Podaci, zvona i - DaSeZna · 2019-06-08 · Podaci, a ne zvona i praporci 2 8 Na primer, Republika...

Podaci, a ne zvona i praporci 2

Izveštaj o protivpravnom postupanju motivisanom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom u Republici Srbiji u 2018. godini

Miloš Kovačević

Pozdravna reč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Metodologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Opšti rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Izvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Lokacija i mesto incidenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tip povrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Žrtve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prijava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Klasifikacija prema tipu zločina iz mržnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pretnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Fizičko nasilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pravna praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Udruženje Da se zna! protiv Branislava Ristivojevića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Inicijativa za zaštitu zakonitosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Udruženje Da se zna! protiv Aleksandra Vuksanovića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Udruženje Da se zna! protiv Vladimira Dimitrijevića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

› Udruženje Da se zna! protiv Josifa Fidanovskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sadržaj

3

6

7

9

10

10

11

15

17

20

21

22

24

28

29

31

33

34

36

Pozdravna rec

Kada smo pre tri godine počeli sa radom na uspostavljanju metodologije za dokumentovanje i praćenje protivpravnog postupanja motivisanog predrasudom prema stvarnoj ili pretpostavljenoj seksualnoj ori-jentaciji, rodnom identitetu i izražavanju (u daljem tekstu: SORI), imali smo jasan cilj: da zločin iz mržnje motivisan SORI-jem bude pravno prepoznat i adekvatno sankcionisan. U situaciji u kojoj je stopa nasilja visoka a vidljivost nasilja niska zapisivanje našeg iskustva i iskustava drugih ljudi prvi je korak koji treba preduzeti. Prethodno smo morali da naučimo šta je nasilje i kako se sve ono manifestuje. Iskustvo rada Udruženja Da se zna! pokazalo je da smo se kao zajednica saživeli sa nasiljem i da u velikom broju slučajeva prepoznajemo samo fizičko nasilje. Štaviše, i na taj ekstremni oblik nasilja prisutna je tolerancija. Drugi je korak osnaživanje zajednice da nasilje prijavi, a to neminovno znači izgrađivanje međusobnog poverenja. Danas, nakon tri godine, možemo da kažemo da su prvi koraci načinjeni. To govore podaci (a ne zvona i praporci) o dokumentovana 42 protivpravna postupanja motivisana SORI-jem žrtve u 2018. godini, o kojima svedoči ovaj izveštaj.

Razlika koja ovogodišnji izveštaj čini drugačijim od prošlogodišnjeg jeste kvalitativni deo sastavljen od pet studija slučaja. Kada se ima u vidu da gotovo ne postoji sudska praksa u vezi sa ovim zločinima, ove studije postaju i te kako važne. A one su pokazale da je jedan od razloga – pored nepoverenja u rad institucija i stra-ha od sekundarne viktimizacije – različito tumačenje odredaba Krivičnog zakonika koje se na njih odnose, što rezultira i nejasnim nadležnostima tužilaštva i sudstva.

Naime, članom 54a Krivičnog zakonika predviđeno je da sud prilikom odmeravanje kazne mora kao oteža-vajuću okolnost ceniti činjenicu da je delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacio-nalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica1. Jedna od dilema u vezi sa primenom člana 54a jeste da li sud mora da primeni ovaj član ako ga tužilaštvo tokom postupka ne uzme u obzir, a okrivljeni jasno artikuliše motiv učinjenog krivičnog dela. (Pogledati studiju slučaja zločina iz mržnje prema trans ženi u Valjevu i odgovor Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa Zahtevom za zaštitu zakonitosti koji je Republičko javno tužilaštvo podnelo na inicijativu Udruženja Da se zna!). Nažalost, preciznije pravno tumačenje nismo dobili ni u odluci Vrhovnog kasacionog suda, kojom je odbačen Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužilaštva, uz, po našem mišljenju, nejasno obrazloženje. Još jedna od dilema jeste i da li sud, ukoliko se pozove na ovu otežavajuću obaveznu okolnost, a ona nije sadržana u optužnom aktu, rizikuje da povredi pravo na odbranu okrivljenog, budući da mu nije data mogućnost da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete.2

U „Smernicama za krivično gonjenje zločina iz mržnje u RS” objavljenim krajem 2018. godine tužilaštvu je izrečena preporuka da u optužni akt uključi član 54a tamo gde postoji odgovarajući motiv. I u poslednjem Izveštaju Evropske Komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) u odeljku 64, a preporuci 12, data je

1 Krivični zakonik RS, „Službeni glasnik RS”, br. 94/2016.2 Milena Vasić, Tamara Blagojević, Procesuiranje zločina iz mržnje i govora mržnje u pravu Srbije i evropski standardi, Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava, 2018.

4Podaci, a ne zvona i praporci 2

7 Izveštaj o protivpravnom postupanju motivisanom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom u Republici Srbiji u 2018. godini

Izveštaj pred vama rezultat je rada Udruženja Da se zna! na monitoringu i dokumentovanju protivpravnog postupanja motivisanog predrasudom prema stvarnom ili pretpostavljenom SORI-ju žrtve, za period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine u Republici Srbiji. Pod terminom „protivpravnog postupanja” podrazumeva se postupanje zabranjeno Krivičnim zakonikom, Zakonom o prekršajima, ali i postupanje zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije, sa izuzetkom govora mržnje izrečenom u medijskom prostoru, koji jeste zabranjen Zakonom o zabrani diskriminacije, ali nije obuhvaćen kvantitativnim delom ovog izveštaja. Tokom navedenog perioda učinjena su i dokumentovana 42 protivpravna akta motivisana SORI-jem. Od ukupnog broja dokumentovanih protivpravnih akta, 36 uključuju krivična dela, tri uključuju krivična dela i diskriminatorno postupanje, a šest isključivo diskriminatorno postupanje (uključujući jedan slučaj govora mržnje van medijskog prostora).

