PLAN DETALJNE REGULACIJE STAMBENOG NASELJA ALTINA U...

Plan detaqne regulacije stambenog naseqa “Altina” u Zemunu

1

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj godine,

a na osnovu Zakona o planirawu i izgradwi (″Sl. glasnik RS″, br. 47/03) a u vezi sa ~lanom 11 ta~ka 3. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada

Beograda broj 18/95 i 20/95) donosi

PLAN DETAQNE REGULACIJE STAMBENOG NASEQA “ALTINA”

U ZEMUNU

A.1. POVOD I CIQ IZRADE PLANA Povod za izradu Plana jeste Odluka o pripremawu izmene i dopune Detaqnog urbanisti~kog plana dela stambene zone u gorwem Zemunu, izme|u saobra}ajnice Bulevar Lewina, T-6, Ju`nog bulevara i T-8 - naseqe Altina ("Sl.list grada Beograda", br. 3/95). Osnovni ciq izrade plana (prema pomenutoj Odluci o pristupawu) je “preispitivawe namena povr{ina utvr|enih DUP-om, imaju}i u vidu prostore na kojima je izgra|en ve}i broj objekata bez odobrewa, i utvr|ivawe uslova za ure|ewe prostora za izgradwu novih objekata i legalizaciju ili ru{ewe postoje}ih” Ta~kom 2 “Mera za legalizaciju i ru{ewe bespravno podignutih objekata” (donetim od strane Skup{tine grada Beograda, br. 356-262/94-XIII-01) predvi|eno je usagla{avawe planskih akata sa stawem na lokaciji, te se, shodno tome, “pristupa izradi izmena i dopuna Detaqnog plana u ciqu utvr|ivawa uslova za izgrawu objekata u predmetnom prostoru sa svim sadràjima neophodnim za funkcionisawe ovako formiranog naseqa a radi sanirawa ste~enog stawa.” Ovim planom bliè se defini{u: namena gra|evinskog zemqi{ta, mreà saobra}ajnica i tehni~ke infrastrukture, regulaciona i nivelaciona re{ewa, pravila regulacije i parcelacije, i odre|uju se i razgrani~avaju javne povr{ine od povr{ina druge namene. KARAKTER PODRU^JA NASEQA “ALTINA” Naseqe Altina prete`no je spontano nastalo podru~je stanovawa sa delatnostima, osloweno na kontinualno izgra|eno tkivo grada, u Spoqnoj zoni. Nalazi se na zapadnom podru~ju grada izme|u naseqa Vojni put i Nova Galenika, neizgra|enih povr{ina i èlezni~ke pruge. Povr{ina naseqa je oko 200 ha. Podru~je obuhva}eno planom saobra}ajnicama je jasno podeqeno na tri podceline: 1. deo izme|u Novog Novosadskog puta (Bulevar Lewina) i Ugrinova~kog puta

(planiranog produètka Prvomajske ulice) - podcelina “Ratarski put” 2. deo izme|u Ugrinova~kog puta (planiranog produètka Prvomajske ulice) i

Dobanova~kog puta - podcelina “PKB” 3. deo izme|u Dobanova~kog puta i èlezni~ke pruge (planirane trase Ju`nog

bulevara) - podcelina “Vojni put”


2

U podcelini “Ratarski put" - zoni izme|u Novosadskog puta i Ugrinova~kog puta (produètka Prvomajske ulice), ukupne povr{ine oko 33ha, 1996. godine, kada je ura|en geodetski snimak terena, objekti su bili grupisani uglavnom uz produètak Prvomajske (Ugrinova~ki put) i uz tzv. “Ratarski put”. Na ovom prostoru tada je bilo oko 130 objekata, prete`no stambenih, uglavnom prizemnih, sa spontanim razvojem zone servisa i delatnosti na raskr{}ima ulica. Parcele su se koristile i za stanovawe i za poqoprivredu, dok je ostali deo teritorije, uglavnom u depresiji, bio neizgra|en. U periodu od 1996. do 2001. na terenu je izgra|en ve}i broj objekata, na postoje}im izduènim katastarskim parcelama, uz formirawe internih ulica unutar wih. Uz novi Novosadski put izgra|eni su servisi i radionice, dok je u zoni raskrsnice saobra}ajnica T-6 i Novosadskog puta, na neizgra|enoj parceli povr{ine oko 6 ha, do{lo do prenosa prava kori{}ewa i wene podele, i sada su na ovom prostoru izgra|ene ili su u izgradwi velike proizvodne hale. Broj objekata utvr|en na osnovu aviosnimka iz 2001. godine je oko 220. Na osnovu aviosnimka iz 2003., na ovom podru~ju konstatovana je izgradwa jo{ 21 objekta. Podcelina “PKB” obuhvata podru~je izme|u Ugrinova~kog puta (produètka Prvomajske) i Dobanova~kog puta, povr{ine oko 100ha. Isparcelisana je od strane PKB-a, i na woj je 1996. godine konstatovano oko 300 objekata, prete`no stambenih. Veli~ine parcela prilikom parcelisawa iznosile su oko 2000m2; me|utim na terenu je o~igledna kasnija preparcelacija, tako da je ve}i broj parcela ve} tada bio usitwen. Na velikom broju parcela tada je otpo~eta izgradwa objekata, dok je samo mawi broj objekata bio zavr{en. To su bili uglavnom stambeni objekti, dobrog kvaliteta gradwe. Na osnovu aerofotosnimka iz 2001. i uvidom na terenu o~igledno je da je izgradwa na ovim parcelama nastavqena, tako da je na aviosnimku konstatovano oko 800 objekata (u izgradwi ili ve} izgra|enih), i gotovo potpuno formiranu sliku celine sa uli~nim regulacijama od 12-15m, i izgradwom individualnih objekata na parcelama veli~ine od 300 do 1000m2, sa primetnim u~e{}em nestambenih sadràja. Na osnovu aviosnimka iz 2003., na ovom podru~ju konstatovana je izgradwa jo{ 93 objekta. Centralni deo ove zone (istovremeno i teì{ni deo naseqa) zauzima zona skladi{ta, tako|e neplanski nastala, kori{}ewem ranijih prostora ekonomije “Sutjeska“ kao magacinskih prostora. Neki od tih prostora su prezidani i danas se koriste za proizvodwu (“Ktitor”, “ZIB”), dok su u neke objekte nekada{we ekonomije useqeni stanari koji danas tu stanuju u nehigijenskim uslovima. Promene do 2001, odn. 2003. su evidentne i u ovoj zoni i uo~avaju se kroz dogradwu proizvodnih pogona (“Ktitor”) kao i rekonstrukciju skladi{nih prostora (“Agrooprema”). Najve}i deo jugoisto~nog dela naseqa, izme|u Dobanova~kog puta, Ju`nog bulevara i saobra}ajnice T-6, povr{ine oko 62ha, zauzima deo naseqa “Vojni put” (podcelina “Vojni put”) povr{ine oko 47 ha. (ostatak je prikqu~en celini “PKB”) Ovo naseqe nastalo je preparcelacijom obradivih povr{ina - wiva, prosecawem privatnih puteva duòm stranom i upravnom preparcelacijom postoje}ih katastarskih parcela. Parcele su uglavnom male, izuzev kod wiva na kojima preparcelacija nije ni izvr{ena. Na ovom prostoru nalazi se oko 930 objekata. Objekti su prizemni ili P+1, uglavnom prezidani, svih kategorija boniteta. To su objekti razli~itih tipova izgradwe, od slobodnostoje}ih do trostrano uzidanih u zonama najgu{}e izgra|enosti. Ulice su izuzetno uske, sa {irinama negde mawim i od tri metra. Na delu “Vojnog puta” uz saobra}ajnicu T-6 nalazi se zona servisa izgra|ena pre 1996. godine.


3

U periodu od 2001 do 2003 (prema aviosnimcima)konstatovana je izgradwa 48 novih objekata. Koncept ure|ewa naseqa koji se ovim planom predlaè predstavqa poku{aj da se u jedno potpuno stihijski izgra|eno naseqe uvedu pravila za izgradwu i postavqawe objekata kako bi se naseqe transformisalo do nivoa neophodnog za udoban ìvot wegovih stanovnika. Prostorni koncept zasnovan je na slede}im polazima: 1. Zadràvawe neplanski izgra|enih stambenih zona uz wihovu postepenu urbanu

transformaciju 2. Zadràvawe ili zamena objekata ukoliko ne ometaju osnovno funkcionisawe

saobra}aja ili infrastrukture 3. Uvaàvawe specifi~nosti prisutne parcelacije 4. Zadràvawe matrice postoje}ih ulica, sa poboq{awem stawa u najve}oj mogu}oj

meri 5. Utvr|ivawe planiranih kapaciteta na osnovu realnih mogu}nosti prostora 6. Ograni~ewe maksimalne dozvoqene spratnosti stambenih objekata na P+3+Pk 7. Mogu}nosti postepenog transformisawa postoje}e zone skladi{ta i proizvodwe

koja zauzima centralnu poziciju u nasequ, u zonu stanovawa sa delatnostima lokalnog centra. Ovu transformaciju mogu}e je izvesti postepeno, tako da se najpre formira zona delatnosti sa skladi{tima u zale|u, a tek kasnije, prema opredeqewu i mogu}nostima korisnika, pristupi izgradwi i stambenih objekata.

8. Mogu}nosti postepene transformacije zone na uglu T-6 i Novosadskog puta iz skladi{no-proizvodne u zonu delatnosti sa stanovawem-centar naseqa. Obzirom na saobra}ajnu povezanost i sagledivost ova zona sadrì potencijale koji bi se mogli iskoristiti za atraktivnije sadràje ne samo lokalnog nivoa.

9. Obezbe|ivawe ravnomerne distribucije prate}ih sadràja dru{tvenih delatnosti u nasequ.

10. U zonama du` magistralnih saobra}ajnica formirawe dvostrukih drvoreda (u ciqu za{tite od buke), koji istovremeno nagla{avaju tokove kretawa i predstavqaju vizuelnu za{titu. Dodatnu za{titu od buke stambenog dela naseqa preuzimaju objekti poslovnih ili proizvodno-uslu`nih delatnosti, u zavisnosti od zone.


4

A.2. OBUHVAT PLANA

Teritorija obuhva}ena predmetnim planom nalazi se na severozapadnom podru~ju grada i grani~i se sa ju`ne strane me|unarodnom `elezni~kom prugom Beograd - Novi Sad - Subotica, sa istoka saobra}ajnicom T-6, sa severa novim Novosadskim putem (Bulevarom Lewina), dok je sa zapada granica postavqena na poziciju saobra}ajnice S-8 (T-8), planirane ovim planom. Granica plana poklapa se sa unutra{wom regulacionom linijom Saobra}ajnica T-6 i Bulevar Lewina, dok su Ju`ni bulevar i Saobra}ajnica S-8 obuhva}eni u celoj {irini regulacije. Granica plana analiti~ki je definisana na grafi~kim prilozima br. 4: “Regulaciono - nivelacioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-geodetskim elementima za obele`avawe”, i 5: ”Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe plana”, sve u R=1: 1000 Podru~je plana ~ine slede}e katastarske parcele: KO Zemun Poqe DL: 45,59,60,61,62,63,64,77,78,79 R=1:1000 Cele parcele: 477/4, 477/3, 478/1, 478/3, 479/1, 479/2, 522/2, 481, 483, 510, 511, 512, 523/2, 527/3, 337, 598/1, 598/2, 605, 544, 607/1, 612, 648, 607/6, 607/5, 607/4, 607/3, 607/2, 443/3, 437/5, 436/7, 436/6, 435/2, 434/2, 434/1, 433/2, 619, 622, 521/2, 527/1, 536, 535, 534, 533, 531, 530, 529, 528,598/3, 599, 598/4, 598/5, 600, 598/6, 603/3, 603/2, 603/1, 602/2, 602/1, 602/2, 601/1, 606, 609, 610, 611, 473/3, 435/2, 476/2, 484, 485/1, 485/2, 486, 487,488, 490, 491, 494/2, 494/1, 504, 503, 502, 501, 500/1, 500/2, 500/3, 500/4, 499, 1312/10, 442/3, 442/4, 440/1, 439/1, 439/2, 439/3, 438/1, 437/2, 437/1, 436/1, 436/4, 435/1, 433/1, 613, 614, 615/1, 615/2, 615/3, 617, 618, 1374, 1373, 659/1, 658, 656, 655, 1313/2, 625/2, 625/1, 436/5, 435/3, 434/3, 624, 626/1, 627/2, 627/1, 628, 629, 630, 631, 632, 633, 634/1, 634/2, 634/3, 659/2, 659/3, 659/4, 1375, 1376, 674, 1315/1, 777/7, 773/6, 773/2, 774, 775/1, 775/2, 775/3, 775/4, 775/5, 776, 770/2, 765/1, 773/1, 772, 770/1, 771/1, 771/2, 769, 768, 767, 766/1, 675/1, 676, 687/1, 677/1, 678/1, 679/1, 680/1, 681/1, 682/1, 762/1, 763/1, 764/1, 690/1, 818/1, 818/2, 818/3, 818/4, 876, 1308, 910/1, 906/1, 906/2, 906/3, 907, 908, 909, 900/1, 899/1, 897/1, 896/1, 850/1, 850/2, 844, 1316/1, 842, 841, 840/1, 840/2, 839, 838, 837/1, 837/2, 835/1, 835/2, 834, 832, 830/1, 830/2, 829, 828, 818/15, 818/14, 818/13, 777/3, 777/2, 777/1, 773/3, 773/4, 673, 877, 879, 848, 847, 846, 845, 809, 810, 811, 812, 813, 814, 815, 816, 806/2, 806/1, 804/2, 804/1, 802/1, 802/2, 798/1, 798/2, 808, 807, 801, 800, 799, 796, 795/1, 795/2, 795/3, 795/4, 795/5, 795/6, 795/7, 795/8, 794/1, 794/2, 794/3, 794/4, 794/5, 789, 790, 791, 792, 793, 788, 786/1, 786/2, 784, 782, 780, 779/1, 779/2, 778, 777/6, 777/5, 777/4, 773/5, 524/1, 525/3, 525/1, 596/1, 596/2, 596/3, 597/2, 597/3, 597/4, 597/5, 597/6, 549/1, 546, 1315/2, 1315/3, 904/1, 903/1, 902/1, 901/1, 889/1, 888/1, 843, 883, 884, 885/1, 885/2, 886/1, 1014/2, 1014/1, 1015/1, 1015/2, 1016/1, 1016/2, 1016/3, 1016/4, 1017/1, 1017/2, 1018/1, 1018/2, 1019, 1020, 1010/2, 1021, 1022, 1023/1, 1024/1, 1025/1, 1026/1, 1027/1, 1028/1, 1028/2, 816/16, 824, 825, 826, 827, 818/12, 818/11, 818/10, 818/9, 818/8, 818/7, 818/6, 818/5, 1099/6, 1097/4, 1097/3, 1097/2, 1097/1, 1065/1, 1064, 1062, 1061, 1060, 1059, 1058, 1056/1, 1056/2, 1056/3, 1057, 1055/1, 1055/2, 1054, 1053, 1052, 1051, 1050, 1049, 1048, 1047, 1046/1, 1046/2, 1045, 1044, 1043, 1042, 1041, 1040, 1048, 1037, 1036, 1035, 1033, 1032, 1031/1, 1031/2, 1030/1, 1030/2, 1318/4, 1318/1, 1066/1, 1066/2. Delovi parcela: 521/3, 521/1, 1310, 523/1, 526, 1309, 540, 1317, 550/1, 524/2, 525/2, 538, 539, 595, 597/7, 597/1, 910/6, 550/2, 549/2, 548/2, 547/1, 545/1, 548/1, 545/2, 545/3, 1365, 1345, 905/1, 904/3, 903/3, 902/3, 901/3, 910/7, 900/3, 899/3, 897/3, 896/3, 850/5, 850/6, 889/3, 888/3, 877/1, 886/3, 1316/3, 1012/1, 1013/1, 1014/6, 1014/5, 1010/1, 1010/5, 1023/3, 1024/3, 1025/3, 1026/3, 1027/2, 1028/4, 1028/3, 1067/2, 1068/2, 1069/2, 1070/3. KO Zemun DL: 61,62,78,79 R=1:1000 Cele parcele:


5

477/2, 477/1, 478/2, 435/4, 434/3, 765/2, 766/2, 680/2, 679/2, 678/2, 677/2, 675/2, 1076/2, 1077/2, 1318/3, 1065/2, 1097/5, 818/17, 818/21. Delovi parcela: 472/2, 472/1, 473, 474/2, 474/1, 475/1, 476/1, 521/4, 1312/12, 443/2, 442/1, 442/2, 440/2, 439/4, 439/5, 439/6,438/2, 437/4, 437/3, 436/3, 436/2, 1313/6, 431, 432/2, 432/1, 626/2, 627/4, 627/3, 764/2, 763/2, 762/2, 759, 760, 761, 683, 682/2, 681/2, 685, 686, 687/2, 690/2, 691/3, 818/18, 1070/2, 1071/2, 1072/2, 1096/36, 1099/4, 1099/5, 1099/1, 1073, 1098, 1097/8, 1097/6, 1097/7, 1066/3, 1073, 1074. KO Zemun DL:23 i 39 R=1:1000 Delovi parcela: 14235/3, 10201/2, 10201/4, 10221/2, 14233/2, 14262/2. U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa brojevima na grafi~kom prilogu, va`e podaci iz grafi~kog priloga D2: Katastarske podloge.

