PKSinfo - 217.24.23.93217.24.23.93/SADRZAJ/Files/Centar za usluge/PKSInfo decembar 2013-januar...

PKSinfodecembar 2013 – januar 2014.

decembar 2013 – januar 2014.

PKSinfoAktivnosti Privredne komore Srbije

3decembar 2013 - januar 2014.

Veliki potencijal kinesko-srpske ekonomske saradnje

Rast ekonomske saradnje između Kine i Srbije pružiće podršku preduzetnicima i investitorima, zaključeno je na Prvom kinesko - srpskom po-slovnom forumu 2013 u okviru projekta „Među-narodno poslovno umrežavanje“, koji je održan u Beogradu u organizaciji Ministarstva trgovine NR Kine u saradnji sa Belmaks centrom.

„Ovo je događaj od izuzetnog značaja koji će po-moći rast bilateralnih ekonomskih i trgovinskih odnosa između Kine i Srbije i doprineće sveuku-pnom napretku u odnosima dve prijateljske ze-mlje,“ rekao je Nan Đijang, zvaničnik Odeljenja za spoljnu trgovinu Ministarstva trgovine NR Kine i dodao da će „poseta kineske privredne delegacije povećati mogućnost za susret i razmenu informa-cija između kineskih i srpskih preduzetnika.“

Prvom kinesko - srpskom poslovnom forumu 2013 prisustvovalo je više od 80 predstavnika Ministarstva trgovine NR Kine i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije, kineske ambasade u Srbiji, predstavnika nekoliko lokalnih samouprava iz Kine i Srbije, predstavnici Privredne komore Srbije, kao i po-slovni lideri iz obe zemlje.

„Verujemo da će više direktnih kontakata poslov-nih lidera podstaći jačanje bilateralnih investicija i trgovine, čime se dalje jačaju međusobni odno-si,“ izjavila je Slavica Višnjić, rukovodilac grupe za saradnju sa NR Kinom u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije. Ona je dodala da se „u narednom periodu

očekuje realizacija već dogovorenih i razmatranje novih zajedničkih projekata.“

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović rekao je da je Kina jedan od najznačajnijih privrednih partnera Srbije u Aziji. „Sveukupni bilateralni odnosi naše dve zemlje i zvanično su podignuti na najviši nivo uspostavljanjem strateškog partnerstva, čiji je je-dan od najvažnijih segmenata unapređenje eko-nomske saradnje“, rekao je Vesović. On je kine-skim partnerima predočio značajnije pokazatelje srpske privrede, uz pogodosti i podršku na koju mogu da računaju u PKS. „Strani investitori ima-ju nacionalni tretman. Ne postoje restrikcije kada je u pitanju industrija u koju strani investitor želi da ulaže“, rekao je potpredsednik PKS. Vesović je učesnicima Foruma predstavio uslove i pogodno-sti poslovanja u sobodnim zonama Srbije.

„Naše aktivnosti nastaviće da se razvijaju u sme-ru promocije i jačanja ekonomskog prisustva Kine u Srbiji“, rekao je Haijing Džou (Haiying Zhou), direktor Belmaks centra. Belmaks centar je mul-tinacionalni trgovinski centar, kineska grinfild in-vesticija u Srbiji. „Kompanije koje posluju u Cen-tru istovremeno su čvrsta osnova za dalji razvoj maloprodajne mreže širom srpskog tržišta, kao i u nekim susednim zemljama“, rekao je Džou.

Planirano je da Forum postane tradicionalna platforma za direktan kontakt i razmenu znanja i iskustava, između preduzetnika, privrednika i privrednih zvaničnika.

Odnosi naše dve zemlje i zvanično su podignuti na najviši nivo uspostavljanjem strateškog partnerstva, čiji je jedan od najvažnijih segmenata unapređenje ekonomske saradnje

2. decembar 2013.

4 decembar 2013 - januar 2014.

Promene u poslovanju agencija za promet nepokretnosti

Zakon o posredovanju u prometu i zakupu ne-pokretnosti, koji je stupio na snagu 8. novembra, prvi je zakon kojim se ova oblast uređuje u Srbiji. Njegovo donošenje inicirala je Grupacija posred-nika u prometu nepokretnosti, jedna od 11 gru-pacija Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, sa željom da se oblast uredi i suzbije nelo-jalna konkurencija raširenog sivog tržišta.

Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za tr-govinu PKS, ističe dobru saradnju Privredne ko-more Srbije i Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu u procesu izrade i donošenja Zakona, kojim se „uvode standardi, saglasni direktivama EU, podiže nivo usluga i konkurentnost“.

Panel diskusija, u kojoj je učestvovalo približno 200 agenata i vlasnika agencija, kao i predstavnici Ministarstva Željko Rakić, načelnik i Željko Stoja-nović, savetnik ministra, organizovana je da bi se otklonile nejasnoće u primeni Zakona. Prema reči-ma Damira Borića, predsednika Grupacije, Zakon je stvorio okvir, a samoregulativa i rešavanje ne-doumica doprinosi njegovom boljem sprovođenju.

Najznačajnija novina u poslovanju po novom Zakonu je ugovor o posredovanju, koji mora da bude zaključen između agencije i nalogodavca. Nalogodavcem se smatra vlasnik-prodavac nepo-kretnosti, kupac, zakupodavac, zakupac ili njihov punomoćnik. Bez ugovora, agencija ne sme da oglasi nepokretnost na prodaju. „Ugovor o posre-dovanju uvodi red u odnose agencija sa nalogo-davcem i sa oglašivačem“, rekao je Nenad Đorđe-vić, zamenik predsednika Grupacije.

Član predsedništva Grupacije posrednika u pro-metu nepokretnosti Aleksandra Kon pojasnila je da se Zakonom o posredovanju u prometu i za-kupu nepokretnosti predviđa obaveza agencije da javno istakne opšte uslove poslovanja. Propisano

je da će nadležno ministarstvo voditi registar po-srednika, koji će biti javan, a propisani su i uslovi za obavljanje ovog posla. Takođe, vlasnik agencije ili zaposleni koji kod njega radi moraće ubuduće da imaju položen stručni ispit, posrednik će mo-rati da ima važeći ugovor o osiguranju i odgova-rajući poslovni prostor.

Za polaganje stručnog ispita ostavljen je rok od 18 meseci. Uslovi polaganja biće regulisani pod-zakonskim aktom koji mora da se donese u roku od šest meseci, a od njegovog usvajanja tokom go-dinu dana obaviće se testiranje. „Svi ostali članovi Zakona počeli su da se primenjuju danom stupa-nja na snagu - 8. novembra“, istakla je Kon.

„Mnoge agencije do sada su proviziju za prodaju stana naplaćivale isključivo od kupca a ne od pro-davaca“, rekla je Kon i pojasnila da je klijent agen-cije ona strana sa kojom ima potpisan ugovor o po-sredovanju i od nje naplaćuje proviziju. Zakon ne propisuje koliki će biti procenat provizije, već je to ostavljeno poslovnoj politici agencije. „Novi zakon uvodi red u poslovanje agencija, u njihov odnos sa klijentima i državom“, rekla je Aleksandra Kon.

Za kršenje zabrane oglašavanja bez prethodno propisanog ugovora Zakon predviđa kazne koje se kreću od 100.000 do 500.000 dinara za pravno lice, 50 000 do 500 000 za preduzetnika. Na ovu kaznu može se dodati i kazna za odgovorno lice u preduzeću u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara kao i zaštitna mera zabrane vršenja posredovanja u trajanju od jedne do dve godine.

Uprkos strožim uslovima poslovanja, učesnici pa-nela izrazili su zadovoljstvo što novim Zakonom „dobijaju profesiju“. Ovim panelom, kao i najav-ljenim forumom, Privredna komora Srbije zapo-čela je aktivnosti na edukaciji i pripremi članica Gruapcije za polaganje stručnog ispita.

Agencije neće moći da oglase nepokretnost bez prethodno zaključenog ugovora sa vlasnikom, propisuje Zakono posredovanju u prometui zakupu nepokretnosti, koji je inicirala i u izradi učestvovala PKS

2. decembar 2013.


Kontrola dijetetskih proizvoda

Članovi Grupacije proizvođača, uvoznika, distri-

butera dijetetskih suplemenata, pri Udruženju za

trgovinu i Udruženju za hemijsku, farmaceutsku,

gumarsku industriju i industriju nemetala Privred-

ne komore Srbije, doneli su odluku o pokretanju

inicijative za odlaganje primene pojedinih članova

Pravilnika o prehrambenim aditivima. Odlaganje

se odnosi na produženje prelaznog perioda za nji-

hovu primenu.

Pored pomenutog pravilnika, naglašen je i stav za razmatranje zahteva za refundacijom troškova shodno odredbama Zakona o bezbednosti hrane. Članovi Grupacije zahtevaju izmene i dopune za-kona u ovoj oblasti poslovanja. Oni su naime, na sednici Grupacije, održanoj u PKS, izneli primedbe na različito tumačenje propisa od strane inspekci-ja, pa traže da se dobije jasna instrukcija i kriteri-jumi po kojima će se kontrola dijetetskih proizvoda obavljati na ulazu u zemlji i na domaćem tržištu.

Traži se jasna instrukcija o kriterijumima po kojima će se kontrola dijetetskih proizvoda obavljati na ulazu u zemlju i na domaćem tržištu

2. decembar 2013.

Razvoj tržišta biomase

Privredna komora Srbije i Društvo termičara Sr-bije (DTI) organizovali su konferenciju o stanju i korišćenju biomase u energetske svrhe u Srbiji. Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i odlukom Ministarskog saveta Energet-ske zajednice, Srbija je preuzela ambiciozan oba-vezujući cilj da učešće obnovljivih izvora energije iznosi 27 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini.

Potpredsednik PKS Raša Ristivojević podsetio je da je Nacionalnim akcionim planom za obnov-

ljive izvore energije, biomasa prepoznata kao najveći i najdostupniji obnovljivi izvor energije. Korišćenjem biomase ne samo da bi se zamenio deo energenata koji se dobija iz konvencionalnih izvora, već bi se ispunili i strogi kriterijumi u vezi sa zaštitom životne sredine. On je ukazao da bi prioritet trebalo da budu postrojenja sa kombino-vanom proizvodnjom električne i toplotne energi-je, zamena fosilnih goriva u sistemima daljinskog grejanja, sagorevanje sa ugljem u termoelektra-nama i proizvodnja biogoriva svih vrsta. Istovre-

Srbiji su neophodne investicije u zelenoj energiji, jer povećavaju stopu privrednog rasta i zaposlenosti, omogućavaju transfer modernih tehnologija i utiču na kvalitet životne sredine

3. decembar 2013.


meno treba voditi računa da budu zadovoljeni kriterijumi održivosti, kako se ne bi narušila pro-izvodnja dovoljnih količina hrane. „Nadam se da će uskoro otpočeti realizacija obimnog, dugoroč-nog i zajedničkog projekta UNDP-a, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Pri-vredne komore Srbije na projektu „Smanjenje ba-rijera za brži razvoj tržišta biomase“, odnosno du-gotrajne i komplikovane aktivnosti na stvaranju berze biomase na području Srbije, a potom i celog Balkana“, istakao je Raša Ristivojević. Uporedo sa tim potrebno je u ovoj oblasti pojačati aktivnosti na harmonizaciji tehničkih standarda sa norma-tivima EU. Potpredsednik PKS zaključio je da su Srbiji neophodne investicije u zelenu energiju, jer povećavaju stopu privrednog rasta i zaposlenosti, omogućavaju transfer modernih tehnologija i uti-ču na kvalitet životne sredine

Državni sekretar u Ministarstvu za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Dejan Novaković, naglasio je da biomasa predstavlja oko 60 odsto potencijala svih obnovljivih izvora energije u Sr-biji. Naredne godine osnovaće se Budžetski fond

za energetsku efikasnost čijim sredstvima će se finansirati projekti obnovljivih izvora energije i školovanje kadrova za ovu oblast. Novaković je rekao da se najveći napredak očekuje u upotrebi biomase za grejanje, jer je taj oblik najefikasniji, najjednostavniji i najisplativiji za Srbiju.

Predsednik Društva termičara Srbije (DTI) Mi-lan Radovanović, izneo je podatak da je godišnja proizvodnja ugljen dioksida viša od 30 milijardi tona, što je posledica sve veće potrošnje energi-je. Koncept konferencije o biomasi je da se u ovu problematiku uvedu neke nove institucije i ideje, kao i da se projekti za čvrstu biomasu objedine sa biodizelom, bioetanolom i biogasom.

Izlaganja autora o temama u vezi sa pravnim i ekonomskim aspektima korišćenja biomase, po-smatranje ove problematike sa aspekta zaštite životne sredine i navođenje primera dobre prak-se ukazali su na dalje pravce korišćenja biomase u energetske svrhe. Bilo je reči i o aktivnostima koje treba realizovati, kako bi se uklonile barijere koje onemogućavaju da se potencijal biomase u potpunosti iskoristi.

Nove oblasti saradnje grčkih i srpskih kompanija

Šef grčke privredne delegacije Spiros Kuvelis (Spyros Kouvelis), koju čini devet renomiranih, vodećih kompanija na grčkom tržištu, na poslov-nim susretima grčkih i srpskih kompanija u Pri-vrednoj komori Srbije, pozvao je privrednike da iskoriste prednosti Sporazuma o slobodnoj trgo-vini koji Srbija ima sa Rusijom, Belorusijom i Ka-zahstanom, kako bi lakše izašli na druga tržišta.

Grčka je jedan od vodećih investitora u Srbiji, a grčke investicije, pre ekonomske krize, bile su značajne posebno u bankarstvu, nekretninama i

hotelijerstvu. Veliki potencijal za produbljivanje saradnje Grčke i Srbije leži u oblasti obnovljivih izvora energije, prehrambene industrije i zaštite životne sredine, ukazala je Jelena Marjanović, pomoćnica ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Prema njenim rečima, sta-gnacija u srpskom izvozu u Grčku nadomeštena je plasmanom proizvoda iz Srbije preko velikih trgovinskih lanaca.

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović ukazao je da je Grčka jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa

Predstavnici 30 kompanija i lokalnih samouprava iz Srbije i devet grčkih firmi, na poslovnim susretima u PKS, otvorili su nove kanale saradnje, u oblasti konsaltinga i novih tehnologija, pored tradicionalnih, u bankarstvu, turizmu i energetici

3. decembar 2013.


oko 2,5 milijarde evra investicija, a gotovo polo-vina te sume su grinfild investicije. Prema rečima Vesovića, Srbija i Grčka prolaze kroz ekonomsku krizu, pa su 2012. godine investicioni tokovi sa Grčkom zabeležili negativan saldo, a ovakvi sku-povi su prilika da se povrati liderska pozicija Grč-ke među investitorima u Srbiji.

Potpredsednik Vesović pozvao je srpske privred-nike da iskoriste prisustvo grčkih kompanija i prenesu deo njihovog iskustva u svoje poslovanje.

Dominantni proizvodi u izvozu na grčko tržište u 2013. godini bili su šećer i proizvodi od šećera, med, hartija, plastične materije, čvrste biljne masti

i ulja, mineralne rude i otpaci metala, pluta i drvo, povrće i voće, proizvodi od metala, gvožđe i čelik. U uvozu iz Grčke u ovoj godini najzastupljeniji su bili povrće i voće, obojeni metali, predivo, tkani-ne i tekstilni proizvodi, medicinski i farmaceutski proizvodi, duvan i proizvodi od duvana, gvožđe i čelik, plastične materije u primarnom obliku.

Na poslovnim susretima, koje je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Ambasa-dom Srbije u Atini, učestvovali su predstavnici 30 kompanija i lokalnih samouprava iz Srbije i devet kompanija iz Grčke, u oblasti poljoprivrede, ener-getike, brodogradnje, drvne industrije, zaštite ži-votne sredine.

Budućnost Srbije u tehnološkom razvoju

Predsednici Privredne komore Srbije Željko Ser-tić (PKS) i Akademije inženjerskih nauka Branko Kovačević, u prisustvu predsednika Republike Tomislava Nikolića, potpisali su u Kragujevcu Memorandum o razumevanju kojim se formira Konzorcijum prve individualne tehnološke plat-forme za domen proizvodnih tehnologija - NTPS Proizvodnja.

Potpisivanjem Memoranduma otvoren je inženjer-ski forum “Nacionalna tehnološka platforma Srbi-je - 160 godina industrije i fabrike za budućnost Srbije”, koji ima za cilj jačanje srpske industrije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je, otvarajući skup, da je budućnost srpske industrije u tehnološkom razvoju i izvozu baziranom na od-brambenoj industriji. Od kada je 1853. godine iz-vršeno prvo uspešno livenje topovskih cevi, vojna industrija u Srbiji je bila nosilac razvoja države. Odbrambena industrija ostala je vodeća grana do-maće privrede i generator ugleda Srbije u regionu

i svetu. Vojna industrija je najveći izvozni poten-cijal, a trenutno postoje narudžbine i zaključeni ugovori koji obezbeđuju izvoz veći od 250 miliona dolara, istakao je Nikolić.

Predsednik Srbije je, međutim, ukazao da odbram-benoj industriji nedostaju sredstva i savremena oprema, novi upravljački odnos prema resursima i nekadašnji, kako je rekao, zaboravljeni odnos prema radu. „Osnov uspeha leži u zajedničkom naporu i svako treba da živi uzdignute glave, ali i da pruži doprinos tom cilju“, naglasio je Nikolić.

Stvaranje intelektualnih potencijala je strategija na osnovu koje država može da ide u budućnost, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS.

Iako je teška situacija u kojoj se nalazi privreda Srbije, uvek postoji tračak nade i ljudi koji mogu Srbiju da povuku napred, istakao je predsednik PKS. Sertić je ukazao i na snažnu političku podrš-ku privredi i reformskim procesima.

PKS i Akademija inženjerskih nauka, formiraće Konzorcijum prve individualne tehnološke platforme u domenu proizvodnih tehnologija - NTPS Proizvodnja, radi podrške razvoju srpske industrije

3. decembar 2013.


„Nikada Srbija nije imala veću podršku u novijoj istoriji nego što ima danas i nikada nam političari nisu otvorili više vrata nego danas. Sada je na aso-cijacijama, udruženjima i privredi da pokušaju da učine korak napred“, naveo je Sertić.

Ministar privrede Saša Radulović ocenio je da je prioritet oživljavanje domaće privrede jer je Srbija više od decenije vodila katastrofalnu eko-nomsku politiku. „Strani investitori su važni, ali glavna je domaća privreda“, rekao je ministar i pozvao sve da se uključe u postupak restrukturi-sanja preduzeća i da svojim idejama i poslovnim planovima zajedno sa rukovodstvom i radnicima doprinesu njihovom ozdravljenju. Prema rečima ministra, odgovornost, domaćinsko ponašanje, znanje, iskustvo, želja i rad jedini su način i put prema boljitku.

Predsednik Akademije inženjerskih nauka Bran-ko Kovačević podsetio je na tradiciju Srbije u in-ženjerstvu i obrazovanju, dužu od 160 godina.

Prema njegovim rečima, cilj inženjerskog foruma je da se okupe svi potencijali Srbije - državni vrh, stručnjaci iz obrazovanja i nauke, privrednici, jer nema industrije bez jake nauke i obrazovanja.

Slobodan Arsenijević, rektor Univerziteta u Kra-gujevcu ukazao je na značaj realizacije potpisa-nog Memoranduma i zamolio učesnike foruma da doprinesu ostvarenju ciljeva tog dokumenta.

Inženjerski forum, posvećen budućem razvoju srpske industrije i podsećanju na pokretanje in-dustrijske proizvodnje u pogonu kragujevačke Topolivnice 1853. godine, počeo je u Kragujevcu, a biće nastavljen 5. decembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu.

Industrijalizacija Srbije - nacionalni projekat i prioritet

Novi ciklus industrijalizacije Srbije nacional-ni je projekat, prvi među najvećim prioritetima i izazovima, koji će trajati decenijama, rekao je Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbi-je (PKS), na Inženjerskom forumu: „Nacionalne tehnološke platforme – 160 godina industrije i fabrike za budućnost Srbije“ u Kragujevcu.

„Ne postoji zemlja koja može da nosi svoj eko-nomski razvoj u budućnosti ako nema industri-ju“, istakao je Sertić na prezentaciji projekta industrijalizacije kroz tehnološko jačanje proi-zvodnih osnova industrije.

Koncepcija industrijalizacije Srbije bazira se na 38 tehnoloških platformi koje je Evropska unija usvojila za razvoj do 2030. Projekat industrijaliza-cije napravila je inženjerska akademija, a pridru-žila se i PKS potpisivanjem memoranduma o for-

miranju konzorcijuma za industrijalizaciju Srbije, objasnio je Sertić. Industrijalizacija Srbije zasniva se na šest oblasti od kojih je na prvom mestu pro-izvodnja, zatim hrana, transport, energija, građe-vina i informaciono - komunikacione tehnologije.

Važno je, naglasio je predsednik PKS, da svi za-jedno, ekonomisti, inženjeri i drugi stručnjaci, naprave održivi sistem koji Srbiji može da obez-bedi povratak na industrijski nivo od 1990. godi-ne. Predsednik PKS je podsetio, da je Srbija od 1960. do 1990. godine bila među vodećim indu-strijskim zemljama Evrope, kako po stanju indu-strijskih objekata tako i po uticaju inženjerske nauke na industriju.

Tada je Srbija imala oko milion zaposlenih u in-dustrijskim pogonima, a danas oko 240.000, za-ključio je Sertić.

Nova srpska industrija zasniva se na šest oblasti - prva je proizvodnja, slede hrana, transport, energija, građevina i informaciono - komunikacione tehnologije

3. decembar 2013.


Inženjerski forum, posvećen budućem razvoju srpske industrije, kao i podsećanju na pokretanje industrijske proizvodnje u pogonu kragujevačke Topolivnice 1853. godine, otvoren u Kragujevcu, biće nastavljen 5. decembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu.

Forum je otvorio predsednik Srbije Tomislav Ni-kolić, a nakon uvodnih izlaganja održane su tri

sesije - Fabrike za budućnost Srbije, Fabrike od-

brambene industrije Srbije i Istorijski okvir stva-

ranja industrije Srbije. Inženjerski forum nudi

integrisanu platformu za transformaciju indu-

strijskog sistema u našoj zemlji i može da bude

polazna osnova za izgradnju nove industrijske

politike i industrijalizacije Srbije.

Prvo polufinale za najbolje inovatore

Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu bio je domaćin prvog polufinalnog takmičenja za naj-bolju tehnološku inovaciju. Timovi su imali na raspolaganju deset minuta da prezentuju svoju inovaciju, nakon čega su odgovarali na pitanja žirija i ostalih takmičara. Prilika da poprave utisak pružena im je tokom “Zlatnog minuta”. U finalno takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, koje RTS prenosi 26. decembra, pla-sirali su se timovi ULTRASONIC, BRAINIACS i ATENDRA.

Finale za timove iz Republike Srpske je 13. de-cembra pred kamerama Radio televizije RS.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić poručio je takmičarima da je bitno da imaju dobru ideju, ali i dobar proizvod. PKS podržava svaki vid inova-tivnosti i kreativnosti koji doprinosi unapređe-nju konkurentnosti srpske privrede na domaćem i međunarodnom nivou i zato već devet godina pruža pun doprinos ovom takmičenju koje omo-gućava da mnoge ideje, inovacije i tehnologije budu predstavljene javnosti, da budu afirmisane i tržišno valorizovane, istakao je Zdravko Jelušić.

U tom kontekstu trebalo bi podsetiti da je Od-bor za tehnološke inovacije PKS prepoznao

izuzetne vrednosti autora koji su dizajnirali STRAWBERRY drvo. Ovi mladi pronalazači pre nekoliko godina bili su među učesnicima Ta-kmičenja za najbolju tehnološku inovaciju. PKS je promovisala njihov pronalazak u Beogradu i širom Srbije, ali i na izložbama u Remsu, Solu-nu, Moskvi i nedavno u Parizu, što je u velikoj meri doprinelo njihovoj afirmaciji.

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji održava se od 2005. godine, a organizatori su Privredna komora Srbije i RTS, u tehničkoj realizaciji organizacionog tima Fakulteta teh-ničkih nauka iz Novog Sada. Od 2007. godine u takmičenje su uključeni i inovatori iz Republike Srpske. Osnovni cilj takmičenja je da se potenci-jalni inovatori ohrabre i nauče kako da od sop-stvene ideje dođu do novog proizvoda i eventu-alno otvore svoje preduzeće. U proteklih osam godina kroz takmičenje je prošlo više od 1500 timova sa više od 5000 učesnika. Zahvaljujući učešću na takmičenju, znanju koje su stekli to-kom obuke, kao i proveri sopstvenih mogućno-sti, otvoreno je više od 70 novih preduzeća.

Drugo polufinale Takmičenja za najbolju tehno-lošku inovaciju održaće se u petak, 6. decembra u Kraljevu.

U finale Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, koje RTS prenosi 26. decembra, plasirali su se timovi ULTRASONIC, BRAINIACS i ATENDRA

3. decembar 2013.


Budžet odgovoran i realan

Dobro je što su u predlogu državnog budžeta Sr-bije realno prikazani svi rashodi, ali je loše što će ukupan deficit biti oko 7,1 odsto, što je najviše u regionu. Industrijska proizvodnja u Srbiji u okto-bru je bila za 5,2 odsto veća nego u istom mesecu 2012. godine. Za deset meseci ove godine indu-strijska proizvodnja bila je za 6,2 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. Najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje dale su proizvod-nja motornih vozila i prikolica, električne ener-gije, derivata nafte, električne opreme i osnovnih metala. Ovo je između ostalog istaknuto na pre-zentaciji časopisa MAT (Makrekonomske analize i trendovi), koji Ekonomski institut izdaje u sa-radnji sa Privrednom komorom Srbije.

U oktobru ove godine zabeležena je i izuzetno niska međugodišnja inflacija koja je posledi-ca velikog pojeftinjenja hrane. Hrana u Srbiji je pojeftinila za 3,3 odsto, jer je neprerađena hra-na pojeftinila čak za 9,4 odsto, dok je prerađena hrana poskupela samo za 1,1 odsto. Pošto će i međugodišnja inflacija u decembru 2013. godine biti u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja, procena je da bi godišnja inflacija mogla da bude oko 3,2 odsto što se uklapa u plan Narodne banke Srbije, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.

Komentarišući predloženi budžet, Vladimir Vuč-ković, urednik MAT-a, je naglasio da je on sastav-ljen odgovorno i realno, jer se prvi put prikazuje kompletan deficit koji će iznositi 7,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Mali broj zemalja u svetu je predvideo budžetski deficit za iduću go-dinu veći od sedam odsto i to su uglavnom zemlje pogođene ratovima ili imaju nestabilan politički sistem. On je istakao da se u predlogu budžeta prikazuje sve što je ranije bilo ,,ispod crte’’, a od-nosilo se na garancije javnim preduzećima, na šta su ukazivale i međunarodne institucije. Budžet za 2014. godinu sadrži ,,minimum neophodnih mera i maksimum socijalne odgovornosti’’ i od-

slikava plan koji je Vlada odlučna da sprovede, a uključuje odgovorno ponašanje u javnom sekto-ru i rešavanje problema u bankama. Govoreći o slabostima budžeta, on je istakao da Vlada nije bila dosledna u uštedama, kako ih je najavljivala, a to se odnosi na subvencije i javne nabavke, pa će konsolidovani deficit u 2014. godini biti za 0,5 odsto veći nego ove godine. Uštede su učinjene, ali će ih novi troškovi ,,pojesti’’. Kako je naglasio, subvencije preduzećima su smanjene, ali su po-većane isplate javnim servisima. Potom je dodao da je Vlada propustila priliku da ukine bonuse na plate u javnom sektoru, jer te isplate nisu pred-viđene nikakvim zakonima, već su diskreciono pravo državnih službenika. Vučković je ukazao da najveći deo rashoda budžeta nije bilo moguće smanjiti jer se odnose na plaćanje kamata, soci-jalne isplate, penzije i kapitalne rashode.

Govoreći o rastu bruto društvenog proizvoda u ovoj godini, Stojan Stamenković, saradnik MAT-a, je naglasio da će on biti skroman, a kada je reč o 2014. godini, ni tada neće biti puno variranja. Sta-menković je dodao da će Srbiji sad dobro doći no-vac od oko tri milijarde evra za koji se zadužujemo od Ujedinjenih arapskih emirata, jer će to uticati na rast deviznih rezervi u zemlji. Govoreći o poseti MMF-a Beogradu, on je istakao da je to tehnička misija, uz naglasak da će se samo sagledavati sta-nje u javnim finansijama. Očekuje se da će tehnič-ka misija MMF-a kontrolisati izvršenje budžeta za 2013. godinu i predlog prihoda i rashoda u nared-noj godini. Po njegovim rečima MMF nema man-dat da pregovara o novom aranžmanu sa Srbijom.

Uvek je lakše održavanje velikih nego malih ekonomija, naglasio je saradnik MAT-a Miladin Kovačević. Dobro je što nam dinar sad miruje i ovakav kurs odgovara svima. U ovoj godini nije bilo mnogo stranih direktnih investicija, koje su manje od milijardu evra. Za devet meseci ove go-dine, stiglo je samo 500 miliona evra.

Budžet za 2014. godinu sadrži „minimum neophodnih mera i maksimum socijalne odgovornosti” i oslikava plan koji je Vlada odlučna da sprovede

3. decembar 2013.


Privreda i visoko obrazovanje – saobraćaj

Oglašivači, veoma široko postavljaju odgovorno-sti saobraćajnog inženjera, pa kao poželjne vešti-ne i umeća navode opštu kulturu, znanje jezika, poznavanje prava, računovodstva, novih tehnolo-gija, upravljanje vremenom, finansiranje resursa, ukazao je Dušan Mladenović, sekretar Udruženja za saobraćaj Privredne komore Srbije na okru-glom stolu „Privreda i visoko obrazovanje – sa-obraćaj“.

Sa druge strane, diplomirani inženjer traži posao na osnovu znanja i zvanja stečenog na fakulte-tu, suočavajući se sa nespremnošću za praksu. U nomenklaturi, prepoznati su drumski saobraćaj, kopneni, vazdušni, vodni, železnički, drumski, poštanski, a mnoge oblasti, kao što su bezbed-nost, logistika, menadžment, još nisu. Veliki broj radnih mesta u suštini je nedostupan, jer se traži, na primer, licencirani menadžer u transportu, a diploma ne obezbeđuje licencu, naveo je Mlade-nović. Osim toga, veliki problem, kada je reč o poslu saobraćajnih inženjera, jeste rad visokoo-brazovanih u sivoj zoni, van struke, pokrivanje poslova srednje stručne spreme, dodao je on.

Slaven Tica, prodekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu ukazao je na značaj saradnje visokog obrazovanja i poslodavaca, sa ciljem da studen-ti nakon završetka studija imaju znanja i veštine koje odgovaraju poslodavcu, jer to je, kako je ista-kao, jedan od prioriteta evropskog obrazovanja. Dok tradicionalni koncept podrazumeva aktivnog nastavnika i pasivnog studenta, moderniji kon-cept obrazovanja pomera fokus sa nastavnika na studenta. U središtu pažnje je ono što bi student trebalo da ume da uradi nakon završetka procesa učenja i zato je u procesu modernizacije studijskih

programa neophodno konsultovati i poslodavce.

Na poseban problem pristupačnosti u saobraćaju za osobe sa invaliditetom ukazao je Miodrag Po-čuča, koordinator Tima za pristupačnost Grada Novog Sada. „O zvučnom semaforu ili spuštenoj stazi razmišlja se samo na eksplicitan zahtev, što pokazuje u kojoj meri pristupačnost nije sastavni deo planiranja. Veoma važna oblast kada je reč o pristupačnosti upravo je saobraćaj, a imamo real-nost koja pokazuje da čitave generacije inženjera saobraćaja ne znaju ništa o tome“, istakao je on.

Ivičnjak je klasična diskriminacija, obeleženi pre-laz koji odvaja osobe sa invaliditetom predstavlja integraciju, a najpoželjnija je inkluzija, koja po-drazumeva promenu čitavog sistema i okruženja, rekao je Počuča. Univerzalni dizajn u fokus po-stavlja sve ljude, prilagođava se izgled svih proi-zvoda i okruženja, bez potrebe dodatnog menja-nja za osobe sa invaliditetom, ili stare ljude.

Glavne smernice raspravi dali su Velibor Sovrović, potpredsednik PKS, Vladica Cvetković, predsednik Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja u Srbiji, Vera Vujčić, predstavnica Komisije za akre-ditaciju i proveru kvaliteta i Marija Filipović Ože-gović, predstavnik Tempus kancelarije u Srbiji.

Okrugli sto posvećen veštinama, znanjima i kom-petencijama koje saobraćajni inženjeri poseduju nakon završenih studija, organizovali su Privred-na komora Srbije i Nacionalna Tempus kancela-rija, u saradnji sa stručnim timom za reformu vi-sokog obrazovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije (HERE tim). Okrugli sto nastavlja seriju diskusija, posvećenih saradnji privrede i visokog obrazovanja.

Saobraćajni inženjer po završetku studija, sa svojim znanjem i kompetencijama, suočava se sa zahtevima poslodavaca, kojima ne može da odgovori, jer na studijama nije pripremljen za praksu, ukazano na okruglom stolu u PKS

3. decembar 2013.


Porodični biznis – prednosti i izazovi

Porodična preduzeća značajan su privredni resurs i potencijal za rast i razvoj privatnog sektora u Sr-biji. Porodični biznis ima značajan udeo u bruto domaćem proizvodu, zapošljavanju, sposobnost opstanka i rasta u krizi, zbog čega predstavlja šansu za napredak, istakla je potpredsednica Pri-vredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić.

Porodična preduzeća su najčešće organizova-na kao mikro, mala i srednja preduzeća ali su se razvila i velika privredna društva - holding strukture, grupe, koncerni. Karakteriše ih razvoj preduzetničkog duha i prenos znanja između ge-neracija, istakla je potpredsednica PKS na kon-ferenciji „Upravljanje porodičnim preduzećima - šta vlasnik može da učini da produži životni vek svog poslovanja“.

Međutim, svega pet do 15 odsto preduzeća na-stavlja da postoji u trećoj generaciji potomaka osnivača, a uzroci su izazovi upravljanja u po-slovnom okruženju koje se menja, dok naslednici osnivača često nisu dovoljno pripremljeni, moti-visani, zainteresovani za posao kao što su to bili njihovi roditelji. Okruženje koje je stvorila jedna generacija stvara poteškoće za članove sledeće – umanjuje njihovu sposobnost da rešavaju proble-me, zaoštravaju međusobne sukobe...

Porodična preduzeća susreću se i sa izazovima finansiranja, što utiče na izgradnju reputacije, poverenje investitora, jačanje integriteta, pristup kapitalu. Veliki je izazov privlačenje i zadržava-nje kvalitetnog profesionalnog menadžmenta kao i slabost u postupcima nadzora.

Snaga porodičnih firmi je u posvećenosti vlasnika da sačuvaju firmu za naredne generacije, ali da bi ta preduzeća uspešno i dugovečno poslovala, neophodno je kvalitetno korporativno upravlja-nje koje se razlikuje od izvršnog menadžmenta, naglasila je Džagić.

PKS je sa partnerima pokrenula projekat „Unapre-đenja prakse korporativnog upravljanja u Srbiji”

kako bi se porodična preduzeća efikasnije suočila sa izazovima rasta i razvoja u životnom ciklusu.

Kao pripremu unapređenju prakse, PKS je 2012. godine donela Kodeks korporativnog upravljanja, svojevrsnu dopunu regulativi. Kodeks je potre-ban uspešnim kompanijama, koje imaju strategi-ju razvoja, jer im je podrška da usvojene ciljeve realizuju i budu još uspešnije. Istovremeno je ko-deks i oslonac kompanijama koje su u fazi razvoja da urede svoje poslovanje na način koji poslovni partneri i finansijeri vrednuju, jer im to olakšava pristup kapitalu, objasnila je Džagić.

Merima Zupčević Buzadžić, vođa projekta za kor-porativno upravljanje u Međunarodnoj finansij-skoj korporaciji govorila je o odnosu investitora prema porodičnim preduzećima, prednostima i izazovima sa kojima su suočeni.

Investitori pozitivno gledaju na posvećenost bi-znisu, lojalnost, poslovnu kulturu, pouzdanost i brigu o reputaciji. Ono što odbija investitore kod porodičnog biznisa jeste kompleksnost poslovnih i porodičnih odnosa, smena generacija što može dovesti u pitanje opstanak firme, lični konflikti, nedostatak discipline.

Tanja Kuzman, sa Fakulteta za ekonomiju, finan-sije i administraciju (FEFA) navela je nekoliko pozitivnih primera uspešnih porodičnih firmi u Latinskoj Amereci gde je tradicija porodičnog bi-znisa duga više od 150 godina. Kako je objasnila, u trećoj generaciji uspešnih porodičnih predu-zeća ključna je odluka da li ostati na tom nivou ili izaći na tržište kapitala i proširiti poslovanje. Kompanija Buenaventura iz Perua, jedan od naj-većih proizvođača zlata i srebra, unapredila je korporativno upravljanje, izašla na berzu i sa 400 miliona dolara, stigla do 3,5 milijarde dolara.

Konferenciju je organizovala PKS, u saradnji sa Srpskom asocijacijom za privatni vlasnički kapital, FEFA, Međunarodnom finansijskom korporacijom.

Značajan resurs i okosnica razvoja privrede Srbije. Investitori sve više zainteresovani za ulaganje u porodična preduzeća

3. decembar 2013.


