PLATON - DRAVA

I knjiga

Platon tu ispituje razne "definicije pravde". Pravinost se ne sme definisati kao kazivanje istine i vraanje duga (Simonidova izreka o pravinosti). Na primer: Ne bi bilo pravino da prijatelju od koga smo pozajmili oruije to oruije i vratimo ukoliko je on u meuvremenu poludeo. Pravinost nije injenje dobra prijatelju, niti nanoenje zla neprijatelju (jer pravedan ovek ne sme nikome initi zlo, poto zlo nikada ne donosi dobro); pa je pravinost vrlina.

Trasimahovo shvatanje pravinosti

Pravino je ono to koristi (odgovara) jaem.Svaka vlast, i demokratska i tiranska, donosi zakone u svoju korist i kanjava svakog ko te zakone prekri. Sve drave podjednako sude o pravinosti: pravino je ono to koristi njihovoj vlasti, tj. jaem; ne postoji pravinost-po-sebi => izjednaavanje pozitivnog prava sa pravdom.Sokrat prvo skree panju na injenicu da su ljudi pogreivi, te da je mogue da vladar donese zakon koji mu vie teti nego koristi, pa je onda dunost podanika da se dre takvog zakona; pa je, dakle, pravino i ono to teti jaem.Ali, Trasimah na to odgovara da ukoliko se vlast vara, onda ona i nije vlast, a ono to naredi u zabludi i nije pravedno (tj. onaj vladar koji tako loe vlada ne zasluuje naziv vladara).Sokrat dalje obara ovu definiciju tvrdei da je cilj vlasti ostvarenje interesa potinjenih (slabijih); on brine o stadu ali ne radi stada, ve radi sebe i svoje koristi. Korist: nepravedan uvek ima vie koristi od pravednog, dok pravedan radi za nepravednog, a nepravedan za sebe. Mali zloini se kanjavaju, a veliki veliaju kao slavna dela: ko otme dravu nije razbojnik, nego zakonodavac koji kazuje ta je pravedno a ta ne.Sokrat u daljoj diskusiji utvruje da poteni (plemeniti) ljudi uzimaju vlast ne dobrovoljno, ve iz straha da je ne uzmu nepoteni, tj. zato to su prinueni, jer ne znaju nikog boljeg kome bi je mogli poveriti; pa njih treba kazniti ako ne uzmu vlast, jer je najgora kazna biti pod vlau nekoga ko je gori od tebe. U tome se i sastoji njihova nagrada, a ne u novcu ili poasti. Jer kada su svi poteni niko i ne eli da vlada, to je dokaz da se vlast ne vri u svom sopstvenom interesu, ve u interesu svih kojima se vlada.Odavde se prelazi na pitanje da li je za oveka povoljnije da bude pravedan ili nepravedan? Trasimah: nepravednost je mudrost = nadmaiti svakoga; tj. dobri i pametni su oni koji uspeju da osvoje vlast => sreni.Sokrat: pravinost je dobrobit i znanje (nezavisno od posedovanja vlasti), a nepravinost su poroci i neznanje. Ako ovekom vlada mudrost (vrlina), pravedan ovek bie sreniji od nepravednog; mudrac ne eli da nadmai sebi ravne, ve drugaije, a neznalica e hteti da nadmai svakog, pa je neoravedan rav i neznalica, a ne mudrac.Dalje, nepravda izaziva nemir u dui. Nepravedni ljudi su slabi poto ine jedan drugom nepravdu, to izaziva sukobe i time i njihovo slabljenje. Nepravinost gde god se pojavi onemoguava zajedniki rad i raa neslogu i sukobe, ali isto tako i teti pojedincu. Ako pak lopovi i razbojnici i uspeju da rade zajedno to je upravo zbog ono malo pravinosti to su uspeli da sauvaju.Na kraju Sokrat jo ukazuje na to da svaka stvar i osoba ima svrhu i mo. Svrha, mo, delatnost due = briga, vladavina (upravlja), davanje saveta (promiljanje) => obavlja svoju funkcije ivot.Mo due = pravinost (srean ovek); njena slabost = nepravinost (nepravedan ovek).Trasimah: Pravinost koristi drugom, tj. jaem, a nepravinost koristi samo sebi, dok slabijem donosi nesreu.

II knjiga ta je pravedna drava?

ta je (1) uobiajeno miljenje o pravdi, i (2) pravda u svojoj sutini?

Obino se misli da je pravda neto to se oveku namee spolja, to se neophodno i korisno za drutvo, a ne i za pojedinca. ovek se dri pravde zbog nagrade ili priznanja koje dobija od drutva, a ne zbog toga to on sam osea unutranju potrebu za tim. Meutim, ovek treba da voli pravdu radi nje same zato to je ona dobro sama po sebi, a ne zato to e od nje imati koristi.

Prvi od govornika, Glaukon, zastupa sofistiku tezu drutvenog ugovora: kae se da je dobro-po-sebi initi nepravdu, a zlo trpeti je. Zlo (od trepljenja nepravde) je vee nego dobro (od nanoenja nepravde drugom). Tako su ljudi bivali nepravedni i trpeli nepravdu... Na kraju, oni koji nisu mogli izbei niti vriti nasilje, procenie da je u optem interesu da se dogovore (ugovori) da se u budue ne trpi i ne ini nepravda. Pravini ljudi su pravini protiv svoje volje, jer ne mogu initi niti trpeti nepravdu (pr. Lianin Gig i prsten koji ga ini nevidljivim). Tako su nastali zakoni i drutvena pravila.

Ono to zakon nareuje naziva se zakonitim i pravednim, i to je poreklo i sutina pravde. Dakle, svako bie po prirodi tei vlasti, samo ga zakoni primoravaju da zastane kod ravnopravnosti poten ovek kao takav i ne postoji.

Pravda je sredina izmeu najveeg dobra (a to je nekanjeno vrenje nepravde) i najveeg zla (a to je nemo da se osveti nepravda). U takvom srednjem poloaju ovek se vezao za pravdu ne zato to je ona dobro-po-sebi, ve zato to ga nemo da ini zlo goni da je potuje. Ovakvo shvatanje pravde, kao neega to donosi korist, dovodi do zakljuka da je bolje biti nepravedan, a izgledati pravedan. Otuda pretvaranje i la. Remek delo nepravde je da izgleda pravedno iako to nije (Makijaveli). Izgled je vaniji nego sama stvar: ako pravedni izgleda nepravedno, onda e njegova sudbina biti sudbina nepravednog, a ako nepravedni izgleda pravedno, onda e njegova sudbina biti sudbina pravednog. Zato veina ljudi vie ceni nepravdu, dok su pravedni samo oni koji ne mogu biti nepravedni po svojoj prirodi. Dakle, pravinost kao osobina pojedinca je pravinost u dravi.

1) Kakav je smisao Platonovog stava da je drava "dua, samo mnogo puta uveana"?2) Kakvu ulogu ima ovaj stav u Platonovom argumentu za to da treba biti pravian?

Nasuptor Trasimahu, Sokrat tei da pokae da je pravinost bolja od nepravinosti. Zato Platon hoe da na nekom veem primeru pokae jainu pravinosti u odnosu na nepravinost. Pravi primer je drava zato ispituje ta je pravedna drava, jer se kod drave pravda najjasnije vidi. Drava je veliki obrazac ("ispisana je velikim slovima"); drava je uveani pojedinac, jer je drava vea nego pojedinac, pa se svi elementi bolje vide.

Dakle, pretpostavka je da je neto lake zapaziti kad je u velikom, nego kad je u malom: (pravinost u dui u malom), pa se zato prelazi na analizu drave kao uveane due.Poreenje drave i pojedinane due je glavni smisao celog spisa, jer su iste kosmike snage, koje moraju biti ureene u pojedincu i dravi, i ista volja koja nareuje ureenje je pojedinane due i drave.ivot oveka / pojedinca je potinjen / podreen zadatku drave da uredi zajedniki ivot ljudi. Pojedinac je samo lan koji slui zajednici, i u svemu to dela / stvara on vai samo kao deo celine / zajednice.

Platon je otac univerzalizma, jer istie socijalni princip nad individualnim.Da bismo doli do pravde u dravi, Sokrat poinje ispitivanje o nastanku drave; ovo ispitivanje neprimetno prelazi u normativno ispitivanje o pravoj dravi.Pravinost je osobina pojedinca, a da li ona postoji i u celoj dravi? Da li je drava neto vie nego ovek?Platon daje model jednog idealnog drutva, da bi na velikom modelu utvrdio ta je pravinost. Sokrat u ispitivanju polazi od drave, smatrajui da e moda tako na laki nain doi do sutine pravinosti nastanak pravinosti i nastanak drave padaju ujedno.

Postanak drave (politeia): Ono to izaziva nastanak drave je nemo svakog pojedinca da sam zadovolji sve svoje potrebe, i potrebe za mnotvom stvari. Potreba za jednom stvari tera oveka da se vee za drugog oveka; potreba za drugom stvari tera oveka da se vee za treeg, itd. Dakle, mnotvo potreba se sjedinilo u jedno isto naselje vie ljudi u cilju meusobne pomoi, a to udruenje se zove drava. (Ako jedan drugom neto da, on mu uzima neto u zamenu, jer veruje da time koristi i sebi.) Prvobitni cilj polisa je ekonomski, a iz njega proizlazi naelo specijalizacije i podela rada = preduslov razvoja drave:

1) prva i najvea potreba je hrana2) druga je stan, a3) trea je odelo.

Kako drava da zadovolji sve te potrebe?ovekov rad e biti i po kvalitetu i po kvantitetu bolji ako svako obavlja samo jedan posao. Ljudi nisu roeni sa istim sklonostima neko ima vie sposobnosti da radi prvo, drugi da radi drugo. Neko je zemljoradnik, neko graevinac, neko tka, neko obuar... I svako od njih treba da radi svoj, a ne tui posao. A bavljenje jednim poslom omoguava visoku umenost u njemu.