A.3. PRAVNI I PLANSKI OSNOV Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne regulacije stambenog naseqa Altina nalazi se u: 1. Zakonu o planirawu i izgradwi (″Sl. glasnik RS″, br. 47/03) 2. Odluci o izmeni i dopuni Odluke o Generalnom urbanisti~kom planu Beograda

(″Slu`beni list grada Beograda″, br. 17/72, 31/83, 2/85, 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00). 3. Re{ewu o pripremawu Izmena i dopuna DUP-a dela stambene zone u Gorwem

Zemunu izme|u saobra}ajnice Bulevar Lewina, T-6, Ju`nog bulevara i T-8 - naseqe Altina ("Sl.list grada Beograda", br. 3/95)

4. Odluci o Generalnom planu Beograda do 2021. godine (''Службени лист града Београда'', бр. 47/03),

Prema Odluci o GUP-u Beograda ("Sl.list grada Beograda", br. 17/72, 31/83, 2/85, 28/87 i 14/97) prostor obuhva}en ovim Regulacionim planom (naseqe "Altina"), namewen je povr{inama koje su planirane za izgradwu novih stambenih naseqa van centralnih delova Grada sa indeksom izgra|enosti 0,8-1,6, gustinom izgra|enosti 200-300 st/ha i spratnosti do P+6, kao i javnom zelenilu, za{titnom zelenilu - poqopr. povr{inama i {umama. Za lokaciju naseqa "Altina" donet je DUP dela stambene zone Gorwi Zemun izme|u saobra}ajnice Bulevar Lewina, Ju`ni bulevar i T-8 ("Sl.list grada Beograda", br. 11/77 i 30/82). Odlukom o pripremawu Izmena i dopuna GUP-a Beograda ("Sl.list grada Beograda", br. 4/95), ~l. 2. propisano je da }e se "izmenama i dopunama GUPa Beograda preispitati pojedini lokaliteti na teritoriji Grada u skladu sa Merama za legalizaciju i ru{ewe bespravnih objekata koje je donela Skup{tina grada Beograda 12.VII 1994. godine", odnosno da }e se Izmenama i dopunama GUP-a preispitati namena povr{ina na kojima je izgra|en ve}i broj stambenih objekata bez odobrewa za gradwu i da }e se utvrditi uslovi za legalizaciju tih objekata" (~l. 3.). Generalnim planom Beograda do 2021. godine predmetna teritorija namewena je za stanovawe i stambeno tkivo (blokovi individualne stambene izgradwe), i delom za komercijalne zone i gradske centre.


6

B.1. NAMENA I NA^IN KORI[]EWA ZEMQI[TA

Ovim planom namena zemqi{ta se odre|uje za: B.1.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE: Javnim gra|evinskim zemqi{tem obuhva}ene su slede}e povr{ine:

1. Povr{ine u regulaciji saobra}ajnica 2. Pe{a~ki trgovi i prospekti i zelenilo unutar wih, 3. Javne povr{ine iznad koridora magistralne infrastrukture

(koji se nalaze van saobra}ajnica) 4. Javne zelene povr{ine (parkovsko, linijsko zelenilo-drvoredi,

za{titno izolaciono zelenilo prema pruzi) 5. Povr{ine za komunalne objekte 6. Javne povr{ine za objekte i aktivnosti od op{teg interesa:

6.1. Socijalne i zdravstvene ustanove 6.1.1. Pred{kolske ustanove 6.1.2. Dom starih 6.1.3. Dom za zbriwavawe socijalno ugro`enih lica 6.1.4. Zdravstveni centar naseqa

6.2. Osnovne {kole


7

B.1.1.1. POPIS KATASTARSKIH PARCELA ZA JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE:

PARCELE SAOBRA]AJNICA: Oznaka parcele

Katastarska Op{tina

Ovom parcelom su obuhva}ene: Cele parcele: Delovi parcela:

S1 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

1310; 606; 605; 611;607/1; 612; 648; 1315/1; 1376;

690/2; 691; 14262/2; 14233/2;

S2 K.o. Zemun Poqe 1315/3; 1315/1; 648; 607/1; 876; 645/1; 1315/2;

910/8; 910/2; 910/1. S3 K.o. Zemun Poqe 605; S4 K.o.Zemun Poqe

K.o.Zemun

1066/3;

550/2; 549/2; 548/1; 547/1; 545/1; 545/3; 1315/2; 1345; 545/2; 1365; 910/6; 905/1; 904/3; 903/3; 902/3; 901/3; 910/7; 900/3; 899/3; 897/3; 896/3; 850/5; 850/6; 889/3;

888/3; 885/2; 887/1; 886/3; 1316/3; 1318/4; 1012/1; 1013/1; 1014/6; 1014/5; 1015/2; 1016/3; 1016/4; 1010/1; 1010/5; 1023/3; 1024/3; 1024/1; 1025/1; 1025/3; 1026/1; 1027/1; 1028/1; 1066/2; 1072/1;

1076/1;

1072/2; 1073; 1074; 1096/36; 1076/2; 1077/2;

S5 K.o. Zemun Poqe 607/1;606;605; S6 K.o. Zemun Poqe 535;534;598/3;598/2; S7 K.o. Zemun Poqe 1310; 523/1; 523/2; 527/1; 526; 528;

598/3; 598/6; 504; 501; 500/1; 500/2; 500/3; 500/4; 499;

S8 K.o. Zemun Poqe 550/2; 550/1; 1308; 540; S9 K.o. Zemun Poqe 1309; 597/1; 597/6; 539; 595; 597/7;

598/1; 598/2; 599; 598/4; 598/5; 600; 598/6; 605; 540.

S 10 K.o. Zemun Poqe 540; 1309; 605; S 11 K.o.Zemun Poqe 548/1; 549/1; 550/1; 1308; 540; 1309;

605; S 12 K.o. Zemun Poqe 540; 1309; 605; 1310; S 13 K.o. Zemun Poqe 605; 606; 607/1; 1309; 540; 544; 876; S 14 548/1; 547/1; 545/1; 1308; 876; S 15 K.o. Zemun Poqe 548/1; 549/1; 550/1; S 16 K.o. Zemun Poqe 548/1; 549/1; 550/1; S 17 K.o. Zemun Poqe 545/3; 545/1; 1308 S 18 K.o. Zemun Poqe 876; S 19 K.o. Zemun Poqe 540; S 20 K.o. Zemun Poqe 607/1; 1309; 540; 876; 607/1; 1315/1; S 21 K.o. Zemun Poqe 910/1; 910/6; S 22 K.o. Zemun Poqe 850/1; 879; 1315/1; 896/1; 896/3; 850/5.S 23 K.o. Zemun Poqe 850/5; 850/6; 850/1; 850/2; S 24 K.o. Zemun Poqe 1316/1; 811; 812; 813; 814; 847; 846;

845; 815; 816; 844; 843; 842; 1030/1; 883/1; 884; 885/1; 886/1; 883/3; 1030/2;

S 25 K.o. Zemun Poqe 1316/1; 848; 809; 810; 811; S 26 K.o. Zemun Poqe 847; 850/2; 850/1;


8


Katastarska Op{tina


S 27 K.o. Zemun Poqe 1033; 1035; 839; 840/2; S 28 K.o. Zemun Poqe 1036; 1037;

S 29 K.o. Zemun Poqe 1040; 4041; 835/1; 835/2; S 30 K.o. Zemun Poqe 1038; 1040; S 31 K.o. Zemun Poqe 1040; 1041; 4142; 4143; 833; 834; S 32 K.o. Zemun Poqe 830/1; 830/2; S 33 K.o. Zemun Poqe 1045; 1049; 1048; 1047; 1046/1; 1046/2;

830/1; 830/2; 829; 828; S 34 K.o. Zemun Poqe 1040; 4141; 1042; 1043; 1044 ;1045

;1049; 1050; 1055/1; 1055/2; S 35 K.o. Zemun Poqe

K.o.Zemun

1318/1; 1014/6; 1318/4; 1014/2; 1014/1; 1036; 1037; 1015/1; 1016/1; 1016/2; 1017/1;

1018/1; 1019; 1020; 1021; 1022; 1023/1; 1024/1; 1025/1; 1026/1; 1027/1; 1028/1; 1066/2; 1066/1; 1076/1; 1077/1; 1038; 1040; 1041; 1042; 1043; 1044; 1045; 1054; 1055/1; 1055/2; 1057; 1056/3; 1058; 1059; 1060; 1061; 1062; 1064;

1318/3; 1065/2; 1097/5; 1097/6; 1097/7; 1097/8; 1099/1; 818/17; 818/21; 1099/4;

818/18; S 36 K.o. Zemun Poqe 1055/2; 1057; 828; 824; 825; S 37 K.o. Zemun Poqe 1023/5; 1023/1; 1022; S 38 K.o. Zemun Poqe 1024/1; 1025/1; S 39 K.o. Zemun Poqe 1026/1; 1027/1; S 40 K.o. Zemun Poqe 828; S 41 K.o. Zemun Poqe 824;818/15 S 42 K.o. Zemun Poqe 545/1 S 43 K.o. Zemun Poqe 818/14; 818/15; S 44 K.o. Zemun Poqe 1058; 1059; 824; 818/15; S 45 K.o. Zemun Poqe 1059; 1060; S 46 K.o. Zemun Poqe 1061; 1062; S 47 K.o. Zemun Poqe 1062; 1064; 818/12; 818/13; S 48 K.o. Zemun Poqe

K.o.Zemun 1065/1; 1097/1; 1097/2

1097/6; 1097/7; S 49 K.o. Zemun Poqe 818/12; 818/10; 818/1; 818/11; S 50 K.o. Zemun Poqe

K.o.Zemun

818/16; 818/15; 818/14; 818/12; 15059; 1060; 1061; 1062; 818/12; 1065/1;

818/11; 818/8; 818/7;

818/21; 1099/4; S 51 K.o. Zemun Poqe 818/24; 818/15; S 52 K.o. Zemun Poqe 818/12; 818/10; S 53 K.o. Zemun Poqe 818/12; S 54 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

618/8; 1097/3; 1097/2;

1097/7; S 55 K.o. Zemun Poqe

K.o.Zemun

521/2; 521/3; 521/1; 1310; 483; 510; 481; 479/1; 479/2; 478/3.

478/2; 477/1; 477/2; 476/1;


9


Katastarska Op{tina


S 56 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

1317/1; 1316/1; 816; 842; 841; 840/1; 840/2; 839; 838; 808; 807; 801; 800; 799; 797; 796; 795/8; 794/4; 794/5; 788/6; 786/2;

784; 782; 780; 779/2; 778; 777/3; 777/2; 777/1; 773/3; 773/4; 774; 775/1; 775/5; 776/15; 770/2; 765/1; 818/22; 818/4; 815/5; 818/6;; 818/9; 818/10; 818/12; 818/13; 818/14; 818/15; 818/16; 824; 828; 829; 830/2; 830/1; 832; 833; 834;

835/1; 835/2; 837/1; 837/2;

1317/2; 765/2; 764/2; 818/18; 818/3; S 57 K.o. Zemun Poqe 808; 807; 800; 801; 799; S 58 K.o. Zemun Poqe 799; 797; 798/1; 798/2; 802/1; 802/2;

804/1; 804/2; 805/1; 807; 801; 800; S 59 K.o. Zemun Poqe 1315;286/1;784; S 60 K.o. Zemun Poqe 717; 796; 799; 795/6; S 61 K.o. Zemun Poqe 876 S 62 K.o. Zemun Poqe 1017/1; 1018/2; 1018/1; 1019; 1020;

1021; 1022; 1023/1; 1010/5. S 63 K.o. Zemun Poqe 795/6; 794/4; S 64 K.o. Zemun Poqe 1066/1; 1066/2; S 65 K.o. Zemun Poqe 794/4; 794/5; 794/3; S 66 K.o. Zemun Poqe 788; 786/1; 786/2; S 67 K.o. Zemun Poqe 788; 786/1; 784; 782; 780; 779/1; 778;

777/3; 777/6; 777/7 ; 773/6; 131/1; S 68 K.o. Zemun Poqe 795/3; 794/4; 794/1; 794/2; 789; 790;

791; S 69 K.o. Zemun Poqe 1315/1; 795/1; 795/2; 795/3; S 70 K.o. Zemun Poqe 786/1; 786/2; 784; S 71 K.o. Zemun Poqe 780; 782;

S 72 K.o. Zemun Poqe 779/2; 779/1; 778; 777/3; 777/4; 777/5;

777/6; 777/7; S 73 K.o. Zemun Poqe 824;818/15; S 74 K.o. Zemun Poqe 777/1; 773/3; 777/5; 773/5; 777/7; 773/6;S 75 K.o. Zemun Poqe 774; 775/1; S 76 K.o. Zemun Poqe 774; 775/1; 773/1; 772; 1315/1; S 77 K.o. Zemun Poqe 770/1; 769; 768; 1315/1; S 78 K.o. Zemun Poqe 773/5; 773/6; 773/2; 774; 775; 776;


K.o. Zemun

765/1; 770/2; 771/2; 770/1;


K.o.Zemun

767; 763/1; 764/1; 765/1;

765/2; 764/2; 763/2; S 81 K.o. Zemun Poqe 767; S 82 K.o. Zemun Poqe 767; 1315/1; 1376; 675/1; 678;675/1 S 83 K.o. Zemun Poqe

767; 766/1; 678;

S 84 K.o. Zemun Poqe 550/1; S 85 K.o.Zemun 683; 628/2; 681/1; 680/2; 685; 679/2; 686;

687/2; 690/2; S 86 K.o. Zemun Poqe 605; S 87 K.o. Zemun Poqe 605; S 88 K.o. Zemun Poqe

K.o.Zemun

678;677/1;675/1;687/1

675/2;687/2;680/2;679/2


10


Katastarska Op{tina


S 89 K.o. Zemun Poqe 540; 876; 1308;545/1; S 90 K.o. Zemun Poqe 605; S 91 K.o. Zemun Poqe 611; 610; 609; 607/1. S 93 K.o. Zemun Poqe 607/1;610; S 94 K.o. Zemun Poqe 610; 607/1; 1315/1. S 95 K.o. Zemun Poqe 607/1; 1309; S 96 K.o. Zemun Poqe 1309; 607/1; S 98 K.o. Zemun Poqe 607/1; 611; S 99 K.o. Zemun Poqe 607/1; S 100 K.o. Zemun Poqe 607/1; 673; 648; S 101 K.o. Zemun Poqe 607/1; S 102 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

442/4; 440/1;

442/2; S 103 K.o. Zemun Poqe 481; 483; S 104 K.o. Zemun Poqe 478/3; 479/2; 478/1; 479/1. S 105 K.o. Zemun Poqe 839;838;837/1;837/2;835/2;1035;1036;

1037;1038;1040 S 106 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

1065/1;1097/2;


K.o. Zemun

1065/1;1097/1;

1097/5;1065/2; S 108 K.o. Zemun Poqe 504; 483; S 109 K.o. Zemun Poqe 481; 483; 500/1; S 110 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun 478/1; 477/3; 477/4; 476/2; 477/4; 477/3.

