o

Broj: Datum:

NASTAVNI PLAN ZA PREDMET FILOZOFIJAza školsku 2011/2012. godinu

Datum predaje plana: _________ 2011.

Prezime i ime nastavnika

Mijailovi ć Aleksandra

Datum verifikacije nastavnog plana : ________2011. Potpis direktora

1

Gimnazija «Mihajlo Pupin»Gymnázium Mihajla Pupina

26210 Kovačica, Nikole Tesle 57Tel/faks: (013) 661-180; 660-180

E-Mail: office@gymko.edu.rswww.gymko.edu.rs

Predmet: Istorija filozofije, 3 časa nedeljno , IV razred, Gimnazija - opšteg tipa

Ciljevi i zadaci

Cilj nastave filozofije je unapređivanje opšteg obrazovanja, upoznavanje glavnih sadržaja i razvojno-istorijskih tekstova filozofskog mišljenja

Zadaci nastave su da učenici:

- upoznaju osnovne elemente i principe mišljenja;- shvate odnos ispravnog i istinitog mišljenja, jezika i mišljenja I drugih problema saznanja I kao

I uslova uspešne komunikacije- osposobe za primenu metodologije istraživanja i razviju sposobnost za samostalno ,

sistematsko i kritičko mišljenje- razumeju filozofske probleme I njihova rešenja na primerima najvećih dodstignuća na polju

filozofske misli kao i sticanje sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih teorijskih I praktičnih problema

- stiču uvid u opšte teorijske I humanističke tokove mišljenja koji su uobličavali određene istorijske epohe I čine osnovu savremenih humanističkih I kritičkih orijentacija I time unapređuju svoje obrazovanje

G L O B A L N I P L A N R A D A Nastavna tema Broj časova za obradu za ponavljanje ukupno

l Odredjenje filozofije 6 2 8ll Anticka Filozofija 11 5 16

lll Srednjovekovna filozofija 5 3 8lV Filozofija novog doba 25 13 38V Savremena filozofija 18 8 26

ukupno: 65 31 96 S K R A Ć E N I C E U O P E R A T I V N O M P L A N U R A D A

Tc - Tip casa Or - Oblik rada Mr - Metod rada

Ob- Obrada Fr - Frontalni Mo - Monoloska

Ut - Utvrdjivanje Gr - Grupni Dl - Dijaloska

Tp -Tematsko Rp - Rad u parovima Tm-Tekst metoda

ponavljanje In - Individualni Pr - Pisani radovi PR- prime.račun

MU-m.uma

Db-debata

2

Nastavna oblastRedni broj

temeNastavna tema

Broj časova

Tip nastavnog časa

Obrada novog

gradiva

Ponavljanje i utvrđivanje

Sistematizacija

Određenje filozofije I 8 6 1 1

Antička filozofija

II 16 11 4 1

Srednjovekovna filozofija

III 8 5 2 1

Filozofija novog doba

IV 38 25 9 4

Savremena filozofija

V 26 18 7 1

Ukupno: 96 65 23 8

Mesečni plan

I polugodište II polugodišteMesec Br. Čas. Mesec Br. Čas.septembar 12 januar 6oktobar 15 februar 12novembar 12 mart 12decembar 9 april 12

maj 6juni

Ukupno 48 48

PLAN PISMENIH PROVERA ZNANJA

Kvartal RbVrsta pismene

provereSadržaj rada mesec Nastavna nedelja

II 1. Test Antička filozofija Oktobar XIV

III 2. Test Srednjovekovna filozofija Novembar XX

IV 3. Test Filozofija novog doba februar XIX

IV 4. Kontrolni Marksova filozofska misao Mart XXIV

UKUPNO 4.

Plán a program výučby pre predmet filozofia

3

Nas Me. Red. VYUČOVACIA JEDNOTKA Tč KOR Or Mr Ciljevi ( obrazovni i vaspitni)

te- Ned. br. Obsah práce       ma              

1 2 3 4 5 6 7 8 9

O F   1 Názov a pojem filozofie Ob Fr MoDa razumeju pojam filoz.Da uvide odnos između filozo. i životne mudrosti

d I   2      

Shvate pojam filoz. i osnovne pobude za filoz.istraživanje. Da uvide odnos između filozo. otne mudrosti

r l    

Ľudské pohnútky pre filozofické skúmanie: údiv, pochybovanie, túžba po chápaní zmyslu jestvovania      

e o     Ob Fr MoDa razumeju ljudske potrebe za istraživanje.odnos između filozo. i životne mudrosti

dj z  1 3Vzťah filozofie k mýtu a náboženstvu

Ob IS,SR Fr TmDa uvide odnos između filozo. i mita i religije. Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

e o   4 Vzťah filozofie k vede a umeniu

Ob MA,LI Fr MoDa uvide odnos između filoz.nauke i umetnosti. Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

nj f   5

Názov a pojem filozofie: Vzťah filozofie k mýtu, náboženstvu, vede a umeniu        

e I             j     Ut Fr Dl  

a  2 6Základné filozofické otázky a oblasti skúmania      

Shvate značaj filoz. pitanja I područja istraživanja. Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

      Ob Fr Mo  

    7Filozofické smery, školy a disciplíny

Ob Fr MoUvide značaj podele znanja na posebne discipline. Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

    8 URČENIE FILOZOFIE Tp Fr test  

A  3 9Filozofia prírody: otázka o začiatku všetkých vecí Ob Fr

Mo, rč

Shvate periodizaciju u filoz.Saznaju osnovne karakteristike

n   10Filozofia prírody: otázka o začiatku všetkých vecí Ob Fr

Mo,rč

helenske duhovnosti.Upoznaju ontološki monizam Miletske

t   11Veda o jedinej jedinečnej bytosti

Ob Fr Mo,rč

škole, shvate problem kretanja u Elejskoj školi,ontološki plu-

I 4. IX 12filozofia prírody

Ut Fr Dlralizam, atomizam. Da uvide odnos između filozo. otne mudrosti

c   13

Dialektika a rétorika ako umenie dokazovania

Ob Fr Mo Da shvate antropocentrizam , antropološki ,saznajni i etički

k   14

Dialektika a rétorika ako umenie dokazovania

Ob Fr Morelativizam sofista. . Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

a  5 15Dialektika a rétorika

Ut SR Fr Dl Da se upoznaju sa Sokratovom pojmovnom filozofijom i su-

    16Filozofia človeka; Teoretické poznanie

Ob Fr Morč

bjektivnom dijalektikom (veštinom dijalogiziranja). Upoznaju

f   17

Orientácia v chápaní človeka a spravodlivosti

Ob Fr Mo,rč

Idealističku etiku(Vrlina je znanje),uvide jednstvo teorije i pra-

I  6 18 Orientácia v chápaní človeka a Ob Fr Mo, kse,znanja i moralno-političkog delovanja, shvate fi