Zdrava drava: Sokrat brzo iri broj neophodnih profesija, a sa njima poveava i broj stanovnitva (stoari, trgovci, banke, trita, najamni radnici). Svi ovi ljudi na tritu razmenjuju svoje proizvode, i tako izdravaju sebe i svoje potomstvo. Oni se plae bede i rata, pa zato broj svoe dece ine srazmerno svom bogatstvu. Ovi graani imaju sve to im je potrebno za zdrav ivot => zdrava drava.

Bolesna drava: Ona u kojoj se ne proizvodi i ne troi samo ono to je potrebno, nego se proizvode i nepotrebne (luksuzne) stvari: kreveti, stolovi, razna jela, mirisi, slatkii, srebro, slonovaa to stvara jednu klasu proizvoaa takvih nepotrebnih stvari (kao i umetnike, muziare, igrae...). Zemlja vie nije dovoljna da zadovolji potrebe graana, pa dplazi do ratova da bi se zadobila nova zemlja. Poreklo rata = ekonomski uzrok.

Ratnici: Ovo izaziva izdvajanje posebne grupe ljudi koja se bavi ratovanjem. Ratnici moraju biti: hrabri, snani, estokog karaktera (skloni ljutnji), ali i blagi prema prijateljima. Da bi mogli imati ove dve osobine, estin i blagost, oni moraju biti i filozofi, jer moraju znati razlikovati prijatelja od neprijatelja = znanje o tome ko su istinski neprijatelji drave.

Vaspitanje: A da bi se dobili takvi ratnici i uvari drave oni se moraju vaspitavati. Dve glavne stvari za vaspitanje su: (1) gimnastika (za telo) i (2) muzika (za duu) pod muzikom Platon podrazumeva skup svih umetnosti.

U vaspitanju je najvaniji poetak. Ono se poinje prianjem bajki / mitova deci. Mitovi, kao prvobitni oblik vaspitanja, bie proputeni kroz reeto, tj. bie odabrani samo oni mitovi / prie koje e pogodovati razvoju uvara.Zato drava treba da cenzurie pisce koji ih piu, tj. mitovi ne smeju biti lani, niti sluiti za zabavu. U njima ne treba govoriti runo o bogovima (npr. da ratuju, ine nepravdu), nego govoriti o slozi i ljubavi. Drava treba da propie piscima kako da piu. Ne valja, na primer, kad Homer tvrdi da Jupiter "deli dobro i zlo", jer bog ne moe initi zlo, nego samo dobro. Isto tako, bog je savreno bie, a savreno bie se ne menja, jer bi se moglo menjati samo na gore zato su ravi oni pesnici koji tvrde da se bog preoblai ili pretvara u oveka.

III knjiga nastavlja opis vaspitanja

Knjievnost sadraj pria: Uenicima treba iznositi samo ono to je lepo i dobro, da bi to i zavoleli. Iz knjievnosti treba izbaciti izmiljene dogaaje da se ne bi pokolebala hrabrost uenika; a da se ne bi pokolebala hrabrost ratnika, ne treba govoriti o: (a) paklu, (b) slabosti bogova, (c) niti govoriti da se bogovi smeju (nije im dostojno). Heroji i bogovi su plemeniti, pa ih ne treba predstavljati kako plau ili pate.Interesantna misao: da upravljai smeju lagati u interesu drave, ali niko drugi to ne sme.Isto tako, poto potinjeni moraju potovati svoje pretpostavljene, moraju se izbrisati sva suprotna mesta u knjievnim delima.

Vrste literature: (1) drama, (2) lirika, (3) ep pripovedanje = mimesis.

Pripovedanje bez podraavanja lad izmeu pojedinih govora odstrani pesnikove rei, i ostvari samo meusobne dijaloge. I) isto podraavanje = tragedija i komedija II) jednostavno pripovedanje = ditiramb III) meavina prvog i drugog = epske pesme

ovek nije sposoban da dobro podraava mnoge stvari, nego samo jednu. Pesnik ne moe dobro podraavati i komediju i tragediju; pa se ne sme podraavati.Ali ako se ve podraava hrabrost, odvanost, bogobojaljivost, estitost, ropski duh se ne sme podraavati. Iz idealne drave izbaciti ep i dramu, a liriku ostaviti, ali strogo pod nadzorom drave.

Muziko vaspitanje pevanjem i zvukom (tj. muzika): Zabraniti tune, meke, lenje melodije, a dopustiti muke, borbene. Instrumenti i ritam treba da su prosti. Melodija i ritam se moraju upravljati prema reima, a ne obrnuto. A cilj muzikog vaspitanja je postii sklad i ritam; a to je ljubav prema lepoti = odraz lepote i dobrote (kalokagatia) sjedinjenih u dui (najlepa slika je kada se u jednom oveku spoje karakter i lepota koja odgovara tom karakteru), suprotno tome nesklad, nedostatak ljupkosti su znak rave due.

Gimnastiko vaspitanje: Ratnici "budni kao psi, koji moraju videti i uti to otrije".Poto dua vodi telo, cilj gimnastike je u zdravom telu zdrav duh. Fizikim vebama se vie veba volja nego fizika snaga.Previe gimnastike vodi do grubosti i neukosti, a previe muzikog vaspitanja vodi mlitavosti srca / due. Sklad, ali ne samo radi due i tela, nego i odvanost u oveku i tenja za istinom u sebi.

Rav nain ivota vodi bolesti i tela i due potreba za lekarima i sudovima. Mnotvo bolnica i sudova je znak da je drava bolesna. Graanin ne sme provesti ivot u bolesti i leenju, jer time kodi i dravi. On mora da radi svoj posao ili da umre nema kad da bude bolestan. Zato je bolje da se usmrti onaj ko treba dugo da boluje i da da bolesno potomstvo. Smrt zasluuju i zli ljudi o tome e reavati sudije.Nain vaspitanja ratnika, uvara drave, traje do 20-te godine.

Nain vaspitanja upravljaa: Posle toga izdvaja se vii red upravljai (vladari) i nii red ratnici (uvari).

Platonova idealna (pravedna) drava ima tri sloja:1) najui sloj = upravljai2) iri sloj = ratnici / uvari3) najiri sloj = proizvoai (zemljoradnici, zanatlije, trgovci)

Upravljai treba da budu stari, obazrivi, energini, odani (odanost nastaje iz ljubavi). Da bi se izabrali takvi ljudi, koji su celog ivota radili ono to su verovali da je korisno za dravu, treba ih posmatrati u razliitim ivotnim periodima da bi se videlo da li su ostali verni tom idealu. Zato ih jo od mladosti treba stavljati u razna iskuenja i tako izabrati najbolje.

"Fenianska la" koja opravdava podelu je da su bogovi vladare pomeali sa zlatom, uvare sa srebrom, a zemljoradnike i zanatlije sa bronzom. Poreenje sa metalima: ljudi koji su sastavljeni od zlata su upravljai, oni koji su sastavljeni od srebra su ratnici, a oni od gvoa su proizvoai.

Platon uspostavlja aristokratsku dravu, ali ne aristokratiju po roenju (naslednu), ve aristokratiju po sposobnostima.Obino ljudi od zlata imaju i potomstvo od zlata, ali se moe desiti da zlatan ovek rodi srebrno dete, ili srebrni ovek rodi zlatno dete. Upravljai ne smeju imati milosti prema svojoj deci ukoliko ona ne bi bila sposobna za upravljae treba ih baciti u klasu za proizvoae; kao to i deca zemljoradnika kada bi bila sposobna za ratnike i upravljae treba to i da postanu. Tako se moe postii da upravljai budu samo oni koji su sposobni za to komunizam uvara.

Tako to uvari (ratnici, upravljai) nee imati svoje posebne interese razliite od interesa drave, dravni interes e biti njihov interes. Tako nee doi u iskuenje da od uvara drave postane tiranin, tj. vladara koji ostvaruje svoj poseban interes. To e se postii (1) vaspitanjem, (2) naroitim reimom ivota, (3) a pre svega svojine. Neima, oni nee imati nikakvu svojinu (najnunije potrebe dobijae od drave, stanovae u posebnim logorima, hraniti se zajedniki), a nagrada e im biti to to im graani donesu kao zahvalnost za slubu. Dakle, imae zajedniko stanovanje i ishranu.Kada bi im se dala privatna svojina oni bi pali u niu klasu proizvoaa i postali bi obazriviji na unutranje neprijatelje vie nego na spoljaenje, pa bi drava propala.

IV knjiga

Prvi prigovor: uvari, iako najvaniji za dravu, ive oskudno.Sokratov odgovor: Da se stvara drava opte sree, a ne sree jednog dela (kada bi sve klase bile potpuno srene to bi bila nesrea za dravu).

Drugi prigovor: U idealnoj dravi ne sme biti velikih razlika izmeu bogatih i siromanih, jer bi i jedno i drugo slabilo sposobnosti pojedinca bogatstvo uzrokuje mekutvo, lenjost, ukus za nove stvari, a siromatvo niskost oseaja i elju za nanoenjem zla.

Sve drave, izuzev idealne, imaju u sebi dve drave koje meusobno ratuju: drava bogataa i drava sirotinje Kod takvog neprijatelja uvek novcem moes okrenuti jedandeo protiv drugog. Ako bi drava bila jedinstvena onda je niko u ratu ne bi pobedio. Zato idealna drava ne sme biti suvie velika. Ona moe da se iri dokle god zadrava to jedinstvo, preko toga ne.Treba voditi rauna o: tome da u dravi svako radi onaj jedan posao za koji je prirodno sposoban.Vaspitanje omladine: Naroito se treba uvati reformi u sistemu obrazovanja. Treba obratiti panju na deije igre gde bi se to najlake moglo desiti.