Promene na celovit način

Komunalna delatnost ima poseban javni interes. Preduzeća koja se bave ovim poslovima su u nad-ležnosti lokalne samouprave, ali su i neodvojivi deo privrede. U vremenu koje je pred nama, re-forma neće mimoići ni ovu značajnu delatnost. Cilj u predstojećim reformama ove delatnosti je da preduzeća budu konkurentna na tržištu, ali i da ne budu ugrožene vitalne funkcije društva. To znači da se mora računati da će i kod njih biti ustanovljene ekonomske cene, što podrazmeva da ona neće postati socijalne ustanove. Na putu transformacije ovih preduzeća mora se podići i kvalitet usluga. Iza svih tih akcija uvek će stajati i Privredna komora Srbije (PKS). Zajednički zada-tak nacionalne asocijacije privrede i komunalnih preduzeća biće bolji kvalitet života u Srbiji. Ovo je između ostalog istakao Zdravko Jelušić, pot-predsednik Privredne komore Srbije, otvarajući 15. skupštinu Poslovnog udruženja KOMDEL, koja deluje kao Grupacija Udruženja za komu-nalne delatnosti u okviru PKS. Pozdravljajući rad Skupštine KOMDEL-a, Miroslav Pivić, pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma, najavio je da se u sledećoj godini u nadležnom ministarstvu planiraju sredstva za ovu delatnost.

Lokalna samouprava i komunalna privreda, u osnovi po mnogim pitanjima nemaju sukobljene stavove, tako da postoji velik prostor za zajednič-ki nastup i saradnju. U interesu svih je da sutra imamo bolji ambijent, bolje opštinske uprave i bolja komunalna preduzeća, naglasio je Đorđe

Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština.

U uvodnoj prezentaciji Lazar Krnjeta, iz KOM-DEL-a istakao je da u Srbiji postoje 152 lokalne samouprave i u njima 450 komunalnih preduzeća u kojima je zaposleno oko 50.000 radnika. U pred-stojećem procesu restrukturisanja komunalnog sektora, najvažnije pitanje je javni interes koji je u prirodi poslovanja komunalnih delatnosti. Pro-mene koje nas očekuju imaće smisla samo ako na kraju svi građani i drugi korisnici komunalnih usluga osete poboljšanja, rekao je on. Država bi svakako trebalo da pronađe mehanizme i da za-drži punu kontrolu nad objektima komunalne in-frastrukture, kako postojeći državni monopol, ne bi bio zamenjen daleko rizičnijim, privatnim mo-nopolom, istakao je Krnjeta. KOMDEL se zalaže za promene, ali na celovit i dobro planiran način. Reforme komunalnog sektora treba da prome-ne dosadašnje navike svih aktera, od donosioca odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, pa do samih komunalnih preduzeća koja neposredno obavljaju komunalne delatnosti

Za doprinos razvoju komunalne delatnosti u zem-lji, dodeljeno je 30 zahvalnica. Među dobitnicima priznanja je i Privredna komora Srbije, a zahval-nicu je primio Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS. Za višegodišnji doprinos razvoju ove delat-nosti, priznanje je uručeno i Branimiru Ljumovi-ću, savetniku predsednika PKS.

Zajednički zadatak Privredne komore Srbije i komunalnih preduzeća biće bolji kvalitet života u Srbiji, istakao je Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS, na Skupštini KOMDEL-a

4. decembar 2013.


Potencijal za saradnju u sektoru automatike

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Raša Ristivojević, sa saradnicima, razgovarao je sa predstavnicima italijanske Nacionalne asocijacija za automatiku i mehatroniku (AIDAM) o moguć-nostima unapređenja saradnje sa srpskim kompa-nijama. PKS, kao najznačajnija nacionalna asoci-jacija, prepoznala je značaj saradnje Srbije i Italije u sektoru automatike i mehatronike. Prioritet je jačanje industrijskih potencijala Srbije, jer to ge-neriše otvaranje novih preduzeća i radnih mesta, jačanje konkurentnosti. Današnja industrijska proizvodnja ne može se zamisliti bez automatike, što otvara velike mogućnosti za saradnju sa par-tnerima iz Italije. PKS može mnogo da doprinese realizaciji zajedničkih projekta, naveo je Ristivo-jević. Potpredsednik PKS je ukazao na prednosti investiranja u Srbiji, podsetivši na Sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom I Ka-zahstanom, što otvara mogućnost bescarinskog izvoza na tržišta od 270 miliona stanovnika.

Italija je, naglasio je Ristivojević, prvi privredni partner Srbiji po svim najvažnijim parametrima, robnoj razmeni, izvozu, investicijama, a više od 400 italijanskih firmi posluje u našoj zemlji. PKS, takođe veliku pažnju poklanja privrednim odno-sima sa Italijom - trenutno realizujemo desetak projekata sa italijanskim partnerima, organizu-jemo privredne posete i nastupe srpske privrede na sajmovima i drugim manifestacijama u Italiji,

dodao je potpredsednik PKS.

Petar B. Petrović, član Akademije inžinjerskih nau-ka i profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na sastanku u PKS, govorio je o tri osnovne mo-gućnosti saradnje sa AIDAM - direktni komercijal-ni aranžmani sa srpskim kompanijama iz oblasti prerađivačke industrije, gde će italijanski partneri nuditi tehnička rešenja, zatim partnerski aranžma-ni za zajednički nastup na trećim tržištima i uče-šće članica te italijanske asocijacije u privatizaciji u Srbiji. Velike su mogućnosti, kako je istakao i za kooperacije u oblasti nauke i istraživanja.

Darko Mamula, savetnik u Odboru PKS za eko-nomske odnose sa inostranstvom predložio je da se do sredine aprila 2014. godine organizuje poslovni forum privrednika i naučnika Srbije i Italije, u domenu industrijske proizvodnje sa as-pekta primene visokih tehnologija, posebno me-hatronike, robotike i nove generacije sistema za automatizaciju proizvodnih procesa i upravljanje i praćenje proizvodnje. Domaćin skupa bila bi PKS, a to bi, kako je istaknuto, bio prvi korak ka konkretnim oblicima saradnje.

Alesandro Torsolija, predsednik AIDAM predsta-vio je asocijaciju koja okuplja 65 kompanija, ima promet od 760 miliona evra i 3.125 zaposlenih. AIDAM je osnovana 2011. godine, uspešno sara-đuje i sa akademskom zajednicom Italije, a ima i Politehnički fakultet u Milanu.

Razmotrene mogućnosti kooperacija sa italijanskom Nacionalnom asocijacijom za automatiku i mehatroniku

4. decembar 2013.


Odbor za bankarstvo predlaže niz izmena Zakona o stečaju

Direktor pravnih poslova Komercijalne banke Mi-lanko Drobnjak, na sednici Odbora za bankarstvo i osiguranje, objasnio je da Nacrt zakona o izme-nama i dopunama Zakona o stečaju, uvodi kao no-vinu kancelariju stečajnog upravnika koja može obavljati delatnost kao preduzetnik i privredno društvo. On je upozorio da u tom slučaju postoji opasnost gubljenja smisla odgovornosti stečajnog upravnika nad njegovom celokupnom imovinom, ukazujući da je neophodno napraviti razliku iz-među kapitala određenog lica i kapitala društva.

Drobnjak je ocenio da među predloženim izme-nama ima toliko ključnih novina da je bolje bilo napraviti predlog novog zakona, nego menjati i dopunjavati postojeći. „Tendencija ovakvih izme-na Zakona o stečaju vodi nas ka tome da postupak stečaja više nije sudski, nego upravni postupak”, istakao je, između ostalog, Drobnjak, dodajući da u procesu javne rasprave nije uzeto u obzir sudij-sko mišljenje.

On je podsetio da izmene zakona predviđaju for-miranje komore stečajnih upravnika, a ukidanje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. „Jedna od stvari na koju smo takođe ukazivali je uvođenje obaveze da sudovi donose privremene mere - zabrane raspolaganja imovinom stečajnog dužnika. To dovodi potencijalno do velikih zlo-upotreba koje nisu ispraćene sankcijama dalje u zakonu“, naveo je Drobnjak.

Predlažemo da se to ili ukine, ili da ostane kao i prethodno rešenje, odnosno da ne bude impe-rativnog donošenja privremenih mera, rekao je Drobnjak. Na listi predloga i sugestija Odbora za bankarstvo i osiguranje nalazi se i zamena pojma hipotekarnog poverioca pojmom založni poveri-lac, uređenje redosleda namirenja, odnosno ispla-

te poverioca iz ostvarene cene imovine dužnika, preziciranje uslova za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, propisivanje šta se dešava u slučaju promene stečajnih poverilaca.

Na sednici je razmotren i predlog mera za una-pređenje sporazumnog finansijskog restruktu-risanja. Ocenjeno je da su razlozi nedovoljne zainteresovanosti banaka ograničenja u Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturisanju privrednih društava. Na skromne rezultate u pri-meni Zakona utiče i nedovoljna informisanost potencijalnih učesnika, dužnika i poverilaca, ukazao je dr Slobodan Samardžić, potpredsednik Privredne komore Srbije.

Zbog toga je, kako je ocenio, neophodno unapre-đenje pravnog okvira za sprovođenje dobrovolj-nog finansijskog restrukturisanja. Prema rečima Samardžića, neophodno je utvrditi šta „dobro-voljnost“ u zakonu zapravo znači.

U predlogu mera za unapređenje prakse sporazu-mnog finansijskog restrukturisanja PKS navodi se da je potrebna kontinuirana edukacija privrednih društava, banaka i posrednika za finansijsko re-strukturisanje. PKS u saradnji sa Narodnom ban-kom Srbije treba da razvije i realizuje zajednički projekat za edukaciju banaka za primenu Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturisanju privrednih društava, da bi se ono češće koristi-lo. Sa druge strane, NBS treba da ohrabri banke da primenjuju taj Zakon u svim slučajevima kad prepoznaju da je opstanak i oporavak privrednog društva u finansijskim teškoćama izvodljiv.

Osim toga, banke treba da prepoznaju moguće finansijske teškoće dužnika i da se uključe u re-šavanje tih problema kroz postupak finansijkog restrukturisanja.

Članovi Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije izneli su niz primedbi, sugestija i predloga izmena Nacrta zakona o stečaju, među kojima je i preciziranje pravne forme organizovanja kancelarije stečajnog upravnika

4. decembar 2013.


Sekretar Odbora za bankarstvo i osiguranje Pri-vredne komore Srbije Branislava Žunjić, pred-stavljajući kreditnu aktivnost banaka, istakla je da su ukupno odboreni krediti banaka, dugoročni i kratkoročni, krajem septembra iznosili 1,903 milijarde dinara i u odnosu na kraj septembra prošle godine smanjeni su za 4,4 odsto. Nasuprot padu kredita privredi, nastavljen je rast kredita odobrenih stanovništvu. Branislava Žunjić uka-

zala je i na problem visokog nivoa problematičnih kredita, u docnji dužoj od 90 dana.

Članovi Odbora na proširenoj sednici, koju je vodio zamenik predsednika Odbora Dragan San-tovac, saglasili su se da se na onovu diskusije pripreme i dostave primedbe na Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju Ministar-stvu privrede. Sednici su prisustvovali i predstav-nici Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.

Jubilej Instituta ekonomskih nauka

Porast proizvodnje u rudnicima metala

Na svečanoj akademiji, profesor dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, istakao je da je ovaj Institut osnovan daleke 1958. godine kao neprofitna naučnoistraživačka institucija u vlasništvu Republike Srbije i da se već 55 godi-na uspešno bavi istraživanjima i analizama iz ra-zličitih oblasti ekonomskih nauka. Značajan deo delatnosti Instituta je pružanje usluga u domenu konsaltinga, inoviranja znanja i obrazovanja u oblastima savremene poslovne ekonomije, me-nadžmenta, marketinga, preduzetništva, finansi-ja i drugih oblasti.

Od ove godine Institut dodeljuje godišnju nagra-du najboljim studentskim naučno-istraživačkim radovima iz oblasti ekonomije i menadžmenta pod nazivom „Ana Jaško“, u znak očuvanja uspo-mene na prerano preminulu koleginicu.

Na ovoj svečanosti povodom obeležavanja jubile-ja, Nermina Ljubović, direktorka Centra za uslu-ge i posredovanje PKS uručila je u ime Privredne komore Srbije priznanje Institutu ekonomskih nauka za doprinos unapređenju privrede i izuzet-nu saradnju na projektima u oblasti privrede.

Na petoj proširenoj sednici Odbora Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije PKS raspravljalo se o aktuelnim ovogodišnjim pri-

vrednim kretanjima. Rudnici metala imaju kon-stantan porast proizvodnje i oni su svetla tačka u čitavoj našoj industriji, rekao je Nikola Majinski,

Privredna komora Srbije dodelila je priznanje Institutu ekonomskih nauka za doprinos unapređenju privrede i izuzetnu saradnju na projektima u oblasti privrede

Rudnici metala imaju konstantan porast proizvodnje i oni su svetla tačka u čitavoj našoj industriji, istaknuto na sednici Odbora Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije

4. decembar 2013.

5. decembar 2013.


sekretar Udruženja rudnika metala, crne i obo-jene metalurgije. On je ukazao i na potrebu da menadžeri Železare Smederevo u ovom periodu budu na tržištu i ugovaraju potrebne količine za sledeću godinu, iako su u toku remonti postroje-nja, jer se sada pravi plan za narednu godinu, a kvartalno se utvrđuju cene. Železara Smederevo proizvodi čelik odličnog kvaliteta i ravno valjane proizvode koji se traže na svetskom tržištu i zato mora da se orijentiše na više faze prerade. Člano-vi Odbora prihvatili su informaciju i o strategiji predviđenih aktivnosti koje se sprovode u RTB Bor, a koju su usvojili Vlada Srbije, poslovodstvo i sindikati.

Na sastanku je naglašeno da bi za podizanje kon-kurentnosti i održivog razvoja bilo neophodno investiranje u razvoj novih proizvoda finalizaci-je, kao i u nove tehnologije. Našoj industriji su potrebna nova tržišta, kao i ona na kojima smo nekada bili tradicionalni izvoznici, a neophodna su i ulaganja u više oblike proizvodnje. Kao pri-

mer je navedena fabrika za proizvodnju cinka u Šapcu koja trenutno ne radi i nalazi se u procesu restrukturisanja. Svi rudnici metala su zaintere-sovani da ona ponovo bude u pogonu, jer meseč-no izvozimo oko 3000 tona koncentrata cinka, od čega bismo u domaćoj fabrici mogli da dobijemo 1500 tona ovog kvalitetnog obojenog metala.

Članovi Odbora Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije analizirali su situaciju u li-varstvu Srbije. Uputili su i inicijativu da Poreska uprava preispita odluku u vezi sa sakupljačima metalnih sekundarnih sirovina, kako bi se mesing i druge legure svrstale u sekundarne sirovine. Bilo je reči i o predlogu Asocijacije proizvođača čelika i Privredne komora Srbije da se uvede kon-trola kvaliteta uvoznih armaturnih mreža, beton-skog čelika i šavnih cevi po istoj metodologiji koja se primenjuje u evropskim zemljama. Ovaj potez je neophodan jer su pomenuti domaći proizvodi daleko kvalitetniji od uvoznih, koji zbog slabijeg kvaliteta imaju i nižu cenu na domaćem tržištu.

Uspostavljanje EMAS sistema u Republici Srbiji

U okviru EMAS projekta, u Privrednoj komori Vojvodine, održana je radionica „SEVESO princi-pi i obaveze za operatere“, na kojoj su predstav-ljeni ciljevi SEVESO Direktive, zakonski okvir u implementaciji te direktive u Republici Srbiji, upravljanje rizikom i hemijskim kompleksima (postrojenjima), politika sprečavanja velikih ude-sa, bezbednosne procedure u hemijskoj industriji, analize rizika i posledice od udesa, izveštavanje o bezbednosti, obaveštavanje javnosti, plan zaštite od udesa, obaveze nadležnih organa.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne

sredine i Privredna komora Srbije, u saradnji sa

projektnim timom i ekspertima, realizuju proje-

kat „Sprovođenje zakona u oblasti kontrole indu-

strijskog zagađenja, sprečavanja hemijskih udesa

- uspostavljanje EMAS sistema“.

Na radionici je učestvovala Ljiljana Tanasijević,

projekt mendžer u Odboru za zaštitu životne sre-

dine PKS, a učestvovali su internacionalni eksperti

IPPC, SEVESO eksperti, predstavnici Ministarstva

energetike, razvoja i zaštite životne sredine Repu-

blike Srbije, privrede (naftne i hemijske industrije).

U Privrednoj komori Vojvodine održana radionica „SEVESO principi i obaveze za operatere“

5. decembar 2013.


Industrija osnov dobre ekonomije

Srbija mora da napravi dobar i realan plan ekonom-skog razvoja, jer industrije nema bez dobre ekono-mije. Da bi se to i ostvarilo potrebno je da se udruže struka, nauka, privreda i država, rekao je Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).

Sertić je na Inženjerskom forumu „Nacionalne tehnološke platforme Srbije – 160 godina indu-strije i fabrike za budućnost Srbije” istakao da je ekonomija osnov razvoja, da je situacija u Srbiji teška, ali da postoji volja za promenama koje će doneti boljitak.

Naučna misao je najefektniji put prema tom cilju. Treba mnogo da radimo, postavljamo realne cilje-ve, kako bi, uz dobro upravljanje države, stvori-li stabilnu ekonomiju poput Švedske, Norveške, Danske, istakao je predsednik PKS.

Industrijalizacije nema bez dinamičnog tehnološ-kog razvoja u kome ključnu ulogu imaju nauka i inženjerstvo, rekao je Nikola Hajdin, predsed-nik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Treba sagledati, kako je ukazao, poziciju Srbije, tehničko-tehnoloških istraživanja i industrije u savremenim svetskim tehnološkim procesima.

Srbiji je neophodan dobar školski sistem i nau-ka, da bi postala društvo zasnovano na ekonomiji znanja, naglasio je Branko Kovačević, predsednik Akademije inženjerskih nauka.

Prema njegovim rečima, industrija je najvitalnija grana privrede, koja stvara profit, zapošljava i tra-

ži kvalitetnu radnu snagu. Prema procenama EU, industrija, da bi bila konkurentna, treba da zapo-šljava oko 40 odsto visoko obrazovanih kadrova, kojih je u privredi Srbije svega oko sedam odsto. Veliki problem Srbije je odliv mozgova, mladih i obrazovanih ljudi.

Informaciono-komunikacione tehnologije stvori-le su novi pogled na život. Tehnika i tehnološke platforme treba da budu postavlje ove zemlje, kako bi išla napred. Povećanje kvote za upis na tehničke fakultete je prvi korak prema tom cilju, poručio je Srđan Stanković, predsednik Nacional-nog saveta za visoko obrazovanje.

Posle uvodnih izlaganja na forumu u SANU odr-žane su dve sesije – „Evropske integracije i iz-gradnja nove industrije Srbije“ i „Mentalna infra-struktura za proces industrijalizacije“.

Forum „Nacionalne tehnološke platforme Srbije – 160 godina industrije i fabrike za budućnost Sr-bije“, otvoren je, u prisustvu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, 3. decembra u Rektoratu u Kragujevcu, a završen 5. decembra diskusijom u SANU.

Skup posvećen budućem razvoju srpske industri-je i podsećanju na pokretanje industrijske proi-zvodnje u pogonu kragujevačke Topolivnice 1853. godine, organizovali su, Akademija inženjerskih nauka Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, SANU i ministarstvima privrede i odbrane.

Najvitalnija grana privrede, koja stvara profit, zapošljava i traži kvalitetnu radnu snagu. Da bi bila konkurentna, treba da zapošljava oko 40 odsto visoko obrazovanog kadra. U privredi Srbije svega oko sedam odsto visokoobrazovanih

5. decembar 2013.


Zakon nalaže dogovor autora i privrednika

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o na-pretku Srbije u procesu pridruživanja, jedna od najozbiljnijih primedbi, uz GMO, odnosi se na zaštitu autorskih i srodnih prava. Ministarstvo prosvete i nauke predložilo je Nacrt zakona o iz-menama i dopunama Zakona o autorskim i srod-nim pravima, o kome je javna rasprava počela 18. novembra i trajala do 16. decembra 2013. godine.

Ponuđeni Nacrt donosi novine koje se tiču meha-nizama kolektivnog ostvarivanja autorskih i srod-nih prava. Posebna ovlašćenja daju se Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, spisak noslilaca zvu-ka na koje se plaća tarifa određuje Vlada, a visina tarife određuje se u pregovorima. Zato je, kako je rekla Nevenka Novaković iz Ministarstva prosvete i nauke, potreban dijalog između organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava i onih od kojih se naknada ubira – privrednika.

Na javnoj raspravi, koju su organizovale Privred-na komora Srbije i Zavod za zaštitu intelektualne svojine, predočeno je da se izmeni domaćeg za-kona pristupilo radi usklađivanja sa evropskom direktivom o autorskim i srodnim pravima u IT društvu. Naknada za javno saopštavanje plaća se kako se odbranio interes autorskih i srodnih pra-va, koja su neprikosnovena.

Brojni predstavnici proizvođača i distributera IT opreme, emitera, kablovskih operatera, hotelijera , ugostitelja i zanatlija s jedne strane i predstavni-ci autora i autorskih organizacija s druge strane, predstavnici Ministarstva i Komore, učestvovali su u burnoj raspravi upravo u vezi sa visinom i načinom plaćanja naknade i posebne naknade, donedavno poznate pod imenom «muzički dinar».

Obaveza plaćanja naknade odnosiće se na većinu predstavnika IT industrije, koja je već pogođena

povećanjem iznosa PDV sa osam na 20 odsto na softversku opremu. Ovim povećanjem država će inkasirati devt miliona evra, rekla je Jelena Jovano-vić, sekretar Udruženja za inforamtičku delatnost PKS, a ako se plaćanje naknade primeni na prošire-nu listu nosača zvuka, koja obuhvata i mobilne te-lefone, tablete i sličnu opremu, sakupilo bi se dru-gih devet miliona evra. A devet miliona evra čini 10 odsto kompletnog IT tržišta, rekla je Jovanović.

Ona je, kao i većina drugih predstavnika IT sek-tora, imala primedbu na visinu tarife. Naime, po rečima Jelene Jovanović, tako ubrana naknada činiće 60 odsto ukupnih dosadašnjih prihoda or-ganizacija za ostvarivanje kolektivnih autorskih i srodnih prava.

Veselin Jevrosimović, vlasnik Komtrejda, rekao je da IT privreda nema ništa protiv autorskih pra-va, ali da ovakva regulativa celu privredu stavlja u službu „tri takve organizacije“. Jevrosimović je stavio primedbu na visinu tarife po kojoj se odre-đuje naknada, kao i na odredbu da Vlada odre-đuje listu opreme koja se tarifira, umesto da lista bude određena Zakonom.

Naime, na toj listi sada se ne nalaze mobilni te-lefoni i tableti, ali to nije regulisano zakonom. Predviđa se da iznos posebne naknade koja se plaća po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od je-dan odsto njegove vrednosti, izuzev kada je reč o prodaji ili uvozu praznih kompakt diskova, DVD i sličnih nosača zvuka i slike, kod kojih iznos po-sebne naknade ne može biti viši od tri odsto nji-hove vrednosti.

Predstavnici hotelske i ugostiteljske privrede, koji takođe treba da plaćaju naknadu, stavili su primed-bu na način tarifiranja televizora i muzičkih uređaja.

Predstavnici IT privrede, emitera i kablovskih operatera, hotelijera, ugostitelja i zanatlija s jedne, i predstavnici autora i autorskih organizacija s druge strane, razgovarali o propisanim tarifama

5. decembar 2013.


Branka Totić, direktorka Zavoda za zaštitu inte-lektualne svojine Srbije objasnila je da ovaj za-kon nije fiskalni, već da se radi o „ceni korišćenja muzike“. Totić je objasnila da je u većini zemalja EU dozvoljeno kopiranje muzike i filmova za pri-vatne potrebe, ali da to smanjuje prihod autora,

zbog čeka je direktivom EU iz 2001 propisano da nosioci prava moraju da se obeštete.

Predstavnici privrede imali su brojna pitanja i primedbe na ovaj Nacrt, kao i na rad organizacija za zaštitu kolektivnih autorskih i srodnih prava i način trošenja sredstava prikupljenih od naknade.

Inicijativa za očuvanje zdravlja

Na konferenciji „Kvalitet polaznih sirovina za pro-izvodnju lekova i izrada lekova u uslovima apote-ka“, u Privrednoj komori Srbije (PKS), pokrenuta je i prihvaćena inicijativa za izmene i dopune po-stojeće zakonske regulative, radi očuvanja zdravlja građana. Na konferenciji Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije, razmotrena je postojeća regulativa o kvalitetu polaznih supstanci za proi-zvodnju lekova, galenski lekovi koji se upotreblja-vaju u humanoj medicini i uslovi za njihovu izradu.

Konferenciju je otvorio Dragan Stevanović, sa-vetnik u Udruženju za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, koji je uka-zao na značaj kvaliteta sirovina za proizvodnju lekova, dok je dr Momir Mikov govorio o značaju bezbednosti i efikasnosti farmakoterapije i znača-ju sirovina za proizvodnju lekova.

Kako je zaključeno, Srbija je već u svoju zakonsku regulativu inkorporirala direktivu EU o proizvod-nji farmaceutskih supstanci, polaznih supstanci za proizvodnju lekova, a u okviru pridruživanja i harmonizacije sa zakonodavstvom EU. Farmace-utske supstance koje ulaze u sastav leka i njihov kvalitet, definisani su direktivom EU i smernica-ma GMP II, koje sadrže definiciju leka.

U raspravi je istaknuto da u fabričkoj proizvod-nji imamo dobru implementaciju svih propozicija o kvalitetu polaznih supstanci. Veoma je važno da implementacija zakonske regulative u oblasti kvaliteta polaznih supstanci prilikom izrade leko-va u uslovima apoteka u Srbiji, bude primenje-na ekvivalentno regulativi EU. Izrada galenskih lekova u galenskim laboratorijima i izrada magi-stralnih lekova u laboratorijama apoteka ima sve veći značaj u obezbeđenju neophodne terapije za pacijente, u praksi na evropskom i svetskom ni-vou. Ona je posebno značajna u situacijama defi-citarnosti i pandemijskih potreba u Srbiji.

Na kraju rasprave je istaknuto, da se nakon dvo-godišnje primene seta novih zakonskih odredbi u oblasti kvaliteta farmaceutskih supstanci, poka-zala potreba za pojašnjenjem, dopunama i boljom harmonizacijom postojeće regulative u Srbiji sa odgovarajućom u EU.

Stoga je na ovu temu PKS u saradnji sa Ministar-stvom zdravlja Srbije, Republičkom komisijom za Farmaciju, Farmaceutskom komorom Srbije, ALIMS, Farmaceutskim fakultetom u Beogradu i odsekom za farmaciju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, pokrenuta inicijativa za unapređe-nje postojeće regulative u Srbiji.

Pokrenuta inicijativa za unapređenje kvaliteta sirovina za izradu lekova u apotekama

5. decembar 2013.


Projekti unapređenja prekogranične saradnje

Projekat „Osnivanje Bugarsko - srpske privredne komore“, kofinansira Evropska unija kroz IPA program prekogranične saradnje Bugarska – Sr-bija, rečeno je na prezentaciji tog projekta u Pri-vrednoj komori Srbije.

Partneri u projektu su regionalne privredne ko-more Niš, Zaječar i Leskovac, PK Bugarske, PK Vidin i Bugarski ekonomski forum, a glavni cilj jednogodišnjeg projekta, čija je vrednost 195.000 evra, od čega je 166.000 bespovratnih sredstava EU, jeste jačanje spoljnotrgovinske razmene dve zemlje, posebno saradnje privrednika Niškog re-giona sa bugarskim.

Bugarsko - srpska trgovinsko-industrijska komo-ra formirana je krajem avgusta 2013. a u toku je pravna procedura registracije komore, koja bi trebalo da se okonča do kraja godine, rekao je menadžer projekta Zoran Marković iz RPK Niš. Prema njegovim rečima, u osnovi regionalnih projekata EU je tretiranje pograničnih regiona

kao celine sa opštinama. Opšti cilj projekta je podsticaj razvoja u bugarsko – srpskom pogra-ničnom regionu, unapređenje relacija, pružanje usluga, jačanje kapaciteta za zajedničko planira-nje i razvoj.

Sekretar Sekcije za saradnju sa Bugarskom PKS Milan Ristić naveo je podatke o trgovinskoj raz-meni Srbije i Bugarske, koja pokazuje da je Bugar-ska Srbiji 14. spoljnotrgovinski partner. Ukupna robna razmena za 10 meseci ove godine iznosila je 650 miliona evra. Po rečima Ristića, sa komorom Bugarske PK Srbije ima dobru saradnju, zajednič-ki su organizovani mnogobrojni poslovni susreti privrednika. Kao prepreku intenzivnijoj saradnji privrednici navode nedostatak saobraćajnih veza, nedovoljno graničnih prelaza.

Prezentaciji su prisustvovali predstavnici 16 firmi, među kojima i „Galenike“, „SET Šabac“, „Hoedl-mayr Zastava“, „Amiga“ Kraljevo, TOWERS Net, „JRB“. Projekat traje do kraja januara 2014. godine.

Cilj formiranja bugarsko – srpske komore je dodatni podsticaj ekonomskom razvoju pograničnog regiona

5. decembar 2013.


Akva fest 2013

Na Konferenciji Akva fest 2013, koja je održana u Privrednoj komori Srbije, istaknuto je da voda predstavlja najznačajniji strateški resurs ovog veka. Gazdovanje vodnim resursima, upravljanje sistemima za korišćenje i zaštita voda dobijaju sve veći značaj u svetu i kod nas. Na konferenciji je razmatran program unapređenja tehničke regu-lative u oblasti vodovoda i kanalizacije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Razmatrane su i prepreke uvođenju energetski efikasnih elektro-motornih pogona u vodovodnim i kanalizacionim sistemima i njihovo prevazilaženje, kao i druge aktuelne teme iz ove oblasti.

Ovu oblast pokriva oko 40 pravilnika i 180 stan-darda, istakla je Radica Knežević, iz Instituta za standardizaciju Srbije, govoreći o temi ,,Program unapređenja tehničkih regulativa vodovoda i kanalizacije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji’’. Ona je posebno naglasila da su naredni za-daci u ovoj oblasti unapređenje rada, sprečavanje stagnacije i propadanja ovih sistema. Govoreći o projektima razvoja Ministarstva prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja u ovoj oblasti, dr Dušan Pro-danović, ukazao je na moguća rešenja problema koja stvaraju komunalne i industrijske otpadne vode. On je govorio i o projektima za rešavanje problema koje stvaraju kišne vode. Takvi pro-jekti se sprovode u Beogradu i Subotici. Na ak-cije koje se vode za unapređenje kvaliteta vode u akumulacijama ukazao je mr Dušan Kostić, sa Građevinskog fakulteta. O preprekama uvođenju energetski efikasnih elektromotornih pogona u vodovodnim i kanalizacionim sistemima i njiho-vom prevazilaženju prisutne je upoznao Miroslav Petrović, dok je načine upravljanja infrastruktur-nim sredstvima u ovoj oblasti predstavio Aleksan-dar Šotić, iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije.

Na godišnjoj skupštini Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo – sekcija Grupacije vodovoda i kanalizacije Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, koji su bili i organizatori konferencije Akva fest 2013, prihva-ćen je izveštaj o radu za 2013. godinu, kao i plan aktivnosti za 2014. godinu.

U PKS razmatran program unapređenja tehničke regulative u oblasti vodovoda i kanalizacije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji

6. decembar 2013.


Nestabilni prihodi apoteka

Poznati finalisti takmičenja za najbolje inovatore

Položaj farmaceutske industrije u Srbiji nije za-dovoljavajući, konstatovali su članovi Grupacije apoteka, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. Državni sekretar u Mi-nistarstvu unutrašnje i spoljne trgovine Dragovan Milićević ukazao je na njeno „postepeno odumi-ranje“ u prethodnih 7-8 godina. Ti problemi pre-neli su se i na maloprodaju.

Sadašnjim zakonom apoteke su definisane kao zdravstvene ustanove, rekao je Milićević, ali je upozorio da samo jednu polovinu asortimana u apotekama čine lekovi, a drugu roba široke po-trošnje. Milićević je rekao i da je na tržištu čak

dve trećine stranih lekova, a tek jedna trećina le-kova domaćih proizvođača, te da se od 2005. go-dine uvoz lekova utrostručio.

Milićević je ukazao na činjenicu da su apoteke pozitivan rezultat iskazale uglavnom zahvaljujući naknadno dobijenim odobrenjima od veledroge-rija. „Odobrenja su vid nestabilnog prihoda“, re-kao je Milićević i naglasio da se na tome ne mogu graditi poslovni planovi.

Grupacija apoteka razmatrala je aktuelnu pro-blematiku iz domena svog poslovanja, inicijativu Grupacije veledrogerija u vezi sa jedinstvenim ši-frarnikom lekova i izabrala nove članove.

Regionalna privredna komora Kraljeva bila je domaćin drugog polufinalnog takmičenja za naj-bolju tehnološku inovaciju. Timovi su imali na raspolaganju deset minuta da prezentuju svoju inovaciju, nakon čega su odgovarali na pitanja žirija i na pitanja ostalih takmičara. Prilika da po-prave utisak pružena im je tokom “zlatnog minu-ta”. U finalno takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, koje će RTS prenositi 26. decembra, posle polufinalnih takmičenja u Novom Sadu i Kraljevu, plasirali su se timovi ULTRASONIC, BRAINIACS, ATENDRA, EPOHA iz Sivca, LED i STOP VIRUS iz Beograda.

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u

Srbiji održava se od 2005. godine, a organizatori su Privredna komora Srbije i RTS, u tehničkoj re-alizaciji organizacionog tima Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Od 2007. godine u takmi-čenje su uključeni i inovatori iz Republike Srp-ske. Osnovni cilj takmičenja je da se potencijalni inovatori ohrabre i nauče kako da od sopstvene ideje dođu do novog proizvoda i eventualno otvo-re svoje preduzeće. U proteklih osam godina kroz takmičenje je prošlo više od 1500 timova sa više od 5000 učesnika. Zahvaljujući učešću na takmi-čenju, znanju koje su stekli tokom obuke, kao i proveri sopstvenih mogućnosti, otvoreno je više od 70 novih preduzeća.

Da li će apoteke ostati zdravstvene ustanove ili će postati maloprodajni objekti registrovani za promet lekova na malo

U drugom polufinalu u Kraljevu, za finalno Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, koje RTS prenosi 26. decembra, plasirali su se timovi EPOHA iz Sivca, LED i STOP VIRUS iz Beograda

6. decembar 2013.

6. decembar 2013.


Srbija regionalni lider u TIR sistemu

Srpski privrednici na sajmu Polutek

Delegacija Privredne komore Srbije (PKS) koju je predvodio predsednik Željko Sertić boravila je u Ženevi, u jednodnevnoj radnoj poseti Međuna-rodnoj uniji drumskog transporta (IRU), na po-ziv generalnog sekretara Umberta de Preta. Na sastanku je razmotreno nekoliko tema u oblasti drumskog saobraćaja značajnih za transportnu privredu i poziciju Srbije u međunarodnim insti-tucijama u oblasti drumskog saobraćaja u regionu Jugoistočne Evrope.

Jedna od bitnih tema bila je i mogući ishod tako-zvane „ruske krize“, po pitanju primene TIR kon-vencije na teritoriji Rusije, koja je veoma važna za transportne kompanije iz Srbije.

Unapređenje i dalji razvoj TIR sistema, saradnja sa Upravom carina u okviru TIR konvencije, jed-

nostavniji prekogranični promet robe, harmoni-zacija propisa u drumskom saobraćaju u regionu CEFTA, kao i unapređenje i promocija prevoza putnika u drumskom saobraćaju, su oblasti u ko-jima je PKS, prema oceni IRU, prepoznata kao regionalni lider.

U delegaciji PKS bili su i potpredsednici Raša Ri-stivojević i Velibor Sovrović i sekretar Udruženja za saobraćaj i telekomunikacije Dušan Mladeno-vić. Sastanku su prisustvovali Marek Ratelski, ru-kovodilac TIR odseka u IRU, Dalida Matić, ruko-vodilac odseka za TIR garantni lanac, kao i drugi predstavnici te međunarodne asocijacije.

Delegacije PKS i IRU razgovarale su i sa Vladislavom Mladenovićem, ambasadorom Stalne misije Republi-ke Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.

Povodom međunarodnog sajma Polutek, posve-ćenog opremi i tehnološkim rešenjima u oblasti zaštite životne sredine i energetike, Predstavniš-tvo PKS u Francuskoj, u saradnji sa Odborom za zaštitu životne sredine i održiv razvoj PKS, orga-nizovalo je studijsku posetu privredne delegacije iz Srbije, koja je od 1. do 5. decembra boravila u Parizu.

Rukovodioci i eksperti zaduženi za projekte iz oblasti zaštite životne sredine kompanija EPS, Viktorija grupe, Delhaize, Eco supervision, EZO Grupa i Milanović Inženjering, imale su priliku da obiđu sajam i ostvare brojne susrete sa izlagači-ma, kao i profilisanim francuskim kompanijama. Uspostavljeni su kontakti na različitim institucio-nalnim i privrednim nivoima za saradnju u nared-

Delegacija PKS, koju je predvodio predsednik Željko Sertić, u Ženevi razgovarala sa generalnim sekretarom IRU Umbertom de Pretom o unapređenju međunarodnog drumskog saobraćaja

U organizaciji Predstavništva PKS u Parizu, srpski privrednici boravili su na sajmu Polutek i upoznali se sa projektima u vezi sa tretmanom otpadnih voda i upravljanjem otpadom u funkciji zaštite životne sredine

6. decembar 2013.