4

spravodlivosti rč lo.kao ve-

l   19Učenie o štáte

Ob IS Fr Moštinu umiranja.Platonov dualizam(svet ideja i čulni svet),tota-

o   20Filozofia človeka

Ut Fr Dllitarizam i utopizam u učenju o državi.Aristotelov doprinos za

z  7 21Etické učenie: chápanie zdroja individuálneho šťastia Ob Fr Mo

stvaranje filo.discipline-logika,etika,metafizika, fizika,politiko-

f.   22chápanie cnosti a dobra

Ob Gr Dllogija,politička ekonomija,retorika,poetika i dr.klasifikacija na-

    23Etické učenie

Ut Fr Dluka,učenje o supstanciji i državi. Upoznaju se sa etičkim učenjima

 

   8 24ANTICKÁ FILOZOFIA

Tp Fr test  

S F   25

Filozofia a náboženstvo; zjav kresťanstva

Ob- kor.sa soci. SOC Fr

Dl pr

Da znaju izvore i odlike hrišćanstva,učenje gnostika i apologeta. . Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

r I   26

Vzťah viery a rozumu (autorita a prirodzený rozum)

Ob Fr MoDa razumeju razliku između vere I razuma. . Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

e l  9 27

Vzťah náboženstva a filozofie (gnostici a apologéti)

Ob Fr Mo,rč

Uticaj antičke filozofije na hriščanstvo,sholastička učenja

d o X 28Zjav kresťanstva

  VER     Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

nj z    Vzťah viery a rozumu; gnostici a apologéti Ut Fr Dl

Uvide utkanost religijskog uticaja u sve oblike ljudskog duha

e o   29Problém Univerzálií

Ob Fr Mo I problem univerzalija, koji čine osnovu za razumevanje

v f.  10 30Neskorá scholastika

Ob Fr Mo,rč

teorijskih saznajnih, antropoloških etičkih problema i shvatanja

e   31Problém Univerzálií; Neskorá scholastika Ut Fr Dl Shvate učenja pozne sholstike

k .   32 STREDOVEKÁ FILOZOFIA Tp Fr test  

   11 33

Renesančná filozofia: vznik novovekéj vedy, kritika filozofickej tradície a určenie nových metód a cieľov vedy  

IS   

Shvat značaj pojave renesanse I njen uticaj na razvoj filoz.

F           Uvide razvoj humanosti, životnog optimizma, tolerancije, sa-

i     Ob Gr Dltire na račun hipokrizije srednjovekovnog plemstva i svešte-

l   34Hľadanie spoľahlivej metódy vedeck-ého poznania      

nstva. Individualizam i skepticizam Mišela Montenja,politički

o    (F. Bacon: Nové organon)

Ob Fr Mo,rč

pragmatizam i realizam Makijavelija, utopizam Mora i Kampa-

z   35Humanizmus – filozofia človeka novej doby      

nele.Shvatanje renesanse kao prekratnice u istoriji evropske

o    ( B. Pascal, M. de Montaigne)

Ob Fr Momisli koja premošćava nemisaonaost srednjovekovne filozo.

f  12 36 Renesančná filozofia Ut Fr Dl  

i   37René Descartes – učenie o novej metóde a nová metafyzika Ob Fr Mo Uvide značaj primene nove metode u nauci

j   38 O prírode a duchu, rozume a slobode - Ob Fr Mo, Shvate problem supstancije u racionalističkoj

5

B. de Spinoza rč filo.Dekartovu

a    gnoseologiju i metodologiju,Spinozin apsolutni determinizam

   13 39Učenie o monádach a problém teodícei– G. W. Leibniz      

i koncepcija slobode kao saznate nužnosti,idetifikacija Boga i prirode

n     Ob MAT Fr Mo

o XI      Shvate Lajbnicovo učenje o teodiceji I monadama. . Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

v   40  Racionalizmus Ut Fr Dl  o   41 Empirizmus – Teória idei, J. Locke Ob Fr Mo  

g  14 42Radikálny empirizmus (G. Berkleyho solipsizmus), Empirizmus – J. Locke Ob Fr Mo

Da shvate Lokov prosvetiteljski značaj i prevladavanje me-

    43Skepticizmus Davida Huma

Ob Fr Motafizike empirističkom teorijom ideja, zdravorazumskom reali-

d   44Empirizmus

Ut Fr Dlzmu i formulisanju liberalističke političke filo.Berklijev skok u

o  15 45Racionalizmus a Empirizmus

Tp Fr Dlzaključivanje,spajanje verovanja i znanja,solipsizam.Hjumov

b   46

Osvietenská filozofia: Vznik súčasnej politickej filozofie: J. Rousseau, Ch. de Montesquieu Ob Fr

Mo

skepticizam i kritika prosvetiteljstva i racionalizma,veru u sve-

a   47 Osvietenská filozofia: Ob Fr Mo moć ljudskog duha.

   

Učenie o prirodzenom práve, prirodzenom stave a spoločenskej zmulve       Shvate I razumeju značaj razvoja političke misli

   16  48 Ob IS Fr Mo  

               

              Da shvate društvene prilike u XVIII veku, razvoj duhovnog

  XII 49Francúzsky materializmus 18. storočia

Ob Fr Mopokreta,prosvetiteljstva, ateizma i mehanicističkog materija-

           lizma.Njihovo apstraktno i idealističko tumačenje čoveka i dr-

     štva.Koncepcija po kojoj su ljudi proizvod obrazovanja i va-

    50

Osvietenstvo. Vznik súčasnej politickej filozofie. Francúzsky materializmus 18. storočia Ut Fr Dl

spitanja,po strani činjenice da ljudi stvaraju uslove po kojima žive.

            17 51  Novoveká filozofia Tp Fr Dl  

    52E. Kant: Kritika čistého rozumu

Ob srp Fr MoRČ Da shvate transcedentalni i kritički način filozofiranja.

    53E. Kant: Kritika čistého rozumu, Kritika súdnosti Ob Fr Mo agnosicizam, kriticizam, gnosološki pesimizam.

