Šimborska

Pod istom zvezdom

Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.Oprosti, sudbino, ako se možda varam.Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom.Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.Veličino, ukaži mi velikodušnost.Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.Znam da me ništa opravdati neće dokle god živimJer samoj sebi stojim na putu.Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične rečiA onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim. 

NEKI TE NE VOLE LJUDI

Postoje ljudi, moj sine,koji te ne vole, tako...Al' nemoj da te to brine,ne može voleti svako.

Svejedno da li ih korišili im daruješ cveće,predaš se ili se boriš,neki te voleti neće.

Zajedno teku vam dani,za isti sto ćete sesti.Al' ste svetovi stranikoji se ne mogu sresti.

I možeš brod kad im tonedžinovskom snagom ga dići,opet će da te se klonei svom će ostrvu ići...

I zato nastavi dalje!Neodlučni su slabi.Gospod ti vetar šalje,ne osvrći se i grabi.

Razapni jedra i maštaj.Pobeđuj, metar po metar.I praštaj, praštaj im, praštajnije im naklonjen vetar.

A kad stigneš do duge i svet kad pronađeš novi,nek' te ne pobede tuge...opet ih, opet pozovi.

NEDELJKO POPADIĆ

Miroslav AntićNepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaškad već jednom u svet krenešNemoj da mi nešto petljašNemoj da mi hoćeš-nećeš.I ja bezim bez povratka.Nikad neću unatrag.Sta ti znači staro sunce,stare staze,stari prag?Tu je ono za čim može da se patiTu je ono čemu možes srce dati.Al' ako se ikad vratišmoraš znatitu ćeš statiI ostati.Očima se u svet trčiGlavom rije mlako večeOd reke se dete učika morima da poteče.Od zvezda se dete učida zapara nebo sjajem.I od druma da se mučii vijuga za beskrajem.Opasno je kao zmija

opasno je kao metakda u tebi večno klijai ćarlija tvoj početak.

Ti za korennisi stvorenCeo svet ti je otvoren.Ako ti se nekud žuri,stisni srce i zažmuri.Al' kad pođeš - nemoj statiMahni rukom.I odjuri.Ko zna kud ćeš.Ko zna zašto.Ko zna šta te tamo čeka.Ove su želje uvek beljekad namignu iz daleka.Opasno je kao munjaopasno je kao metakda u tebi večno kunjai muči se tvoj početak.Ti si uvek krilat biosamo si zaboravio.Zato leti.Sanjaj.Trči.Stvaraj zoru kad je veče.Nek' od tebe život učida se peni i da teče.Budi takvo neko čudošto ne ume ništa malo,pa kad kreneš - kreni ludo,ustreptalo,radoznalo.

Ko zna šta te tamo čekau maglama iz daleka.Al' ako se i pozlatiš,il' sve teško,gorko platiš,uvek idi samo napred.Nemoj nikad da se vratiš