Doručak

Budvigov krem

Budvigov krem je naš omiljeni doručak. Pre petnaestak godina, recept sam pronašla u učenjima o ishrani Dr Kuzmin i od tada ga vrlo često konzumiramo, u malo izmenjenom receptu. Ovaj recept će Vam dobro doći ukoliko osećate "prolećni umor" prouzrokovan zimskom teškom hranom.U blender stavite dve supene kašike mladog, belog sira (Švapski sir), dodajte mu 2 kafene kašike ulja lana ili drugog hladno ceđenog ulja i 2 kašike semenki suncokreta ili lana, badema ili lešnika. Svemu dodajte jednu zrelu oljuštenu bananu, sok od pola limuna i 4-5 supenih kašika kuvanih integralnih žitarica (pirinač, proso, ječam ili heljda).Izmiksajte sve u blenderu i servirajte kremu, ukrasivši je suvim voćem (brusnice, suvo grožđe, komadići suve kajsije...) i svežim izdancima klica.

Pita od prosa

Negde sam pročitala da se proja izvorno pravila od prosa a ne od kukuruza i da je ova namirnica nekada mnogo više i češće korišćena u kuhinjama naših predaka... Ipak ja u mladosti i detinjstvu nikada nisam jela proso i ova pita je bila moje upoznavanje sa njim... možda ne baš prvi način spremanja ali među prvima... I znači kada sam pročitala to za proju rešila sam da sameljem proso i napravim nešto slično proji... malo bogatiju verziju... I nije mi iz prvog ispalo kako sam želela ali nisam odustajala i na kraju sam bila jako zadovoljna... Od tada proso je svakodnevica kod mene na hiljadu i jedan plus jedan način...

A povod da recept stavim baš sada sve znate... Cool okupljanje u Koprivnici na kome mi je beskrajno žao što nisam bila ali kada sam čula da se pravila ova pita bila sam jako dirnuta, srećna, počastvovana... ma ni sama ne znam šta... I zahvaljujući mojim dragim prijateljicama Maji i Omnia-i ovde ćete videti i par slikica te pite... za koju kažu da je nestala u trenu i da se tražilo parče više... :)

Potrebno je:

300 g prosa500 ml vode1 veliki praziluk (poriluk)3-4 veze blitvemaslinovo uljemorska so3-4 kašike integralnog susama

Način pripreme:

Blitvu sam dobro oprala, očistila od stabljika i kratko blanširala u ključaloj, slanoj, vodi... Zatim brzo prelila hladnom vodom, dobro ocedila i isekla na krupnije.

Praziluk sam isekla na sitno i prodinstala na malo maslinovog ulja.Proso sam otrebila od nečistoća a zatim samlela u električnom mlinu gde inače meljem lešnike, bademe,

šećer (da bude prah),...

U činiju za mešanje onda sam stavila proso, blitvu, praziluk, vodu, soli i malo maslinovog ulja pa sve fino promešala. (ne paničite ako vam deluje suviše retko jer nije).

Vatrostalnu posudu (dimenzija 18x30) namazala sam maslinovim uljem i stavila u rernu na 220 stepeni da se malo zagreje ulje... Posle 5-10 minuta u posudu sam izlila smesu, poravnala, posula susamom i vratila da se peče oko sat vremena... Da onako fino porumeni...

Izvadila sam iz rerne, sačekala malo da se prohladi (trebala sam i duže da sam htela lepe i uredne parčiće) i servirala...

A sad evo i par sličica sa okupljanja...

Pohovane tikvice

Moja mama i ja smo za vreme njenog boravka kod nas, svakodnevno bile zajedno u kuhinji, a jednom prilikom smo spremile pohovane tikvice. Možda i vi pohujete isto ovako, ali zbog mojih prijateljica koje su bile iznenađene kada su prvi put probale kod mene tikvice (ili patliđane) ovako pripremljene, odlučila sam da objavim ovaj jednostavan recept.Znate već da pržena jela nisu preterano zdrava, pa čak ni ako koristimo zdrava, nerafinisana ulja prilikom pečenja, ali ja obožavam pohovane tikvice i pohovani patliđan, no zaista ne volim miris izgorelog ulja u kući i kosi. Takođe, nije zanemariva ni finansijska ušteda, pogotovo ako, kao ja, koristite isključivo nerafinisana (hladno ceđena) ulja u svojem domaćinstvu. Ako imate, a verujem da imate slična razmišljanja, svideće vam se ovo:

