PETRUSHKA CLARKSON-Geštalt savetovanje u akciji

8/13/2019 PETRUSHKA CLARKSON-Getalt savetovanje u akciji

1/91


2/91


3/91


4/91


5/91


6/91


7/91


8/91


9/91


10/91


11/91


12/91


13/91


14/91


15/91


16/91


17/91


18/91


19/91


20/91


21/91


22/91


23/91


24/91


25/91


26/91


27/91


28/91


29/91


30/91


31/91


32/91


33/91


34/91


35/91


36/91


37/91


38/91


39/91


40/91


41/91


42/91


43/91


44/91


45/91


46/91


47/91


48/91


49/91


50/91


51/91


52/91


53/91


54/91


55/91


56/91


57/91


58/91


59/91


60/91


61/91


62/91


63/91


64/91


65/91


66/91


67/91


68/91


69/91


70/91


71/91


72/91


73/91

potpunosti steeni dobici 1ilj ove )aze savetivanja je da se klijent ohrabri u doivljavanjuzadovoljstva i dovrenosti getalta, doputajui sebi da bude potpuno i konano nagraenkontaktom koji se pojavio

5a)ovoljstvo pri )ovravanju

-avetnik i klijent u ovoj taki suoeni su sa dilemom umetnika koji bira izmeu -cile

preranog naputanja posle i Iaribde smenog per)ekcionizma !vek ima jo tema za rad, jo uvida koji se mogu ostvariti, jo vetina koje se mogu nauiti, jo aspekta linosti koji semogu promeniti ili uobliiti ili vrednovati +aalost ova )aza savetovanja esto se prebrzookona, bilo da je re o nekoliko minuta koji nedostaju prilikom poslednjeg susreta ili o poslednjim'azama savetodavnog procesa koji traje dve do tri godine.:esto se ovo proputa u teoretskoj razradi problema u " literaturi pak, ini se, da je jedanod najznaajnijih i najsvetlijih trenutaka postojanja, uenje da se potuje, naglasi i zakljuinae iskustvo na mestu njegovog zavravanja ! ovoj knjizi koristila sam mnoge primereoigledno zadovoljavajueg dovravanja nekog dela savetodavnog procesa ili celokupnogsavetovanja ! praksi svakog savetnika prirodno je da postoje situacije koje se dovravajumanje uspeno Klijentkinja Fore 0erls pie/ Q#a sigurno nisam izleena ;apravo, i daljeimam sve simptome koje sam ikad imala -ada doivljavam neku anksioznost koja mi je bila

gotovo nepoznata kada sam dola kod Fore 2li se intenzitet simptoma znatno smanjio -adaoseam da sam iva 0retpostavljam da je Fazarus kada se vratio na svet i dalje imao istuiskrivljenu nogu,retku bradu i grozan zadah koji je imao i pre smrti 2li on je znao da je biomrtav i da je sada iv, i sigurna sam da je znao da je to veliko udi i bio zahvalan 3okkoraam ulicom i gledam mukarce i ene, oseam privlanost, strah, interesovanje,uzbuenje *i, Fora i ja, inile smo udo 8ratila sam se u ivot $*or)i, 45A@/4D9%! ovoj )azi savetovanja, klijent e esto dolaziti na seanse,govorei o uspesima koje postiena poslu i kod kue 'dnosi sa drugim ljudima esto izgledaju udesno trans)ormisani :estopostoji neka vrsta nelagodnosti koja se javlja u obliku Qnisam siguran da bih i dalje trebaoda dolazimQ 2li i dalje postoje periodi zajednike tiine i dubokih oseanja zadovoljstva zbogpartnerstva koje je uspeno dovelo do okonanja posla -avetnikovo mentalno zdravlje ipro)esionalna produktivnost mogu biti ugroeni ako se ne pokloni duna panja ovoj

)azi -avetnik '-CP2 0'=! da provede neko vreme u delu ciklusa koji je ispunjenzadovoljstvom kako za klijentovo dobro,tako i za svoje sopstveno+edostatak panje poklonjene ovoj )azi kod klijenta moe rezultirati karikaturom narkomanakoji se )iksa radom na sebi i uvek radi na nekom novom aspektu sebe bez periodamirovanja izmeu razliitih procesa *nogi delovi ivota ne mogu se QsreditiQ savetovanjem,terapijom i linim radom 8ano je da savetnik i klijent zapamte molitvu koja se pripisujesvetom .ranji 2sikom/Q>oe, daj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu promeniti,hrabrost da promenim stvari koje mogu i mudrost da znam razliku izmeu ovo dvoje Q

Tipine te&e pre)posle)nje fa$e 'fa$e $a)ovoljstva+

Sa!o#)e#$

?i je neobino da klijenti postanu samosvesni u ovoj )azi =o je kao da su preuzeli jezik i nekeideje getalta $ili nekog drugog sistema savetovanja% i svesno ele da to odre kao)iguru +isu spremni da nov jezik i nov nain rada prepuste zaboravu dok ih asimiluju u svojbihejvioralni i a)ektivni repertoar -lino pitanje postavlja se kada osoba doe na obuku iplai se da e Qsve zaboraviti za nekoliko meseciQ0o mom miljenju, sve to je potrebno svesno pamtiti kroz dui vremenski period da se nebi izgubilo, nije ni bilo dobro integrisano "etalt, postaje uobiajen i prirodan deo ivotaoveka u vidu tekueg zadovoljstva, karakterisanog nesamosvesnom lakoom iharmonijom, kao i sposobnou da se uspostave bliski odnosi sa ljudima koji nisu proli kroz


74/91

slian proces +aglaena upotreba argona $ka npr / kontakt, izbegavanje, sada samsvesna ,ti se sada projektuje %, omiljenih )raza nekog terapeuta, ili nekada 0erlsovihizraza,kao to su Qjebanje mozgaQ ili Qgovno slonaQ ne prilie veini osoba i postaju neuspeokalem.1ilj je integracija onoga to je istinska karakteristika odreene osobe i onog dela " koji talinost moe lako i potpuno asimilovati, zadravajui svoj integritet i stil +e postoji

jednostavan odgovor na pitanje kako da se to postigne 'snova toga je u smei umetnosti izanata, teorije i prakse, linog iskustva i objektivnosti, svesnosti i tehnike, svakog iindividualnog savetnika 'vaj cilj se odnosi na celinu savetovanja, a to je mnogo vie negosuma delova Komadanje ovog procesa, poput ovog u knjizi, samo bledo odraava bogatstvoi vrednost linog iskustva doivljenog kroz ovaj pristup

Po#!a$ranje 2nad"ledanje #e+e3

0osmatranje je jedna vrsta gore pomenutog problema =anije, to se odnosi na posmatranjesebe, to znai da neki ljudi uvek nadgledaju sebe vodei rauna o tome npr / Qkakav bidobar getaltista trebao da budeQ 0ostoji oseaj upravljanja sobom i neeg QtrulogQ u vezisa nainom na koji takve osobe upravljaju sobom =o se, naravno, ne ograniava samo nagetalt, ve se takoe moe opaziti i kod klijenata nekih drugih terapijskih sistema tokom

poslednje )aze savetovanja =o izgleda kao deo prirodnog procesa koji zapravo trai da se nanjemu radi, kao i na svemu ostalom *islim da bi se ovo moglo opisati kao e)ekat jatrogenizacije savetovanjem, jer je re o problemima koji nastaju kao posledica samogtretmana ;a e)ikasno dovravanje procesa potrebno je da nusprodukti savetovanja budurazmotreni i razjanjeni kroz angaovanje svesnosti, eksperimentaciju sa tolerancijomdvosmislenosti i nesigurnosti, te prikladnom kon)rontacijom *ogue je da savetnik neobrati panju na ovaj tipian problem, zato to smatra da je osoba potpuno usvojila sistem ida je sposobna da ga e)ikasno koristi, da bi proradila svoje probleme i nastavila sarazvojem >abington i .arel $4565BA@% su upozorili da se ni jedna znaajna pozitivnapromena u terapiji nije pojavila zbog klijentovog uspenog uenja savetnikovog nainagovora $jezika i naina izraavanja% 8ano je da savetnik ovo razume i bude obazriv =akoebi trebalo da posmatra svoje reagovanje na takav ishod u linoj terapiji 2ko ovakav problem

postoji, moda je potrebno vratiti se na ranije )aze ciklusa i detaljnije ih proraditi