Protivpravno postupanje motivisano predrasudom prema stvarnom ili pretpostavljenom SORI-ju žrtve (u daljem tekstu: zločini iz mržnje) predstavljaju oblik kriminaliteta, sa kojim žrtve, nadležne institucije i šira javnost još uvek nisu dovoljno upoznati. Najveći problem sa zločinima iz mržnje jeste postojanje velike „tamne brojke”, koja utiče na nedostatak zvaničnih podataka o zastupljenosti ovog oblika kriminaliteta i razumevanje ozbiljnosti problema sa kojima se suočavaju LGBT+ osobe u Srbiji. „Tamna brojka” predstavlja broj zločina iz mržnje koji ili nisu uopšte prijavljeni ili su prijavljeni ali se pogrešno ne kvalifikuju kao takvi od strane nadležnih institucija. Jedini zvanični statistički podaci jesu oni koje Republika Srbija u okviru izveštaja godišnje predaje Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR). Ova statistika sliku o rasprostranjenosti zločina iz mržnje daje vrlo ograničeno, zato što se žrtve češće obraćaju organizacijama za zaštitu ljudskih prava, nego nadležnim institucijama.

Uvod

Protivpravno postupanje motivisano SORI - žrtve

33

3 1

5Krivična dela

Krivična delai diskriminacija

Govor mržnje

Diskriminacija

Podaci, a ne zvona i praporci 2 8

Na primer, Republika Srbija je za 2017. godinu ODIHR-u prijavila samo 11 zločina iz mržnje nekategorizovanih prema predrasudi kojom su motivisani, dok je u istoj godini samo Udruženje Da se zna! ODIHR-u dostavilo podatke o 17 zločina motivisanih predrasudom prema SORI-ju žrtve. Zbog toga je cilj ovog izveštaja da doprinese utvrđivanju stvarne rasprostranjenosti zločina iz mržnje na teritoriji Srbije i da sa time pre svega upozna nadležne inistitucije, a zatim i domaću i međunarodnu javnost.

Pored toga, ovaj izveštaj sadrži statističke podatke koji se ili ne nalaze ili se nalaze samo u opisnoj formi u godišnjim izveštajima ODIHR-a o zločinu iz mržnje. To su podaci o diskriminaciji i psihološkom nasilju motivisanom predrasudom prema SORI-ju žrtve, ali i dodatne klasifikacije zločina iz mržnje prema karakteristikama žrtve, lokaciji i mestu zločina iz mržnje, izvoru saznanja o zločinu iz mržnje i nadležnim institucijama kojima je zločin iz mržnje prijavljen. Novost u odnosu na prethodni izveštaj Udruženja Da se zna! o zločinima iz mržnje „Podaci, a ne zvona i praporci“ predstavlja to što se u ovom izveštaju nalaze i podaci o razlozima zbog kojih zločin iz mržnje nije prijavljen. Podaci o razlozima za neprijavljivanje zločina iz mržnje posebno su značajni, s obzirom na to da je svega 11,9% slučajeva koji su počinjeni i dokumentovani u 2018. godini prijavljeno policiji ili tužilaštvu. Kako je Udruženje Da se zna! objavilo izveštaj o zločinima iz mržnje počinjenim i dokumentovnim od 1. januara do 31. oktobra 2017. godine u Republici Srbiji, bili smo u mogućnosti da, po prvi put, uporedimo određene podatke o zločinima iz mržnje iz 2017. i 2018. godine i da ukažemo na određene trendove u pogledu stepena bezbednosti LGBT+ osoba u Srbiji. Udruženje Da se zna! zabeležilo je 30% više zločina iz mržnje u istom periodu 2018. godine.

Međutim, otvoreno je pitanje da li broj zločina iz mržnje zaista raste ili je veći broj dokumentovanih slučajeva rezultat povećane vidljivosti Udruženja Da se zna! i spremnosti žrtava i svedoka zločina iz mržnje da svoje slučajeve prijave LGBT+ organizacijama. Broj pratilaca Fejsbuk stranice Da se zna! porastao je za 32% od 1. januara 2017. godine do 1. januara 2018. godine, dok je broj pratilaca Tviter profila Da se zna! u istom periodu porastao za 1715%, što može da ukazuje na to da je veći broj dokumentovanih slučajeva rezultat povećanja vidljivosti.

Broj dokumentovanih zlocina iz mržnje

27 35januar-oktobar 2017. januar-oktobar 2018.


tipa i tri pitanja otvorenog tipa o samom zločinu iz mržnje (datum, vreme, lokacija, mesto, opis incidenta itd.), kao i pitanja o tome da li je zločin iz mržnje prijavljen nadležnim institucijama. U zavisnosti od toga da li je zločin iz mržnje prijavljen ili nije prijavljen institucijama, poslednji korak je sačinjen od zat-vorenih pitanja o reakciji institucija ili razlozima zbog kojih zločin iz mržnje nije prijavljen.

Onlajn upitnik za prijavu zločina iz mržnje od strane organizacija civilnog društva bio je analogan onlajn upitniku za žrtve i svedoke zločina iz mržnje. Žrtve i svodoci zločina iz mržnje koji su prijavljivali zločine iz mržnje putem elektronske pošte, kontakt forme, direktne komunikacije i društvenih mreža – prijavljivali su ih u slobodnoj formi. Na osnovu izjave u slobodnoj formi i dalje komunikacije sa žrtvom/svedok(inj)om zločina iz mržnje, tim Udruženja Da se zna! kategorizovao je informacije o žrtvi i zločinu iz mržnje prema kategorijama iz onlajn upitnika.

Tokom februara i marta 2019. godine vršila se statistička obrada prikupljenih podataka – kvalitativna analiza odgovora dobijenih na pitanja otvorenog tipa, koja dopunjavaju razumevanje kvantitativnih rezultata i pisanje izveštaja.

Saznanja o zločinima iz mržnje Udruženje Da se zna! u dve trećine slučajeva dobilo je direktno od osoba koje su bile izložene zločinu iz mržnje. Od dokumentovana 42 zločina iz mržnje izvor su u 33 slučaja bile osobe koje su bile izložene zločinu iz mržnje i, u po četiri slučaja, svedoci zločina iz mržnje i druge LGBT+ organizacije. U svim slučajevima u kojima su izvor informacija o zločinima iz mržnje LGBT+ or-ganizacije slučajeve je prijavila Asocijacija Duga. Samo jedan zločin iz mržnje dokumentovan je iz medija. Ni u jednom slučaju izvor informacija nisu bile nadležne institucije.