Tikvice sam dobro oprala i neoguljene isekla na kolutove debljine 1 cm. Stavila sam ih u činiju i blago posolila morskom soli. Ubrzo su počele otpuštati višak vode.Kolut po kolut sam stavljala u činiju sa integralnim pšeničnim brašnom, pa u činiju sa razmućenim jajetom i na kraju u činiju sa prezlama.Gotove kolutove sam posložila u tepsiju, postavljenu papirom za pečenje i svaki kolut nakapala sa par kapi nerafinisanog maslinovog ulja. Stavila sam u prethodno zagrejanu pećnicu peći 20-ak minuta na 180 stepeni dok kolutovi tikvica nisu porumenili.Tikvice sam poslužila sa integralnim pirinčem i salatom od svežeg povrća uz svežepečenu integralnu pogaču.

I ako moja majka nije vegetarijanac (istina, meso jede u minimalnim količinama) zaista nema ništa protiv kada prilikom boravka kod mene i po mesec dana ne okusi ništa od mesa - uz ovakva i slična jela.Na ovaj način možete pohovati i patliđan. Njega prethodno ogulim, a kolutove ostavim posoljene 30-ak minuta nakon čega svakog blago pritisnem dlanovima da bi ga ocedila od viška tečnosti. Dalje ga pohujem na isti način kao tikvice.

Tikvice uvaljane u brašno, jaja i prezle - poslagane u tepsiji na papir za pečenje.

Slane galete sa susamom i lanom

Prvi put sam ovu grickalicu napravila kada mi se uveče jelo nešto slano. Brzo je gotovo, a kako su se galete svidele mojim prijateljicama, počela sam ih servirati i uz večere, pogotovo ako je bio predviđen "švedski sto". Osim odlične grickalice, ove galete mogu Vam poslužiti i kao dekorativni kanapei ukrašeni salatom ili kremom od blagog sira začinjenog mirođijom ili alevom paprikom.

U posudu za mešanje stavite 700 gr integralnog pšeničnog brašna, 1/3 kafene kašike sode bikarbone, 3,3 dcl piva (jedno malo pivo), 2 dcl nerafinisanog suncokretovog ulja, 2 kafene kašike morske soli, 200 gr semena susama i 50 gr semena lana. Rukom ili mikserom izradite testo da bude poput gline. Ostavite ga da odstoji pola sata.

Zagrejte galetarnik na najveću temperaturu. Kašikom stavljajte testo u dlanove, formirajte kuglicu veličine u zavisnosti koliku želite galetu, stavite je u galetarnik i pritisnite gornjom pločom galetarnika.I uživajte!

Prirodni sok

Za poslednih dvadesetak godina promenila sam četiri sokovnika. Najzadovoljnija sam sa poslednjim, kupljenim preko TV shopa, onaj u koji navodno možete staviti celu jabuku. Naravno, ne možete, osim ako nije ona mala, mala... no, ništa strašno. Sokovnik je zaista odličan, maksimalno iscedi voće ili povrće, ostatak je skoro sasvim suv, a sokovnik je lako rasklopiti i oprati nakon upotrebe, za razliku od svih prethodnih, zvučnih marki, koje sam "rashodovala" u rekordnom roku.

Skoro svakodnevno cedim sveže sokove od sezonskog voća ili povrća, a omiljena kombinacija nam je kisela green jabuka, šargarepa i đumbirov koren.

Sa dobrim sokovnikom, za veliku čašu soka Vam je dovoljno 1-2 manje jabuke, 2 šargarepe i komadić đumbira. Naravno, sve dobro operite, a jabuke ne morate ljuštiti, već samo odstraniti peteljku.

Naravno, ovakav prirodan sok se pije odmah po ceđenju, svež, i ne zaslađuje se. Pijte ga u malim gutljajima i uživajte u ukusu lišenom veštačkih dodataka. Sok pijte pre obroka ili 3 sata posle obroka, zbog ispravnijeg varenja, jer je moguće da usled fermentacije dođe do nadimanja ili grčeva u stomaku. Ako niste navikli na sokove, počnite (iz istih razloga već navedenih u prethodnoj rečenici) sa manjim dnevnim količinama.