Meutim, dravni / pravni zakoni ne mogu sve regulisati. Npr. ne treba propisivati zakone za deije igre / dunosti, nego vaspitanjem nauiti decu da sama dou do tanih pravila ponaanja, jer onda moemo oekivati da e kasnije potovati i dravne zakone. Stalnim menjanjem / popravljanjem zakona se ne poboljava drava (ako osnova drave ne valja).

Ovo je idealna drava u kojoj je ostvarena pravda (vrlina). Savrena drava mora imati 4 vrline (Sokrat prvo trai 3 da bi matematikim principom proporcionalnosti doao do 4: a:b=c:x, tj. x= bc/a):

(1) mudrost pravilno donoenje odluka (filozofi vladari, arhonti);

(2) hrabrost lei u staleu uvara koji tite ispravno mnjenje (doxa), tj. ono koje su primili vaspitanjem da se treba bojati samo onoga to oveka ini gorim, to ga moralno razara;

(3) umerenost red / ogranienje u strastima; priblino znaenje ima sa saglasju i skladnosti => ureenost; mogunost da se bude "jai od samog sebe", to se deava kada bolji deo u njemu vlada gorim, a ako gori deo pobedi bolji onda je ovek rob samog sebe. U dravi ima mnotvo strasti / poroka kod veine potinnjenih, ali ih mudrost vladara ograniava / zauzdava. Za razliku od mudrosti i hrabrosti umerenost se prostire kroz celu dravu to je vrsta harmonije.

(4) pravinost omoguila je da umerenost, hrabrost i mudrost uopte nastanu u dravi; definicija pravinosti bi bila: (a) da se svakom da ono to mu pripada, (b) da svako obavlja posao za koji je sposoban pravilna podela na klase. Zamenjivanje funkcija 3 vrste ljudskih bia je najvea teta za dravu i to se smatra nepravinou.

Izmeu pravinog oveka i pravine drave nema razlike s obzirom na njihovu formu (eidos) pravinosti Sada ove definiciju pravde treba primeniti na oveka da bi utvrdili koji ovek je pravedan. U ovekovoj dui su tri dela: razum (vlada), volja (pokorava se razumu) i elja / strast / pouda (pokorava se volji i razumu), a vaspitavaju se muzikom i gimnastikom. Pravinost nije neka posebna vrlina posebnog dela due, ve njihov opti odnos harmonija. Pravedan ovek je onaj kod koga svi elementi ive u harmoniji i svaki vri svoj zadatak. Pa je pravda znanje ko ta treba da ini prema svojoj sposobnosti, a nepravda je borba elemenata u dui pobuna viih elemenata protiv viih (razuma).

Pravedan ovek je srean, a nepravedan je nesrean. >Glupo je postaviti pitanje da li je sreniji pravedan ili nepravedan, kao to je glupo postaviti pitanje da li je bolje zdravlje ili bolest.

Pravinost u dravi => stalei pravinost u pojedincu => delovi due (odnos duevnih moi i stalea u dravi to je induktivni argument i slab je, neadekvatna analogija).Stupar: smisao ako je drava harmonina => dua je harmonina.Zakljuak je da su naela pravednosti ista i za pojedinca i za dravu.

V knjiga

Komunizam ena i dece

V knjiga obrauje "ensko pitanje", Platon zauzima "feministiki stav", tj. stav o jednakosti ene i mukarca. ena je iste prirode kao i ovek, samo to je u svemu slabija od oveka. Dakle, razlika izmeu njih je kvantitativna, a ne kvalitativna. Prema tome, ena kao i mukarac treba da dobije onaj poloaj koji odgovara njenim sposobnostima. To znai da ako je ena sposobna za najvie poloaje, treba joj dati te poloaje. Ali, da bi se raazvile enske sposobnosti, ene treba da se vaspitavaju kao i mukarci (treba ih nauiti da rukuju oruijem, ratuju).

Teorija o ureenju branih odnosa, meu ratnicima i upravljaimaBrak meu uvearima drave treba da bude zajedniki, treba da imaju zajednike ene i decu. Razlog tome je to uvari ne smeju imati nita svoje, jer bi ih to navelo da sopstvene interese suprotstave interesu drave, tj. bili bi pristrasni, pa bi svojim enama i svojoj deci dali poloaj koji ne zasluuju.uvari treba da biraju ene koje pripadaju istoj klasi uvarke.Prilikom reguisanja branih odnosa treba voditi rauna o eugenici ili uzgajanju ljudi u dravi, tj. o tome da se dobije najbolje mogue potomstvo. Dobri preci daju dobre potomke. Meu elitom drutva treba da bude to vie polnih snoaja, a meu niim klasama to manje.

Platon ne zastupa tezu promiskuiteta, tj. da svaki mukarac ima svaku enu, nego pre jednu vrstu privremenog braka koji traje onoliko vremena koliko je potrebno za zaee. A najboljim ratnicima dozvolie se vie brakova, radi boljeg potomstva. Dakle, brak je planski, da bi se odravao stalan broj stanovnitva. Izbor ena vre upravljai, mada mora da izgleda kao da su oni sami izvrili izbor.

Deca uvara se oduzimaju od roditelja i daju dravnim ustanovama za vaspitavanje (posebnim zavodima). ene mogu raati od 20-te do 40-te, a mukarci od 30-te do 55-te, u suprotnom bie kanjavani. A za raanje dece treba dozvola vlasti.Roaki sistem Poto se nee znati ko je kome roditelj, ene i mukarci e smatati svojom decom svu decu roenu od 7-og do 10-og meseca do njihovog venanja, a sva deca roena u istom periodu smatrae se braom i sestrama. Tako se ostvaruje dravno jedinstvo.

Zajednika bol, radost, srea, nesrea, interes ujedinjuju. Analogija sa prstom ako ga povredimo bol proe kroz ceo organizam; slino je i sa dravom najbolja je ako bol jednog povredi sve.Kraj Platonovog izlaganja o idealnoj dravi.Sada se prelazi na praktino pitanje: da li je ovakva drava mogua u stvarnosti; i ako jeste, kako se moe ostvariti?

Ovde Platon pokazuje odreeni smisao za realnost. Naime, idealna drava se ne moe ostvariti sa savrenom tanou, nego priblino "onako kako smo je opisali" ideja je blia istini nego delo. Dovoljno je pokazati da postoji mogunost, a ne pokazati da je svaki detalj ostvariv.

Kako jednu obinu dravu uiniti idealnom ? Predati vlast filozofima.U dravi filozofi moraju postati kraljevi (vladari) i obrnuto. Politika vlast i filozofija moraju da se ujedine u istom licu. Bez toga savrena drava nee ugledati svetlost dana, jer nema drugog leka za drave, niti za ljudski rod.

Definicija filozofa (veina onih koji se nazivaju filozofima nisu to):(1) treba da poznaju celokupnu istinu i stvarnost;(2) tj. vene i nepromenljive ideje (ili prava bia) = dijalektiko znanje, koje treba razlikovati od ne-bia i od obinih stvari koja su privid, a ne prava bia; ona su samo odraz ideja koji je neuspean i nepotpun;(3) filozofi oni koji posmatraju stvari u njihovoj sutini => filozofi su prijatelji mudrosti, oni koji su sposobni da saznaju bie i istinu; za razliku od filodoxa koji su prijatelji mnenja, oni koji rado sluaju, posmatraju, raduju se lepom, ali njihov duh nije sposoban da vidi prirodu lepog-po-sebi, nego su sposobni samo za menje.

(dodatak) Nain vaspitanja upravljaaBudui upravljai bie kolovani ne samo u muzici i gimnastici, nego i u amtematici i astronomiji. Bie matematiki obrazovani ne radi raunanja (trgovine), ve radi shvatanja umstvenih stvari da bi mogli da se uzdignu ka istini, da bi stekli duh filozofije. To je uvod u dijalektiku kojom se otkriva isto bie i to bez pomoi ula, va samo svetlou uma; a krajnji cilj je dobro-po-sebi.

Od 30-te godine upravljai e se narednih 5 godina obuavati u dijalektici, a nakon toga e ponovo biti vraeni u peinu da upravljaju nekim slubama (npr. vojnim) da bi stekli iskustvo posveivanjem filozofiji najvei deo vremena razna iskuenja (15 godina) da bi se videla odanost... Najbolji, a tada e napuniti 50, otkrie dobro-po-sebi.

VIII knjiga

Postoji pet oblika dravnog ureenja.

I Aristokratije = idealna drava = dobra i pravina dravaII TimokratijaIII OligarhijaIV DemokratijaV tiranija

II Timokratija = vlada ambicioznih ratnika, astoljubivo dravno ureenje (Kritsko i Spartansko dravno ureenje).

Aristokratija prelazi u timokratiju kada u vladajuoj klasi doe do razdora javlja se promena dravnog ureenja. (Naelo promene (ontoloki motiv): sve ono to postaje mora i da propadne.)