U odnosu na podatke iz 2017. godine kada je izvor informacija o zločinima iz mržnje u 88,9% slučajeva bio dobijen direktno od osoba koja su bile izložene zločinu iz mržnje i 11,1% od LGBT+ organizacija, možemo zaključiti da je procenat prijave slučajeva od strane osoba koje su pretrpele zločin iz mržnje opao, dok prijava zločina iz mržnje od strane LGBT+ organizacija stagnira. Pozitivan pomak u odnosu na prošlu godinu, kada nijedan slučaj nisu prijavili svedoci zločina iz mržnje, predstavlja podatak da su ove godine svedoci izvor informacija u 9,5% slučajeva. Ovo može da ukazuje na to da je smanjen broj „nemih posmatrača˝, odnosno da se povećala spremnost ljudi da prijave zločine iz mržnje kojima su svedočili.

Opšti rezultati

Izvor


opadanju je u odnosu na 2017. godinu, kada je 18% slučajeva zabeleženo na LGBT+ mestima. Međutim, zabrinjava to što je jedan zločin iz mržnje, kao i 2017. godine, zabeležen u policijskoj stanici. Ovi slučajevi ukazuje na postojanje prakse psihičkog zlostavljanja i nehumanog postupanja prema trans3 osobama od strane policijskih službenika.

3 Cis ili cisrodne osobe jesu osobe čiji je rodni identitet u saglasju sa polom koji im je pripisan po rođenju. Suprotno tome, trans ili transrodne osobe jesu osobe čiji rodni identitet nije u saglasju sa polom koji im je pripisan po rođenju

Mesto zlocina iz mržnje

11

2

3

2

1

5

Otvorene javnepovršine

Zdravsteneustanove

Obrazovneustanove

Zatvoreni javniprostori

Policijskauprava

Internet

LGBT+mesto

Telefon

Stambeniprostor

5

2

1

1

9

Radno mesto Javni prevoz

Radim kao učiteljica u jednom manjem mestu pored Subotice. Živim sa partnerkom preko deset godina. Puno ljudi zna za nas, ali zbog mog posla nikada nismo to javno pokazivale.

Ona ima maloletnog sina koji živi sa nama. Do sada sam imala manjih problema na poslu, ali se nikada nije desilo da me neko napadne. Sve do ove godine – kada je kolega koji predaje

fiziku fizički nasrnuo na mene i tom prilikom me povredio u predelu stomaka i vrata. Pretio je da će me prijaviti inspekciji i da širim štetni uticaj na decu. To se desilo na velikom

odmoru, u toaletu za osoblje. Niko od kolega to nije video. Od marta živim u strahu da će me ponovo napasti. Strah me je da ga prijavim, budući da je u vlasti, a i ne bih to mogla zbog

sina, na kojeg bi to ostavilo velike posledice.

Izveštaj o protivpravnom postupanju prema LGBT+ osobama u Republici Srbiji u 2018. godini13


Videla sam kako četiri policajca izbacuju trans ženu romske nacionalnosti iz policijske stanice u ulici Majke Jevrosime. Vikali su na nju i podsmevali su joj se. Neke od uvreda koje su žrtvi uputili više puta bile su: „Ućuti, trandžo!“, „Ti nisi žena, ti si trandža!“. Iz onoga što je žrtva

govorila policajcima zaključila sam da je došla da prijavi nasilje, a da su policajci odbili da je zaštite. Pominjala je silovanje i pitala ih kako bi reagovali da se to dogodilo njima bliskim

osobama. Žrtva je, revoltirana policijskim maltretiranjem, sela na pločnik ispred policijske stanice. Policajci su nastavili da je maltretiraju tako što su joj govorili: „Ustaj, trandžo! Ne možeš

da sediš tu!“. Niko od prolaznika nije pomogao žrtvi. Uglavnom su joj se smejali.

Izašla sam u Klub studenata tehnike „KST“, gde sam upoznala devojku sa kojom sam tokom te večeri plesala. Kada smo se prvi put poljubile, primetile smo da nam se grupa momaka smeje

i snima nas, a ubrzo nas je druga grupa ljudi polila pivom. Zbog takvog ponašanja gostiju, sklonile smo se u drugi deo kluba. Međutim, i u tom delu kluba smo doživele neprijatnosti!

Naime, prišla su nam dva mladića koja su tražila od nas da se ljubimo sa njima, jer smatraju da smo „izazovne“. Nakon što smo im objasnile da nismo zainteresovane da se ljubimo sa njima, oni su zahtevali da se ljubimo pred njima, kao uslov da nas ostave na miru. Prvo smo odbile takav zahtev, ali smo se na kraju ipak poljubile pred mladićima, u nadi da će nas konačno

ostaviti na miru, ali oni su nastavili da nas uznemiravaju. Takođe smo doživele neprijatnosti od drugih gostiju, koji su nas polili pivom, uz komentar: „Fuj! Lezbače!“. Njen prijatelj se zbog navedenih dešavanja obratio radniku obezbeđenja koji je stajao u blizini i sve to posmatrao i

zamolio ga za zaštitu, ali on nije odreagovao. Nakon toga, prišla su nam dva mladića koja su me više puta dodirnula za zadnjicu, a zatim su i neprimereno i uvredljivo gestikulirali na način koji

upućuje na oralno seksualno zadovoljavanje, uz dobacivanje nepristojnih komentara. Nakon bezuspešnog pokušaja da se odbranimo od njih, obratila sam se radniku obezbeđenja. Pošto

sam ga upoznala sa dešavanjima, on je odbio da me zaštiti, rekavši mi da sam sama isprovocirala momke koji su me uznemiravali, i to svojim ponašanjem, budući da sam se ljubila sa devojkom,

kao i da to mogu raditi negde drugde, a ne u klubu „KST“. U neverici, ponovo sam ga pitala da li je moguće da neće da reaguje jer sam se ljubila sa osobom istog pola, ali me je radnik

obezbeđenja tada opomenuo, rekavši da pripazim na svoje ponašanje. Zatim sam se obratila drugom radniku obezbeđenja, ali i on je odbio da mi pruži pomoć, uz obrazloženje da to što se

desilo nije dovoljan razlog da bi on reagovao.



Podaci koji su prikupljani o osobama koje su kao pojedinke/-ci pretrpele/-i zločin iz mržnje jesu: rodni identitet, seksualna orijentacija, starost, da li su branitelji/ke ljudskih prava LGBT+ osoba, kao i da li su zločin iz mržnje pretrpele/-i kao pojedinke/-ci ili kao deo grupe. U 78,6% slučajeva zločin iz mržnje bio je počinjen nad osobom kao pojedinkom/-cem, a u 21,4% slučajeva zločin iz mržnje bio je počinjen nad grupom osoba. U 9.5% slučajeva zločin iz mržnje bio je počinjen nad braniteljkama/-ima ljudskih prava LGBT+ osoba.