9i$i pod (on$rolo! i i!a$i (on$rol* nad

=ipino je da se klijenti kolebaju izmeu stanja u kojem su pod kontrolom i stanja u kojemimaju kontrolu u ovoj )azi +auili su da budu svesni svog besa, npr da ga mobiliu i danamerno deluju besno u toku kontakta u situacijama u kojima je to potrebno Fjudi se estoneprikladno ili naprasno ljute i to najee na svoju tetu +pr osoba koja je bila preteranokontrolisana i rigidna, moe odluiti da eksplodira prilikom loe voenog poslovnograzgovora =o moe biti organizmiki prikladna reakcija, ali takoe moe imati visokucenu 'rganizam ima i glavu koja moe da uzme u obzir realistine dugotrajne e)ektenedovoljne retro)leksije 3eo savetnikovog zadatka je i da pomogne klijentu da razdvoji onoto je lako rei i uiniti tokom savetovanja, od onog to bi ga moglo skupo kotati na nekomdrugom mestu ! getaltu je ree tipian problem preterana kontrola, zato to ovaj pristupstavlja naglasak na razvoj spontanosti ekspresivnosti pak, postoji neka vrsta preteranekontrole, koja se moe mani)estovati u meuljudskim odnosima, naroito kada Qja radimsvoje, a ti radi svojeQ postane razdvojeno od jedinstva organizma i sredine =o moe zavrititako to e kontroliue narcistike potreba jedne osobe biti izraene, a cenu e platiti obeosobe ukljuene u kontakt 'vo se moe javiti u situacijama kada rtve postaju


75/91

progonitelji 'ni tada osvetoljubivo nastoje da kazne partnere za njihov udeo u onome to jebilo e)ekat uzajamnog dogovora )ormiranog u okviru patolokog kon)luentog partnerstva,koje su oboje odravali sa jednakon odgovornou tokom mnogo godina -avetnik treba dapomogne klijentu da otkrije sopstvenu odgovornost za to to je izabrao i odravao, i dapritom pomogne klijentu da ne krivi sebe i da ne kanjava partnera 3irektno iskustvo jeverovatno naje)ikasniji put da se ovo naui, kao i doivljaj da savetnik zbog toga ne kriviklijenta, ve ga saoseajno razume

4isionarski =ar

3rugi tipian problem koji se javlja u ovoj predposlednjoj )azi moe se nazvati misionarskiar 'n se deava kada klijenti koji su uivali u putovanju ponu da veruju da se ponaajukao da je to Qjedina prava biblija i jedini put ka spasenjuQ 0oznanici, prijatelji i porodica suesto recipijenti onoga to zvui kao Qglas spasenja i govori o odreenom savetniku ilipristupu $bilo da je re o 02,=2 ili "% =ada se vrline sistema propovedaju sa takvom verom ientuzijazmom da savetnik to moe smatrati zabavnim, kratkovidim ili ak neprijatnim

zgleda da postoji neka tendencija da ljudi koji su otkrili neto to zaista deluje, ele da otome posvedoe i podele to sa drugima koji bi mogli dobiti iz ovoga neku dobrobit ilipokuavaju QpreobratitiQ one koji su od poetka sumnjali -avetnik treba da se pozabavi

veoma paljivo, uljudno i saoseajno ovom klijentovom eljom da veliko otkrie svimaobjavi Klijent, verovatno, treba da nae ravnoteu u oseanju zahvalnosti i da ne oseaobavezu ili prisilu da Qrairi glasQ =ek obueni savetnici, takoe, mogu postati QbogomoljeQkoje potuju samo svoju vrstu obuke kao jedino istinitu i vanu i otpisuj u sve ostale pristupe, ada ih nisu upoznali uz radoznalu otvorenost duha.

Per1e(%ioni a!

Oelja da se bude izuzetan esto se brka sa eljom da se bude per)ektan -uptilan ikompleksan proces savetovanja je, takoe, podloan ovoj kon)uziji, delimino zbog toga tose bazira na pretpostavci da ljudi mogu ostvariti sebe ! ovoj )azi ljudi mogu postaviti predsebe nerazumne zahteve $kao i pred savetnike% da uvek budu dosledni, uvek zdravi ili da se

uvek kreu kroz ciklus svesnosti na organizmiki prikladan nain 3ovedena do krajnosti, aki oslobaajua )ilozo)ija getalta, takoe, moe postati Qludaka kouljaQ, kada nemadovoljno mesta da se Qodbije da se postupi u skladu sa nekim eljama kao to je prolaznaseksualna privlanostQ 0onekad je klijentima potrebno pomoi da utvrde svoje pravo naneispunjene elje, pravo da se rtvuju, ako je to njihov izbor ili jednostavnije, da sepovremeno oseaju loe $Iazleton,45A? % Konano, savetnik i klijent treba da se pomire saegzistencijalnom realnou, kao to to ini umetnik *oda delu ponekad nedostaju vizije,ali to je tako 2ko je ovakav problem obnova ranijih problema sa per)ekcionizmom, onda jepotrebno ponovo upotrebiti ili kreirati nove strategije i tehnike koje se bave tako preteranimzahtevima $ukljuujui i rad na iskustvu iz detinjstva% zgleda da je ivotna injenica daljudima uvek nedostaje neto da bi se ostvarila per)ekcija +i jedna QdozaQ savetovanja nemoe ovo izmeniti -avetnici mogu jedino da razviju humorom proeto prihvatanjesopstvenih greaka, ogranienja i mana 3rugim reima, svaki ovek je gotovo savren (savreno onakav kakav jeste, ba kao to je drvo savreno samo po sebi

Pri!eri e(#peri!ena$a

>udui da egotizam lako moe da ometa )azu zadovoljstva, sledi niz tehnika koje moguomoguiti razvoj drugih vidova intervencija koje e se baviti ovim problemom tokomposlednjih )aza savetovanja

,okusiranje i i$otravanje fi"ure


76/91

-ve predhodne )aze ciklusa se, na neki nain, revidiraju u svakoj )azi 3a bi se )okusiralo ida bi se izotrila )igura u )azi post kontakta neophodno je revidirati otkria i vetinesvesnosti 0oto smo otkrili sel), neophodno je napustiti ga da bi se )iguri omoguilapunoa 8ebe gledanja ili sluanja, poreklom iz ;C+ tradicije, uz pomo kojih klijentdoputa sebi da postaje sjedinjen sa objektom, ili tehnike kretanja, kao to je =ai(1hi, mogudelovati paradoksalno, ali su od pomoi kada se upoznaje dovravanje, postkontakt i

zadovoljstvo $.rank,456D % !sklaivanje sa ciklinim ritmovima prirode u kojoj se smenjuju sezone, usklaivanje sasemenom koje raste, postaje drvo i umire, znai usklaivanje sa svetlim i tamnim )iguramaiz naeg ivota 'no to izgleda strahovito vano danas, esto se pokazuje k ao sasvimbeznaajno kroz dekadu ili manje 'bogaenje sadanjeg trenutka punoom, panjom ikoncentracijom sel)a, oplemenjuje ivot i unapreuje kvalitet ivota u sadanjem trenutku,kao i seanje na njega