9. decembar 2013.


Mali broj projekata javno privatnog partnerstva

U protekle dve godine, u Srbiji je odobreno svega šest projekata javno privatnog partnerstva (JPP), što ukazuje na nedovoljnu razvijenost tog modela finansiranja velikih regionalnih i lokalnih proje-kata. JPP nosi i velike mogućnosti unapređenja kapaciteta u banjskim lečilištima i specijalnim bolnicama, istaknuto je u Privrednoj komori Sr-bije (PKS) na Konferenciji o javno privatnom par-tnerstvu u zdravstvu.

Srbija ima zaokružen zakonodavni okvir, pre dve godine stupio je na snagu Zakon o javno privat-nom partnerstvu i koncesijama, ali JPP nije do-voljno afirmisano, što za rezultat ima mali broj projekata. Moramo biti aktivni i motivisati lokal-ne zajednice da budu kreativne i preduzimljive, rekao je Raša Ristivojević, potpredsednik PKS, na otvaranju konferencije. PKS, kao nacionalna i najveća asocijacija srpskih privrednika treba da pruži operativnu pomoć kod projekata JPP, kako bi podstakli nova ulaganja i privredni rast. JPP je razvojna šansa, ali je važno da budemo obazrivi, dobro procenjujemo i vodimo se samo i isključi-vo opštim društvenim interesom, naglasio je pot-predsednik PKS.

Kao konkretne primere JPP u sektoru zdravstva, Ristivojević je naveo gradnju bolnica Burgos u

Španiji, Sautmed u Bristolu, Di Mestre u Italiji kao i drugih zdravstvenih ustanova širom sveta od Meksika, Indije do Japana. Rumunija je putem JPP rešila problem lečenja oboljenja bubrega kroz centre za dijalizu. Više od 25 odsto rumunskih dr-žavljana koji idu na dijalizu u protekloj deceniji lečilo se u centrima formiranim putem JPP u koje je investirano gotovo 30 miliona evra. Trošak koji je Rumunija imala po dijalizi sa 85 smanjio se na 20 evra, od 2004. do 2012. ta zemlja je uštedela oko 3,3 miliona evra.

Imajući u vidu ova pozitivna iskustva, i Srbija može da implementira svetsku praksu jer ima za-okružen normativno pravni okvir koji osim zako-na uključuje i Komisiju za JPP, aktivnu od marta 2012. Komisija je donela Metodologiju za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva, a doneta je i Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o JPP i Pravilnik o načinu vođenja i sadržini Registra javnih ugovora, podsetio je Ri-stivojević.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić govorio je o ulozi i mestu projekata JPP u banjama u Srbiji koje su, kako je rekao, bogat a neiskorišćen resurs. Još od bronzanog doba Sr-bija je imala 300 termalnih izvorišta, a danas u

Kao način finansiranja, nosi brojne mogućnosti unapređenja kapaciteta u banjskim lečilištima i specijalnim bolnicama, ali treba više motivisati lokalne zajednice da budu kreativne i preduzimljive u primeni tog modela

9. decembar 2013.

nom periodu u vezi sa kooperacijom za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode u trećim zemlja-ma, zatim u prenosu znanja za tretman industrij-skog i biološkog otpada, a obavljeni su i razgovori sa potencijalnim investitorima u oblasti tretmana opasnog industrijskog i klaničnog otpada.

U okviru programa, delegacija iz Srbije je posetila je grupu SEMARDEL koja prikuplja, obrađuje i valorizuje otpad sa obilaskom deponije, platfor-me za zeleni otpad, centra za trijažu, spalionice, centra za trijažu otpada iz privrede i platforme

za tretman otpada iz građevinarstva. Realizovana je poseta i grupi SUEZ ENVIRONNEMENT, jed-nog od svetskih lidera u tratmanu, proizvodnji i dostavi pijaće vode i obradi i valorizaciji otpada tokom koje se delegacija upoznala sa poslednjim tehnološkim inovacijama za održivi razvoj indu-strije i uopšte životnog okruženja. Tokom borav-ka delegacija je imala organizovanu prezentaciju i konsultacije sa francuskim udruženjem predu-zeća mešovite ekonomije FED EPL za upravljanje otpadom na lokalnom nivou.


21. veku imamo 53 banje, a možda svega 20 ima razvijenu i organizovanu zdravstvenu službu. Neophodno je, smatra Vekić, poboljšati uslove i ponudu u banjama i lečilištima uvođenjem novih usluga. Nemamo dobro razvijen spa, velnes, fit-nes program pa mnogi naši turisti odlaze u banje u susedstvu kao što su Mađarska, Slovenija, BiH. Kroz projekte JPP imamo brojne mogućnosti da unapredimo turističke kapacitete u banjama, u kojima smo, za razliku od suseda, zadržali dobar rehabilitacioni program, ukazao je Vekić.

Dejan Radulović, pomoćnik ministra regional-nog razvoja i lokalne samouprave naglasio je da bi se kroz projekte JPP u lokalnim samouprava-ma rešili brojni problemi kao što su migracije, neravnomeran regionalni razvoj, negativan pri-rodni priraštaj. JPP je jedan od sve važnijih mo-

dela finansiranja lokalnog razvoja i u narednim godinama postaće opcija izbora za lokalnu vlast. Radulović je rekao da je Komisija odobrila svega šest projekata, ali i ukazao na problem nedostat-ka kvaliteta. Kvalitetni projekti JPP omogućiće povlačenje sredstava iz IPA fondova ali i drugih finansijskih institucija, dodao je Radulović.

Marijan Bilić, potpredsednik Euromedic Interna-tional iz Holandije predstavio je model JPP kroz formiranje Centra za radioterapiju u Kliničkom centru Banja Luka, a Ivan Bošnjak, gradonačel-nik Zrenjanina nagrađeni projekat JPP - banja Rusanda u Melencima. Projekat predviđa re-konstrukciju i opremanje paviljona 5, izgradnju i opremanje velnes centra sa bazenom, završetak kompleksa otvorenih bazena i izgradnju smeštaj-nih kapaciteta.

Siva ekonomija smanjuje budžet

Siva ekonomija jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočava privreda Srbije, njene posledi-ce vidljive su u oblastima utaje poreza, distorzije tržišta, nelojalne konkurencije i neefikasne ras-podele resursa, a ona utiče i na smanjenje budže-ta. U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u Srbiji, siva ekonomija je značajna prepreka za razvoj snažnog sektora preduzeća i za izgradnju funkcionalne tržišne privrede. Pod pojmom sive ekonomije definiše se „svaki vid ekonomske ak-tivnosti koji nije u zakonski regulisanim ekonom-skim tokovima“. Iako je siva ekonomija i dalje važna „sigurnosna mreža“ za mnoge pojedince i domaćinstva u Srbiji, njene negativne posledice po zaposlene, preduzeća i društvo u celini daleko prevazilaze njene prednosti. U Srbiji je siva eko-nomija opala sa 33,2 odsto u 2001. godini na 30,1 odsto bruto društvenog proizvoda u 2010. godini. Danas se ona kreće prema zvaničnim podacima oko 31 odsto. Borba protiv sive ekonomije, pred-

stavlja i borbu za opstanak više od 200.000 pre-duzetnika u Srbiji, zaključeno je na sednici Skup-štine Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije (PKS) i Izvršnog odbora Zajednice predu-zetnika PKS. Cilj je da se ,,siva ekonomija’’ svede na najmanju moguću meru.

Sa fenomenom sive ekonomije susreću se i najra-zvijenije zemlje, ali je pitanje koliki se obim može smatrati prihvatljivim. Njene štetne posledice, koje se ogledaju, pre svega, u smanjenju poreskih i ostalih prihoda državi, gušenju i nelojalnoj kon-kurenciji regularnog sektora, ugrožavaju rast ma-lih i srednjih preduzeća i preduzetništva i slabe poslovni moral.

Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS, naglasio je da je cilj da se poslovanje iz sive, dovede u legal-nu zonu, a u tome podršku i pomoć privrednicima pruža i nacionalna asocijacija privrede, Privred-nea komora Srbije. To će biti akcija i u naredne če-

Borba protiv sive ekonomije, predstavlja i borbu za opstanak više od 200.000 preduzetnika u Srbiji, zaključeno je na sednici Skupštine Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije (PKS) i Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika PKS

9. decembar 2013.


tiri godine, kako bi se ona svela na najmanju meru i to radimo zajedno sa institucijama Vlade Srbije.

U okruženju, samo Bugarska ima veću sivu eko-nomiju od Srbije, ukazao je Dušan Perić, predsed-nik Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika PKS. Veći problem je „crna ekonomija“, a ona nigde nije registrovana. Zakonska regulativa najviše kažnjava one koji su prijavljeni u Agenciji za pri-vredne registre, dok „crna zona“ ostaje nekažnje-na. Tako je pre izvesnog vremena zatvoreno oko 50.000 računa redovno registrovanih preduzetni-ka, koji su u prethodne dve godine bili u blokadi. Dobar deo njih preći će u sivu zonu, umesto da im se pomogne da opstanu u legalnom poslova-nju. Tako je preduzetnik Milivoje Armuš, zatražio

da se donese zakon o sprečavanju neregistrovane delatnosti, pa da se što veći broj onih koji tako rade uvedu u legalnu zonu poslovanja i plaćanja obaveza prema državi.

Goran Macura, načelnik Odeljenja za opšti nad-zor Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine naglasio je da se tržišna inspekcija u zakonskim okvirima bavi ovim problemom. Po njegovim re-čima, danas niko ne zna koliko ima onih koji se neregistrovani bave ovim poslom, a to je teško i utvrditi.

Na skupštini je izneto da u okviru PKS postoji Međuresorna radna grupa za sivu ekonomiju, a njeni članovi su i predstavnici Zajednice predu-zetnika Privredne komore Srbije.

Opredeliti sredstva za održavanje medicinske opreme

Zdravstvene ustanove prinuđene su da same obezbeđuju finansijska sredstva za redovno ser-visiranje, nabavku rezervnih delova, preventivno i korektivno održavanje medicinske dijagnostičke opreme u periodu nakon isteka garancija, jer za to ne postoje opredeljene finansije, rekao je Predrag Bjeletić, predsednik Grupacije izvoznika uvoznika i distributera medicinskih sredstava Udruženja za trgovinu PKS.

Za servisiranje opreme i nabavku delova, prema iskustvu drugih zemalja, treba predvideti sred-stva u visini od oko 5 odsto vrednosti opreme, na godišnjem nivou, rečeno je na sednici Grupacije izvoznika, uvoznika i distributera medicinskih sredstava PKS. Pri tome, redovno održavanje opreme i redovni servis je jedna stavka, a posebna je popravka i sanacija kvara van garantnog roka, ukazano je na sastanku.

Predstavnici prometnika medicinskih sredstava i opreme, upozorili su da zbog kašnjenja zdravstvenih

ustanova u isplatama usluga serviserima i isporučio-cima rezervnih delova, dolazi do zastoja u tim uslu-gama, što dalje može da dovede do zastoja u radu opreme, dijagnostičkih i terapijskih procedura.

Na sednici je ukazano i na problem sive ekono-mije u ovoj oblasti, a koji je posebno izražen kod opreme za stomatologiju. Inače, po 50 odsto ni-žim cenama uvoze se rezervni delovi za aparate koji se više ni ne proizvode u inostranstvu, ili naj-noviji aparati za dijagnostiku, po nižim cenama.

Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne ko-more Srbije Gordana Hašimbegović pozvala je članove Grupacije da se uključe u Međuresornu radnu grupu za sivu ekonomiju pri udruženju i u direktnom dijalogu sa članovima radne grupe, predstavnicima Uprave carina, MUP-a lokalne sa-mouprave, ukažu na konkretne probleme sa koji-ma se susreću.

Ove inicijative Grupacija je već pokretala kod nadležnih ali bez adekvatnih odgovora.

Grupacija izvoznika, uvoznika i distributera medicinskih sredstava zatražiće od Ministarstva zdravlja formiranje posebne stavke u budžetu za nabavku rezervnih medicinskih delova i održavanje opreme, rečeno je na sednici u Privrednoj komori Srbije

9. decembar 2013.


Radionica za Seveso operatere

U Privrednoj komori Srbije održana je radionica, odnosno prezentacija projekta „Sprovođenje za-kona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja (IPPC), sprečavanje hemijskih udesa (Seveso) i uspostavljanje EMAS sistema“. Radionicu za Seveso operatere, organizovali su Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Pri-vredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa projek-tnim timom i ekspertima. Otvarajući radionicu, mr Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu ži-votne sredine i održivi razvoj PKS, istakao je da je ovo samo jedna u nizu edukativnih radionica o tome kako zaposleni mogu da spreče neželje-ne situacije, kako da reaguju ako do njih dođe, ili kako da razgovaraju sa javnošću u vezi sa tim nemilim događajima. Blagica Budimir, načelnik Odeljenja za zaštitu od velikog hemijskog udesa u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ukazala je na cilj i značaj projekta koji se sprovodi. Po njenim rečima, cilj je, pre svega, da se podigne nivo znanja. George Mouzakis, ključ-ni Seveso ekspert, istakao je da će se svi projekti na ovu temu završiti do oktobra 2014. godine. Cilj Seveso Direktive je sprečavanje velikih udesa koji

uključuju opasne materijale i ograničavanje nji-hovih posledica na ljude i životnu sredinu.

Bojan Srdić, iz Odeljenja za zaštitiu od velikog he-mijskog udesa u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, govorio je o „Zakonskom okviru i obavezama operatera u implementaci-ji Seveso Direktive u Republici Srbiji“. Antony Thanos, Seveso ekspert predstavio je „Analizu scenarija udesa i njihovih posledica“, dok je tema Ernsta Simona iz Regionalne Vlade Štajerske u Austriji bila „Bezbednosne procedure u hemijskoj industriji“.

Svrha ovog projekta je da izgradi i ojača kapaci-tete za sprovođenje propisa usklađenih sa direk-tivama Evropske unije o životnoj sredini. Do sada su održane četiri radionice za IPPC operatere i promotivni skup za EMAS sistem. Za sprovođenje Seveso Direktive, obezbeđena je podrška radi po-boljšanja izveštavanja o bezbednosti i planiranja reagovanja u hitnim slučajevima. Seveso Direkti-va obavezuje države članice EU da obezbede da operateri imaju ustanovljenu politiku za spreča-vanje velikih udesa.

Cilj projekta je da izgradi i ojača kapacitete za sprovođenje propisa usklađenih sa direktivama Evropske unije o životnoj sredini

10. decembar 2013.

Obavezujuća pravila za slobodno tržište struje

Druga faza liberalizacije tržišta električne energi-je, koja počinje od 1. januara 2014. godine, važiće za 3.200 kupaca, izjavio je direktor direkcije za distribuciju u EPS-u Željko Marković.

To znači da će se na tržištu izvršiti kupoprodaja električne energije, koja odgovara četvrtini uku-pno proizvedene struje u Srbiji, rekao je Marković novinarima u pauzi javne rasprave o predlogu iz-

Izmene Pravila o radu distributivnog sistema za drugu fazu liberalizacije tržišta električne energije, koja počinje 1. januara

10. decembar 2013.


mene Pravila o radu elektrodistributivnog sistema.

Javnu raspravu o izmeni ovog dokumenta organi-zovale su JP Elektroprivreda i Privredna komora Srbije u okviru usklađivanja domaće regulative sa pravnim sistemom EU. Pravila o radu distri-butivnog sistema predstavljaju podzakonski akt Zakona o energetici, i to je obavezujući doku-ment, rekao je Dragoslav Cicović iz EPS-a. On je ukazao da je Srbija preuzela obaveze ugovorom o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope da ima ovakva pravila, kojima će biti regulisane sve ak-tivnosti iz okvira rada distributivnog sistema.

Izmene Pravila, rekao je Cicović, odnose se na problematiku priključenja elektrana na distribu-tivni sistem i profil potrošnje električne energije za odgovarajuće kategorije kupaca koji nisu u si-stemu daljinskog merenja i očitavanja, a koji će u skladu sa Zakonom od 1. januara 2014. godine na-bavljati električnu energiju na slobodnom tržištu.

U okviru tih pravila EPS je dao i predloge za kate-gorije kupaca koji nisu u sistemu daljinskog me-renja i očitavanja, čime je kompanija odgovorila pravilima slobodnog i nediskriminatornog tržišta električne energije.

Željko Marković je pozvao sve kupce koji izlaze na tržište da do 31. decembra 2013. sklope ugo-vor o snabdevanju sa nekim od snabdevača, kako bi izbegli napajanje strujom preko rezervnog snabdevača, koje je daleko skuplje od regularnog snabdevanja. On je podsetio da su u prvoj fazi li-beralizacije tržišta struje u Srbiji, koja je stupila na snagu početkom 2013. godine, na tržište izaš-la 23 kupca na visokom naponu.

EPS je, zbog liberalizacije tržišta, već osnovao preduzeće „EPS snabdevanje“, koje će biti jedan od snabdevača na tržistu struje, a do kraja ove go-dine biće usvojena i Pravila o radu distributivnog sistema, što će omogućiti normalno funkcioni-sanje tog tržišta. Osim toga, do Nove godine će biti uspostavljen registar balansne odgovornosti, neophodan za operatore distributivnog sistema, kazao je Marković. On je ukazao i na formiranje jednog distributivnog sistema, umesto dosadaš-njih pet, što je neophodno da bi se došlo do je-dinstvenih tarifa za sve potrošače. To će biti re-gulisano izmenama Zakona o energetici, koje se pripremaju. Očekujemo da ćemo na taj način doći do jedinstvenih tarifa za sve učesnike na tržištu, dodao je Marković.

Privatno obezbeđenje konačno regulisano zakonom

Sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje PKS Zoran Milićević, na sednici Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, naglasio je da je uložen veliki rad i trud da se ovi zakoni usvoje, u najbo-ljem interesu struke.

Regulativa je kruna dugogodišnjih aktivnosti i nastojanja Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije da ovu važnu oblast nor-mativno uredi. Milićević je zahvalio na saradnji MUP-u i ostalim predstavnicima nadležnih insti-

tucija koji su pomogli u pripremi i donošenju ovog zakona.

Milićević je naveo da je već dosta predloga podza-konskih akata pripremljeno, po uzoru na evropske propise i da predstoji veliki posao prilagođavanja kompanija i zaposlenih novoj regulativi. Važna je i dalja koordinacija aktivnosti Udruženja i MUP-a.

Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, firme koje se bave ovim poslom, moraće da imaju licencu za obavljanje posla, svaki zaposleni licencu za rad,

Zakon o privatnom obezbeđenju i Zakon o detektivskoj delatnosti usvojeni su početkom decembra i predstoji veliki posao implementacije i izrade podzakonskih akta, ukazano je na sednici Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje PKS

10. decembar 2013.


a Uprava policije direktno će sarađivati u primeni ovog zakona, rečeno je na sednici.

„Niko neće moći na svoju ruku da zaključuje ugo-vore o obezbeđenju sa pojedincima, niti da anga-žuje radnike, bilo da su iz redova policije ili vojske, nego će taj posao morati da obavi preko registro-vanih firmi. Svaki ugovoreni posao prijavljuje se nadležnoj stanici policije, koja će imati nadzor i kontrolu”, naveo je predsednik Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije Đorđe Vučinić. Na taj način, uspostaviće se veće poverenje i sigurnost u firme koje se bave obez-beđenjem.

Zakon predviđa i da oni koji rade sa oružjem svake godine moraju da idu na zdravstvene preglede, a Vučinić smatra da će to radnike izložiti većim troš-kovima, ali da je pre svega reč o preventivnom re-šenju. Prema njegovim rečima, otvara se i problem

stručne spreme i stvaranja mogućnosti kvalitetnim i dobrim radnicima u obezbeđenju da se dokvalifi-kuju i konkurišu za licence.

Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Sr-bije ocenili su da je ovo dobar primer saradnje jav-nog i privatnog sektora. Dragan Trivan, predsed-nik Grupacije za detektivsku delatnost PKS ocenio je da je i ta struka dobila kvalitetan zakon, a da će ga usklađivati sa praksom u poslovanju.

Dragiša Jovanović, predsednik Komisije za javno privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Reu-blike Srbije najavio je menadžerima kompanija u sektoru bezbednosti da će imati pravo na subven-cije za obuku i licenciranje kadra, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Predstav-ljena je i delatnost privatnog obezbeđenja u Kon-federaciji evropskih službi privatnog obezbeđenja COESS.

Težak položaj trgovaca na malo

Domaći sektor maloprodaje opterećen je dola-skom neravnopravne konkurencije stranih trgo-vinskih lanaca, rekao je Radoslav Veselinović, predsednik Odbora Udruženja za trgovinu Pri-vredne komore Srbije. Veselinović je govorio o teškom položaju trgovine na malo i istakao potre-bu da država obezbedi resurse za normalno funk-cionisanje domaćeg sektora maloprodaje.

Na zajedničkoj sednici odbora udruženja za trgo-vinu Privredne komore Srbije i Regionalne pri-vredne komore Valjevo, 10. decembra u Šapcu, ukazano je i na probleme konkurencije u javnim nabavkama, a Andrej Plahutnik, vođa projekta EU „Jačanje konkurencije u Srbiji“ i međunarod-ni ekspert u toj oblasti, ukazao je na opasnosti od kartelskog dogovaranja i podele tržišta putem loše organizovanih i dirigovanih tendera. Plahut-nik je istakao značaj osposobljavanja kadrova radi prepoznavanja i sprečavanja takve prakse.

U raspravi je ukazano na mogućnost da se težak položaj popravi organizovanjem trgovaca na malo i naveden je primer Mađarske i još nekih zemalja

EU, gde su formiranjem udruženja i uz pomoć dr-žave, mali trgovci uspeli da opstanu na tržištu. Na taj način bi i u Srbiji trebalo da se organizuju mali trgovci, istaknuto je na sednici, na kojoj je dogo-voreno i da se pristupi izradi Platforme za unap-ređenje trgovine i saradnje sa proizvođačima.

U ime Grupacije za promet nepokretnosti, koja je jedna od 11 grupacija Udruženja za trgovinu PKS, Aleksandra Kon, zamenica predsednika, prezentovala je odredbe Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji je počeo da se primenjuje 8. decembra ove godine.

Ovim Zakonom regulisani su uslovi i način obav-ljanja uslužne delatnosti, rekla je Aleksandra Kon. Kaznenim merama ovog Zakona pravnim licima i preduzetnicima može se izreći zaštitna mera zabrana vršenja posredovanja u prometu, odnosno zakupu nepokretnosti od jedne do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude. Aleksandra Kon je rekla i da Grupacija ima svoj Kodeks poslovne etike.

Da bi opstali u konkurenciji sa velikim lancima, mali trgovci moraju da se udružuju, traže pomoć države i pripremaju platformu saradnje trgovaca i proizvođača

10. decembar 2013.


Grupacija društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima

Grupacija društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima deluje više od šest godina u okviru Odbora za bankarstvo i osiguranje Pri-vredne komore Srbije, odnosno od samog počet-ka postojanja industrije dobrovoljnih penzijskih fondova. Aktivnosti Grupacije usmerene su pr-venstveno na unapređenje zakonske regulative u funkciji razvoja i širenja tržišta doborovoljnih penzijskih fondova u Srbiji, zatim na uspostavlja-nje i poštovanje dobre poslovne prakse i na edu-kaciju o dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Potpredsednik PKS dr Slobodan Samardžić re-kao je na sednici Grupacije da je jedna od važ-nijih uloga Privredne komore Srbije da radi na uspostavljanju dobrog dijaloga svojih članica sa relevantnim institucijama, radi efikasnog i bla-govremenog otklanjanja ograničenja za razvoj delatnosti, u ovom slučaju dobrovoljnih penzij-skih fondova. Predsednica Grupacije Snežana Ristanović, direktor Raiffeisen Future, podseti-la je da dobrovoljni penzijski fondovi, kao „treći stub“, imaju važnu ulogu u sprovođenju penzijske reforme i da je neophodno uspostavljanje regula-tive koja će doprineti njihovom razvoju i širenju članstva.

Za predsednika Grupacije izabran je Miloš Škrbić direktor, DDOR-GARANT Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom a.d. Beograd, a za zamenika predsednika Milan Kovač, direk-tor Dunav - Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom a. d. Beograd.

Od početka poslovanja dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji, neto imovina kontinuirano ra-ste. Na kraju drugog tromesečja 2013. godine iznosila je više od 18 milijardi dinara, a eviden-tirano je 180.669 korisnika usluga dobrovoljnih penzijskih fondova. Podaci pokazuju da učešće svih korisnika usluga penzijskih fondova u uku-pnom broju stanovnika iznosi oko 2,5 odsto, kao i da je svaki deseti zaposleni član nekog penzijskog fonda. Imajući u vidu ove podatke i činjenicu da su društva definisala minimalni iznos doprinosa na nivou koji omogućava uplate iznosa koje ne bi vršile veći pritisak na budžet članova, jasno se vidi da postoji veliki potencijal za povećanje broja korisnika.

Velika prednost dobrovoljnih penzijskih fondova je njihova potpuna fleksibilnost. Član sam bira iznos i dinamiku uplate. Član i njegov poslodavac mogu u nekom trenutku prestati da uplaćuju, pa zatim da bez ikakvih posledica da nastave sa upla-tama kada im finansijske mogućnosti to dozvole.

Država kroz poreske olakšice stimuliše i poslo-davce i fizička lica da uplaćuju u dobrovoljne pen-zijske fondove iznose do 5.214 dinara, što svaka-ko treba iskoristiti. Iako su potpuno fleksibilni za članove, rad dobrovoljnih penzijskih fondova je strogo regulisan i kontrolisan od strane Narodne banke Srbije. Garantovana je sigurnost ulaganja, kroz striktna ograničenja u šta i koliko maksi-malno društvo za upravljanje penzijskim fondom može da ulaže.

Potpredsednik PKS dr Slobodan Samardžić naglasio je da je uloga PKS da radi na uspostavljanju dijaloga svojih članica sa relevantnim institucijama, radi blagovremenog otklanjanja ograničenja za razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova

11. decembar 2013.


Nastup „Uralvagonzavoda“ na srpskom tržištu

Održivo poslovanje i društvena odgovornost

Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Tr-govinskim predstavništvom Ruske Federacije u Srbiji, organizovala je prezentaciju proizvodnog programa i potencijala ruskog holdinga „Uralva-gonzavod“. Korporacija je svetski lider u mašin-skoj industriji i njene firme zainteresovane su za saradnju sa preduzećima u Srbiji, ali i za zajednič-ki nastup na trećim tržištima. Predstavljajući ru-sku kompaniju, njen prvi čovek, Ljižin Jurij Igore-vič, naglasio je da je ova kompanija svetski lider u mašinskoj industriji. Ona je inače 100 odsto u dr-žavnom vlasništvu. Predstavljanju ruske korpora-cije prisustvovali su predstavnici 20 srpskih firmi.

Govoreći o proizvodnji u korporaciji, Aleksej Go-lenicev Jurjevič je istakao da ona ima 30 predu-zeća u kojima je zaposleno 150.000 radnika. On je posebno naglasio da korporacija poseduje kom-

pletan tehnološki proces rada, od sirovina pa do dobijanja finalnog proizvoda, koji se izvoze u 30 zemalja kao i u sve zemlje Zajednice nezavisnih država. Gosti iz Rusije poseban akcenat stavili su na predstavljanje fabrike ,,Uraltrak’’, koja se bavi proizvodnjom traktora, građevinske mehanizacije i rezervnih delova.

Moderator skupa, Dejan Delić, savetnik u Odbo-ru za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, naglasio je da će se u naredna dva dana u Beo-gradu održati i sednica međuvladine komisije za saradnju sa Ruskom Federacijom, a u njenom radu učestvovaće i predstavnici ruske korpora-cije. Predstavnici ruske kompanije tom prilikom će razgovarati sa predstavnicima nadležnih mi-nistarstava u Srbiji o modelu i načinu nastupa „Uralvagonzavoda“ na tržištu u Srbiji.

Uvek me iznova obraduje saznanje da napredu-jemo u širenju svesti ljudi na polju društveno od-govornog poslovanja, kao i da je ono postalo sa-stavni deo poslovne strategije svih u Srbiji. Seme društvene odgovornosti je posađeno i možemo da zahvalimo što to seme konstantno napreduje i raste. Ovo je između ostalog istakao Zdravko Jelušić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) otvarajući godišnju skupštinu Globalnog

dogovora UN u Srbiji. Velike kompanije, uglav-nom, imaju već razvijenu svest o značaju druš-tveno odgovornog poslovanja, dok je kod malih i srednjih napravljen značajan pomak, uslovljen pritiskom velikih kompanija da ispune uslove i standarde bezbednosti i kvaliteta, sa jedne strane, ali i etičkog poslovanja i poštovanja ljudskih pra-va, sa druge. Po rečima Jelušića, male i srednje kompanije uviđaju da neće moći da opstanu na

U PKS predstavljena ruska korporacija koja je svetski lider u mašinogradnji, a u njenih 30 preduzeća zaposleno je 150.000 radnika

Velike kompanije imaju razvijenu svest o značaju društveno odgovornog poslovanja, dok je kod malih i srednjih napravljen značajan pomak, istakao je Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS, na Godišnjoj skupštini Globalnog dogovora u Srbiji

11. decembar 2013.

11. decembar 2013.


Poslovanje privrednih društava

Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) organizovao je u saradnji sa Informativno poslov-nim centrom jednodnevni edukativni seminar „Poslovanje privrednih društava“. Članicama PKS predstavljene su i objašnjene obaveze u vezi sa dostavljanjem poreske prijave za poreze po od-bitku, u kojoj će se iskazivati podaci o zaradama, naknadama zarada i ostalim primanjima na koje se plaća porez po odbitku, kao i podaci o obraču-natom porezu i doprinosima za obavezno socijal-no osiguranje na ta primanja. Ova prijava od 1. januara 2014. godine podnosi se isključivo elek-tronskim putem na novom obrascu i to samo ako privredno društvo poseduje kvalifikovani elek-tronski sertifikat.

Jedan od četiri izdavača kvalifikovanog elektron-skog sertifikata je Privredna komora Srbije. Način na koji se aplicira za elektronski sertifikat i kako se on koristi objasnili su predavači Jovana Dedić i Dušan Berdić.

Pored toga, polaznicima seminara su predstavlje-ne i novine u Zakonu o računovodstvu i Zakonu o reviziji, poreskim propisima i transferne cene.

Seminarom o temi „Skladišni prostori – projekto-vanje, organizacija i mapiranje u sistemima logi-stike“, CESO zaokružuje poslovnu godinu, u kojoj su održana 33 seminara, sa više od 700 polaznika. Najposećeniji su bili seminari u oblasti standarda kvaliteta.

Na seminaru u PKS predstavljene i pojašnjene obaveze u vezi sa poreskom prijavom, koja će se od naredne godine podnositi isključivo elektronskim putem. PKS jedna od četiri institucije koje izdaju kvalifikovani elektronski sertifikat

11. decembar 2013.

dugi rok ukoliko su usmerene samo na profit. One uviđaju da je društvena odgovornost mehanizam podizanja konkurentnosti i mogućnost za ispunje-nje težnji ka održivom poslovanju. Pismo podrške skupu u PKS, koju je uputio Walid Nagi, direktor lokalnih mreža Globalnog dogovora, pročitao je Aleksandar Perić, savetnik predsednika PKS.

Za Privrednu komoru Srbije je izuzetna čast da bude domaćin doborovoljne inicijative Global-nog dogovora u Srbiji, kako zbog vođenja poslo-va sekretarijata mreže koja ima 93 člana, tako i

učestvovanja u radu Upravnog odbora i nekoliko radnih grupa. Budućnost Globalnog dogovora je svetla i postavljeni cilj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, a to je 20.000 članica do kraja 2020. godine, realan je i ostvariv, naglasio je Jelušić. Jedna od aktivnosti koju je Komora preduzela u cilju omasovljenja ove dobrovljne inicijative jeste slanje dopisa na više od 1000 adresa. PKS pro-moviše primere dobre prakse na polju društvene odgovornosti i dodeljuje Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje.


Privrednici iz Tjenđina žele da uvoze iz Srbije

Ugrožen uzgoj svinja u Srbiji

Predstavnici kineskih kompanija Tianjin Food-stuffs Import&Export Co. i Huge Technology Deve-lopment iz Tjenđina posetili su Privrednu komoru Srbije. Cilj posete predstavnika kineskih kompani-ja je uvoz alkoholnih i bezalkoholnih pića iz Srbije u Kinu, kao i ispitivanje mogućnosti za ulaganje kineskog kapitala u poljoprivredno-prehrambeni sektor i obnovljive izvore energije. Kineska strana planira otvaranje stalne izložbe vina, vode i drugih prehrambenih proizvoda iz Srbije u Slobodnoj eko-nomskoj zoni Tjenđin, a takođe je zainteresovana i za saradnju u prenosu tehnologija, kao i za angažo-vanje naših visoko-obrazovanih stručnjaka.

Dragana Muždalo, sekretar Odbora za ekonom-ske odnose sa inostranstvom PKS, u razgovoru sa kineskim privrednicima, prenela je otvorenost srpske privrede za saradnju sa kineskim kompa-nijama i spremnost Privredne komore Srbije da pruži pomoć pri povezivanju poslovnih ljudi iz Kine sa potencijalnim partnerima u Srbiji. Pozi-tivno je ocenila činjenicu da sve više poslovnih ljudi iz Kine prepoznaje Srbiju, ne više samo kao tržište za plasman robe koja se proizvodi u Kini, već i kao tržište sa potencijalom za uvoz u Kinu, ali i ulaganje.

Svinjarstvu Srbije potrebne su promene i reor-ganizovanje, kako kroz sistem udruživanja i za-stupanja zajedničkih interesa, tako i kroz razvoj savremene tehnologije proizvodnje i transfer znanja. Srbiji nedostaje reprocentar za proizvod-nju priplodnog materijala, jer iako je seme regi-strovanih proizvođača pod kontrolom, na tržištu ima mnogo nekontrolisanog semena. Hrana za ishranu svinja je često nedovoljno kontrolisana, ali i skupa, što domaće proizvođače čini nekon-kurentnim. Veliki problem u svinjarstvu Srbije je i nedostatak vakcina, što može biti katastrofalno za ovu proizvodnju u slučaju izbijanja bolesti.

Pored toga, u Srbiji postoji i disbalans između organizovanih farmi i gazdinstava, što povećava rizik opstanka ove proizvodnje, jer se iz godine u godinu smanjuje broj svinja. Broj priplodnih kr-mača od 485.000 je veoma nizak. Procenjuje se da se oko 13 odsto od ukupnog broja svinja nalazi u vlasništvu robnih proizvođača. Ostatak stada je u vlasništvu malih farmi i individualnih proizvođa-ča, koji proizvode za svoje potrebe, ali i delom za tržište. Nedovoljno poznavanje važnosti praćenja zdravstvene zaštite životinja se ogleda u situaci-jama kada se i organizuje „zdrav zapat“, a posle toga ima problema oko održavanja „zdravog sta-

Dve kineske kompanije zainteresovane za uvoz alkoholnih i bezalkoholnih pića iz Srbije i investiranje u industriji hrane i obnovljivim izvorima energije

U oblasti zdravstvene zaštite svinja, važeći propisi su ili zastareli ili ih nema, što otežava proizvodnju. Klanična i prerađivačka industrija ne mogu da izvoze svinjsko meso zbog vakcinacije protiv klasične kuge svinja

11. decembar 2013.

12. decembar 2013.


tusa“. Primera radi, iskustva u Austriji pokazuju da svako gazdinstvo mora imati ugovor sa veteri-narom koji prati zdravstveno stanje životinja na tom gazdinstvu, što u Srbiji nije ugovorna praksa. Uz sve to, u oblasti zdravstvene zaštite svinja, va-žeći propisi su ili zastareli ili ih nema, što naknad-no otežava ovu proizvodnju, izneto je na sednici Grupacije veterinarskih službi Udruženja za po-ljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS), održanoj u Privrednoj komori Vojvodine.

Da bi opstala svinjarska proizvodnja u Srbiji, traži se niz izmena u zakonodavstvu, ali i u praksi. Pri-mera radi, već se krenulo u izmenu Pravilnika o na-činu obeležavanja i registracije svinja, kao i u služ-benu kontrolu ovog posla. Proizvođači sad očekuju, zaključeno je na sednici, da organizovani i kontro-lisani uzgoj životinja dobije prioritet državne zašti-te. To je pre svega, u interesu zaštite zdravlja ljudi, ali i povećanja dobiti kroz razvoj stočarstva.

Posebno je ukazano da su nametnuti veliki troš-kovi organizovanim farmama, a da jedino one mogu biti stabilan osnov za razvoj stočarske pro-

izvodnje. U sistemu kontrole nalazi se samo pet odsto životinja govedarske proizvodnje (što se po-dudara i sa procentom umatičenih grla u Srbiji), zatim u svinjarstvu i živinarstvu, to je 13 odsto i samo jedna ovčarska farma. Kako veterinarska služba u Srbiji posluje na bazi ekonomskog inte-resa svojih osnivača, sa ekonomskog stanovišta, ona se može definisati kao poslovna organizacija čiji je osnovni motiv ostvarivanje profita. Ne sme-mo gubiti iz vida da jedino zdrava životinja i zdrav zapat mogu postići takav cilj.