Što se tiče rodnog identiteta osoba koje su bile izložene zločinu iz mržnje, polovinu čine cis muškarci. Trans i cis žene u podjednakoj su meri bile izložene zločinima iz mržnje i zajedno čine osam slučajeva. Svi dokumentovani zločini iz mržnje nad cis osobama počinjeni su nad cis osobama neheteroseksualne orijentacije. U dva slučajeva žrtve zločina iz mržnje su trans muškarci. Petina zločina iz mržnje bila je počinjena nad grupom.

U poređenju sa podacima iz 2017. godine, 2018. godine su cis muškarci bili izloženiji zločinima iz mržnje, dok se procenat cis žena i trans osoba izloženih zločinima iz mržnje smanjio. Veliki procenat cis muškaraca među žrtvama zločina iz mržnje može da se interpretira tako da je „tamna brojka” zločina iz mržnje počinjenih nad žrtvama ostalih rodnih identiteta veća.

Žrtve

Grupa

Pojedinke/ci

2 7

312

Branitelji/ke ljudskihprava LGBT+ osoba

LGBT+ osobe


U odnosu na 2017. godinu broj zločina iz mržnje prijavljenih policiji i tužilaštvu značajno je opao u 2018. godini - sa 67% na svega 11,9%. Ovi podaci nisu iznenađujući ako se uzme u obzir da je nepoverenje u institucije najčešći razlog koji se navodi za neprijavljivanje zločina iz mržnje. Ovo nepoverenje je utemeljeno na iskustvu koje LGBT+ osobe imaju sa policijom i tužilaštvima. Prema podacima iz 2017. godine, preko tri četvrtine osoba koje su prijavile zločin iz mržnje policiji ili tužilaštvu ocenilo je njihov tretman kao negativan, uvredljiv i ponižavajuć, dok je samo 11% njihov tretman ocenilo kao podržavajući.

U ovom delu opisani su dokumentovani zločini iz mržnje klasifikovani kao slučajevi fizičkog nasilja i pretnji, prema unapred određenom univerzalnom sistemu klasifikacije za organizacije civilnog društva koje doprinose godišenjem izveštaju ODIHR/OSCE-a o zločinima iz mržnje. Za svaki zločin iz mržnje navedeni su: datum, izvor, lokacija, mesto i pokazatelj predrasude počinitelja. Međutim, treba imati u vidu da većina navedenih slučajeva uključuje i drugi tip povrede, pa tako neki slučajevi koji su klasifikovani kao fizičko nasilje uključuju uništavanje lične svojine ili proganjanje, dok je u većini slučajeva koju su klasifikovani kao slučajevi fizičkog nasilja žrtvi prećeno ili je vređana na osnovu SORI-ja. Veliki broj slučajeva koji su klasifikovani kao pretnje takođe uključuje psihičko nasilje. Štaviše, jezik koji su počinitelji koristili jedan je od glavnih pokazatelja da se radi o zločinu iz mržnje. Prema tome, ukoliko je slučaj uključivao uvrede i pretnje, klasifikovan je kao pretnja. Ukoliko je slučaj uključivao uvrede, pretnje i fizičko nasilje, klasifikovan je kao fizičko nasilje. Dakle, slučajevi su klasifikovani prema najtežem obliku povrede.

Klasifikacija prema tipu zlocina iz mržnje

Razlog neprijavljivanja zlocina iz mržnje

23,5% 14,7%

23,5%

14,7%

14,7%Nepoverenje u institucije Strah od počinitelja

Drugo

Nije autovan/a

Nepoznavanje procedura

Dragoslava Barzut je izvršna direktorka Udruženja Da se zna!, spisateljica i aktivistkinja. Objavila je zbirku priča „Zlatni metak“ 2012. i roman „Papirne disko kugle“ 2017. godine. Od 2013. do 2016. godine bila je aktivna u Labrisu, organizaciji iz Beograda za lezbejska ljudska prava, gde je radila na polju komunikacija. Od 2012. do 2015. bila je koordinatorka FemSlam sportske neformalne fudbalske grupe iz Beograda koja okuplja LBTQ žene sa ciljem osnaživanja kroz sport. Njena poezija i proza prevođene su na engleski, nemački, makedonski, slovenački, albanski, poljski i bugarski. Od 2016. godine izvršna je direktorka Udruženja Da se zna! i jedna od njegovih osnivačica. Pored književnih nagrada, dobitnica je nagrade Američke ambasade u RS za doprinos smanjenju diskriminacije i nasilja prema LGBT+ osobama za 2017. godinu.

Pravna praksa



Udruženje Da se zna! protiv Branislava Ristivojevica

U junu 2017. godine na sajtu Nove srpske političke misli4 objavljen je autorski tekst Branislava Ristivoje-vića, tadašnjeg profesora, sada dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Tekst je objavljen pod naslovom „Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom“. Prema rečima autora, tekst je objavljen u cilju kritike Zakona o sprečavanju naslja u porodici.

Branislav Ristivojević je u tekstu između ostalog naveo: „Nije li ovim zakonom zakonodavac pokušao da skine odgovornost sa sebe za porast obima nasilja u porodici do kojeg je došlo usled njegove nesposobnosti da upravlja sociološkim tokovima na način koji ne podstiče nasilje? Možda su za porast obima nasilja u porodici (delimično ili pretežno) zaslužni i državna sankcija maničnog prikazivanja tzv. rijaliti šou programa na televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću u kojima se najneposrednije podstiču akti nasilja u odnosima među ljudima koji žive u istom domaćinstvu ili policijska zaštita svečanim šetnjama homoseksualaca na gradskim ulicama kojom prilikom se otvoreno slavi primitivna, nasilnička, prizemna, ogoljena i prostačka seksualnost? Da li je nesprečavanje, ili tačnije rečeno, zaštita ove dve slobodno se može reći nevredne pojave od njih stvorilo poželjne obrasce ponašanja u srpskom društvu? O ispravnosti ovog objašnjenja porasta obima nasilja u porodici može da se raspravlja, ali je svakako lakše optužiti za njega svaku muškarca/glavu porodice nego zabraniti najisplativije programske sadržaje komercijalnih emitera televizijskog programa ili se suprostaviti homoseksualnom lobiju u međunarodnoj diplomatiji i njima inspiri-sanom domaćom kvazielitom?“.