Uspostavljanje poverenja u or"ani$&inoj pli&i i o#e%i

3o ove take procesa veina klijenata je otkrila da moe verovati sopstvenoj intuitivnojmudrosti koja e pouzdano podrati njihovo zdravlje i dobrobit Fin je nauila od svojih

roditelja i nastavnika da joj je potrebno osam sati sna 3ugo je ovo prihvatala, prisiljavajuisebe da spava onda kada joj se nije spavalo, i patila je zbog nedostatka sna i onda kada nijebila umorna ;apravo, kao to se obino deava sa ljudima pred kraj savetovanja, njenaenergija je porasla i bilo joj je potrebno manje sna pak, ona se brinula, na nekom nivou,zbog moguih posledica po njeno zdravlje Fin je zapoela eksperiment u trejanju od dvenedelje, tokom kojeg je spavala onda kada joj je odgovaralo, i kada se oseala umornom $uikviru nekih praktinih ogranienja% i kada je to elela 'na bi npr odremala desetak minutau delu kancelarije predviene za odmor u vreme aja, ostala bi budna tokom noi itajuizanimljivu knjigu i ponovo ila na posao $a da u meuvremenu nije spavala%, a zatim biodspavala tokom vikenda osamnaest asova ili vie Cksperimentisala je na ovaj nain doknije utvrdila da moe verovati svojoj potrebi za snom, sposobnosti svog tela da odgovori nazahteve realnosti, i da jasno i sigurno prepozna nedostatak sna ili zasienost snom 'tkrivi

mudrost sopstvene regulacije sna bila je ponosna i zadovoljna sobom +ije vie morala dabroji sate bez sna, ve je uivala u knjigama koje je itala nou, kada su ostali ukuanispavali

%otovanje $a)ovoljstva

Ielen je esto imala izuzetne uvide i menjala je svoje iskustvo kreativno, ali je zatim jurilaka sledeem problemu, kojeg bi postala svesna 0osle serije seansi koje su ukljuile Ieleninrad na blagom strahu od toga da bude asertivna sa strancima, kao to su konobari i trgovci,otkrila je scenu iz doba kada je imala 4E godina, kada ju je njena majka postidela vraajuipar loih cipela Ielen je odigrala scenu, zaustavljajui majku u )antaziji i objanjavajui jojkako da pristupi situaciji u veoj meri asertivno, a u manjoj meri agresivno(ak jedemonstrirala kako to treba uiniti =o je bio ozdravljujui trenutak, ali je ona napustilaseansu govorei/ Q-ledee nedelje u nastaviti dalje i raditi n a svom nezadovoljstvu poslom.@-ledee nedelje nismo krenuli dalje -preavanje sebe u doivljaju zadovoljstva i povlaenjabilo je uobiajeno ponaanje za I 0redloila sam joj da zamisli da je u galeriji slika +a podusu bile postavljene skice radova koje je dovrila, a komad poda na kome je sada stajala bio

je okien slikama koje su prikazivale )azu straha od asertivnosti =raila sam od nje daprovede neto vie vremena lutajui galerijom i uivajui, opisujui i apsorbujui ono toposmatra, pre nego to krene ka sledeoj slici

Od*#$ajanje od pre$erane (on$role


77/91

4ehnike koje slede odnose se na odus tajanje od egotizma Cksperimenti sa meditacijom ivizualizacijom koji pozivaju ljude da doive svoju povezanost sa univerzumom predstavljajudrugaiji getaltistiki nain da se bavi problemom preterane kontrole -vaka meditacijakoja se )okusira na prazninu i beskonanost svemira, na nemerljivu beskonanost vremena irelativnu bezznaajnost pojedinca, moe predstavljati izazov i biti ozdravljujua za ljudezaglavljene u ovoj )azi -uprotno nekim shvatanjima nastalim 9@(tih godina, " nastoji da

inkorporira svest o sebi sa sredinom, u kojoj ona jedino ima smisla -ubjekt ne mora bitiizdvojen iz sistema, psiha razdvojena od eko sistema -istemska svesnost obuhvata nesamo drvee i ozon i planetu, ve i nae mesto u istoriji i nae participiranje u razvojuun iverzuma.

ako pri!vatiti ono to je 9)ovoljno )o:ro9

! " je bilo prilino govora o odbijanju, pruanju otpora i pobuni, a mnogo manje govora oprihvatanju, rezignaciji i odobravanju naputanja terapije, kada je stanje Qdovoljno dobroQ0oto " naglaava i slavi polarnosti, kao i njihovu integraciju, kada je to organizmikiprikladno, oba navedena aspekta zahteva treba da budu podjednako naglaena koduravnoteene osobe ;a ljudi iji uobiajen obrazac ponaanja ukljuuje borbu, napad i

destrukciju getalta, od vitalnog znaaja moe biti da naue kako da prihvate neto to jeQdovoljno dobroQ i da naue da de)iniu Qdovoljno dobar odnosQ, Qdovoljno dobru sliku osebiQ, Qdovoljno dobar ivotQ 3eni je nauila da dovoljno slobodno govori o svojimoseanjima i oekivala je isto i od svojih prijatelja ! konkretnoj situaciji o kojoj je re,nekoliko njenih prijatelja naputalo je zemlju i selilo se u inostranstvo 3eni je na seansiiznela dilemu o tome da li da na oprotajnom sastanku govori o nagomilanom ogorenju ioseanju krivice vezanom za jednog od prijatelja 0osle razgovora odluila je da pustioseanja na miru-tenli, posmatrajui svoj ivot iz perspektive 6?(to godinjaka, koji je bio pomorski inenjer,otac, suprug i ljubavnik, nastavnik i sportista, novinar, oseao je krivicu zato to nije biostvarno dobar ni na jednom od ovih polja i nije dobio priznanja za zasluge 0laio se da jenjegov ivot bezvredan =okom savetovanja morao je da naui da Qrazliiti konji rade

razliite posloveQ 'dluio je da se pomiri sa injenicom da, i ako nije postigao nita odposebnog znaaja ni na jednom polju, postigao je mnogo razliitih i dobro zaokruenihciljeva na koje je opravdano mogao biti ponosan ntegriui svoj jedinstveni obrazac ivotaon otkriva duboko znaenje i zadovoljstvo u poznim godinama

%ripre&a $a )ovravanje savetovanja

Kao to smo videli, jedna od najvanijih vrednosti " je da osoba bude u kontaktu sa onimQto jesteQ ( sa stvarnou koja postoji sada i ovde ! idealnom sluaju, klijent e sve vieuspostavljati kontakt sa unutranjim svetom svojih razmiljanja, zamiljanja i senzacija, kaoi sa spoljanjom sredinom, sa ljudima, mestima i dogaajima 'dbrambene strategijeponaanja zamenjuju se samo aktulizujuim strategijama ;a 0erlsa i druge, svesnost jeklju, poto ona dovodi u prvi plan svest o nedovrenim situacijama koje zahtevajudovravanje ;drava osoba takoe sve vie stie i prisvaja svoju sposobnost da pronae,potrai ili izmisli prikladnu podrku Q2ko naui tehnike svesnosti, naui da prati tok, daostane u kontaktu sa situacijama, koje se smenjuju, tako da pritom odri interesovanje,uzbuenje i razvoj, osoba vie nije neurotina, bez obzira na to jesu li njeni problemiunutranji ili spoljaniQ $0erls i dr , !"+! !"E". $EE%.

Na#$a)a( rada #a Garije!


78/91

! )azi tretmana "ari je toliko ozbiljno doivljavao novo saznanje o samosvesnosti da jepreterao sa per)ekcionizmom 0oeo je da sebe kanjava ! novom odnosu sa mnogoprikladnijom osobom, bio je preterano obazriv u odnosu na situacije koje bi ga potencijalnomogle vratiti u destruktivnu zavisnost $kon)luenciju%, poput one uobiajne za njegove ranijeodnose +pr, veoma pedantno je pravio razliku izmeu onoga to je on eleo i onoga to jeona elela =o je ometalo spontan tok procesa, poto je on odbijao da odustane odneprestanog nadzora nad sobom

zgledalo je kao da, paradoksalno, eli da uspostavi kontrolu nad novim i iznenaujuim, daQupravlja svojom spontanouQ i da postigne neku vrstu kon)luencije sa namernomsvesnou ! ovoj )azi "ari je nauio da mora dopustiti sebi da bude naputen, uz poverenjeda e ponovo uspeti sebe da pronae