Opravdanost pijenja sokova je i u tome, jer se prilikom ceđenja sokova u sokovniku (ne u seckalici) koji odvaja čvrst deo od soka, najveći deo štetnih materija (pesticida, herbicida i ostalih hemikalija koje se koristi pri uzgoju, transportu i čuvanju povrća i voća) ostaje u čvrstom delu koji obavezno bacite i nemojte ga koristiti u eventualnoj pripremi hrane, kako se preporučuje u raznim TV prezentacijama sokovnika!

Savremena naučna istraživanja pokazuju da godišnje unesemo u svoj organizam 3-5 kg aditiva koji se koriste pri modernoj proizvodnji hrane! Preporučljivo je da povrće i voće koje koristite u ishrani, prethodno potopite u rastvoru vode i sirćeta, što će pomoći da skinete hemikalije sa hrane.

Ja na sudoperi imam plastičnu flašicu sa rasprskivačem u kojoj držim rastvor od 2 dcl alkoholnog sirćeta, kesice sode bikarbone i 3 dcl vode. Savet je iz Oprine emislije, gde je gostovala nutricionista kojoj nisam zapamtila ime, koja je čak izjavila da ako povrće koje kupimo, isprskamo takvim rastvorom i ostavimo ga da se osuši i spremimo u frižder, navodno dobijamo povrće organskog kvaliteta (?!).

U boljim prodavnicama zdrave hrane postoje i razni rastvori ekoloških detrdženata koje takođe možete koristiti prilikom pranja povrća.

Naravno, idelano je ako možete pronaći biološki ispravno, organski gajeno voće i povrće!

Kaša od prosa sa brusnicama

Ovaj zdrav i jednostavan doručak možete za vrlo kratko vreme pripemiti.Oljušćeno seme prosa (žute kuglice) se od uvek koristilo u ljudskoj ishrani kao visoko hranjiva, bezglutenska žitarica. Interesantno je naznačiti da od sejanja pa do žetve zrele biljke u idealnim uslovima treba proći samo 65 dana! Proso je bogato belančevinama, vitaminima B kompleksa, i mineralnim materijama gvozđa, magnezijuma, fosfora i kalijuma.

Šolju prosa dobro operite na sledeći način: stavite proso u šerpu, pustite vodu iz česme da teče i trljajte dlanovima proso. Kada je voda bistra, proso je oprano.Prelijte proso u šerpi sa dve šolje vode i stavite kuvati. Pustite da provri i kašikom skinite penu koja se napravi. Kuvajte na laganoj vatri 20-ak minuta, mešajuci povremeno i po potrebi dodajte po malo vode da bi jelo bilo kašasto.Kada proso omekša, sklonite kašu sa vatre, zasladite kašikom meda ili ječmenim sladom, prespite u tanjir i posipajte suvim brusnicama.Servirajte doručak! Prijatno!

Pogačice sa pivom

Belo brašno sam zamenila integralnim, sveže mlevenim pšeničnim brašnom, koje sam jednom prosejala kroz krupno sito i odvojila od najkrupnijih mekinja. Sa kukuruznim brašnom sam isto učinila i krenula da radim pogačice dalje po Jovaninom receptu.

U posudi za mešanje, pomešala sam obe vrste brašna (300 gr pšeničnog i 200 gr kukuruznog integralnog brašna) i dodala 1/2 kafene kašićice sode bikarbone (zamenila sam prašak za pecivo, jer ga ne koristim). U drugoj posudi pomešala sam 1,5 dcl piva, 1 dcl nerafinisanog suncokretovog ulja, 150 gr sitnog svježeg sira i 1 kafenu kašićicu morske soli i svemu tome polako dodala sadržaj prve posude mešajući drvenom kašikom. Kada mi je preostalo još dve, tri kašike brašna, dodala sam kafenu kašićicu origana, preostalo brašno i nastavila mesiti rukom u posudi. Za tren sam dobila podatno, ni malo lepljivo testo koje sam pokrila krpom i ostavila da se odmara 30 minuta (nakon 15 min. sam ga jednom premesila).