   18 54E. Kant

Ut Fr DlDeontološku,racionalističku etiku, razdvajanje prirode i duha

    55

Fichte: Učenie o slobode a chápanie človeka

     nušnosti i slobode, suštine i pojave,razuma i uma,stvaralač-

      Ob Fr Mokog i praktičnog uma.Fihteova i Šelingova filozofija kao medi-

    56 Shelling: Systém objektívneho Ob Fr Mo jator između Kantove i Hegelove filoz.Fihteov aktivizam

6

idealizmu i dina-

   19 57

Fichte: Učenie o slobode a (determinácia osobnosti) chápanie človeka. Shelling: Systém objektívneho idealizmu Ut Fr Dl mizam, idealizam slobode.Šelingovo učenje o Apsolutu.

  I 58Hegel: Systém špekulatívneho rozumu

Ob Fr Mo Da shvate koherentnost sistema apsolutnog idealizma,dija-

    59Hegel: Fenomenológia ducha

Ob Fr Dllektičku logiku i metodologiju,samosvest,državu,istine. Da sh-

   20 60Hegel: Filozofia práva, filozofia dejín

Ob Fr Mo,rč

vate poentu Hegelovog filo.sistema, aktuelnost njegove filo.

    61Hegel: Estetika, filozofia náboženstva, dejiny filozofie Ob Fr Mo i prevazilaženje u našem vremenu.

    62 Hegelov filozofický systém Ut Fr Dl Da shvate I razumeju filozofiju prava I filoz. F n  21 63 Nemecký klasický idealizmus Tp Fr Dl Da shvate I razumeju estetiku, religiju I istor.filoz.

I o   64Marxove filozofické myslenie: zdroje a vzťah vôči filozofickej tradícii Ob Fr Mo

Da upoznaju jedan od glavnih tokova savremene filozofije

l v   65Marxovo chápanie dialektiky ako teórie a metódy Ob Fr Mo

ali I pogleda na svet, pokret i epohalna društveno-istorijska

o o  22 66

Marxovo filozofické myslenie: Vymedzenie praxe

     činjenica.Shvate razvoj dijalektike kao metode i teorije, shva-

z g     Ob Fr Motanje prakse kao osnovnog kriterijuma istine i kao načina lju-

o   67Marxovo filozofické myslenie: Vymedzenie praxe       dske proizvodnje, stavranja i samopotvrđii-

f d     Ut Fr Dl vanja

I o   68Marxovo chápanie dejín, človeka, slobody a revolúcie Ob Fr Dl

Da primene istorijski pristup i dijalektički metod u shvatanju čoveka, istorije i slobode.

j b  23 69Zdroje a typy odcudzenia a spôsob scudzenia    

a a     Ob Fr Mo Da uoče pozitivne datosti kao osnove ovog pravca,nasta-

  II 70Marxovo chápanie dejín a človeka. Problém odcudzenia Ut Fr Dl

nak sociologije, naturalizam i biologizam u shavatanju druš-

    71Marxovo filozofické myslenie

Tp Fr testt

tva.Pravci u kojima analitički razum potiskuje dijalektički um,

   24 72Pozitivizmus, A. Comte

Ob Fr Monjihova zasnovanost na verovatnoći i empirijskoj verifikaciji.

    73Analytická filozofia: Wittgenstein, Russell Ob Fr Mo

Primat volje kao suštine života nad razumom.Shvatanje čo-

               

    74Viedenský krúžok, K. Popper

  veka kao jedistveno biće, pri čemu su podele na racionalno-

      Ob Fr Moiracionalno, duhovno-duševno, čulno-razumsko samo uslovne

s  25 75 Pozitivizmus a analytická filozofia Ut Gr Dl

a   76A. Schopenhauer

Ob Fr Mo,rč

 Shvate voluntarističku filozofiju I usvoje voljukao pokretača.

v   77F. Nietzsche

Ob Fr Ia Uvide pokušaj sinteze pozitivizma i metafizike radi stvaranja

r  26 78 F. Nietzsche Ob Fr Mo sveobuhvatne filozofije.Učenje radikalnog empirizma i

7

plura-

e   79Intuitivizmus, Bergson

Ob Fr Molizma istina,učenje da se istina stvara prema našim potre-

m   80Iracionalizmus

Tp Fr Dl bama i interesima.

e  27 81Pragmatizmus: Peirce, James, Dewei

Ob Fr Mo Nove uvide u shvatanju logike,ontologije, aksiologije, etike,

n III 82Pragmatizmus: Peirce, James, Dewei

Ob Fr Dlestetike I filozofske antropologije.Upotreba fenomenološke

a   83Pragmatizmus: Peirce, James, Dewei

Ut Fr Dlmetode. Shvatanje vremena i jezika kao osnovnim transced-

   28 84Fenomenológia

Ob Fr Moetalima filoz.Osmišlhjavanje i rasvetljivanje ljudske egzisten-

    85Fenomenológia

Ob Fr Mocije.Shvatanje egzistencijalizma kao žive filozofije, ontologi-

f   86Fenomenológia

Ut Fr Dl

zacija i psihologizam emotivno-voljnih karakteristika čoveka.

I  29 87Filozofia existencie: Kierkegaard

Ob Fr MoRč

Osuđenost čoveka na slobodu i odgovornost za svoje akte.

l   88K. Jaspers

Ob Fr Dl Shvate značaj graničnih situacija

o   8989. Filozofia existencie: Kierkegaard, Jaspers Ut Fr Dl

z30 IV 90

Filozofia existencie: HeideggerOb Fr

MoRč

Da shvate I razumeju pojam slobode I egzistencije Da shvate I razumeju pojam tu- bitka

o   91 J. P. Sartre Ob SRP Fr Mo  Shvatanje da je čovek je ono što sam od sebe učini.

f   92Heidegger, Sartre

Ut Fr Dl  i     Ob Fr Mo Da uvide značaj ovi teorija za razvoj filoz. misli

j  31 93

Filozofija existencie. Ďalší predstavitelia filozofie existencie: Berdyaev Ob Fr Ia

 Shvatanje egzistencijalizma kao žive filozofije, ontologi zacija i psihologizam emotivno-voljnih karakteristika čoveka

a   94Hermeneutika: Dilthey

Ob Fr MoDa shvate značaj hermeneutičke metode. odnos između filozo. I životne mudrosti.

    95Hermeneutika

Ut Fr Dl  

32 96 SÚČASNÁ FILOZOFIA Tp In Dl

8

NASTAVNA SREDSTVA        Nastavna sredstva predvidjena Normativom        

Vrsta I naziv nastavnih sredstava j.mere kolici. Stanje Plan nab.