Platonova teorija o menjanju oblika drava, tj. o kvarenju drava

Idealna Platonova drava moe se pokvariti: pogrenim sklapanjem brakova (poreklo nesloge); vrline koje ne odgovaraju venim zakonima harmonije; kada se dobije klasa upravljaa koja nije savrena, tj. ako se ljudi od srebra i zlata pomeaju sa ljudima od bronze nastaje red i harmonija i dolazi do borbe (ljude od bronze dua vue novcu i sticanju zasluga, a ljudi od zlata i srebra su po prirodi bogati, jer ih dua vodi vrlini); uvari tee da dou do svojine, jer vie nisu isti ljudi od zlata, stoga e prisvojiti zemlju i kue, a slobodne privrednike pretvorie u robove, dok e se oni baviti ratom i upravom; osnovna krivica svakog prelaza i degradacije lei u loem obrazovanju; loe ureena drava + loe obrazovanje vodi padu sistema vrednosti i slabljenju karaktera ljudi.Ovaj oblik vladavine, na sredini izmeu aristortatije i oligarhije, imae elemente i jedne i druge. Slinost sa aristokratijom je u tome to ratnici, kao i pre, nee raditi, zadrae zajedniku ishranu i zajedniko vaspitanje, ali vie gimnastiku nego muziku; a slinost sa oligarhijom je u tome to vladari nee biti najpametniji nego e se oslanjati na silu, potajno e ceniti bogatstvo (mada e ga kriti od javnosti). To je drava sklona takmienju i ratovanju.

ovek koji odgovara ovom obliku vladavine je (1) ambiciozan, (2) astoljubiv, jer prevladava sranost, (3) nedovoljno obrazovan, (4) zanet gimnastikom i ratom (umesto razuma vlada estina). On po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti.Otac je dobar, tj. razuman, ali ivi u loe ureenoj dravi, pa stoga izbegava vlast i poasti. ena se ljuti jer joj se mu ne ubraja u vladare i to joj umanjuje ugled kod drugih ena. Onda ona zvoca sinu da joj mu nije nikakav mu (popustljiv). Sluge vide da gazda nita ne preuzima protiv dunika, pa podstiu njegovog sina da, kad postane ovek, osveti se svima i bude odluniji od oca. Kod kue sin vidi da se hvale ljudi koji se bave svim i svaim, a da se nazivaju ludim oni koji se bave samo svojim poslom. Sina privlae obe strane: otac razum i ostali koji mu raspaljuju elje i sranost. On je na sredini, a sredina je sila (ambicija i sranost).

III Oligarhija = vlada bogatih nad siromanima gde se sve meri novcem.

Ljudi trae priliku da pokau bogatstvo prekrajaju zakone, ne pokoravaju se zakonima. Ljudi skloni takmienju i asti postaju gramzivi: dive se bogatstvu i dovode ga na vlast, donose zakone silom. Tenja za bogatstvom u timokratiji postaje sve jaa. Ceni se jedino bogatstvo, a ne vrlina. Uspostavlja se cenzus prema bogatstvu onaj ije imanje ne dostie odreenu sm novca nema politikih prava. Otac timokratskog oveka spotie se o dravu: gubi bogatstvo, gubi poloaj (vojskovoe) osuen na smrt. Sin astoljubivost izbaciti iz due => bacie se na sticanje bogatstva, trutovske poude. Greke:(1) to se vladar bira prema bogatstvu;(2) to nije jedinstvena drava, ve ima najmanje dve drave: bogatih i siromanih; takva drava je slaba u ratu jer ne sme naoruati mase jer se naroda boje vie nego neprijatelja, a sve i da se ne boje naroda tek se odvajaju od novca, a naoruavanje bi ih izloilo troku;(3) dolo bi do nagomilavanja (meanja) poslova jedni isti bi se bavili zemljoradnjom, trgovinom, a ujedno bi bili i ratnici.Karakter koji odgovara oligarhu je tvrdica ili tedia koji se jedino brine kako da stekne i odri bogatstvo.

IV Demokratija = vlada naroda

U oligarhiji tenja za bogatstvom je nezasita stvara razuzdane mladie, a vladar ne moe doneti zakon vrline i umerenosti koji bi ih obuzdao. Oni troe, upropatavaju imovinu, daju zajmove. Sinovi vladara su mlitavi, lenji, ugojeni.Siromani vie ne potuju bogate zbog njihove vrline, nego ih mrze zbog bogatstva, pa usled toga dolaze na ideju da su i oni isto toliko sposobni da vladaju, ako ne i sposobniji, samo treba da preotmu bogatstvo.

Demokraija nastaje kada siromani pobede, pa jedan deo bogatih pobiju, a drugi proteraju, a sa ostalima ravnomerno podele vlast i graanska prava, obino kockom.U demokratiji vlada sloboda zato ona mnogima izgleda kao najbolja vlada. Ali preterana sloboda je i njena najvea mana, jer su u njoj izjednaene nejednake stvari. Ona dravu svima daje, i jednakima i nejednakima. Kao to preterana e za bogatstvom rui oligarhiju, tako i preterana e za bogatstvom rui demokratiju. Vladaju oni koji nemaju nikakvih sposobnosti (znanja) za to, ali ih potuju samo ako kau da su prijatelji gomile. U njoj dolazi do anarhije gde svako radi ta hoe i gde je sve dozvoljeno ne mora da vlada a i moe, ne mora da se pokorava, ne mora da ratuje, ne mora da ivi u miru.

Karakter koji odgovara demokratiji je rasputen ovek kojim vladaju njegove strastikoje su dobre i rave (a izjednaene su) i od sluaja zavisi kad e koja vladati ili koje, a izmeu njih su najjae rave i niske strasti Takvom oveku svaki dan prolazi u tome da ugaa strasti koja je tog trenutka naila i as se opija, as pije vodu, as radi gimnastiku, ponekad bi pomislio da se bavi filozofijom vodi dravne poslove, ali ve sledei tren zavidi ratnicima pa se ugleda na njih, zatim mu se dopadnu poslovni ljudi pa se baca na trgovinu... Nikakvog reda ni potrebe nema u njegovom ivotu. On to smatra sltkim, slobodnim i blaenim ivotom, i sve to vreme on uiva. To je ovek koji zastupa jednakost. On u sebi sadri sve mogue oblike ureenja i najrazliitije karaktere. On je lep i aren, kao i to dravno ureenje.

Oni vladari koji pokuavaju da odre red i vlast bivaju progonjeni kao da tee oligarhiji upravljai su potinjeni, a porinjeni su upravljai.Oevi se ue da postupaju s decom kao sa jednakima, ak ih se i plae. Deca nemaju straha od oeva, niti uopte potovanja prema roditeljima. Graani i starci tee za istim pravima. Uitelji se boje svojih aka i laskaju im, a aci se podsmevaju uitelju. Mladii se takmie sa starijima i u reima i u delima; s druge strane, stariji se sputaju na nivo mladih usvajaju lako ponaanje i brbljiv stil, usvajaju mladost iz straha da ne bi bili ljuti i despotski. A vrhunac slobode je kad su ve kupljeni robovi jednako slobodni kao i njihovi kupci (ak su i ivotinje rasputene, i tako redom, sve tu uiva slobodu).

Dua graanina postaje previe osetljiva razbesni se kad joj neko nametne malo stege.Platon demokratiju ne definie kao vladavinu veine (kao Perikle), niti kao "vladavinu siromanih", ve kao uspostavljanje opte istossti, kao i uspostavljanje prekomernih sloboda.

V Tiranija

Takav duh na kraju dovodi do apsolutnog nepokoravanja graana zakonu. Ali preterana sloboda vodi u apsolutizam i ropstvo, pa stoga demokratija vodi u tiraniju, kako kod drave tako i kod pojedinaca.

Platon deli demokratsku dravu na tri klase: (1) prvu ine nesposobni ljudi (trutovi), koji postoje i u oligarhiji, ali tamo ne mogu nita uiniti jer su udaljeni od vlasti, (2) druga klasa su bogatai koji su hrana trutova (3) tra klasa je narod (demos) formalno najmoniji, ali koji u stvari ne mogu nita i koji moraju da se opredeljuju za straneke, koje se u stvari bore za vlast. Na elu naroda su tzv. "zatitnici naroda" ili demagozi koji otimaju imovinu od bogatih, zadravajui najvei deo za sebe, a ostatak delei narodu, i koji postaju tirani.

Tiranija raa mnotvo sopstvenih neprijatelja i postaje sve krvavija. Tiranina je prinuen da uklanja sve ljude koji govore protiv njega, svima je neprijatelj, pa mora da oisti dravu ako eli da vlada. Tiranin ak trai telesnu strau od naroda.Tiranin mora uvek da ratuje (a) da bi narod imao potrebu za voom, (b) da bi narod osiromaio i prinudio ga da se bavi svakodnevnim poslovima da bi mu manje radio o glavi, (c) da bi slobodoumne, koji su protiv njega, predao neprijatelju i tako se obraunao sa njima.U tiranskom oveku vlada eros (svetkovine, gozbe) pun je strahova, strasti, nije slobodan (rob je), on ak ne sme ni da putuje.

Najsreniji su najbolji i najpravedniji = kralj vlada nad samim sobom, a najnesreniji su najgori i najnepravedniji = tiranin nad samim sobom i nad dravom.Tiranin je "oceubica i rav hranitelj starih roditelja" misli se na rod koji ga je i stvorio kako bi se obraunao sa bogatima i plemiima.Demokratsko naelo vladavine, prema Platonu, je nerazumno: upravlja treba da vlada s obzirom na znanje mora da ima znanje o istini, o venim i nepromenljivim idejama (dijalektiko znanje), tj. da bude pravi filozof.Tu Platon pravi poreenja sa brodo, vlasnikom broda i posadom. Vlasnik je svojom veliinom i snagom iznad svih na brodu, ali je malo nagluv i kratkovid i tek malo poznaje brodarstvo. Posada se buni i preuzima brod piju, goste se, plove onako kako se od takvih moe i oekivati, i nemaju znanje o vetini krmarenja.Slian je Platonov prigovor i demokratiji atinskog tipa: u njoj voe stranaka ne znaju uopte svoj posao, pa ih zato narod uklanja iz slube kad mu se to svidi, kao da za pravilno voenje dravnog broda ne treba neko posebno znanje neupuen i lakomislen nain voenja drave.

Filozof-kralj ima stvarno zanje o pravcu kojeg bi dravni brod trebalo da se dri, i koji moe pomoi da se izdre oluje i druge tekoe sa kojima se susree na plovidbi. On je najfiniji plod obrazovanja koje daje drava. Samo on moe da da konture obrisa idealne drave i taj nacrt moe da ispuni jer je upoznat sa svetom ideja koji treba da mu bude uzor pri stvaranju drave.

