Zatvorska kazna: represija i/ili resocijalizacija: suoavamo se sa nedostatkom prostora za izvrenje kazne. Pitanje je da li zatvori i tretman onakvi kakvi su mogu ispuniti svrhu kanjavanja, a svrha izvrenja kazne zatvora je da osueni tokom izdravanja kazne, primenom sistema savremenih vaspitnih mera, usvoji drutveno prihvatljive vrednosti u cilju lakeg ukljuivanja u uslove ivota nakon izdravanja kazne kako ubudue ne bi inio krivino delo. Prema Ignjatoviu se kaznom zatvaranja ele postii tri cilja: 1.onesposobljavanje osuenika da ugroava drutvo, 2. da stavljanjem u uslove u kojima se uskrauju bitni elementi ivota pokae kako zajednica osuuje njegovo kriminalno delovanje, 3.da popravi osuenika da ne vri krivina dela po izlasku; Uslovi ivota u zatvoru ne daju odgovarajuu pripremu za ivot po izlasku. Razlozi su mnogostruki: posledica ekonomskih prilika, kao i odbacivanje mogunosti da bilo ta moe promeniti ponaanje osuenih. Tada se funkcija zatvorske kazne svodi na lienje slobode i kontrolu i uvanje osuenih na odre.period. Porast kriminaliteta i visok broj povratnika pokazuje da to nije dobar nain. Jedva treina zatvorenika je zaposlena iako ih ima vie koji ispunjavaju uslove za rad. Tehnologija rada je zastarela i prati je nedostatak materijalnih sredstava za nabavku sirovina, bez ega nema proizvodnje. Rad slube za prevaspitanje se svodi na individualne razgovore, a veliina vaspitne grupe je prevelika za kvalitetan rad. Postoji potreba za tretmanom posebnih kategorija zatvorenika (narkomani, seks.prestupnici...), a nema osposobljenog osoblja za bilo koju drugu vrstu tretmana. Male su mogunosti za obuku, postoji potreba za obrazovanjem, ali nema spremnosti da se ono pokrene. Problem u zatvorima nije u normativnim reenjima, ve u praksi, tj. nainu primene propisanog. U ZIKS-u pie da radno sposobni osueni imaju pravo i obavezu da rade. Svrha tog rada jeste da osueni stekne, i odri radne sposobnosti, radne navike i struno znanje. Osueni ima pravo na osnovno i srednje o. Prostorni i materijalni uslovi su nezadovoljavajui: nedostatak materijalnih sredtsava za modernizaciju, nedostatak profila strunjaka, jak uticaj neformalnih grupa u zatvoru, nedovoljna motivisanost oduenika i osoblja za obuku, gaenje formalnih i neformalnih oblika obrazovanja. Za mnoge je zatvor uionica za sticanje kriminalnog ponaanja (tzv. negativno obrazovanje-razmena znanja i iskustava osuenika). Poslednje dve decenije formalno obrazovanje i ne postoji (1% osuenika je obuhvaeno). 2007.: 3,6%nepismenih, 12,3% nezavrena osnovna, 25,2 % samo osnovna. Postoji potreba za radom, opismenjavanjem, obukama i obrazovanjem. Obrazovanje bi poboljalo mogunost njihovog zaposlenja, i omoguilo laku integraciju u drutvo i manji procenat recidivizma. Izostanak dobro organizovanih program resocijalizacije jaa represivnu ulogu zatvorske kazne.

Socijalizacija/Resocijalizacija: Socijalizacija odraslih u terminima resocijalizacije uglavnom moze da se prepozna u onim konceptima gde se vrsi bitno razgranicenja procesa socijalizacije dece I odraslih I smatra se da zasluzuje specifican termin. Postoje odredjeni specificni aspekti procesa socijalizacije odraslih. Resocijalizacija kao sinonim za socijalizaciju odraslih , prisutna je u onim shvatanjima koja odraslu osobu smatraju vec socijalizovanim bicem, koje se scoijalizuje ukoliko je suoceno sa novim fizickim ili socijalnim zahtevima. Sinonimno znacenje postoji kada se pod socijalizacijom odraslih podrazumeva potreba da se na stare zahteve, koji su vec bili ranije ispunjavani, ali sa drugim drustvenim I kulturnim sadrzajima odgovori na nov nacin. S toga ponovna socijalizacija odraslog, koji se vec smatra vec socijalizovanim, oznacava resocijalizacijom. I ovo se ne odnosi na cijelu populaciju odraslih, vec one u specificnim situacijama. Resocijalizacije se kao termin koristi I kada se hoce naglasiti potreba restuktuiranja efekata prethodne socijalizacije, bilo da su negativni, pa je potrebna neutralizacija, ili kao priprema za novu socijalizaciju. McNeil smatra da u odraslosti treba razlikovati tri starosne etape, ali dve vrste socijalizacije. U prvom period, ranom odraslom dobu se desava socijalizacija. U druge dve faze socijalizaciju u osnovi predstavlja process resocijalizacije. Resocijalizacija podrazumeva jos jedan dodatan, vrlo slozen zadatak razgradjivanje, restuktiranje ili preoblikovanje starog. Predmet resocijalizacije mogu biti razliciti aspekti ljudske neadekvatnosti, pri cemu se ta neadekvatnost moze procenjivati sa razlictiih pozicija. I socijalizacija I resocijalizacija su razvojni procesi. Priroda resocijalizskog procesa je takva da se on ne moze zadrzati na eliminaciji, unistenju ili ostavljanju praznina, vec jedno stanje eliminise tako sto ga zamenjuje drugim. Ne postoji process suprotan procesu socijalizacije. Nedostatak socijalizacije, tj nekog uslova socijalizacije, nije u suprotnosti sa socijalizacijom, vec znaci nesocijalizovanost. Po prirodi prefix A, ne moze da stoji uz termin koji oznacava process, vec samo uz efekte tog procesa, pa tako efekat socijalizacije moze biti asocijalno ponasanje.

