodudarnosti u izjavama. Odreivanje strana.

3. Organizacija okruglog stola kako bi strane izloile jedna drugoj svoje argumente i kako bi se ako je to mogue usuglasile.

4. Izrada liste argumenta kojima su obuhvaene sve razlike u pristupu predmetu istraivanja.

Analiza dokumenata

Primer: Ravnopravnost polova u domenu zdravstvene zatite analiza dokumentacije

Analizirana dokumentacija:

Zakon o zdrvstvenoj zatiti (Sl. RCG br. 39/2004.) Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva (Sl. SRCG br. 13/79...21/98) Zakon o zatiti na radu (Sl. RCG br. 79/2004.) Zakon o zatiti prava mentalno oboljelih lica. (Usvojen maja, 2005. god.) Zakonom o uslovima i postupku za prekid trudnoe, Sl.SRCG br. 29/79 Zakonom o uslovima i postupku za prekid trudnoe, Sl.SRCG br. 29/79 Popis stanovnitva, domainstava i stanova u 2003., Stanovnitvo- pol i

starost Statistiki godinjak 2004, RCG, Republiki zavod za statistiku Statistiki godinjak o zdravlju stanovnitva i zdravstvenoj zatiti u republici

CG2002., Institut za zdravslje CG, Podgorica Nacionalni program za prevenciju nasilja Strategija za borbu protiv trgovine ljudima Strategija borbe protiv HIV/AIDS-a u CG Akcioni plan za prevenciju narkomanije kod djece i omladine u CG Strategija zatite mentalnog zdravlja

Druge metode prikupljanja podataka u

kvalitativnim istraivanjima

Metod dnevnika

Studija sluaja

Igranje uloga i simulacijaIgranje uloga i simulacija

Studija sluaja

Prouavanje odredjenog fenomena tako to se analizira prikaz sluaja koji se odnosi na dati fenomen.fenomen.

Sluaj - osoba, grupa ljudi, dogadjaj, institucija ili proces.

Studija sluaja (case study)

Metoda u kojoj se izuavanju drutvenih fenomena pristupa kroz analizu individualnih sluajeva. Case (sluaj) moe biti osoba, grupa, dogaaj, proces, zajednica, drutvo ili bilo koja druga jedinica zajednica, drutvo ili bilo koja druga jedinica drutvenog ivota. Ovaj se pristup zasniva na pretpostavci da je izuavani sluaj tipian za izvestan tip drutvene grupe ili aktivnosti. Analiza tipinog sluaja omoguuje generalizaciju znanja te se ova znanja mogu primjenjivati za razumijevanje svih sluajeva iste vrste.

Kombinovanje kvalitativnih i kvantitativnih metoda u istraivanjima

U literaturi su vrlo zastupljeni radovi koji promoviu i podstiu kombinovanje ove dve istraivake tradicije

Ovakav istraivaki dizajn daje mnogo bolji uvid u razliite dimenzije istraivakog problemarazliite dimenzije istraivakog problema

Komplementarne metode kojima se obogauje kompleksnost saznanja

Razliiti metodi donose razliite vidove informacija ili iste informacije iz razliitih perspektiva

Modeli integracije kvalitativnog i kvantitativnog

metoda u istraivanjima u zdravstvenoj zatiti

U prvom modelu, kvalitativni metod doprinosi razvoju kvantitativnog instrumenta istraivanja, npr. korienje fokus grupe za pravljenje upitnika.

U drugom pristupu, primarno se radi kvantitativno istraivanje, dok kvalitativni podaci slue boljoj interpretaciji i razumevanju kvantitativnih podataka.

Steckler A i sar.,1992

Modeli integracije kvalitativnog i kvantitativnog

metoda u istraivanjima u zdravstvenoj zatiti

Trei pristup se odnosi na predominantno kvalitativno istraivanje, a kvantitativni podaci se koriste u interpretaciji rezultata.

U etvrtom pristupu, oba modela istraivanja su podjednako zastupljena u paralelnom procesu krosvalidacije i interpretacije rezultata.

Steckler A i sar.,1992

Kvalitativna analiza podataka

Cilj svake analize je da se dobije najcelovitija i najrealnija slika stvarnosti

Svaka analiza se sastoji od

prikupljanja informacija i

obrade prikupljenih informacija

Analiza se vri prema odreenoj metodologiji koja se koristi u celini ili se prilagoava specifinostima institucije

Sistematski analitiki proces kvalitativnih podataka

Zapoinje jo u toku trajanja grupnog rada

Nastavlja se tokom faze transkripcije Nastavlja se tokom faze transkripcije i potom detaljne analize

Cilj je identifikacija tema -zajednikih obrazaca percepcija, stavova i ideja

Softveri za analizu podataka u kvalitativnim istraivanjima

Brojni softverski paketi koriste se u cilju smanjenja optereenja istraivaa, breg procesuiranja podataka i sistematiziranja zadataka Najpoznatiji komercijalno dostupni paketi su:

AnSWR (Analysis Software for Word Based Records. CDC, 2005)

ATLAS/ti (Qualitative data analysis software) Nudist Computer assisted qualitative data analysis software

(CAQDAS)

Preporuena literaturaKnjige

Mason J. Qualitative researching. 2nd ed. London: Sage Publications; 2002. Patton MQ. Qualitative research & evaluation methods. 3rd ed. Thousand

Oaks, CA: Sage Publications; 2001. The SAGE Qualitative Research Kit. London: Sage Publications; 2007.

Tematska serija u asopisu BMJ iz 1995. godineTematska serija u asopisu BMJ iz 1995. godine Jones R. Why do qualitative research? BMJ 1995; 311(6996): 425. Pope C, Mays N. Reaching the parts other methods cannot reach: an

introduction to qualitative methods in health and health services research. BMJ 1995; 311(6996): 2.

Britten N. Qualitative research: qualitative interviews in medical-research. BMJ 1995; 311(6999): 2513.

Kitzinger J. Qualitative research: introducing focus groups. BMJ 1995; 311(7000): 299302.

Mays N, Pope C. Qualitative research: observational methods in health-care settings. BMJ 1995; 311(6998): 1824.