TRASIMAHOVO SHVATANJE PRAVINOSTI

da je pravino ono to odgovara jaemu, i Platonov odgovor na ovaj izazov

Trasimahovo stanovite moe se zapravo izraziti u tri take:

1) pravino je ono to koristi jaemu2) nepravinost se vie isplati, korisnija je od pravinosti, zbog ega je vrlina, dok je pravinost obina glupost3) nepravinost je jaa i monija od pravinosti primer su mnoge tiranske drave, vladari-tirani koji su poinili ogromnu nepravinost prisvojivi itave drave za sebe; i nain na koji (tiranski) upravljaju tim dravama, a da niko unutar njih ne moe da im se suprotstavi.

1. Prva taka: pravino je ono to koristi jaemu: na vlasti su uvek oni najjai, najsposobniji (po Trasimahu, to e biti oni najnepraviniji), a svaka vlast pravi zakone u svoju korist, to e rei: kreira vlastiti pojam/smisao pravinosti; - prema onome to joj odgovara i to je u njenom vlastitom interesu. ne postoji pravinost po sebi, ve je pravino ono to koristi jaemu; ono je zakon jaeg koji vlada.

Na to Platonov Sokrat odgovara da nije nuno da e ovako definisana pravinost, to jest zakon koristiti jaemu, jer vladar-zakonodavac u pravljenju zakona moe i da pogrei, te da sastavi zakon koji bi iao na njegovu tetu.Poddefinicija, pododredba Trasimahove maksime da je pravino ono to koristi jaemu, glasi: da je pravino da se podanici drave tome bezuslovno pokoravaju: tzv. pravo podanika da potuju zakon i povinuju mu se. U vezi sa prethodnim, to bi znailo da je pravino i da podanici potuju ono to vladaru ide na tetu (kada grei u sastavljanju zakona), to onda itavu odredbu ini protivrenom.I drugo: Sokrat odgovara Trasimahu da se zakon nikada ne pravi radi sebe, ve radi podanika, i da onaj koji vlada, ko upravlja dravom ne ini to radi sebe, radi svoje vlastite koristi, ve radi podanika, radi onih nad kojima i zbog kojih i jeste vladar. Takoe da treba praviti razliku meu vetinama, te da postoji razlika izmeu vetine vladanja i vetine zaraivanja novca i sticanja bogatstva. A to je bio jedan od jakih Trasimahovih argumenata zato se vladari prihvataju vlasti.Sokrat tri da se ovo dvoje strogo razdvoji i da se prizna vetina vladanja po sebi, da bi se nala njena posebnost i karakteristika, njena vrlina i savrenstvo a to e biti pravinost.Da bi to dokazao, Platon e napisati ostatak Drave ne bi li obrazloio ovo svoje stanovite.

2. Druga taka: takoe veoma vana, tie se odnosa izmeu pravinosti, odn. nepravinosti i srenog ivota. Trasimah smatra da se u ivotu vie isplati biti nepravian nego pravian, da u ivotu bolje prolaze oni koji su nepravini. I da stoga, iz te perspektive posmatrano, nepravinost predstavlja vrlinu a pravinost ne porok, ve sasvim obinu glupost.

3. Trea taka: da je nepravinost mnogo jaa i monija od pravinosti po onome to moe da postigne - na to Sokrat odgovara da se postignuto nikada ne moe i odrati nepravinou. Odnosno, da bi se bilo ta moglo zajednikim snagama napraviti, ostvariti i odrati, da je za to neophodna pravinost. Jer je pravinost nepohodan preduslov, conditio sine qua non, svakog mogueg zajednikog delanja. I da nikakvog zajednitva i nikakvog rada, te ni rezultata tog rada, ne moe biti na bazi nepravinosti. Tamo gde vlada nepravinost, gde su ljudi nepravini, ne moe se nikada nita napraviti.

Ovo su odgovori koje Platonov Sokrat nudi Trasimahu u prvoj knjizi Drave. Meutim, da bi obrazloio svoje stanovite, da bi istakao jainu i bitnost svoje teze da uistinu nita nije mogue napraviti bez pravinosti niti samostalno, niti u zajednici, Platon pie Dravu, on pie ostatak knjige, u kojem izlae jednu idealnu dravu koja e biti zasnovana na principu pravinosti, i onda je poredi sa ostalim dravama, zasnovanim na drugim principima, i stoga, razliitim dravnim ureenjima.Platonova osnovna ideja je da nema ni sree ni zajednitva, ni efikasnosti u ma kojem smislu, i sve to kako pojedinano tako i interpersonalno, tamo gde nema pravinosti.Pravinosti u ovekovoj dui, odgovarae pravinost u dravi, i obrnuto. I jedno u vezi sa drugim: ne moe biti pravinih i srenih ljudi bez pravine drave, niti pravine drave moe biti bez pravinih ljudi.Platon pravi paralelizam, on povezuje ovekov karakter, odnosno duu, sa dravom i dravnim ureenjem. On kae: Drava je isto to i dua, samo mnogo puta uveana.

Smisao ovog Platonovog stava da je drava isto to i dua, samo mnogo puta uveana;i kakvu ulogu ima ovaj stav u Platonovom argumentu za to da treba biti pravian?

Prema Platonovom shvatanju, drava, isto kao i dua ima troslojnu strukturu. Po njemu, drava je isto to i ovekova dua samo mnogo puta uveana. To je zato to Platon smatra da dravu sainjavaju ljudi, ona se sastoji iz ljudi, iz svojih graana, i kakvi su oni, takva e biti i drava. Ali i obrnuto vai: kakva je drava, takvi e biti i ljudi koji ive u njoj. B. Pavlovi: Platon je oveka shvatio kao dravu u malom, nasuprot presokratovcima koji su ga odreivali kao svet u malom, kao mikrokosmos. Otuda za Platona struktura drave odraava strukturu ljudske due, kao i to da ima onoliko tipova ljudi koliko ima tipova drava. To jest, da razliitim tipskim karakterima, odgovaraju razliita dravna ureenja.Struktura due je troslojna: umni deo ono ime promiljamo i donosimo zakljuke prema Platonu, najvredniji deo ljudske due. Dalje, voljni deo obuhvatajui i afektivna stanja, pa ga Platon stoga naziva sranou. I konano, nagonski deo. Umni deo treba da upravlja nagonskim delom uz pomo voljnog, ali da kontrolie i voljni deo. Tako je idealna, odnosno pravina hjerarhija sposobnosti due. Jer to je jedini nain da ovek bude srean: kada u njemu vlada um, uz pomo volje. To je pravino.Slino tome, i drava (treba da) ima tri sloja: ekonomski sloj privreivaa odgovara nagonskom delu due, jer je u ovih ljudi taj deo najrazvijeniji, i njihove sklonosti najvie naginju na tu stranu; zatim, sloj uvara vojska: ljudi kod kojih je najizraenija sranost; i konano, trei sloj: vladari-filozofi, kod kojih je najrazvijeniji um, i on vlada ostalim delovima due.Shodno tome, shodno idealu pravinosti, a to je, prema Platonovom miljenju ideja distributivne pravde ( valjana podela funkcija odnosno delova celine (drave, due), i dati svakom delu ono to mu pripada odnosno da svaki deo, svaki fragment celine vri ono za ta je sposoban, i to mu prema njegovoj sposobnosti odgovara), vladari-filozofi e biti ti koji e voditi dravu, oni e biti upravljai i odluivae o svemu to se u dravi dogaa i to je se tie; vojska predstavlja uvare drave, a ekonomski sloj privrednika (zemljoradnici, zanatlije, trgovci,) je sloj koji hrani i izdrava dravu.Pravino je da svaki deo due zauzima mesto koje mu pripada i vri funkciju koju treba da vri, koja je njegova. Isto tako, poto postoji slinost izmeu due i drave, isto e biti pravino i za dravu: da svaki njen sloj zauzima mesto koje mu po njegovoj prirodi pripada, i obavlja onaj deo posla, koji mu takoe po prirodi pripada.Da bi to pokazao, Sokrat je, poev od druge knjige, krenuo prvo na velikom modelu: da pokae ta je pravinost, na modelu drave. Idealne drave koja bi bila idealno ureena. Redom je razvijao tu svoju ideju, brinui se o najsitnijim detaljima, reguliui obrazovanje, podelu rada, svojinske odnose, pitanje muko-enskih i porodinih odnosa, spoljnu politiku, ratovanje, etc. Razvio je i uredio itavu dravu, ne bi li na njenom primeru pokazao ta je pravinost. Odnosno, kako izgleda pravina drava, i kakvi e ljudi u njoj biti, kako e se ponaati i kako e iveti. Takvu dravu naseljavae umereni, hrabri i mudri ljudi (vladari), strogo vaspitani i dobro odgojeni, od kojih svaki ivi ivotom, to jest, radi onaj posao, obavlja onu funkciju, koja mu po prirodi odgovara, ve prema tome koji je deo njegove due najrazvijeniji.

Ovakva idealna drava, jeste aristokratija, jer njom upravljaju najbolji ljudi.