=okom jedne seanse, "ari se )okusirao na doiv ljaj zadovoljstva Qunutranjom radouQ0redloila sam mu da odigra ceremoniju diplomiranja slinu onim ceremonijama kojima jeprisustvovao kao predava -vrha ove intervencije bila je mnogostruka 0re svega, time jetrebalo izotriti njegovu svesnost o onome to je postigao tokom savetovanja i obezbeditinjegovo znanje o tome =akoe je time trebalo kreirati pripremu za predstojee dovravanjesavetovanja 0ostojala je takoe i dodatna simbolina namera ( da ga podseti da u ivotu,kao i na ispitima, dovravanje moe da se ostvari bez per)ekcije Konano, namera je bilada se uspostavi balans i realitet kako bi "ari potpunije doiveo deo ciklusa savetovanjaispunjen zadovoljstvom i to kasnije u ivotu koristi kao internalizovan model prilikomsledeih dovravanja situacija C)ikasno i elegantno terapijsko delovanje, obino kao idobra pesma, sadri vie slojeva razliitih namera, znaenja i intuicije, od kojih su samoneka svesna i mogu se artikulisati =ako se obino uputao prilino spontano ueksperimente koje sam predlagala, tom prilikom "ari se zamislio i odgovorio/ Q*islim da bihu tom zaista uivao i ne elim da izvedem ovu vebu danas ( ne bez neophodno potrebnepripreme Oelim da provedem sledeu nedelju mislei o tome i pripremajui se i da akdoem sa nekim svojim predlozimaQ -ledee nedelje on je odigrao i razradio ceremoniju idodelio mi ulogu $to znai da sam imala karakter koji sam trebala da igram, pripremljenopis, mimiku i dranje i sve ostalo to je potrebno da osvetli linost koju sam igrala%pro)esora 3obila sam detaljan serti)ikat koji sam trebala da predam "ariju i koji jesadravao listu mnogih obinih i izuzetnih personalnih i interpersonalnih postignua koje je

on ostvario tokom nekoliko prolih godina savetovanja 0oto sam ga Qpokrila kapomQodrao je govor zamiljenoj publici $kauima% u kojoj su bili prijatelji, 3esika, njegova novadevojka i roditelji

11. %OVLA0E/3E , /AL/E ,A5E AVETODAV/OG %2O7E A

Pro'es or univerziteta u =okiju doao je da poseti uvenog ;en majstora kako bi stekaomudrost ;en majstor ga je pozvao na ajnu ceremoniju -ipao mu je aj u oljicu dok setenost nije prelila na sto, ali je majstor navalio da sipa Kada je pro)esor prigovorio, ;enmajstor je uporedio posetioca sa punom oljom stakao je da ako elimo napuniti olju , onapre svega treba da bude prazna. 8eps, !"#!, !#.%

%ovlaenje < or"ani$a& u stanju &irovanja.inalna )aza savetovanja ovde se opisuje kao povlaenje(proces naputanja stare )igure iligetalta 0onovo u podsetiti itaoce da mogu postojati makro ili mikro ciklusi u svakoj )aziciklusa svesnosti 0ovlaenje ne znai nuno kraj procesa 2ktivno povlaenje moe sedogoditi nekoliko puta tokom jedne seanse, pre zapoinjanja novog dela rada =akoepostoje periodi savetovanja $kao kada savetnik ide na letovanje% kada je proces povlaenjaizazvan kalendarskim, a ne organizmikim vremenom 8eina promena u ivotu oveka$koje se mogu pojaviti u bilo koje doba prilikom savetovanja% obeleeno je dovravanjem iotpoinjanjem


79/91

I klijent i savetnik treba da se upoznaju sa prazninama u sopstvenom ivotnom iskustvu, danaue da ih toleriu i trans)ormiu kroz eksploraciju neplodne praznine koja vodi plodnojpraznini 'vo zahteva spremnost da se ostane u stanju kon)uzije i nesigurnosti, kao iodgovornost da se krene dalje kada doe pravo vreme, doputajui senzaciju da se pojavikao )igura iz pozadine koja je istovremeno prazna i ispunjena mogunostima0omoi ljudima da prebrode prelazne periode je verovatno sutina savetovanja 0relazniperiodi mogu ukljuiti prilagoavanje na novoroene, smrt bliske osobe, dijagnozusmrtonosne bolesti, napredovanje na poslu, promene i nain ishrane ili promene i nainkomuniciranja sa ljudima kao to je odustajanje od uobiajene nepoverljivosti i stvaranjeotvorenog poverljivog stava 'rganizmiki proces regulacije kod veine ljudi koji prolazekroz prelazni period obino ukljuuje i period povlaenja0ovlaenje u )azi )ormiranja i destrukcije getalta znai pauzu i povlaenje psihike energijeiz ranijih preokupacija i ulazak u stanje praznine ili nitavila iz kojeg se moe pojaviti nova)igura ! getaltistikom smislu pozadina postaje )igura 8eoma je vano da savetnik podrii ohrabri prihvatanje i istraivanje povlaenja i izolacije, to je nu an deo prelaznog perioda. 4otreba izbalansirati sa ohrabrivanjem eksperimentacije, konkretne akcije i ponovnim uspostavljanjemkontakta sa osta lim delovima ivota individue :esto ljudi ele da prekinu ili izbegnuneprijatan proces koji se odvija tokom )aze povlaenja Kvalitet panje i intencionalesvesnosti, koje deluju tokom ovog procesa, odreuju da li e doivljena praznina biti prazna

ili plodnaCmocionalne reakcije na dovravanje savetovanja mogu obuhvatiti bes, tugu, )rustraciju,bespomonost, aljenje, depresiju i oseanje krivice !vek se moe dogoditi da klijentioseaju da su mogli biti bolji klijenti ili da su trebali upamtiti vie od onoga to je savetnikgovorio, ili da nisu trebali imati tajni@4okom 'aze emocionalnog reagovanja strpljen je, tolerancija i poverenje u procesu su sutinskiterapijski kvalitet 0otiskivanje ili otklanjanje emocionalne reakcije je ozbiljna terapijskagreka jer vodi blokiranju angaovanosti organizma Kako se menja organizmika potrebasa emocionalnim odgovorom, terapeut prati i podrava proces koji se odvijaQ $Klark, , 45A7?9 %.inalni aspekt procesa tugovanja je prihvatanje egzistencije ;a svaku osobu ovo je razliit i

jedinstven proces =o znai da posle negiranja besa, pogaanja i depresuje $Kubler(


80/91

zadri jasnu kognitivnu svesnost o dovravanju veoma vanog odnosa 'vo je naroitovano to mnogi ljudski odnosi loe zavravaju :esto smrt dolazi iznenada i ljudi sunespremni za kraj koji je doao, a odluke o razvodu mogu biti jednostrane 'tputanje saposla esto je zamagljeno nebrojenim nevanim razlozima i oekivanjima grupe 0rematome terapijsko iskustvo zadovoljavajueg dovravanja savetodavnog odnosa je odizuzetnog znaaja kao neka vrsta pravnog iskustva -vako zbogom koje je reeno na pravinain u sadanjosti moe pomoi da se retrospektivno zacele i dovre reena zbogom izprolosti =akoe ovo je od velike vaspitne vrednosti jer pomae klijentima da naue kako dabolje izau na kraj sa prirodnim i neprirodnim dovravanjima situacija i odnosa koji ih ekajuu budunosti3obro je poznato da svaki kraj evocira seanje na prethodne doivljaje gubitka ilinaputanja Fjudi obino poinju ivlje i uz vie boli da se seaju gubitka iz detinjstva dokpokuavaju da izau na kraj sa gubicima u odrasloj dobi Klijenti esto postaju svesni starihintrojekata koji se baziraju na porodinim zabranama, a tiu se izraavanja oseanja tuge3emima je uspostavila kontakt sa seanjima na ismevanje kojem je bila izloena zbog tugekoju je doivela za vreme porodinog susreta na >adnje vee :ak i prodaja automobilamoe stimulisati )iksne getalte starih bolova 'vo je )aza koju karakterie velikamogunost izbegavanja ( npr Q8ideemo se mi ponovoQ, Qelela bih da doem na obukuQ iliQto nije pravo zbogom poto mislim da u vas viati povremeno kada budem oseaopotrebu za timQ;a savetnika je ova )aza takoe problematina i esto bolna =o je kao da ste tek uspeli ipoeli da uivate u punoi drugog ljudskog bia koje je u zdravom i aktuelizovanom stanju,a treba da ga pustite da ode >liskost i prava uzajamnost u dijalogu esto se uspostavljajutek u ovoj )azi sa pravom uzajamnom simpatijom i respektom 'vo je slino kon)liktu kojidoivljavaju roditelji koji treba da dopuste svojoj deci nezavisnost +eki savetnici predugoostaju zaslepljeni za klijehta, odbijajui doivljaj veoma jake boli zbog gubitka onoga to jepostalo hranljiv i vredan odnos zasnovan na zajednikoj prolosti +eki savetnici koji sebrane od sopstvenih tema naputanja, mogu prerano, Qizbaciti ptice iz gnezda da bi nauileda leteQ 8ano je za savetnika da razviju dovoljno samosvesti da e)ikasno mogu daiskoriste in)ormacije o sebi za dobrobit klijenta*oda je najvaniji )aktor za uspeno dovravanje, sposobnost savetnika da ostane budnim