Smatrajući da su ovakvi navodi diskriminišući prema LGBT+ osobama, a imajući u vidu da se istim istopol-na seksualna orijentacija karakteriše kao „primitivna, nasilnička, prostačka“ kao i da se istopolno orijen-tisane osobe svojim vidljivim postojanjem okrivljuju za porast obima porodičnog nasilja, te da se zagovara odnosno implicira ograničavanje prava na slobodu kretanja i okupljanja ove društvene grupe, Udruženje Da se zna! u avgustu 2017. godine podnelo je pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti prepoznala je konkretan slučaj kao strateški, te je protiv Branislava Ristivojevića podnela tužbu Višem sudu u Novom Sadu zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentaci-je ali i diskriminacije žena na osnovu pola, budući da je u istom tekstu Branislav Ristivojević izneo stavove za koje je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti našla da su diskriminišući prema ženama.

Nakon sprovedenog postupka, Viši sud u Novom Sadu doneo je u maju 2018. godine presudu kojom je usvojio tužbeni zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, pa je utvrdio da je Branislav Ristivojević tek-stom pod naslovom „Nasilje u porodici i nasilje nad porodicom“ izvršio akt diskriminacije žena na osnovu pola i akt diskriminacije prema LGTB+ osobama. Navedenom presudom Viši sud u Novom Sadu zabranio je Branislavu Ristivojeviću da ubuduće u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti iznosi stavove kojima se omalovažavaju žene i LGBT+ osobe i podržavaju predresude prema ovim društvenim grupama i obavezao ga da objavi presudu o svom trošku. Protiv prvostepene presude Branislav Ristivojević je uložio žalbu, koju je Apelacioni sud u Novom Sadu usvojio te je u oktobru 2018. godine, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev Povernice za zaštitu ravnopravnosti kao neosnovan. Prema stavu Apelacionog suda u Novom Sadu u konkretnom slučaju ne može se govoriti o diskriminaciji, između ostalog i zbog toga što u objavljenom tekstu Branislav

4 http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/nasilje-u-porodici-i-nasilje-nad-porodicom.html


Ristivojević „ne iznosi činjenične navode o razlikama između žena i muškaraca ili između heteroseksualno i homoseksualno opredeljenih ljudi, koji bi mogli prouzrokovati određene posledice, već iznosi svoj lični vrednosni sud“. Kao razloge za svoju odluku Apelacioni sud u Novom Sadu naveo je i to da, po mišljenju tog suda, tekst nije objavljen u napetom socijalnom ambijentu, kao i da bi drugačija odluka značila ograničavan-je slobode na mišljenje i izražavanje.

Sud zaključuje i „da bi ograničavanje Branislava Ristivojevića da iznese svoj stav bilo nesrazmerno u odnosu na društveni značaj teme, a posledice koje su iznošenjem stava Branislava Ristivojevića stvorene nisu čak ni narušeni ugled i dostojanstvo ni žena ni LGBT+ osoba jer se radi samo o ličnom vrednosnom sudu, a ne o iznošenju istinitih ili neistinitih tvrdnji.“

Protiv drugostepene presude Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izjavila je reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, o kojoj još uvek nije odlučeno.

U prilog mišljenju da su stavovi Apelacionog suda u Novom Sadu neprihvatljivi, posebno zaključci o vremenskom i prostornom kontekstu u kom je objavljen tekst, govore i rezultati istraživanja Povereni-ce za zaštitu ravnopravnosti objavljeni u Izveštaju5 tog nezavisnog državnog organa za 2017. godinu i 2018. godinu.

U Izveštaju za 2017. godinu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da istraživanja i izveštaji državnih institucija i organizacija civilnog društva upućuju na zaključke da homofobija i transfobija imaju duboke korene u društvu, na šta ukazuju i nalazi istraživanja javnog mnjenja o diskriminaciji – koje periodično sprovodi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu kojih je stepen socijalne distance građana RS najizraženiji upravo prema LGBT+ osobama. Takođe, u izveštaju „Biti LGBT osoba u Srbiji“6 Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji ukazano je da je LGBT+ zajednica jedna od najdiskriminisanijih grupa u Srbiji.

U Izveštaju za 2018. godinu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da su u medijima i javnom prostoru i dalje prisutni govor koji karakteriše govor mržnje, senzacionalizam i diskriminatorni stavovi, naročito o ženama i LGBT+ osobama, te da je u toku 2018. godine posebnu pažnju posvetila ukazivanju na to da govor mržnje podstiče nasilje i diskriminaciju, kao i da su česta meta govora mržnje bile žene i LGBT+ osobe.

Konačno, analiza i istraživanja koje je u toku 2018. godine sprovela Poverenica za zaštitu ravnopravnosti o stavovima predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji pokazali su da jedna četvrtina ispi-tanih smatra da bi se zaposleni u institucijama složili sa tvrdnjom „Homoseksualizam je bolest koju treba lečiti“, dok je nepostupanje po preporukama Poverenice najprisutnije u slučajevima diskriminacije LGBT+ osoba, što, po mišljenju Poverenice, najviše zabrinjava kada su u pitanju lica koja obavljaju javnu funkciju.

5 Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2018, Beograd.6 https://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/Inkluzija/undp-rs-biti-lgbti-izvestaj.pdf


Inicijativa za zaštitu zakonitosti

Osnovni sud u Valjevu doneo je 23. januara 2017. godine presudu kojom je okrivljeni S. T. oglašen krivim zbrog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz čl. 138. st. 1. Krivičnog zakonika RS. Okrivljeni je oglašen krivim zato što je 8. januara 2014. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, pri tom i svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje i hteo, pretnjom da će napasti život i telo oštećenog D. P., ugrozio njegovu sigurnost na taj način što je navedene večeri, videvši da oštećeni, odeven u žensku garderobu, izlazi iz noćnog kluba, prišao oštećenom i bez ikakvog povoda mu, upotrebom sile, naslonio glavu na most na reci Kolubari, rekavši mu „Vidi kako je lepa reka!“. Nastavio je da mu upućuje pretnje da će ga ubiti, zaklati i baciti preko mosta, ne dozvoljavajući mu da pozove policiju, i uz pretnju da će mu u tom slučaju baciti telefon u reku. Pošto oštećeni uspeva da pobegne, krećući se ulicom K. M. okrivljeni ga sustiže i najpre udara rukom u predelu glave, od čega oštećenom spada perika sa glave, a zatim okrivljeni pokušava da ga udari nogom, što oštećeni uspeva da izbegne, udaljavajući se trčećim korakom ka ulici P. L. i dalje ulici K., gde uspeva da događaj prijavi policiji.