Obrazovanje iza resetaka: Desavanja u nasem drustvu u proteklih dvadesetak godina otezala su vec postojecu losu situaciju u zatvorima, pri cemu je obrazovanje odraslih u zatvoru nedovoljno zastupljeno, a njegova uloga potcenjena. Postoji niz istrazivanja koji pokazuju veliki potencijal koji obrazovanje I edukativni programi u zatvoru mogu imati u procesu resocijalizacija, ali po objektivnim pokazateljima I dalje postoji velika nezainteresovanost od strane zatvorenika za te programe. Generalni trend u svetu je da se zatvorska populacija uvecava. Ovakvo povecanje zatvorske populacije stavlja drzave I drustva pred ozbiljne izazove, sa jedne strane finansijske jer predstavlja dodatno opterecenje drzavnog budzeta. Resocijalizacija nije nimalo jednostavan zadatak jer pored toga sto su bivsi osudjenici stigmatizovani, I imaju niz porlbme apo izlasku iz zatvora. Odustustvo znanja I vestina potrebnih za zaposljavanje cini ih nespremnim da se po izlasku iz zatvora ukljuce na pretrpano trziste rada. Drustva daleko bogatija od naseg imaju problem sa finansiranjem edukativnih programa u zatvorima. U zatvorima obicno postoje dve vrste edukativnih rpograma: za elementarnu pismenost I obuka za neko zanimanje. Ovi programi omogucavaju sticanje konkretnih znanja I vestina koje osposobljavaju ljude za zaposljavanje po izlasku iz zatvora, I dovode do smanjenja recidivizma. Prednosti obrazovanja u zatvorima su ocite. Obrazovanje, obuka, kvalifikacija, prekvalifikacija I rad imaju bar zakonski bitnu ulogu u tretmanu izvrsenja krivicnih sankcija. S tim da se kao I svugdje u svijetu, dolazi do problema kao sto su prostorno prenatrpani, kadrovski I materijalni uslovi u zatvorima su nezadovoljavajuci. U srbiji iako postoji potreba za obrazovanjem, nema spremnosti da se pokrene obrazovanje I osposobljavanjem. Nepostojanjem organizovanog obrazovanja uskracuje se jedan od bitnih faktora osposobljavanja osudenjika za zivot po isteku kazne. Podaci o obrazovnoj strukturi osudjenika govori da se suocavamo sa problemom nepismenosti, elementarnim osnovnim obrazovanjem odraslih I visokim procentom nekvalifikovanih. Obrazovanje u zatvorima bi trebalo usmeriti na elementarno opste obrazovanje, osnovne zivotne vestine I pocetni stepen strucne spreme nephodne za ukljucivanje u rad. Bez obrazovnog I svrishodnog radnog angazovanja ne moze se govoriti o ispunjavanju svrhe zatvorske kazne, a realizacija programa koji spadaju u ovu oblast su razocaravajuca.