Svi ovi problemi u svinjarstvu moraju postati i dr-žavni problem, jer u suprotnom, preti opasnost da se ugase veterinarske službe, a sa njima nestaje i ova kontrolisana proizvodnja. Ako do toga dođe, zemlja će biti potpuno zavisna od uvoza ovog mesa. Za period januar - oktobar 2013. vrednost uvoza svinjskog mesa je oko 29 miliona dolara, dok je u istom periodu ostvaren izvoz nešto više od milion dolara. Domaća klanična i prerađivač-ka industrija suočava se sa nemogućnošću izvoza svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa u EU zbog nedostatka životinja, kao i zbog progra-ma vakcinacije protiv klasične kuge svinja.

Distribucija robe i pravila konkurencije

Privredna komora Srbije u saradnji sa projektom Unapređenje konkurencije u Srbiji, koji finansira EU, a sprovodi Nemačka agencija za međunarod-nu saradnju (GIZ) organizovala je seminar „Dis-tribucija – pravila konkurencije“. Potpredsednica PKS Vidosava Džagić, podsetila je da već četiri godine traje partnerstvo Privredne komore Srbije i Andreja Plahutnika, vođe projekta EU „Tehnič-ka pomoć Komisiji za zaštitu konkurencije“. Rea-lizovan je veliki broj obuka za kompanije, poslov-na udruženja i medije, kako bi se poboljšali nivoi edukacije i informisanosti o zaštiti konkurencije. Primena evropskih pravila o zaštiti konkurencije

postala je naša međunarodna obaveza, a evolucija naših propisa dobija jasan tok koji bi trebalo da se spoji sa bogatim iskustvom i normativnim aktima koji vladaju u zemljama Evropske unije. Vidosava Džagić je ukazala da zaštita konkurencije u trgo-vini ima cilj da obezbedi funkciju tržišta time što će sprečiti kardinalne oblike narušavanja kon-kurencije kroz lance distribucije, kao što je fik-siranje cena. Njen cilj je da zaštiti proizvođače od samovolje velikih trgovaca, a sa druge strane, štiti i trgovce od jakih proizvođača, koji mogu da po-misle kako imaju pravo da se ponašaju suprotno poslovnoj logici. Zaštita konkurencije trebalo bi

Cilj zaštite konkurencije nije kažnjavanje, već preventiva. Neophodno je podizanje svesti svih učesnika na tržištu, kako ne bi upadali u zamke kršenja pravila, bilo kao počinioci, bilo kao ugroženi

12. decembar 2013.


da omogući efikasno takmičenje prema istim pra-vilima, u kome pobeđuju oni sa najboljom kom-binacijom kvaliteta i cene, sve to na zadovoljstvo potrošača, ali i svih drugih u lancu snabdevanja. Cilj zaštite konkurencije nije kažnjavanje, već preventiva. Neophodno je podizanje svesti svih učesnika na tržištu, kako ne bi upadali u zamke kršenja pravila bilo kao počinioci, ili kao žrtve, zaključila je potpredsednica PKS.

Govoreći o konkurenciji u horizontalnim i verti-kalnim odnosima, predavač na seminaru u PKS, Andrej Plahutnik naglasio je da se u našem Zako-nu o zaštiti konkurencije zabranjuju i horizontal-na i vertikalna ograničenja. On je detaljno govorio o ekskluzivnoj i selektivnoj distribuciji i o sankci-jama za one koji se na tržištu ne pridržavaju pra-

vila igre. Na horizontalnom nivou dolazi do dogo-vora direktnih konkurenata, na primer, o cenama nekih proizvoda ili o podeli tržišta. U vertikalnim odnosima direktno se dogovaraju učesnici na trži-štu koji su na različitim stepenicama distributiv-nog lanca, što za posledicu može da ima da se ne-kome zabranjuje pojavljivanje na tržištu, ili da se samo jednom proizvođaču omogućava prodaja na tom istom tržištu. Polaznike seminara Plahutnik je upoznao sa posebnim izazovima distribucije i naveo primere paralelnog uvoza, rabatne politike i zabranjenih načina prodaje ispod cene.

Projekat „Jačanje institucionalnih kapaciteta Ko-misije za zaštitu konkurencije u Srbiji“ finansira EU donacijom od 2,7 miliona evra, a projekat tra-je 30 meseci, odnosno do marta 2015. godine.

Saradnjom protiv prodaje falsifikata putem interneta

Prodaja krivotvorene robe putem interneta pred-stavlja veliki problem, ali još nema adekvatnih i dovoljno ozbiljnih odgovora, rečeno je na okru-glom stolu o problemima krivotvorene robe pu-tem interneta u Republici Srbiji. Svetska iskustva govore da se trendovi u trgovini putem interne-ta brzo menjaju, a zakonodavstvo teško može da prati njihovu promenu.

Ovo je četvrti okrugli sto sa temom krivotvorene robe, rekla je Jelena Jovanović, sekretar Udruže-nja za informatičku delatnost PKS, a taj problem je sada regulisan u više od deset zakona. Regu-lativu je potrebno sistematizovati i poslati Mini-starstvu unutrašnje i spoljne trgovine i teleko-munikacija u procesu javne rasprave o Zakonu o elektronskom poslovanju, rekla je Jovanovićeva. Ona je takođe istakla potrebu da se naša regulati-va uskladi sa međunarodnom.

Godišnja vrednost međunarodne trgovine kri-votvorenom robom iznosi više stotina milijardi

dolara, od ovog problema nije izuzeta ni Srbija, ali problem je u tome što sudovi, ni pored krivič-nih prijava, ne donose presude, istaknuto je na okruglom stolu. Predstavnik Međunarodne orga-nizacije za zaštitu žigova (INTA) Milan Milojević kazao je da sve može da bude krivotvoreno - od ci-pela do elektronskih uređaja i lekova, a vrednost međunarodne trgovine krivotvorenom robom u 2011. godini dostigla je 380 milijardi dolara. Kako je naveo, Svetska zdravstvena organizacija proce-njuje da je 10 odsto svih prodatih lekova krivotvo-reno, a ta cifra u Aziji i Africi dostiže i 60 odsto.

Milojević je objasnio da se promet krivotvorenom robom odvija preko internet strana koje stvaraju zabludu da se radi o ovlašćenim domenima i on lajn prodavnicama, putem posredničkih inter-net platformi i korisničkih naloga na društvenim mrežama.

Govoreći o problemima koji se javljaju na posred-ničkim platformama, Milojević je naveo da domaće

Internet je odlično sredstvo za prodaju, tražnju i kupovinu, ali se mogućnosti prodaje krivotvorene robe preko interneta svakodnevno povećavaju i usložnjavaju

12. decembar 2013.


platforme uglavnom imaju definisane uslove kori-šćenja kojima sarađuju sa vlasnicima prava i MUP-om, zatim praktikuju skidanje oglasa koji prodaju krivotvorenu robu i zabranu daljeg oglašavanja, dodao je Milojević. Milojević smatra da je potrebno oformiti koordinativno telo koje bi uključivalo MUP, carinu, vlasnike prava, RNIDS i prodajne platforme.

Izvršna direktorka kompanije Limundo Olga Mak-simović kazala je da bi na posredničkoj platformi Kupindo, koja posluje u okviru ove kompanije, do kraja godine trebao da bude postavljen i milioniti artikal. Maksimović je navela da je do septembra bilo 3,3 miliona aktivnih predmeta, a prodato je visse od 1,4 miliona predmeta. Od početka godine prijavljeno je oko 15.000 problematičnih predme-ta, što je 0,45 odsto svih predmeta koji postoje na ovim platformama. Oko 1.330 predmeta (devet odsto) su prijavili članovi, 895 zastupnici robnih marki, a ostatak je detektovala sama kompanija.

Olga Maksimović je istakla da treba ojačati dr-žavne kapacitete, napraviti potrebne izmene u

zakonu o poštanskim uslugama, kao i u zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Internet je odlično sredstvo za prodaju, tražnju i kupovinu proizvoda, ali internet takođe omogu-ćava da se prodaja krivotvorene robe povećava i usložnjava, rekla je Mirta Hurtada, predstavnica firme Novartis, i ukazala da čak i kad zakoni i pravila postoje, malo je onih koji znaju da ih kori-ste. Nema međunarodnih pravila ni prekogranič-ne jurisdikcije u ovoj oblasti, što problem čini još složenijim u uslovima kada je transfer sadržaja s jednog sajta na drugi moguć u veoma kratkom vremenu. Da bi se problem prodaje falsifikata preko interneta ublažio, potrebna je saradnja privrednih subjekata, svest javnosti i učenje na iskustvima najboljih primera zaštite kojima ras-polaže Međunarodna organizacija za zaštitu žigo-va INTA, zaključeno je na okruglom stolu, koji su organizovali Udruženje za saobraćaj i telekomu-nikacije Privredne komore Srbije i Međunarodna organizacija za zaštitu žigova – INTA.

Podrška predlozima MSP

Prvi konkretni oblik podrške Ministarstva privre-de sektoru MSP treba da bude uvažavanje primed-bi i stavova privrednika o predlozima zakona, pre njihovog usvajanja, istakla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić na 6. zajedničkoj sednici Odbora za mala i srednja privredna društva i Foruma za MSPP. Prema njenim rečima, u narednom peri-odu biće organizovani okrugli stolovi o nekoliko prioritetnih problema. Prva rasprava u januaru, biće posvećena radu Poreske uprave, odnosno pi-tanju odgovornosti državnih činovnika koji nano-se štetu poreskim obveznicima, zatim, drugi okru-gli sto o stalnom dijalogu MSP sektora i Zajednice preduzetnika sa Vladom i početkom septembra, rasprava o finansiranju i sivoj ekonomiji.

Savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović rekao je da će Ministarstvo privrede, u okviru nove politike za sektor MSP i preduzetništva, podržati predloge privrednika za poboljšanje ambijenta poslovanja, koji će biti znatno unapređen usvaja-njem četiri ključna zakona: o privatizaciji, stečaju, planiranju i izgradnji i zakona o radu. Oni čine je-dinstveni set, bitan za čitav poslovni ambijent u Srbiji i postupak restrukturisanja preduzeća.

Komentarišući predloge privrede da u poreskom sistemu treba definisati olakšice tako da se odno-se na sve privredne subjekte, a ne da se dodeljuju „selektivne subvencije“ uvek istoj kategoriji pre-duzeća, Stevanović je istakao da mora da postoji jednakost svih učesnika na tržištu.

Ministarstvo privrede, u okviru nove politike za sektor MSP i preduzetništva, podržaće predloge privrednika za poboljšanje ambijenta poslovanja, rekao savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović u PKS

13. decembar 2013.


Predstavnici malih i srednjih kompanija ukazali su na problem ukidanja pojedinih parafiskalnih na-meta, dok se sa druge strane uvode nove kategorije nameta. Umesto firmarine, naplaćuje se ekološka taksa, kaže Donka Radović. Zakon o rokovima pla-ćanja, ukazano je u raspravi, ne odgovara realno-sti i praksi, dok Zakon o sprečavanju pranja novca nameće besmislenu obavezu knjigovođama da po-punjavaju upitnike. Poseban problem predstavlja i velika nejednakost u oporezivanju paušalaca, tako se porezi za istu šifru delatnosti u različitim opšti-nama, razlikuju i do 100 odsto.

Predlog privrede je i da se za svaki novi paket izmena zakona prati njihov efekat i doprinos razvoju privrede i preduzetništva. Stevanović je pozdravio inicijativu da se osnuje info centar za nezvanične odgovore privrednicima koji bi bile relevantne, a besplatni, jer zvaničan odgovor Mi-nistarstva na neki upit staje 10.000 dinara. Osim info centra, važno je organizovati edukaciju pri-vrednika o važnim zakonskim propisima.

Vidosava Džagić pozvala je privrednike da kori-ste Biznis info servis Privredne komore Srbije, formiran da bi se privrednicima omogućilo da jednostavno i brzo dobiju odgovor ili poslovnu informaciju, neophodne u svakodnevnom poslo-vanju. U prvoj fazi rada servisa mogu da se do-biju informacije o članstvu, edukaciji i događaji-ma koje organizuje PKS, kao i uslugama i javnim ovlašćenjima komore. Započinjanje poslovanja i osnovne informacije o propisima, subvencije i državna pomoć, raspoloživi izvori finansiranja na nacionalnom i međunarodnom nivou, Evropska unija, tehničko zakonodavstvo, ekologija, obnov-ljivi izvori energije, informacije iz baza podata-ka, sertifikaciono telo, načini rešavanja sporova, kontakt podaci različitih institucija, takođe su u delokrugu BIS-a.

Na sednici predstavljeni su i rezultati USAID istraživanja mikro, malih i srednjih preduzeća u poslovanju.

Krediti za razvoj malih i srednjih preduzeća

Ulaskom u Evropsku uniju, Srbija će pristupiti i velikom tržištu od 500 miliona potrošača sa viso-kom platežnom moći. O veličini tog tržišta najbo-lje govori i činjenica da bi Srbija sve što proizvede, mogla da izveze. To je veoma značajno, posebno u sledećoj godini koja je proglašena godinom ma-lih i srednjih preduzeća. Za njih se stvaraju bolji uslovi poslovanja, a to znači i manje birokratije. To je i sastavni deo programa ,,COSME’’ u Srbiji. Hoćemo da podržimo mala i sredna preduzeća, a kao zemlja možemo da apsorbujemo novac koji dolazi iz EU namenjen za ove delatnosti. Tu šansu moramo iskoristiti. Ovo je između ostalog istakao

Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privre-de, na predstavljanju u Privrednoj komori Srbije (PKS) novog programa Evropske unije pod nazi-vom „Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća (COSME)“ za period 2014 - 2020. go-dina. Pozdravljajući skup, Dušanka Samardžić, savetnica predsednika PKS, naglasila je da aso-cijacija privrede ima za cilj da pomogne malim i srednjim preduzećima, da zaštiti njihove intere-se i da im pomogne da učestvuju u projektima. Evropska mreža preduzetništva predstavlja i šan-su za prolaz na druga tržišta. Skup su organizo-vali Ministarstvo privrede Vlade Srbije, Privredna

U PKS predstavljen program Evropske unije pod nazivom ,,Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća (COSME)“ od 2014. do 2020. godine, čija vrednost iznosi 2,3 milijarde evra

13. decembar 2013.


komora Srbije i Evropska mreža preduzetništva.

Kako je rečeno, program se sastoji iz četiri kom-ponente i to: finanijski instrumenti – garancije i preduzetnički kapital, pristup tržištima, unap-ređenje poslovnog okruženja i promocija predu-zetništva. Ukupan budžet Programa za sedmo-godišnji period (2014 -2020. godina) iznosi 2,3 milijarde evra, od čega je za 2014. godinu opre-deljeno 260 miliona evra. Planirano je da Srbija Programu pristupi u januaru 2014. godine, pot-pisivanjem sporazuma između Evropske komi-sije i Vlade Republike Srbije, čime će se stvoriti uslovi da naše institucije učestvuju u projektima ovog Programa od samog početka. Nacionalni koordinator za naše učešće u Programu „Cosme“ je Ministarstvo privrede. Potencijalni korisnici „Cosme“ su organizacije za poslovnu podršku, udruženja preduzetnika, organi lokalnih i nacio-nalnih vlasti, finansijski posrednici, a preko njih i mala i srednja preduzeća.

U narednom periodu iz ovih fondova treba da izvučemo što je više moguće sredstava namenje-nih malim i srednjim preduzećaima u Srbiji, rekla

je Ana Žegarac, koordinator EEN mreže, iz Naci-onalne agencije za regionalni razvoj. Govoreći o Programu Unije za konkurentnost malih i srdnjih preduzeća, Zorica Marić je podvukla da su ona okosnica privrede EU. Svuda su problemi isti, a samo 45 odsto građana EU danas želi da pokrene sopstveno preduzeće. Program predstavlja šansu za dobijanje povoljnih kredita. Šansu da se dobije povoljan kredit predstavlja Evropska mreža pre-duzetništva sa 3.000 profesionalaca u 600 regi-onalnih kancelarija koji se nalaze u 60 zemalja. Program ,,Cosme’’ predstavlja nastavak Progra-ma za konkurentnost i inovacije – EIP, koji se re-alizovao u okviru Programa EU za konkurentnost i inovativnost – CIP.

Marko Kovačević, iz Biroa za saradnju sa Evrop-skom unijom Privredne komore Srbije, govorio je o radu i značaju Evropske mreže preduzetništva u Srbiji koja ima sedam partnera. Za mala i sred-nja preduzeća kod svih partnera su vrata širom otvorena za obraćanje i dobijanje pomoći, kako bi učestvovali u ovim programima čiji je cilj podiza-nje konkurentnosti.

Uručeno priznanje Vip BizPartner 2013

Priznanje Vip BizPartner 2013, koje kompanija „Vip mobile“ dodeljuje prvi put i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uručeno je najus-pešnijim mladim preduzetnicima, vlasnicima tri mala i srednja porodična preduzeća iz oblasti pro-izvodnje, trgovine i bezbednosti i zaštite na radu.

Prvi dobitnici su Miro Sekulović, „Triplast” iz Niša, Aleksandra Trajković, „A-Z market” iz Zemuna i Filip Tomović, „Tomović kompani” iz Kragujevca.

Žiri je odluku o pobednicima doneo u jakoj kon-kurenciji preduzetnika mlađih od trideset godi-na, vlasnika malih i srednjih preduzeća, nosilaca

„Excellent SME”, elektronskog sertifikata bonite-ta, koji izdaju Privredna komora Srbije i međuna-rodna osiguravajuća kuća Coface.

Nagrade ukupne vrednosti milion dinara (po 300.000 dinara, Samsung Galaxy S4 smart tele-fon iz Vip ponude uz Biz Partner Zauvek 1000 ta-rifu sa popustom od 100% u naredne dve godine) laureatima su, na svečanosti u Privrednoj komori Srbije, uručili Andreas Graf, direktor (CEO) „Vip mobile“ i Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS.

Andreas Graf je izjavio da je cilj Vipovog prizna-nja da podstakne mlade menadžere na unapre-

Prvi dobitnici, mladi preduzetnici Miro Sekulović iz Niša, Aleksandra Trajković iz Zemuna i Filip Tomović iz Kragujevca, vlasnici su porodičnih malih i srednjih preduzeća koja poseduju elektronski sertifikat boniteta PKS

13. decembar 2013.


đenje porodičnog biznisa, poslovanjem po naj-savremenijim standardima, uz pomoć modernih tehnologija.

„Na taj način obezbediće uspešnije poslovanje svojih kompanija i sertifikate koji će im otvoriti nove mogućnosti na domaćem i omogućiti bolji pristup stranim tržištima“, poručio je Graf.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zdravko Jelušić istakao je da ova nagrada šalje najbolju po-ruku mladima da u Srbiji mogu da ostvare svoje ambicije i snove, umesto da odlaze u inostranstvo.

„Verujem, da će iskustva ovogodišnjih dobitnika biti

podsticaj i drugim mladim ljudima da ovde ostanu, počnu i razvijaju svoj biznis”, rekao je Jelušić.

Nermina Ljubović, direktorka Centra az usluge i posredovanje PKS rekla je da je ovo skup najuspeš-nijih MSP u Srbiji, nosilaca sertifikata „Excellent SME“ i da su mladi pokretač svakog razvoja.

Nakon svečanog uručenja nagrada, za učesnike skupa, firme nosioce sertifikata „Excellent SME“ iz cele Srbije, održano je predavanje o mogućno-stima i prednostima elektronskog načina poslova-nja, o tome kako mobilne komunikacije mogu da doprinesu boljem radu malih i srednjih preduze-ća i o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu.

Dogovor o poboljšanju poslovnih odnosa

Pod pokroviteljstvom Evrokomore, Privredna ko-mora Srbije (PKS) i Privredna komora Kosova* (PKK) potpisale su u Briselu dva važna aneksa u okviru njihovog Memoranduma o razumevanju od 24. jula 2013. godine.

Nakon procesa normalizacije, koji je inicirala Evropska komisija, poslovne zajednice dogovo-rile su se da ubrzaju uspostavljanje ekonomskih odnosa i zato su odlučile da doprinesu stvaranju jedne stabilne i poverljive poslovne sredine kroz promociju arbitraže kao instrumenta za rešavanje trgovinskih sporova i da učvrste svoje odnose i ra-zviju dalje instrumente saradnje kroz delegiranje predstavnika, počevši od januara 2014. godine.

Ove anekse su potpisali Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije i Safet Gërxhaliu, pred-

sednik Privredne komore Kosova*, pod pokrovi-teljstvom Evrokomore.

Ceremonija potpisivanja je organizovana u prisu-stvu visoke predstavnice Evropske unije za spolj-ne poslove i bezbednost Ketrin Ešton i premijera Srbije i Kosova*, Ivice Dačića i Hašima Tačija.

„Politika bi trebala da bude inspirisana željom po-slovnih zajednica da uspostave neophodne uslove kako bi poboljšali svoj razvoj“, izjavio je Arnaldo Abruzzini, generalni sekretar Evrokomore.

Predsednici komora su izrazili zahvalnost Evro-komori i Evropskoj komisiji za podršku i napore u pronalaženju praktičnih rešenja u razvoju poslo-vanja kroz Memorandum o razumevanju i dopu-nama koje su potpisane danas.

Pod pokroviteljstvom Evrokomore, Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Kosova* (PKK) potpisale su u Briselu dva važna aneksa u okviru njihovog Memoranduma o razumevanju od 24. jula 2013. godine

13. decembar 2013.


Markice za označavanje geografskog porekla

Predstavnici Ministartsva poljoprivrede i Zavo-da za izradu novčanica predstavili su u Privred-noj komori Srbije markice, kojima će se ubuduće označavati zaštićeno geografsko poreklo na poljo-privrednim i prehrambenim proizvodima. Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, rekao je da će te oznake predstavljati potvrdu kvaliteta, autentičnosti, tradicije i prepoznatljivosti srp-skih proizvoda, što treba da omogući njihov lakši izvoz, ali i bolji plasman na domaćem tržištu. U poslednjih 15 godina, potrošači sve više traže tra-dicionalne proizvode koji predstavljaju posebnost zemlje, a Srbija ima ogroman potencijal za ta-kvu proizvodnju i samo je potrebno proizvodima obezbediti ekskluzivnost i zaštiti ih od falsifikata, rekao je Katanić. Po njegovim rečima, do sada su u Srbiji registrovana 33 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, među kojima su sremski kulen, užička pršuta, rtanjski čaj, homoljski kozji sir, apatinsko pivo, valjevski duvan čvarci, svrljiš-ki belmuž, fruškogorski lipov med, zlatarski sir... U postupku registracije su još dve šunke iz Voj-vodine. Srbija ne zaostaje po broju takvih proi-zvoda za drugim zemljama, ispred su samo Italija i Francuska. Katanić je naveo da je problem što ne postoje proizvođači koji su ovlašćeni korisnici oznaka, koje mogu da stavljaju u promet.

Ministarstvo je donelo pravilnik kojim se definiše označavanje s jednom od markica i potvrđuje da je proizvod sa određenog područja i sa određenim kvalitetom, a identitet proizvoda će omogućiti i veću cenu i konkurentnost. Pošto se takvom pro-izvodnjom uglavnom bave mali proizvođači, on je najavio posebne podsticaje za njih, kako bi mogli da ulože u opremu i mehanizaciju, čime će pored podizanja kvaliteta, moći da obezbede veću proi-zvodnju, jer sada nemamo dovoljno količina ni za domaće tržište, a kamoli za izvoz.

Predstavnica Zavoda za izradu novčanica Bojana Radovanović je opisala izgled markica, koje mogu biti crvene i plave, sa hologramom kao zaštitom i koje će imati elemente koji će onemogućiti nji-hovo prelepljivanje. Na markicama će biti i broj, pomoću kojeg će tačno moći da se zna koji pro-zvođač stoji iza njega.

Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić je rekao da konkuretnost naših proizvoda ne možemo da postignemo cenom zbog objektiv-nih prepreka, ali zato možemo kvalitetom. On je primetio da kontrolne markice nisu uobičajene u EU, ali su kod nas uvedene da bi se vratilo pove-renje u proizvode.

Proizvodi će biti registrovani u Zavodu za intelek-tualnu svojinu, a posle izmene Zakona o označa-vanju geografskog porekla, biće donet pravilnik, po kome će listu ovlašćenih korisnika voditi Mi-nistarstvo. Raketić je istakao da je vreme da se osnuje Nacionalo udruženje proizvođača hrane sa geografskim poreklom.

Goran Puača, predsednik Udruženja proizvođača Futoški kupus u Futogu rekao je da je problem što markica košta 2,4 dinara, dok se kupus u Futogu prodaje za tri dinara po kilogramu! On je naglasio da se ove godine futoški kupus, sa geografskim poreklom, proizvodio na 40 hektara i da je tržištu ponuđeno 1,5 miliona kilograma ovog proizvoda.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljo-privredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije je istakao se na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, šu-marstva i vodoprivrede i Zavoda za izradu nov-čanica u PKS organizovao skup „Promocija siste-ma obeležavanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakom geografskom porekla“.

Do sada je u Srbiji registrovano 33 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Pravilnik definiše označavanje jednom od markica i potvrđuje da je proizvod sa određenog područja i određenog kvaliteta

13. decembar 2013.


„U cilju povećanja konkurentnosti i kvaliteta srp-skih proizvoda i načina da lakše stignu i na evrop-sko tržište poljoprivredni i prehrambeni proizvo-di se obeležavaju oznakama geografskog porekla. Osim toga i domaći potrošači su sve zahtevniji po pitanju kvaliteta, zdravstvene bezbednosti, kao i upućenosti u poreklo hrane koju kupuju, što sistemu zaštite oznake geografskog porekla

daje izuzetnu važnost koja potrošača upućuje na određeni region, kao i specifičnost određenog po-ljoprivrednog i prehrambenog proizvoda. Ovim sistemom obeležavanja hrane daje se doprinos negovanju tradicije, kao izvornom načinu izrade koja će sačuvati originalnost i prepoznatljivost srpskih proizvoda na svetskom tržištu“, rekao je Nenad Budimović.

Računovodstvene agencije i zaštita podataka o ličnosti

Na sastanku predstavnika Poverenika za infor-macije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i predstavnika Grupacije računovodstve-nih agencija razmatrano je pitanje usaglašenosti pojedinih odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o sprečavanju pranja novca i fi-nansiranju terorizma.

Na sastanku u Privrednoj komori Srbije, dr Slo-bodan Samardžić potpredsednik PKS, zahvalio je predstavnicima Poverenika što su omogućili da se u dijalogu uže radne grupe razmotre neka otvore-na pitanja i dileme iz ove oblasti.

Predstavnici Poverenika, Miroslav Velimano-vić i Marko Dragumilo, pojašnjavajući pojedine odredbe zakona istakli su da se prikupljanje i obrada podataka o ličnosti može obavljati ukoli-ko je to utvrđeno zakonom ili ukoliko je fizičko lice dalo pristanak za obradu podataka. Raču-novodstvene agencije, kao obveznici Zakona o

sprečavanju pranja novca i finansiranju teroriz-ma imaju obavezu da utvrđuju identitet stranke, proveru identiteta na osnovu dokumenata, utvr-đuju identitet stvarnog vlasnika stranke i redov-no prate poslovanje stranke. I ovom prilikom je istaknuto da su preduzetnicima i pravnim licima za pružanje računovodstvenih usluga, kao obve-znicima, nametnute veoma obimne i zahtevne obaveze. Ove obaveze obuhvataju donošenje i sprovođenje brojnih internih akata koji treba da budu usklađeni sa odredbama zakona i smernica-ma za procenu rizika, izradu lista indikatora za svakog klijenta pojedinačno, analizu procene rizi-ka na osnovu utvrđenih kriterijuma i svrstavanje svakog klijenta u određene grupe prema stepenu rizičnosti. Pored toga, veliki problem predstavlja obaveza vođenja evidencije o klijentima i čuvanje velikog broja dosijea. Kako je izneto na sastanku računovodstvene agencije su prinuđene da ofor-me i čuvaju blizu 400.000 dosijea.

Računovodstvene agencije, kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, imaju obavezu da utvrđuju, proveravaju identitet i redovno prate poslovanje stranke

13. decembar 2013.


Priznanje PKS i predsedniku Sertiću

Privredna komora Srbije proglašena je za lidera privrednog napretka i najdinamičniju privrednu komoru regiona, a predsednik PKS Željko Sertić za najmenadžera jugoistočne i srednje Evrope.

Odluka o dodeli prestižnog priznanja najvećoj asocijaciji srpskih privrednika i njenom predsed-niku – za dostignuća, međunarodne aktivnosti i realni uticaj, saopštena je i nagrada je uručena u Banjaluci, na manifestaciji koja je okupila vodeće privrednike i preduzetnike jugoistočne i srednje Evrope. Nagradu je Sertiću predao Tomislav An-tunović, jedan od vodećih privrednika u regionu i predsedavajući stručnog žirija Nezavisne agen-cije, Evropskog udruženja menadžera i časopisa Euromanager.

U obrazloženju nagrade, Direkcija za izbor naj-menadžera BiH, Jugoistočne i srednje Evrope ističe da se najviše priznanje Nezavisne agenci-je, Evropskog udruženja menadžera i časopisa Euromanager – „Najpredsednik i najkomora“, dodeljuje Željku Sertiću, predsedniku Privredne komore Srbije, za izuzetan doprinos u radu Pri-

vredne komore i stalno jačanje veza između ove asocijacije i privrednih subjekata na području Re-publike Srbije i regiona jugoistočne Evrope.

Primajući nagradu, Sertić je istakao da je ona značajno priznanje, prevashodno za tim na čijem je čelu, kao i da će biti dodatni podsticaj za dalje unapređenje privrednih aktivnosti u Srbiji i re-gionu. Nagrada dolazi osam meseci nakon što je preuzeo dužnost u najtežem trenutku po komor-ski sistem Srbije, kao i u vreme kada su privredna kretanja u regionu i dalje pod velikim pritiskom globalne krize.

Na svečanosti u Banjaluci, održanoj 14. decem-bra, nagrade su dobili i Sanjin Halimović, fede-ralni ministar razvoja, preduzetništva i trgovine i Petar Đokić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite, kao i Kemal Kozarić, guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine. Posebno priznanje za Super šampiona biznisa – najmenadžer za 2013. godinu, dobio je Goran Vlaović, generalni direk-tor vodeće kompanije u branši telekomunikacija u BiH i regionu – M:TEL iz Banjaluke.

Privredna komora Srbije proglašena za lidera privrednog napretka i najdinamičniju privrednu komoru regiona, a Željko Sertić za najmenadžera jugoistočne i srednje Evrope

15. decembar 2013.

Razvoj finansijske podrške socijalnom preduzetništvu

Cilj seminara „Razvoj finansijske podrške socijal-nom preduzetništvu u Srbiji“ jeste predstavljanje

instrumenata finansijske podrške namenjene soci-jalnim preduzećima u Srbiji, rekla je potpredsednica

Iskustvo Italije, evropskog lidera u socijalnom predu-zetništvu, dragoceno je jer su to provereni održivi modeli i važno je pronaći način imple-mentacije u domaćoj praksi, istaknuto na seminaru u PKS

17. decembar 2013.


PKS Vidosava Džagić i dodala da je važno predstaviti i dobru praksu u oblasti socijalnog preduzetništva kao novog koncepta saradnje javnog i privatnog sek-tora, kao i modele povezivanja preduzeća, korpo-rativnog sektora, finansijskih i ostalih relevantnih institucija u ovoj oblasti, mogućnosti razmene isku-stva i stvaranja novih mogućnosti za razvoj.

Neophodno je sagledati mogućnosti regulatornog okvira, u kojem ćemo na sistemski način podsti-cati socijalno preduzetništvo, rekla je Tatjana Pri-jić iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Sredstva koja možemo da obezbedimo iz republičkog budžeta su ograničena.

Sada smo u procesu otvaranja pregovaračkih po-glavlja za evropske integracije i važno je odrediti šta je komparativna prednost, šta možemo iskoristiti od prirodnih i ljudskih resursa. Ukoliko se ponaša-mo društveno odgovorno sve što može da se kreira i održi, može da nosi prefiks socijalnog preduzeća.

Jedan od vidova finansiranja jesu budžetski fond, fondovi Evropske unije i drugi, ukazano je na semi-naru, koji su organizovali PKS u saradnji sa itali-janskim Regionom Veneto i Evropskim pokretom u Srbiji, u okviru projekta „EASEE and SEE“ – Razvoj socijalnog preduzetništva u Jugoistočnoj Evropi.

Konferencija „Restart“

Na inicijativu Privredne komore Srbije, Unije po-slodavaca Srbije, Udruženja poslodavaca Srbije „Poslodavac“ i Asocijacije malih i srednjih predu-zeća i preduzetnika Srbije, Ministarstvo privrede Republike Srbije organizovalo je konferenciju „RESTART“. Diskutovalo se o modelu „novog početka srpske privrede“, specifičnostima predlo-ženih izmena zakona o radu, privatizaciji, steča-ju i planiranju i izgradnji, rasterećenju troškova poslovanja i poreskoj reformi, razvojnoj politici i merama za rast, rešavanju problema sive ekono-mije, opravdanosti subvencija i podsticaja.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Ser-tić, ocenio je da će 2014. godina biti veoma teška, ali i godina zaokreta. „Smatram da 2014. godina neće biti laka, ali imamo šansu za uspeh reformi neophodnih za rast zdrave ekonomije. Presudnu ulogu u tome imaće izmene četiri zakona – o pri-vatizaciji, stečaju, izgradnji i radu“, rekao je pred-sednik PKS.

Neadekvatna zakonska regulativa, preglomazna državna administracija, visoki nameti na zarade

i siva ekonomija, najveći su problemi koji pred-stavnicima privrednih udruženja i udruženja po-slodavaca ometaju poslovanje. Predsednik PKS Željko Sertić ukazao je da su osnovne zamerke privrede - komplikovane birokratske procedure, inertno pravosuđe i spori sudski procesi, kao i inspekcijski nadzor koji se u Srbiji koristi kao re-presivni aparat i remeti redovan rad preduzeća. Po njegovim rečima, loša administracija je ,,rak rana’’ našeg društva. Za dobro poslovanje privre-de, kao i za rast zaposlenosti i plata potrebno je napraviti korake ka stvaranju adekvatnog poslov-nog ambijenta, obezbeđivanju finansijskih sred-stava za reindustrijalizaciju i pomoć malim i sred-njim preduzećima. To znači, podvukao je Sertić, da mala i srednja preduzeća u Srbiji mogu da žive samo ako postoje i velike kompanije. Jer, mala i srednja privredna društva su podrška njima.

Govoreći o primedbama privrednika, Sertić je do-dao da oni ukazuju i na inspekcijski nadzor, koji je kod nas represivni aparat, a u svetu je to sasvim drugačije. Žalosno je da poreska uprava nema alat kojim će da natera zaposlene da rade valjano. On

Sertić: Neadekvatna zakonska regulativa, preglomazna državna administracija, visoki nameti na zarade i siva ekonomija su najveći problemi u poslovanju

17. decembar 2013.


je posebno podvukao da je u Srbiji inertno i sporo pravosuđe. Predsednik PKS je rekao da je situaci-ja teška, ali da moramo imati hrabrosti za razgo-vore o svim problemima. Jer samo tako možemo izgraditi institucije koje moraju biti razvijenije. „Videli smo i kako to rade u okruženju, a da bi sve to postigli moramo menjati način rada i svest o poslu. U svemu tome vodićemo i borbu za konku-renciju, a to znači ili ćemo sve uraditi kako treba, ili nas neće biti“, rekao je Željko Sertić.

Na otvaranju konferencije „RESTART“ Drago-ljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, govorio je rezultatima ankete među privrednici-ma, o tome šta i kako treba menjati. Po njegovim rečima, iz ankete se vidi da ono što radi ministar privrede ima punu podršku, a cilj je da se zavede red i da se novac ne troši nenamenski. Privrednici daju punu podršku da se ukinu podsticaji stranim investitorima, kakvi su bili do sada. Privrednici podržavaju opredeljenje da se kontroliše potroš-nja novca koji oni stvaraju. „Hoćemo sistem koji će stvarati nove vrednosti, a ne da imamo samo rasipanje para“, zaključio je Rajić.

Ministar privrede Saša Radulović predočio je da su dve stvari ključne za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji, a to su izmene Zakona o radu i smanjenje nameta na rad, odnosno doprinosa na teret poslodavca. „Nerazumno je da neko ko zara-di 300 evra, državi da 120“, naglasio je Radulović,

dodajući da svojim najvećim neuspehom, od kako je postao ministar, smatra to što mera o smanje-nju nameta na rad, odnosno doprinosa na teret poslodavaca nije prošla vladu.

Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Ne-bojša Atanacković rekao je da je sada poslednji trenutak da predstavnici privrede daju punu po-dršku merama koje je najavio ministar privrede Saša Radulović, jer druge mogućnosti ne posto-je. Povodom izmena Zakona o radu, ocenio je da postoje neargumentovana podmetanja od strane sindikata i drugih koji žele da se u tom domenu ništa ne menja. Atanacković je naveo da primed-ba da će radnici ostajati bez posla zbog tog zakona nema osnova i da se time zamenjuju teze.

Predsednica Udruženja poslodavaca „Posloda-vac“ Dijana Gligorijević navela je da u Srbiji siva ekonomija čini više od 30 odsto bruto društvenog proizvoda, što je dokaz da je državna administra-cija neefikasna i da ne postoji volja da se bori pro-tiv sive ekonomije, iako taj deo privrede narušava poslovno okruženje u zemlji.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, Žarko Milisavljević, rekao je da je u Srbiji nužna promena radnog zakonodavstva, kao i smanjenje nameta na zarade i ocenio da je dobro što će novi zakoni o stečaju, privatizaciji, planiranju i izgradnji ići na usvajanje u paketu.