U obrazloženju presude sud je naveo da je, između ostalog, utvrdio da je okrivljeni bio u gradu sa svojim drugovima kada je primetio oštećenog koji je izlazio iz noćnog kluba, a koji je bio odeven u žensku garderobu i na glavi nosio periku, te da je, iritiran ovakvim izgledom oštećenog, izvršio napred navedeno krivično delo. U obrazloženju presude sud navodi i da je okrivljeni u celini priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je optužbom stavljeno na teret, te da je u svojoj odbrani potvrdio da je pratio oštećenog jer ga je iritiralo to što je oštećeni bio obučen u ženski odeću.

U obrazloženju presude sud prihvata i izjavu oštećenog iz koje proizilazi da je oštećeni kritične večeri bio sa drugom u ugostiteljskom objektu, a da mu je po povratku iz toaleta njegov drug rekao da su im neki momci pretili i da su izašli napolje, te da su pretnje bile da će njih tj. „pederčine“ pobiti. Oštećeni je naveo i da je kritične večeri bio obučen u žensku odeću, da je na glavi nosio periku, te da je bio našminkan, jer se u stvari oseća kao žena.

Sud je okrivljenom za učinjeno krivično delo izrekao uslovnu osudu i to tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 meseca, koja se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, sud u obrazloženju navodi da je imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, kao i odredbu čl. 54. Krivičnog zakonika, pa je kao olakšavajuće okolnosti po okrivljenog sud naveo njegov status porodičnog čoveka, oženjenog i oca jednog deteta, njegovo potpuno priznanje izvršenja dela koje mu je stavljeno na teret, te činjenicu da ranije nije bio osuđivan, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog, po mišljenju suda, nije bilo.

Na prvostepenu presudu ni okrivljeni ni nadležno tužilaštvo nisu ulagali žalbu.

Upoznato sa opisanim slučajem od strane oštećenog Udruženje Da se zna! podnelo je Republičkom


javnom tužilaštvu u oktobru 2017. godine Inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, smatrajući da je sud propustio da prilikom odmeravanje kazne okrivljenom primeni član 54a Krivičnog zakonika.

Kako je iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazilo da je okrvljeni krivično delo izvršio iz mržnje i to zbog ličnog svojstva oštećenog odnosno njegovog (trans)rodnog identiteta, Udruženje Da se zna! smatralo je da je došlo do povrede zakona, jer prilikom odmeravanje kazne okrivljenom sud nije uzeo u obzir i član 54a KZ. Ovo naročito, jer je i sam okrivljeni jasno priznao svoj motiv, izjavivši da je krivično delo izvršio zato što ga je iritiralo to što je oštećeni bio obučen u ženu.

Na inicijativu Udruženja Da se zna! Republičko javno tužilaštvo podnelo je u decembru 2017. godine Vrhovnom kasacionom sudu Zahtev za zašititu zakonitosti, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je presudom Osnovnog suda u Valjevu povređen zakon u korist okrivljenog.

Međutim, nakon više od godinu dana od podnošenja Zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je navedeni zahtev odbacio kao nedozvoljen, a u obrazloženju svoje odluke je, između ostalog, naveo:

da je član 54a Krivičnog zakonika imperativne prirode, po kojoj je sud dužan da okolnost da li je delo učinjeneno iz mržnje ceni kao otežavajuću okolnost;

da se vanredni pravni lek Zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;

da u konkretnom slučaju nije bilo nikakvih aktivnosti od strane javnog tužioca u pravcu dokazivanja da se u konkretnom slučaju radi o zločinu iz mržnje;

da nisu tačni navodi Republičkog javnog tužioca da je sud nesporno utvrdio da je okrivljeni krivično delo učinio iz pobuda mržnje, dok je u izreci presude navedeno da je okrivljeni prišao oštećenom i bez ikakvog povoda preduzeo radnje, bliže opisane u izreci presude.

Ne ulazeći u dalje pravne ocene navedenih akata, čini se da je u konkretnom slučaju očigledno neopravdano izostala primena odredbe člana 54a Krivičnog zakonika, koja je u naše zakonodavstvo uvedena još 2012. godine.


Udruženje Da se zna! protiv Aleksandra Vuksanovica

Aleksandar Vuksanović je u januaru 2018. godine gostovao u emisiji „Ćirilica“ na televiziji Happy, kada je izneo niz negativnih stavova u vezi sa LGBT+ osobama i njihovim pravima. Između ostalog, tom prilikom je rekao: „Gde su ugrožena njihova prava? Oni su iznad nas, bre! Gde im piše da kada idu da traže posao da li si peder? Ne pita ga niko; šta je onda ugroženo kod njega, bre? Mozak! Imaju problem što im ne daju da se jebu na ulici, da se karaju na kamionu!“ Takođe je sagovornicu Jelenu Karleušu, nakon njene reakcije na njegove navode, pitao: „Šta ih ti braniš, kada si ti normalna?“, svrstavajući lica drugačije seksualne orijentacije od hetereseksualne u nenormalna lica.

Aleksandar Vuksanović je izjavio i da LGBT+ osobe hoće da „nas jebu“, da ne mogu da usvajaju decu, jer „da imaju pravo, dao bi mu Bog matericu, a ne guzicu“ i da je „bolje da deca gledaju ubijanje nego jebanje u dupe“.

Kako je na ovaj način, po mišljenju Udruženja Da se zna!, Aleksandar Vuksanović povredio dostojanstvo LGBT+ osoba tvrdnjom da im je mozak ugrožen, impliciranjem da ta lica nisu normalna i karakterisanjem seksualnog odnosa između dva muškarca kao nešto gore od ubistva, Udruženje Da se zna! podnelo je pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti protiv Aleksandra Vuksanović u januaru 2018. godine. Govor Aleksandra Vuksanovića iz emisije „Ćirilica“ prenet je u tekstu Blica „Aca Lukas prostački vređao gej populaciju“.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti obavestila je u februaru 2018. godine Udruženje Da se zna! dopisom da je protiv Aleksandra Vuksanovića podnela krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, zbog postojanja osnova sumnje da je Aleksandar Vuksanović izvršio krivično delo iz člana 174 Krivičnog zakonika RS – povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti. Naime, članom 174 Krivičnog zakonika određeno je da će se onaj ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana.