Slike I umetnicke reprodukcije najznacajnijih filozofa kom. 7  Da  Seme filozofskih perioda, pravaca I disciplina kompl. 1  Ne  2008.Odnos pojmova kompl. 1  Ne  2009.Odnos sudova kompl. 1  Da  Odnos zakljucivanja kompl. 1  Ne  2009.Dijafilmovi:Logicka struktura jednog eksperimenta kom. 1  Ne  Otkrice jednog naucnog zakona kom. 1  Ne  Školska biblioteka:      Ne  Plan I program kom. 1  Da  Udzbenik kom. 2  Da  Udzbenici drugih izdavaca kompl. 2  Ne  Enciklopediski recnik kom. 1  Ne  Leksikon filozofa kom. 1  Ne  Filozofska hrestomatija kompl. 1  Ne  2008.Dela filozova po programu kom. 50+50  Ne  Dela iz oblasti logike, etike, estetike, filozof. Istorije Itd kom. 80+50  Ne  Filozofski rečnik kom. 1  Da  Časopisi [godisnja pretplata] kompl. 5  Ne  

9

L I T E R A T U R A

Opsta literatura (Udzbenici,rečnici)

1. Hegel : Istorija filozofije I,II,III2. Vindelband: Povjest filozofije I,II3. B.Rasel:Istorija zapadne filozofije4. V.Durant: Um caruje5. B.Petronijevic :Istorija novije filozofije6. K.Jaspers :Svetska istorija filozofije7. Leksikon filozofije8. B.Bosnjak:Filozofija-uvod u filozovsko misljenje I rjecnik9. Filozofski recnik10. Srednjoskolski udzbenici raznih izdavaca11. Kiczko Ladislav: Dejiny filozofie

II Odredjenje filozofije

1.T.Adorno:Filozofska terminologija2.E.Fink :Uvod u filozofiju3.M.Hajdeger:Sta je filozofija (Uvod u Hajdegera)4.Seling:Forma I princip filozofije5.Grupa autora :Cemu filozofija6.Hegel:Fenomenologija duha7.Hegel :Enciklopedija filozofske znanosti8.E.Bloh:Tibinigenski uvod u filozofiju9.K.Jaspers:Svetska istorija filozofije10.V.Korac:Filozofija I njena istorija11.P.Vranicki:Filozofija istorije I,II12.N.Cacinovic-Puhovski:Estetika13.H.Burger:Filozofija tehnike13B.Pavlovic:Filozofija prirode14.A.Kresic:Filozofija religije15.M.Zivotic:Aksiologija16.Lj.Tadic:Filozofija prava

10

17.N.Miscevic:Filozofija jezika18.V.Pavicevic:Uvod u etiku19.I.Foht:Uvod u estetiku20.M.Hajdeger :Uvod u metafiziku21. J.Miedzgova,D.Vargova: Zaklady etiky

III Anticka filozofija

1.B.Bosnjak:Grcka filozofija2.K.Jaspers:Anaksimander,Heraklit,Parmenid3.K.Jaspers:Sokrat,Buda,Konfucije,Isus4.F.Kopelston:Anticka filozofija5.D.Laertije:Zivot imisljenje istaknutih filozofa6.M.Djuric:Istorija helenske etike7.S.Zunjic:Fragmenti elejaca8.M.Markovic:Filozofija Heraklita mracnog9.Platon:Odbrana Sokratova,Pisma,Drzava,Parmenid,Gozba10.Aristotel:Metafizika,Nikomahova etika,Politika,Organon12. Seneka:Rasprava o blazenom zivotu12.Epiktet,M.Aurelije:Obrasci volje i srece13.Jodl:Istorija etike I

IV Srednjovekovna filozofija

1.B.Bosnjak:Od Aristotela do renesanse2.F.Kopelston:Srednjovekovna filozofija I,II3.O.Mandic:Leksikon judaizma I hriscanstva4.B.Bosnjak:Filozofija I hriscanstvo5.T.Akvinski:Izbor iz djela I,II6.V.Georgijeva:Filozofija isihazma

V Filozofija novog doba

1.G.Petrovic:Engleska empiristicka filozofija2.M.Kangrga:Racionalisticka filozofija3.D.Pejovic:Francuska prosvetiteljska filozofija4.V.Filipovic:Klasicni nemacki idealizam5.F.Bekon:Novi organon6.Paskal:Misli

11

7.Montenj:Ogledi8.Lok:Ogledi o ljudskom razumu9.Berkli:Rasprava o principima ljudskog saznanja10.Hjum:Rasprave o ljudskoj prirodi11.G.Petrovic:Od Loka do Ejera12.Dekart:Rasprava o metodi13.Lajbnic:Monadologija14.Lajbnic:Novi ogledi o ljudskom razumu15.Spinoza: Etika16.R.Sajkovic:Dekart I,II17.R.Sajkovic:Lajbnic I opste dobro18.Hobs:Levijatan19.Volter:Rasprave o toleranciji20.Ruso :Drustveni ugovor21.Monteskje:Duh zakona22.Horhajmer-Adorno:Dijalektika prosvetiteljstva23.Kant:Kritika cistog uma,Kritika prakticnog uma,Kritika rasudne snage24.Fihte.Osnove celokupne nauke o znanosti25.Seling:Sistemtranscendetalnog idealizma26.Hegel:Fenomenologija duha,Filozofija istorije,Enciklopedija filozofskih nauka,Filozofija istorije,Estetika…27.Kozev:Kant28.Kozev:Kako citati Hegela29.A.Buha Etika klasicnog nemackog idealizma30.E.Bloh:Subjekt – Objekt31.H.Markuze:Um I revolucija32.Marks:Rani radovi33.Marks:Temelji slobode34.K.Akselos:Marks - mislilac tehnike 35.V.Korac:Marksovo shvatanje coveka ,istorije i drustva36.E.Bloh:Marksove teze o Fojerbahu37.L.Kolakovski:Glavni tokovi marksizma38.A.Gorc:Zbogom proleterijatu

VI Savremena filozofija

1.D.Pejovic:Savremena filozofija2.V.Filipovic:Novija filozofija zapada3.Grupa autora:Savremena filozofija4.O.Kont :Dve rasprave5.L.Vitgenstajn:Logicko filozofski traktat6.S.Knjazeva:Filozofija B.Rasela7.L.Kolakovski:Filozofija pozitivizma8.M.Zivotic:Pragmatizam i savremena filozofija9.R.Rorti:Konsekvence pragmatizma10.V.Dzems:Pragmatizma