u odnosu na svoje iskustvo iz asa u as, kako intrapsihiko, tako i u odnosu sa klijentom =akoe moe biti potrebno da od klijenta trai da pokloni posebnu panju svakom moguemaspektu ovog )ascinirajueg putovanja'vde sam opisala na koji nain neki getaltisti izlaze na kraj sa dovravanjem kaoprirodnom poslednjom )azom savetovanja koja prirodno sledi posle nekog vremena+aravno, postoji getaltistika perspektiva koja prilazi dovravanju na potpuno drugaijinain ( postavljajui ga kao centralnu temu od samog poetka 0osle svake seanse moemopitati klijenta da li eli jo jedan susret +a taj nain pitanje odgovornosti, izbora, terapijskihciljeva i autonomije, maginih atributa savetnika, arhajinih oekivanja itd , mogu biti u)okusu istraivanja od samog startaQ1entralna karakteristika " terapije je da pacijent, koliko je to mogue sam, obavisopstvenu terapiju, sa terapeutom koji je uz njega kao posmatra ( komentator i povremeno

vodi =o je dosledno generalnoj orijentaciji koja kae da treba pitati pacijenta i traiti odnjega, to pre je mogue, da preuzme odgovornost za donoenje odluke hoe li nastavititerapiju, te da li iz terapije dobija neto to smatra dovoljno vrednim da nastaviQ $Cnrajt,4564 47@%+eki getaltisti ekae da se teme dovravanja pojave pred kraj dovravanja odnosa, kaovrsta eha prirodnog ciklusa i iskustva ;a neke klijente ovo e biti prikladno, za druge ne

Tipine te&e finalne fa$e 'fa$e povlaenja+


81/91

'metanje kontakta koje obeleava ovu )azu je (on1l*en%ija- -tapanje i privremena empatijamoe biti deo zdravih aspekata kon)luencije u ovoj )azi =o se moe javiti npr kadanarcistian klijent pone da empatie sa savetnikom kao zasebnom i nezavisnom osobomkoja ima razliita oseanja i potrebe od njega samog pak, odbijanje da se povue iz ovakvekon)luencije dovravanjem savetodavnog odnosa moe hendikepirati i ograniitizadovoljavajue dovravanje getaltistikih ciklusa doivljavanja u )azi povlaenja,O):ijanje ili nestrpljivost )a se o)nos )ovri

>ilo da su uobiajeni obrasci dovravanja obraeni ve na poetku savetovanja, oni e seponovo pojaviti, u modi)ikovanoj )ormi tokom ove )aze procesa Fjudi koji su ranije bili)obini na bol moda e trebati da se suoe sa nestrpljivou da dovre odnos kako bi gazapravo izbegli Fjudi koji mazohistiki podravaju takve bolne delove ivotnog iskustva$reckajui rep psu in po in% mogu biti poureni ka snanom dovrav anju separacije od stranesavetnika.+pr jedan je klijent ostao sa prethodnim savetnikom jedanaest godina, dobro napredujui'dluio je da zapone novi savetodavni odnos ubrzo posle dovravanja prethodnog 0rvizadatak novog savetovanja, od samog poetka, bilo je da se )okusira na dovravanjevremenski ogranienog ugovora

Pi$anje )e ano#$i i #epara%ije;a veinu ljudi pitanje vezanosti, separacije ili povlaenja, mora vie puta da se proradi klijent i savetnik mogu oseati da su ovo ve uradili Q'seam kao da sam ponovo nasamom startu Q

pak oni e moda morati da prorade in)antilne teme vezanosti i separacije jo jednom =oe sada biti na drugaijem nivou kompleksnosti, poto su se razvili u pogledu mnogihkarakteristika od prvog susreta sa tim problemom.0rimitivni strahovi od naputanja, ili elja da se, simboliki govorei, ubije savetnik pre negoto on uspe da ubije klijenta, veoma esto se aktivira ;amiljanje, priseanje snova ioivljavanje procesa roenja, esto se javljaju u ovoj )azi "etaltisti nemaju unapred datset odgovora na ovu $ili bilo koju drugu% )azu 1elokupna vetina i inventivnost savetnika

mora se aktivirati kako bi se izalo na kraj sa ovim temama poto svaki klijent doivljavaovo iskustvo separacije na jedinstven nain0red kraj savetovanja


82/91

+ovi klijenti u )inalnim )azama savetovanja ale se da su se vratili na poetne )aze razvojaili stare simptome 0onekad kau/Q'seam se gore nego kada sam prvi put doao kod vas Q;apravo, ponavljanje tema koje je klijent mnogo ranije savladao, gotovo je neizbeno predkraj =o je moda ak i dijagnoza koja govori da su ovi problemi savladani. Klijent prelazi prekonjih kao to osoba prelazi jezikom preko pedantno plombiranog zuba, kako bi se uverio dase to stvarno dogodilo i da bi upoznao novo stanje

klijent i savetnik trebali bi da dre na umu da, premda ovo moe biti predikcija blizinekraja savetovanja, ne znai da je problem manje stvaran ili jedinstven 0roivljavanje ilipreterivanje u pogledu strahova ili sumnji, moe klijenta u veoj meri dovesti u kontakt sastvarnou 8ano je da svaka osoba otkrije za sebe da razreeni problemi sadre u sebiseme novih problemaQ+eemo odustati od istraivanja, kraj naeg istraivanja>ie povratak na poetakI upoznavanje mesta sa kog smo krenuli, po prvi put.@

5liot,!"+" !" E:$ %

Pri!eri e(#peri!ena$a

0oremeaj granice koji prati )azu povlaenja naziva se kon)luencija Kao to je opisano u 8poglavlju, kon)luencija se javlja kada nema potovanja granica izmeu dve osobe, izmeudoivljaja objekta i objekta koji se doivljava, re je o stapanju bez diskriminacije taakarazliitosti ili QdrugostiU koje ih razdvajaju

Rad na "rani%i


83/91

0robe potencijalno tekih situacija pre nego to se ove pojave mogu biti nain stvaranjapotencijala za klijenta koji e ih koristiti poto napusti savetovanje +eke situacije mogu seoekivati, neke se mogu planirati 8era je oekivala da e posetiti svoje roditelje koje nijevidela desetak godina 'na je bila zlostavljana kao dete i odluila je da prekine kontakt saroditeljima tokom ranijeg savetodavnog odnosa -ada se oseala mnogo snanijom i bila jeradoznala, pa je elela da ih vidi ponovo, znajui da su ostarili i da uskoro mogu umreti !