Kako po saznanjima Udruženja Da se zna! ni nakon više meseci od podnošenja krivične prijave nije o prijavi odlučeno, odnosno nije podnet optužni akt, Udruženje Da se zna!, kao zainteresovana strana, pisanim putem je u više navrata tražilo obaveštenje od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o toku postupka.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dopisom je u januaru 2019. godine obavestila Udruženje Da se zna! o tome da je krivična prijava odbačena i da se u decembru 2018. godine povodom odbacivanja krivične prijave protiv Aleksandra Vuksanovića predstavkom obratila Republičkom javnom tužilaštvu, koje je tu predstavku prosledilo nadležnom javnom tužilaštvu.

Zatim, dopisom iz marta 2019. godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnost obavestila je Udruženje Da se zna! da je od strane nadležnog javnog tužilaštva u februaru 2019. godine obaveštena o radnjama koje su preduzete povodom krivične prijave i razlozima za njeno odbacivanje. Naime, prema podacima koji su od strane Poverenice za zaštitu ravnopravnosti dostavljeni Udruženju Da se zna!, po mišljenju nadležnog javnog tužilštva za izvršenje krivičnog dela koje se Aleksandru Vuksanoviću stavlja na teret potreban je


direktni umišljaj, što se u konkretnom slučaju, takođe po mišljenju nadležnog tužilaštva, ne može dokazati. Nadležno javno tužilaštvo zauzelo je stanovište da su izgovorene reči u emisiji „Ćirilica“ imale za cilj podsticanje što veće gledanosti jednog takvog šou programa, a posebno zbog činjenice da je neprimereno ponašanje jednog učesnika moglo da bude sprečeno, pre svega, od strane voditelja emisije ali i samog emitera, pa da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti.

Osim što je zakonska zastupnica Udruženja Da se zna! u junu 2018. godine dala izjava u policiji na njihov zahtev u svojstvu građanke, Udruženje Da se zna! ne raspolaže podacima koje je druge konkretne radnje nadležno tužilaštvo preduzelo povodom podnete krivične prijave.

Stručnoj javnosti ostavljamo na ocenu razloge za odbacivanje krivične prijave, s tim da analizom podataka koje je Udruženje Da se zna! dobilo od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti zaključujemo da je od podnošenja krivične prijave do odbacivanja iste prošlo deset meseci, iako su relevantni dokazi bili javno dostupni i da se sa istim postupajući tužilac mogao bez teškoća upoznati.

Udruženje Da se zna! protiv Vladimira Dimitrijevica

Vladmir Dimitrijević je 12. januara 2018. godine na svom veb sajtu objavio tekst pod naslovom „U odbranu prirodne porodice“, koji je, po rečima Vladmira Dimitrijevića. nastao uoči donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti „čije će posledice po našu, ioanko razorenu porodicu, biti ogromne“. Vladmir Dimitrijević je istako i da tekst ima za cilj da građane obavesti o „najstrašnijem nasrtaju totalitarne vlasti na porodicu, koji se može porediti samo sa komunističkim udarcem na duhovne i porodične vrednosti“, kao i da se „umesto komunizma, Srbima nameće homoseksualizam“ i to „pod vidom priče o rodnoj ravnopravnosti“ čije su propagatorke, po rečima Vladmira Dimitrijevića, LGBT+ aktivistkinje.

Vladmir Dimitrijević je citirao i pismo Branislava Vujića, čije navode prihvata kao svoje, a u kom je isto-polni odnos sveden isključivo na seks, lišen drugih humanih odlika, kao što je emocionalna povezanost, za razliku od heteroseksualnih odnosa za koje se navodi da mogu postojati i bez seksa. Takođe, homoseksual-ni odnos je nazvan razvratnim, sitnosopstveničkim i potrošačkim, uz upozorenje da homoseksualne veze uništavaju porodične odnose i menjaju kriterijeme normalnosti. U zaključku je izneo da se LGBT+ parovi ne mogu tretirati kao ravnopravni.

U tekstu se prenose stavovi da je jedina prirodna zajednica – zajednica između muškarca i žene, i da je samo takva zajednica – prirodna porodica – put do sreće koji vodi u valjan život, istinsku sreću, blagostanje i izvorište ispravnog političkog života.

Takođe, Vladmir Dimitrijević u tekstu prenosi ideje po kojima se „džender ideologija” nameće čitavom društvu, sa ciljem da se „duše“ osvoje kroz škole, te navodi i da „kada LGBT-dženderisti uđu u škole, dobiće podlogu za svoju propagandu kakvu nikada do sada nisu imali“.Smatrajući da ovakvi stavovi Vladmira Dimitrijevića predstavljaju negativan stereotip o istopolnim odno-


sima, da propagiraju neravnopravnost, vređaju dostajanstvo LGBT+ osoba, Udruženje Da se zna! podnelo je u martu 2018. godine pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.

Vladimir Dimitrijević je u maju 2018. godine, kao odgovor na pritužbu Udruženja Da se zna!, objavio novi tekst na svom veb sajtu pod nazivom „Odgovor na tužbu ‚LGBT zaštitara’ ili Ponovo ‚As Long As There is One Hundred’“.

U navedenom tekstu Vladmir Dimitrijević ponovo je izneo stavove koji oslikavaju suštinsko nerazume-vanje ljudske seksualnosti, produbljuju negativne stereotipe, ponižavaju LGBT+ osobe i podstiču stvaranje neprijateljskog i uvredljivog okruženja. Tako je Vladmir Dimitrijević, između ostalog, naveo i da u savre-menom društvu postoje tendencije da se homoseksualnost shvati, ne kao polna izopačenost nego kao sek-sualna orijentacija koja ima jednaka prava na javno ispoljavanje i uvažavanje.

Vladmir Dimitrijević je preneo i navodne stavove crkve prihvatajući ih kao svoje, te je naveo i da su „ho-moseksulane veze grešne i da podležu osudi“, kao i da se „homoseksualne težnje leče, kao i ostale strasti koje muče palog čoveka“.