12

11.C.S.Pirs:Pragmatizam12.Sopenhauer:Svet kao volja i predstava I,II13.Nice:Tako je govorio Zaratustra,Volja za moc,S one strane dobra i zla,Genealogija morala,Antihrist,Ecce homo…14.D.Grlic:Ko je Nice15.M.Djuric:Nice I metafizika16.M.Djuric:Putevi ka Niceu17.A.Bergson:Stvaralacka evolucija18.E.Huserl:Logicka istrazivanja,Filozofija kao stroga nauka,Kriza evropskih nauka19.Z.Micic:Filozofija Edmunda Huserla20.S.Kjerkegor:Bolest na smrt,Ili-Ili,Pojam strepnje21.M.Hajdeger:Bitak I vrjeme,Uvod u metafiziku22.V.Jokic:Hajdeger23.K.Jaspers:Filozofija egzistencije24.Sartr:Bice I nista,Egzistencijalizam je humanizam…25.M.Zivotic:Egzistencija,realnost i sloboda26.Berdjajev:Dobro u ucenju grofa Tolstoja I Nicea ,Smisao istorije,Dostojevski kao mislilac27.Diltaj:Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama28.E.Beti:Hermeneutika29.Zbornik :Hermeneutika,Delo,Bgd30.M.Belanic:Strategija tumacenja31.G.Zajacaranovic:Savremena filozofija I,II

Časopisi

1.”Theoria” adresa:Cika Ljubina 20-22, 11000Beograd2.”Delo” ,Nolit,Beograd

13

o

Broj: Datum:

NASTAVNI PLAN ZA PREDMET FILOZOFIJAza školsku 2011/2012. godinu

Datum predaje plana: ______.08.2011.

14

- Gimnazija «Mihajlo Pupin»Gymnázium Mihajla Pupina

26210 Kovačica, Nikole Tesle 57Tel/faks: (013) 661-180; 660-180

E-Mail: office@gymko.edu.yuwww.gymko.edu.yu

Prezime i ime nastavnika

Mijailovi ć Aleksandra

Datum verifikacije nastavnog plana : ___ .08.2011. Potpis direktora

15

GLOBALNI PLAN IZ LOGIKE Za gimnaziju opšteg tipa (2 časa nedeljno, 72 časa godišnje) III razred Red.br. naziv tematske oblasti obrada utvrđivanje

I Predmet logike 8 3 II Pojam 4 3 III Sud 6 3 IV Zaključivanje 7 4

Metodologija naučnog istraživanja

V teorijska priprema istraživanja 13 6 VI Naučno objašnjenje 5 3 VII Filozofske metode 5 2

ukupno 48 24

Ciljevi i zadaci

Cilj nastave filozofije je unapređivanje opšteg obrazovanja, upoznavanje glavnih sadržaja i razvojno-istorijskih tekstova filozofskog mišljenja.

Zadaci nastave su da učenici:

- upoznaju osnovne elemente i principe mišljenja; - shavte odnos ispravnog i istinitog mišljenja, jezika i mišljenja i drugih

problema saznanja kao i uslova uspešne komunikacije; - osposobe se za primenu metodologije istraživanja i razviju sposobnost za

sistematsko, samostalno i kritičko mišljenje; - razumeju filozofske probleme i njihova rešenja na primerima najvećih

dostignuća filozofske misli kao i sticanje sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih teorijskih i praktičnih problema;

- stiču uvid u opšte teorijske i humanističke tokove mišljenja koji su uobličavali određene istorijske epohe i čine osnovu savremenih humanističkih i kritičkih orijentacija i time unapređuju svoje obrazovanje.

16

Nastavna oblastRedni broj

temeNastavna tema

Broj časova

Tip nastavnog časa

Obrada novog

gradiva

Ponavljanje i utvrđivanje

Sistematizacija

Predmet logike I 11 8 2 1

Pojam II 7 4 3

Sud III 9 6 3

Zaključivanje IV 11 7 3 1

Metododolog-ija naučnog istraživanja

VTeorijska priprema

istraživanja19 13 5 1

VINaučno

objašnjenje8 5 3

VII Filozofske metode 7 5 2

Ukupno: 72 48 21 3

Mesečni plan

I polugodište II polugodišteMesec Br. Čas. Mesec Br.

Čas.septembar 8 januar 6oktobar 6 februar 8novembar 8 mart 8decembar 8 april 6

maj 8juni 6

Ukupno 30 42

17

Operativni plan

Nast.tema

Mes.Ned.

Red. Br. NASTAVNA JEDINICA Tč Or

Kore.Mr CILJEVI

casa -SADRŽAJ RADA -       (obrazovni I vaspitni)           

1 2 3 4 5 6 7I 1 Postanak i razvoj logike Ob Gr MU Da shvate predmet logike i problem saznanja. P 1 2 Odnos logike filozofije, nauke.Značaj i podela       Da uvidi vrednost shvatanja logike kao gnoseolo-R   logike Ob Fr Mo gije, u kojoj se utvrđuju kriterijumi, izvori i moguć-E 3 Predmet logike Ut Fr Dl nosti saznanja.D 2 4 Kriterijumi, izvori i mogućnosti saznanja Ob Gr DB  Da razumeju izvore i mogućnosti saznanjaM 5 Odnos mišljenja i jezika Ob Fr Dl  Da uvide odnos između mišljenja I jezikaE 3 6 Vrste saznanja;svedočanstvo, očiglednost,        Da uvide razliku između vrrsta saznanja.T   mnjenje, verovanje Ob Gr IA Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

7 Kriterijumi,izvori i mogućnosti saznanja.        L   vrste saznanja;Odnos mišljenja i jezika Ut Fr Dl  O 4, IX 8 Kritičko- racionalno prihvatanje istine.Odnos       Da shvati pojam istine u širem smislu, kao i for-G   istinitog ivaljanog mišljenja Ob Fr Mo malni i materijalni kriterijuum istine koji je prisu-I 9 Različito shvatanje       tan u naukama i istoriji filozofijeK 5 10 istine Ob Fr Fr  Da razmeju različito shvatanje istine I razliku između E 11 Različito shvatanje istine Ut Fr Dl  Valjanog I istinitog mišljenjaII 6 12 Šta je pojam.Pojam i termin.Obim sadržaj        P   pojma Ob Gr PR Da shvate razliku između elemenata mišljenja iO 13 Obrazovanje i razvoj pojma.Denotacija i ko-       misaonih radnji.J   notacija Ob Fr Mo Da razumeju i shvate šta je obrazovanje pojma,A 7 14 Šta je pojam.Pojam i termin.Obrazovanje i raz-       kakvi odnosi postoje među njima i kakve vrste.M   voj pojma.Denotacija i konotacija Ut Fr Dl Da odrede obim i dadržaj pojma, i uspostave epi-

15 Vrste pojmova Ob Fr Dl stemološki pristup u shvatanju razvoja mišljenja8,X 16 Odnos medju pojmovima Ob Fr Mo i znanja.