)antaziji je probala scenu susreta, odigravajui uloge oba roditelja straila je dubokedoivljaje linih odgovora straha i besa na neke od komentara ili na akcije koje bi roditeljimogli da preuzmu i za koje je mislila da mogu poremetiti njenu ravnoteu i navesti je daizgubi svoj centar 3rugi oblik probe moe se javiti u obliku terapijske desenzitizacije zaodreene teme koje su podravale nisko samopotovanje osobe ' tome ponekad govorimkao o izgraivanju psiholoke robusnosti $grubosti% ;a ljude koji umeju da odbrane sebe ibudu grubi ovo nije naroito korisna procedura pak, za klijente koji se obino srue predudarom stvarne ili zamiljene provokacije, to moe predstavljati vrednu ostavtinu 1iljsavetovanja moe biti samo taj da se naui kako da se izae na kraj sa krizom usadanjosti *oje je miljenje da treba poboljati samoregulirajue procese organizma, tomoe ukljuiti nauk o tome kako da se izbori sa moguim napadima u budunosti3on je imao dubok oseaj in)eriornosti zbog niskog rasta -vaka situacija u kojoj bi dolazila

do izraaja njegova visina u poreenju sa drugima izazivala bi kod njega jaku neprijatnost istid 0red kraj savetovanja 3on je stekao oseaj sopstvene vrednosti i moi, i uspostavio jeuzajamno zadovoljavajui odnos sa enom pak, i dalje je bio anksiozan u pogledu da izdriismevanje ili ponienje u stresnim trenutcima?a jednoj radionici savetnik je postavio situaciju odigravanje scene sa kolskog igralita:lanovi grupe okupili su se oko njega $kao deca% izgovarajui rei kojih se najvie plaio8iui i zadirkujui ga dobacujui mu QkratkiQ i smejui se 3on je traio da izvedemoovakav rad skustvo je iskoristio da izgradi doivljaj podrke u sebi kroz nain disanja,)iziku ravnoteu i uzemljenost, potvrujui svoju sposobnost da ostane u kontaktu sanajboljim i najjaim delovima sebe i situacijama simuliranog napada?aravno, ovo j e vetaka situacija, ali u )iziolokim odgovorima od poetka do kraja ovevebe nije bilo nita vetako za 3ona Kasnije je izvestio o dugotrajnim i dubokim

poboljanjima u pogledu samopouzdanja u kontaktu sa drugim ljudima, i o porastusamopotovanja

ako i$a;i na kraj sa "u:itko& 9staro" selfa9

Klijenti esto imaju svoje nostalgine )antazije o svojem starom ja ;apravo, poto se ovostaro ja jasno izdvoji, i klijent prestane da se identi)ikuje sa tom slikom sebe, moe seoekivati da e ubrzo uslediti kraj savetovanja pak, esto postoji ljubav prema tom staromdelu sebe, delimino zato to je ovaj bio iskovan na nakovanju veoma ranih iskustva i usvrhu opstanka #edan unuverzitetski pro)esor koji vie nije alkoholiar i u dobrom jekontaktu sa sobom, zajedno sa kolegama sa posla sa aljenjem se priseao kako je banio,upoznavao ene, i usamljene ljude -koro je umro od Qromantine smrtiQ kao mladi

neokaljan godinama pred sobom, brigama o dugu Klijenti mogu osetiti potrebu da oaleovu istorijsku sliku sebe, esto uz pomo ceremonija koje ukljuuju ritualno zahvaljivanje zaznaajne naine na koje nam je ovo nae staro ja sluilo i ponekad ukljuujui plakanje zboggubitka nedunosti iz tog vremana Kao to je jednom neko rekao Q-avetovanje je pomaloslino situaciji kao kad vam neko pljune u supu dalje je moete pojesti, znajui da je nekou nju pljunuoQ

2ei $:o"o&


84/91

=okom savetovanja klijenti povremeno moraju da kau zbogom vanim ljudima, dogaajimaili okolnostima iz svog ivota -lini opti principi koji se koriste u tim speci)inim oblastimarada vrede i za situaciju kada treba rei samom savetodavnom odnosu ;bogom koje jeizgovoreno na pravi nain sadri sledee elemente/ izraavajui oseanje krivice, besa,straha, tuge, potovanja i olakanja +pr kada klijent otkrije da postoji neko ko je mrtav, asa kim ima nedovren posao, i kome eli da kae zbogom, savetnik moe predloiti sledee/@/zmite praznu stolicu, stavite je pred klijenta i pozovite ga da zamisli kako na njoj sedipreminulaosoba 'hrabrite klijenta da kae to misli, osea ili doivljava prema toj osobi 'dbacivanjezbog oseanja da klijent nije primio od nje dovoljno ljubavi, ili krivica to se nije naao uzumirujuu osobu u samrtnom asu ;atim treba ohrabriti klijenta da zameni mesto ipreuzme ulogu umrle osobe, koja odgovara na ono to je ula Konverzacija se moe razvititako to e osoba ponovo odgovoriti, uz izraavanje mnogo razliitih emocija Kada klijentdoe do nekog odreenog reenja preputa mu se da izabere da li je spreman i da li eli dakae zbogom, a on moe preuzeti odgovornost da ostane u odnosu ili da ga dovri 'vo jeesto praeno dovravanjem procesa aljenja kroz pla, olakanje i radost :esto je praenoi poveanjem energetskog nivoa, prestankom zamiljenosti i ponovnim uspostavljanjeminteresovanja za ivot i druge odnoseQ $=obin, 456?%-peci)ine tehnike ukljuiju voenje klijenata kroz njihovo speci)ino i jedinstveno variranjeovog procesa, bilo tokom nekoliko nedelja ili kroz nekoliko seansi Klijentov nain da kaezbogom savetniku varira i postoji onoliko naina koliko je vidova odnosa u koje se dvojeljudi mogu angaovati +ajvea strateka odluka je da se dopusti klijentu da dovri bilo kojinezavren posao sa savetnikom na najkompletniji nain na koji je to mogue =o moezahtevati izvestan period vremena koji e se posvetiti zadovoljavajuoj pripremi zapovlaenje 'vo je, moda i vie nego bilo koje drugo, vreme da se bude inventiran,kreativan i pun potovanja prema onome to kraj predstavlja +eki klijenti vole da dajupoklone savetniku u ovoj )azi ( to moe biti skup crtea koje je klijent nainio tokomsavetovanja, crte simbolikog putovanja ili pismo koje se sa potovanjem sea lepih itekih trenutaka ovog procesa

T*"o)anje

! zavrnim )azama savetovanja, dok se pripremaju da zavre savetodavni odnos, klijentimogu stupiti u dodir sa nedovrenim tugovanjem za ljudima iz svoje prolosti 'vaj rad naaljenju moe se, naravno, odigrati u bilo kojoj drugoj )azi ( zapravo ponekad klijentispeci)ino dolaze na savetovanje da bi dovrili svoj rad na aljenju 'vo ostavljaisprepletanost poetka i kraja u ivotu, kao i u " =o moe biti rad od vitalnog znaaja kojitreba da se dovri, kako gubitak savetnika ne bi postao zamena za originalni nerazreengetalt iz prolosti ! zapadnoj kulturi proces aljenja je znatno skraeniji, to je kontrastprema nekim azijskim i a)rikim kulturama gde aljenje predstavlja ritualizovanoizraavanje oseanja u zajednici koja taj proces podrava onoliko dugo koliko je potrebno+a zapadu ljudi se obeshrabruju da potpuno reaguju na svoje gubitke i od njih se oekije daQstisnu zubeQClzina beba umrla je brzo po roenju ! elji da nastavi sopstveni tok ivota to pre je

mogue i odbijajui da dopusti sebi oseanje bola zbog gubitka, Clza se ukljuila u rad isocijalne aktivnosti sa uobiajenom e)ikasnou "odinu dana kasnije upuena je u bolnicuza mentalno zdravlje zbog nervnog sloma-avetnik na kog je bila upuena ubrzo joj je omoguio da stupi u kontakt sa prekinurimprocesom aljenja 'hrabrio ju je da pie pisma detetu koje je umrlo, i da pali svee useanju na maleckog 0rola je kroz period izraavanja nada, izgubljenih snova i mnogorazliitih oseanja, od oaja do olakanja, zajedno sa bliom porodicom i prijateljima, svedok nije proradila svoj bol 'vo je omoguilo dovravanje procesa aljenja i otpoinjanepotpunog oporavka%lo)na pra$nina stanja pre kontakta C otpoinjane nove fa$e


85/91

Q0acijent dolazi zato to se plai praznine 3a se ne plai bio bi produktivna linost bezpotrebe za pomo 2ko se savetnik takoe plai praznine bie nesposoban da pomognepacijentu ;naenje praznine i nain na koji se ona javlja u trans)ernom odnosu mora seuvek iz nova otkrivati u svakom sluajuQ $8an 3usen 456? 57%