Platonovo poreenje ljudske due i oblika vladavine (vrste drave), najeksplicitnije se moe videti u VIII knjizi gde on izlae razliite oblike vladavine, to jest oblike dravnog ureenja, zajedno sa tipskim karakterom oveka koji prati to dravno ureenje. I ovde Platon iznova istie da je to nuno, budui da su ljudi i njihove due, njihovi karakteri, ti koji ine dravu.Tako imamo, pored i posle aristokratije, redom:1) timarhiju/timokratiju i timokratskog oveka onaj kod kojeg je najrazvijeniji deo sranost i ambicija, astoljublje i elja za moi; pa e takva biti i drava manje u brizi za obrazovanje i vaspitanje due, a vie za takmienje i ratovanje; primer je Sparta2) oligarhiju i oligarhijskog oveka ovek kod kojeg je najizraenija tenja za novcem i bogaenjem, kome su ovo dvoje najvie vrednosti; a takva e biti i drava: zasnovana na bogatstvu i ekonomskoj moi kao najvioj vrednosti, i merilu procenjivanja3) demokratiju i demokratskog oveka direktno nastaje iz prethodnog oblika vladavine pobunom osiromaenog dela stanovnitva i zbacivanjem oligarha sa vlasti; ustanovljava se sistem potpune slobode, tanije sistem, u kojem sloboda postaje jedina istinska, ali i neprikosnovena vrednost; najvia vrednost; demokratsko ureenje je takvo ureenje u kojem je sve dozvoljeno, dok je demokratski ovek ovek koji vie nema strogu kontrolu prema svojim nagonima i strastima, ve je prema svima njima tolerantan i dozvoljava im da zahtevaju svoje4) tiranidu i tiranskog oveka Sokrat kae: najvea sloboda, potpuna sloboda ima za svoju krajnju posledicu: najvee ropstvo; demokratski sistem koji otpoinje kao najliberalniji, na kraju zavrava u potpunom ropstvu kada se vlasti doepa pojedinac pod izgovorom da zastupa interese naroda (da je prijatelj naroda), da bi na kraju porobio itav narod, vladajui samo u svoju vlastitu korist i pokuavajui da nae svaki nain samo da bi se odrao na vlasti (ratovi,)- to je tip oveka kakav je opisivao Trasimah i takva drava; meutim, nasuprot njegovom verovanju, Platon dokazuje da je takav ovek najnesreniji ovek, iako ima svu vlast u dravi; to je stoga to on robuje svojim strastima, i svojim strahovima; zbog ega se nigde ne osea slobodnim i sigurnim; robujui samome sebi, on je najnesreniji ovek u itavoj dravi, a ovakava drava najnepravinije i najnesrenije dravno ureenje.

Povezujui tako ideju pravinosti sa idejom srenog i valjanog ivota, odnosno povezujui dravu i ovekovu duu, Platon je dokazao da pravinost ini, treba da ini sutinsko svojstvo i jednog i drugog ono bez ega nema i ne moe biti ni pojedinane sree oveka sa samim sobom, ni njegove sree sa ljudima, niti srenog ivota zajednice ljudi, odnosno drave.Pravinost je definisana preko ideje distributivne pravde: dati svakome ono to mu pripada. to u dotinom kontekstu znai sledee:napraviti valjanu podelu due/drutva i regulisati njihovo funkcionisanje. Za to je jedan od kljunih faktora obrazovanje, to jest vaspitanje, i otud toliko vike oko pesnitva i tradicionalne religije. Prema Platonovom miljenju, dobra drava poiva na dobrom obrazovanju, a dobro obrazovanje na istinskom znanju. Istinsko znanje odnosi se na istinsko bie, i otud je i metafizika teorija, to jest ontologija nala mesto u Platonovoj Dravi (VI knjiga).Put saznaja prikazan je kao put osloboenja od ropstva mnjenja i predrasuda, a vladavina i obrazovanje vladara-filozofa kao ponovni silazak meu robove, kao svojevrsna rtva da bi se svi izvukli iz ropstva. To je Platonov mit o peini.Otud postaje jasno zato jedino filozofi treba da budu kraljevi, vladari, i zato vladari treba da budu filozofi. Koncept pravinosti sutinski poiva na konceptu istinskog znanja, a do ovoga moe dopreti samo onaj ko ima prirodne sklonosti ka znanju, ka uenju, ko je, dakle, ljubitelj mudrosti phylo-sofos.

Opisati detaljno Platonovu idealnu dravu i objasniti smisao koji joj Platon pridaje

Platon daje model jedne idealne drave ne bi li utvrdio na tom velikom modelu ta je pravinost. Ispitivanje vri Sokrat koji polazi od drave, smatrajui da e moda tako na laki nain doi do sutine pravinosti.Ideja je da emo uspeti da prodremo do sutine pravinosti i nepravinosti, do toga ta su one po sebi, ukoliko budemo pratili nastanak drave. Odnosno, da nastanak pravinosti/nepravinosti i nastanak drave padaju ujedno.Zato najpre treba videti kako drava nastaje, zatim kako ona treba da bude ureena da bi bila pravino ureena, i konano, ta sve to znai, odnosno kakav je znaaj tako ureene drave za ivot pojedinca. drava nastaje iz potrebe; idealna drava je pravino ureena; pravino ureena drava znai sreu i za sebe samu i za oveka koji ivi i odgojen je u njoj.

Drava nastaje iz potrebe. zato to ovek, da bi iveo, nije sam sebi dovoljan nego mu je potrebno dosta toga. Misli se na jedan normalan ivot. Ljudi se ujedinjuju u dravnu zajednicu iz potrebe, to jest da bi na laki nain zadovoljili svoje ivotne potrebe i da bi tako lake iveli. Drava prema tome nastaje iz potrebe.Bazina potreba je potreba za hranom i svime to je u vezi sa pokustvom. Dakle, najneposrednijim ivotom. Odatle se javlja potreba za formiranjem jednog posebnog drutvenog sloja koji e se brinuti o zadovoljavanju ovih potreba. Jer je osnovna hipoteza da je lake i bolje ukoliko se izvri podela rada (prema sposobnostima) nego jedan ovek optereti mnogim razliitim zanimanjima. Na taj nain, nijedan posao ne bi mogao biti valjano uraen; da bi neki posao bio valjano uraen, neophodno mu je posvetiti dovoljno vremena i znanja, a za to se zahteva podela rada.Dakle, Platonova drava, izgraena je na principu potrebe i na podeli rada ne bi li se te potrebe lake, efikasnije i bolje zadovoljile.Osnovne su potrebe za hranom, odevanjem, stanovanjem i slino. Zato je prvi sloj koji se formira u dravi tzv. ekonomski ili privredni sloj: zemljoradnici, zanatlije, trgovci i tome slino. Paralelno sa time, dolazi do potrebe i razvijanja trita i novca kao odreenog znaka vrednosti stvari koje se razmenjuju na tritu. I tu se onda javlja i prva potreba za pravinou kao regulatorom meusobnih odnosa na tritu, u poslovanju. Zarad poslovanja, zarad ispunjenja potrebe, zarad ivota, dakle.Platon pravi razliku izmeu nastanka drave i nastanka bogate i raskone drave. Potrebe ovakve jedne drave su znatno vee i znatno ih je tee zadovoljiti, zbog ega se zainju, poduzimaju ratovi, ne bi li se potrebe drave na taj nain zadovoljile.Dakle, prema Platonu, razlozi rata su pre svega ekonomske prirode, i to onda kada nastaju iz preterane potrebe, za preteranim, to jest, bogatim i raskonim ivotom.to onda raa potrebu za posebnim slojem drutva, to jest dravljana, ije e osnovno zanimanje biti upravo rat: uvari drave i oni koji e ii u ratove. Vojska.Postavlja se pitanje kakvi treba da budu ti uvari (vojnici) da bi valjano obavljali svoj posao? Kakve osobine treba da imaju i na koji nain se te osobine mogu razviti? to u prvi plan onda smeta upravo obrazovanje i vaspitanje unutar drave. Platonova kritika mita i pesnitva kao onih koji podstiu negativna = nepoeljna oseanja i osobine: kukaviluk, sklonost ka prevari, pretvaranje, licemerje, nasilnost, etc, etc Dvostruko vaspitanje uvara: gimnastiko kao vaspitanje tela; i muziko kao vaspitanje due, u cilju da se izgradi harmonina linost: istovremeno hrabra i srana, dobar ratnik, ali i blaga i nenasilna to su, kako Platon smatra, osnovne odlike istinskih uvara.Zatim sledi posebna provera ovih uvara, stavljanje na razliite vrste testova, ne bi li se meu njima izdvojili oni koji ni pod jednom proverom ne izdaju interes drave; i to stoga to svoj vlastiti interes, svoje dobro i sreu nerazdvojno povezuju sa dobrom i sreom drave. To su najodaniji uvari, i meu njima treba birati upravljae za dravu.Na koji nain, i kako onda regulisati da se do sada izvedeni poredak odri i ustali? mit o tri rase ljudi: zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima:Vi koji sainjavate dravu, svi ste braa! Ali bog koji vas je oblikovao, udesio je da oni koj treba da zapovedaju budu pomeani sa zlatom, pa zato zasluuju da budu najvie cenjeni; srebra ima najvie u onima koji su nainjeni kao momonici, a zemljoradnike i ostale zanatlije zainio je ponajvie od gvoa i bronze. A kako ste svi vi istoga roda, raaete najveim delom i decu koja su nalik na vas. Ali e se deavati i da zlatan rodi srebnrno dete, a srebrni zaltno, i to e se naizmenino deavati i u drugim sluajevima.l zato bog pre svega i najvie nareuje onima koji zapovedaju da ni nad im ne budu tako dobri uvari i da se ni o emu drugom ne staraju tako briljivo kao o potomstvu, i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih smea u njiovim duama zastupljena: zlatna, srebrna ili bronzana.Tako, ako njihov potomak ima u sebi bronze i gvoa, ne smeju prema njemu imati nikakvo saaljenje, njego e mu odrediti mesto koje odgovara nejgovoj prirodi i svrstae ga meu zanatlije ili zemljoradnike; ako bi pak meu ovima nio neko ko bi u sebi imao zlata i srebra, ukazae mu poast i unapredie ga, nekog kao uvara, nekog kao povonika; jer, proroite kazuje da e drava potpuno propasti u onom vremenu kada je budu uvali gvozdeni i bronzani uvar