17 Vrste pojmova.Odnos medju pojmovima Ut Fr Dl  Da uvide odnose među pojmovima9 18 POJAM Tp Gr PR

19 Pojam i vrste definicija Ob Fr Mo  Da shvate I nauče vrste definicija10 20 Pravila definisanja Ob Fr Mo Sagledaju značaj definicije kao misaone radnje,

III 21 Deoba i klasifikacija:smisao klasifikacije Ob Gr Dl uvide pravila definisanja i kakve vrste definicja po-S 11 22 Defenicija i klasifikacija Ut Fr Dl stoji.Da raumeju deobu i klasifikaciju i njihov zna-U 23 Sta je sud;Recenica, iskaz, stav i sud;Sud i   Gr SR   čaj za nauku.D   sudjenje;tvrdjenje i poricanje Ob Fr Dl  Da shvate sud kao olik misaone radnje suđenja,

12, XI 24 Vrste sudova po kvalitetu, kvantitetu, modalite-        Razmeju iskaz, stav I sud, poricanje I tvrđenje  tu, strukturi i saznajnoj vrdnosti Ob Gr Dl Uvide odnos između rečenice, iskaza,stava

25 Šta je sud.Vrste sudova Ut FrMoRč i suda, naprave razliku između vrste sudova,izvrše

13 26 Veznici složenih sudova;implikacija, konjukcija       analizu sudova uz pomoć tablica.Da shvate da se   disjukcija, ekvivalencija.Analiza sudova[tablice] Ob Gr MAT Dl mišljenje sastojiu od veza i odnosa, koji postoje

27 Sud;Vrste sudova:Analiza sudova pomoću tab. Tp Fr Dl među pojmovima kao elementima mišljenja.IV 14 28 Šta je zaključivanje;premise i zaključak, ispra-       Da shvate zaključivanje kao misanu radnju I uvide razliku

  van i istinit zaključak.Vrste zaključivanja Ob Fr Mo  Između valjanog I istinitog zaključivanja

18

Z 29 Zaključivanje po analogiji Ob Fr Mo Da uvide postupnost kod zaključivanja, naprave A 15 30 Šta je zaključivanje.Zaključivanje po analogiji. Ut Fr Dl razliku sa svakodnevnim načinom zaključivanja.K

31Induktivno zaključivanje.Indukcija i verovat-noća. Ob Fr Mo Uvide razliku između ispravnog i istinitog zaključi-

Lj 16,XII 32 Indukcija prostim nabrajanjem i indukcija elimi-       vanja. Upoznaju vrste zaključivanja i silogizam,njeU   nacijom.Uslovi prihvatljivosti induktivnog zaklju. Ob Fr Mo gova pravila i vrste.Č 33 Induktivno zaključivanje.. Ut Fr Dl Shvate i povežu sva tri elementa mišljenja na epi-I 17 34 Deduktivny usudok, vseobecne charakteristiky       stemološki način.V 35 dedukcie.Druhy deduktivneho usudku;Silo-        A 18 36 gizmus, tvary a pravidla Ob Fr Mo  Da shvate I razumeju silogizamNj 37 Deduktivny usudok Ut Fr Dl  A 19 38 USUDOK Tp Gr   primena racunara - kviz

39 Dokaz a vyvratenie Ob Gr DB Stiču mogućnost da određene iskaze prihvate V ,M 20, I 40 Dokaz a vyvratenie Ob Gr Dl kao istinite ili neistinite u procesima dokazivanja

E 41 Dokaz a vyvratenie Ut Fr Dl i opovrgavanja.T 21

42 Logicke chyby Ob GrDlRč  Uvide značj logičkih grešaka u svakodnevnom životu

O 43 Logicke chyby Ob Fr Mo Za proces istinitog saznanja nephodno je da u D 22,II 44 Logicke chyby Ut Fr Mo procesu mišljenja prepoznaju namerne i nename-O 45 Jazyk vedeckych teorii.Funkcie jazyka Ob Gr SR Dl rne greške.L 23 46 Analiza vyznamu Ob Fr Mo  Da uvide značaj jezika I njegove funkcijeO 47 Analiza vyznamu Ob Fr Mo Odrede mesto koje jezik zauzima u nauci , njeg-G 24

48 Funkcie jazyka. Analiza vyznamu Ut FrDlRč ov značaj i funkcije.Ovladaju terorijskim i praktičn-

I 49 Podmienky uspesnej komunikacie Ob Gr Dl im kriterijumima smisla kao i uslovima uspešne J 25,III 50 Funkcie jazyka. Analiza vyznamu,podmienky   Fr   komunikacije, da bi ista bila uspešna.A   uspesnej komunikacie Tp   Dl  

51 Teoria a skusenost;zistovanie problemu Ob Fr Mo Shavte značaj teorije u procesu istraživanja. Nau 26 52 Určovanie pojmovneho ramca vyskumu.       razumeju i precizno odrede probleme istraživanja,Čnog   Predbežne predpoklady vyskumu Ob Fr Mo da formiraju okvir pojmova i polaznih pretpostavki,

53 Určovanie pojmovneho ramca vyskumu Ut Fr SOC Dl da se probude kritičke moći kod razlučivanja bit-I 27 54 Zistovanie vedeckych faktov, vedecke       nih t.j. naučnih činjenica od drugih.S   pozorovanie a experiment Ob Fr PT Da nauče da primenjuju sve tehnike za prikuplja-T 55 Meranie Ob Gr FI Dl nje i sređivanje podataka.R 28,IV 56 Štatisticke spracovanie udajov.        Shvate I nauče da obrađuju podatkeA   Ob Fr PR  Ž 57 TEORETICKA PRIPRAVA VZSKUMU Tp Fr   Seminarski rad I 29 58 Vedecke vysvetlovanie Ob Fr Mo Uvide strukturu naučnog objašnjavanja, naučnihV 59 Postavenie a overovanie hypotez Ob Fr Mo hipoteza, teorija, sistema i zakona.Time stiču A 30 60 Vedecke vysvetlovanie:vedecka hypoteza Ut Fr GR Dl veću objašnjavalačku moć, veću mogućnost anti-Nj

61Pojem vedeckeho zakonnu:druhy zakonnosti [pričinna,       cipiranja novih činjenica, veću mogućnost izvođe-

A   , štatisticka, funkčna] Ob Fr Mo nja većeg broja različitih posledica, veću jednost-31 62 Pojem pričinnosti a Millove metody skumania       avnost, veću preciznost jezika, jasnu formulaciju

  pričiny Ob Gr GR Dl hipoteze,veću mogućnost operacionalizacije, ve-63 Vedecky zakon..Pojem pričinnosti       ću podložnost matematizaciji, stepen teorijske

  Ut Fr GR Dl podrške od strane većih teorija, odnosno stepen32,V 64 Vedecka teoria a system Ob Fr Mo mogućnosti uklapanja u prihvaćeni sistem znanja.