Istesla sam testo na pobrašnjen pult, još jednom ga premesila, a onda razvaljala oklagijom na 1 cm debljine, modlicom sekla zvezdaste oblike i stavljala ih u tepsiju podloženu papirom za pečenje. Nekoliko puta sam premesivala okrajke testa sve dok nisam napunila tepsiju zvezdicama.

Premazala sam ih umućenim jajetom, posula lanenim semenom (susam nisam trenutno imala), još malčice posolila i stavila peći na 200 stepeni (u prethodno zagrejanu pećnicu) manje od 15 minuta, dok nisu porumenile.

I na kraju da zahvalim Jovani na još jednom odličnom i lakom receptu! Ne sumnjam da su njene pogačice sa belim brašnom izvrsne, ali ova moja integralna varijanta je fantastična!

U svakom slučaju, često ću raditi ove pogačice! A da mi je znati, zašto se ne servira gostima u kafićima ovako ukusne pogačice? Možda bi se onda i ja odlučila češće piti pivo!

Naravno, ovo može biti i odličan doručak uz čašu jogurta.

BrusketiMislila sam da ću za vikend napraviti pauzu u blogovanju, no iznenadan dolazak drage prijateljice i na brzinu

spremljeno predjelo, omelo me u toj nameri.Toliko smo brzo "smazali" bruskete, da sam jednostavno morala ovo podeliti i sa Vama!Za bruskete Vam je potreban moj recept za sos od belog luka koji ćete za ovu priliku razrediti sa kuvanim paradajzom

(ili paradajzom u tetrapaku, Tomatino, Tomatello) i dodati mu dosta sušenog izmrvljenog origana.Isečene kriške hleba (integralnog ili običnog) poslažite u tepsiju i svaku krišku prelijte sa dve kašike sosa. Na svaku

krišku stavite nekoliko kockica žutog sira (trapist ili biljni sir, po želji) i nekoliko listića svežih šampinjona.Zapecite bruskete u pećnici na 180 stepeni, nekoliko minuta, tek da se sir lagano omekša. Poslužite vruče bruskete.

Ovsena kasaAko neko u Vasoj porodici ima problema sa krvnim pritiskom, budite uporni u pripremi ovog zdravog dorucka.Ovsu (zobi), mozda najhranjivijoj zitarici, pobornici zdrave ishrane pripisuju cudesne moci kod regulisanja krvnog

pritiska, slabokrvnosti i poremecaja u digestivnom traktu. Preporucljiva je u ishrani dece, kao i za ishranu bolesnika, jer regenerise celokupan organizam.

Uvece dobro operite 2 solje oljustenog ovsa (kupuje se u prodavnicama zdrave hrane), stavite ga u serpu i prelijte sa 8 solja vode (omer 1:4). Pustite da provri, sklonite sa vatre i neka poklopljeno stoji preko noci.

U jutro cete videti da je ovas omeksao i nabubreo.Odvadite ovsa koliko Vam je potrebno za dorucak, a ostatak stavite u frizider, jer moze da stoji do nedelju dana.

Dakle, svakodnevno cete odvaditi koliko Vam je potrebno za pripremu dorucka, doliti malo vode da bude kasasto i pustiti da provri. Kasu istresite u tanjir i zasladite prirodnim sladom (pirincani ili jecmeni slad). Ove nedelje mi smo nasu kasicu sladili dzemom od sljiva i posipali hrskavim pahuljicama.

Kaša od prosa sa brusnicamaOvaj zdrav i jednostavan doručak možete za vrlo kratko vreme pripemiti.Oljušćeno seme prosa (žute kuglice) se od

uvek koristilo u ljudskoj ishrani kao visoko hranjiva, bezglutenska žitarica. Interesantno je naznačiti da od sejanja pa do žetve zrele biljke u idealnim uslovima treba proći samo 65 dana! Proso je bogato belančevinama, vitaminima B kompleksa, i mineralnim materijama gvozđa, magnezijuma, fosfora i kalijuma.Šolju prosa dobro operite na sledeći način: stavite proso u šerpu, pustite vodu iz česme da teče i trljajte dlanovima proso. Kada je voda bistra, proso je oprano.

Prelijte proso u šerpi sa dve šolje vode i stavite kuvati. Pustite da provri i kašikom skinite penu koja se napravi. Kuvajte na laganoj vatri 20-ak minuta, mešajuci povremeno i po potrebi dodajte po malo vode da bi jelo bilo kašasto.