Dalje Platon poinje sa detaljnim izlaganjem ureenja drave: kraj III knjige i itava IV i V knjiga drave dakle cetralni delovi knjige posveeni su ovom pitanju. Kako drava treba in concreto da bude ureena da bi bila pravino ureena? uvari drave: nemaju nikakvog vlasnitva, nemaju svojinu, nikakvo imanje koje bi stekli vlastitim radom, zato to bi onda bili spreeni da svoj posao posao uvara drave obavljaju kako treba. Mesto za stanovanje, odeu i hranu, uvari drave dobili su kao nagradu za to to uvaju dravu. Oni praktino ive od zahvalnosti ostalih graana, imajui tako za ivot samo ono to im je preko neophodno, tako da bi svu svoju snagu i vreme mogli da posvete svom poslu: uvanju drave.Takoe, meu njima vai pravilo komunizma: sva svojina je zajednika: u tom smislu to kua nijednog uvara ne sme biti takva da u nju niko ne bi mogao da ue i prebiva u njoj ukoliko to eli. to se naina ivota tie: sve je zajedniko: uvari zajedno obeduju i ive zajedno, kao u taborima. Takoe, kasnije, u V knjizi Drave, Platon e ovu ideju komunizma, to jest zajednike svojine proiriti i na zajednicu ena i dece, to e biti jedan od glavnih predmeta Aristotelove kritike u Politici.ene su naime zajednike i nijedna ena ne sme da ivi u zajednici samo sa jednim ovekom. Isto vai i za decu i ona su zajednika, zajedniko vlasnitvo, tako da nijedno dete ne sme da poznaje svoje roditelje, svoje prave bioloke roditelje, ve se smatra detetom svih uvara. Platon u tom smislu govori, da sva deca koja pripadaju jednoj generaciji ili bliskoj generaciji, svojim roditeljima e nazivati ljude koji opet, izvesan broj godina stariji od njih, pripadaju itavoj jednoj ili bliskoj generaciji. Tako u dravi postoji generacija roditelja i generacija dece. I, analogno tome, generacija sestara i generacija brae.Eugenika. da bi se dobilo najbolje mogue potomstvo; eugenika se odnosi na kontrolu povezivanja u brane zajednice najboljih mukaraca i najboljih ena; a u svakom sluaju srodnih (prema prirodi i karakteru, sposobnostima) mukaraca i ena. S tim da Platon izgleda nije za monogamiju, barem dok traje doba plodnosti. Posebno istaknuti uvari - bi trebalo da opte to ee sa to boljim enama, ne bi li ostavili to vee potomstvo.Deca kada se rode, oduzimaju se od biolokih roditelja i predaju dadiljama u posebne zavode da se o njima brinu. to e rei, istinski roditelj dece jeste drava, koja se od malena brine o njima i od malena ih vaspitava. I deca bivaju odgajana u tom duhu da kao svog pravog roditelja shvataju i priznaju dravu.to se tie slabije ili defektno roene dece, ona se paljivo uklanjaju ako rasa uvara treba da ostane ista.Oplodnja i raanje je mogue samo u precizno odreenom starosnom dobu: za ene: 20-40, za mukarce: poto proe najnemirnije doba njihovog odrastanja, pa do 55. g. Deca roena pre i posle ovog doba smatraju se nezakonitim.A poto proe doba plodnosti, mukarcima e biti dozvoljeno da stupe u branu vezu po svojoj elji, samo ne sa krvnim srodstvom: deca i unuii, majke i babe to onda iskljuuje itave generacije.To je dakle, eugenika ili uzgajanje ljudi u dravi. Ili, takoe: komunizam ena, dece i privatne svojine. to se posebno odnosi na sloj uvara drave.

Odnos prema novcu, prema bogatstvu- drava ne sme biti ni presiromana ni prebogata, ljudi u njoj ne smeju imati nedovoljno, jer to stvara nezadovoljstvo i moe dovesti do prevrata; a ne smeju imati i vie nego to im treba, jer to podstie nerad.Ono to je najvanije: drava ne sme biti klasno podeljena prema ekonomskoj moi njenih graana. Jer to onda stvara nezadovoljstvo i razdor, i umesto jedne de facto postoje dve drave unutar jedne: drava bogatih i drava siromanih (sluaj sa oligarhijom). A razjedinjena drava je nestabilna i oslabljena drava. Drava stoga uvek mora biti jednistvena.Otud pravilo zajednike svojine; odnosno, na tom mestu treba traiti krajnji razlog Platonovog insistiranja na sveoptem komunizmu jer to jedan veoma dobar i efikasan nain da se odri jako jedinstvo drave, i da drava uistinu funkcionie kao organizam.

Dakle: podela drutva na stalee prema njihovoj prirodi analogna podeli due na moi, a nastala iz potrebe za podelom rada; ova pak iz potrebe za zajednicom, ova pak iz potrebe za ivotom bitna uloga znanja i valjanog vaspitanja da bi drutvo moglo dobro da funkcionie, odnosno, da bi pravinost mogla biti ostvarena unutar drave (da svako radi ono za ta je sposoban i to mu, po prirodi stvari pripada) zajednika svojina, komunizam privatnog vlasnitva, ena i dece da bi drava bila jedinstvena, i jaka, naseljena kvalitetnim ljudima i u svakom trenutku sposobna da se odbrani od eventualnih napada.

Kljuna uloga pritom pripada znanju i vaspitanju. Jer ne moe se pravinost ostvariti niti drava na odgovarajui nain organizovati ukoliko ne postoji znanje i razumevanje temeljnih principa radi kojih i usled kojih se ovo ini. Pravino urediti dravu ne mogu ljudi koji ne znaju ta je pravinost i zato uopte treba pravino ureivati dravu. Neophodno je da poznaju temeljne principe celokupne stvarnosti, da poseduju istinsko znanje o istinskom biu. Drugim reima, moraju poznavati ideju dobra i regiju istinskog bia. Tu unutar politike teorije, nalazi mesto Platonova teorija ideja, njegova ontologija. I tu postaje razumljivo zato Platonovi vladari moraju biti filozofi. U izvornom znaenju tog termina: ljubitelji mudrosti jer jedino onaj koji voli mudrost, koji tei za istinom i znanjem, moe i da sazna, i da na valjan nain uredi dravu na principu pravinosti. Jer to znai sreu.Sklonost prema mudrosti jeste neto sa ime se ovek raa. Neke due su prirodno tako ustrojene da im je najrazvijeniji umski deo. Ali, to se jo vie razvija. Odnosno, stie vaspitanjem i razvijanjem. I otuda toliko velika uloga obrazovanja kod Platona. Platon jako mnogo polae u obrazovanje, smatrajui ga temeljnim i najvanijim za pravilan odgoj due, a samim tim i sudbinu drave. Valjanu dravu ine valjani ljudi, a valjane ljude valjano vaspitanje.Zato toliko prostora Platon i ostavlja obrazovanju: poev od kritike mitskog pesnitva i religije krajem II i u III knjizi, zatim gimnastikom i muzikom obrazovanju u III knjizi, a posebno u VII knjizi gde se detaljno izlae koje nauke privode duu istinskom biu: aritmetika i logistika jer su apstraktne i apriorne, pa okreu duu od konkretne i promenljive, propadljive stvarnosti ka domenu veitog i nepromenljivog bia.Zatim, takoe, geometrija i stereometrija (prostorna geometrija); zatim astronomija kao nauka o telima u kretanju (a ne kao zvezdoastvo); zatim harmonika kao nauka o odnosima; i konano najvanija od svih: dijalektika: vetina, umee razgovaranja i ispitivanja da se, putem razloga i dokaza, dakle argumentovano, doe do istine o predmetu.

Kada se sve ovo razjasnilo, treba jo videti na koji nain je mogue ostvariti idealnu pravinu dravu?- Platon odgovara: prevratom: prognati iz drave sve starije od deset godina; dakle, zadrati samo decu i poeti sa vaspitavanjem: odvikavanjem od onoga to su do tada nauili, od dotadanjih obiaja i zakona, odgajajui ih prema novim obrascima i zakonima koji su opisani. Tako e se, kae Platon, najbre i najlake ostvariti pravina i srena drava i pravino ureenje.

Pravinost i nepravinost. Analogija sa zdravljem

U oba sluaja i na mikro modelu due, i na makro modelu drave, pravinost se sastoji u istome: ne dopustiti nijednom od delova drave, odnosno svojstava due da dela na nain i raun drugog, odnosno da obavlja poslove za koje nije sposoban, prema svojoj prirodi. Tako se postie urednost i prijateljstvo sa samim sobom, i mir i jedinstvena drava.Stanje takve ravnotee i usklaenosti odgovara stanju zdravlja. Pravinost je tako za duu i za dravu isto to i zdravlje za telo. Dok je, nasuprot tome, nepravinost analogna stanju bolesti. Nepravinost je bolest due, odnosno, drave.Platon: stvarati pravinost znai dovesti delove due u njihov prirodan ploaj i uskladiti odnos izmeu vladajuih i potinjenih delova; a stvarati nepravinost: uiniti da delovi due vladaju protiv prirode i da doputaju da jedan nad drugima gospodari. vrlina je za duu ne7to kao zdravlje, lepota i snaga; dok je porok neto kao bolest, runoa i slabost.I ovime se onda u potpunosti obara Trasimahova tvrdnja da je nepravinost korisnija od pravinosti. Jer, ako je nepravinost bolest za duu i za dravu, kako ona moe biti korisnija od zdravlja?Analogno tome, preostali oblici vladavine koje Platon navodi: timarhija, oligarhija, demokratija i tiranida, kao i analogni karakteri, odnosno modusi due, predstavljaju obolela stanja, odnosno izopaenja u odnosu na izvorno stanje zdravlja.

Timarhija: ne vlada najvii, umni deo due, ve vladaju strasti. Takav ovek i takva drava ii e onda za svojim afektima, to jest voeni svojom sranou. Oligarhija i oligarhian ovek: obuzeti su novcem, to jest ekonomskom moi. Demokratija i demokratski ovek: svojom potrebom i u mnogome nagonima, dok je tiranida i tiranski ovek analogna stanju potpune obuzetosti nagonima i u potpunosti im robuje. Stanje stroge kontrole jeste stanje najvee istinske slobode stanje zdravlja; dok se stanje potpune slobode, nekontrolisane slobode na kraju izopaava u potpuno ropstvo, i zavrava tiranskom vladavinom.