65 Vedecke vysvetlovanie Tp Fr Dl  

19

3366 Analyticko-empiricka metoda Ob Fr

MoRč Da shvate analitičku filozofsku metodu .U procesu naučnog,

67 Hermeneuticka       metodološka pravila koja imaju opšte-naučni ka-34

68 metoda Ob FrMoRč rakter.Da shvate da se kod promišljanja bilo kog

69 Anayiticko- empiricka metoda       predmeta mogu primanjivati posebno i kombinov-  a Hermeneuticka metoda Ut Fr GR Dl ano sve filozofske metode.

3570 Fenomenologicka filozofska metoda Ob Fr

MoRč

 Da uvide značaj I primenu fenomenološke metod Da razviju sposobnost za kritičko mišljenje

71 Kriticko-dialekticka filozofska metoda Ob FrMoRč  Da shvate dijalektičku metodu. Da razviju sposobnost za

36,VI 72 Fenomenološka filozofska metoda       samostalno , sistematsko I kritičko mišljenje  i Kritičko-dijalektička metoda Ut Fr Dl  

20

L I T E R A T U R A 1.G.Petrovic:Logika 2.B.Sesic:Logika I naucna metodologija 3.Koen-Najgel:Uvod u logiku I naucni metod 4.S.Knjazeva:Logika u praksi 5.Aristotel:Organon 6.Bekon:Novi Organon 7.M.Markovic:Dijalekticna terorija znacenja 8.A.Priror:Istorija logike 9.R.Bart:Knjizevnost,mitologija semiologija 10.P.Feyerabend:Protiv metoda,Nauka o umetnosti 11.A.Saf:Uvod u semantiku 12.G.Vright:Objasnjenje I razumevanje 13.E.Hirs:nacela tumacenja 14.K.Poper:Logika naucnih otkrica 15.B.Rasel:Ljudsko znanje 16.G.Baslar:Novi naucni duh 17.M.Markovic:Filozofske osnove nauke 18.V.Milic:Socioloski metod 19.A.Koare:Naucna revolucija 20.S.Sesardio:Filozofija nauke (zbornik) 21.A.Ayer:Filozofija u 20 veku 22.R.Rotry:Filozofija I ogledalo prirode 23.G.Petrovic:Od Loka do Ayera 24.L.Vitgenstajn:Logicko filozofski traktat 25.H.Rajhenbah:Radjanje naucne filozofije 26.Hermeneutika 27.E.Beti;hermeneutika 28.H.Gadamer:Istina I metoda 29.Z.Micic:Fenomenologija E.Huserlea 30.E.Huserl:Logicka istrazivanja 31.Hegel:Logika, Fenomenologija duha 32.A.Kozev:Kako otkriti Hegela

21

NASTAVNA SREDSTVANastavna sredstva predvidjena Normativom

R.br Vrsta I naziv nastavnih sredstava j.mere kolici. Stanje Plan nab.1 Slike I umetnicke reprodukcije najznacajnijih filozofa kom. 72 Seme filozofskih perioda, pravaca I disciplina kompl. 13 Odnos pojmova kompl. 14 Odnos sudova kompl. 15 Odnos zakljucivanja kompl. 1

Dijafilmovi:Logicka struktura jednog eksperimenta kom. 12 Otkrice jednog naucnog zakona kom. 1

Skolska biblioteka:1 Plan I program kom. 12 Udzbenik kom. 23 Udzbenici drugih izdavaca kompl. 24 Enciklopediski recnik kom. 15 Leksikon filozofa kom. 16 Filozofska hrestomatija kompl. 17 Dela filozova po programu kom. 50+508 Dela iz oblasti logike, etike, estetike, filozof. Istorije Itd kom. 80+509 Filozofski recnik kom. 1

10 Casopisi[godisnja pretplata] kompl. 5

1. PLAN PISMENIH PROVERA ZNANJA

Kvartal RbVrsta pismene

provereSadržaj rada mesec Nastavna nedelja

I 1. Test Predmet logike Septembar IV

II 2. Test Zaključivanje Novembar XIV

III 3. TestTeorijska priprema

istraživanjaFebruar XX

UKUPNO 3

22

PLAN DOPUNSKOG RADA ZA PREDMET FILOZOFIJA

Dopunski rad se organizuje za učenike koji stalno ili povremeno zaostaju u savlađivanju obrazovno-vaspitnih sadržaja u redovnoj nastavi.

Cilj: omogućavanje učenicima koji zaostaju u savlađivanju obrazovno-vaspitnih sadržaja da se lakše uključuju u redovni vaspitno-obrazovni proces.

Zadaci:

- bliže određivanje programskih sadržaja u kojima učenici ne postižu dobre rezultate;

- savlađivanje ovako utvrđenih sadržaja treba više uskladiti sa potrebama i mogućnostima učenika za koje se organizuje ovakav rad;

- pružanje pomoći učenicima da se lakše uklope u redovnu nastavu i praćenje njihovog napredovanja.

A) GLOBALNI PLAN DOPUNSKOG RADA

2) Planirani časovi po kvartalima

Kvartal Broj planiranih časova po

kvartalima

OdeljenjaIII1 III2 III3

I 1 1 1II 2 2 2zim. raspust

III 2 2 2IV 1 1 1UKUPNO

Kvartal Broj planiranih časova po

kvartalima

OdeljenjaIV1 IV2 IV3

I 1 1 1II 1 1 1zim. raspust

III 1 1 1IV 1UKUPNO

Literatura:

23

Udžbenik, Istorija filozofije, Logika i dr.

B) OPERATIVNI PLAN DOPUNSKOG RADA

III razred:

Redni broj časa

Sadržaj

Oblici rada

Nastavne metode

Nastavna

sredstva

Ciljevi

 1

Kriterijumi, izvori i mogućnosti saznanja Gr

MoTekst metoda.

Kreda,tabla

 Da razumeju izvore i mogućnosti saznanja

2Kritičko- racionalno prihvatanje is-tine.Odnos istinitog ivaljanog mišljenja Fr Mo

Kreda, tabla

Da shvati pojam istine u širem smislu, kao i formalni i materijalni kriterijuum istine koji je prisutan u mišljenju. Da uvide razliku između istinitog I valjanog mišlenja.