Unaprediti upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji

Upravljanje otpadom u Srbiji je prioritetno pi-

tanje zaštite okoline i jedno je od najzahtevnijih

u smislu usklađivanja sa EU regulativom koja se

sastoji od oko 600 pravnih akata u oblasti životne

sredine, istaknuto je na javnoj debati o komunal-

nom otpadu u Privrednoj komori Srbije.

Kako je trenutno stanje u većini opština i gradova u zemlji kritično u pogledu upravljanja komunal-nim otpadom, Srbiji je potrebna nova doktrina u upravljanju komunalnim i industrijskim otpa-

Održana prva od šest javnih debata u organizaciji CEDEF-a i PKS „Upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji, kojim putem ide Srbija“. Nova zakonska regulativa početkom 2014. godine

17. decembar 2013.


dom. CEDEF je u tom cilju na jednom mestu oku-pio predstavnike države, proizvođače naprednih tehnologija, operatere upravljanja otpadom, naj-veće proizvođače otpada, javno-komunalna pre-duzeća, predstavnike lokalnih samouprava koji će zajedno razmotriti i pokrenuti važna pitanja u okviru teme upravljanja komunalnim i indu-strijskim otpadom i zajednički doći do predloga najboljih rešenja. Time bi se obezbedilo i tržišno, konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje u Srbiji i regionu.

Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravlja-nje otpadom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je rekla da su postojeće za-konske regulative u procesu redefinisanja, kako bi bile u potpunosti usklađene sa standardima EU, ali da se istovremeno mora voditi računa da li se to može kod nas sprovesti. „Usvajanje izme-na i dopuna Zakona se očekuje u prvom kvartalu 2014. godine, kao i Strategije upravljanja otpa-dom. U međuvremenu su pripremljena tri na-cionalna plana za upravljanje otpadom“. Ona je istakla da u Srbiji postoji 26 regiona za koje je bilo planirano da svaki ima svoj regionalni centar za tretiranje otpada, međutim, stručnjaci smatraju da je to veliki broj centara. Izgrađeno je šest sani-tarnih deponija i to, u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini i Pirotu, kao i da su deponije u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Inđiji, Su-botici, Zrenjaninu i drugim centrima u procesu realizacije, dok su Novi Sad, Beograd, Kruševac i Vranje gradovi u kojima je upravljanje otpadom finansirala EU preko kreditne linije KfW banke. Šerović je ukazala na velike kapacitete Srbije za korišćenje otpada kao energenta.

Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije je istakao da je Privredna komo-ra Srbije partner CEDEFu u traganju za novim rešenjima u ovoj oblasti, kako bismo dobili novi ekonomski ambijent i integrisali novu viziju. CE-DEF je dinamična organizacija koja stvara uslove za ozbiljan dijalog jer okuplja oko sebe brojne i važne aktere koji učestvuju u iznalaženju rešenja. Mitrović je naglasio da veruje da će održavanje šest debata na temu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom doprineti realizaciji što većeg broja projekata iz ove oblasti.

Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF je rekla da se na teritoriji Srbije proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada tokom godine, čiji je energetski potencijal jednak proizvodnji električne energije u vrednosti od 2 milijarde evra. Takođe, iskorišćavanje komunalnog otpada

za toplotnu i električnu energiju može da smanji ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene ba-šte u Srbiji. „Jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU je životna sredina, zato što se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Srbija je u obavezi da do kraja 2015. godine Evropskoj komisiji predstavi prego-varačku poziciju i da počne pregovore o Poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Ek-splanatorni skrining za Poglavlje 27 je planiran za septembar a bilateralni za novembar naredne go-dine. Do tada Srbija treba da izvrši pregled stanja i definiše mere i aktivnosti kako bi se prevazišli nedostaci”, rekla je Arsić-Karišić.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Srbije Milica Vojić Marković je naglasila da značaj ove teme velik i da je zato najvažnija saradnja na svim nivoima, kao i zakoni koji su primenljivi u praksi kako bismo imali kva-litetno upravljanje otpadom u Srbiji.

Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sre-dine je podvukao da je neophodno sa terena, od lokalnih samouprava i javnih komunalnih pre-duzeća dobiti relevantne informacije kako bismo mogli napraviti prave planove upravljanja otpa-dom. „Danas imamo situaciju da prema izveštaji-ma imamo 3.000 tona elektronskog i električnog prerađenog otpada u 2012, dok je realno prera-đeno oko 60.000 tona. Samo oko 50 javno komu-nalnih preduzeća dostavlja izveštaje o količini i sastavu komunalnog otpada koji se generiše na njihovoj teritoriji. Količina komunalnog otpada će, kao i u Evropi, rasti 2,5% na godišnjem nivou, a potencijali u korišćenju otpada u našoj zemlji su veliki”, kaže Redžić. Dušan Jakovljević, generalni menadžer, ENVI TECH, članica grupe Gorenje-ekologija je naglasio da samo 15% obveznika pla-ća taksu za elektronski i električni otpad u Srbiji i da zato godišnje izgubimo oko 26 miliona evra. „Težište u upravljanju komunalnim otpadom je prebačeno na lokalne samouprave i javno komu-nalna preduzeća koji nisu u stanju da na adekva-tan način svoje obaveze sprovedu. U Srbiji ima-mo oko 160 nesanitarnih deponija, a deponije su uvek na poslednjem mestu u strategijama uprav-ljanja otpadom”, rekao je Jakovljević. Prof. dr Go-ran Vujić sa Fakulteta tehničkih nauka Univer-ziteta u Novom Sadu je istakao da je budućnost Srbije u deponijama i to u sledećih 50 godina. On je naglasio da u Srbiji dominira otpad koji je bi-orazgradiv, kao i da je njegov kvalitet veoma loš, čija je vlažnost čak i do 37%, kao i da bez njego-vog prethodnog tretmana ne možemo iskoristiti


sve potencijale sagorevanja. „Srbiji je potrebno 550 miliona evra da bi se dostiglo osnovno depo-novanje otpada. Dok bi se novac za investicione troškove već našao, operativni troškovi su veći od investicionih i skoro uvek zanemarivani” rekao je prof. dr Goran Vujić.

Po završetku ciklusa od šest sesija biće objavljen vodič: „Preporuke za zelenu Srbiju”, pod institu-cionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energe-tike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministar-stva građevinarstva i urbanizma, kao i Privredne komore Srbije.

Kako unaprediti lokalni i regionalni razvoj

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić pozvao je predstavnike lokalnih samoupra-va da zajedno sarađuju na unapređenju privred-nog ambijenta, privlačenju stranih investicija i rešavanju problema sa kojima se suočava privre-da na lokalnom nivou. Sertić je, na sastanku u PKS, ponudio gradonačelnicima stručnu pomoć i podršku Komore, kako bi podstakli lokalni i re-gionalni privredni razvoj, a Srbiju učinili atrak-tivnijom za ulaganje. Srbija u ovom trenutku nije prepoznata u svetu kao dobra investiciona desti-nacija, a to je problem koji može da se reši samo zajedničkim snagama, istakao je predsednik PKS. Sertić je objasnio na koje konkretne načine Ko-mora može da doprinese razvoju lokalnih zajed-nica, pre svega, stručnim znanjem i zastupanjem projekata u inostranstvu. Pozvao je gradonačel-nike da dostave investicione projekte koji će biti predstavljeni na investicionom forumu u Indiji u januaru 2014. godine.

Sertić je rekao da je u planu organizovanje i dru-gih investicionih konferencija i foruma na kojima će biti predstavljena srpska privreda. Kako je ista-kao, svaki grad u Srbiji treba da napravi i prezen-taciju u PKS na kojoj bi poslovnoj i diplomatskoj zajednici bili predstavljeni potencijali i projekti u lokalnim sredinama.

Zastupanje, podrška privredi i edukacija jesu tri stuba na kojima počiva PKS kao spona između pri-

vrednika i predstavnika vlasti, poručio je Sertić.

Ministar regionalnog razvoja i lokalne samoupra-ve Igor Mirović upozorio je da je jedna od najve-ćih slabosti Srbije to što u državnoj upravi, pre svega na lokalnim nivoima vlasti, nisu primenjena naučna načela upravljanja, odnosno menadžerski modeli koji su standard u razvijenijim državama.

Zbog toga što menadžerski principi nisu zaživeli na nižim nivoima vlasti, danas kao država ima-mo velike neiskorišćene potencijale i najčešće paušalni pristup upravljanju javnim resursima. Imamo niz problema koje u hodu moramo da re-šavamo imajući u vidu potencijale naše privrede i drugih privreda, kao i komplementarnost lokal-nih potencijala i potreba privrede. Te probleme treba da rešavamo sa PKS, regionalnim komora-ma i privrednicima, rekao je Mirović.

Ministar je ukazao na niz problema u regulativi kao što je Zakon o planiranju i izgradnji koji tre-ba da se menja kao i niz započetih, a nedovršenih regionalnih projekata. Problem je, kako je naveo, u nedovoljnoj posvećenosti velikim regionalnim projektima i u ministarstvu i u lokalnim samou-pravama.

Srbija, međutim, objasnio je ministar, ne može da menja samo zakone, već je nužno menjati i men-talitet i pojačati stabilnost i element planiranja u javnim poslovima. Nužno je primenjivati i nove

PKS i lokalne samouprave treba da sarađuju na poboljšanju privrednog ambijenta, privlačenju stranih investicija i rešavanju problema privrede. Komora poseduje značajne kapacitete da podstakne lokalni i regionalni razvoj

17. decembar 2013.


alatke za ekonomski razvoj, kao što je javno-pri-vatno partnerstvo.

PKS pronalazi pravi način da pristupi problemi-ma i njihovom rešavanju i poseduje značajne ka-pacitete da podstakne lokalni i regionalni razvoj, ocenio je Mirović.

Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca kazao je da je ranije nedostajala komunikacija između Vlade Srbije, udruženja i lokalne samouprave. Mnoge lokalne samouprave bile su ostavljene same sebi da pronalaze investitore. PKS može mnogo da pomogne u edukaciji u loklanim samo-upravama, a Srbija u 2014. može mnogo više nego što je uradila u proteklih 12 godina.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ukazao je na neophodnost bolje koordinacije državnog i lokalnog nivoa. Sastanak u PKS, prema Vučeviću, pokazao je da lokalne samouprave imaju zajed-ničke probleme i da treba da se ide u izmene po-stojećih zakonskih rešenja prihvatajući sugestije lokala koji je uvek prvi u kontatktu sa stvarnim životnim problemima.

Aleksandar Kemiveš, samostalni savetnik u Odbo-ru PKS za mala i srednja privredna društva govo-rio je o javno-privatnom partnerstvu kao modelu razvoja i finansiranja lokalnih i regionalnih pro-jekata. U Srbiji je svega šest projekta javno-pri-vatnog partnerstva odobreno, a osam novih tre-ba da se nađe pred Komisijom za javno-privatno partnerstvo. PKS će biti fokusirana na afirmaciju, edukaciju, pripremu projekta, rekao je Kemiveš navodeći niz pozitivnih primera javno-privatanog partnerstva kao što je metro u Londonu, Rolan Garos, projekti sportske infrastrukture i drugi.

Dragan Dunčić, direktor Agencije za prostorno planiranje, ukazao je na značaj stvaranja jedin-stvene baze investicionih lokacija, što je podržala i gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović . Na taj način, domaći i strani investitori mogli bi lakše da dođu do informacija značajnih za odluku o vrsti investicije i lokaciji.

Namera PKS je da se investiciona baza definiše do kraja februara, kako bi se što pre intenzivirao proces privlačenja investitora, naglasio je Raša Ristivojević, potpredsednik PKS.

Kineski i srpski privrednici o agrobiznisu

Sekretar Odbora za ekonomske odnose sa ino-stranstvom PKS Dragana Muždalo, izrazila je u razgovoru sa kineskim privrednicima zadovolj-stvo što su posete predstavnika kineskih kompa-nija Srbiji sve učestalije i što se sve više kineskih kompanija interesuje za uvoz srpskih proizvoda, kao i za ulaganja u proizvodne kapacitete u na-šoj zemlji i uspostavljanje viših oblika saradnje. Takođe je konstatovala da su kineski partneri prepoznali poljoprivredno -prehrambeni sektor kao jedan od segmenata sa najviše potencijala za saradnju i istakla značaj napora kineske i srpske

strane da se što pre uzajamnim sporazumima re-guliše međusobno priznavanje sertifikata o kva-litetu, što je važan preduslov za uspostavljanje saradnje.

U Privrednoj komori Srbije članovi kineske dele-gacije imali su prilike da u bilateralnim razgovori-ma sa predstavnicima srpskih kompanija razmene informacije i ideje o mogućnostima za saradnju u industriji mesa i mesnih prerađevina, a tokom bo-ravka u Srbiji delegacija će posetiti i proizvodne pogone nekoliko domaćih proizvođača.

Predstavnici kineskih kompanija razgovarali su sa srpskim partnerima u Privrednoj komori Srbije o saradnji u sektoru industrije mesa i mesnih prerađevina

17. decembar 2013.


Rast proizvodnje i izvoza hemijske industrije

Proizvodnja u oblasti hemikalija i hemijskih proizvoda u periodu januar – oktobar ove godi-ne ostvarila je rast od 24,7 odsto u poređenju sa istim periodom 2012. godine. Kada je reč o izvozu i uvozu u hemijskoj, farmaceutskoj, gumarskoj industriji i industriji nemetala, postignut je zna-čajan napredak u odnosu na prošlu godinu. Ovu delatnost karakteriše rast izvoza u prerađivačkoj industriji od 36,5 odsto, dok je u uvozu zabele-žen rast od 6,7 odsto, konstatovano je na sednici Odbora Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala Pri-vredne komore Srbije (PKS).

Hemijski, farmaceutski proizvodi i proizvodi od kaučuka i nemetalnih minerala ostvarili su u pr-vih deset meseci ove godine izvoz vredan 1,91 miliajrdu dolara, što je za 30,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Uvoz istih proizvoda čija je vrednost 3,72 milijarde dolara karakteriše rast od 11 odsto, istakao je Vekoslav Šošević, se-kretar Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gu-marsku industriju i industriju nemetala PKS. Po njegovim rečima, najveći izvoz, ali i uvoz, uočava se u oblasti proizvodnje plastičnih masa i proi-zvoda njih. Trend rasta karakterističan je za sve sektore. Među pet najvećih srpskih izvoznih firmi nalaze se čak tri iz oblasti hemijske, farmaceut-ske, gumarske industrije i industrije nemetala, a to su „Tigar“, HIP Petrohemija i „Hemofarm“.

Prilikom rasprave o radu Udruženja u 2013. godi-ni i planu za 2014. godinu, posebno je naglašeno, kako se Privredna komora Srbije bavi kreiranjem povoljnijih uslova privređivanja. Najbolji dokaz za to je veoma dobra saradnja sa nadležnim mi-nistarstvima u Vladi Srbije. Odbor je prihvatio i predložene aktivnosti Privredne komore Srbije u

vezi sa Nacrtom zakona o privatizaciji i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. U ra-spravi je posebno istaknuto da je komorski sistem pravo i jedino mesto za razgovore o unapređenju privrede. Samo udruženi, kroz komorski sistem i zajednički nastup, privrednici će moći da ostvare svoje interese.

Prisutne je o aktivnostima PKS na harmonizaciji domaćih propisa sa propisima EU, upoznala Du-šanka Samardžić, savetnik predsednika PKS za evropske integracije. Ona je rekla da će predstav-nici PKS, odnosno njene članice, biti sastavni deo pregovaračkih timova za svoje oblasti. Inače, od 35 poglavlja u budućim pregovorima sa EU, PKS prati 25 poglavlja.

Govoreći o aktivnostima o Nacrtu zakona o priva-tizaciji i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Slobodanka Džinović Kojić, direktor Centra za razvoj, restrukturiranje i privatizaciju PKS, naglasila je da se sad u postupku restruktu-risanja nalazi 153 firme. Ona je posebno istakla da se u tom poslu, traže i uvažavaju podaci i mi-šljenja PKS, a cilj je da firme koje imaju šanse da opstanu i ostanu, osposobe za dalji rad.

Odbor, čiju sednicu je vodio predsednik Dragan Nenadović, prihvatio je i informaciju o novoj in-dustrijalizaciji Srbije, Memorandum o razumeva-nju koji je potpisan od strane Akademije inženjer-skih nauka Srbije i Privredne komore Srbije, kao i formiranje Konzorcijuma prve individualne teh-nološke platforme. Doneta je i odluka o osnivanju Grupacije zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina i proizvoda, koja će raditi u okviru Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala PKS.

Komorski sistem je pravo i jedino mesto za razgovore o unapređenju privrede. Samo zajedničkim nastupom, organizovanim kroz komorski sistem, privrednici će moći da ostvare svoje interese

18. decembar 2013.


Razgovori u Milanu o umrežavanju i partnerstvu

Međunarodna radionica „Razmena partner-skih i industrijskih mogućnosti: strateški savez za podsticanje rasta i povećanje konkurentnosti na globalnom tržištu“, održana je 12. decembra 2013, u prestižnoj Palati „Mezzanotte“ u Milanu. Radionica u Milanu predstavlja završnu aktiv-nost projekta „RISEE“ Mreža Italija - jugoistoč-na Evropa, kofinansiranog od strane italijanskog Ministarstva za ekonomski razvoj. Organizator događaja je Privredna komora Milana PROMOS, uz finansijsku podršku Ministarstva za ekonomski razvoj Italije i nacionalne UNIONCAMERE, pod pokroviteljstvom Evropske komisije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom investicionom bankom (EIB) i uz po-dršku Evromediteranskog razvojnog centra za mi-kro, mala i srednja preduzeća (EMDC) Fondacije.

PKS je predvodila deset članova srpske delegaci-je, predstavnike partnerskih institucija, PKS, SI-EPA i NARR i srpske privrednike, „IRMA Projekt sistem“ doo Beograd, „UTVA Milan Premasunac“ ad Kačarevo, „Termoelektrana Morava“ Svilajnac i „BIOSIL“doo Ugrinovci.

Aleksandra Stanarević, savetnica predsednika PKS predstavila je osnovnu ulogu, aktivnosti i podršku MSP sektoru, usluge, projekte PKS, od kojih se najveći broj realizuje sa italijanskim partnerima, srpsko - italijansku saradnju, kao i mogućnosti za strana ulaganja i investicije u Republici Srbiji.

Prema rečima Vere Veljanovski, projekt me-nadžer „RISEE“, projekat je počeo u januaru 2012. godine sa ciljem doprinosa ekonomskom i socijalnom razvoju zemalja JI Evrope - Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija, kroz promociju ekonomskih odnosa između pri-vrednih komora i agencija za promociju investici-

ja, u saradnji sa italijanskim partnerima, uz uče-šće mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP). Rukovodilac projekta je PROMOS, a u realizaciji projekta učestvuje 19 partnera – osam iz Italije i 11 iz JIE, uključujući komore i agencije za strana ulaganja. Tokom dvogodišnje realizacije projekta, održano je „Kick-off“ sastanak projekta „RISEE“ i „Međunarodna radionica za MMSP - uloga i po-tencijali tržišta jugoistočne Evrope između evrop-skih integracija i perspektiva Mediterana“, 22-23. marta 2012, u Milanu, identifikovanje poslovnih mogućnosti u JIE zemljama i izrada „Kataloga o poslovnim mogućnostima“ u JIE zemljama, stu-dijska poseta za jugoistočne evropske partnere „Misija na severu Italije“, 28-31. maja 2012, u Tr-stu, Đenovi i Milanu. Organizovane su tri multi-sektorske poslovne misije u JIE: poslovna misija Srbija - Crna Gora, 12-14. jun 2012, u PKS, 100 učesnika, održano 70 bilateralnih sastanaka, po-slovna misija BIH - Hrvatska 15-18. oktobra 2012 i poslovna misija Albanija - Makedonija, 11-14. novembra 2013; Studijska poseta za jugoistočne evropske partnere „Misija u centralnoj i južnoj Italiji“, 18-21. marta 2013, u Firenci i Palermu i Međunarodna radionica „Razmena partnerskih i industrijskih mogućnosti: strateški savez za pod-sticanje rasta i povećanja konkurentnosti na glo-balnom tržištu“, 12. decembra 2013, u Milanu.

U okviru plenarne sesije, pozdravnu reč uputili su Klaudio Roti, predsednik italijanskog udruže-nja za spoljnu trgovinu (AICE) i potpredsednik Tehničkog i naučnog komiteta za internaciona-lizaciju PK Milana PROMOS. U uvodnom izla-ganju predstavili su se učesnici Ministarstva za ekonomski razvoj Italije, nacionalne UNIONCA-MERE iz Rima, Instituta za strane političke nau-ke (ISPI), Grupe Svetske banke za istočnu Evropu

U Italiji su održani susreti u okviru završne konferencije projekta „RISEE“, u Milanu, i „EMDC“ događaj umrežavanja i partnerstva

18. decembar 2013.


i centralnu Aziju (WBG) i Evropske banke za ob-novu i razvoj. U popodnevnom zasedanju održani su B2B sastanci. Za poslovne sastanke sa italijan-skim privrednicima bilo je prijavljeno 28 MSPD iz jugoistočno-evropskog i mediteranskog regiona i održano je ukupno 204 bilateralnih sastanaka.

„EMDC“ događaj umrežavanja i partnerstva „Inter-nacionalizacija evro-mediteranskih MMSP: razme-na poslovnih mogućnosti i savezi u procesu pristupa-nja globalnom tržištu“, održan je 12. i 13. decembra 2013, u Milanu, u organizaciji Fondacije „EMDC“ i PK Milana - PROMOS, u saradnji sa Evropskom komisijom, Unijom za Mediteran, EBRD, EIB i Itali-janskim Ministarstvom spoljnih poslova.

Prvog dana konferencije održane su sesije „Sasta-nak umrežavanja i partnerstva sa Monca i Brianza poslovnom zajednicom“, „EMDC sastanak iza za-

tvorenih vrata“, i „B2B“ sastanci evro-mediteran-skih MMSP. Na „EMDC sastanku iza zatvorenih vrata“, u uvodnom delu, obratili su se Bruno Er-moli, predsednik, PK Milana PROMOS, Đankarlo Aragona, predsednik, Fondacije EMDC, Enriko Granara, koordinator Unije za Mediteran (UfM) u Ministarstvu inostranih poslova, Klaudio Kor-tese, viši zamenik generalnog sekretara, načelnik Odeljenja za razvoj biznisa, Sekretarijata Unije za Mediteran (UfM). Fondacija „EMDC“ Evromedi-teranski razvojni centar za mikro, mala i srednja preduzeća, razvijena je uz podršku Vlade Italije, u saradnji sa EIB, Evropskom komisijom i Unijom za Mediteran, i ima za cilj uspostavljanje efika-sne mrežne infrastrukture i uspešnog partnerstva između institucija, investitora, javnih i privatnih agencija za podršku i razvoj MMSP u evromedite-ranskom regionu.

Napredak projekta „NO-BLE Ideas“

Projekat se realizuje u saradnji sa 13 partnera iz regiona, 11 partnera članica EU i dva IPA partne-ra, Srbijom i Albanijom. Projekat je kofinansiran od strane EU kroz četvrti poziv transnacionalnog Programa Jugoistočna Evropa. Ukupna vrednost projekta je 2.458.271 evra, a vrednost projekta za PKS je 212.782 evra. U delegaciji PKS bile su Danica Mićanović, projekt menadžer i Vera Velja-novski, finansijski menadžer projekta.

Tokom sastanka razmotrena je izrada izveštaja o na-pretku u okviru trećeg izveštajnog perioda, jul-de-cembar 2013. godine, aktivnosti, rezultati, indikato-ri i ciljevi projektnih aktivnosti po radnim paketima, finansijska konstrukcija projekta, definisane su ak-tivnosti za četvrti izveštajni period, kao i aktivnosti lokalnih tački u svim partnerskim zemljama.

Paolo Zupa, projekt menadžer ARTI, predstavio je novog finansijskg menadžera projekta i napome-

nuo da se albanski partner odnedavno uključio u realizaciju projektnih aktivnosti. Finansijski me-nadžer ARTI, u okviru izveštavanja o napretku i finansijskog menadžmenta predstavio je rezulta-te trećeg izveštajnog perioda za celo partnerstvo, prikazujući realizovane troškove u odnosu na pro-gnozirane troškove i predviđene troškove partne-ra za naredni, četvrti izveštajni period. Predloženi su i dogovoreni termini za upravljanje narednom fazom završetka trećeg Izveštaja o napretku. To-kom diskusije, partneri su preneli svoja dosadaš-nja iskustva iz pripreme Partnerskog izveštaja u okviru drugog i trećeg perioda. Partneri su pred-stavili procenu tehničkog napretka i planove za treći izveštajni period. PKS je izvestila da su odr-žane dve radionice, dva seminara i tri konferenci-je u Kraljevu, Valjevu i Oplencu, za proširivanje mreže mladih inovatora, na lokalnom nivou. U

Četvrti sastanak Upravnog odbora projekta „NO-BLE Ideas“ Mreža mladih inovatora za održive ideje u agro-prehrambenom sektoru, održan je u Milanu, u organizaciji partnera METID i Agencije za transfer znanja i tehnologije ARTI

18. decembar 2013.


PKS je prijavljen 41 inovacioni projekat na tehno-loškoj platformi, kojima se svakodnevno pruža po-drška. U toku je pružanje stručnih usluga mladim istraživačima od strane izabranih eksperata, kao i korišćenje platforme od strane mladih istraživača

i osoblja. U okviru petog radnog paketa sumirani su rezultati održanih festivala, drugog Festivala inovacija u Temišvaru i trećeg Festivala inovacija u Sofiji. Predstavljen je okvirni plan održavanja narednih događaja u okviru projekta.

Put ka stabilnoj privredi

Mogućnosti za unapređenje ukupne ekonomske saradnje Srbije i Češke nisu dovoljno iskorišćene, iako je trgovinska razmena u stalnom porastu. Prioritet Srbije je poboljšanje ekonomske situaci-je i razvoj privrednih odnosa sa inostranstvom, a datum početka pregovora u Briselu biće dodatni podsticaj tim naporima, rekao je premijer Srbije Ivica Dačić u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Dačić je, na Poslovnom forumu Srbija – Češka, kao oblasti posebno interesantne za saradnju, na-veo energetiku, rudarstvo, proizvodnju transpor-tnih sredstava i poljoprivrednih mašina, auto, tekstilnu i drvnu industriju, turizam, mala i sred-nja preduzeća.

„Najjača osobina češke privrede je visoka izvozna orijentacija i verujem da ste tu prepoznali Srbiju kao zemlju koja na konkurentan način može da se uključi u izvozne tokove“, poručio je Dačić pri-vrednicima iz Češke.

Navodeći da Srbija želi da se ugleda na Češku i da je cilj da ostvari uspešnu i stabilnu ekonomiju, Dačić je pomenuo da je bruto društveni proizvod (BDP) Srbije 32 milijarde evra na godišnjem ni-vou, a Češke 272 milijarde.

Srbija ima oko sedam miliona stanovnika, a Češka deset miliona. Po glavi stanovnika, BDP u Srbiji je oko 4.500 evra, u Češkoj 25.900 evra, naveo je Dačić i naglasio da Srbija mora da postavlja vi-soke ciljeve, a to nije da bude bolja od Albanije,

nego od zemalja koje su po ekonomskom i spolj-nopolitičkom položaju bile u sličnoj situaciji kao nekadašnja Jugoslavija.

Premijer je izrazio nadu da će odnosi Srbije i Češ-ke biti još bolji i da će ekonomska saradnja uskoro postati vodeća oblast u odnosima dve zemlje.

Osnovu ekonomskih odnosa dve zemlje predstav-lja spoljnotrgovinska razmena, investicije i češka razvojna pomoć. Srbija je u vrhu čeških dugoroč-nih političkih i privrednih prioriteta, što osim po-većanja obima spoljnotrgovinske razmene, potvr-đuje i svrstavanje naše zemlje na listu 12 zemalja za unapređenje ekonomske saradnje. Ukupna češka ulaganja u Srbiji dostigla su oko 30 miliona evra, a razvojna pomoć i donacije oko 22 miliona evra, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS.

U promociji ekonomskih odnosa dve zemlje ne-zamenljivo mesto ima saradnja njenih privrednih komora koja je ne samo komplementarna sa sa-radnjom koju ostvaruju vlade i njihova ministar-stva, već po mnogo čemu i inovativna. Komore imaju stalan direktan kontakt s preduzećima i na taj način predstavljaju sabirni centar novih poslovnih ideja i predloga sa kojima, kada je ne-ophodna državna podrška, upoznaju svoje vlade i ministarstva. „U tom smislu mi smo izuzetno za-dovoljni saradnjom sa Privrednom komorom Češ-ke i nadamo se da ćemo i u narednim godinama dobro sarađivati kako kroz nove projekte tako i

Srbija želi da se ugleda na Češku i ostvari uspešnu ekonomiju. U promociji ekonomskih odnosa dve zemlje nezamenljivo mesto ima saradnja privrednih komora, istaknuto na Poslovnom forumu Srbija-Češka

18. decembar 2013.


u čestim susretima privrednih delegacija dve ze-mlje“, istakao je predsednik PKS.

Sertić je rekao da je ukupna robna razmena Srbije i Češke za devet meseci 2013. godine dostigla 567 miliona dolara sa rastom i izvoza i uvoza. Prošle godine ukupna robna razmena vredela je nešto više od 500 miliona dolara. Češka je 17. spoljnotr-govinski partner Srbije.

„Srbija spada među zemlje na koje želimo da se koncentrišemo i podržimo češke izvoznike i pre-duzetnike da rade“, rekao je Martin Pecina, pot-predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Češke. Dodao je i da se zalaže i za unapređenje srpskog izvoza u Češku jer, kako je istakao, samo izbalansirana saradnja može biti pozitivna i dobra.

Pecin je, najavljujući posetu češkog predsednika Miloša Zemana Beogradu u aprilu naredne go-dine, izrazio uverenje da će to biti „čvrst kamen temeljac“ koji će unaprediti političke i privredne odnose dve zemlje.

Pecina je izrazio zadovoljstvo zbog „velikog uspe-ha“ Srbije, koja je na sastanku šefova diplomatija EU u Briselu dobila zeleno svetlo za otpočinjanje pristupnih pregovora i uverenje da će u Srbiji biti

izvršen proces transformacije privrede što će re-zultirati poboljšanjem ekonomskih prilika.

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović predstavio je češkim privrednicima srpsku ekonomiju i uka-zao na prednosti investiranja u Srbiji. Vesović je istakao da je jedan od prioriteta nova industrijali-zacija zemlje kako bi se modernizovala privreda i prevazišao tehnološki jaz nastao devedesetih go-dina prošlog veka.

U uvodnom delu foruma, o potencijalima eko-nomske saradnje dve zemlje i mogućim koopera-cijama kompanija govorili su i Borivoj Minar, član Upravnog odbora Privredne komore Češke, Jirži Hansl, direktor Odeljenja za poslove sa inostran-stvom PKČ, kao i Martin Pospišl iz Ministarstva industrije i trgovine. Nakon plenarnog dela orga-nizovani su bilateralni susreti predstavnika srp-skih i čeških kompanija. Na Forumu u PKS, koji je organizovan u okviru posete državno privredne delegacije Češke Srbiji, učestvovalo je 10 čeških kompanija i 40 iz Srbije. U sastavu češke delega-cije bili su privrednici iz oblasti mašinske, elektro i metalske industrije, energetike i rudarstva, kao i iz bankarskog sektora. PKS je bila partner u or-ganizaciji posete.

Tehnološke platforme za bolju privrednu saradnju

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović razgovarao je sa predstavnici-ma Fondacije za ekonomska istraživanja (ERF) iz Turske o organizaciji poslovne konferencije u Beogradu naredne godine sa ciljem unapređenja ekonomske saradnje dve zemlje. Konferencija bi okupila predstavnike poslovne i akademske zajednice Srbije i Turske, koji bi predstavili per-spektivne sektore za saradnju, identifikovali pro-bleme, predložili rešenja. Predviđeno je i da to-

kom skupa budu organizovani i bilateralni susreti srpskih i turskih privrednika.

PKS pridaje veliki značaj ekonomskim odnosima Srbije i Turske i prepoznaje sve značajniji uticaj turske ekonomije u svetu. Velike su mogućnosti da saradnja dve zemlje bude na dugoročnijim osno-vama kroz zajedničke programe i projekte srpskih i turskih kompanija. U tome veliku ulogu ima i podrška univerzitetske zajednice. Povezivanjem privreda, stvaranjem zajedničkih tehnoloških plat-

Fondacija za ekonomska istraživanja iz Turske zainteresovana je da, uz podršku PKS, organizuje poslovnu konferenciju u Beogradu koja bi okupila predstavnike poslovne i akademske zajednice dve zemlje

19. decembar 2013.


formi može se značajno doprineti dugoročnoj sa-radnji zasnovanoj na znanju, naglasio je Vesović.

Potpredsednik PKS predstavnike turske fondacije upoznao je sa načinom rada komorskog sistema u Srbiji, istakavši da PKS, kao najveća asocijacija, zastupa interes 95 odsto srpske privrede.

Predsednik ERF Ahmet Incekara rekao je da je

Turska, organizovanjem poslovnih konferencija, razvila novi projekat za poboljšanje ekonomskih odnosa sa susednim zemljama. ERF postoji 52 go-dine, u Turskoj i inostranstvu organizuje brojne konferencije, seminare i druge obrazovne pro-jekte. Ranijih godina, fondacija je organizovala poslovne konferencije u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Albaniji, Azerbejdžanu.

Podrška za osnaživanje ženskog preduzetništva

Više od 30 preduzetnica i predstavnica institucija iz Beograda, Valjeva, Kraljeva i Prištine, na skupu o ulozi i značaju ženskog preduzetništva u PKS, uka-zale su na položaj ženskog preduzetništva u svojim sredinama i na prepreke sa kojima se suočavaju.

„Promovisanje, podsticanje i unapređenje žen-skog preduzetništva ne bi se smelo posmatrati isključivo kao zadatak i ambicija samih žena, već im je u tom probijanju ‘staklenog plafona’ potreb-na podrška i muških kolega, ali i promena preo-vlađujućih obrazaca o datoj ulozi žene“, naglasila je Mirjana Kosić, izvršna direktorka organizacije TransConflict Serbia.

Jeremy Lang, trgovački ataše britanske ambasade u Beogradu, pozitivno je ocenio dosadašnji na-predak u procesu normalizacije odnosa i naglasio značaj tog procesa za jačanje zakonskih okvira i dalju ekonomsku stabilizaciju. Lang je predsta-vio tri uspešna primera ženskog preduzetništva u Velikoj Britaniji, kao mogući model delovanja i primere iz kojih se mogu izvući korisne pouke.

Vera Veljanovski, koordinatorka projekata u PKS predstavila je rezultate projekta Evropska mreža ambasadorki ženskog preduzetništva „WENS“, koji finansira Evropska unija kroz CIP Program za konkurentnost i inovacije. Tokom dvogodišnje realizacije projekta, organizovano je više od 40

događaja, sa ciljem promovisanja ženskog pre-duzetništva. Projekat je realizovao konzorcijum koji čine NARR, kao nosilac projekta i partneri na projektu, PKS, Udruženje poslovnih žena Sr-bije i SIEPA. Ambasadorke ženskog preduzetniš-tva, Afrodita Bajić, vlasnica AMC - Afrodite Mode Collection i Marina Milović, vlasnica i direktor firme „Maja promet” iz Beograda, istakle su da udružene u zajedničkim naporima, preduzetnice mogu kreirati podsticajno okruženje.

Vesna Rusić, direktorka klastera Re:Crafts i Vjoll-ca Zeqiri, programska koordinatorka Fondacije za obrazovanje i razvoj (Fondacioni per Edukim dhe Zhvillim), predstavile su dosadašnje projek-te realizovane kroz edukaciju. Ljubica Marković, predsednica Udruženja poslovnih žena „EVE“ naglasila je značaj širenja ženskih poslovnih mre-ža, jer pružaju velike mogućnosti za povezivanje, razmenu iskustva za promovisanje biznisa i po-većanje broja poslovnih kontakata, a time i no-vih mogućnosti poslovanja. Suzana Vuksanović, RPK Kraljevo napomenula je da je u RPK Kralje-vo osnovan Savet za žensko preduzetništvo, radi afirmacije ženskog preduzetništva.

Ovaj skup je deo projekta organizacija TransConflict Serbia i Democracy 4 Development (D4D), “Žene za žene”, čiji je cilj uspostavljanje saradnje preduzetnica i osnaživanje ženskog preduzetništva kroz razmenu

Za podsticaj razvoja ženskog preduzetništva neophodne su strukturne, ali i promene uvreženih obrazaca o datoj ulozi žene, ukazano na skupu „Uloga i značaj ženskog preduzetništva“ u Privrednoj komori Srbije

19. decembar 2013.


korisnih znanja i iskustava, kao i povezivanje srodnih delatnosti. Projekat je omogućen zahvaljujući podrš-ci britanske ambasade u Beogradu i Prištini.

Podrška Privredne komore Srbije ženskom pre-duzetništvu ogleda se i u radu Saveta za žensko

preduzetništvo, koji je osnovan u martu 2012. godine, radi bolje koordinacije i podrške realiza-ciji aktivnosti ženskog preduzetništva, rekao je dr Aleksandar Gračanac, koordinator za MSPD u Privrednoj komori Srbije.

Srbija interesantna kanadskim kompanijama

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić i Roman Vaščuk, ambasador Kanade u Srbiji, raz-motrili su perspektivne oblasti za saradnju kompa-nija dve zemlje i unapređenje privrednih odnosa.