=olerisanje, istraivanje i upoznavanje zastraujueg praznog prostora obino je signalpredstavljanja i odlaska zmeu zadovoljstva i dovravanja stare potrebe i javljanje nove

potrebe lei iskustvo praznine ( praznine kroz koju svi mi moramo proi dok naputamo jedan set iskustva kako bismo se potpuno angaovali u novom setu8eina mitova i rituala trans)ormacije ukljuije neku vrstu simbolike smrti i ponovnogroenja =o je oznaeno meta)orama kao vreme koje je #ona proveo u trbuhu kita, 'r)ejevoputovanje u podzemni svet ili plemenske inicijacije kojima prethodi izolacija na mranimmestima kada se vreme doivljava nejasno i neodreeno =o je slino procesu povlaenjakoji se deava pred kraj bilo kojeg procesa ukljuijui i savetovanje, a dok god ima ivotapovlaenje vodi novim senzacijamaQ'vo ispreplitanje sadanjosti i onoga to sledi, slino je paljenju motora ili snimanjusopstvenih )ilmova, pri emu svaka kreirana celina nastavlja da se kree, povezujui se sasledeom slikom ! ovakvim i drugim spojevima u kojima su kraj i poetak elegantnospojeni, oni se esto ne mogu razlikovati jedan od drugog >iblijski reeno/ u mome kraju

lei moj poetakQ $0olster 45A6, ?E%Garije)o +o"o!

4okom 'inalne ' aze $povlaenje% savetovanja "ari je proao kroz period regredirane oskudice isumlje o svojoj sposobnosti da se suoi sa Qstvarnim svetomQ bez nedeljnih susreta samnom +pr tokom jedne seanse on je reciklirao neke introjektovane poruke da je loaosoba i proveo je nekoliko dana u prilino depresivnom stanju oseajui da nita nijepostigao tokom savetovanja ! drugim trenutcima oseao je zadovoljstvo i zahvalnost zamnogo toga to je nauio *ogao je jasno da uvidi da bez obzira na to koliko boli,straha ibesa doivljava sa novosteenom jasnoom i sveu, zadovoljstvo koje doivljava $umestodosade i nestrpljivosti isprepletanosti sa dramatinim scenama% predstavlja kompenzaciju

za to 0onekad bi "ari postajao nostalgian u pogledu svog starog ja i priao o bezbrinomkarakteru kakav je bio ! jednoj vebi igrao je ulogu priajui o toj osobi iz prolosti, ceneiono to je od nje dobio u ivotu i objanjavajui kako mu vie nije potreban"ari je stupio u kontakt sa svoji organizmikim sel)om, doivljavajui svoje potrebe i gladikoje rastu i nestaju u skladu sa prirodnim ciklusima 'seao se QrazdvojenimQ od roditelja,otkrivajui da moe biti sa njima a da se ne naljuti na svog oca ili da ne osea krivicu premamajci "ari je takoe oseao tugu zbog zavravanja odnosa sa mnom, a i ja sam osealaisto


86/91

postajalo najlekovitije, bila je postojanost kojom ste potpuno bili tu za mene bez obzira nato to bi izabrao da istraujem >ili ste uz mene, na takav nain da sam se oseao dovoljnosigurnim da otkrijem svoju odgovornost za rezultate i procese u sopstvenom ivotu, i takoesam oseao dovoljno podrke da promenim neke nehranljive i bolne delove mog ivota-ada sam mogu da stvaram sopstvenu magiju kada je to potrebnoQ

zneo je san u kojem je putovao podzemnom eleznicom i zatim uspinjaom na vrh planineskrcao se na vrh planine i pogledao dole, predeo pred sobom ! dolini me je ugledao sa

grupom dece i zatim je pokupio svoju naprtnjau i krenuo dalje

- ODGOVORNOST I SLO9ODA U SAVETOVANJU

Kada ovek nije prosvetljen, sneg sa planine .udi je sneg sa planine .udi voda =asaare je voda =asaareKada ovek traga za prosvetljenjem, sneg sa planine .udi nije sneg sa planine .udi i voda

=asaare nije voda =asaareKada je ovek postigao prosvetljenje, snegovi sa planine .udi su snegovi planine .udi, ivode =asaare su vode =asaare $.rom, 45A9, p 6?%

Od"o)orno#$ #a)e$ni(a

0rva odgovornost svakog savetnika je da sledi Iipokratovu zakletvu da nee unititi nikakvozlo klijentu >udui da " veoma snaan metod intervencije uz pomo kojeg se moe postiivisok nivo kon)rontacije $kao i beskrajna nenost%, zloupotrebe su mogue Kao to je sluaji sa nekoliko drugih pristupa, bilo je arlatana, neetinih i nekompetentnih praktiara, kojisu tvrdili da su proli kroz najbolju obuku , te da imaju izuzetno pro)e sionalno poreklo.0ostoje takoe i praktiari koji nekritiki introjektuju karizmu trenera, a da nisu najpre svariliprogutano 'no to je uinjeno sa " terapijom, prema Fori 0erls, je Qisto to je uinjeno sa02 i drugom pristupima, koji su postali dobro poznati i popularni 3olo je dopojednostavljenja i )alsi)ikovanja, ruenja i pogrenog predstavljanjaQ $ritanska asoc za savetovanje $45AE/7% jasno istie/Q-avetnici kao i njihovi poslodavci i ustanove odgovorni su za sebe i svoje klijente, kao i zaodravanje sopstvene e)ikasnosti, elastinosti i sposobnosti da pomau klijentimaLodgovorni su da znaju kada su njihove line QzaliheQ tako iscrpljene da je nuno da i samipotrae pomo iBili da se povuku iz savetovanja, bilo privremeno ili permanentno Q-avetnici, bilo kog ubeenja, obavezni su da potuju dostojanstvo i vrednost svakogljudskog bia, to ukljuuje zatitu klijentovog prava na tajnost, privatnost i poverenjepostizanjem poverljivosti =ako postupajui stvaramo veze izmeu nas samih i naihklijenata, koje se retko mogu savreno odrati


87/91

?a socijalnim skupovima, kon)erencijama, u restoranima, prodavnicama, crkvi ili bilo gdedrugde, moemo naleteti na nae klijente, koji nam moda izgledaju kao modelisamoaktualizovanih osoba 2li oni moda, takoe, pokuavaju da nau pukotine u naimodnosima sa porodicom, decom, prijateljima, kako bi racionizovali sopstveno izbegavanje$Kotler,45A9% " nije toliko pristup savetovanju i terapiji, koliko nain ivota " praktiarivisoko vrednuju transparentnost svojih ivota i )luentnost, esto pozdravljajuidobrodolicom izazove sopstvenoj autentinosti, doslednosti i samosvesti Konano, najveaodgovornost " savetnika je da bude human 'vo nije opravdanje za neodgovornoponaanje, ali nije ni zahtev za per)ekcijom

O"ranienja i i$vori sa&opo)rke

Kao i u ostalim savetodavnim pristupima, savetnici treba da obezbede da im njihova linaterapija, obuka i supervizija, omogue da budu svesni zone svoje nekompetentnosti $kaonpr bavljenje psihotropskim drogama%, kao i zonama svoje kompetentnosti, vetine ipoverenja 0ostaje sve jasnije saznanje da su nai klijenti nai najbolji supervizori, koji nammogu dati )itbek iznenaujue tanosti i delikatnosti *oji klijenti su bili moji

najdubokoumniji uitelji3ruga karakteristika " pristupa je , da e savetnik biti uvek u procesu pozitivnog razvoja,bilo u harmoninom toku ili pak u okrnjenom, ometenom ciklusu svesnosti " postavljavisoke zahteve savetniku u smislu line intelektualne sposobnosti, emocionalne spontanostii pristupanosti ;ahtevima se moe udovoljiti jedimo ako savetnik ima podrku regularnesupervizije i grupe kolega 0ostoje mnogi kvali)ikovani getaltisti koji smatrajuneprihvatljivim praktikovanje pod oteanim okolnostima, pod nekom vrstom linepsihoterapije 'vakav proces predstavlja, i supervizija i lina psihoterapija, preventivnomotrenje za mogue oteenje koje bi klijent mogao da stekne pod uticajem savetnika, atakoe predstavlja i podrku i izazov ivotnom putovanju otkrivanja sebe Finapsihoterapija slui takoe i kao kontakt sa iskustvom bivanja u ulozi klijenta #edna veomaiskusna " savetnica, moja prijateljica, zapoela je ponovo sa linom terapijom posle