3Vrste saznanja;svedočanstvo, očigled-nost, mnjenje, verovanje

Fr Mo

 Kreda, tabla

  Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti a Duvide razliku između vrrsta saznanja.

4

Šta je pojam.Pojam i termin.Obrazovanje i razvoj pojma.Denotacija i konotacija

Fr Mo

Kreda, tabla

Da razumeju i shvate šta je obrazovanje pojma, kakvi odnosi postoje među njima i kakve vrste.

5

Defenicija i klasifikacija Gr Dl

Dl Kreda, tabla

Da raumeju deobu i klasifikaciju i njihov značaj za nauku

6 Vrste sudova po kvalitetu, kvantitetu, modalitetu, strukturi i saznajnoj vrdnosti Fr  Mo

 Kreda, tabla

 Razmeju iskaz, stav I sud, poricanje I tvrđenje Uvide odnos između rečenice, iskaza,stava

7Šta je zaključivanje;premise i zaključak, ispravan i istinit zaključak.Vrste zaključi-vanja Fr  Mo

 Kreda, tablapr

Da shvate zaključivanje kao misanu radnju I uvide razliku Između valjanog I istinitog zaključivanja

8 Vrste deduktivnog zaključivanja;Silogizam vrste i pravila Fr  Dl 

 Kreda, tabla  Da shvate I razumeju silogizam

9

Dokazivanje Ii opovrgavanje Gr Dl

Kreda, tablapr

Stiču mogućnost da određene iskaze prihvate kao istinite ili neistinite u pro-cesima dokazivanja i opovrgavanja.

10Logičke greške Fr Dl

Kreda,

 Uvide značj logičkih grešaka u svakod-nevnom životu Za proces istinitog saz-

24

tablaRč

nanja nephodno je da u procesu mišl-jenja prepoznaju namerne i nename

11Jezik naučnih teorija.Funkcija jezika Fr

 Kreda, tabla

Da uvide značaj jezika I njegove funkcije

12Analiza značenja Fr Mo

 Kreda, tabla

Odrede mesto koje jezik zauzima u nauci

13Teorija i iskustvo;Utvrdjivanje problema Fr Mo

 Kreda, tabla

Shavte značaj teorije u procesu istraživanja.

14 Utvrdjivanje naučnih činjenica,naučno posmatranje i eksperiment Fr Mo

 Kreda, tabla

Da nauče da primenjuju sve tehnike za prikupljanje i sređivanje podataka.

15Analitičko- empirijska filozofska metoda Fr Dl

 Kreda, tabla

Da shvate analitičku filozofsku metodu .

16Hermeneutička filozofska  Fr Mo

  Kreda, tabla

Da shvate I uvide značaj ove metode u procesu naučnog,metodološkog mišl-jenja

17Fenomenološka metoda Fr Mo

 Kreda, tabla

Da uvide značaj fenomenološke redukcije u procesu saznanja

18Dijalektička metoda Fr Mo

 Kreda, tabla

 Da shvate dijalektičku metodu. Da razviju sposobnost za samostalno , sistematsko I kritičko mišljenje

OPERATIVNI PLAN DOPUNSKOG RADA za IV razred:

1

Filozofski pravci, škole i discipline Fr Mo

 Kreda, tablaRadni lis-tovi

Uvide značaj podele znanja na posebne discipline. Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

2 Filozofija čoveka;Teorijsko saznanje orijentacija u shvatanju čoveka i pravednosti Fr

DlKreda, tabla

Da shvate antropocentrizam , antropološki ,saznajni i etički relativizam sofista, Sokrata idr . Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti

3 Traženje pouzdanih metoda istraživanja[Bekon: Novi organon] Fr Mo

Kreda, tabla

Uvide značaj primene nove metode u nauci

4Prosvetiteljstvo. Nastanak moderne političke filozofije . Fancuski materijal-izam 18.veka Fr Dl

Kreda, tabla

Da shvate društvene prilike u XVIII veku, razvoj duhovnog pokreta,prosvetiteljstva, ateizma i mehanicističkog materijalizma.

5

Nemački klasični idealizam Fr Mo

Kreda, tablapr

Da primene istorijski pristup i dijalektički metod u shvatanju čoveka, istorije i slobode.

25

6

Iracionalizam Fr Dl

Kreda, tabla

Primat volje kao suštine života nad razumom.Shvatanje čoveka kao jedistveno biće, pri čemu su podele na racionalno- iracionalno, duhovno-duševno, čulno-razumsko samo uslo- vne.

7Pozitivizam I analitička filozofije Fr Mo

Kreda, tabla

Uvide pokušaj sinteze pozitivizma i metafizike radi stvaranja sveobuhvatne filozofije.

8Pragmatizam Fr Dl

Kreda, tabla

Osuđenost čoveka na slobodu i odgovornost za svoje akte.

9Egzistencijalizam Fr Dl

Kreda, tabla

Shvatanje da je čovek je ono što sam od sebe učini.

10Hermeneutika Fr Mo

Kreda, tabla

Da shvate značaj hermeneutičke metode. Da uvide odnos između filozo. I životne mudrosti.

26

DEBATNI KLUB

Sekcija ima svoj pravilnik koji sadrži:

Cilj i zadaci debatnog kluba je unapređivanje opšteg obrazovanja, upoznavanje raznovrsnih sadržaja i problema drušvene zajednice

- upoznaju osnovne elemente i principe mišljenja ( dokazivanja i opovrgavanja)- shvate odnos ispravnog i istinitog mišljenja, jezika i mišljenja I drugih problema saznanja I kao

I uslova uspešne komunikacije- osposobe za primenu metodologije istraživanja i razviju sposobnost za samostalno ,

sistematsko i kritičko mišljenje- razumeju probleme I njihova rešenja na primerima najvećih dodstignuća na polju filozofske i

naučne misli kao i sticanje sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih teorijskih i praktičnih problema

- stiču uvid u opšte teoriske i humanističke tokove mušljenja koji su uobličavali odrđene istorijske epohe čime unapređuju svoje obrazovanje

Oržavanje debata: četiri debate , svaka u jednom kvartalu, u prostorijama škole

Red.br. Ime i prezime Ode. Tema debate učestvovanje

PLAN ZA UČENJE UČENJA

III RAZRED – FILOZOFIJA1. Korišćenje različin izvora znanja za učenje 2. Otkrićem do znanja3. Mape uma

27