Predsednik PKS upoznao je ambasadora Kanade sa aktivnostima i ulogom najveće asocijacije pri-vrednika usmerenu na unapređenje privrednog ambijenta u zemlji. Sertić je naglasio da je u toku donošenje ključnih zakona, čija će primena Srbiju učiniti atraktivnijom za investiranje.

Kanadske investicije su veće nego što to pokazuje zvanična statistika, zbog načina njenog vođenja, rekao je ambasador. Srbija je, po rečima kanadskog diplomate, interesantna za ulaganja zbog moguć-nosti izvoza robe na treća tržišta, posebno onih sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini.

Pozitivan signal za bolje privredne odnose su i sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporeziva-nja, o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, koji je u proceduri usvajanja, kao i Sporazum između Vlade Srbije i Kanadske komercijalne korporacije o strateškoj ekonomskoj saradnji, u

oblasti infrastrukture, energetike, industrije i po-ljoprivredno-prehrambenog sektora.

Najveća kanadska investicija u Srbiji je projekat rekonstrukcije postojeće topionice i izgradnje nove fabrike sumporne kiseline u RTB Boru, za-tim Magna Seating, koja je deo multinacionalne kompanije Magna International, globalnog lidera u automobilskoj industriji.

Na sastanku u PKS predloženo je i da se u prvom kvartalu 2014. godine održi zajednička konferen-cija o saradnji Srbije i Kanade, radi afirmacije i poboljšanja trgovinskih odnosa i promocije pot-pisanih sporazuma.

Sastanku predsednika PKS i kanadskog amba-sadora prisustvovala je Đurđa Ćeramilac, direk-torka Odeljenja za ekonomske odnose Ambasade Kanade, Zoran Bojović i Aleksandra Stanarević, savetnici predsednika PKS, Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku PKS i Marica Vidanović, savetnica u Odboru za ekonomske od-nose sa inostranstvom.

Kanadske investicije u Srbiji veće su nego što pokazuje statistika. Unapređenjem privrednog ambijenta očekuju se i nova ulaganja

20. decembar 2013.


Intelektualna svojina u praksi

Privredna komora Srbije i Udruženje industrije mineralnih voda u saradnji sa kompanijom ,,Hen-kel’’ i Zavodom za intelektualnu svojinu organi-zovali su skup o temama ,,Uloga intelektualne svojine u industriji flaširane vode’’ i ,,Bezbednost hrane’’. Otvarajući skup, Nenad Budimović, se-kretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) je naglasio da je i asocijacija privrede aktivno i zvanično ušla u sistem prego-vora sa Evropskom unijom. Po njegovim rečima, Udruženje za poljoprivredu i prehrambenu indu-striju PKS, predstavlja pravo mesto za sve inicija-tive privrednika u ovoj oblasti, kako bi se postigli što bolji rezultati prilikom prezentovanja stavova Srbije u ovim pregovorima. To je ogroman posao i odgovaran zadatak. Prvi sastanak sa Evropskom unijom o agrarnoj politici očekuje se početkom februara 2014. godine.

Govoreći o ulozi intelektualne svojine u industriji flaširanih voda, Biljana Remović - Dimić, savetnik u Edukativno – informativnom centru Zavoda za intelektualnu svojinu, naglasila je da ova instituci-ja ima potpisan sporazum o razumevanju sa PKS, pa imaju i veoma dobru saradnju. Ona je prisutne upoznala o putu kako se dolazi do priznavanja pa-tenta, žigova, industrijskog dizajna i oznaka geo-grafskog porekla. Posebno je ukazala na potrebu širenja znanja o intelektualnoj svojini, a ukazala

je i na značaj za brendiranje određenog proizvoda, uz naglasak da su sva stečena prava – monopolska. Žig predstavlja isključivo pravo, dok brend daje kompletnu sliku o proizvodu. Uz to, po njenim re-čima, žig ima ekonomske i pravne funkcije, važi jednu deceniju, a posle mora da se obnavlja. Go-dina koja je na izmaku je rekordna po broju objav-ljenih patentnih prijava i dokumenata, naglasila je Nataša Milovanović, patentni ispitivač u Zavodu za intelektualnu svojinu. Iskustva pokazuju da se to obično dešava u godinama ekonomske krize.

Kada je reč o godini koja je na izmaku, Goran Plazonić, direktor sektora Adhezivi za pakovanje robe široke potrošnje za Centralnu Evropu kom-panije „Henkel“, je dodao da je ovo bila uspešna godina po broju inovacija. U prezentaciji Draga-na Stefanova iz kompanije „Henkel“ posebno je naglašeno da je u godini koju ispraćamo došlo i do pada poverenja kod potrošača, čak za jednu trećinu, prilikom kupovine artikala iz oblasti prehrambene industrije. Kada je reč o bezbedno-sti hrane i iskustvima „Henkela“ on je govorio o poštovanju dobre proizvođačke prakse, primeni evropske regulative u njenoj proizvodnji i global-noj i konkretnoj brizi i odgovornosti na ovom po-lju. Po njegovim rečima, cilj je bezbednosne rizi-ke u ovoj oblasti, svesti na minimum. Moderator skupa bila je Branka Šerović, generalni direktor Udruženja industrije mineralnih voda Srbije.

Privredna komora Srbije predstavlja pravo mesto za sve inicijative privrednika kako bi se postigli što bolji rezultati prilikom prezentovanja stavova Srbije u budućim pregovorima sa Evropskom unijom

20. decembar 2013.


Predstavnici CHINCA u PKS

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić pozvao je predstavnike Asocijacije među-narodnih izvođača radova Kine (CHINCA) da kao partnere angažuju više srpskih kompanija na po-slovima izgradnje i modernizacije infrastrukture u Srbiji. „Naše firme nisu velike kao kineske, ali po svojim referencama ne zaostaju za svetskim kompanijama. Imamo dobre inženjere i radni-ke, naše kompanije mogu da budu vaši pouzdani partneri na koje možete da se oslonite. Samo iz-balansiran odnos omogućava dobru i dugoročnu saradnju“, istakao je Sertić u razgovoru sa pred-stavnicima CHINCA koji su posetili PKS.

Oko 800 članova CHINCA ugovaraju i realizuju građevinske i druge projekte u oblasti hidrograd-nje, energetike, saobraćajne infrastrukture, petro-hemijskih postrojenja, zaštite životne sredine, sta-nogradnje i to u više od 180 zemalja i regiona sveta.

Predsednik PKS je naglasio da članica, China Road and Bridge Corporation, uspešno privodi kraju izgradnju mosta Zemun – Borča, dok je Sinohi-dro Korporacija registrovala svoje predstavništvo što je prvi korak ka realizaciji poslovne saradnje. CMEC (China Machinery Engeneering Corpora-tion ) u Kostolcu, ušla je u novu fazu saradnje, kojom je predviđena izgradnja novog bloka B3 i proširenje kapaciteta Površinskog kopa „Drmno“.

Primeri uspešne saradnje su najbolji način da se podstaknu druge kineske kompanije da slede primer i dođu na srpsko tržište. Dobri ekonomski odnosi Srbije i Kine bazirani su na dobrim poli-tičkim vezama, a Sporazum o ekonomskoj i teh-ničkoj saradnji u oblasti infrastrukture olakšava, u velikoj meri, izvođenje velikih infrastrukturnih projekata, dodao je Sertić.

Predsednik PKS je podsetio na samit premijera Kine i Centralne i Istočne Evrope koji je 26.no-vembra održan u Bukureštu. Srbija je dobila zna-čajno mesto i u okviru mehanizma saradnje Kine sa 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, što po-

tvrđuje dogovor premijera Kine, Srbije i Mađar-ske o modernizaciji pruge Beograd - Budimpešta.

U Srbiji ima dosta infrastrukturnih projekata koje treba realizovati i postoji volja za to. Cilj naše posete Srbiji je i podrška realizaciji dogovora iz Bukurešta, rekao je predsednik CHINCA Diao Čunhe (Diao Chunche).

Železnica, putna infrastruktura, energetika, sta-nogradnja, kako je naveo, jesu sektori gde se mogu očekivati značajni poslovi u Srbiji. Diao u PKS vidi značajnog partnera koji može da predloži projekte i preporuči najbolje srpske kompanije kao partne-re kineskim firmama. On je pozvao predstavnike PKS da, sa delegacijom privrednika, učestvuju na velikom Samitu investicija i infrastrukture koji će biti održan u Makau u maju 2014. godine.

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović predložio je potpisivanje zajedničkog protokola kojim bi se defi-nisali pravci saradnje kao i da se formira zajedničko telo i oficiri za vezu dve asocijacije koji bi održavali kontakt i kontinuiranu saradnju. Milanka Stojako-vić, savetnik u Odboru PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom biće oficir za vezu ispred PKS.

Nakon plenarnog dela sastanka u PKS održani su bilateralni razgovori srpskih i kineskih kompanija.

CHINCA (China International Contractors Asso-ciation, www.chinca.org) osnovana je 1988. godi-ne i od tada aktivno promoviše kineske investicije u inostranstvu i učešće kineskih kompanija u me-đunarodnim projektima. Članice Asocijacije su ve-like kineske državne kompanije koje imaju licen-cu da izvode velike infrastrukturne projekte van Kine. Predstavnici CHINCA prvi put su posetili PKS pre dve godine i njihovo interesovanje za ovaj deo Evrope, posebno posle Samita u Bukureštu, sve je veće. Asocijacija organizuje učešća na saj-movima i konferencijama u zemlji i inostranstvu, uspostavlja kontakt sa drugim međunarodnim or-ganizacijama, koordinira aktivnosti i promoviše nastup svojih članica na inostranim tržištima.

Razmotrene mogućnosti većeg angažovanja srpskih kompanija na poslovima koje izvode velike kineske kompanije u Srbiji, kao i čvršćeg povezivanja dve privredne asocijacije

20. decembar 2013.


Ekologija „tvrd orah“ u pregovorima sa EU

Poglavlje 27 u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji koje se odnosi na zaštitu životne sredine jedno je od najzahtevnijih u zako-nodavstvu EU. U narednom periodu čekaće nas dug proces skrininga i usklađivanja sa evropskim direktivama, rekla je Dušanka Samardžić, speci-jalna savetnica predsednika PKS.

Proces potpunog usklađivanja sa zakonodav-stvom unije kao i implementacija trajaće dugo, procenjuje se do 2030. godine, a zahtevaće bez-malo 10,6 milijardi evra, istakla je Samardžić na sednici Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS.

Vlada Republike Srbije, objasnila je Samardžić, donela je čitav set akata kojima se definiše insti-tucionalni okvir i pregovarački proces, a PKS, od ukupno 35, prati 25 poglavlja. U okviru pregova-račkih timova delegirani su i predstavnici PKS.

Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj istakao je da je država pre-poznala značaj uključivanja industrije i privrede u pregovarački proces. Privrednici će imati priliku

da u posebnom Timu PKS, u okviru poglavlja 27, učestvuju po specifičnim podtemama, doprinose-ći definisanju optimalne pregovaračke platforme i rokova za produženje primene investiciono naj-zahtevnijih direktiva.

O iskustvima regiona o procesu pridruživanja EU govorio je Dragoljub Todić iz Instituta za među-narodnu politiku i privredu. Todić je govorio o značaju pregovaračnog procesa i važnosti uklju-čivanja privrednika. Takođe, istakao je da su iskustva zemalja regiona različita, kako u pogledu brzine otvaranja i zatvaranja pojedinih poglavlja, tako i u pogledu uključivanja različitih aktera.

O značaju standarda u oblasti zaštite životne sre-dine govorio je Stokić, koji je ujedno i predsednik Nacionalne komisije KS A207 za standarde serije ISO 14000.

Na sednici Odbora PKS za zaštitu životne sredi-ne i održivi razvoj, sekretar Odbora, predstavio je Izveštaj o radu za 2013, kao i Predlog programa rada za narednu godinu, koji su ocenjeni kao am-biciozni i sveobuhvatni i jednoglasno su usvojeni.

Poglavlje 27 jedno od najzahtevnijih u evropskom zakonodavstvu i čeka nas dug proces skrininga i prilagođavanja

23. decembar 2013.

Reka meda

U Srbiji će ove godine biti proizvedeno oko 9.000 tona meda. Samo za prvih jedanaest meseci u svet je izvezeno 3.013 tona meda. I proizvodnja i izvoz

su znatno bolji nego prošle godine. Prema posled-njem popisu poljoprivrede, u Srbiji ima više od 650.000 košnica. Ovo je istaknuto na sednici Gru-

Savez pčelarskih organizacija Srbije nosilac projekata „Reka meda”, koju finansira EU sa više od 167.500 evra

23. decembar 2013.


pacije za pčelarstvo Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivre-du Privredne komore Srbije (PKS).

Prema rezultatima najnovijeg popisa u poljopri-vredi Srbije, mi sad imamo čak za 50 odsto više košnica nego što je to bilo ranije, istakla je Mir-jana Miščević, savetnik u Udruženju za poljopri-vredu i prehrambenu industriju PKS. Naš med je kvalitetan i tražen u svetu, a najbolja potvrda je da smo do kraja oktobra ove godine izvezli meda u vrednosti od 11 miliona dolara, a uvoz je bio samo 113.000 dolara.

Med je kvalitetan i možemo u svet izvesti sve što proizvedemo, naglasio je predsednik Saveza pče-larskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović. U okviru udruženja SPOS-a imamo oko 8.800 članova, a poslednji rezultati popisa prikazuju da je tu i oko 455.000 košnica. Kada je reč o ceni, jedan kilogram bagremovog meda u otkupu pro-izvođaču je plaćan 3,7 evra, a suncokretovog 2,2 evra. Proizvodnja meda postaje sve profitabilnije zanimanje. Tome doprinosi i kvalitet našeg meda koji se sve više izvozi.

Rezultat takvog rada i organizovanja je da smo u okviru IPA programa Evropske unije za Srbiju, krozu saradnju sa Razvojnim agencijom (ADA) iz Austrije dobili projekat „Socijalno – ekonomski ra-zvoj Dunavske regije u Srbiji“ gde je raspisan kon-kurs za bespovratna sredstva. SPOS je konkurisao i dobio novac za projekat „Reka meda“. Ukupna vrednost ovog projekta je 218.988 evra. Od toga EU

učestvuje sa 167.460 evra, a SPOS sa 51.527 evra.

Proizvođači meda, organizovani u Grupaciju pri PKS, ukazali su i na pojavu falsifikata na tržištu, koji su nude po znatno nižoj ceni od originalnog proizvoda. Kako bi se održala i povećala kvalitet-na proizvodnja meda namenjena domaćem i stra-nom tržištu, oni su zatražili od nadležnih organa da se zaštiti njihova proizvodnja. Kroz organizo-van nastup i kontrolu prodaje meda, kako u zemlji tako i u svetu, kroz organizaciju SPOS-a, do sada nije otkriven nijedan falsifikat u izvozu. Grupaci-ja za pčelarstvo i proizvodnju meda ne podržava gajenje GM kultura u Srbiji jer bi to ugrozilo izvoz meda u EU.

Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi po potrošnji meda. Prosečno trošimo oko 500 grama godišnje po jednom stanovniku, naveo je dr Mića Mladenović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Naš med se u Evropi traži jer je kvalite-tan, nema sadržaja genetski modifikovanih orga-nizama ni antibiotika.

Šta sve poljoprivredu Srbije očekuje posle 1. janu-ara 2014. godine, proizvođače meda je upoznao Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljopri-vedu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. On je istakao da je u pregovorima, kada je poljoprivreda i prehrambena industrija u pitanju, PKS prepoznata kao partner koji će aktivno uče-stvovati u poboljšanju privrednog ambijenta, kako bi se maksimalno iskoristili potencijali koje imamo u svim delatnostima ove privredne grane.


Nema investicija bez dijaspore

Srbija neće biti prepoznata kao atraktivna inve-sticiona destinacija dok ne bude imala značajna ulaganja iz dijaspore, rekao je Željko Sertić, pred-sednik Privredne komore Srbije (PKS) na poslov-noj konferenciji Srbija i dijaspora.

„U situaciji smo da svako od nas, na svakom me-stu, mora da traži svaku moguću pomoć da bismo doveli investitore u Srbiju i time pokušamo da ublažimo nezaposlenost i ostale ekonomske pro-bleme“, naveo je Sertić.

Obraćajući se poslovnim ljudima iz dijaspore, predsednik PKS je rekao da zna da su mnogo puta bili suočeni sa neispunjenim obećanjima matice, ali da je situacija počela da se menja.

Vlada Srbije sada otvoreno priča o problemima i ušla je u značajne reforme, među kojima je i usva-janje četiri sistemska zakona, ključna za unapređe-nje poslovnog ambijenta u Srbiji, dodao je Sertić.

Članovi dijaspore mogu da se bore za srpske naci-onalne interese samo učešćem u vlasti u zemlja-ma u kojima žive. Vlada Srbije treba da stvori

podsticaj za investicije i prepozna dijasporu kao potencijal. Srpska dijaspora spada u najdarežlji-vije i među prvima je u svetu po doznakama koje šalje u maticu ali je po investicijama na samom začelju, ukazao je premijer Ivica Dačić.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić smatra da je dijaspora šansa za privredni oporavak i ra-zvoj. Kako je rekao, dijaspora je najjača spona sa razvijenim i naprednim svetom kome Srbija teži. Kao posebno perspektivan sektor za privlače-nje investicija, ministar je naveo poljoprivredu i prehrambenu industriju. Prema rečima Dragana Stanojevića, predsednika Skupštine dijaspore Srba u regionu, dijaspora nije zadovoljna odno-som sa maticom, želela bi i da ima predstavnike u srpskom parlamentu, a ima i predloge za izmenu Zakona o dijaspori.

Investitori iz dijaspore, kako su istakli, spremni su da ulažu u Srbiju, ali smatraju da država treba da im ponudi interesantne projekte i smanji biro-kratske procedure.

Dijaspora je najjača spona sa razvijenim i naprednim svetom kome Srbija teži

23. decembar 2013.


Zakon po pravilima evropskog tržišta energije

U tekst Nacrta zakona o energetici implementi-ran je Treći energetski paket direktiva EU, koji se odnosi na jedinstvena pravila internog evropskog tržišta električne energije i prirodnog gasa, što je u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Srbije preuzela. Takođe, ovim zakonom, stvara se osnov za primenu uredbi koje se odnose na pri-stup mrežama radi prekogranične razmene elek-trične energije i na pristup transportnim mreža-ma prirodnog gasa.

„Izmenama zakona o energetici pristupilo se da bi se otklonile kočnice investiranju u oblasti ob-novljivih izvora energije“, podsetio je Dejan Po-pović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Ispostavilo se da su potrebne temeljne izmene, pa je urađen Nacrt novog Zakona o energetici, kojim se reguliše pristup elektromrežama i transpor-tnim mrežama gasa i uređuje tržište električne energije i gasa. „Novim zakonom stvaraju se uslo-vi da se pospeše investicije u energetiku, kako bi ova grana doživela procvat“, rekao je Popović i podsetio da vlada najviše investicija očekuje baš u ovoj grani.

„Zakon će, zajedno sa Strategijom razvoja ener-getike, čije je usvajanje u toku, stvoriti neophod-ne uslove za otvaranje tržišta električne energi-je“, rekao je Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, i podsetio da je prošle godine bilo 26, a ove godine 3200 privrednih subjekata koji mogu da biraju svog snabdevača električnom enegijom, po ugovoru ili procedurom javnih nabavki. Trifu-nović je rekao i da su kompletirana podzakonska akta u ovoj dinamičnoj oblasti.

Trifunović je ukazao na povezanost Nacrta zako-na sa Nacrtom strategije, kojom se definiše ra-

zvoj energetike u narednih 25 do 30 godina. Kao ključne projekte u oblasti nafte i gasa Trifunović je izdvojio revitalizaciju postojećih resursa i iz-gradnju Južnog toka, a u oblasti električne ener-gije pet projekata čija je realizacija već počela: če-tvrti agregat Đerdapa 1, termoelektrana Kostolac B3, termoelektrana i toplana Novi Sad, sporazum sa Kanadom u vezi sa elektranom Bistrica, i ula-ganja u obnovljive izvore energije, iz kojih bi u narednih sedam godina trebalo da obezbedimo 1092 megavata. Novi zakon pospešiće razvoj trži-šta energenata, i omogućiti transparentnost, koja je prema Trifunovićevim rečima „ključna, jer se investicije u energetici mere milijardama evra“.

„Pojednostavljene su procedure za ulaganje u energetiku, a kod obnovljivih izvora energije bankarska garancija traži se samo za kapacitete iznad 100 kW. Prvi put će izgradnja priključka biti omogućena privatnim investitorima. U obla-sti gasa uvodi se operator distributivnog sistema, operator tržišta i operator skladišnih aktivnosti, kao i obavezna rezerva gasa, preciziran je aspekt cenovnog sistema, a uvedeno je merenje prema potrošnji. Uvodi se i Energetski inspektorat“, re-kao je Trifunović.

Tokom javne rasprave ukazano je na odredbu da isto pravno lice ili organ neće moći da ima istovre-meno i kontrolu nad operatorom transprotnog si-stema kao i nad energetskim subjektom koji obav-lja delatnost proizvodnje i snabdevanja. To važi za oblast nafte i gasa, kao i električne energije.

Na javnoj raspravi predstavljen je i deo novog zakona kojim se otklanjaju uočeni nedostaci u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom, posebno oni koji se odnose na način formiranja cena, uz uvažavanje ustavnog položaja jedinica lokalne samouprave.

Transportom i proizvodnjom energenata neće moći da upravlja isto pravno lice ili organ, predviđa Nacrt zakona o energetici, od koga se očekuje da podstakne investicije

23. decembar 2013.


Neophodna brza veterinarska zaštita

U Srbiji nema dovoljno vakcina za suzbijanje bo-lesti kod svinja, pre svega, bolesti „Morbus Au-jezky“. Pojava ove bolesti uticala bi na smanjenje i onako desetkovanog stočnog fonda. Najugrože-nija je Vojvodina, na čijim farmama industrijskog tipa se nalazi od 500 do 5.000 svinja, sa brojem prasadi od 11.000 do 110.000 po farmi. Već više decenija se sprovodi vakcinacija i zaštita tova od „Aujeskijeve“ bolesti. Međutim, pošto vakcine nije bilo na tržištu, mnoge farme su prekinule vakcinaciju još početkom ove godine. S obzirom da je virus i dalje prisutan na svim farmama, uko-liko bi došlo do šire pojave bolesti, nastale bi veli-ke štete od uginuća svinja. Zbog toga je potrebno hitno stvaranje uslova za kontinuirano snabdeva-nje tržišta Srbije neophodnom vakcinom. Ovo je između ostalog konstatovano na sednici Grupaci-je veterinarskih službi pri privrednim subjektima koji se bave stočarskom proizvodnjom Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Pri-vredne komore Srbije (PKS).

Posebno se ističe da su u oblasti zdravstvene za-štite svinja važeći propisi ili zastareli, ili ih nema. Imajući u vidu da se, bez obzira na oblik organizo-vanja i svojinu farmi, radi o organizacijama koje obavljaju delatnosti od posebnog javnog interesa, a to je zaštita zdravlja životinja, potrebne su hitne mere da se spreči eventualna pojava i širenje ove

bolesti, kaže Jasna Stevanović, samostalni savet-nik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS.

Vakcine sada u Srbiji nema. Dozvolu za uvoz ima zastupnik „Marlofarma“. Za početak je ugovore-no oko 3.000 doza, kaže Slavko Rošul iz „Marlo-farme“. Velimir Mikalački, direktor veterinarske službe u PIK „Bečej“, ističe da je predviđena koli-čina za ovaj ovaj prvi uvoz, nedovoljna za potrebe farmi svinja. Odnosno, to je dovoljno samo za jed-nu osrednju farmu ovog trenutka.

Radmila Martinova, direktor veterinarske službe na farmi „Pobeda“ u Bačkoj Topoli, predložila je da se proizvodnja vakcine omogući Veterinar-skom zavodu Subotica, jer će se tako ona veoma brzo pojaviti na tržištu. Inače, Veterinarski zavod u Subotici je ostao jedini domaći proizvođač ovih vakcina. Po rečima Nenada Budimovića, sekre-tara Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS, do nestašice vakcina i drugih le-kova za životinje došlo je sa gašenjem Veterinar-skog zavoda u Zemunu. Direktor veterinarskog sektora Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, Gordana Žugić, kaže da je nestašica vakci-na postala problem ne samo Srbije, već i regiona. Zato je potrebna i hitna akcija države, kako ne bi došlo do masovnog uginuća i onako smanjenog broja svinja u domaćim oborima.

U oblasti zdravstvene zaštite svinja, važeći propisi su ili zastareli ili ih uopšte nema, što još više otežava posrnulu tradicionalnu domaću proizvodnju

24. decembar 2013.


Rast proizvodnje u drvnoj industriji

Dobri rezultati u drvnoj industriji doprineli su da ona pored poljoprivrede bude jedina privredna delatnost u zemlji, koja ima trgovinski suficit u ekonomskim odnosima sa svetom. Da bi se takav trend održao, privrednici iz ove grane, na sednici Odbora za šumarstvo i industriju prerade drveta, celuloze i papira, Privredne komore Srbije (PKS) zatražili su i podršku države.

Vladimir Burda, sekretar Udruženja za šumarstvo i industriju za preradu drveta, celuloze i papira PKS, naglasio je da je izvoz šumarstva i industrije za preradu drveta, za prvih deset meseci ove godi-ne iznosio 457 miliona dolara, dok je uvoz bio 360 miliona dolara. Ostvarili smo suficit od 97 miliona dolara. Na kraju godine, rekao je Burda, nadamo se još boljim rezultatima, a to znači da će izvoz biti vredan čak 500 miliona dolara. Međutim, kada je reč o industriji papira i celuloze, tu su teškoće koje su zahvatile celu privredu ostavile dubok trag, a to znači da je ugašena njihova osnovna delatnost. Ipak, preduzeća koja su opstala, beleže rast izvoza

od 11,1 i uvoza od samo 4,3 odsto, rekao je Burda.

Privrednici najbolje osećaju posledice loše eko-nomske politike koja se u zemlji vodila duže vre-me. Posledice su najteže u realnom sektoru, jer je on i najviše uništen, naglasio je Milivoje Miletić, savetnik predsednika Privredne komore Srbi-je. Najbolji dokaz je da je recimo, 1989. godine broj zaposlenih u industriji Srbije bio oko milion radnika, a danas najviše 250.000! To je rezultat pogrešne razvojne politike, jer ulagali smo u po-trošnju, umesto u proizvodnju. Sada sve to treba menjati. Govoreći o radu Privredne komore Srbi-je, Miletić je rekao da je prvenstveni cilj da čuje-mo šta privrednici kažu, pa da uz pomoć nauke predložimo rešenja Nacionalnom savetu za razvoj Republike Srbije. Naši predlozi za boljitak biće is-ključivo na bazi analize realnog sektora. Svesni smo da nećemo odmah rešiti sve probleme, ali nema pomaka ako se ne posvetimo realnom sek-toru, naglasio je Milivoje Miletić.

U šumarstvu, industriji prerade drveta, celuloze i papira, godina koja je na izmaku bila je dinamična i karakteriše je rast proizvodnje, izvoza i blagi rast uvoza

24. decembar 2013.

Godina velikog zaokreta

Srbiji je potrebna nova industrijska strategija i 2014. biće godina velikog zaokreta u tom pravcu, rekao je

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) na novogodišnjem prijemu za novinare.

Do kraja 2014. godine dobićemo dokument koji će trasirati razvojni put Srbije u naredne dve decenije. Strategija 2030 biće osnova za razvoj srpske ekonomije, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS na novo-godišnjem prijemu za novinare

24. decembar 2013.


Do kraja 2014. godine dobićemo dokument kuda ide Srbija u narednih 15 do 20 godina, a strategi-ja 2030 biće osnova za razvoj srpske ekonomije. Privreda je osnova svega jer od razvoja ekonomije zavisi napredak celog društva, naglasio je Sertić.

PKS će u narednoj godini nastaviti da jača unu-trašnje kapacitete za zastupanje i podršku privre-di u zemlji i inostranstvu i pred državnim insti-tucijama. Trudićemo se da nas privreda vidi kao odgovornog partnera, a Vlada Srbije kao ozbilj-nog pregovarača u ime privrednika. Razvićemo postojeće i uvoditi nove servise za domaće kom-panije i strane ulagače, a proširićemo i ofanzivu u promociji investicionih i izvoznih potencijala Srbije. Komora će podržati opštine i gradove u predstavljanju projekata i poboljšanju poslovnog ambijenta za brži regionalni i lokalni razvoj. Fo-kus rada PKS biće na regionalnoj i međunarodnoj saradnji, poručio je Sertić.

Predsednik PKS je ukazao i na aktivnu ulogu komore u procesu pridruživanja Srbije EU. Od ukupno 35 poglavlja o kojima se pregovara sa EU, PKS je uključena u 25, a delegiraće i svoje pred-stavnike u okviru pregovaračkih timova.

Sertić je ocenio 2013. kao godinu blagog oporav-ka privrede, koji je podstaknut izvoznim i proi-zvodnim pomakom, istakavši da još mnogo mora da se radi na unapređenju privrednog ambijenta i standarda građana.

Najava donošenja zakona o radu, privatizaciji, planiranju i izgradnji, stečaju je dobar i neopho-dan uslov da bi se krenulo u promene, ali to nije dovoljno. Za poboljšanje poslovanja i zadovoljstvo investitora potrebna je promena ponašanja i od-nosa javnog prema privatnom sektoru. Neprime-reno je da javni sektor ima 700.000 zaposlenih, a realni, onaj koji donosi profit, tek oko 500.000, poručio je Sertić.

Sertić je zahvalio medijima na saradnji, na korek-tnom i odgovornom izveštavanju o aktivnostima PKS.

Agencije s juga Srbije aktivne i organizovane

Prezentacija novog Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i različitih oblika udruživanja agencija za nekretnine, pri-vukla je veliki broj predstavnika agencija za pro-met nepokretnosti sa juga Srbije. Prezentaciju su organizovali Regionalna privredna komora Niš, Klaster nekretnine i Kuća klastera zajedno sa Pri-vrednom komorom Srbije.

Naporima Privredne komore Srbije došlo se do dugo čekanog zakonskog akta koji uvodi red u

promet nepokretnosti, rekao je Nenad Đorđević, generalni sekretar Klastera nekretnine, i podsetio da je taj klaster bio inicijator osnivanja Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti pri Udru-ženju za trgovinu PKS. „Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti na donošenju novog Za-kona trenutno broji 30 članova, a 25 novih je pre-dalo neophodna dokumenta za prijem“, istakla je Gordana Hašimbegović.

Željko Stojanović, viši savetnik u Ministarstvu

Naporima PKS došlo se do dugo čekanog zakona koji uvodi red u promet nepokretnosti, rekao je Nenad Đorđević, generalni sekretar Klastera nekretnine

24. decembar 2013.


unutrašnje i spoljne trgovine, predstavio je aktiv-nosti resornog ministarstva u domenu klasterskog organizovanja u oblasti usluga kojima se unapre-đuje konkurentnost tog sektora i odgovarao na pitanja privrednika o implementaciji Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretno-sti. Stojanović je istakao potrebu specijalizacije i ukrupnjavanja privrednih subjekata kako bi se uspešno odgovorilo inostranoj konkurenciji.

Predsednica Saveta za klastere PKS i direktor Kuće klastera iz Niša Danka Milojković istakla je značaj organizovanja kroz klastere, kao i realiza-ciju Balkanske mreže klastera, koji sada raspolaže kapacitetima da pruža usluge klijentima od ide-je, pružanja informacija do potpune realizacije. Milan Ranđelović, rukovodilac Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, posebno je ukazao na mogućnost investiranja u niškoj regiji u oblasti turizma, industrije, gradnje. U ovim oblastima on prepoznaje i potencijalne mogućnosti i ulogu agencija za posredovanje.

Član predsedništva Grupacije posrednika u pro-metu nepokretnosti Slaviša Pešić iz Niša, rekao je da je za agencije važno da budu članovi Grupaci-je posrednika u prometu nepokretnosti Privred-ne komore Srbije jer se kroz nju najdelotvornije štite interesi a delatnost dobija na značaju kroz inicijative i masovnost. Jedna od prednosti rada u Grupaciji je što i „veliki“ i „mali” imaju iste uslo-ve rada i ravnopravno odlučuju. Pešić je rekao da je „očigledno da Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti u PKS prerasta u nacionalno udru-ženje agencija za nekretnine Srbiji, kakvu imaju i sve razvijene zemlje u svetu“.

Slobodan Ljubišić, regionalni direktor osiguranja Delta Đenerali, upoznao je prisutne sa ponudom ove osiguravajuće kuće. Svaka osiguravajuća kuća će procenjivati stepen rizika za svaku agenciju koju osigurava i prema tome odrediti visinu osi-guranja, istaknuto je na skupu. Prilikom procene stepena rizika biće važno da li je agencija imala problema u poslovanju, da li je član strukovnog udruženja, da li je već isplaćivana šteta, itd.

Seminar o pravilima konkurencije u transportu

Seminar o pravilima konkurencije u transportu or-ganizovan je u okviru projekta „Unapređenje kon-kurencije u Srbiji“, koji finansira EU, a sprovodi Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Andrej Plahutnik, vođa projekta Unapređenje kon-kurencije u Srbiji, govorio je o pravilima konkuren-cije u EU, ali i o pravilima konkurencije u Republi-ci Srbiji, sa posebnim osvrtom na Zakon o zaštiti konkurencije. Plahutnik je u prvi plan istakao pi-tanja ograničavanja konkurencije, restriktivne sporazume, ograničavanje konkurencije u okviru javnih nabavki, uslove za izuzimanje od zabrane i

druga. Objašnjena su prava učesnika na tržištu, po Zakonu o zaštiti konkurencije, ali i prava u postup-ku pred Komisijom za zaštitu konkurencije.

Ova tema ima istaknut značaj u procesu evrop-skih integracija Srbije, ukazano je na seminaru, na kojem je učestvovalo više od 50 privrednika. Privrednici su pozvani i da se obrate Privrednoj komori Srbije u vezi sa nedoumicama kada je u pitanju Zakon o zaštiti konkurencije. Najveća asocijacija srpske privrede o projektu „Unapre-đenje konkurencije u Srbiji“, redovno informiše svoje članove, od 2009. godine.

Privredna komora Srbije organizovala je seminar „Pravila konkurencije u transportu“ za članove Udruženja za saobraćaj PKS, radi upoznavanja sa propisima u toj oblasti

25. decembar 2013.


Znanje osnov nove industrije

Obrazovanje je ključni faktor za novu industri-jalizaciju Srbije jer bez primene znanja i visokih tehnologija, privreda i industrija ne mogu na-pred, rečeno je na sednici Odbora Udruženja PKS za metalsku i elektro industriju.

Kako je istaknuto, Srbija ima uglavnom „indu-striju mišića“, a ne industriju znanja jer su domi-nantne niske tehnologije i takvu situaciju treba što pre sistemski menjati. Država mora da bude nosilac i kreator nove industrijske politike.

Jedan od ključnih problema je struktura radne snage i obrazovni sistem koji ne odgovara potre-bama privrede. Neophodno je istraživanje među preduzećima metalskog i elektrosektora, kako bi se utvrdilo kojim kapacitetima raspolažu, naročito visoko obrazovanih kadrova koji su nosioci doma-ćeg tehnološkog razvoja. Sistemskim ulaganjem u istraživanje i razvoj otvaraju se nova radna mesta, dobro plaćena, povećava konkurentnost privrede i stvaraju proizvodi više dodate vrednosti.

Od 90-tih godina prošlog veka, industrija je u Sr-biji devastirana, a izgubljeno je 700.000 radnih mesta u toj branši, koja u razvijenim zemljama nosi četvrtinu BDP-a. Fokus treba da budu pri-vredne reforme i one privredne grane koje imaju perspektivu za razvoj.

Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metal-sku i elektro industriju kao perspektivne grane naveo je automobilsku industriju, elektroniku, IT, poljomehanizaciju, odbrambene tehnologije.

Obradović je govorio o aktuelnim privrednim kre-tanjima u sektoru u 2013, predstavio Izveštaj o radu Udruženja i planove za 2014. godinu.

Petar B. Petrović, profesor na Mašinskom fakul-tetu u Beogradu predstavio je Nacionalne tehno-loške platforme Srbije (NTPS) – program dugo-ročnog tehnološkog razvoja, koji podrazumeva koordinaciju i saradnju nauke, privrede i države. NTPS predstavlja mrežu 10 individualnih tehno-loških platformi – proizvodnja, hrana, energija, transport, građevina, ICT, zdravlje, ekologija, materijali, moda.

Petrović je pozvao kompanije Udruženja PKS za metalsku i elektro industriju, da se uključe i podrže aktivnosti NTPS, kako bi Srbija, što pre, prevazišla tehnološki jaz i zaostajanje za razvijenim svetom .

Slobodanka Džinović Kojić, rukovodilac Centra PKS za razvoj, restrukturisanje i privatizaciju go-vorila je o aktivnostima PKS u vezi sa nacrtima zakona o privatizaciji i stečaju.

Srbija danas uglavnom ima „industriju mišića“, a ne industriju znanja jer su dominantne niske tehnologije, što se mora promeniti, kako bi prevazišla tehnološki jaz. Država treba da bude nosilac i kreator nove industrijske politike

25. decembar 2013.