Obrazovanje osudjenika od deklarativnog do stvarnog: Zakon o izvrenju krivinih sankcija je osnovni zakon koji ureuje izvrenje kazne zatvora u Srbiji. Lako je vidljivo da nije dovoljno samo doneti dobre zakone da bi se ispunila svrha zatvorske kazne, problem I izazov je zakone pretociti u praksu. Clanovi zakona o izrvrsenju krivicnih sankcija, koji se odnose na pravo osudjenih na obrazovanje su u saglasnosti sa Standardnim minimalnim pravilima za postpupanje I osudjenicima I evropskim zatvorskim pravilima. Ako se uporedi ZIKS sa Meunarodnim standardima, posebno Evropskim zatvorskim pravilima moe se zakljuiti da je usaglaen, ali da promena zakona nije dovoljna.Zatvori su u velikoj meri uspesni u odrzavanju discipline, ali kljucni faktori za neuspeh (uspeh) zatvorske kazne je tretman I odnos osoblja I osudjenika. Efikasnost zatvora se ne moze meriti samo danima u kojima nije bilo pobuna ili pokusaja bekstva. Ako se zaista zeli postici promena ponasanja osoba lisenih slobode onda je neophodno promeniti nacin sprovodjena tretmana u koji spade I obrazovanje, osposobljavanje, obuka. Nerealizacija obrazovnih programa se ne moze nicim opravdati, iako je najlakse I najcesce opravdati to nedostatkom novca. Uee osuenika u edukativnim programima u KPZ u Srbiji u poslednjih 20ak god se kree od1-3%. Programi za osudjenike trebali bi da se usmere na razvijanje vestina I kompetencija za zaposljenje, ali I raazvijanje vestina I sticanje znanja za funkcionisanje u drustvu, porodici, random mestu. Pravo na obr deklarativno postoji, ali se nedovoljno panje poklanja org obr, obuke, upoljavanja.

Kad vlastiti dom postane zatvor Kod kunog zatvora ili pritvora boravak u vlastitom domu zamenjuje tradicionalno izvrenje kazne zatvora u zatvorskoj ustanovi. Uz ovu sankciju se esto primenjuje elektronski nadzor, ali to nije sankcija ve jedan od naina na koji se moe kontrolisati potovanje zabrane izlaska iz kue. Monitoring se moe vriti povremenim posetama patrole, telefonskim pozivima ili raunarima. Najstroiji reim kunog zatvora postoji ukoliko okrivljeni ne sme uopte naputati kuu osim zbog odlaska na posao, versku slubu i slino. Uobiajeno tri dana kunog zatvora zamenjuju jedan dan kazne zatvora. Kuni zatvor ili pritvor moe se koristiti u razliitim funkcijama: kao zamena za pritvor, dopunska mera koja se odreuje prilikom osude na probaciju, kao alternativni nain izdravanja kazne zatvora u kunim uslovima, ili kao dopunska mera uz uslovni otpust sa izdravanja kazne zatvora. Dakle ona nije samo zamena za kratkotrajne kazne zatvora ve moe biti shvaena i kao naroita sankcija ili nain izdravanja preostalog dela kazne lienja slobode. Okolnosti pod kojima se se odreuje kuni pritvor ili zatvor redovno su vezane za lina svojstva uinioca krivinog dela i/ili teinu izvrenog krivinog dela za koje je osuen. Tako da se ova mera najee primenjuje prema uiniocima lakih krivinih dela (koja se ne odlikuju elementima nasilja) i za prekraje (naroito za vonju automobila pod uticajem alkohola); prema licima koja po prvi put vre krivina dela, starima, hronino bolesnim, invalidima, bolesnim od "AIDS"-a ili drugih zaraznih bolesti (gde postoji opasnost da zaraze druge), duevno poremeenim, trudnicama ili majkama sa malom decom. U nacionalnim zakonodavstvima se iskljuuje mogunost odreivanja kunog pritvora uiniocima tekih krivinih dela sa elementom nasilja, seksualnih delikata, povratnicima koji vre imovinska krivina dela poput razbojnitva ili tekih kraa, uiniocima krivinih dela u vezi sa zloupotrebom droge, trgovine ljudima, terorizma i slina. Pogodnosti izdravanja kazne u kunom pritvoru su te to osuenik nije izloen deprivacijama (koje prate izvrenje kazne u zatvoru) i tetnim uticajima zatvorske sredine. Meutim, postoje i negativne strane, kunim zatvorom se delikvent ne izoluje iz sredine koja je na njega i ranije vrila negativne uticaje (krimogena sredina - vlada nasilje i nesloga, i ima zavisnika), niti mu se prua posebna pomo da prevazie situaciju u kojoj se nalazi. Kunom izolacijom se ne mogu postii eljene promene u ponaanju osuenika (prisilan boravak ne dovodi do promena u ponaanju). Primena kunog zatvora (sa ili bez elektronskog nadzora) predstavlja najotriju alternativnu krivinu sankciju. Kunio zatvor u Srbiji je zamenio sve druge alternativne krivine sankcije, kao to su uslovna osuda sa zatitnim nadzorom ili rad u javnom interesu, koje se smatraju mnogo delotvornijim i humanijim od kunog zatvora koji je najotriji vid altenativnog kanjavanja.