477/2; 476/1; S 111 K.o. Zemun 818/18; 1099/4; 1099/5; 818/21; 818/17;

1099/1; 1097/7; 1097/5. S 113 K.o. Zemun Poqe 484; 486; 494/1. S 114 K.o. Zemun Poqe 481; 483. S 115 K.o. Zemun Poqe

K.o.Zemun

472/5; 476/2; 477/4; 474/3; 485/1; 485/2; 486; 494/1; 494/2; 481; 483; 499; 1310;

439/3; 438/1; 437/2. 443/2; 472/2; 472/1; 473; 474/2; 474/1.

S 116 K.o. Zemun Poqe 837/1; 837/2; S 118 K.o. Zemun Poqe 617; 618; S 120 K.o. Zemun Poqe 439/2; 439/3; 438/1; 437/2; 437/1. S 121 K.o. Zemun Poqe

433/1; 433/2; 624; 622/1; 622/2; 619; 618; 617; 615/3; 615/2; 615/1; 614; 613.

S 122 K.o. Zemun Poqe 434/1; 433/1; 617; S 123 K.o. Zemun Poqe 615/2; 615/3; 1310. S 124 K.o. Zemun Poqe 615/3; 617; 618; 619.


11


Katastarska Op{tina


S 126 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

437/5; 437/7. 437/1; 437/2; 436/4; 436/6; 436/5; 1374.

437/4; 438/2; 439/6; 437/5; 436/2; 435/4; 434/3; 1313/6; 431; 432/2; 432/1; 626/2;

627/4; 627/3; 235/3; 201/2; 201/4. S 127 K.o. Zemun Poqe 622/2; 622/1; 1310. S 128 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

434/1’ 433/2’ 424’ 625/2’ 1310; 1313/2.

434/3; 432/1; 432/2; 1313/6.

S 129 K.o. Zemun Poqe 622/1; 625/1; 625/2; 624; S 130 K.o. Zemun Poqe 631. S 131 K.o. Zemun Poqe 1313/2; 655; 656; 658; 659/1; 1373; S 133 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

627/1; 628; 629; 630; 1373; 631; 632; 633; 6234/2; 634/3; 659/1; 659/2; 659/4;

1310;

15627/3; 14235/3; S 134 K.o. Zemun Poqe 1373; 1374; S 135 K.o. Zemun Poqe 1315;804/1;802/1;802/2;298/1,298/2; S 137 K.o. Zemun Poqe 910/1; 910/7; 900/1; 900/2; 900/3. S 139 K.o. Zemun Poqe 842; 841; 840/1; S 140 K.o. Zemun Poqe 830/2; 289; 282; 285; 824; 818/16;

818/15; S 141 K.o. Zemun Poqe 1040; 1041; 1042; 1043; 1044; 1045;

1053; 1054; S 142 K.o. Zemun Poqe 1043; 1044; 1045; 834; 832; 830/1; S 143 K.o. Zemun Poqe 1315/1; 804/2; 806/1; S 144 K.o. Zemun Poqe 795/7; 795/6; 794/4; 795/5; 791; 792;

794/3; 788; S 145 K.o. Zemun Poqe 850/1; S 146 K.o. Zemun Poqe 768; 767;770/1 S 147 K.o. Zemun Poqe 1315/1; 788; 786/1; S 148 K.o. Zemun Poqe 1331/1; 1032; 1031/2; S 149 K.o. Zemun Poqe 1055/1; 1055/2; 1057; S 150 K.o. Zemun Poqe 1028/1; S 151 K.o. Zemun Poqe 605; 606; 607/1; S 152 K.o. Zemun Poqe 900;910/1; S 153 K.o. Zemun Poqe 539; 526; 525/1; 527/3; 537; 536; 535;

527/2; 534; 533; 530; 529; 528; 527/1; S 154 K.o. Zemun Poqe 910/1; 910/8. S 155 K.o. Zemun Poqe 910/6; 910/1; 905/1; S 156 K.o. Zemun Poqe 910/1; 877; 879;

S 157 K.o. Zemun Poqe 850/1;

S 158 K.o. Zemun Poqe 607/1; 1310; 612; 673; 648; S 160 K.o.Zemun 683; 761; 760; 762/2; 763/2; S 161 K.o. Zemun Poqe

K.o.Zemun

767; 766/1;

766/2; 683; 682/2; S 162 K.o. Zemun Poqe 808; 816; 815; 814; 813; 812; 811; 810;

809; 1315/1; 806/2;


12

PARCELE JAVNIH POVR[INA: Oznaka parcele

Katastarska Op{tina


JP-1 K.o. Zemun 475/1; 474/1; 474/2; 473; 472/1; 472/2. JP-2 K.o. Zemun

443/2; 442/1; 442/2; 440/2; 439/4; 439/5;

439/6.

JP-3 K.o. Zemun K.o. Zemun Poqe

438/2; 437/4; 437/3; 436/3; 436/2 436/6..

JP-4 K.o. Zemun Poqe 436/6; 435/2; 434/2; 434/1; 433/1. JP-5 K.o. Zemun Poqe 615/3. JP-6 K.o. Zemun Poqe 615/2; 615/1; 614; 613; 1310. JP-7 K.o. Zemun Poqe 876;1315/1; JP-8 K.o. Zemun Poqe 1308; 545/1; JP-9 910/1 JP-10 910/1,906/2,906/1,907,908,903/1,902/4,

901/1. JP-11 K.o. Zemun 763/2 JZ-1 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

437/1; 437/2;

437/4; 438/2; 439/6; 439/5; JZ-3 K.o. Zemun 313/6; 435/4; 436/2; 436/3; 437/3; 437/4. JZ-4 K.o. Zemun Poqe 607/1 JZ-5 K.o. Zemun 763/2; JZ-6 K.o. Zemun 15765/2;15764/2; JZ-7 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun 1097/4;

818/8; 818/7; 1067/3; 808/1;

1099/4; 818/21; 818/17; 1097/8; 1097/7; JZ-8 K.o. Zemun 16097/6;16097/7; JZ-9 K.o. Zemun Poqe

K.o. Zemun

1023/3; 1024/3; 1025/3; 1026/3; 1027/2; 1028/3; 1028/4; 1067/2; 1068/2; 1069/2;

1070/3; 1071/3 1071/2; 1072/2; 1073

JK-1 K.o. Zemun Poqe 1067/1; 1067/2; 1068/1; 1068/2; 1067/1; 1069/2; 1070/1; 1070/3; 1071/1; 1071/3;

1072/2 JK-2 K.o. Zemun Poqe 526; 537; 598/1; JK-3 K.o. Zemun Poqe 607/1 JK-4 K.o. Zemun Poqe 1070/1; 1071/1 JG-1 K.o. Zemun Poqe 598/2; 598/1; 537; 526; JG-2 K.o. Zemun Poqe 540; 1309; 605; JG-3 K.o. Zemun Poqe 550/1; 1309; 540; JG-4 K.o. Zemun Poqe 550/1;

PARCELE JAVNIH POVR[INA ZA OBJEKTE I AKTIVNOSTI OD OP[TEG INTERESA: Oznaka parcele

Namena

Katastarska Op{tina

Ovom parcelom su obuhva}ene: Cele

parcele:Delovi parcela:

JO-1 KDU K.o. Zemun Poqe

481; 490; 491;


619; 622/2;

JO-3 DZ K.o. Zemun Poqe

850/1.

JO-4 O[ K.o. Zemun Poqe

607/1;

JO-5 O[ K.o. Zemun Poqe

910/8; 910/1; 910/2.

JO-6 S K.o. Zemun Poqe

910/1; 910/6;

JO-7 S K.o. Zemun 906/3; 910/1;910/6;906/1; 905/1; 906/2; 904/3; 907;


13

Poqe 904/1; 903/1;

903/3; 902/1; 902/3; 901/1; 901/3; 910/7;


850/1;

JO-9 O[ K.o. Zemun 1045; 1044; 1043; 1042; 1041; 1040; JO-10 KDU K.o. Zemun

Poqe 793; 792; 794/3; 794/5; 794/4;

Povr{ine za javne namene analiti~ki su definisane na grafi~kom prilogu br.5: “Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe plana”, i za wih su dati posebni uslovi za ure|ewe i izgradwu na parceli u poglavqu B.3. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine i objekte.

B 1.1.2. KOMPATIBILNOST I MOGU]E TRANSFORMACIJE PLANIRANIH JAVNIH NAMENA • Kroz izradu projekata saobra}ajnica dozvoqene su mawe transformacije

popre~nih profila u okviru planom predvi|ene regulacije ulica, kao i gradwa dodatnih instalacija pod uslovom da se ne ugrozi funkcionisawe infrastrukturnih sistema predvi|enih ovim planom. Za sve ovakve promene neophodno je pribaviti saglasnost svih nadle`nih Javnih komunalnih preduze}a i sekretarijata ~ije se instalacije nalaze u profilu saobra}ajnica.

• Na parcelama predvi|enim za izgradwu objekata i aktivnosti od op{teg interesa, dozvoqena je izgradwa i drugih objekata javne namene, u smislu prenamene funkcija obuhva}enih ta~kom B.3.4. ovog Plana. Ove promene namena mogu se izvr{iti samo uz saglasnost svih ministarstava u ~ijoj su nadle`nosti namene koje se zanewuju, kako ne bi do{lo do deficita potrebnih kapaciteta predvi|enih ovim Planom.

B.1.2. OSTALE NAMENE: U ostalim namenama, prema preovla|uju}im karakteristikama stanovawa kao i na~inu kori{}ewa, izdvojene su tri podceline: “Ratarski put”, “Pkb”, “Vojni put”, i u okviru wih delovi centra.

1. Stanovawe sa delatnostima u podcelini “Ratarski put”, spratnosti P - P+2+Pk

2. Stanovawe sa delatnostima u podcelini “PKB”, spratnosti P - P+2+Pk 3. Stanovawe sa delatnostima u podcelini “Vojni put”, spratnosti P - P+2+Pk 4. Stanovawe sa delatnostima , spratnosti do P+3+Pk, 5. Delatnosti sa stanovawem, spratnosti do P+3+Pk 6. Parohijsko sredi{te 7. Sportske povr{ine i objekti

Povr{ine za ostale namene prikazane su na grafi~kom prilogu br.3: "Namena povr{ina" u R=1:1000. U odnosu na planiranu namenu prostora mogu}e je da pojedina~ne parcele, ali i ~itavi blokovi imaju kompatibilnu namenu. Kompatibilnost pojedinih namena prikazana je u tabeli br.1.


14

sa ovom namenom

sta

mb

en

o

tki

vo

d

el

atn

ost

i

jav

ni

o

bje

kti

i

ko

mp

le

ksi

spo

rts

ke

p

ov

r{

in

e

i

ob

jek

ti

zel

en

e

po

vr

{i

ne

ko

mun

al

ne

i i

nf

ra

str

. p

ov

r{

in

e

sao

br

a}

ajn

e

po

vr

{i

ne

ova

nam

ena

je

kom

pati

bil

na

stambeno tkivo 0 H1 H H H H2 H2 delatnosti H3 0 H4 H5 H H2 H2 javni objekti i kompleksi

0 H

sportske povr{.i objekti H 0 H H2 H2 zelene povr{ine 0 H2 komun. i infrast.povr{. H 0 H2 saobra}ajne povr{ine H H2 0

Tabela br. 1 H1 u okviru stambenog tkiva mogu}e su delatnosti tipa A i B, po kategorizaciji

delatnosti u Generalnom planu Beograda 2021. H2 u okviru planirane namene mogu se na}i i povr{ine za infrastrukturu i

komunalne objekte, kao i saobra}ajne povr{ine na osnovu re{ewa urbanisti~kog projekta

H3 dozvoqeno je stanovawe kao kompatibilna namena, s tim {to je obavezno

prizemqe objekta nameniti delatnostima H4 kako su u nasequ Altina dozvoqene delatnosti tipa A i B, u okviru povr{ina za

delatnosti mogu se realizovati javni objekti i kompleksi H5 kako su u nasequ Altina dozvoqene delatnsoti tipa A i B, u okviru povr{ina za

delatnosti mogu se realizovati sportski objekti i kompleksi Urbanisti~ki parametri i pravila gra|ewa za kompatibilne namene su jednaki parametrima koji va`e i za planiranu osnovnu namenu.

B.2. BILANS URBANISTI^KIH POKAZATEQA UKUPNI BILANS POVR[INA ZEMQI[TA

R.b

r.

Namena

Javno zemqi{te

Ostalo zemqi{te Ukupno

ha % ha % ha

JAV

NE

NA

ME

NE

1 Povr{ine u regulaciji saobra}ajnica 40.02 19.24

2 Pe{a~ki trgovi, prospekti i zelenilo unutar wih, 0.29 0.14

3

Javne povr{ine iznad koridora magistralne infrastrukture 1.02 0.49

4 Javne zelene povr{ine 0.74 0.35


15

- Mawe zelene povr{ine 0.48 - Za{titno zelenilo 0.26

5 Komunalni objekti 0.24 0.12

6

Povr{ine zemqi{ta za objekte i aktivnosti od op{teg interesa 3.85 1.85

- Socijalne i zdravstvene ustanove 1.56

- Osnovne {kole 2.29

OS

TA

LE

NA

ME

NE

1

Stanovawe sa delatnostima u podcelini “Ratarski put”, visine P - P+2+Pk 14.85 7.13

2

Stanovawe sa delatnostima u podcelini “PKB”, visine P - P+2+Pk 77.04 37.00

3

Stanovawe sa delatnostima u podcelini “Vojni put”, visine P - P+2+Pk

39.38 18.90

4

Stanovawe sa delatnostima, visine do P+3+Pk, 1.56 0.75

5 Delatnosti sa stanovawem, visine do P+3+Pk 28.28 13.57

6 Parohijsko sredi{te 0.29 0.14

7 Sportskoe povr{ine i objekti 0.33 0.15

UKUPNA POVR[INA PLANA 46.61 22.4%

161.73 77.6% 208.34

TABELARNI PRIKAZ PLANIRANIH KAPACITETA IZGRADWE OSTALIH NAMENA

NAMENA PO

VR

[I

NA

IN

DE

KS

I

ZGR

A\

EN

OS

TI

UK

UP

NA

BR

GP

BR

GP S

TA

MB

EN

O

BR

GP

DE

LA

TN

OS

TI

OR

IJE

NT

AC

IO

NI

B

RO

J S

TA

NO

VA

OR

IJE

NT

AC

IO

NI

B

RO

J S

TA

NO

VN

IK

A

1 Stanovawe sa delatnostima u podcelini “Ratarski put”, visine P - P+2+Pk 148515 0.8 118812 95050 23762 528 2112

2 Stanovawe sa delatnostima u podcelini “PKB”, visine P - P+2+Pk 770400 0.8 616320 493056 123264 2595 10380

3 Stanovawe sa delatnostima u podcelini “Vojni put”, visine P - P+2+Pk

393837 1.0

393837

354454

39383

1969 7876

4 Stanovawe sa delatnostimavisine do P+3+Pk, 15599 1.6 24958 17470 7487 134 402

5 Delatnosti sa stanovawem, visine do P+3+Pk 282800 1.4 395920 98980 296940 1099 3299

6 Parohijsko sredi{te 2932 0.3 879 179 700 2 8

7 Sportske povr{ine i

objekti 3389 0.2 678 - 678 - -

UKUPNO 1617472 0.96 1551404 1059189 492214

6327 24077


16

TABELARNI PRIKAZ URBANISTI^KIH POKAZATEQA

Orijentacioni broj stanovnika 24077 Gustina stanovawa 149 st/ha Orijentaciona ukupna BRGP 1551404 m2Orijentacioni broj stanova 6327 Javne pe{a~ke i zelene povr{ine po stanovniku 1.00 m2/st Parcele javnih namena po stanovniku 1.60 m2/st Prose~an indeks izgra|enosti "I" 0.96 Prose~na povr{ina stana po stanovniku 43.99 m2/st Prose~na veli~ina stana 167 m2 Prose~an broj stanovnika po stanu 3.81 Prose~an stepen zauzetosti "S" 50% Preovla|uju}a spratnost objekata P+2+Pk

URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE I OBJEKTE JAVNE SAOBRA]AJNE POVR[INE Podru~je plana ograni~eno je slede}im saobra}ajnicama: sa severne strane novim Novosadskim putem (Bulevar Lewina) u rangu magistrale, sa isto~ne strane izgra|enim delom saobra}ajnice T-6 u rangu magistrale, sa zapadne strane novoplaniranim saobra}ajnicama S-55 u rangu ulice II reda i ulicama S8 i S153, sa ju`ne strane saobra}ajnicom S4 (Ju`ni bulevar) u rangu ulice II reda. Sve ostale saobra}ajnice u nasequ pripadaju segmentu sekundarne putne mreè. Saobra}ajnice koje zauzimaju primarno mesto u saobra}ajnom sistemu naseqa se planiraju prema slede}em: • obodna saobra}ajnica S4 (Ju`ni bulevar) je ulica II reda. Planirana {irina

regulacije ove ulice je 18,0 m a popre~ni profil je nesimetri~an i sadrì kolovoz {irine 7,0 m, pojas zelenila od 5,5 m uz prugu i ivi~no zelenilo 4,0 m + trotoar 1,5 m sa suprotne strane. Ova saobra}ajnica planirana je sa mogu}im pro{irewem kolovoza za po jednu saobra}ajnu traku u oba smera kretawa i to na osnovu ivi~nog zelenila,

• obodna saobra}ajnica S8 planirana je kao saobra}ajnica II reda, sa regulacijom od 20.00 m. Popre~ni profil se sastoji od: kolovoza {irine 7,0 m obostranog ivi~nog zelenila {irine 4,50 m i obostranih pe{a~kih staza {irine 2,0 m,

• ulica S1 sa produètkom S7 (Ugrinova~ki put) je sabirna ulica sa regulacionom {irinom 18,00 m i wen popre~ni profil sadrì kolovoz {irine 7,0 m, obostrano ivi~no zelenilo {irine 3,5 m i obostrane pe{a~ke staze {irine 2,0 m,

• ulica S2 (Dobanova~ki put) je sabirna ulica. Planirana {irina regulacije je u jednom delu 25,00m (popre~ni profil sadrì kolovoz {irine 7,0m obostrano ivi~no zelenilo {irine 7,0m i obostrane pe{a~ke staze 2,0 m) a u drugom delu se suàva na 18.0m (popre~ni profil sadrì kolovoz {irine 7.0m obostrano ivi~no zelenilo {irine 3.5m i obostrane pe{a~ke staze 2,0 m).

Saobra}ajnice sekundarne mreè su planirane sa kolovozom {irine 6,0 m (min 5,0 m), sa ili bez dvostranog ili jednostranog ivi~nog zelenila i sa obostranim pe{a~kim stazama 2,0 m (min 1,5 m).Saobra}ajnice kroz koje je planiran prolaz linije JGS-a planirane su sa {irinom 7.0m (min.6.5m) kolovoza. Sve saobra}ajnice sekundarne mreè sa jednosmernom regulacijom projektovati min. {irinu kolovoza od 4,5 m i jednostranu ili dvostrane pe{a~ke staze {irine od 1,5 m (1.0 m).

B.3.

B.3.1.


17

Pristupne ulice definisane planom projektovati sa minimalnom {irinom regulacije od 5.0m. Pristupe unutar blokova u delu naseqa koji je ve}im delom izgra|en (Vojni put) projektovati kao pristupne ulice i kolske pristupe. Kolske povr{ine mogu biti odvojene na~inom poplo~avawa bez oivi~avawa kolovoza. Interni saobra}aj u bloku u funkcionalnom i tehni~kom smislu, mora da omogu}i normalno kretawe one strukture vozila koja }e ga koristiti: putni~kih vozila, dostavnih vozila, komunalnih vozila i drugih specifi~nih vozila shodno sadràju zone. Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvedenih saobra}ajnica sa odgovaraju}im podu`nim i popre~nim padovima. Nivelaciona re{ewa novoprojektovanih saobra}ajnica definisana su podu`nim profilima sa osnovnim elementima vertikalne projekcije i prikazana u odgovaraju}im grafi~kim prilozima R=1:100/1000. Odvodwavawe re{avati gravitacionim oticawem povr{inskih voda u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije. Kolovoznu konstrukciju planiranih saobra}ajnica utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu, kao i strukturi vozila koja }e se wome kretati. Kolovozni zastor treba da je u funkciji saobra}ajnice, podu`nih i popre~nih nagiba, kao i na~ina odvodwavawa zastora. JAVNI GRADSKI SAOBRA]AJ Za realizaciju programa JGS-a u okviru podru~ja plana potrebno je obezbediti slede}e osnovne prostorno-tehni~ke i saobra}ajne uslove za regularno odvijawe i funkcionisawe segmenta mreè JGS-a: • du` planirane trase nove autobuske linije JGS-a predvi|ena su nova stajali{ta

~ije su orijentacione mikrolokacije ozna~ene na Situaciji grafi~kog priloga., • saobra}ajnice kojima je planiran prolazak autobuske linije predvi|ene su sa

kolovozom {irine 7.0 m i minimalno 6.5m. • {irina trotoara za uspostavqawe prolaznih stajali{ta treba da bude min 3,0 m

a duìna 30.00 m, • du` trase nove linije JGS-a obezbediti: odvodwavawe povr{inskih voda sa

kolovoza i stajali{ta, postavqawe odgovaraju}e saobra}ajne opreme i postavqawe javne rasvete.

PARKIRAWE VOZILA Parkirawe u granicama plana re{avati u funkcijama planiranih namena: • Za objekte niè spratnosti do P+2+Pk, parkirawe vozila re{avati u okviru

parcele. • parkirawe za objekte stanovawa sa delatnostima do spratnosti P+3+Pk

re{avati u okviru parcele - na otvorenim parkinzima ili garaàma u podzemnim etaàma objekata.

• Za objekte delatnosti sa mawim obimom stanovawa parkirawe vozila re{avati u okviru kompleksa - parcele.

U okviru saobra}ajnica S126 i S133 planirana je izgradwa parking aleja, kako je to prikazano u grafi~kim prilozima R=1:1000.


18

KRETAWE INVALIDNIH LICA U toku razrade isprovo|ewa plana primeniti pozitivne propise koji reguli{u navedenu problematiku, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih i hendikepiranih lica ("Sl. glasnik RS", br. 18/97) Svi javni objekti moraju imati obezbe|en pristup invalidnim licima i lift unutar objekta. Na pe{a~kim prelazima postaviti oborene ivi~wake. Na semaforima postaviti zvu~nu signalizaciju. KOMUNALNA INFRASTRUKTURA B.3.2.1. HIDROTEHNI^KA INFRASTRUKTURA

VODOVOD Predmetna teritorija pripada I visinskoj zoni vodosnabdevawa sa postoje}im primarnim vodovima ∅ 1000mm, Ugrinova~ka - Novosadski put - Batajnica i ∅700mm u saobra}ajnici T-6 sa vezom na ∅ 1000mm u Novosadskom putu. Unutar granice plana izvedena je vodovodna mreà pre~nika od ∅ 80mm do ∅150mm. U sada{wim uslovima vodosnabdevawe se vr{i sa cevovoda ∅ 1000mm a na kome su izvedena dva prikqu~ka ∅400mm koji ulaze u naseqe. Za snabdevawe predmetne teritorije postaviti sekundarne vodovode unutar regulacije saobra}ajnica, u trotoaru ili zelenoj povr{ini. Obezbediti dvostrano napajawe naseqa povezivawem mreè naseqa na postoje}i primarni vodovod ∅700mm u saobra}ajnici T-6 kao i na postoje}e prikqu~ke ∅400mm u Novosadskom putu. Mreù projektovati kao prstenastu. Ukoliko se na vodovodnoj mreì moraju postaviti "slepi" krakovi, na krajevima istih potrebno je postaviti hidrante . Minimalni pre~nik vodovodne mreè je ∅100mm, za prostore sa individualnom gradwom i ∅150mm za prostor sa kolektivnom stambenom izgradwom.Svu postoje}u mreù mawih dimenzija rekonstruisati. Na uli~noj mreì predvideti dovoqan broj nadzemnih protivpoàrnih hidranata. U sad{wim uslovima postoji deficit vode u sistemu te se ne moè obezbediti dovoqna koli~ina vode za adekvatno snabdevawe. Uredno snabdevawe predmetne teritorije vodom, kao i celog Gorweg Zemuna, bi}e mogu}e posle pu{tawa u rad crpne stanice Beànija "B"(radovi su u toku) i cevovoda ∅1200mm - ∅ 1000mm od CS Beànija "B" do Ugrinova~ke ulice (u fazi pripreme ze po~etek izgradwe u 2004.godini). Pri izradi tehni~ke dokumentacije ra~unati sa kotama pijezometra: Min. 140 mnm Maks. 150 mnm

KANALIZACIJA

Predmetna teritorija pripada Centralnom kanalizacionom sistemu, i to delu na kome je prema Generalnom re{ewu predvi|eno kanalisawe separacionim na~inom odvo|ewa ki{nih i upotrebqenih voda. Recipijent za ki{ne vode sa teritorije, koje gravitiraju saobra}ajnici T-6 je postoje}i kolektor u istoj saobra}ajnici dimenzija AB260/165cm - AB260/236cm a za ki{ne vode koje gravitiraju saobra}ajnici T-8, je planirani kolektor sa izlivom u Dunav. Postoje}i recipijent za fekalne vode je kolektor FB 90/157 cm, Novosadski put - Prvomajska - Kara|or|ev trg. Kako fekalni kolektor FB 90/157 delom trase prelazi preko teritorije predmetnog plana van saobra}ajnica, to je za isti potrebno obezbediti za{titni koridor po 4,0

B.3.2.


19

m levo i desno od ose kolektora, ukupno 8,0 m. Za kanalizacionu mreù vaì uslov da se ne dozvoqava gradwa objekata iznad mreè. Planirawe novih objekata kao i eventualne intervencije na postoje}im, bespravno izgra|enim objektima, unutar za{titnog koridora tunelske deonice uslovqeno je proverom stati~ko-dinami~kog uticaja na kolektor.1 Ukoliko do|e do o{te}ewa objekata (lociranih iznad kolektora) zbog havarije kolektora ili radova na istom, tro{kove sanacije objekata snose vlasnici. U za{titnom koridoru deonice kolektora od Novosadskog puta do {ahta 12, tamo gde kolektor nije tunel, nije dozvoqeno locirawe postoje}ih, a tako|e ni planiranih objekata. Kako se izvestan broj postoje}ih revizionih silaza nalazi unutar blokova, to je pri ure|ewu prostora tih blokova potrebno obezbediti nesmetani prilaz pomenutim silazima radi odràvawa kolektora. U ovom trenutku nema izgra|ene sekundarne mreè kanalizacije u granicama predmetnog plana. Planiranu mreù ki{ne kanalizacije na teritoriji predmetnog plana postaviti u kolovoz saobra}ajnica - ulica, a mreù usmeriti prema recipijentima, ki{nom kolektoru u saobra}ajnici T-6 i planiranom kolektoru u saobra}ajnici S8, S9 i S55. Minimalni pre~nik planirane ki{ne kanalizacije je ∅300mm . Za ki{ni kolektor u saobra}ajnici S 55, od granice Regulacionog plana do izliva u Dunav, potrebno je uraditi poseban planski dokument, obzirom da se radi o kolektoru {ireg slivnog podru~ja ki{ne kanalizacije. S obzirom na svoju dubinu kolektor od saobra}ajnice S9 ka Dunavu raditi tunelski, ~ime se ne}e remetiti stabilnost objekata u bloku P23. Planiranu fekalnu kanalizaciju unutar teritorije predmetnog plana, postaviti u kolovoz saobra}ajnica - ulica i usmeriti prema pomenutom recipijentu, kolektoru FB 90/157cm. Minimalni pre~nik planirane fekalne kanalizacije je ∅ 250 mm. B.3.2.2. ЕЛЕКТРOENERGETSKA MRE@A I POSTROJEWA ELEKTRI^NA MRE@A Za potrebe postoje}ih potro{a~a elektri~ne energije izgra|eno je vi{e TS 10/0,4 kV sa mreòm vodova 10 i 1kV. Postoje}e TS 10/0,4kV izgra|ene su kao slobodnostoje}e i stubne. Postoje}e TS 10/0,4kV izvedene su na saobra}ajnim i slobodnim povr{inama. Mreà 10 I 1kV izvedena je nadzemno i jednim mawim delom podzemno. Postoje}e saobra}ajne povr{ine su delimi~no opremqene instalacijama javnog osvetqewa. Napajawe postoje}ih potro{a~a vr{i se iz postoje}ih TS 35/10 kV "Novi Grad", "Ikarus" i "Elektronska Industrija". Preko dela predmetnog kompleksa izgra|en je nadzemni vod 35 kV koji je u koliziji sa planiranim sadràjem. Na osnovu urbanisti~kih pokazateqa kao i specifi~nog optere}ewa za pojedine vrste objekata do{lo se do potrebnog broja TS 10/0,4 kV za pojedine blokove. Za napajawe planiranih objekata elektri~nom energijom potrebno je obezbediti oko 131 TS 10/0,4 kV, uz zadràvawe TS 10/0,4 kV koje nisu u koliziji sa planiranim sadràjem. Planirane TS 10/0,4kV su snage 630kV, kapaciteta 1000 kVA. Na grafi~kom prilogu dat je orijentacioni broj TS po blokovima. Ta~an broj i lokacije TS 10/0,4kV po blokovima da}e se kroz daqu urbanisti~ku razradu. Planirane TS 10/0.4 kV izgraditi kao slobodnostoje}e ili u sklopu gra|evinskih objekata u zavisnosti od karaktera potro{a~a. Planirane TS u sklopu gra|evinskih objekata izgraditi pod slede}im uslovima : - prostorije za sme{taj TS treba da posluè za sme{taj transformatora i

odgovaraju}e opreme ,

1 Uslovi JKP BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA, br.6563 od 16.07.1997. i br.I1-1-229 od 05.03.2004.