Ceneći prvobitno objavljen tekst „U odbranu prirodne porodice“, zbog kog je Udruženje Da se zna! i pod-nelo pritužbu, ali i tekst koji je Vladmir Dimitrijević objavio kao odgovor na pritužbu, Poverenica za zašti-tu ravnopravnosti donela je u junu 2018. godine mišljenje da je Vladmir Dimitrijević stavovima iznetim u tekstu „U odbranu prirodne porodice“ objavljenom 12. januara 2018. godine povredio član 12 Zakona o zabrani diskriminacije i dala preporuku Vladmiru Dimitrijeviću da na svom sajtu javno uputi izvinjenje osobama drugačije seksualne orijentacije, ali Vladmir Dimitrijević po toj preporuci nije postupio.

Zbog toga je Udruženje Da se zna! u januaru 2019. godine protiv Vladmira Dimitrijevića podnelo tužbu Višem sudu u Beogradu, i to zbog višestruke diskriminacije, sa predlogom da sud utvrdi da je Vladmir Dim-itrijević tekstovima „U odbranu prirodne porodice“ i „Odgovor na tužbu ‚LGBT zaštitara’ ili Ponovo ‚As Long As There is One Hundred’“ izvršio akt diskriminacije prema LGBT+ osobama, te da obaveže Vladmira Dimitrijevića da navedene tekstove ukloni sa svog veb sajta i da mu zabrani da ubuduće na veb sajtu i dru-gim publikacijama objavljuje tekstove kojima se diskriminišu LGBT+ osobe, kao i da ga obaveže da presudu objavi o svom trošku. Postupak pred Višim sudom u Beogradu još uvek je u toku.


Udruženje Da se zna! protiv Josifa Fidanovskog

Josif Fidanovski je u oktobru 2017. godine, gostujući u jutarnjem programu na televiziji „Pink“, svojim navodima istopolnu seksualnu orijentaciju izjednačio sa zoofilijom i nazvao je nerealnom i neprirodnom. Takođe je za istopolno seksualne orijentisane osobe naveo da su u pitanju osobe koje neće da razvijaju ljudske potencijale i da se razvijaju kao ljudska bića, istovremeno implicirajući da je istopolna seksualna orijentacija bolest.

Tema emisije je bila zoofilija, ali je Josif Fidanovski bio fokusiran na LGBT+ osobe, iako ga novinar koji je vodio emisiju nije pitanjima provocirao da o tome govori. Smatrajući da je svojim izjavama uznemirio LGBT+ osobe i da ih je ponizio, odnosno da je povredio njihovo dostojanstvo na osnovu ličnog svojstva – i to seksualne orijentacije, Udruženje Da se zna! uputilo je u oktobru 2017. godine Poverenici za zaštitu ravnopravnost pritužbu.

Na osnovu pritužbe Udruženja Da se zna! Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je u januaru 2018. godine mišljenje da je Josif Fidanovski izjavama u emisiji čiji je bio gost prekršio odredbe člana 12 Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da su njegove izjave diskriminatorne u odnosu na LGBT+ osobe, te je donela i preporuku da Josif Fidanovski putem javnog informisanja uputi javno ili pisano izvinjenje zbog diskriminacije LGBT+ osoba.

Josif Fidanovski nije postupio po preporuci Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, zbog čega je Udruženje Da se zna! protiv njega podnelo tužbu Višem sudu u Beogradu u oktobru 2018. godine, radi zaštite od diskriminacije. Udruženje Da se zna! tužbom je predložilo da sud utvrdi diskriminatorsko postupanje Josifa Fidanovskog, te da mu zabrani da ponovlja izvršenu diskriminaciju, kao i da ga obaveže da o svom trošku objavi presudu u javnom glasilu.

Kako tuženi Josif Fidanovski po prijemu tužbe nije odgovorio na istu u zakonskom roku, sud je u januaru 2019. godine doneo presudu kojom je u celosti usvojio tužbeni zahtev Udruženja Da se zna!. Postupak je još uvek u toku, budući da do danas sud nije oglasio pravnosnažnost presude.

“Podaci, a ne zvona i praporci 2”Izveštaj o protivpravnom postupanju motivisanom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom u Republici Srbiji u 2018. godini

Izdavač:Udruženje Da se zna!Alekse Nenadovića 18/4, 11000 Beogradwww.dasezna.lgbt

Za izdavača:Dragoslava Barzut

Autor:Miloš Kovačević

Stručna saradnica:Ivana Maksimović

Uredila:Dragoslava Barzut

Lektura:Nataša Radulović Belobabić

Dizajn i prelom:Ivana Radmanovac

Tiraž 500

Publikaciju Podaci, a ne zvona i praporci 2 – Izveštaj o protivpravnom postupanju motivisanom seksualnom

orijentacijom i rodnim identitetom u Republici Srbiji u 2018. godini priredilo je Udruženje Da se zna! u

okviru projekata podržanih od strane Ambasade Kraljevine Holandije u Republici Srbiji i Evropske komisije.

Stavovi izneti u ovoj publikaciji isključivo su odgovornost Udruženja Da se zna! i ne predstavljaju stavove

Ambasade Kraljevine Holandije u Republici Srbiji i Evropske komisije.

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

364.63-055.1/.3(497.11)

342.726(497.11)

343.62-055.3(497.11)

КОВАЧЕВИЋ, Милош, 1992-

Izveštaj o protivpravnom postupanju motivisanom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom u Republici Srbiji u

2018. godini / Miloš Kovačević. - Beograd : Da se zna!, 2019 (Beograd : Outline). - 39 str. : ilustr. ; 25 cm. - (Podaci, a

ne zvona i praporci ; 2)

Autorova slika. - O autoru: str. 8. - Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-80950-01-3

а) Људска права -- Сексуалне мањине -- Србија б) Родно засновано насиље -- Србија в) Жртве насиља -- Правна

заштита -- Србија г) Сексуалне мањине -- Дискриминација -- Спречавање -- Србија

COBISS.SR-ID 276760588

Podaci, zvona i - DaSeZna · 2019-06-08 · Podaci, a ne zvona i praporci 2 8 Na primer, Republika...

Documents

Transcript of Podaci, zvona i - DaSeZna · 2019-06-08 · Podaci, a ne zvona i praporci 2 8 Na primer, Republika...