Kada proso omekša, sklonite kašu sa vatre, zasladite kašikom meda ili ječmenim sladom, prespite u tanjir i posipajte suvim brusnicama.

Servirajte doručak! Prijatno!

Žito sa jabukomOvo jednostavno jelo možete koristiti za odličan doručak ili laganu večeru. Može biti i interesantan i zdrav desert

posle ručka.Potrebne su vam dve šolje kuvane pšenice. Stavite kuvanu pšenicu u blender, dodajte šaku oraha, šaku suvog

grožđa, supenu kašiku meda i malo cimeta i vanile. Usitnite i sjedinite sve u blenderu. Dodajte dve narendane kisele jabuke, sjedinite i poslužite!

Supe i čorbe

Heljdina supa sa celerom

Heljda je tradicionalna osnovna žitarica u Sibiru, Rusiji, Poljskoj i nekim drugim delovima Evrope i Srednjoj Aziji, nepravedno zapostavljena u kuhinji našeg podneblja. Raste u planinskim predelima. Zrno joj je lako prepoznatljivo - trouglasto i najotpornija je od svih žitarica. Sa botaničkog stanovišta heljda priprada zeljastom povrću, i ako je neki ubrajaju u voće. Nazivaju je i pseudo-žitaricom, no ostavimo to za raspravu nekom drugom. Za nas je važno to da ima najviše ugljenih hidrata, proteina (kvalitetnijeg od proteina žitarica) i biljnih ulja. Takođe, sadrži vredne minerale: kalijum, fosfor, kalcij, magnezijum, natrijum i gvožđe... Od vitamina sadrži najviše B1, B2 i D vitamin. Naravno, bogata je i hranjivim vlaknima.

U narodnoj medicini se koristi biljka za čaj, a plod za pripremu lekovitih kaša i ostalih jela.Našem telu daje neverovatnu energiju, tako da je Džordž Osava (smatra se jednim od rodonačelnika savremene

makrobiotike) savetovao: "Ako želiš da ti dete bude sklono učenju, ne daj mu heljdu!"Sve ove činjenice Vam iznosim u nadi da ćete u Vašu ishranu uvrstiti i ovu zdravu namirnicu koja je vrlo korisna kod

oboljenja krvnih sudova, visokog krvnog pritiska, reumatizma, dijabetesa, poremećaja u digestivnom traktu, loše krvne slike, kao i kod posledica zračenja i hemoterapije.

Savet plus: od integralnog heljdinog brašna umešanog u pastu sa maslinovim uljem, možete sami uraditi fantastičan piling za lice i telo - idealan u ovim proletnjim danima!

Recept za supuNa kašiki susamovog ulja dinstajte sitno secaknu glavicu crnog luka (na tanjir supe je mera: pola male glavice crnog

luka). Dodajte po tanjiru jednu supenu kašiku oljuštenog zrna heljde i seckane celerove stabljike. Na pijacama se udomaćio "američki" celer koji rado koristim u ovakvim jelima, a u bašti imam i domaći celer koji je neuništiv i njegov list stavim na kraju kuvanja.

Začinite morskom soli i Vašim uobičajenim začinima, podlijte vodom i kuvajte dok heljda ne omekša uz povremeno dodavanje vode da ogrezne. Na kraju dodajte vode koliko Vam je potrebno (mera: kašika heljde - tanjir vode), pustite da provri, a pre serviranja supi dodajte sitno seckanog peršunovog i celerovog lista.

Čorba od pasulja sa trgancimaPasulj prethodne večeri operite i potopite u veću količinu vode. Sledećeg dana, vodu bacite, a pasulj pred pripremu

kuvajte u tri vode: stavite pasulj u lonac, naspite duplo veću količinu vode, kada provri, pasulj procedite, vodu bacite i ponovite postupak.U ekspes loncu izdinstajte veću količinu crnog luka na nerafinisanom maslinovom ulju, dodajte narendanu šargarepu i celer i na kraju polukuvani pasulj, te prelijte sa 4 puta većom količinom obične vode. Začinite uobičajenim začinima (svakako dodajte morske soli i listiće suve nane), poklopite ekspres lonac i od časa kada provri, kuvajte 1h.