20

- prostorije za sme{taj TS predvideti u nivou terena ili sa neznatnim odstupawem od predhodnog stava,

- prostorija za sme{taj TS mora imati dva odvojena odeqewa i to : odeqewe za sme{taj transformatora i odeqewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona Svako odeqewe mora imati direktan pristup spoqa,

- prostorije za sme{aj TS treba da ispune uslove predvi|ene propisima iz oblasti distribucije elektri~ne energije kao i uslove neposrednog isporu~ioca elektri~ne energije,

- izme|u oslonca transformatora i temeqa postaviti elasti~ne podmeta~e u ciqu presecawa prenosa vibracija,

- kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta naj mawe {irine 3,00 m do najbliè javne saobra}ajnice

Slobodnostoje}e TS 10/0,4 kV izgraditi pod slede}im uslovima: - objekat za sme{taj TS treba da posluì za sme{taj transformatora i

odgovaraju}e opreme , - TS mora imati dva odeqewa, i to : jedno odeqewe za sme{taj transformatora i

jedno odelewe za sme{taj razvoda visokog i niskog napona. - kolski pristup planirati izgradwom pristupnog puta naj mawe {irine 3,00 m do

najbliè javne saobra}ajnice. Napajawe planiranih TS 10/0,4 kV bi}e orijentisano na budu}u TS 110/10 kV "Altina", ~ija lokacija je izvan predmetnog plana. Lokacija vodova od predmetnog kompleksa do budu}e TS 110/10 kV "Altina" bi}e definisana nakon odre|ivawa lokacije date TS 110/10 kV. Planirane vodove 10kV izvesti od planiranih TS 10/0,4kV do postoje}ih TS 10/0,4kV u kompleksu kao i do planirane TS 110/10 kV ″Altina″. Planirane vodove 10 kV izvesti du` postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina, podzemno a u rovu potrebnih dimenzija. Planirane vodove 1 kV izvesti od postoje}ih i planiranih TS 110/10 kV do planiranih korisnika elektri~ne energije. Planirane vodove 1kV izvesti du` postroje}ih i planiranih povr{ina, podzemno a u rovu potrebnih dimenzija. Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa, vodove poloìti u kablovsku kanalizaciju. Postoje}e elektri~ne vodove, koji su u koliziji sa planiranim sadràjem, izmestiti na novu lokaciju. Prikqu~ewe planiranih TS 10/0,4 kV bi}e mogu}e nakon izgradwe izgradwe TS 110/10 kV ″Altina″. Postoje}e nadzemne vodove 35 kV ukinuti izvesti podzemno.Nove vodove 35 kV izvesti u koridoru postoje]ih i planiranih saobra}ajnica, podzemno a u rovu potrebnih dimenzija.Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. Osvetlewem planiranih saobra}ajnih povr{ina i parking prostora posti}i sredwi nivo luminancije od oko 0,6 cd/m2. Osvetlewem slobodnih povr{ina posti}i sredwi osvetqaj od oko 15 lx. Vodove javnog osvetlewa postaviti podzemno a u rovu potrebnih dimenzija.Na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka naprezawa tla planirane vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju. TT MRE@A Ovo podru~je pripada podru~noj ATC "Zemun" i kablovskom podru~ju No36. Za potrebe postoje}ih korisnika izgra|ena je odgovaraju}a TT mreà potrebnog kapaciteta. Postoje}a TT mreà izgra|ena je nadzemno i mawim delom podzemno.


21

Kapaciteti postoje}e TT mreè na zadovoqavaju sada{we i budu}e potrebe korisnika na datom prostoru. Za potrebe postoje}ih i planiranih TT korisnika potrebno je izgraditi isturen stepen (IS) potrebnog kapaciteta. IS planirati u okviru bloka P18. Planirane IS izgraditi u sklopu gra|evinskih objekata pod slede}im uslovima: - planirani gra|evinski prostor treba da posluè za sme{taj potrebne

telekomunikacione opreme uure|aja za kapacitet oko 12000. brojeva. Planirane IS vezati na podru~nu ATC ″Zemun″ spojnim opti~kim kablom potrebnog kapacitet .Planirane spojne vodove izgraditi u postoje}u i planiranu TT kanalizaciju.Od planiranog IS izgraditi TT kanalizaciju do postoje}e TT kanalizacije u kompleksu.Planiranu TT kanalizaciju izgraditi podzemno a u rovu potrebnih dimenzija.

Za potrebe planiranih TT korisnika izgraditi planiranu TT kanalizaciju sa odgovaraju}im TT vodovima. Planiranu TT kanalizaciju -TT vodove postaviti du` postoje}ih i planiranih saobra}ajnih povr{ina.Planiranu TT kanalizaciju i TT vodove postaviti podzemno a u rovu potrebnih dimenzija. U predmetnim objektima izgraditi unutra{wi ku}ni izvod potrebnog kapaciteta.

MRE@A KDS Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnovnoj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio i TV programa. KDS obezbe|uje svojim video nadzor, govorni servisi itd. Generalnim planom je predvi|ena izgradwa tehnolo{ki jedinstvena digitalna infrastruktura ~ime }e se re{iti problemi do kojih dolazi u praksi kao {to su nekontrolisana izgradwa, neusagla{enost operatora sa kapacitetima pristupne i transportne mreè nacionalnog operatera itd. Pri izradi urbanisti~kih projekata potrebno je predvideti mogu}nost realizacije mreè KDS. Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u koridoru planiranih i postoje}ih TTvodova-TT kanalizacije.Planirane vodove KDS izgraditi podzemno a u rovu potrebnih dimenzija. B.3.2.4. TOPLOVODNA MRE@A I POSTROJEWA Na predmetnom prostoru ne postoji centralizovani vid snabdevawa toplotnom energijom. Studija o mogu}nostima snabdevawa toplotnom energijom podru~ja Gorweg Zemuna, obradila je pored ostalog i predmetni prostor i prilikom prora~una uzela u obzir potrebe za toplotnom energijom. Tada{we procene bile su vezane za visoku gradwu i ekonomsku isplatqivost dovo|ewa toplovodnog sistema na predmetni prostor. Na bazi urbanisti~kih pokazateqa koji su dati za predmetni plan, o~igledne su promene u korist zadràvawa i planirawa individualne - niske gradwe, koja }e biti prikqu~ena na gasovodni sistem. Planirana toplovodna mreà nosi konzum od cca 31400 kW i wime je planirano da se snabdeju potro{a~i predmetnog prostora koji su u zonama: • planiranog stanovawa sa delatnostima P+3+Pk, • planiranih delatnosti sa stanovawem P+3+Pk. Izgradwa toplovodnog sistema vezana je za izgradwu toplane Gorwi Zemun ~ija se planska dokumentacija upravo radi u Urbanisti~kom zavodu.


22

B.3.2.5. GASOVODNA MRE@A I POSTROJEWA Za potrebe grejawa, pripreme tople vode, kuvawa i mawe tehnolo{ke potrebe za malu privredu predvi|a se dovo|ewe gasovodnog sistema i gasifikacija predmetnog prostora preko prstenaste niskopritisne gasovodne mreè. U tom ciqu potrebno je izgraditi: • prikqu~ni gasovod (∅ 219 mm) pritiska R=6/12 bar-a od postoje}eg gradskog

gasovoda kod auto-puta Beograd-Zagreb, du` saobra}ajnice T-6 (auto-put Beograd-Novi Sad) do merno-regulacione stanice "Altina 1",

• prikqu~ni gasovod ((∅ 219 mm) pritiska R=6/12 bar-a od postoje}e deonice (GM 05-01, ∅273 mm) gradskog gasovoda koja prolazi kroz predmetno podru~je od Merno-regulacione stanice "Altina 2",

• dve merno-regulacione stanice "Altina 1" i "Altina 2", obe kapaciteta V=6000 m3/h prirodnog gasa,

• niskopritisnu distributivnu gasovodnu mreù pritiska r=1/4 bara za predmetni prostor.

MRS-ce "Altina 1" i "Altina 2" su zidani objekti dimenzija 9 h 5 m i visine 3 m. Za wih je neophodno formirati gra|evinske parcele dimenzija 23 h 12 m. Oko objekata na rastojawu sa 3 m izgraditi metalnu ogradu visine 2,5 m. Do MRS-ca obezbediti pristupni put {irine 3 m. Za{titna zona MRS-ca je 15 m u radijusu po~ev od spoqne ivice objekta i u woj nije dozvoqena gradwa objekta suprastrukture. Minimalno rastojawe od spoqne ivice MRS-a do ivice kolovoza je 8 m. Pored navedenog ispred i iza MRS-ca neophodno je izgraditi protivpoàrne {ahtove na gasovodu, na minimalnom rastojawu od 5 m. Za{titna zona prikqu~nih gasovoda pritiska r=6/12 bara do MRS-ca "Altina 1" i "Altina 2" kao i postoje}eg gradskog gasovoda (∅ 273 mm) iznosi 3 m, a za niskopritisnu gasovodnu mreù pritiska r=1/4 bara je 1 m mereno od bliè ivice cevi gasovoda (sa obe strane cevi). Niskopritisna distributivna gasovodna mreà obuhvata gasovodni sistem MRS-ca "Altina 1" i "Altina 2" do ku}nih prikqu~aka potro{a~a. Gasifikacijom su obuhva}ene i zona stanovawa sa delatnostima spratnosti P+3+Pk i zona delatnosti sa stanovawem spratnosti P+3+Pk koje su tako|e planirane da se prikqu~e i na toplifikacioni sistem. Kona~no re{ewe oko izbora na~ina grejawa ovih zona da}e fizibiliti studija koja }e na bazi tehni~ke i ekonomske opravdanosti uvesti gasovodnu ili toplovodnu mreù. Trase distributivnog gasovoda postavqene su u trotoarima saobra}ajnica u svemu prema odredbama Pravilnika o tehni~kim normativima za polagawe i projektovawe distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za pritisak do r=4 bara.


23

JAVNE ZELENE POVR[INE B.3.3.1 Mawe zelene povr{ine i i skverovi

Na podru~ju naseqa "Altina" planirana je izgradwa mawih zelenih povr{ina ("parkova") i skverova na povr{ini od oko 0.5ha (parcele JZ-1 do JZ-8, definisane na grafi~kom prilogu br 5: Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe plana u R=1: 1000. Poloàj, veli~ina i namena parcela definisanih ovim planom ne mogu se mewati. "Parkove" i skverove oblikovati geometrijskim ili slobodnim-pejsa`nim stilom, uz odgovaraju}e kompoziciono re{ewe vegetacije uz primenu cvetnih i dekorativnih formi i varijeteta biqnih vrsta. U okviru "parkova" i skverova dozvoqena je izgradwa sadràja koji su u funkciji ove namene i to: zelene povr{ine, {etne staze, prostori za okupqawe i miran odmor stanovnika i igru dece, kao i odgovaraju}i vrtno-arhitektonski elementi i parkovski mobilijar: fontane, ~esme, mawe vodene povr{ine, spomenici, skulpture, oprema i sl. Zelenilo treba da ~ini min. 75% od ukupne povr{ine ”parka” (skvera). Ne dozvoqava se izgradwa ni postavqawe trajnih ili privremenih objekata, niti bilo kakva intervencija u prostoru koja nije u skladu sa funkcijom parka ili koja naru{ava ekolo{ke, estetske i ambijentalne vrednosti “parka”-skvera.

B.3.3.2 Uli~ni drvoredi i uli~no linearno zelenilo

Du` novih ulica, izme|u kolovoza i trotoara, predvideti linearne trake niskog zelenila i u wima formirati uli~ne drvorede sastavqene od li{}ara visokog uzrasta (javor, lipa, jasen, kesten i sl.) [irine traka linearnog zelenila definisane su regulacionom {irinom ulice. Drvoredi se planiraju i du` svih parking prostora.

B.3.3.3 Za{titno zelenilo

Zona za{titnog zelenila ja planirana izme|u naseqa i pru`nog pojasa, radi vizuelne i bezbednosne za{tite od nepovoqnih uticaja saobra}aja. Za{titno zelenilo je locirano iza blokova V67 i V67a, do pruge, na povr{ini od oko 0.26 ha.

JAVNE POVR[INE ZA OBJEKTE I AKTIVNOSTI OD OP[TEG INTERESA 4.1.1.Pred{kolske ustanove

Prognoza potrebnih kapaciteta zasnovana je na demografskim pokazateqima, planiranom procentu obuhvata, i usvojenim standardima za dimenzionisawe pred{kolskih ustanova. Mogu}i varijeteti organizacije su: a)namenski gra|eni objekti na posebnim parcelama; b)depandansi u prizemqima vi{espratnih stambenih objekata; v)punktovi pripremnih odeqewa pri osnovnim {kolama i g)mreà vrti}a u okviru samostalnih privatnih delatnosti. Na podru~ju plana predvi|ene su ~etiri lokacije za pred{kolske ustanove varijeteta a) i to u blokovima R8a, R17a, V20a i V27, kao i varijetet b) u bloku P5, sa direktnim pristupom na parkovsku povr{inu. - broj parcela de~jih ustanova (KDU) 4 - orijentacioni broj dece (5.5% stanovnika) 1322 - povr{ina parcela (blokovi R8a, R17a, V20a i V27) 8159 m2 - potrebna bruto izgra|ena povr{ina 9915 m2 Prostor de~jih ustanova moè posluìti {irem spektru sadràja namewenih deci ovog uzrasta ("{koligrice", uvo|ewe programa fizi~ke kulture i ostalih vidova angaòvawa u slobodnom vremenu).

B.3.3.

B.3.4.


24

4.1.2. Dom starih U okviru ravnomerno raspore|ene mreè objekata socijalne za{tite odraslih na nivou Beograda i wegovih prostornih celina obezbe|ena je lokacija za zbriwavawe, negu i za{titu zdravih, starih osoba. Kompleks koji je planom rezervisan u bloku P35a obezbe|uje: - kapacitet Doma (broj mesta) 70-80 - povr{ina parcela 2763m2 - bruto izgra|ena povr{ina objekata 2100-2400m2

4.1.3. Dom za zbriwavawe socijalno ugroènih lica Op{tina Zemun je po svojoj tradiciji koncentrisala ustanove socijalne za{tite. U granicama podru~ja "Altine" a kao deo mreè koja je usagla{ena sa prognozama o potrebama grada sa ovakvom (ili srodnom) ustanovom socijalne za{tite predvi|ena je lokacija u bloku P36a: - kapacitet ustanove 80 lica - povr{ina parcela 2471m2 - orijentaciona gra|evinska povr{ina 1500-3200m2

4.1.4. Zdravstveni centar naseqa

U prostornom i funkcionalnom pogledu to je jedinica Doma zdravqa Zemun koja objediwuje primarnu (osnovnu) zdravstvenu za{titu, kompletiranu dispanzerskim i specijalisti~kim slu`bama za za{titu, le~ewe i rehabilitaciju stanovnika. U sklopu zdravstvenog centra u bloku V30a planirana je parcela namewena izgradwi stacionarne zdravstvene ustanove, a u prizemqu objekat bloka P5 zdravstvena stanica kao dopunski punkt. Ukupne potrebe zdravstvene za{tite koji ovaj plan obezbe|uje su: - povr{ina kompleksa 2182m2 - orijentaciona gra|evinska povr{ina (ukupno) 4000m2

4.2. Osnovne {kole

Mreà osnovnih {kola koje su jedan od najva`nijih naseqskih sadràja utvr|ena je na bazi demografskih procena i urbanisti~kih normativa i smernica, kao i raspoloìvih prostora. Prema procewenom broju dece uzrasta 7-14 godina, potrebne su dve ve}e ili tri mawe osnovne {kole. Prostorni razme{taj lokacija obezbe|uje dobar centralitet i optimalnu pristupa~nost (600-1000m), obzirom da je uvedena lokacija za {kolski objekat tzv isturenih odeqewa”u bloku V42, pored {kola u blokovima P7 i P33a.. Ukupno potrebni kapaciteti koje obezbe|uje Regulacioni plan su: - orijentacioni broj u~enika 2885 - povr{ina parcela 22950 m2 - bruto izgra|ena povr{ina objekata 13460m2

Zajedni~ka pravila za izgradwu objekata na parcelama op{teg interesa

Maksimalna dozvoqena visina objekata javnih namena je P+3+Pk Za javne objekte stepen iskori{}enosti zemqi{ta iznosi najvi{e do 70% uz zadovoqewe svih parametara i obaveza predvi|enih Regulacionim planom. Parcele {kola i de~jih ustanova izolovati od ostalih namena podizawem metalne ograde i ìvice minimalne visine 1,40m. Komunalni objekti se ogra|uju transparentnim ogradama visine do 2,20 m.

Prate}e zelenilo u zonama javnih sadràja

Za ozelewavawe primeniti vrste visoke bio-estetske i higijenske vrednosti, a potpuno iskqu~iti alergogene vrste. U okviru dvori{ta osnovne {kole predvideti prostor za pauze vi{ih i niìh razreda, prostor sa ~vrstom i travnom podlogom za slobodne aktivnosti, kao i terene za fizi~ku kulturu i sport. U dvori{tu sredwe {kole organizovati terene namewene nastavi fizi~kog vaspitawa i prostore za slobodne aktivnosti i odmor. Na zelenim povr{inama de~jih ustanova formirati prostore za bezbedan boravak i igru dece na otvorenim i osun~anim prostorima. U okviru granica kompleksa, na delovima kompleksa okrenutim prema saobra}ajnicama Novosadski put (Bulevar Lewina) i planiranoj saobra}ajnici Ju`ni bulevar predvideti izolaciono za{titno zelenilo (dvostruki drvoredi, slobodno-rastu}e {ibqe i sl..)