Rezultati vredni pažnje

Tekstilna i obućarska industrija Srbije ukupno je, za prvih 10 meseci 2013, izvezla robu vred-nu 921 milona dolara, što predstavlja rast izvoza od 20 odsto, konstatovano je na sednici Odbora Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće PKS. Proizvodnjom tekstilnih i obućarskih proi-zvoda bavi se 1800 firmi, koje prema zvaničnoj statistici upošljavaju 25.147 radnika. Ova oblast je značajna izvozna grana Srbije, ističu članovi Odbora Udruženja. Prema podacima za 10 meseci ove godine, izvoz tekstila iznosio je 663,9 miliona dolara, što je rast u odnosu na predthodnu godinu od 23 odsto, a izvoz kože i obuće 257,1 miliona dolara, što predstavlja rast od 14 odsto.

Prema raspoloživim pokazateljima, srpska tek-stilna, kožarsko prerađivačka i obućarska indu-strija jedna je od značajnijih grana prerađivačke industrije. Ona nije samo radno intenzivna već i tehnički i tehnološki vrlo zahtevna, jer podrazu-meva kompjuterizovanu pripremu proizvodnje, kompjuterizovano krojenje, praćenje procesa proizvodnje, stanja u maganicima, distribuciju robe. Na sednici je istaknuto da su tradicionalno visok kvalitet srpske robe ove vrste prepoznali i zahtevni evropski kupci, o čemu svedoči činjenica da je prvi bilateralni sporazum sa EU Srbija pot-pisala baš u oblasti tekstila, još sredinom 2005.

godine. I u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije ističu se „rezultati vredni pažnje“ srp-skih tekstilaca, koji su tada ostvarili pokrivenost uvoza od 121,4 odsto i suficit za prvih šest meseci od 31 milion evra.

Privrednici su predložili smanjenje poreza i dopri-nosa na plate, što bi olakšalo poslovanje privre-de i podsetili da je to već urađeno u zemljama u okruženju, tako da sada po osnovu penzijskog i zdravstvenog osiguranja Republika Srpska izdvaja 25 odsto, Slovenija 38,2 odsto, Hrvatska 37 od-sto, Makedonija 50 odsto, a Srbija čak 64 odsto. Predloženo je da se razmotri mogućnost diferen-ciranog određivanja poreza i doprinosa na zarade radnika tako da radno intenzivne grane privrede imaju nižu stopu proreza i doprinosa. Na taj način su mnoge države, među kojima i Turska, podstakle razvoj sektora i uposlile veliki broj ljudi. Ova mera je predviđena, rečeno je na sastanku, u „drugom paketu“ najavljenih mera ministra Radulovića.

Privrednici su istakli nužnost da se u što kraćem roku uradi restruktuiranje i privatizacija firmi koje su dostavile svoje lične karte, i da se ne do-zvoli propadanje velikih sistema. Sticanje uprav-ljačkih prava kupovinom kapitala firme, koje predviđa Zakon o privatizaciji, navedeno je kao moguće rešenje za Jumko, Rudnik i Javor.

Tekstilne i obućarske artikle u Srbiji proizvodi 1800 firmi, koje upošljavaju 25.147 radnika i u prvih 10 meseci beleže rast izvoza od 20 odsto

25. decembar 2013.


Plaketa RPK Niš Branimiru Ljumoviću

Plaketa „Car Konstantin“, nagrada koju svake go-dine Regionalna privredna komora Niš dodeljuje istaknutim pojedincima i privrednim društvima, ove godine je dodeljena Branimiru Ljumoviću, savetniku predsednika Privredne komore Srbije i dugogodišnjem sekretaru Udruženja za komu-nalne delatnosti PKS. Nagradu je u prisustvu predsednika PKS Željka Sertića uručio generalni sekretar RPK Niš Dragan Paunović.

Komisija za dodelu nagrada je predložila, a Upravni odbor i Skupština Regionalne privredne komore Niš jednoglasno usvojili da se ove godine plaketa dodeli Branimiru Ljumoviću, kao jedi-nom ovogodišnjem dobitniku van Niškog regio-na. Generalni sekretar RPK Niš Dragan Paunović ističe da je odluka da se Ljumoviću dodeli nagra-da doneta na osnovu dugodgodišnje uspešne po-slovne saradnje.

„Nagradu smo dodelili u znak zahvalnosti za sve što je Ljumović uradio tokom radnog veka, koji se bliži kraju, istovremeno želeći da pokažemo da je komorski sistem svih ovih godina funkcionisao kao mreža dobrih aktivnosti i dobre saradnje“, kaže Paunović.

Zahvaljujući na nagradi, Ljumović je istakao us-pešnu saradnju PKS i regionalnih komora, naro-čito u delu komunalne privrede. „Zajedno smo se borili da sačuvmo komunalne sisteme, da ne do-zvolimo privtizaciju vodovoda i drugih za građane Srbije izuzetno bitnih sistema. Uvek sam sa zado-voljstvom radio sa ljudima iz Regionalne privred-ne komore Niš, koja je još uvek deo zajedničkog komorskog sistema, i nadam se da će tu saradnju unaprediti oni koji budu nastavili da rade“, rekao je Branimir Ljumović, dobitnik plakete „Car Kon-stantin“ Regionalne privredne komore Niš.

Dugogodišnjem sekretaru Udruženja za komunalne delatnosti i savetniku predsednika Privredne komore Srbije Branimiru Ljumoviću dodeljena plaketa „Car Konstantin“ Regionalne privredne komore Niš

27. decembar 2013.


Izabrana najbolja tehnološka inovacija u Srbiji

U finalu devetog po redu takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju, koje je održano u četvrtak, 26. decembra, u studiju 9 RTS-a u Košutnjaku, predstavljeno je šest inovacija u oblasti informa-ciono - komunikacionih tehnologija, mašinstva, poljoprivrede i voda. U finalnom nadmetanju učestvovale su sledeće inovacije: Servis za orga-nizaciju i promociju događaja (tim „Atendra“), Nov sistem za neuro-povratnu spregu (tim „Brai-niacs“), Kombinovana ratarska mašina (tim „Epo-ha“), Tehnologija primene suvog leda pri siliranju stočne hrane (tim „Led“), Inovativno sredstvo za čišćenje ventilacionih kanala (tim „Stop virus“) i Uređaj za dezinfekciju vode pomoću ultrazvučnih talasa i srebra (tim „Ultrasonic“).

O pobedniku je odlučio šestočlani žiri u sasta-vu: prof. dr Aleksandar Gajić, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog ra-zvoja Radojko Srbljanović, državni sekretar Mi-nistarstva privrede Republike Srbije, Željko Ser-tić, predsednik Privredne komore Srbije, Jasmin Komić, ministar nauke i tehnologije Republike Srpske, Radojka Nikolić, urednik časopisa Ekono-metar i prof. dr Sanja Vraneš, generalni direktor Instituta „Mihajlo Pupin“.

Konačan poredak timova od 1. do 6. mesta je: Brai-niacs, Epoha, Led, Ultrasonic, Atendra i Stop virus.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Ser-tić, čestitajući svim učesnicima, rekao je da je ovo takmičenje demonstracija kreativnosti i umeća srpskih inovatora, ali da je veoma važna i imple-mentacija inovacija na realnom tržištu.

Sertić je pozvao inovatore da se obrate Privrednoj komori Srbije za podršku za razvoj svojih inovaci-ja, njihov plasman na tržištu, kao i prilikom osni-vanja kompanija.

Na ovogodišnjem takmičenju, učestvovalo je 118 timova, od kojih se u II kolo plasirao 94 tim. Po-slovni model je predao 51 tim, a od ovog broja 32 tima je predstavilo svoje inovacije na Izložbi ino-vacija, koja je održana 27.11.2013. u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, a finalisti su određeni u polufinalnim takmičenjima, održanim u Novom Sadu i Kraljevu početkom decembra.

Organizatori takmičenja su Ministarstvo prosve-te, nauke i tehnološkog razvoja, Fakultet tehnič-kih nauka, Privredna komora Srbije i Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

O inovaciji „Smarting“: Neuro-povratna sprega je metod koji pomaže ponovno treniranje mozga i ra-zvoj izgubljenih sposobnosti. Trenutna neuro-po-vratna sprega koristi nezgrapne, žičane, skupe EEG instrumente za akviziciju moždanih aktivnosti koja nalaže ekspertsko pozicioniranje elektroda. Ova činjenica limitira neuro-povratnu spregu samo na laboratorijske uslove, koji iziskuju visoke troškove medicinskog osoblja i malog broja termina za pa-cijente. Najnovije tehnološke inovacije (minijatu-rizovani pojačivač i analogno-digitalni konvertori, bežična komunikacija i veoma brzi mikro-kompju-teri) u kombinaciji sa pametnim telefonima omo-gućavaju razvoj novih potpuno mobilnih sistema za neuro-povratnu spregu. Novi sistem omogućava zamenu laboratorijskih treninga sistemima viso-kog kvaliteta, pristupačnih u domovima. Ovakav uređaj sa mobilom neuro-povratnom spregom una-predio bi kvalitet života ljudi i svojom konformno-šću. MBrainTrain’s “Smarting” ima cilj da razvije, proizvede i evaluira malu seriju takvih mobilnih, kućno-orijentisanih uređaja. Uskoro, “Smarting” bi mogao da postane medicinski uređaj odobren od zdravstvenih i osiguravajućih kuća. Ova moguć-nost nije ranije bila ponuđena i predstavljaće veliki rast na tržištu za neuro-povratne sprege.

Pobednik finala Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji za 2013. godinu je tim „Brainiacs“ sa inovacijom „Smarting“. Predsednik PKS Željko Sertić pozvao inovatore da se obrate Privrednoj komori Srbije za podršku u razvoju i implementaciji svojih inovacija

27. decembar 2013.


Mladi dijaspore – potencijal i podrška Srbiji

Mladi iz dijaspore koji su stekli obrazovanje na prestižnim univerzitetima u svetu, a nije ih mali broj, ogroman su potencijal koji može i hoće da pomogne i podstakne privredni razvoj Srbije. Privredna komora Srbije (PKS) podržava njihove ideje i inicijative, a vrata najveće asocijacije srp-ske privrede, uvek su im otvorena, rekao je Raša Ristivojević, potpredsednik PKS na 7. sednici Po-slovnog saveta za dijasporu.

Ristivojević je informisao predstavnike dijaspore o radu i aktivnostima PKS u proteklih devet me-seci, istakavši da komora postaje istinski servis privrede i nezaobilazan faktor u saradnji između privrednika i Vlade Srbije.

Dijasporu shvatamo kao razvojni resurs Srbije i veliki investicioni potencijal jer bez investicija nema privrednog i sveukupnog napretka zemlje, naglasio je potpredsednik PKS. Ristivojević je re-kao da PKS priprema veliku bazu investicionih projekta i lokacija u Srbiji kako bi se intenzivirao proces privlačenja investitora.

Predstavnici udruženja srpskih studenata na uni-verzitetima Sorbona, Oksford i Kembridž, kao i mreže mladih povratnika u Srbiju ponudili su pomoć u osnivanju preduzeća socijalne i zelene ekonomije, mentorstvo za srpske privrednike, studente i istraživače.

Predstavnik dijaspore Srba u južnoj Francuskoj Milan Ivanović je istakao da srpski privrednici u toj zemlji imaju dobre veze sa francuskim, kao i sa odgovarajućim institucijama i mogu da po-mognu preduzećima iz Srbije u prodoru na fran-cusko tržište. Najavio je da će 20. februara biti organizovana konferencija u južnoj Francuskoj i pozvao privrednike iz Srbije da se predstave na toj manifestaciji. U južnoj Francuskoj živi više od 40.000 Srba i cilj je da se formira platforma pri-vrednika u tom regionu.

Jovana Ružičić, predstavnica mreže Ripet, koju čini 900 povratnika u Srbiju, najavila je pokre-tanje modnog brenda Mama mila za trudnice, u okviru socijalnog preduzetništva. Planirano je da se odeća šije u seoskim sredinama, pre svega Voj-vodine, a razmatra se i mogućnost uključivanja žena sa Kosova.

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović pozdravio je sve te inicijative, navodeći da će PKS formirati Centar za socijalno preduzetništvo.

Na sednici Saveta za dijasporu u PKS, predstavila se i grupa 484, koja je ostvarila mentorsku sarad-nju dijaspore i opština Vranja, Užica i Novog Pa-zara, kako bi mladi preduzetnici što pre savladali veštinu osnivanja i vođenja firmi.

Predstavnici udruženja srpskih studenata na univerzitetima Sorbona, Oksford i Kembridž, kao i mreže mladih povratnika u Srbiju ponudili su pomoć u osnivanju preduzeća socijalne i zelene ekonomije, mentorstvo za srpske privrednike, studente i istraživače

27. decembar 2013.


Srbija i Gruzija za bolju privrednu saradnju

Povezivanje privrednika i predstavljanje eko-nomija Srbije i Gruzije na biznis i investicionim forumima, najbolji je način za unapređenje do-sadašnje skromne privredne saradnje dve zemlje. Građevinarstvo, energetika, poljoprivreda, poljo-mehanizacija, farmacija i turizam nose značajan potencijal za kooperacije srpskih i gruzijskih kompanija, istaknuto je na sastanku Željka Serti-ća, predsednika Privredne komore Srbije (PKS) i Davida Bakradzea, ambasadora Gruzije u Grčkoj, koji na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Srbiju.

Učešće robne razmene sa Gruzijom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom izno-silo je, u proteklih 10 godina, svega 0,05 odsto. U 2013. godini razmena je vredela nešto više od tri miliona dolara, od čega je srpski izvoz dostigao 2,8 miliona dolara. Na gruzijsko tržište najviše se izvoze konstrukcije i delovi konstrukcija, smart kartice, kontejneri, rezervoari, lekovi.

PKS veoma je zainteresovana za bolju saradnju sa gruzijskom privredom i kao najveća i najstarija asocijacija srpske privrede otvorena je za podrš-ku i pomoć kako Privrednoj komori Gruzije tako i kompanijama koje su zainteresovane za saradnju sa srpskim firmama, rekao je Sertić.

Predsednik PKS upoznao je ambasadora sa ra-dom i aktivnostima komore, istakavši da je cilj da bude snažan servis privredi i poluga između vlade i privrednika. Zastupanje, podrška privredi, međunarodni poslovi i edukacija, četiri su stuba na kojima PKS zasniva svoje aktivnosti. Sertić je

ukazao i na ulogu PKS u pregovaračkim procesi-ma Srbije sa EU, istakavši da su u većini poglav-lja o kojima sa pregovara, delegirani predstavnici komore.

Ambasador Bakradze najavio je da će u julu 2014. godine biti otvorena ambasada Gruzije u Beogra-du, što bi trebalo da doprinese intenziviranju pri-vredne saradnje. Očekuje se uskoro i poseta dele-gacije PKS Gruziji, kao i predstavljanje gruzijske privrede u Srbiji.

Bakradze je predstavio ekonomiju Gruzije, koja, kako je rekao, ostvaruje godišnji rast BDP iz-među šest i sedam procenata i privlači brojne investicije. U proteklih nekoliko godina ukupan broj poreza smanjen je sa 21 na šest, znatno su pojednostavljene administrativne procedure za dobijanje dozvola i neophodnih dokumenata koji se izdaju za svega 48 sati, dok je korupcija sve-dena na minimum, ukazao je Bakradze. Turizam je privredna grana u usponu i Gruziju je prošle godine posetilo 4,5 miliona turista od čega 2,5 mi-liona stranih. Gruzija može da se pohvali blagom klimom ali i glečerima na 5.000 metara visokim planinama Kavkaza, divnim plažama duž obala Crnog mora, sa 765 jezera i 2.600 reka sa spekta-kularnim vodopadima...

Najznačajnije industrijske grane Gruzije su me-talurgija, mašinogradnja, elektroindustrija, elek-tronika i hemijska industrija. Veoma je razvijena i poljoprivreda, a prehrambena industrija ima zna-čajno učešće u strukturi industrijske proizvodnje.

Građevinarstvo, energetika, poljoprivreda, poljomehanizacija, farmacija i turizam nose značajan potencijal za kooperacije srpskih i gruzijskih kompanija

15. januar 2014.


Srbija u EU 2020. godine?

Realno je očekivati da pregovori sa Evropskom unijom traju najmanje šest godina, tako da bi Srbija 2020. mogla postati punopravna članica EU. Uspeh pregovora najviše će zavisiti od spo-sobnosti Srbije da ubedi Brisel da može da živi po evropskim standardima, ocenjeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na konferenciji „Pregovori o pristupanju Republike Srbije EU“.

„Ded lajn“ za tehnički završetak pregovora je 2018. godina, sudeći po iskustvu sa administra-cijom i imajući u vidu interese i prioritete srp-ske politike. Ni jedna zemlja nije tako bila dobro pripremljena za pregovore kao Srbija, rekao je Andrej Horvat, vođa projekta „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“ Nemačke organi-zacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Tehnički pregovori biće završeni dve godine pre ulaska u Srbije u EU, a posle njih sledi period ratifi-kacije koji traje oko dve godine, objasnio je Horvat.

Prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, kojom i zvanično počinju pregovori o član-stvu, biće održana 21. januara u Briselu. Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske in-tegracije Vladimir Međak rekao je da PKS može da pruži veliki doprinos pregovaračkim procesi-ma u narednim godinama.

PKS delegira svoje predstavnike u rad pregova-

račkih grupa, informiše i upoznaje privrednike sa pregovoračkim procesom. Predstavnici PKS uče-stvuju u 19 pregovaračkih grupa i u 29 od uku-pno 35 poglavlja o kojima se pregovara, rekla je Dušanka Samardžić, savetnica predsednika PKS za evrointegracije.

Međunarodni ekspert GIZ-a Andrej Engelman naveo je da će za uspeh u pregovorima biti neop-hodna stručnost za usvajanje i primenu tekovine EU. Kako je istakao, ne treba zanemariti političku dimenziju procesa jer je za uspeh potreban i poli-tički konsenzus u Srbiji, što ne znači da svi u vladi moraju imati isti stav, već usaglašen pred EU. Sva-ka vlada u Srbiji do pristupanja treba ima ministra za evropske integracije, a stabilnost pregovaračkih struktura od ključnog je značaja. Nadam se da se zbog nekih izbora neće menjati pregovarački tim. To su učinile samo dve zemlje ali ne iz političkih razloga, naveo je Engelman dodajući da bi problem za Srbiju mogla biti ekonomija koja trenutno nije baš u sjajnom stanju. „Evropskoj uniji se ne žuri. Ako hoćete da pregovarate 20 ili 30 godina, samo izvolite jer vi određujete tempo. Na vama je da brzo napredujete“, poručio je Engelman dodajući da su za pristupanje nove zemlje EU obično zainte-resovane članice koje su u susedstvu ili imaju neke interese. To bi u slučaju Srbije mogle da budu Slo-venija, Hrvatska, Austrija, Bugarska i Rumunija.

Uspeh pregovora najviše će zavisiti od sposobnosti zemlje da ubedi Brisel da može da funkcioniše po evropskim standardima. Očekuje se veliki doprinos PKS u pregovaračkim procesima

17. januar 2014.


Promocija Kantonskog sajma

U Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljen je najveći kineski trgovinski sajam - Kantonski sajam (Canton Fair) koji će se održati u gradu Guangdžou od 15. aprila do 5. maja 2014. Sajam predstavlja najznačajniju platformu za sve poten-cijalne kupce najšireg spektra proizvoda i usluga u Kini, ali, istovremeno privlači sve više inostra-nih proizvođača koji učestvuju kao izlagači.

Kantonski sajam je bio prvi korak za mnoge kom-panije širom sveta koje danas uspešno sarađuju sa Kinom. Manifestacija je idealna prilika za srp-ska preduzeća da uspostave direktan kontakt sa kineskim kompanijama, bilo da žele da uvoze iz Kine ili izvoze u tu zemlju, rekao je Mihailo Ve-sović, potpredsednik PKS na prezentaciji sajma.

Aktivnosti PKS, kao najveće nacionalne asocija-cije privrednika, usmerene su prema internaci-onalizaciji domaćeg tržišta jer želimo da Srbija bude zemlja tržišne ekonomije, otvorenih grani-ca, spremna da se uključi u nadmetanje na tržištu regiona, Evropske unije i šire. U stalnom dijalogu sa Vladom Srbije, PKS utiče na poslovnu klimu i doprinosi unapređenju privredno-sistemskog ambijenta, naglasio je Vesović.

Bilateralni odnosi Srbije i Kine zvanično su podi-gnuti na najviši mogući nivo uspostavljanjem stra-teškog partnerstva, a jedan od važnijih segmenata strateškog partnerstva jeste unapređenje ekonom-ske saradnje, dodao je potpredsednik PKS.

Kantonski sajam obezbeđuje najbolju trgovinsku platformu za kupovinu kineskih proizvoda i ula-zak na kinesko tržište. Svaki kantonski sajam je izložba više od 150 000 vrsta kineskih proizvo-da vrhunskog kvaliteta, uključujući električne aparate, mašine i građevinsku opremu, metale i alate, robu široke potrošnje, ukrasne predmete, tekstil i odeću, medicinska sredstva i hranu. Za

15 različitih izlagačkih kategorija, na površini od 80.000 metara kvadratnih, postoji sedam zaseb-nih sajamskih hala i svaka od njih, tretirajući ra-zličite privredne grane predstavlja specijalizovani sajam za sebe, objasnio je, Vang Džiping (Wang Zhiping), generalni direktor Kineskog centra za spoljnu trgovinu.

Prema statistikama, na 83 kantonska sajma uče-stvovalo je oko 6.580 srpskih posetilaca i izlaga-ča, pre svega radi kupovine tekstila i predmeta za kućnu upotrebu, elektronike i aparata, gra-đevinskog materijala, robe široke potrošnje. Na Kantonskom sajmu od 2007. kada je oformljen međunarodni izlagački paviljon učestvovalo je 6.652 inostranih preduzeća izlažući elektroniku i opremu, građevinske materijale i metalne proi-zvode, mašine i opremu, industrijske sirovine. To su proizvodi u kojima Srbija prednjači i zato pozi-vamo srpske kompanije da učestvuju na kanton-skom sajmu, da se približe Kini i predstave svetu, dodao je Vang.

Kantonski sajam održava se dva puta godišnje od 1957. godine, kada je osnovan. Manifestacija je važan kanal kineske spoljne trgovine, ima ključnu ulogu u unapređenju ekonomskih i trgovinskih veza između Kine i celog sveta.

Predstavnik Trgovinsko - ekonomskog odeljenja am-basade Kine u Beogradu Džu Liangi je zahvalio PKS na promociji sajma, koji je, kako je rekao, prilika da se privrednici dve zemlje bolje upoznaju. Podsetio je da Kinezi u Srbiji realizuju velike infrastrukturne projekte: izgradnju mosta na Dunavu između Ze-muna i Borče, termoelektrane Kostolac, grade putni Koridor 11 i nameravaju da modernizuju prugu Be-ograd - Budimpešta između Zemuna i Borče.

Od januara do novembra 2013. godine ukupan obim trgovinske razmene Kine i Srbije iznosio je 1.1

Najveća sajamska manifestacija maloprodaje održaće se u kineskom gradu Guangdžou od 15. aprila do 5. maja 2014. Poziv srpskim kompanijama da učestvuju jer je to idealna prilika da uspostave kontakt sa kineskim preduzećima

21. januar 2014.


Advokati ne mogu da se bave posredovanjem u prometu nepokretnosti

„Prema podacima APR-a, u Srbiji se oko 300 pri-vrednih društava i 800 fizičkih lica – preduzet-nika, bavi posredovanjem u prometu nepokret-nosti“, istakao je potpredsednik PKS Zdravko Jelušić na sedmoj sednici Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti, koja radi u okviru Udru-ženja za trgovinu PKS.

Na inicijativu Grupacije, pokrenute su aktivnosti i prvi put donet zakon koji reguliše ovu oblast po-slovanja. Koliki je značaj Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji je stupio na snagu pre tri meseca, svedoče i podaci koje je izneo potpredsednik PKS Jelušić, da je u pret-hodnom periodu trgovina nekretninama bila na drugom mestu, odmah iza piramidalne štednje, po broju prevarenih ljudi. „Procenjuje se da je približno 25 000 prevarenih za nekretnine vredne oko 750 miliona evra“, rekao je Jelušić.

Članovi Grupacije razgovarali su o nekim nejasno-ćama u vezi sa primenom Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti sa Željkom Stojanovićem, višim savetnikom Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, i Goranom Macurom, načelnikom odeljenja za op-šti nadzor Sektora tržišne inspekcije Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

Stojanović je ukazao da u ovim privrednim su-bjektima u proseku ima 1 ili 2 zaposlena, ali da oni zapošljavaju znatno veći broj ljudi po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, što otva-ra mogućnost da se osmisle državni podsticaji za njihovo prevođenje u status stalno zaposlenih. Podsećajući da sldeće godine počinje implemen-

tacija direktive EU o uslugama, koja podrazume-va otvorenost tržišta i mogućnost da nekretnine u Srbiji prodaju agencije iz evropskih zemalja, Stojanović je sugerisao domaćim agencijama da se udružuju u klastere ili neke druge oblike sarad-nje i ukrupnjavanja, kako bi mogle da se suoče sa konkurencijom.

Predstavnik Ministarstva je podsetio članove Grupa-cije da sa oglašavanja moraju da skinu sve nekretni-ne za koje nemaju potpisan ugovor, što je obaveza koja je počela danom stupanja Zakona na snagu.

Nejasnoće oko pitanja da li advokati i advokat-ske kancelarije mogu da se bave posredovanjem u prometu nepokretnosti otklonila je Aleksandra Kona, koja je objasnila da Zakon o advokaturi zabranjuje advokatima bavljenje privrednim de-latnostima. Po tom zakonu, advokat ne sme da se bavi poslovima posredovanja u prometu roba i usluga, a ako se upiše u registar preduzetnika, prestaje mu članstvo u advokatskoj komori.

Goran Macura je naglasio da će tržišna inspekcija u odnosu na sivo i crno tržište delovati represi-jom, a na one koji legalno posluju u početku edu-kativno, upozorenjima.

Na sednici Grupacije posrednika u prometu ne-pokretnosti Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, usvojen je plan rada za 2014, pri-mljeni su novi članovi i izabrane radne grupe za odnose sa institucijama i pravna pitanja, za odno-se sa medijima, za organizaciju seminara i eduka-ciju, kao i radna grupa za pripremu i organizaciju nastupa na sajmovima.

Agencije moraju da povuku iz oglasa sve nekretnine za koje nemaju potpisane ugovore, rečeno na sednici Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti PKS

21. januar 2014.

milijardu dolara. Vrednost izvoza iz Srbije u Kinu je dvadeset miliona dolara i veća je za 12 odsto, a uvo-za 1.37 milijardi dolara, što je povećanje od 7.5 od-sto. Glavni uvozni proizvodi iz Kine su klima uređa-

ji, računari, oprema za telekomunikacione uređaje, obuća, TV aparati dok se u Kinu iz Srbije uglavnom izvozi oprema za obradu metala, metalni proizvodi, drvo, električna oprema i mašine.


Centralizovane javne nabavke u EU

Seminar o centralizovanim nabavkama, godinu dana od donošenja novog Zakona o javnim nabav-kama u Srbiji i njegove devetomesečne primene, ima cilj da domaćim ponuđačima i poručiocima predstavi iskustvo zemalja članica Evropske unije u oblasti javnih nabavki, kao i važnije očekivane promene u regulativi u ovoj oblasti, ukazala je Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne ko-more Srbije. Posebna pažnja posvećena je isku-stvu evropskih zemalja u zdravstvenom sektoru, očekivanim promenama u novoj regulativi, pred-nostima ali i ograničenjima i preporukama za efi-kasniju primenu instituta u regulativi o javnim nabavkama.

PKS stalno radi na izgradnji i unapređenju siste-ma javnih nabavki, regulatornog okvira, uspo-stavljanju infrastrukture za primenu regulative, kako na bazi administrativnih kapaciteta, tako i kapaciteta ponuđača i naručilaca. Cilj je veća konkurencija, unapređenje znanja i intenzivnije učešće u javnim nabavkama. Inicijativa za dono-šenje novog Zakona o javnim nabavkama potekla je upravo iz PKS, na osnovu zahteva privrednika, radi smanjenja troškova, povećanja konkurencije i uspostavljanja bolje prakse u sistemu javnih na-bavki. Prvi TAIEX seminar o Zakonu o javnim na-bavkama, PKS je organizovala još 2009. godine.

Frejk Janmat, predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji, ukazao je da u okviru pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, Srbiji pred-stoji proces skrininga, sagledavanja i analize tre-nutne situacije, po poglavljima. On je pozitivno ocenio Zakon o javnim nabavkama, promenjen

prošle godine i usklađen sa regulativom Evropske unije.

Slavica Joković, savetnik u Privrednoj komori Sr-bije predstavila je Zakon o javnim nabavkama i ključne novine - sprečavanje korupcije i sukoba interesa, konkurentni dijalog, okvirni sporazum, centralizovane javne nabavke, plan nabavki, opšti rečnik nabavke, javne nabavke u oblasti odbra-ne i bezbednosti, registar ponuđača, kao i nove nadležnosti Uprave za javne nabavke i Republič-ke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki konkurentnosti.

Zakon predviđa da telo za centralizovane javne nabavke, može biti obrazovano na republičkom, pokrajinskom ili nivou lokalne samouprave, tako da više lokalnih samouprava formira zajedničko telo. Javne nabavke za državne organe sprovodi Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, ukazala je Joković. Spisak predmeta javnih na-bavki koje utvrđen je Uredbom o uslovima i nači-nu sprovođenja postupka javne nabavke. Okvirni sporazum uspostavlja se između jednog ili više naručilaca i jednog ili više ponuđača, kojim se utvrđuju bitni uslovi ugovora o javnoj nabavci, kao što je cena, količina, rok, kao i uslovi i kriteri-jumi na osnovu kojih se bira najpovoljnija ponu-da, odnosno zaključuju ugovori o javnoj nabavci, podsetila je Joković.

Privredna komora Srbije organizovala je „Semi-nar o centralizovanim javnim nabavkama, okvir-nim sporazumima i novom zakonodavnom okviru javnih nabavki u Evropskoj uniji” u saradnji sa TAIEX odeljenjem Evropske komisije.

Francuski, nemački i belgijski eksperti na seminaru o centralizovanim javnim nabavkama u PKS predstavili najbolju praksu Evropske unije, iskustva u sprovođenju nabavki i ključne izazove

22. januar 2014.


Sprovođenje direktiva EU

Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Srbije i Odbora za zaštitu životne sredine PKS, u saradnji sa projek-tnim timom i ekspertima, razgovarali su sa pri-vrednicima – operaterima i konsultantskim ku-ćama u Srbiji o realizaciji projekta „Sprovođenje zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja (IPPC), sprečavanja hemijskih udesa (Seveso) i uspostavljanja EMAS sistema”. Kako je zaklju-čeno, svrha ovog projekta je da izgradi i ojača kapacitete za sprovođenje propisa usklađenih sa direktivama Evropske unije o životnoj sredini.

„Naš projektni tim je osmislio alate i proizvode koji imaju za cilj da obezbede smernice i savete operaterima i javnim institucijama za efikasni-je sprovođenje IPPC direktive. Konkretno, pri-premljeno je uputstvo za procenu i odabir BAT tehnike, opisujući korak po korak metodologiju za izbor najprikladnije BAT tehnike, polazeći od informacija koje se traže u zahtevu za integrisanu dozvolu i strategiju menadžmenta fabrike, kao i obrazac za integrisanu dozvolu određujući struk-turu i minimalni sadržaj uslova koje primenjuje nadležni organ”, rekao je Riccardo Quaggiato, ita-

lijanski ekspert i vođa projekta, govoreći o spro-vođenju zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja, sprečavanja hemijskih udesa i imple-mentaciji EMAS sistema. Finalni nacrt navedenih dokumenata je pripremljen i projektni tim ga pre-gleda radi konačne ocene, nakon čega će biti izdat kao zvanični proizvod projektne aktivnosti. Kako bi se postigao optimalan efekat i dostigao najviši mogući nivo primenljivosti, obavljamo konsulta-cije sa različitim zainteresovanim stranama tra-žeći komentare i povratne informacije na bazi njihovog razmatranja, naglasio je Quaggiato.

Ekspert iz Irske Patrick O’Brien je govorio o kri-zama u ovoj oblasti, ističući da je farmaceutska industrija imala krizu protekle dve decenije. On je posebno naglasio da je cilj projekta smanjiti emi-sije gasova, ali i troškove u industriji. Po rečima Tiberia Daddia, eksperta iz Italije, Srbija ima šan-se da ovom implementacijom privuče direktne strane investicije. Nada Lukačević iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Srbije, istakla je da u ovoj oblasti mora postojati stalan rad, a ne samo u slučajevima kada treba da se dobije integrisana dozvola.

U PKS je raspravljano o sprovođenju zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja, sprečavanju hemijskih udesa i implementaciji EMAS sistema

23. januar 2014.


Nemačka, Rusija, Turska – šansa za srpske izvoznike

Nemačka ima „gigantsku potrebu” za uvozom svih vrsta proizvoda i to je velika šansa za izvozni-ke iz Srbije, da se izbore sa konkurencijom i nađu svoje mesto na velikom nemačkom tržištu. Ne-mačka, sa 82 miliona stanovnika, uvozi 50 odsto proizvoda, počev od autodelova i opreme za au-tomobile, do voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda. Atraktivna za Srbiju, zbog geografske blizine, su i brzorastuća tržišta Rusije i Turske. Za uspešan izvoz, neophodan je dobar i kvalite-tan proizvod koji će privući kupca, marketing, razrađena distributivna mreža, pouzdanost ispo-ruke i poznata firma, što zahteva vreme i novac, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na seminaru „Kako da uspešno izvezete i prodajete u inostranstvu - sa fokusom na gumu, plastiku i farmaceutske proizvode“.

Srpski izvoz u 2013. vredeo je 13,4 milijarde dola-ra, što je za 30,6 odsto više nego godinu ranije, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 72 odsto, re-kla je Snežana Rašeta iz Odbora PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom. Struktura srpskog izvoza kvalitativno je poboljšana i sve više izvozimo pro-izvode više faze prerade. U eksportu dominiraju automobili i autodelovi, poljoprivredni i prehram-beni, kao i proizvodi hemijske i farmaceutske in-dustrije. I dalje treba da unapređujemo izvoz kako bi se sve više kvalitetnih srpskih proizvoda našlo na svetskom tržištu. Bez kvalitetnog izvoza nema privrednog razvoja, naglasila je Rašeta.

Hato Brener, ekspert visoke poslovne reputacije i predavač na seminaru, ocenio je da je Srbija ge-ografski blizu, gotovo, „pred vratima“ nemačkog tržišta i da ima dobar ugled u Nemačkoj kao po-uzdan partner. To je veoma pozitivno za srpske izvoznike jer Nemci rado kupuju evropske proi-zvode. Međutim, ukazao je Brener, za dobar pla-sman treba se izboriti sa snažnom konkurencijom iz celoga sveta jer svi hoće da izvoze u Nemačku. Ključ za uspešan izvoz je dobar i kvalitetan proi-zvod, ali mora da se učini i više od toga, naglasio je Brener i ukazao na ogromnu ulogu marketinga.

Brener je napomenuo da su Brazil, Rusija, Indi-ja, Kina, Turska privrede u usponu i da je u tim državama ogromna potražnja za svim vrstama proizvoda ali da treba uzeti u obzir specifičnosti i zahteve tih tržišta. Tako na primer, u Rusiji je 10 odsto ili 15 miliona bogatih koji traže najskuplje proizvode ali isto tako se traže i najjeftiniji, naveo je ekspert.

Seminar u PKS, organizovan je u okviru podrške privredi Srbije, koju Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom i Biro za regionalnu saradnju PKS pružaju kroz Projekat partnerstva DIHK-CEFTA. Edvard Švarc, direktor DIHK-CEFTA govorio je o značaju tog projekta koji ima cilj da obuči privrednike da bolje i efikasnije koriste po-godnosti CEFTA sporazuma na tržištu regiona Ju-goistočne Evrope i šire.

Za uspešan izvoz, neophodan je dobar i kvalitetan proizvod koji će privući kupca, razrađen marketing i distributivna mreža, pouzdanost isporuke i poznata firma, a sve to zahteva vreme i novac

23. januar 2014.


Med donosi dolare

U Srbiji je prošle godine proizvedeno oko 9.000 tona meda. Ovaj u svetu traženi srpski proizvod dobijen je iz 650.000 košnica. Najbolji dokaz nje-govog kvaliteta je izvoz u više zemalja u količini od 3.371 tona u vrednosti od 14,92 miliona dolara.

Naš med je veoma kvalitetan i tražen u svetu, pa je potražnja za njim sve veća, kaže Mirjana Miščević, samostalni savetnik u Udruženju za po-ljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS). Najbolji dokaz stalnog rasta izvoza je podatak da smo, recimo, 2000. godine u svet izvezli meda u vrednosti 55.079 dolara, pet godina kasnije vrednost njegove prodaje u sve-tu je iznosila 572.327 dolara, zatim 2010. godine to je bilo 7,68 miliona dolara, da bi se to u 2013. godini udvostručilo. Po njenim rečima med se u Srbiji i uvozi, ali je to zanemarljivo u odnosu na izvoz. Tako je recimo za njegov uvoz 2005. godine potrošeno 677 dolara, zatim 2012. godine 11.000 dolara, a lane je uvoz bio vredan 241.000 dola-ra. Bitno je ukazati, dodaje Mirjana Miščević, da je ekspanzija izvoza meda krenula od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda u PKS, novembra 2003. godine. Tada je izvoz meda bio vredan samo 14.100 dolara. U to vreme nije postojao nijedan objekat za izvoz meda u zemlje Evropske unije, a danas imamo njih sedam koji su registrovani za izvoz na to probirljivo tržište od 500 miliona potrošača.