Integralno pšenično brašno blago posolite morskom soli i dodajte tople vode da zamesite tvrđe testo. Ostavite ga sa strane da se odmara dok se kuva pasulj, premesite 2-3 puta.U kuvan pasulj, prstima trgajte male komadiće testa i spuštajte ih u čorbu. Kada testo ispliva na površinu, jelo je spremno za serviranje!

Čorba sa pečurkamaKako ne jedemo meso, proteine u svakodnevnoj ishrani nadomešćujemo konzumiranjem mahunarki, orašastih plodova i naravno - pečurki. Najviše volimo i najčešće jedemo šumske pečurke, koje su rasle prirodno, ali u nedostatku, posluže i veštačko gajeni šampinjoni, koji su inače "blažeg" ukusa, pa ih često mešam sa vrganjima, šiteke pečurkama, lisičarkama, sunčanicama ili bukovačama.Kako je u nagradnoj igrici "Ajme, koliko nas je", novembarska zadata tema "Pečurke/Gljive", moj ovomesečni doprinos je ova jednostavna i zasitna čorbica.

Jednu veću glavicu crnog luka sitno iseckajte i dinstajte na malo maslinovog ulja. Dodajte šaku zelenog graška, jednu na kolutiće naseckanu šargarepu, malo posolite i nastavite poklopljeno dinstati na laganoj vatri. Kada je povrće mekano, ubacite na listiće tri srednje velika, naseckana šampinjona (još bolje ako imate nešto od svežih, šumskih gljiva). Dinstajte par minuta, dodajte punu kašiku kukuruznog (projinog) brašna, promešajte i nalijte sa dva do tri tanjira hladne vode. Pustite da provri. Još malo dosolite ili začinite sa razmućenom miso pastom (na svaki tanjir: zaravnjena kafena kašika misa). Sklonite sa vatre, dodajte sitno seckanog peršun lista i poslužite vruću čorbu sa malo sojine ili obične, mlečne pavlake.

Krem supa od bundeveMakrobiotika od povrća, uz luk i šargarepu, najviše favorizuje bundevu (tikvu). Jesenji hranjivi plodovi bogati pektinima i celulozom su lako svarljiva namirnica, i ne zna se šta je vrednije, da li ulje bundeve, semenke ili samo meso ploda. Kalorijska vrednost bundeve je mala, a bogatsvo vitamina i minerala veliko! Bundeva sadrži karoten, E i C vitamine, kao i vitamina B grupe, te gvozđe, kalijum, kalcijum, fosfor i mangan.Poreklom iz Meksika (neke sorte iz Indije i Amerike), generacijski je udomaćena u našim krajevima; lako se nađe u ovo vreme na pijaci, ovaj krasni simbol jeseni, a mi je najčešće jedmo pečenu. Obično kupim sveže, već isečeno parče i pečem komade u pećnici bez šečera, soli ili ulja. Uvek izdvojim neki komadić više i obavezno napravim ovu jednostavnu, okrepljujuću krem supicu.

Za jedan tanjir krem supe Vam je potrebna šolja grubo nasečenog mesa bundeve. Stavite komadiće bundeve u lonac za kuvanje i prelijte hladnom vodom da ogrezne. Posolite morskom soli, dodajte kurkumu i đumbir  u prahu (ovi lekoviti začini sačuvaće i naglasiti prelepu naranđastu boju) i pustite supu da provri.Ako želite, dodajte i komadić kombu alge (koju ćete pred serviranja izvaditi), jer alga daje osobitu snagu organizmu u jesenjim danima.Kuvajte supu u poklopljenom loncu 20-ak minuta, da bundeva omekša; izmiksajte štapnim mikserom.Naravno, u ekspres lonacu možete bundevu skuvati pod pritiskom (supa ce biti jos ukusnija i zdravija) i tada je dovoljno je kuvati 5 minuta.

U suvom tiganju propržite seme bundeve. Zamirisaće i puckaće kao kokice. Zeleno, nabubrelo seme stavite u posudicu za služenje, a u tiganj stavite očišćeno seme suncokreta i takođe ga blago propržite. Tresite tiganj da ne zagori. Sucokret pomešajte sa semenom bundeve i pospite supu u tanjiru semenkama i ukrasite listićima svežeg peršuna.

