Pepeo nije otpad vec poluproizvodPovodom teksta Pepeo otpad ili sirovina?, Politika 7.avgustaUgalj je u evropskim zemljama najznacajniji energetski izvor. Danas je energija iz uglja zastupljena u energetskim bilansima od 36-38 odstoukupno proizvedene energije. Ugalj je u Srbijidominantan energetski izvor jer se oko tri cetvrtine kolicine struje dobija njegovim sagorevanjem. Proizvodnja se krece u intervalu od 38.000 do 40.000 gigavat sati (GWh)elektricne energije od cega se 27.000do 28.000 GWh proizvede u termoelektranama na ugalj . U Srbiji se u termoelektranama potroi 96 odstoukupne proizvodnje ugljadok je svega cetiri procentanamenjeno svim ostalim potrebama. Raspoloive rezerve lignita ukazuju na odrivost ovog trenda u buducnosti.Kolicine energetskog otpada na svetskom nivou iznose oko milijardu tona. Kao energetski otpad iz termoelektranakod nas identifikujemo pepeo i ljaku jer nijedna termoelektrana nema sistem za odsumporavanje.Od pet milionatona pepela i ljake koliko se godinje izdvoji koristi se jedva oko 600.000 tona.Za deponovanje jebitna podela na ljaku i pepeo. Pepeose cesto dodajecementu jerje odavno zabeleena njegova koheziona snaga. Od pepela kao dominantne ulazne sirovine moe se proizvoditi visokokvalitetni cement, ali u tehnickom smislu nema rotacionih peci za pecenje, vec direktno ide u meljavu. Cevni transport i besplatna osnovna sirovina doprinose povecanju ukupne konkurentnosti.Fabrike cementa na bazi pepela sa lokacijamana rekama (Kolubara na Savi, Kostolac na Dunavu) omogucile bi proizvodnju cementa na nivou startnog kapaciteta ekonomski isplativihvelicina. S obzirom na to da bi cement bio jeftiniji 15-20 odsto u odnosu na druge vrste cementa i da bi bio otporanu takozvanim hemijski agresivnim sredinama,pretpostavlja se da bi na pocetku proizvodnje potreba za pepelom bila 200.000 tonagodinje. Kolicina pepela koja bi se mogla upotrebiti u proizvodnji cementa u kasnijoj fazi kada bi poceo izvoz na inostrana trita, mogla bi premaiti dva miliona tonagodinje. U odnosu na klasicnu proizvodnju cementa na bazi krecnjaka i laporca, tehnicki kapacitet na bazi pepela ima karakteristiku zavidne fleksibilnosti, tako da promena velicine kapaciteta ne izaziva poremecaje u funkcionisanju osnovnog startnog kapaciteta. Izvoz bi bio narocito interesantan na trita sa visokim temperaturama (Azija, Afrika...). Vodeni transport eliminie transportnu nepodobnost proizvoda.Kao to postoje zadovoljavajuca reenja za proizvodnu sanaciju pepela, moguce je takode efikasno sanirati i ugljenu prainu,i to ne samo u prostoru termoelektrana vec i kod ugljenokopa kao to je Resavica. Izgradnja briketnicaumnogome bi uticala na energetsku supstituciju. Racionalna proizvodnja i racionalna potronja, te instalisani kapaciteti u rezervi, pretpostavka su energetske stabilnosti.Umesto trokova sanacije (milioni evra) moemo imati viestruku korist. Postoji li investiciona zainteresovanost? Itekako! Mnoge studije (i autora ovog teksta i njegovih saradnika)to dokazuju.Nema otpadaka! Otpaci se definiu samo kao materije koje se nalaze na mestu nepodesnom za njih. Materijalizacijom ove definicije na svim sektorima i na svim nivoima prestaje ekoloka zabrinutost.