Najviše meda prošle godine iz Srbije je izvezeno u Nemačku i to za blizu 6,1 miliona dolara, Italiju 6,2 miliona dolara, Norvešku 1,6 miliona dolara, Makedoniju 888.000 dolara, Crnu Goru 796.000 dolara, Austriju 415.000 dolara, u Bosnu i Herce-goviniu je izvezeno za 408.000 dolara, Holandiju 379.000 dolara, a za Švajcarsku je otpremeljen med u vrednosti 110.000 dolara.

Naš med je veoma kvalitetan i u svet možemo izvesti sve što proizvedemo, naglašava predsed-nik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodo-ljub Živadinović. Kada je reč o ceni, jedan kilo-gram bagremovog meda u otkupu proizvođaču je plaćan 3,7 evra, a med dobijen od suncokreta je plaćan po kilogramu 2,2 evra. Ovo najbolje govori da proizvodnja meda u Srbiji postaje sve profita-bilnije zanimanje.

Kako bi se povećao izvoz mi sprovodimo i neko-liko projekata, među njima je i ,,Reka meda’’. Ukupna vrednost ovog projekta je 218.988 evra. Od toga EU učestvuje sa 167.460 evra, a Savez pčelarskih organizacija sa 51.527 evra. Novac se troši za unapređenje proizvodnje i plasmana meda. Između ostalog, dodaje Živadinović, cilj nam je da sprečimo falsifikatore meda. Za to je već u toku proizvodnja specijalnih tegli za pako-vanje, po čemu će naš kvalitetan med biti prepo-znatljiv u svetu.

U Srbiji je 2013. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, a izvezeno je 3.371 tona za 14,9 miliona dolara

23. januar 2014.


Nove slobodne zone u Apatinu i Vranju

U Srbiji su ovih dana počele sa radom dve nove slobodne zone, Apatin i Vranje, rečeno je na radio-nici koju su organizovali Grupacija slobodnih zona i carinskih skladišta Udruženja za trgovinu PKS i Slovenački poslovni klub u Beogradu. Osim novo-osnovanih, U Srbiji su aktivne zone u Subotici, Pi-rotu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, Kragujev-cu, Užicu, Smederevu, Jugu, Kruševcu i Svilajncu.

Prednosti slobodnih zona, infrastrukturno opre-mljenog zemljišta na kome Vlada i lokalna sa-mouprava dodatno garantuju stimulativan režim poslovanja, predstavljene su predstavnicima slo-venačke privrede u Srbiji.

„Impol Seval, slovenačka firma koja radi u slo-bodnoj zoni u Užicu, zauzima 12. mesto na listi najvećih izvoznika u Srbiji, a među 15 najvećih izvoznika nalazi se i kompanija Kolpa San, koja posluje u slobodnoj zoni Zrenjanin“, rekla je predstavnica Slovenačkog poslovnog kluba u Be-ogradu Danijela Fišaka. Ona je dodala da u no-voosnovanoj zoni Apatin počinje da posluje kom-panija Belamaris, a Mura intenzivno pregovara o prebacivanju dela proizvodnje u zonu Pirot.

Ljiljana Keržnar iz slovenačke ambasade u Beo-gradu podsetila je da je Srbija druga investicio-na destinacija slovenačke privrede, odmah po-sle Hrvatske, po visini investicija, ali da u Srbiji posluje najveći broj slovenačkih firmi, čak 1400, od čega 400 sa više od dva zaposlena. „Vreme je loše, ali Srbija je još uvek poželjna destinacija za slovenačke investitore“, zaključila je predstavnica ambasade.

Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone, rekao je da prema podacima koje su zone podnele Upravi, treba očekivati da je u 2013. ostvaren rast od 50 do 100 odsto u proizvodnji, izvozu, prome-tu i investicijama.

Aleksandar Simonović predstavio je zonu Pirot, koja je po analizi Fajnenšel tajmsa zauzela 42. mesto među slobodnim zonama, kojih u svetu ima približno 10 000 u 100 zemalja. „Dok se u drugim zemljama u zonama ostvaruje 25 odsto privrednih aktivnosti, kod nas je to približno sedam odsto”, rekao je Simonović i naglasio da se otvara prostor za rast. U zonama Srbije po-većan je broj zaposlenih za čak 84 odsto 2012. u odnosu na prethodnu godinu. „Pošto su zone u Srbiji u prethodne tri godine ostvarile znača-jan napredak, povećale obrt sa 1,3 milijardi evra 2011. na 210 milijardi 2012. a u 2013. to će biti znatno premašeno, država i lokalna samouprava treba dodatno da olakšaju poslovanje u zonama“, rekao je Simonović. Inače, u slobodnim zonama investitori su oslobođeni carine i poreza na do-datu vrednost na robu, repromaterijal, sirovinnje, građevinski materijal i energente koji se koriste u procesu proizvodnje. U Pirotu, ali i nekim drugim zonama, lokalna samuprava daje dodatne olakši-ce, kao i infrastrukturno opremljen prostor. Slič-ne olakšice daje i opština Smederevo, gde posluje slovenački PKC, kao i svilajnačka zona, u kojoj posluje Panasonik. Apatinska zona se nalazi na 122 hektara na obali Dunava i očekuje da dobije rečnu luku. Zona Jug nalazi se na teritoriji Grada Niša i opštine Prokuplje na koridoru 10.

Na iskazanu bojazan da će proces pridruživanja i ulazak u EU ugroziti poslovanje slobodnih zona, Milan Ristić je rekao da i dalje u EU posluje 50 zona, među kojima je Hamburg, a da su neke zme-lje, među kojima je i Poljska, ugovorile da pogod-nosti u zonama ostanu na snazi do 2026. godine.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović istakla je ulogu Grupacije, koja je bila jedan od inicijatora Zakona koji je donet 2006, kao i Strategije razvoja slobodnih zona.

Jedanaest slobodnih zona u 2013. ostvarilo znatan rast proizvodnje, izvoza, prometa i investicija

23. januar 2014.


Srbija atraktivna kineskim kompanijama

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Raša Ristivojević, sa saradnicima, razgovarao je sa predstavnicima kineske kompanije China Three Gorges Corporation koji su zainteresovani da u Srbiji realizuju projekte iz energetike, ekolo-gije, infrastrukture i navodnjavanja.

Potpredsednik Ristivojević upoznao je goste iz Kine sa radom komorskog sistema, istakavši da je PKS najveća i najstarija privredna asocijacija, istinski servis srpske privrede i spona između pri-vrednika i izvršne vlasti. Cilj PKS je da zastupa i štiti interese srpske privrede i privrednika, dodao je Ristivojević. Kako je rekao predstavnicima ki-neske kompanije, PKS im stoji na raspolaganju za kontakte, informacije i buduću saradnju.

Izvršni direktor za Jugoistočnu Evropu China International Water and Eletric, ogranka, China Three Gorges Corporatione Čen Liang naglasio je da su Beograd i Srbija veoma atraktivni za kineske

kompanije. On je objasnio da je China Three Gor-ges Corporation državna kompanija koja postoji više od 50 godina i ima veliko svetsko iskustvo, a realizovali su 80 projekta – kao što su hidroe-lektrane, vetro i solarni parkovi, infrastrukturni projekti. U Srbiji smo veoma zainteresovani za projekte u energetici, ekologiji, navodnjavanju, istakao je Čen.

Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS, ukazao je na veliki potencijal za investiranje u oblasti tre-tiranja otpadnih voda. To je jedna od najzahtevni-jih obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, a do sada je tretirano svega 1,5 odsto otpadnih voda . U narednih osam godina očekuje se oko devet mili-jardi evra investicija u tu oblast, rekao je Mitrović.

Sastanku u PKS prisustvovali su savetnik pred-sednika PKS Slobodan Petrović i sekretar Udru-ženja za građevinarstvo, IGM i stambenu privre-du PKS Viktor Kobjerski.

Državna kineska kompanija China Three Gorges Corporation zainteresovana za projekte u sektorima energetike, ekologije, infrastrukture, navodnjavanja

24. januar 2014.

Platna obligacija banke

U Privrednoj komori Srbije (PKS) održan je jed-nodnevni seminar - Jednoobrazna pravila za platne obligacije banke, na kojem je predstavni-cima bankarskog sektora i privrede predstavljen

najnoviji proizvod Međunarodne trgovinske ko-more (MTK) iz Pariza i trendovi u međunarod-nom poslovanju. Platna obligacija banke je novi instrument plaćanja u međunarodnom poslova-

Novi instrument u međunarodnom poslovanju – platna obligacija banke, omogućava da se ublaže rizici vezani za naplatu izvezene robe i usluge

24. januar 2014.


nju koji omogućava da se ublaže rizici vezani za naplatu izvezene robe i usluge.

Jednoobrazna pravila za platne obligacije banke su standard 21. Veka, koji umnogome olakšava međunarodnu trgovinu i ublažava rizike u korist kupca i prodavca, rekla je Dragana Muždalo, se-kretar Odbora PKS za ekonomske odnose sa ino-stranstvom.

Platne obligacije banke omogućavaju fleksibilne finansijske propozicije kroz vezano finansiranje. Benefiti tog instrumenta uključuju brzinu, pouz-danost, lagodnost, smanjenje troškova uvoznika i izvoznika i povećanje efikasnosti, unapređenje

upravljanja rizikom, sigurnost plaćanja. Banke u svetu su prihvatile ovaj instrument kao pogo-dan za finansiranje trgovine. Banke su obavezne da primenjuju jednoobrazna pravila za platne obligacije banaka (URBPO). Način primene ovih pravila obrazložila je Cveta Anđelković, ekspert za instrumente plaćanja i obezbeđenje u među-narodnom poslovanju.

Seminar u organizuje Nacionalnog odbora MTK Sr-bije i PKS bio je namenjen svima koji se na bilo koji način bave međunarodnom trgovinom. Predavač je naš ekspert za instrumente plaćanja i obezbeđenje u međunarodnom poslovanju Cveta Anđelković.

Kako podići kvalitet mleka u Srbiji

U narednim godinama propisi moraju da se usa-glase sa evropskim, što će doprineti i usaglašava-nju i unapređenju proizvodnje i kvaliteta u indu-striji mleka Srbije, pre svega, u područjima gde postoji kvantitet proizvodnje. Ovo je istaknuto na sednici Grupacije mlekarske industrije, proizvo-đača i prerađivača mleka Udruženja za poljopri-vredu, prehrambenu i duvansku industriju Pri-vredne komore Srbije (PKS). Kako je zaključeno, izradiće se i mlečna karta Srbije, kao i regionali-zacija proizvodnje mleka.

Do 1. oktobra 2013. godine u Srbiji je ukupno odobreno 260 objekata za preradu mleka. Isko-rišćenost postojećih kapaciteta mlekara je oko 60 odsto. Očekuje se da će u narednom periodu doći do daljeg pada broja mlekara, budući da mnoge neće biti u stanju da investiraju u prilagođavanje standardima EU i tako opstanu na tržištu. Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS, istakao je da se na poboljšanju kvaliteta mleka može raditi tamo gde postoji kvantitet, ali se on mora održati i u regionima gde je proizvodnja u fazi opadanja. Po-

trebna je izrada nacionalnog plana za identifika-ciju proizvođača sirovog mleka. U situaciji kada se broj primarnih proizvođača značajno smanjuje poslednjih godina, osnov za izradu predloženog plana bio bi prema kvantitetu proizvodnje, a ne prema kvalitetu.

Jasna Stevanović, savetnik u Udruženju za poljo-privredu i prehrambenu industriju PKS je nagla-sila da će se izraditi mlečna karta i informacija o zdravstvenom statusu mlečnih grla. Prilikom kontrole zdravstvenog stanja životinja, neophod-no je da se brzim metodama ispitaju parametri koji utiču na kvalitet mleka. Na osnovu rezultata potrebno je napraviti planove za edukacije farme-ra. Kroz izradu mlečne karte Srbije biće urađena i regionalizacija proizvodnje mleka.

Kada je reč o subvencijama, predlaže se nadlež-nim kreatorima agrarne politike, diferenciranje subvencija prema regionalnom razmeštaju pri-marnih proizvođača mleka i prema kvalitetu siro-vog mleka. Goran Stoparić, direktor sirovinskog sektora u ,,Imleku”, naglasio je da je ova kompa-

U narednih nekoliko godina mora se raditi na poboljšanju kvaliteta mleka, pre svega, u područjima gde postoji kvantitet proizvodnje. Izradiće se i mlečna karta Srbije, kao i regionalizacija proizvodnje mleka

24. januar 2014.


nija u Srbiji najdalje otišla u primeni evropskih standarda i proizvodnji mleka visokog kvaliteta. On je podvukao da se željno očekuje početak rada nacionalnih laboratorija za analize mleka u na-redne dve do tri godine.

Snježana Pupavac, predsednik Grupacije labo-ratorija koja deluje u okviru PKS, rekla je da se ovom problematikom grupacija bavi već nekoliko godina. Kvalitet njenog rada je na visokom nivou, što dokazuje i prijem u udruženje asocijacija u EU.

Učestvujući u radu skupa Slobodan Šibalić, iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede naglasio je da je cilj da se do 2020. godine dođe do

rezultata koje od nas očekuje EU. On je najavio da će nacionalna laboratorija u Novom Sadu prora-diti 2015. godine. „Idemo ka Evropi, zaoštravaju se kriterijumi u proizvodnji, odnosno, kvalitetu i to mora da se poštuje“, zaključio je Šibalić.

Proizvođači su zatražili smanjenje visine nakna-de za izvršene veterinarsko sanitarne preglede. Oni su istakli da je u Službenom glasniku krajem prošle godine objavljena odluka o visini naknada za izvršene veterinarske sanitarne preglede, koja je znatno povećana. Ta naknada, koja je čak sedam puta viša u odnosu na prethodni period, opteretiće prerađivače mleka, pa se traži da se ona preispita.

Srpski izvoz u Rusiju premašio milijardu dolara!

Robna razmena Srbije i Ruske Federacije u 2013. godini iznosila je tri milijarde 34,4 miliona dola-ra, što je za 11,6 odsto više nego 2012. Izvoz iz Srbije zabeležio je rekordan rezultat uz značajan rast od 22,2 odsto i njegova nominalna vrednost dostigla je milijardu i 65,2 miliona dolara.

Uvoz je prošle godine bio u padu, da bi se u po-slednjem kvartalu znatno povećao, što u ukupnom proračunu iznosi rast oko 6,6 odsto u odnosu na 2012. tako da je vrednost uvoza dostigla milijardu 969,3 miliona dolara. Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom iznosi 904 miliona dolara.

Rusija je četvrti partner Srbije u izvozu u 2013. godini sa učešćem od oko 7,2 odsto od ukupnog izvoza Srbije, a treći u uvozu sa učešćem od devet odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je 54 odsto.

Privrednu saradnju Srbije i Rusije karakteriše međusobna bescarinska trgovina za oko 99 odsto robe, rast izvoza, kao I broja srpskih kompanija koje izvoze na rusko tržište i širenje lepeze proi-zvoda u izvozu. Deficit je konstantno prisutan na srpskoj strani zbog uvoza energenata, između 60 i 80 odsto. U 2013. na tržište Rusije izvozilo je 768 srpskih kompanija, a godinu ranije 702. Proš-le godine 1.372 različita proizvoda izvezena su u Rusiju, a 2012. godine 1.207.

Najzastupljeniji proizvodi u srpskom izvozu su

hula-hop čarape, podni pokrivači i tapete, jabuke, višeslojne podne ploče, lekovi za maloprodaju, cir-kulacione pumpe za grejne sisteme, cevi od rafini-sanog bakra, spoljne pneumatske gume za putnič-ke automobile... Iz Rusije u Srbiju se najviše uvoze nafta i gas, zatim aluminijum i žica od rafinisanog bakra. Uvozi se i urea, ugljenik, odlivci, otpresci, otkivci neobrađeni od bakra, cigarete koje sadrže duvan, šipke i profili od rafinisanog bakra.

Najveći izvoznicu u Rusiju su VALY DOO Valjevo, TARKETT DOO Bačka Palanka, HEMOFARM AD Vršac, GRUNDFOS MANUFACTURING, FBC AD Majdanpek, TIGAR TYRES DOO, Pirot, IMPOL SEVAL AD, Sevojno, HOLDING KABLOVI AD Ja-godina u restrukturiranju, VALjAONICA BAKRA SEVOJNO AD Sevojno, SINTELON DOO Bačka Palanka. Najveći uvoznici iz Ruske Federacije su NIS A.D. Novi Sad, JP SRBIJAGAS Novi Sad, IMPOL SEVAL AD, Sevojno, FBC AD Majdanpek, VALjAONICA BAKRA SEVOJNO AD sevojno, DOO PROMIST Novi Sad, TIGAR TYRES DOO, Pirot, ŽELEZARA Smederevo, UNIFERT DOO Beograd, AGROFERT DOO Novi Sad.

Ukupna robna razmena Republike Srbije i Ruske Federacije u 2012. dostigla je dve milijarde 719,3 miliona dolara, a u poslednje četiri godine srpski izvoz beleži kontinuirani rast.

Rast broja srpskih kompanija koje izvoze na rusko tržište i šira lepeza proizvoda

24. januar 2014.


Indijcima ponuđeni investicioni projekti

Privredna delegacija Srbije, koju u radnoj poseti Indiji, predvodi Željko Sertić, predsednik Privred-ne komore Srbije (PKS) razgovarala je sa indij-skim privrednicima o mogućnostima investiranja u više od 100 srpskih projekata, vrednih bezmalo sedam milijardi evra.

Privrednicima iz Indije predstavljeni su investi-cioni kapaciteti srpske energetike, filmske indu-strije, proizvodnje hrane, mašinske industrije, proizvodnje traktora i automobila, irigacione mehanizacije, IT, obrazovanja, farmacije i zdrav-stvenog turizma. Fokus je bio i na pronalaženju partnera za kompanije koje se nalaze u procesu privatizacije u Srbiji. Pokrenuta je, takođe, inici-jativa za dolazak u Beograd, na investicionu kon-ferenciju u martu ili aprilu, delegacije indijskih privrednika zainteresovanih za ulaganje u Srbiji.

Govoreći o ekonomskoj situaciji u zemlji, predsed-nik Sertić rekao je da se Srbija nalazi u procesu reformi koje podrazumevaju restruktuiranje kom-pletne privrede i sveukupne filozofije poslovanja. „Prevalili smo veći deo puta u procesu privatizacije, ali postoje i brojni projekti za koje nam je potreban svež inostrani kapital. Želimo da, kao investitore u Srbiji, vidimo i indijske privrednike sa profitabil-nim projektima u oblasti infrastrukture, industrije, elektronike, poljoprivrede, turizma i filmske indu-

strije, ali i drugim sektorima”, naglasio je Sertić.

Delegacija PKS sastala se i sa Rahul Čabrom (Ra-hul Chhabrom), podsekretarom u Ministarstvu inostranih poslova Indije zaduženim za Central-nu Evropu i sekretarom Ranodžit Čaterdžijem (Ranojit Chatterjee), nadležnim za Srbiju. Tokom razgovora razmotreno je više pitanja važnih za unapređenje privredne saradnje i ukazano na po-trebu povećanja robne razmene. Predsednik Ser-tić je ukazao da robna razmena između Indije i Srbije raste iz godine u godinu, tako da je u 2013. godini, dostigla blizu 200 miliona dolara od čega je 90 odsto indijski uvoz, a samo 10 odsto izvoz iz Srbije.

Predstavnici srpske privrede u Nju Delhiju razgo-varali su sa Ambika Šarmom (Ambika Sharma), zamenikom generalnog sekretara i članovima Fe-deracije privrednih i industrijskih komora Indije. Delegacija Srbije doputovala je 24. januara u Nju Delhi, a investicioni razgovori se nastavljaju u Ahmedabadu 27. januara, Bangaloreu 28. i 29. ja-nuara i završavaju u Mumbaiju 30. januara 2014.

Poseta srpske privredne delegacije Indiji realizo-vana je uz podršku ambasade Indije u Beogradu i ambasade Srbije u Nju Delhiju, a domaćin je Konfederacija indijske industrije, asocijacija naj-uticajnijih indijskih kompanija.

Predstavljen investicioni kapacitet više grana srpske privrede, od energetike, poljoprivrede, IT-ja, do filmske industrije i zdravstvenog turizma. Fokus i na pronalaženju partnera za srpske kompanije u procesu privatizacije

27. januar 2014.


Dobro zdravlje za Savindan

Specijalna bolnica za lečenje cerebrovaskularnih oboljenja „Sveti Sava“, obeležila je krsnu slavu. Uz Milana Savića, generalnog direktora bolnice, domaćin slavskog obreda bio je dr Slobodan Sa-mardžić, potpredsednik PKS. Liturgiji ispred ka-pele Svetog apostola i jevanđeliste Luke, koja se nalazi na prvom spratu bolnice sa imenom prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, prisustvovali su Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, dr Mom-čilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdrav-stveno osiguranje, princ Aleksandar Karađorđe-vić i princeza Katarina, kao i veliki broj gostiju iz Ministarstva zdravlja, predstavnici diplomatskog kora, Skupštine grada Beograda i brojne kolege iz drugih zdravstvenih ustanova. Slavski kolač posle osvećenja, presekao je vladika Andrej Ćilerdžić. U tome su mu pomagali protojerej stavrofor Petar Lukić, starešina Saborne crkve u Beogradu i pro-tojerej Ilija Letić. Vladika Andrej je u besedi pod-setio na zasluge Svetog Save, čije ime ova bolnica sa ponosom nosi i ukazao na njen veliki značaj u pružanju pomoći teško obolelim pacijentima. On je podsetio da duhovnost i medicina vekovima putuju zajedno kroz život u službi naroda.

Potpredsednik PKS, dr Slobodan Samardžić, koji je punih trinaest godina domaćin slave, uz konstataci-ju da samo zdravi radnici i menadžeri čine zdravu

privredu, poželeo je pacijentima brz oporavak i do-bro zdravlje, a direktoru bolnice, doktorima i medi-cinskom osoblju da i dalje pomeraju granice u struč-nom, profesionalnom i dijagnostičkom domenu.

U bolnici „Sveti Sava“ obezbeđena je vrhunska i najkvalitetnija zdravstvena zaštita. Godišnje se hospitalno leči oko 8000 ljudi obolelih od mož-danog udara. Ambulantno se pregleda tri puta više pacijenata, a od 360 zaposlenih tri četvrtine je specijalizovano medicinsko osoblje, uvek spre-mno da pruži visoku stručnu pomoć, podršku i lepu reč. Dr Milan Savić, generalni direktor bolni-ce, rekao je da je ova zdravstvena ustanova za le-čenje cerebrovaskularnih oboljenja, prešla na viši nivo zdravstvene zaštite, čime je kompletno zao-kružena dijagnostička i terapijska paleta. Ove go-dine planirano je uvođenje mehaničke ekstrakcije tromba u standardni protokol lečenja, što će kao nova terapijska procedura značajno pomoći paci-jentima koji boluju od ove ozbiljne i teške bolesti. On je istakao i da su iz regiona JI Evrope jedino stručnjaci ove bolnice pozvani da učestvuju u dve međunarodne, multicentrične studije o lečenju moždanog udara koje se organizuju u Americi i Izraelu. Direktor Milan Savić poručio je zaposle-nima da sa još više entuzijazma rade u interesu pacijenata i u cilju prosperiteta ove ustanove.

U ime Privredne komore Srbije, potpredsednik PKS dr Slobodan Samardžić, kao domaćin krsne slave čestitao je Savindan doktorima i medicinskom osoblju specijalne bolnice „Sveti Sava”, a pacijentima je poželeo brz oporavak i dobro zdravlje

27. januar 2014.


Konstituisana Grupacija „Hoteli Srbije“

Predstavnici hotelske industrije Srbije delovaće ubuduće kroz Grupaciju „Hoteli Srbije“, osnova-nu po odluci Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turizam Privredne komore Srbije. Grupacija je osnovana na inicijativu predstavnika hotela „Izvor“ iz Aranđelovca, jedne od najznačajnijih investicija u hotelskoj industriji Srbije. Na kon-stitutivnoj sednici Grupacija je verifikovala čla-nove i usvojila poslovnik o radu. Za predsednika Grupacije izabran je Saša Nikitović, generalni direktor Hotela „Moskva“, za zamenika predsed-nika Veselin Jovićević, generalni direktor Hotela „Slavija“, a za sekretara Ljiljana Rebronja, direk-torka „Gastro printa“ i glavna urednica časopisa „Turistički svet“.

U radu konstitutivne sednice Grupacije učestvo-vao je potpredsednik PKS Zdravko Jelušić, koji je izrazio zadovoljstvo što su hotelijeri izabrali Privrednu komoru Srbije kao prirodno mesto gde će artikulisati interese i rešavati probleme. „Tu-ristička privreda može da bude motor razvoja, naročito određenih regiona Srbije“, rekao je Je-lušić i upozorio da će bez unapređenja kapaciteta ta šansa biti propuštena. Podsećajući da su hoteli velike investicije, Jelušić je istakao njihov značaj za pokretanje drugih grana privrede, među koji-ma je i građevinarstvo.

Profesor Slobodan Unković, osnivač Univerziteta Singidunum, podržao je aktivnosti PKS na razvo-ju turističke privrede i rekao da kreatori ekonom-

ske politike u Srbiji nemaju jasan stav o tome šta turizam znači za ukupan razvoj zemlje. „Prethod-ne godine inostrani turizam ostvario je rast od 11 odsto, a devizni prihod od tirizma rast od 10 dost, dok celokupna srpska privreda nije u 2013. ostva-rila rast veći od dva odsto“, rekao je Unković.

Unković je istakao da inostrani turizam već dru-gu godinu za redom beleži rast, dok će podaci za 2013. pokazati da imamo i rast domaćeg turizma. U 2013. prihod od stranog turizma procenjuje se na milijardu dolara, a od domaćeg između mili-jardu i 1,2 milijarde dolara. Ističući da je hotelska industrija „ozbiljna šansa“, profesor Unković je upozorio da ne sme biti prepuštena stihijskom ra-zvoju. „U hotelskoj industriji Srbije zaposleno je 70 000 ljudi, a u celokupnom turizmu 170 000“, rekao je Unković.

Ideja da se PDV na hotelske usluge poveća sa osam na 20 odsto delovala je destimulativno na hotelijere i investitore, a profesor Unković ističe da bi takvo povećanje značilo „propast sektora“ . Odluku da PDV na hotelske usluge bude 10 odsto, što je prosek u zemljama u okruženju, profesor Unković okarakterisao je kao razumnu.

Sekretar Udruženja za turizam PKS Dragana Ša-bić članovima novoosnovane Grupacije predočila je kapacitete i resurse Privredne komore Srbije i podsetila da u okviru Uruženja već radi Grupacija hotelskih domaćinstava.

Predstavnici hotelske industrije izabrali Privrednu komoru Srbije, kao prirodno mesto na kome će artikulisati interese i rešavati probleme

28. januar 2014.


Nove izmene Zakona o duvanu

Predstavnici Grupacije proizvođača i prerađivača duvana Udruženja za poljoprivredu i prehrambe-

nu industriju Privredne komore Srbije, predložili su u 10 tačaka, nove izmene Zakona o duvanu.

U Srbiji je prošle godine duvanom zasejano oko 6.200 hektara i proizvedeno više od 10.000 duvana. Zahvaljujući merama države prepolovljen je šverc te kulture

29. januar 2014.

Usaglašavanje sa globalnim pravilima

Za predsednicu Odbora novoformiranog Udruže-nja akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašeno-sti izabrana je dr Snježana Pupavac, a za zameni-ka predsednika prof. dr Aleksandar Petrović. Na prvom sastanku Odbora ovog Udruženja usvojen je poslovnik, razmatrane smernice za program, a inicirano je i osnivanje grupacija koje će radi-ti kao oblik neposrednog povezivanja članova Udruženja iz određenih obima akreditacije.

U okviru Privredne komore Srbije posle višegodiš-njih pokušaja realizovana je inicijativa i formira-no udruženje aktera u primeni novih međunarod-nih pravila u oblasti metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti. Odbor tog Udruženja čini 27 privrednih subjekata, koji se bave delatnostima bez kojih nije moguće slo-bodno kretanje roba i uklanjanje tehničkih pre-preka u trgovini na globalnom tržištu.

U radu prve sednice Odbora učestvovala je Vi-dosava Džagić, potpredsednica PKS, koja akredi-tovana tela za ocenjivanje usaglašenosti smatra

značajnim činiocem u razvoju infrastrukture kva-liteta u Srbiji. Infrastruktura kvaliteta u procesu globalizacije međunarodne ekonomije predstav-lja osnovu regionalne i međunarodne trgovine i značajan je faktor zaštite životne sredine, zdrav-lja i bezbednosti potrošača.

Koordinator Centra za kvalitet PKS Ljubiša Dimi-trijević predočio je posebne pogodnosti koje čla-nice novog Udruženja imaju unutar PKS, među kojima je uključivanje u članstvo u međunarod-nim udruženjima i organizacijama u cilju jačanja poverenja i unapređenja kvaliteta usluga, pouz-danosti i kompetentnosti.

Delujući u okviru PKS, gde postoji 16 udruženja iz različitih privrednih oblasti sa 140 grupacija, članice novog Udruženja dobijaju mogućnost za horizontalno povezivanje sa članicama drugih udruženja iz različitih sektora privrede radi aktiv-nog učešća u kreiranju sektorskih politika kada je u pitanju kvalitet i ocenjivanje usaglašenosti.

Udruženje akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti PKS inicira osnivanje grupacija, koje će povezivati članove iz određenih obima akreditacije

28. januar 2014.


Razlog je što inspektori različito tumače pojedine zakonske odredbe, pa se dešava da je kroz borbu protiv crnog tržišta blokiran i legalan posao.

Kako je istakao Milan Kužnik, samostalni savet-nik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, u našoj zem-lji je 2013. godine duvanom bilo zasejano 6.201 hektara i proizvedeno je 10.016 tona duvana. Procene su da je ranije u švercu bilo oko 4.000 tona duvana, ali da je zahvaljujući angažovanim merama države, odnosno inspekcijskih službi, taj šverc sada prepolovljen.

Nenad Tubić iz Sremske Mitrovice je rekao da iz-menama zakona, treba, pre svega, definisati šta je obrađivač duvana, da li je dovoljno imati ugovor o uslužnoj delatnosti ili treba posedovati i opre-mu bar za jednu vrstu duvana. Sadašnji Zakon zahteva da obrađivač ima u vlasništvu i opremu, što nije logično, jer posao može da se obavlja i sa iznajmljenom, a obrađeni duvan je lakše prodati

nego neobrađeni, naveo je on.

Predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača duvana Udruženja za poljoprivedu i prehrambe-nu industriju Privredne komore Srbije, Đorđo Ra-dojičić složio se sa predlogom da se oprema može uzimati u zakup ako se ima ugovor sa proizvođa-čima duvana. Po njegovim rečima, treba izmeniti i odredbu po kojoj proizvodnjom duvana može da se bavi samo onaj ko ima zaključen predugovor sa obrađivačem ili izvoznikom, jer nema nikakvog razloga da i sam proizvođač ne bude izvoznik.

Na sastanku je pomenut i problem otpadnog dela duvana takozvanog „rebra“, koje može da se ko-risti za proizvodnju duvanskih folija, a može i da se izvozi kao sirovina, ali je teškoća što je ono bukvalno definisano kao otpad, pa ga carina tako tretira, a to nije ispravno. Kako je najavljeno, o tom problemu će se razgovarati 4. februara u Mi-nistarstvu energetike i zaštite životne sredine.

Ambasador Hrvatske u PKS

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić razgovarao je sa ambasadorom Hrvatske u Beogradu Goranom Markotićem o evrointegraci-jama, unapređenju regionalne saradnje i pobolj-šanju bilateralne razmene dve zemlje.

Predsednik Sertić upoznao je hrvatskog ambasado-ra sa aktivnostima PKS koja je, kako je rekao, istin-ski servis privrede i dobar partner vladi. Sertić je istakao značajnu ulogu PKS u procesu integracije Srbije u EU. Predstavnici PKS učestvuju u pregovo-rima o svim ekonomskim poglavljima, u 27 od uku-pno 35, a u pregovaračkom timu Srbije sa EU biće delegiran i predstavnik komore, objasnio je Sertić.

Ambasador Markotić govorio je o iskustvima Hrvat-ske u pregovaračkom procesu. Prema njegovim re-čima, proces prijema u EU je najveća šansa za refor-me. Pregovori Hrvatske trajali su sedam godina i to je vreme kada se sve promenilo, rekao je Markotić.

Sertić i Markotić ukazali su na značaj regionalnog povezivanja kompanija radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima i efikasnijeg suočavanja sa oštrom konkurencijom. Prehrambena industrija, građevi-narstvo i turizam nose veliki potencijal za saradnju. Kao posebno atraktivno istaknuto je kreiranje je-dinstvene turističke ponude regiona koja bi privu-kla turiste Dalekog istoka - Japana, Kine, Indije.

Evrointegracije, unapređenje regionalne saradnje i poboljšanje bilateralne razmene dve zemlje u fokusu razgovora predsednika PKS i hrvatskog diplomate

30. januar 2014.

Pripreme privrede za EU

Centar za edukaciju i stručno obrazovanje, u sa-radnji sa SGS (Societe Generale de Surveillance iz Ženeve - Švajcarska) Privredne komore Srbi-je, organizovao je seminar „Primena pravilnika o tehničkim zahtevima za opremu pod pritiskom i pravilnika o pregledima opreme pod pritiskom“. Seminar je otvorila Mirjana Kovačević, direk-torka Centra za edukaciju i stručno obrazovanje PKS, koja je između ostalog naglasila, da asocija-cija privrede ima za cilj, da organizuje edukativ-ne seminare iz svih oblasti, koje su od značaja za privredu, kako bi se ona što pre uklopila u ono što je čeka u EU.

Predavač dr Aleksandar Petrović, ekspert za primenu Pravilnika o tehničkim zahtevima za projektovanje izradu i ocenjivanje usaglašenosti opreme pod pritiskom i Pravilnika o pregledu opreme pod pritiskom (koji je i član radne grupe za izradu pravilnika) je naglasio da je cilj i ideja ovakvih skupova, da se kroz edukaciju obezbedi što veća bezbednost i sigurnost na ovom polju po-slovanja. On je istakao da je od četiri direktive EU iz ove oblasti, dve su prenete kod nas. Da bi ih pri-menili mi donosimo pravilnike. Kada je reč o ovoj oblasti, naglasio je Petrović, mi u zemlji imamo od 8.000 do 12.000 posuda i oko 50.000 cevovoda pod pritiskom. On je zatim posebno podvukao da

se mi za sada prilagođavamo, odnosno pretvara-mo u pravilnike samo one direktive koje se mogu primeniti kod nas. Jer, Srbija još uvek nije članica EU. U primeni pravilnika u ovoj oblasti, Petrović je posebnu pažnju posvetio krajnjoj odgovornosti, ukoliko dođe do nesreće ili problema tokom rada.

Prisutne su posebno interesovale teme: „Uslovi pod kojima se oprema pod pritiskom može stavi-ti na tržište Republike Srbije“, „Bitni zahtevi za bezbednost pri upotrebi posuda pod pritiskom“, „Znak usaglašenosti i natpisi“, „Uputstva, kon-strukcija, plan proizvodnje, definicije i simboli“, „Rokovi redovnih periodičnih pregleda, eviden-cioni i revizioni list“, „Minimalni kriterijumi koji treba da zadovolje imenovana tela“.

Seminar je bio namenjen proizvođačima opreme pod pritiskom, projektantima tehnoloških sistema u čijem sastavu su jednostavne posude pod priti-skom, kao i korisnicima posuda pod pritiskom. Cilj seminara je da omogući polaznicima razume-vanje odredbi navedenih pravilnika kako bi mogli blagovremeno da sprovedu sve mere i aktivnosti neophodne za potvrđivanje usaglašenosti posu-da pod pritiskom koje proizvode ili iste koriste u okviru procesa koji se odvijaju u njihovoj organi-zaciji. Svi polaznici dobijaju i sertifikat SGS.

Cilj i ideja seminara je da se kroz edukaciju obezbedi što veća sigurnost u poslovanju

30. januar 2014.

Bilateralna razmena Srbije i Hrvatske u 2013. gotovo je uravnotežena, ali je za šest procenata manja nego 2012. Robna razmena dve zemlje u 2013. godini dostigla je 859,8 miliona dolara, srp-ski izvoz je vredeo 423,7 miliona dolara, a uvoz 436,1 miliona dolara. Deficit od 12,4 miliona do-lara znatno je manji od deficita 2012. kada je do-stigao 110,7 miliona dolara. Iako se očekivalo, u

2013. nije dostignut obim robne razmene Srbije i Hrvatske iz 2008. godine kada je iznosio milijar-du dolara. Kako je istaknuto, prostora za poveća-nje robne razmene ima sa obe strane.

Sastanku u PKS prisustvovali su Mihailo Vesović, potpredsednik PKS i Mitar Pržulj, direktor Biroa PKS za regionalnu saradnju.


Resavska 13-15, 11000 Beogradтел: (+381 11) 3300 900, fax: (+381 11) 3230 [email protected]

PKSinfo - 217.24.23.93217.24.23.93/SADRZAJ/Files/Centar za usluge/PKSInfo decembar 2013-januar...

Documents

Transcript of PKSinfo - 217.24.23.93217.24.23.93/SADRZAJ/Files/Centar za usluge/PKSInfo decembar 2013-januar...