25

URE\IVAWE JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA Finansirawe planiranih radova na ure|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta se vr{i iz buxetskih sredstava Skup{tine grada Beograda.

radovi na ure|ewu javnog gra|evinskog

zemqi{ta vrsta jedinica

mere

ukupna

koli~inanovo

izuzimawe zemqi{ta 1. povr{ine u regulaciji saobra}ajnica m2

400200

400200

2. pe{a~ki trgovi, prospekti i zelenilo

unutar wih m2 2899 2899

3. javne povr{ine iznad koridora magistralne

infrastrukture m2 10182 10182

4.1.mawe zelene povr{ine m2 4760 4760 4.2. za{titno zelenilo m2 2580 2580 5. komunalni objekti m2 2415 2415 6.1. socijalne i

zdravstvene ustanove m2 15575 15575

6.2. osnovne {kole m2 22950 22950

ru{ewe objekata

objekti evidentirani na: na geodetskoj podlozi

ukupno

1. povr{ine u regulaciji

saobra}ajnica BROJ

OBJEKATA 4 17

2. pe{a~ki trgovi, prospekti i zelenilo

unutar wih BROJ

OBJEKATA 0 0

3. javne povr{ine iznad koridora magistralne

infrastrukture BROJ OBJEKATA

1 4

4.1.mawe zelene povr{ine BROJ

OBJEKATA 0 0

4.2. za{titno zelenilo BROJ

OBJEKATA 1 3

5. komunalni objekti BROJ

OBJEKATA 0 2

6.1. socijalne i

zdravstvene ustanove BROJ

OBJEKATA 0 0

6.2. osnovne {kole BROJ

OBJEKATA 0 2

vodovod Ø 100 m 17946 32760

Ø 150 m 9114 9114

Ø 200 m 3000 3000

Ø 150 m 2700 2700

ki{na kanalizacija min Ø 300 m 31913 31913 fekalna kanalizacija min Ø 250 m 30300 30300

ki{ni kolektor 100/150cm m 1600 1600 radovi na ure|ewu javnog gra|evinskog

vrsta jedinica mere

ukupna koli~ina

B.3.5.


26

zemqi{ta

elektroinstalacije elektri~ni vodovi m 62068 62068

trafo stanica 10/0,4 kV kom 131 TT instalacije

TT kablovi m m 20434

TT kanalizacija m 17277 toplovod Ø88.9/3.2 mm m 290 290

Ø108/3.6 mm m 670 670

Ø133/4 mm m 380 380

Ø168.3/4 mm m 300 300

Ø219.1/5 mm m 210 210 Ø273/5 mm m 980 980 Ø558.8/8.8 mm m 520 520

gasovod Distributivni, r=1/4bar,polietilen

DN20÷DN65 m 41000 41000

Gradski gasovod r=6/12

bar-a, ∅219.1 mm m 130 130

MRS Termoenergetski objekat

kapacitet V=6000m3/

h 2 2

saobra}ajnice m2 401050 401050

parking mesta kom 317 317

drvoredi kom oko 3000 oko 3000 ure|ewe parkovskih povr{ina m2 4800 4800 ure|ewe za{titnog zelenila m2 2600 2600


27

ZA[TITA KULTURNO-ISTORIJSKOG NASLE\A Prema Odgovoru na zahtev za saradwu dobijenom od Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda (br.961481 od 08.11.1996.) predmetno podru~je se nalazi van interesa slu`be za{tite. URBANISTI^KE OP[TE I POSEBNE MERE ZA[TITE B.5.1.URBANISTI^KE MERE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE Uslovima Gradskog zavoda za za{titu zdravqa (br.2467/1 od 06.10.1997.), ~iji je integralni tekst sastavni deo Dokumentacije plana, dati su uslovi za primenu mera za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine koji su u najve}em broju ve} ugra|eni u sam Regulacioni plan. Ovde posebno izdvajamo: 1. Za industrijske objekte i druge delatnosti na prostoru naseqa ograni~iti

osloba|awe {tetnih i opasnih materija u atmosferu, u koncentracijama ve}im od dozvoqenih, u skladu sa Pravilnikom o grani~nim vrednostima, metodama merewa.. ("Sl.Glasnik RS", br.54/92);

2. Prilikom odre|ivawa namene poslovnog prostora izbegavati delatnosti koje mogu ugroziti ìvotnu sredinu pove}awem nivoa komunalne buke i aerozaga|ewa;

3. Za sve pojedine industrijske objekte i sadràje koji se nalaze na prostoru naseqa potrebno je izraditi Prethodnu, Detaqnu analizu uticaja planiranih objekata i delatnosti na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS" br.61/92) odnosno, posebne urbanisti~ko-tehni~ke uslove sa aspekta za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine u skladu sa Zakonom.

4. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpadnog materijala re{iti postavqawem kontejnera i specijalnih sudova za sakupqawe sekundarnih sirovina, a iste redovno prazniti preko nadle`nih komunalnih slu`bi;

5. Izvr{iti sanaciju i dezinfekciju postoje}ih septi~kih i nu`ni~kih jama, kao i sanaciju neure|enih deponija sme}a i otpadnog materijala.

B.5.2. URBANISTI^KE MERE ZA ZA[TITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA Realizacija novoplaniranih sadràja i objekata mora da bude u skladu sa ~lanom 4. Pravilnika o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima (″Slu`beni list SFRJ″, br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90). B.5.3. URBANISTI^KE MERE ZA ZA[TITU OD PO@ARA Svi sadràji i objekti moraju biti planirani i gra|eni u skladu sa odredbama Zakona o za{titi od poàra (″Slu`beni glasnik SRS″, br. 37/83), Pravilnika o tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra (″Slu`beni list SFRJ″, br. 30/91), pravilnika o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}anog rizika od poàra (″Slu`beni list SRJ″, br. 8/95), Pravilnika za elektro instalacije niskog napona (″Slu`beni list SFRJ″, br. 28/95), Pravilnika za za{titu objekata od atmosferskog pra`wewa (″Slu`beni list SRJ″, br. 11/96) i drugih propisa koji se odnose na za{titu od poàra. Postoje}e i planirane saobra}ajnice treba da omogu}e kretawe i izvo|ewe intervencija vatrogasnih vozila u blizini planiranih objekata, a koje zadovoqavaju uslov po ~lanu 2. navedenog pravilnika za pristupne puteve, po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m.

B.4.

B.5.


28

Objekti moraju da imaju spoqa{wu i unutra{wu hidrantsku mreù koja se kao obaveza planira u skladu sa navedenim pravilnikom. B.5.4.URBANISTI^KE MERE ZA CIVILNU ZA[TITU QUDI I DOBARA U skladu sa Odlukom o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna~ajnih za odbranu zemqe (″Slu`beni list SRJ″, br. 39/95) ostvarena je saradwa sa Ministarstvom odbrane i dobijen je dopis pod int. brojem 129/1-5 od 03.06.1997.god, bez posebnih uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe. Tako|e, po pitawu civilne za{tite, u smislu izgradwe za{titnih objekata za sklawawe stanovni{tva, na predmetnom kompleksu se planiraju uslovi za izgradwu skloni{ta, u skladu sa zakonskom materijom koja reguli{e ovu oblast, dati u posebnom elaboratu, Prilog sa merama za{tite od elementarnih nepogoda i prosttorno-programski uslovi od interesa za odbranu, koji je sastavni deo predmetnog regulacionog plana. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI IN@EWERSKOGEOLO[KE KARAKTERISTIKE Istra`ni prostor obuhvata povr{inu od oko 200ha, nalazi se severoisto~nom delu lesne zaravni. Teren je blago zatalasan, sa kotama u nivou od 84-95mnv, sa generalnim snièwem kota u pravcu jugozapada. U konstrukciji terena osnovnu geolo{ku podlogu izgra|uju pliocenski jezerski sedimenti, predstavqeni laporovitim ginama, veoma heterogenog sastava. Povlatu ovih sedimenata ~ine kvatarne nasalge predstavqene: fosilnim eluvijumom (pretaloèni pliocen), re~no-jezerskim peskovito-{qunkovito-glinama, barskim glinovito-peskovitim sedimentima i eolskim naslagama predstavqenim sa 4-5 horizonata lesa raslojena me|uslojem "pogrebene zemqe" ukupne debqine 25-30m. Povr{inske delove terena u podru~ju seoskih puteva (Ugrinova~ki, Dobanova~ki i Vojni put) izgra|uje nasip debqine 1-2 m. Osim toga, u krugu poqoprivrednog dobra P.K."Beograd" evidentirane su deponije |ubriva i biqnoga otpada, visine 1-3 m. Osnovne hidrogeolo{ke karakteristike terena, predodre|uje dominatno u~e{}e lesnih naslaga do dubine 25-30 m. Dubina do nivoa podzemne vode je promenqiva i pre svega zavisi od izraènosti reqefa. U delu terena sa kotama preko 90 mnv nivo podzemne vode konstatovan je na dubini 11-15 m na koti 77-81 mnv, sa oscilovawem nivoa do 1,0 m. Na delu terena sa kotama 86-90 mnv nivo izdani je na dubini od 8-10 m na koti 77-81 mnv, dok u zapadnom delu prostora "Altine" gde je teren sa apsolutnim kotama mawim od 86 mnv nivo podzemne vode na dubini 5-7 m. Ispitivawem hemijskog sastava podzemne vode u ciqu utvr|ivawa agresivnosti na beton, utvr|eno je da podzemna voda optere}ena sulfatima u meri koja upu}uje na obazrivost pri izradi betonskih i armirano-betonskih konstrukcija. Na osnovu seizmi~ke mikrorejonizacije, istra`no podru~je obuhvata dva seizmi~ka rejona sa slede}im parametrima: - teren sa kotama ve}im od 90 mnv. I =7,57, Ks=0,037 - teren sa kotama mawim od 90 mnv. I=7,74, Ks=0,042 Prikazani parametri dati su za povratni period (T) od 100 godina.

B.6.


29

IN@EWERSKOGEOLO[KI USLOVI KORI[]EWA TERENA Na osnovu sagledavawa inèwerskogeolo{kih karakteristika terena, kao i planiranih sadràja objekata na prostoru plana, mogu se dati slede}i uslovi i preporuke: Uslovi za izgradwu novih objekata Kod novoprojektovanih objekata, obzirom na podrumsku etaù, o~ekuje se temeqewe na dubini od oko 3,0-3,5m. U tim uslovima temeqni kontakti }e se ostvariti u naslagama lesa. Kod objekata bez podruma, treba imati u vidu debqinu humiziranog lesa, koji se mora ukloniti iz podtla, pa se mora ra~unati na zamenu materijala. Kod temeqewa objekata u lesu temeqe treba izvesti na jedinstvenoj koti bez kaskade. Pri izboru tipa temeqa treba se opredeliti za temeqe koji obezbe|uju dovoqnu krutost sistema (temeqne plo~e ili trake me|usobno povezane), koje premo{}uju sve nejednakosti u slegawu u dozvoqenim granicama. Za objekte koji se grade neposredno uz postoje}e, neophodno je izvr{iti pravilan izbor dubine i na~ina temeqewa. Postoje}e objekte, odnosno wihove temeqe {tititi adekvatnim geotehni~kim merama (podbetonirawe, mega-{ipovima i dr. ). Uslovi za izgradwu saobra}ajnica Saobra}ajnice, ukoliko prate povr{inu terena ili su u pli}em zaseku izvodi}e se u lesnom tlu koje u sebi sadrì veliki procenat pra{inastih frakcija, koje uslovqavaju wegovu osetqivost na dejstvo mraza. Primarna struktura lesa, uslovqava wegovu osetqivost na koncentrisana nejednaka raskva{avawa. Da bi se izbegla navedena nepovoqna svojstva lesa potrebno je da se obezbedi povr{insko odvodwavawe, zatim priprema lesnog podtla saobra}ajnica i biogena za{tita eventualnih kosina. Uslovi za izgradwu tehni~ke infrastrukture Vodovodna i kanalizaciona mreà mora biti izvedena izvan zone temeqewa. Veza unurta{we mreè vodovoda, kanalizacije i toplovoda sa sekundarnom mreòm mora biti fleksibilna, kako bi se omogu}ilo prihvatawe eventualne pojave neravnomernog slegawa. Vodovi mreè infrastrukture koji su neposredno uz objekte, treba da se projektuju i izvedu preko vodonepropusnih podloga (tehni~kih kanala). Uslovi nivelacije i ure|ewa terena Nivelacija terena se moè izvoditi materijalom iz iskopa uz kvalitetno zbijawe. Nije poèqno drenirawe terena i dubqe kaskadirawe. U delovima terena gde se mora izvr{iti zasecawe, teren se obavezno mora {tititi humusom. Obavezno je planirawe terena sa kontra padovima od objekta. Nije poèqno da se neposredno uz objekte formira zeleni pojas.


30

Podru~je plana Generalnim planom nameweno je za stanovawe i stambeno tkivo (blokovi individualne stambene izgradwe), i delom za komercijalne zone i gradske centre. Stambeno naseqe "Altina" tako|e je Generalnim planom odre|eno i kao podru~je spontano nastale stambene izgradwe. Odlukom o privremenim pravilima i uslovima za izdavawe odobrewa za izgradwu i upotrebnu dozvolu za objekte izgra|ene odnosno rekonstruisane bez gra|evinske dozvole do 13. maja 2003. godine (Sl. List grada Beograda br.30/2003) (u daqem tekstu Pravilnik o legalizaciji), podru~je obuhva}eno ovim planom odre|eno je kao Podru~je znatne bespravne izgradwe, na kojoj }e se primewivati: Pravila i uslovi za za{titu javnog, odnosno op{teg interesa. U skladu sa ovim Pravilnikom, svi objekti evidentirani na aviosnimku iz 2003. godine, (koji podleù pravilima iz Pravilnika o legalizaciji) mogu se zadràti ukoliko se nalaze na povr{inama koje su ovim Planom predvi|ene za Ostale namene. Eventualne intervencije na ovim objektima (koji se nalaze na povr{inama ostalih namena), u smislu nadgradwe ili dogradwe, izgradwa novih ili zamena postoje}ih objekata, vr{i se prema slede}im pravilima: OSNOVNA PRAVILA GRA\EWA ZA ZGRADE RAZLIÎTIH NAMENA Odobrava se ure|ewe zemqi{ta i izgradwa objekata u skladu sa planiranim namenama, a po pravilima ovog plana. Povr{ine namewene sadràjima kulture kao i tercijarnim delatnostima (trgovina, ugostiteqstvo, zanati, poslovni prostori, usluge...) predvi|aju se u okviru postoje}ih i planiranih povr{ina namewenih svim vrstama stanovawa a posebno u zonama centara Ratarskog puta i PKB-a. Sve namene stanovawa i delatnosti su kompatibilne sa mawim proizvodnim pogonima, uz uslov zadovoqewa za{tite ìvotne sredine. ZABRAWENA GRADWA U okviru stambenog naseqa "Altina" nije dozvoqeno: − izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru koja bi mogla da naru{i stawe

ìvotne sredine. − skladi{tewe otrovnih i zapaqivih materijala − izgradwa otvorenih skladi{ta sekundarnih sirovina, izgradwa skladi{ta za

otpadne materijale, stara vozila i sl., − izgradwa objekata i namene koje mogu da ometaju obavqawe javnog saobra}aja i

pristup objektima i parcelama − izgradwa koja bi mogla da naru{i ili ugrozi osnovne uslove ìvqewa suseda ili

sigurnost susednih zgrada. − izgradwa objekata na javnim povr{inama

V.1.