Kriterijumi i elementi Platonove klasifikacije oblika dravnih ureenja

VIII knjiga Drave vana je po tome to u njoj Platon izlae ogue oblike vladavine (pored aristokratije) dajui ujedno objanjenje kako svaki od njih prelazi u onaj sledei. Tako da itava knjiga predstavlja opis postupne degradacije drave i dravnog ureenja: poev od prelaza koji se dogaa iz aristokratije u timarhiju, pa zakljuno sa tiranidom kao najnepravinijim i najloijim oblikom vladavine.Platon nije eksplicitan kada je re o razlozima prvobitne degradacije (iz aristokratije u tiranidu). On nudi mit kao objanjenje, ali se ini da pravi razlog nalazi u zanemarivanju obrazovanja. Naime, zato to je obrazovanje loe, zato to dolazi do njegovog zanemarivanja, dolazi i do postupnog opadanja sistema vrednosti, to jest do prve zamene tog sistema.Tako, idealno dravno ureenje koje je poivalo na umnim principima i mudrosti, na istinskom znanju, ustupa mesto takvom ureenju gde volja odnosno sranost odnosno astoljublje i ambicija zauzimaju najvie mesto. Primer takvog dravnog ureenja je Spartanska vojna drava. Koja istina ima slinosti sa aristokratijom (zajednika svojina,) ali ima drugi sistem vrednosti: kod nje se istiu sklonost prema takmienju i astoljubivost, zbog ega je ovakva drava posebno sklona ratovanju.Takav je, uostalom i karakter timokratskog oveka: ambicija i astoljublje, nosi u sebi klicu lakomosti i zbog svoje tenje za moi i priznanjem, lako se pretvara u oligarhinog oveka, a timokratsko u oligarhino dravno ureenje.U stvari, osnovna krivica svakog prelaza i degradacije lei u loem obrazovanju, dakle u poremeaju do kojeg dolazi u ureenju drave, odnosno, u pravinosti unutar nje. I kada opisuje svaki od prelaza jednog tipa oveka u drugi, Platon uvek u pozadini krivicu oslanja na loe ureenu dravu. Taj faktor, zajedno sa nedovoljno dobrim obrazovanjem, utiu na pad sistema vrednosti i slabljenje karaktera ljudi koji ive u dravi.Tako, prvobitno ljubav prema mudrosti, zamenjuje ambicija i tenja za slavom, a ova se konano pretvara u tenju za bogatstvom i ekonomskom moi. Taj tip karaktera odgovara oligarhikom oveku, a dravno ureenje o kojem je re je ologarhija.Karakteristika oligarhijskog dravnog ureenja jeste to to ono poiva na ekonomskoj moi pojedinaca. Ekonomska mo pojedinaca lei u osnovi oligarhijskog dravog ureenja. Dravom vladaju bogati pojedinci tako to se, obzirom na izvesne granice prihoda koje oni propisuju, formira vlada. ime se drava automatski deli na dva dela: na bogate i siromane prva unutranja podeljenost drave, i ujedno prvi nedostatak oligarhijskog dravnog ureenja.Postoji jo jedan fenomen koji se javlja prvi put u oligarhiji: privatna svojina. U timarhiji jo uvek nema privatne svojine. U oligarhiji se ona prvi put javlja, a sa njom i mogunost da se ona proda odnosno kupi. to onda ima za svoju posledicu i sledei bitan drutveni fenomen: masovno osiromaenje jednih i bogaenje drugih upravo kupo/prodajom imanja.A paralelno sa time, odnosno sa mogunou da se izvre ovakve transakcije, dolazi i do prve pojave kriminala u dravi. Oni koji prodaju svoje imanje, uglavnom ga trae, te se jedni od njih pretvaraju na kraju u prosjake, a drugi u kriminalce lopove i deparoe. To je smisao Platonove metafore sa trutovima.I kod oligarhijskog oveka dolazi do zamene sistema vrednosti: sa ustanovljenjem ekonomske moi to jest bogatstva kao osnove vrednosti, te fenomenom osiromaenja i bogaenja pojedinaca, glavna preokupacija pojedinca postaje kako da zaradi novac, to jest kako da se obogati. Zbog ega on zanemaruje sve svoje ostale potrebe, vodei rauna iskljuivo o ovoj.Psiholoki i drutveni prelaz sa ovog oblika dravnog ureenja na naredni, demokratski uopte nije teak: unutar osiromaenog sloja drave (koji se i dalje osiromauje) raste nezadovoljstvo koje e na kraju, dovesti do prevrata. Demokratska vlada nastaje kada siromasi pobede, pa jedan deo protivnika pobiju, a drugi proteraju; a sa ostalima ravnomerno podele vladu i graanska prava, i kad se najee vlasti u njoj biraju kockom.Osnovna vrednost na kojem poiva demokratsko ureenje jeste sloboda; - Platon kae: u poetku e u dravi sve biti dozvoljeno i svuda e valdati sloboda i mogunosti da svako u njoj radi ta hoe. To vodi, prema Platonovom miljenju, do potpunog labavljenja od svake vrste kontrole i ranijih zakona: svako ima pravo da se bavi poslom kojim hoe i kada hoe, ak i sa vie poslova odjednom; prestupnicima se kazne prataju; svi se tretiraju jednako, bez razlike nema vie razliitih stalea. Sve je slobodno, sve je dozvoljeno i svi su jednaki.A takav je i profil demokratskog oveka koji robuje svojim eljama, u mladosti idui nekontrolisano i omamljeno od jedne do druge, a u strarosti dajui svima njima jednako pravo, smatrajui da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti.I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugaa strasti koja je tog trenutka naila, as se opija, as pije vodu i mravi; sad radi gimnastiku, a sad je opet lenj i ne mari ni za tanikakvog reda i nikakve potrebe nema u njegovom ivotu: to on smatra slatkim, slobodnim i blaenim ivotom, i za sve to vreme on uiva.Tiranida i tiranski ovek. Najvea mogua sloboda mora za svoj krajnji rezultat imati najvee mogue ropstvo. Zato to nad ovom slobodom nema nikakve kontrole, a vaspitanje je potpuno zanemareno, nema istinskog znanja ni pravog sistema vrednosti, dolazi do stanja u kojem najgore osobine u dui i najgori ljudi u dravi preuzimaju vlast. Tiranski ovek je rob svojih nagona, njegova priroda je poput Gorgone.Tiranska drava je drava u kojoj su svi robovi jednog tiranina i njegove strahovlade, a on sam, rob je samoga sebe.ime je uslovljeno to ropstvo? Postoji, kae Platon, jedna bolest koja se javlja prvo u oligarhiji, pa onda u demokratiji i koja je dovodi do ropstva. Bolest o kojoj je re jesu lenjost i rasipnitvo.Lenjost i rasipnitvo stvaraju lenje i rasipne ljude koji ive na raun drugih, na raun drave, a nita joj ne doprinose. U jednoj ili drugoj varijanti, to su trutovi o kojima je Platon ranije govorio. I dok u oligarhinoj dravi oni nisu imali nikakve moi, zato to nisu imali novca, u demokratskoj dravi koja poiva na principu slobode, oni izbijaju u prvi plan. Svojim vatrenim govorima i podizanjem galame kojima navodno zastupa narod.Demagogijom takvi ljudi uspeju da zadobiju podrku i glas naroda. I ne samo demagogijom, ve i raznim skrivenim nedelima. Narod pak veuje i polae nade u ovakvog oveka, zaveden njegovim obeanjima. Jednom kada se takav ovek doepa vlasti, on postaje savreni tiranin.Na poetku prema svima ljubazan i prepun obeanja, tiranin e postepeno pokazati svoje pravo lice: a to je namera da oisti zemlju od svih eventualnih neprijatelja, od svih koji bi mu mogli oduzeti vlast; kada na taj nain postane bezbedan, dakle kada na taj nain rei unutranju politiku, na planu spoljne politike zainjae ratove, uvek nove ratove, kako bi narod imao potrebu za voom. A i zato da bi graani, dajuio novac osiromaili, da bi bili prinueni da se bave svakodnevnim poslovima, i da bi mu na taj nain manje radili u glavi.Tiranin e ukloniti sve svoje potencijalne neprijatelje, i sve koji se suprotstavljaju njegovom miljenju i nainu vladavine. On e takoe ukloniti i sve mudre i ugledne , hrabre i ponosne ljude, jer takvi svojim stavovima predstavljaju pretnju za njega. Na taj nain,k on e na kraju ostati okruen sve samim nekvalitetnim ljudima, ljudima koji ni za ta ne vrede, jer mu jedino takvi ne predstavljaju nikakvu pretnju.To sve ima pogubnog uticaja na dravu i dravno ureenje, jer umesto najboljih (aristokratija) sada, zajedno sa tiraninom i pod njim, vladaju najgori; to je potpuna nepravda i bolesno stanje drave, koje na kraju zavrava graanskim ratom (ne kae Platon).

Iako tako ne izgleda, pravi tiranin je u stvari, pravi rob najvie se ulaguje i potinjava (mora, da bi odrao vlast), a laska najgorim ljudima. Svoje strasti nikako ne moe da zadovolji, a u oima onoga ko ume da prozre celu njegovu duu, on je oigledno veoma siromaan; celoga ivota je ispunjen strahom i svoj vek provodi u bojazni, nemiru i muci zbog svoje tiranske vlade, tiranin mora da postaje sve vie zavidljiv, nepouzdan, nepravedan, nemio, bezboan. On prima svaki porok i pothranjuje ga, pa zbog toga mora najvie da bude nesrean on sam, a onda mora da ini nesrenim i svoju okolinu.To je smisao tiranide: ropstvo vlastite due i, samim tim: ropstvo itave drave.