nekoliko godina, i bila je iznenaena )iziolokim otkriem koliko je uplaena i nervozna bilatokom prvog intervjua *noge godine provedene sa druge strane Qprazne stoliceQ mogu nasuiniti neosetljivim na povredljivost i neobinost speci)inog odnosa koji nazivamosavetovanjem3rugi znaajan vid podrke samom sebi je zadovoljavajui lini ivot bogat izazovima,intimnou i avanturama, kao i mirom 3a bi se bilo dobar i privlaan model, poeljno je dasavetnik bude dobrog )izikog zdravlja, da ima prikladnu ishranu, rekreaciju i odmor, kojiodgovaraju njegovom linom temperamentu i biolokim ritmovima !vek postoji netodvolino u vezi sa " praktiarima iji je primarni )okus u integritetu organizma, dokkaljucaju kroz oblak dima

ako i$a;i na kraj sa kri$a&a i !itni& sluajevi&a

-vaki dobro obuen savetnik ima adekvatno iskustvo u posmatranju ili uestvovanju uradu sa nekoliko izrazito poremeenih osoba *nogi kvali)ikovani getaltisti imajupro)esionalno poreklo u bavljenu mentalnim zdravljem ( to su npr psihijatri, socijalniradnici, kliniki pssiholozi ;a savetnike koji nemaju slino poreklo i psihijatrijski ilipsiholoki trening, posebne studije dejeg razvoja, psiholologije i teorije linosti mogu bitipotrebni 0rikladno iskustvo moe se ostvariti radom u psihijatrijskoj bolnici$ u trajanju od est meseci do godinu dana i due% to moe olakati upoznavanjepsihijatrijskog jezika i etike, i olakati snalaenje sa ljudima u psihotikim stanjima 'vo


88/91

obezbeuje dobru podlogu za plodan i produktivan odnos sa drugim pro)esionalcima naistom polju rada, iako se savetnik tek retko susree sa ovakvim stanjem

Trenin" i profesionalni stan)ar)i u "etaltu

*nogi savetodavni kursevi u >ritaniji sadre in)ormacije o ", ali ovo nije dovoljno za obukuu " pristupu, ili " terapiji, upravo kao to i kursevi koji se )okusiraju na analitiki materijal

ne predstavljaju obuku za 02 3a bi se postalo struan za " pristup, savetnik mora dapostane kvali)ikovan i ostvari neko iskustvo u savetodavnom radu, te da otpone linupsihoterapiju sa " terapeutomritanije, koje se pridravaju pro)esionalnih standarda ietike/ "etalt centar, 9E WarVick


89/91

drugom sistemu, nuan je preduslov da bi se postalo zaista kreativan savetnik sasopstvenim shvatanjima, iskustvom i intuicijom, kao najpouzdaniji vodiima ka integraciji+aravno, ne postoji kraj ili konano povlaenje iz razvojnog ciklusa sve dok savetniknastavlja svoju praksu Kad god iskusan savetnik poinje da asimiluje nove vetine, noveteorijske in)ormacije ili nove dubine line integracije, moe iznova poeti sa ciklusomiskustvaSavetnik koji je prestao da se razvija, da se menja ili da rizikuje @skok u nepoznato@, je suprotan samomsrcu getaltistikog pristupa -vaka teorija koja nije otvorena za revizije, razvoj iliiznenaijue integracije verovatno nije prikladan vodi u radu sa ljudskim biima koja serazvijaju i menjaju +a simpozijumu o obuci getalt terapeuta +evis i -mit su istakli kakoak i ciklus iskustva $ili ciklus )ormiranja i destrukcije getalta% moe biti na razliite nainepoduavan u razliitim prilikama i za razliitu publiku, premda postoji osnovno jezgroin)ormacija koje ostaje nepromenjeno -am getalt je u procesu evolucije ( istovremenopostaje sve radikalniji u )enomenolokom pogledu i sve vie istrauje psihoanalitikoporeklo i sadanje veze sa 02

avetovanje kao kreativna celina '"etalt+

>ez obzira na to to sam rekla u ovoj knjizi, jezgro " terapije i savetovanja ne lei samo u

predvidljivosti sleda ili tema, ve takoe i u otkrivanju novog, neobinog i iznenaujueg-trast potie od tanosti >rak logike, racionalnosti i naunosti leve hemis)ere mozga, saintuitivnou, iskustvenom celovitou i perceptivnim ritmom desne hemis)ere, omoguujeraanje velikih umetnika i psihoterapeuta 8eliki getaltisti su, pre svega, umetnici kojikoriste strukturu, disciplinu i )ormu u savetovanju, obezbeujui prostor za istraivanjeklijentima koji otkri vaju sebe.4okom ovog procesa menjaju se i sami savetnici.Q z bogatstva celokupnog iskustva, kao i iz tehnikog umee terapeuta, niti svakogpojedinanog ivotnog iskustva dobijaju svoj razvoj i stvarno bivaju dovrene 7reativnaterapija predstavlja susret, proces rasta, proces reavanja problema, poseban oblik uenja iistraivanja celokupnog spektra naih aspiracija za metamor)ozom i uzdizanjem Q$;inker,456A/?%;inker $456A/4A% ak de)inie " terapiju kao Qdozvolu da se bude kreativanQ 0erls je koristio

tehnike kao to je Qvrua stolicaQ ili rad na snu, kao mentalne invencije koje poveavajudramatini uticaj uenja na klijenta u datom trenutku u kontekstu tekueg odnosa"etaltiste ne treba prepoznavati prema tehnikama koje koriste, ve prema spremnosti isposobnosti da eksperimentiu i stvaraju nove momente kreativnosti i sveine uinterpersonalnom #a(=i susretu'vakvo ljudsko angaovanje Qukljuuje mnogo toga to je uobiajeno/ podrku, radoznalost,ljubaznost, smeh, cinizam, prihvatanje tragedije, bes, nenost, drzak govor i otrinuQ$0olster,45A6/4A7%

Finale

'va knjiga ideja, ciklusa i procedura, ponuena je s nadom da e je itaoci upotrebiti daotkriju sopstvene naine otkrivanja getalta 0erls bi mrzeo ideju hiljada getaltistikihklonova, koji reprodukuju njegove eksperimente na ustaljen nain, papagajski ponavljajuinjegove ideje o tome ta je getalt 'n je znao da isceljujui proces nije samo umetnost ivetina, ve takoe i misterija *islim da bi mu se dopala sledea 8itgentajnova tvrdnja,koja je u pravom duhu getalta/ Q*oje propozicije mogu se objasniti na sledei nain/ onajko me razume konano shvata da su one besmislene, poto ih je prevaziao $'n mora,takorei, odbaciti lestve uz pomo kojih se popeo % 'n mora prevladati ove propozicijeL tektada e na pravi nain videti svet ' emu ovek ne ume da govori, o tome treba da uti Q$8itgentajn,45A4B45A9/4A5%


90/91

AD2 A3

UVOD

1. UVOD U GETALT 2elovitost

Samoregulacija Stav savetnika *esto tehnika u "etalt savetovanju Psihosomatsko jedinstvo 0ahtevi koji se postavljaju pred savetnika 8espekt prema integritetu odbrane i izazov da se promeni *esto dijagnoze u "etaltu Sada i ovde Odgovornost *esto getaltistikog pristupa na polju savetovanja

,- &DRAV CIKLUS I NJEGOVA PRI'ENA U SAVETODAVNO' PROCESU 2


91/91

Akcija;avrni kontakt0adovoljenje0ovlaenje

FA&E SAVETODAVNOG PROCESA POVE&ANE SA &DRAVI' CIKLUSO'

PETRUSHKA CLARKSON-Geštalt savetovanje u akciji

Documents

Transcript of PETRUSHKA CLARKSON-Geštalt savetovanje u akciji