31

PRAVILA PARCELACIJE Gra|evinska parcela je najmawi deo prostora obuhva}enog planom namewen za gra|ewe, koji obuhvata jednu ili vi{e katastarskih parcela ili wihovih delova. Definisana je pristupom na javnu povr{inu i granicama prema susednim parcelama. Poloàj, oblik i veli~ina gra|evinskih parcela odre|uje se prema nameni, odn. podcelini; prema tipu i na~inu gradwe objekata, a prema pravilima iz ovog plana. Osnovna preparcelacija postoje}ih katastarskih parcela definisana je formirawem mreè saobra}ajnica. MOGU]E TRANSFORMACIJE PARCELA - PREPARCELACIJA Daqa parcelacija moè se vr{iti u okviru katastastarskih parcela primenom pravila iz ovog plana. Osnov za promenu granica parcele, osim u slu~aju javnog interesa, je saglasnost vlasnika/korisnika parcele. Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih parcela se vr{i pod slede}im uslovima:

• podela se vr{i u okviru parcele • pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela moè se obezbediti sa

sukorisni~kih povr{ina Spajawe dve ili vi{e postoje}ih parcela radi formirawa jedne parcele se vr{i pod slede}im uslovima:

• spajawe se vr{i u okviru granica celih parcela, a granica novoformirane parcele obuhvata sve parcele koje se spajaju

• spajawem parcela vaè}a pravila izgradwe za planiranu namenu ne mogu se mewati, a kapacitet se odre|uje prema novoj povr{ini.

Preparcelacijom dve ili vi{e postoje}ih parcela mogu se formirati dve ili vi{e novih parcela koje moraju zadovoqavati pravila iz ovog plana. Preparcelacijom se mora obezbediti pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela direktno, ili preko sukorisni~kih povr{ina. Preparcelacijom se mogu formirati posebne povr{ine za parkirali{ta kao zajedni~ka parcela koju koristi vi{e objekata, kao i zajedni~ke zelene povr{ine unutar bloka. Preparcelacija nije dozvoqena na parcelama koje su predvi|ene za javne namene. Minimalna celina za preparcelaciju, odnosno za formirawe gra|evinskih parcela moè biti jedna katastarska parcela ili niz od dve ili vi{e katastarskih parcela ili wihovih delova. Ukoliko nije mogu}e odrediti parcelu za svaki objekat, mogu}e je definisati zajedni~ku parcelu za nekoliko objekata, po istim normativima. Poloàj, veli~ina i oblik parcela namewenih javnom interesu, odre|eni su u skladu sa parametrima GUP-a, socio-demografskom strukturom, planiranim brojem stanovnika, blizinom komplementarnih sadràja i prostornim pogodnostima i uslovqenostima. Granice gra|evinskih parcela javnih namena, odn. povr{ine za ostale namene, definisane su u grafi~kom prilogu br.5 ″Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe plana ″ u R=1:1000.

V.2.


32

POLO@AJ PARCELE Poloàj gra|evinskih parcela u odnosu na ulice, javne puteve i povr{ine utvr|uje se regulacionom linijom. Parcela mora biti oslowena na javnu povr{inu bilo direktno, bilo preko sukorisni~kih povr{ina. VELIÎNA PARCELE Parcelacija gra|evinskog zemqi{ta namewenog za stanovawe ne sme dati parcele mawe od:

a) 300m2 -u delu namewenom stanovawu sa delatnostima do spratnosti P+2+Pk b) 400m2 -u delu namewenom stanovawu sa delatnostima do spratnosti P+3+Pk c) u podcelini "Vojni put":

300m2 -za slobodnostoje}e objekte, 250m2 -za slobodnostoje}e objekte (postoje}e), 150m2 -kod objekata koji formiraju nizove, 100m2 -kod postoje}ih objekata koji formiraju nizove.

OBLIK - [IRINA PARCELE Minimalna {irina parcele prema ulici ili putu (~elo/front parcele) namewene za izgradwu objekata u nizu ne moè biti mawa od 8m (kod formirawa novih parcela), odn. 6m (kod postoje}ih). Kod formirawa novih parcela namewenih izgradwi slobodnostoje}ih objekata, minimalna {irina fronta ne moè biti mawa od 15m, odnosno min. 10m kod postoje}ih objekata odn.parcela. Parcelu zajedni~ki koriste svi stanari, odnosno eta`ni vlasnici na parceli. PRAVILA ZA POSTAVQAWE I IZGRADWU, OBNOVU I REKONSTRUKCIJU OBJEKATA PRAVILA IZGRADWE PO NAMENAMA: 1. Stanovawe sa delatnostima u svim podcelinama:

Ovaj tip stanovawa obuhvata slede}e na~ine izgradwe: − Slobodnostoje}e objekte − Objekte u nizu sa svim varijetetima (dvojni objekti, jednostruki niz,

dvostruki niz, ~etvorne ku}e) Najve}a dozvoqena visina je P+2+Pk Na parcelama predvi|enim za stambenu izgradwu mogu}e je predvideti prostor za obavqawe delatnosti koje ne ugroàvaju stanovawe, i to unutar stambenih objekata ili u posebnim objektima. Du` ulica Prvomajska, S-8, Ratarski put, Dobanova~ki put i Ju`ni bulevar, poèqno je prizemqa stambenih objekata nameniti delatnostima komplementarnim stanovawu. Garaè, ostave i druge pomo}ne prostorije mogu biti u sastavu stambenog objekta ili u posebnim objektima

2. Stanovawe sa delatnostima podcelina PKB, visine do P+3+Pk, sa obaveznim kori{}ewem prizemqa stambenih objekata za delatnosti i mogu}no{}u kori{}ewa do 50% povr{ine objekta za delatnosti. Ovaj tip stanovawa zastupqen je u delu centra podceline "PKB" (blokovi P5 i P8, u kojima se predvi|a zamena nehigijenskog stambenog fonda). Tako|e se ovaj tip izgradwe treba primewivati kao model pri izgradwi stambenih objekata u zonama centara.

3. Delatnosti sa stanovawem kao aktivnosti centra, visine do P+3+Pk

V.3.


33

Ovom namenom obuhva}ena je koncentracija delatnosti i sadràja koji omogu}avaju lokalno snabdevawe i usluge u centrima; sadràja koji zadovoqavaju potrebe obrazovawa, de~je za{tite, zdravstvene za{tite i potrebe kulture i zabave gravitiraju}eg stanovni{tva (biblioteke, vi{enamenske sale), komercijalne usluge i javni sadràji, savremene usluge koje zadovoqavaju potrebe stanovni{tva u funkciji slobodnog vremena, zabave, sporta i rekreacije, kao i stanovawe do 50% ukupnih povr{ina.

MAKSIMALNE MOGU]NOSTI IZGRADWE Indeksom izgra|enosti reguli{u se urbanisti~ki odnosi kojima se utvr|uje veli~ina objekta u odnosu na gra|evinsko zemqi{te. Indeks izgra|enosti iskazan je kao odnos gra|evinske bruto povr{ine objekata i pripadaju}e parcele (bloka, zone). Na utvr|ivawe planiranog maksimalnog indeksa izgra|enosti za podru~je plana uticali su parametri GUP-a i uslovqenosti postoje}eg stawa. Maksimalni indeksi izgra|enosti zemqi{ta za izgradwu objekata u okviru planiranih namena i na nivou parcele iznose:

• za stanovawe sa delatnostima (do P+2+Pk): podcelina "Ratarski put" "I"=0.8 podcelina "PKB" "I"=0.8 podcelina "Vojni put" "I"=1.0

• za stanovawe sa delatnostima (do P+3+Pk) "I"=1.6 • za delatnosti sa stanovawem - centri "I"=1.4 • za delatnosti sa stanovawemu bloku V1 "I"=2.0

Na parcelama namewenim stanovawu sa delatnostima koje se nalaze zonama u kojima je planirano formirawe linijskog centra dozvoqava porast indeksa izgra|enosti na 1.2, kako bi se stimulisala izgradwa ovih aktivnosti. Pravci formirawa ovakvog centra, odnosno koncentracija aktivnosti u prizemqima objekata ozna~eni su na grafi~kom prilogu br. 3: "Namena povr{ina". Ovime se defini{e i ograni~ava izgradwa novih objekata, a isto vaì i za rekonstrukciju, dozi|ivawa i nadzi|ivawa postoje}ih objekata, gde ukupni koeficijent po izvedenoj intervenciji ne sme pre}i planirani koeficijent za parcelu.


34

POSTAVQAWE ZGRADA U ODNOSU NA JAVNE POVR[INE Postavqawe gra|evina u odnosu na ulice, puteve i javne povr{ine definisano je u grafi~kom prilogu br.4: "Regulaciono - nivelacioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe" u R=1:1000. Regulaciona linija predstavqa liniju razgrani~ewa zemqi{ta namewenom op{tem interesu od zemqi{ta u nasequ namewenom posebnom interesu. Kada se planom odredi da se objekti postave na regulacionoj liniji, tada se gra|evinska linija objekta poklapa sa regulacionom linijom. Gra|evinska linija je linija do koje je dozvoqeno gra|ewe. Odre|ena je u du`nim metrima na odstojawu od regulacione linije i suseda. Gra|evinska linija se postavqa u svim onim ulicama u kojima se planom odre|uje izgradwa objekata unutar regulacione linije. Gra|evinska linija odnosi se na izgradwu novih objekata. Postoje}i objekti se mogu zadràti ukoliko su izgra|eni do regulacione linije. Kod postoje}ih objekata dozvoqavaju se ispadi van regulacije do dubine od 0,60m u {irini maksimum 1/3 {irine objekta, i to samo u ulicama ~ija je regulacija {ira od 12m. U ulicama ~ija je regulacija {ira od 9m dozvoqavaju se ispadi postoje}ih objekata van gra|evinske linije do najvi{e 1/3 {irine objekta, najvi{e do dubine 1,20m, i to samo ukoliko se ta linija ne poklapa sa regulacionom. U ovim ulicama ne dozvoqavaju se ispadi van regulacione linije. Eventualne dogradwe i adaptacije ovih objektata mogu se dozvoliti samo do gra|evinske linije. U ulicama uìm od 8m ne dozvoqavaju se ispadi objekata van gra|evinske linije ni kod postoje}ih objekata. Na grafi~kom prilogu br.1. posebno je ozna~ena zona za{tite kolektora kao zona u okviru koje je potrebno uraditi stati~ku proveru uticaja objekata na postoje}i kolektor. U zavisnosti od rezultata provere odredi}e se i status objekata i wihovi volumeni. POSTAVQAWE ZGRADA U ODNOSU NA GRANICE PARCELE Odnosi zgrada prema razdelnim (me|nim) granicama, odre|uju se prema na~inu izgradwe i to: • Za slobodno stoje}e objekte, minimalno rastojawe objekta od jedne granice je 1,5

m, a od druge 2,5m, {to obezbe|uje minimalno me|usobno odstojawu od objekata od 4m.

• Objekti u nizu (jednostrano, dvostrano ili trostrano uzidani objekti) postavqaju se u nultoj poziciji razdelnih granica, odnosno objekti dodiruju obe bo~ne granice gra|evinskih parcela. Kod prvog i posledweg objekta u nizu, minimalno rastojawe do granice parcele je 2,5 m.

Novi objekat moè se izgraditi na ivici parcele naslawaju}i se na postoje}i susedni samo u duìni susednog objekta. Uz saglasnog vlasnika postoje}eg susednog objekta ova duìna moè biti i ve}a.


35

ZAUZETOST ZEMQI[TA ZGRADAMA (STEPEN ZAUZETOSTI ZEMQI[TA) Zauzetost zemqi{ta zgradama kod namene stanovawe sa delatnostima data je prema veli~ini parcela i iznosi najvi{e:

• za parcele do 400m2 50% • za parcele do 600m2 40% • za parcele ve}e od 600m2 35%

Izuzetno se u podcelini “Vojni put” dozvoqava i ve}i procenat, do 80%, i to samo kod postoje}ih objekata. Kod namene stanovawe sa delatnostima (do P+3+Pk) kao i kod namene delatnosti sa mawim obimom stanovawa dozvoqeno je maksimalno 60% izgra|enosti parcele na nivou terena. Kod ugaonih objekata u namenama "Delatnosti sa stanovawem" i "Stanovawe sa delatnostima" do spratnosti P+3+Pk”, maksimalno dozvoqeni stepen zauzetosti parcele iznosi 80%. VISINA ZGRADA Apsolutna visina. Najve}a visina zgrade ne sme pre}i 16m (0,9+4,0+3*3,0+1,60) vencem, odnosno prizemqe i tri sprata i potkrovqe, sem izuzetno, i to samo kao akcenat do P+4+Pk, u delu namene "Delatnosti sa stanovawem" uz saobra}ajnice Bulevar Lewina i T-6. U zoni namene "stanovawe sa delatnostima" maksimalna dozvoqena spratnost objekata je P+2+Pk. Visina venca ne sme pre}i visinu od 13m (0,9+4,0+2*3,0+1,60). Ne dozvoqavaju se ispadi nazidaka potkrovqa van gra|evinske linije. U podcelini "Vojni put" maksimalna dozvoqena visina objekta je P+1+Pk, i to samo ukoliko su i sva ostala pravila ovog Pravilnika zadovoqena. Maksimalno dozvoqena spratnost objekata koji se grade na namenama " Stanovawe sa delatnostima u podcelini PKB" i " Delatnosti sa stanovawem", je P+3+Pk. Relativna visina. Visina gra|evine treba da je mawa od {irine ulice odnosno puta, postoje}eg ili planiranog ukoliko se objekat nalazi na regulacionoj liniji. SPOQNI IZGLED ZGRADE I GRA\EVINSKI MATERIJALI Prilikom izgradwe objekata bo~ne i zadwe fasade obraditi kao i uli~ne. Ne dozvoqava se postavqawe erkera na objektima koji se grade na regulaciji, ukoliko je ona (regulacija ulice) u`a od 15m. Tako|e se ne dozvoqava postavqawe erkera koji bi izlazili izvan gra|evinske linije prema susedima. Dozvoqeno je postavqawe erkera na objektima koji se grade na regulacijama ulica {irih od 15m, do dubine 0,6m i {irine koja ne prelazi 30% fasade. Minimalno udaqewe (visina) ovih erkera u odnosu na trotoar iznosi 5m. Kod novih objekata koji se grade povu~eni od regulacione linije, gra|evinska linija predstavqa liniju van koje se ne mogu postavqati ni delovi objekata. Krovni pokriva~ uskladiti sa prete`nim na~inom pokrivawa krovova u nasequ (sve vrste crepa). Ne dozvoqavaju se prepusti potkrovqa van gra|evinske linije.


36

Odvodwavawe kosih krovova regulisati tako, da se voda sa krova ne sliva u dvori{te suseda. Kod objekata koji se dodiruju sa susednim, re{ewe kosih krovova i dimenzije horizontalnih i vertikalnih oluka moraju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. OGRA\IVAWE PARCELA Gra|evinske parcele stambene izgradwe i javnih objekata mogu se ograditi: zidanom ogradom, visine do 0,90 m, ili transparentnom ogradom, visine do 1,40 m, ili zelenom - ìvom ogradom, visine do 1,40 m.

Ograde objekata na uglu ne mogu biti vi{e od 0,90 m, ra~unaju}i od kote trotoara, zbog za{tite preglednosti raskrsnice. U ulicama ~ija je regulacija uà ili jednaka 8m, ne dozvoqava se postavqawe ograda na regulacionu liniju. Ogra|ivawe ovih parcela prema javnim povr{inama dozvoqeno je postavqawem ograda na gra|evinskoj liniji. ZELENILO U ZONAMA STANOVAWA SA DELATNOSTIMA Svaka gra|evinska parcela mora da sadrì najmawe 30% zelenih povr{ina. (Izuzetak su samo parcele u podcelini "Vojni put" gde se taj procenat moè spustiti na min 15%, 10% kod postoje}ih objekata) U okviru parcele se nalaze prostori za igru dece i miran odmor odraslih. Preporuka je da se na delu parcele prema ulici formiraju zasadi niskog {ibqa i cve}a i pojedina~nim sadnicama visokih li{}ara i ~etinara. U okviru ovih zona poèqno je i dozvoqeno formirawe objediwenih zelenih povr{ina unutar bloka namewenih zajedni~kom kori{}ewu stanara parcela od ~ijih su delova formirane. U tom slu~aju umawuje se procenat zelenila na svakoj od ovih parcela. Ove povr{ine mogu biti i ogra|ene, a wihovu namenu (sportski tereni, miran odmor, igra dece..) odre|uju sami stanari.