Čorbica od karfiolaGlavicu karfiola operite, nožem odvojite drvca karfiola i stavite u lonac, dodajte vode toliko da karfiol

ogrezne, posolite morskom soli, dodajte vrlo malo pavlake za kuvanje (tek da zabeli) i pustite da provri. Poklopljeno, na minimalnoj vatri kuvajte 20-ak minuta, dok karfiol ne omekša. Po potrebi, dodajte vode, u zavisnosti za koliko ljudi kuvate čorbu (moja mera za čorbu je: puna šaka seckanog karfiola po tanjiru vode). U trećinu šolje integralnog pšeničnog brašna, dodajte kafenu kašićicu nerafinisanog maslinovog ulja. Dalje, dodavajte po vrlo malo mlake vode i  umešajte kašikom testo, dok se ne počne odvajati od kašike (kada ga umešate, neka odstoji 20-ak minuta). Kada je karfiol skuvan, kafenom kašikom zakuvajte testo u čorbu (mera od trećine šolje brašna je dovoljna za dva tanjira čorbe).Servirajte toplo, uz eventualni dodatak kisele pavlake, mlečne ili sojine.

Paradajz čorbaMoj suprug uživa u bogatom ukusu paradajz čorbe. Ima mnogo načina na koji je možete spravljati;

interesantne gurmanske varijante paradajz čorbi možete videti ovde, i na ovom linku.Ja za brzo, "dnevno" spremanje koristim jednostavniju varijantu. Naravno, potreban Vam je domaći kuvani paradajz ili kupovni paradajz "Tomatino" ili "Tomatello" koji su bez konzervansa i aditiva. Možete, ukoliko je sezona paradajza (mada, ima ga preko cele godine) u blenderu izmiksati svež paradajz i pretvoriti ga u kašu...U lonac stavite paradajz sok i malo ga, po potrebi (u zavisnosti od koncentrovanosti paradajza), razredite običnom vodom. Dosolite po ukusu, malčice pošećerite (na svaki tanjir supe stavite prstohvat smeđeg šećera), dodajte malo origana, manju celu glavicu crnog luka, malo zelenih grančica celera i, umesto testenine, na svaki tanjir po jednu supenu kašiku kuvanog integralnog pirinča (već sam naznačila u prethodnim postovima da ga uvek imam kuvanog u frižideru).Krčkajte čorbicu 15-ak minuta. Pre serviranja izvadite kuvani luk i celer, dodajte malčice nerafinisanog maslinovog ulja i poslužite vruće ili hladno.

Supa od povrćaAko ste malo pratili ovaj blog, shvatili ste da se kod nas u kući ne jedu supe "iz kesice" kao i što jelima ne

dodajem razne vestačke i svakako štetne "poboljšivače ukusa".Domaćice koje su navikle koristiti gore navedeno, zaboravivši na prirodno, biće oduševljene okrepljujućom punoćom ukusa ovog jednostavnog recepta. Svakako, jednostavnije je u vrelu vodu zakuvati kesicu gotove supe, ali da se malo podsetimo šta one najčešće sadržeNajčešće sadrže razne hemijske dodatke i poboljšivače ukusa kao što je natrijum gluminat, razne konzervanse, emagulatore... i u kombinaciji - štetne aditive. Evo, mali detalj za razmišljanje: svakako ste upoznati da se hrani dodaju aditivi, najčešće u cilju dugotrajnosti upotrebe, kao i poboljšivači aroma. Kada se isti laboratorijski analiziraju (pri stavljanju na tržište), oni najčešće nisu štetni sami za sebe. No, ako ih na primer koristite u kombinaciji sa drugim aditivom, vrlo je verovatno da proizvedu štetnu reakciju u vašem organizmu. Da pojasnim: pojeli ste čips (sa poboljšivačem ukusa i konzervansima, "obogaćen" ukusom šunke), popili gazirani sok (pun konzervansa, šećera i veštačkih aroma...) i na kraju se zasladili nekim bombonama (konzervansi, emagulatori, veštačke boje...). Pitanje je, kakve se hemijske reakcije dešavaju kada se svi ti aditivi iz hrane nađu u našem organizamu? U svakom slučaju, izbegavajte ih! Uostalom, ni u jednom dobrom restoranu

neće Vam poslužiti supu iz kesice.Ovaj mali uvod sam napisala, saznavši, zgranuta činjenicom da moja poznanica, zdravstveni radnik, vec treći dan hrani bolesno dete isključivo supama iz kesice, jer će navodno dete dehidrirati usled visoke temperature i potrebni su joj minerali (natrijum) i vitamini!? Nije mi namera ubediti Vas u štetnost svega gore pomenutog, koliko da ukažem na vrednost ishrane prirodnom hranom; ali ipak, pokušajte što više "domaćih" jela uvrstiti u svoju svakodnevnu ishranu. Verujte, vratiće Vam se mnogostruko! Za domaću supu od povrća dobro operite i očistite: pola kg šargarepe, pola korena celera (veličine šake), 2 korena peršuna, 1 veći koren paškanata, 1 glavicu crnog luka i komad kupusa (može i neki ostatak povrća iz frižidera). Stavite očišćeno povrće u expres lonac i prelijte sa 1 litrom obične hladne vode. Dodajte jednu kafenu kašičicu morske soli, 1/3 kašićice đumbira u prahu (možete i sa povrćem staviti komadić svežeg đumbira) i 1/3 kašićice kurkume.Expres lonac poklopite, stavite na vatru i kada provri, vatru smanjite na minimum i kuvajte 20 minuta. Ugasite i kada se ispusti para iz lonca, otvorite. Povrće pažljivo izvadite, možete ga servirati kao predjelo, a supu ponovo ostavite da provri i zakuvajte griz knedle. Na kraju, kada su knedle gotove, ukrasite supu pred serviranje svežim, sitno seckanim peršun listom.

Supica sa prosom i sargarepomPotrebna Vam je voda koja je preostala od kuvanog kafriola iz prethodnog recepta (posta).

Potrebno Vam je i malo prosa, zitarice koju cete nabaviti u prodavnici zdrave hrane. Malena, okrugla i zuta zitarica bi trebala sto cesce se naci na Vasoj trpezi. Deca je vole zbog njenog blago neutralnog ukusa, a gurmane podseca ukusom na piletinu. Proso je koristan za zeludac, slezenu i pankreas, a u makrobiotici je nezaobilazna namirnica koja se koristi u supama, corbama, varivima, salatama i desertima...Na svaki tanjir vode od kuvanog karfiola (u zavisnosti za koliko ljudi spremate supu) dodajte jednu manju sargarepu naseckanu na kolutice. Sveze listove karfiola operite, isecite peteljku i zilu lista, naseckajte na sitnije komadice, a samo zeleno lisce na sire rezance. Na svaki tanjir vode dodajte po jednu zaravnjenu kasiku oljustenog prosa i stavite kuvati 30 minuta. Dosolite po potrebi, sklonite sa vatre i dodajte sitno seckan persun list.

Krem supa od mladih kopivaVažno je da mladu majsku koprivu berete podalje od puta. Berite je, naravno rukavicama i trudite se da ne

uništite celu biljku čupajući je iz korena. Čupkajte samo prva 2-3 cm biljčice. List koprive operite, spustite u vrelu vodu i kuvajte 3 minuta. Procedite i još malo proprerite svenule listove hladnom vodom. U šerpu stavite koprivu, grubo naseckanu polovinu korena celara, dve grubo naseckane šargarepe, komadić (oko 1 cm) korena đumbira, dva češnja belog luka (češnjaka), začinite morskom solju, dodajte hladne vode da ogrezne i kuvajte 30-ak minuta. Dodajte, po osećaju, par kašika kuvanog integralnog pirinča u supu i sve izmiksajte štapnim mikserom i po potrebi dodajte još vode. Servirajte sa sojinom pavlakom ili običnom (mlečnom), u nedostatku zdravije varijante.

Krem supa od brokuleSvakodnevno spremam zdrave supe, čorbe... ovo nam je jedna od omiljenih! Jednostavna je i za čas

gotova!U šerpu od 2l staviti tri drvca brokule, dve grubo nasečene šargarepe, glavicu crnog luka, dodati malo đumbira, morske soli i kurkume. Preliti hladnom vodom da ogrezne i kuvati na laganoj vatri pola sata.

Sve usitniti i umutiti štapnim mikserom. Ukrasiti sa malo kisele pavlake, peršun listom i alevom paprikom.