ZELENILO U ZONAMA DELATNOSTI SA STANOVAWEM Povr{ine namewene komercijalnim funkcijama, kod kojih se o~ekuju intenzivnija kretawa i okupqawa stanovnika i korisnika, oblikovati parternim re{ewem. U okviru granica kompleksa, na delovima kompleksa okrenutim prema obodnim saobra}ajnicama Bulevar Lewina, T-6, T-8 i planiranoj saobra}ajnici Ju`ni bulevar predvideti izolaciono za{titno zelenilo (dvostruki drvoredi, slobodno-rastu}e {ibqe i sl..)


37

PRAVILA ZA POSTAVQAWE I IZGRADWU OBJEKATA PO PO PLANIRANIM NAMENAMA - ZONAMA 1. STANOVAWE SA DELATNOSTIMA PODCELINA RATARSKI PUT:

Zastupqeno u blokovima: R3, R4, R5, R6, R7, delu R8, , R16, R17, delu R19 i R20.

Rastojawa gra|evinske linije objekta od regulacione linije Dato na grafi~kom

prilogu Minimalno rastojawe objekata od bo~ne granice parcele

slobodnostoje}i objekti 1.5m odn. 2.5m Dvojni i u nizu (prvi i posledwi)

2.5m

Minimalno rastojawe objekta od zadwe granice parcele 1/2 h, ali ne mawe od 4 m Minimalno rastojawe objekta od naspramnog objekta 1.0 - 2.0 h, ali ne mawe od

8m 2: STANOVAWE SA DELATNOSTIMA PODCELINA PKB:

Zastupqeno u blokovima: P1, P2, P3, P4, P6, P12, P13, P14, P15, P16, P17, delu P19, P 20, P21, P22, P22a, P23, P24, P24a, P25, P26, P26a, P27, P27a, P27b, P28, P29, P30, P31, P32, P33, P34, P35, i P36.


prilogu Minimalno rastojawe objekata slobodnostoje}i objekti 1.5m odn. 2.5m

V.4.

Minimalna veli~ina parcele 300 m2 Minimalna {irina fronta parcele 15m Indeks izgra|enosti na parceli maks. 0.8 Indeks izgra|enosti na parceli u zonama linijskog centra

Maks. 1.2

Maksimalni stepen zauzetosti parcele

Do 400m2 50%

Do 600m2 40% Preko 600m2 35% Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% Maksimalna visina objekta P+2+Pk Maksimalna visina pomo}nih objekata maks. 5.0 m Minimalan broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan Minimalan broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2,

odn. prema vrsti delatnosti

Minimalna veli~ina parcele 300 m2 Minimalna {irina fronta parcele 15m Indeks izgra|enosti na parceli maks. 0.8 Indeks izgra|enosti na parceli u zonama linijskog centra

Maks. 1.2


Do 400m2 50% Do 600m2 40% Preko 600m2 35%

Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% Maksimalna visina objekta P+2+Pk Maksimalna visina pomo}nih objekata maks. 5.0 m Minimalan broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan Minimalan broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2



38

od bo~ne granice parcele Dvojni i u nizu (prvi i posledwi)

2.5m


8m 3: STANOVAWE SA DELATNOSTIMA PODCELINA VOJNI PUT:

Zastupqeno u blokovima: V4, V6, V9, V10, V11, V12, V13, V14, V15, V16, V17, V18, V19, V20, V21, V21a, V22, V23, V24, V25, V26, V28, V29, V34, V35, V36, V37, V38, V39, V40, V41, V43, V44, V45, V46, V47, V48, V49, V50, V51, V52, V53, V54, V55, V56, V57, V61, V62, V63, V64, V65, delu V66 i V67a.




2.5m

Minimalno rastojawe objekta od zadwe granice parcele

Sa predba{tom 1/2 h, ali ne mawe od 4 m Dvostruki i trostruki niz 0.0 - 4.0 m

Minimalno rastojawe objekta od naspramnog objekta 1.0 - 2.0 h, ali ne mawe od 8m

∗Kod formirawa parcela za objekte koji su izgra|eni na terenu i podle`u pravilima iz Pravilnika o legalizaciji va`e pravila da je minimalna veli~ina parcele slobodnostoje}ih objekata 250m2, a minimalna veli~ina parcele objekata koji formiraju nizove 100m2.

Minimalna veli~ina parcele Slobodnostoje}i 300 m2 ∗

U nizu 150 m2∗ Minimalna {irina fronta parcele Slobodnostoje}i 15m (postoje}i 10m)

U nizu 8m (postoje}i 6m) Indeks izgra|enosti na parceli maks. 1.0 Indeks izgra|enosti na parceli u zonama linijskog centra

Maks. 1.2


Do 400m2 50%

Do 600m2 40% Postoje}i obj. do 80% Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% (post.10-15%) Maksimalna visina objekta P+1+Pk Maksimalna visina pomo}nih objekata maks. 5.0 m Minimalan broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan Minimalan broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2,



39

4: STANOVAWE SA DELATNOSTIMA PODCELINA PKB SPRATNOST P+3+Pk: Zastupqeno u blokovima: P5 i delu P8.

Rastojawa gra|evinske linije objekta od regulacione linije Dato na grafi~kom prilogu

Minimalno rastojawe objekata od bo~ne granice parcele


2.5m

Minimalno rastojawe objekta od zadwe granice parcele 1/2 h, ali ne mawe od 4 m Rastojawe objekta od naspramnog objekta 1.0 - 2.0 h, ali ne mawe od

8m 5: DELATNOSTI SA STANOVAWEM - CENTRI -SPRATNOST P+3+Pk:

Zastupqeno u blokovima: R1, R2, delu R8, R9, R10, R11, R12, R13, R14, R15, R18, delu R19, delu P8, P9, P10, P11, P18, delu P19, P32a, V1, V2, V3, V5, V7, V8, delu V32, V57a, V58, V59, delu V66 i V67.



Obostrano uzidani objekti 0 slobodnostoje}i objekti 1/2 h, ali ne mawe od 4 m


8m

Minimalna veli~ina parcele 400m2 Minimalna {irina fronta parcele 15m Indeks izgra|enosti na parceli maks. 1.6 Maksimalni stepen zauzetosti parcele 60% Maksimalni stepen zauzetosti ugaonih parcela 80% Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% Minimalni procenat ozelewenih povr{ina ugaonih parc.

20%

Maksimalna visina objekta P+3+Pk Maksimalna visina pomo}nih objekata maks. 5.0 m Obavezno kori{}ewe prizemqa za delatnosti Minimalan broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan Minimalan broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2


Minimalna veli~ina parcele 400m2 Minimalna {irina fronta parcele 15m Indeks izgra|enosti na parceli maks. 1.4 Indeks izgra|enosti u bloku V1 maks. 2.0 Maksimalni stepen zauzetosti parcele 60% Maksimalni stepen zauzetosti ugaonih parcela 80% Minimalni procenat ozelewenih povr{ina na parceli 30% Minimalni procenat ozelewenih povr{ina ugaonih parc.

20%

Maksimalna visina objekta P+3+Pk Maksimalna visina akcentiranih objekata u bloku R1 P+4+Pk Maksimalna visina pomo}nih objekata maks. 5.0 m Maksimalan procenat stanovawa 50% Minimalan broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan Minimalan broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2



40

6 PAROHIJSKO SREDI[TE U BLOKU V30 Prema strukturi stanovni{tva, a u ciqu zadovoqavawa potreba za normalnim funkcionisawem Crkvene zajednice na podru~ju "Altine" planira se izgradwa parohijskog sredi{ta. Na parceli orijentacione povr{ine 0,29 ha u delu bloka V30, uz uslov po{tovawa tradicije crkvenog graditeqstva, predvi|ene su slede}e orijentacione celine: - Hram - (u osnovi) ukupna gra|evinska spoqna mera 250-400m2 (neto povr{ina) - slu`beni i dru{tveni deo - 300-450m2 (neto povr{ina) - stambeni deo - 1-2 stambene jedinice sa po 70-90 m2 (neto povr{ina) Du` granica parcele na kojoj je planirana izgradwa Hrama sa parohijskim domom predvideti podizawe fiksne ograde ili `ivice od zimzelenog {ibqa. Portu crkve oblikovati parkovskim re{ewem sa zasen~enim i osun~anim prostorima. Oko objekta Hrama formirati poplo~ani plato koji }e svojim oblikom i dimenzijama omogu}iti nesmetano odvijawe verske slu`be i obreda. U okviru pe{a~kih povr{ina postaviti ozidanu ~esmu i prostor za odmor i sedewe. 7 SPORTSKE POVR[INE I OBJEKTI U V32 U okviru bloka V32 planirana je povr{ina za sportske terene i prate}e objekte. Povr{ina parcele je 0.34 ha, a BRGP prate}ih objekasta 678 m2. Sportski tereni mogu biti otvoreni ili pokriveni balonom. Zelene, nezastrte povr{ine u okviru sportskog kompleksa treba da zauzimaju min 10 % parcele.


41

SPROVO\EWE PLANA ODNOS PREMA PRETHODNIM PLANOVIMA Ovim Planom detaqne regulacije: 1. Stavqa se van snage Odluke o DUP-u dela stambene zone Gorwi Zemun izme|u

saobra}ajnice Bulevar Lewina, T-6, Ju`ni bulevar i T-8 ("Sl.list grada Beograda", br. 11/77 i 30/82);

2. Stavqa se van snage Odluka o DUP-u dela transverzale T-8 od Batajni~kog puta do autoputa Beograd - Zagreb (E-94), ("Slu`beni list grada Beograda", br. 13/76), u tom smislu {to se deo povr{ina u okviru ovog PDR, namewene za izgradwu dela saobra}ajniceT-8, namewuju povr{inama za stanovawe sa delatnostima i za saobra}ajne povr{ine;

3. Mewa se i dopuwuje Odluka o DUP-u Prvomajske ulice u Zemunu ("Sl.list grada Beograda", br. 2/80) u tom smislu {to se povr{ine, obuhva}ene ovim RP, ranije namewene za izgradwu pomenute saobra}ajnice (od saobra}ajnice T-6 do planirane saobra}ajnice T-8) planiraju za stanovawe i za saobra}ajne povr{ine;

4. Mewa se i dopuwuje Odluka o DUP-u transverzale T-7 u Zemunu ("Sl.list grada Beograda", br. 14/77) u tom smislu {to se mewa saobra}ajno re{ewe, dato tim DUP-om, onako kako je prikazano u saobra}ajnom re{ewu ovog PDR,

5. Budu}i da se ovim Planom detaqne regulacije planiraju prikqu~ci na postoje}u infrastrukturu u saobra}ajnici T-6 i u Bulevaru Lewina za potrebe sadràja predmetnog PDR, izgradwom ovih infrastrukturnih objekata de iure mewa se postoje}i DUP saobra}ajnice T-6 od autoputa do saobra}ajnice 13-13 i DUP dela me|unarodnog puta E-5 op{tina Zemun ("Sl. list grada Beograda", br. 13/76),

6. Realizovani magistralni fekalni kolektor ∅90/157 od Bulevara Lewina do CS "Kara|or|ev park u Zemunu - predstavqa tako|e ste~enu urbanisti~ko-pravnu obavezu za predmetni PDR.

ETAPE REALIZACIJE Radi realizacije planiranih namena, neophodno je: 1. Obeleìti regulacije svih novoplaniranih saobra}ajnica, javnih povr{ina i

parcela javnih namena 2. Izvesti mreè ki{ne i fekalne kanalizacije obzirom na opasnosti od

nekontrolisanog provlaàvawa lesa 3. Pustiti u rad Crpnu stanice Beànija "B" i cevovod F1200-F1000 od CS

Beànija "B" do Ugrinova~ke ulice, kako bi se omogu}ilo uredno snabdevawe vodom

4. Izgraditi TS 110/10kV "Altina" (lokacija van granice plana) Kako bi se etape 2 i 4 mogle sprovesti, potrebno je uraditi plansku dokumentaciju za izgradwu onih objekata koji se nalaze van granica ovog plana, a to su: TS 110/10kV "Altina" i ki{ni kolektor u saobra}ajnici T-8, od granice plana do izliva u Dunav. 5. izvesti saobra}ajnice kroz koje se planira kablirawe voda 35 kV 6. Izvesti sve saobra}ajnice II reda, kao i saobra}ajnice koje zauzimaju primarno

mesto u saobra}ajnom sistemu naseqa, i prate}u infrastrukturu. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA Granice gra|evinskih parcela javnih namena definisane su u grafi~kom prilogu br.2 ″Regulaciono nivelacioni plan sa saobra}ajnim re{ewem i analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe″, Izvod iz plana moè se izdati za parcele javnih namena i one gra|evinske parcele ostalih namena koje zadovoqavaju kriterijume iz ta~ke V.2. "Pravila parcelacije", a ome|ene su granicama jedne katastarske parcele i/ili granicama javnih namena, tj. u ~ijem formirawu u~estvuje samo jedna katastarska parcela,


42

Urbanisti~ki projekat radi}e se u svim zonama ili delovima zona ostalih namena u kojima se postoje}a katastarska parcelacija mewa, tj. kod onih gra|evinskih parcela u ~ijem formirawu u~estvuje vi{e ili mawe od jedne katastarske parcele.

II

Grafi~ki prilozi Plana detaqne regulacije:

1. Izvod iz Generalnog plana Beograda do 2021 R= 1: 20 000 2. Postoje}e stawe R= 1: 1000 3. Namena povr{ina R= 1: 1000 4. Regulaciono - nivelacioni plan za gra|ewe objekata i saobra}ajnih povr{ina sa analiti~ko-geodetskim elementima za obeleàvawe R=1: 1000 4.1. Geometrijski popre~ni profili saobra}ajnica 5. Plan javnih povr{ina sa smernicama za sprovo|ewe plana R=1: 1000 6. Plan mreè i objekata infrastrukture - Vodovod i kanalizacija R=1: 1000 7. Plan mreè i objekata infrastrukture - Elektro instalacije R=1: 1000 8. Plan mreè i objekata infrastrukture - TT instalacije R=1: 1000 9. Plan mreè i objekata infrastrukture -Toplovod R=1: 1000 10. Plan mreè i objekata infrastrukture (Sinhron plan) R=1: 1000 10.1. Skupni prikaz komunalne infrastrukture - popre~ni profili R=1: 100

III Dokumentacija plana:

Tekstualni deo: 1. Odluka o pripremawu Regulacionog plana 2. Izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi 3. Obrazloèwe plana 4. Kopije uslova i podataka ovla{}enih institucija, organa, organizacija i

preduze}a koja su zakonom ovla{}ene da ih utvr|uju 5. Kopije pismeno predatih primedbi zainteresovanih stranaka u postupku javnog

uvida Grafi~ki deo: D1. Aùrirane geodetske podloge R=1:1000 D2. Katastarske podloge R=1:1000 D3. Katastar vodova i podzemnih instalacija R=1:1000

D4. Grafi~ki prikaz ste~enih obaveza R=1:5000 D5. Plan identifikacije gra|evinskih parcela javnih namena

sa katastrom R=1:1000

IV Ovaj Plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana od objavqivawa u

Slu`benom listu grada Beograda.

SKUP[TINA GRADA BEOGRADA

broj:

PLAN DETALJNE REGULACIJE STAMBENOG NASELJA ALTINA U...

Documents

Transcript of PLAN DETALJNE REGULACIJE STAMBENOG NASELJA ALTINA U...