Zatvorski sistem Amerika: Americki zatvorski sistem, je izdanak britanskih I kontinentalnih ideja I prakse koje su se razvile u okvirima politicke ideologije I structure americkog Ustava. Uspostavljanjem lokalnih vlasti u americkim kolonijama, obrazovane su I tamnice po britanskom modelu, sa svojim nedostacima I problemima. Uprkos idealima kojima su prozeti kvekeri, prva tamnica je podignuta u Filadelfiji. Posle americke revolucije, pojedine drzave su ozbiljno pristupile izgradnji sopstvenih kaznenih Sistema. Kako se zemlja sirila, ekonomski jacala I politicki predstavljala jaku drzavu, tako se sve vise razvijao federalni kazneni sistem. U prvim decenijama XIX veka americki zatvorski sistem karakterisu vrlo losi smestajni I higijenski uslovi, nepostojanje kriterija za odvajanje osudjenika, prenatrpanost I slaba zdravstvena zastita. U federalnom period americkog zatvorskog Sistema, pojavila se ideja o zatvoru sa posebnim celijama kao idealan nacin izgradnje zatvora. Problemi danasnjeg americkog zatvorskog Sistema su uglavnom poznati. Nasilje, zbog velike populacije. Kao reakciju na permanentno povecanje zatvorenika, I na sve izrazeniju opasnost, u americi se razvila idea super-maksimum-bezbedan zatvor. Kratak pregled istorije americkog zatvorskog Sistema daje nam uvid u ideje koje su povezane sa merama kaznavanja. Buducnost zatvora zavisi od sposobnosti zatvorskih administracija I politicara da prepoznaju valjano resenje. Organizacija, menadzment I struktura zatvorenika: Organizacija korektivne politike u sjedninjenim drzavama je fragmentirana. Svaki nivo vlasti odgovoran je za sprovodjenje korektivnih mera. Savezna vlada, 50% drzava, Distrikt Kolumbija, 3047 okruga I vecina gradova imaju svako bar po jednu korektivnu ustanovu I brojne korektivne programe. Drzava I lokalne uprave pokrivaju oko 95% troskova svih korektivnih aktivnosti koje se sprovode. U poslednjih 15 godina u Americi je dramaticno porsalo izricanje zatvorskih kazni. U nastavku imamo nekoliko razlicitih Sistema zatvora. Sistem Federalnih zatvora, odgovornost korektivne mere federalne vlade podeljena je izmedju odseka pravde I administrativnog uredaza sudove Sjedninjenih drzavaa. Jurisdikcija federalnog krivicnog zakona, za razliku od zakona pojedinacnih drzava, ogranicena je na prestupe kao sto su pljacke banaka, krsenje drugih federalnih zakona I prestupe koji su pocinjeni I kojima je naneta steta federalnoj imovini. Sistem drzavnih zatvora: Mada se drzave razlikuju medjusobno u pogledu nacina na koji organizuju korektivne ustanove, izvrsna vlast u svakoj drzavi upravlja tim ustanovama. Drzave se razlikuju u zanacajnoj meri po broju, velicini, tipu I lokaciji na kojoj pruzaju korektivne mere. Lokalne korektivne ustanove: Vecina Amerikanaca ne zna razliku izmedju zatvora I pritvora, za njih je pritvorska jedinia isto sto I zatvor. Pritvor je hybrid: to je centar u kome borave osumljiceni do pocetka sudjenja. Privatni zatvori: jedan od odgovora na prenatrpanost zatvora I povecanje troskova za zaposlene stixze od privatnih preduzeca koja tvrde da mogu da sagrade I vode zatvore efikasnije, bezbednije I humanije od vlasti. Tipovi zatvora: maksimalne sigurnosti, srdnje sigurnosti, minimalne sigurnosti. Uslovno pustanje na slobodu I nagledanje uslovno osudjenih lica.

Zatvorski sistem Francuska: Zatvorski sistem u francuskoj ima bogatu I dugotrajnu tradicju. Jos 1791 godine je donet pravilnik o kaznjavanju u kome je zatvor definisan kao mesto na kome se srpovode kazne I rehabilitacija osudjenika kroz rad I obrazovanje. Posle drugog svetskog rata je zapoceta reforma u zatvorima sirom francuske, pi dala je velike rezultate u humanizaciji uslova I postpuanju prema zatvorenicima. Krajem 20og veka Francuska drzava je krenula u obimnije reforme Sistema bezbednosti u zatvorskom sitemu, I promene u svim segmentima funkcijnisanja Sistema. Za Francuski sistem izvrsenja krivicnih sankcija specificna je uloga sudije za izvrsenje kazni, koji obavlja penolosko amdinistrativnu funkciju I odlcuje o svm vaznim pitanjima I problemima osudjenika za vreme izdrzavanja kazne I posle pustanja na slobodu. Na osnovu prikaza istorijata razvoja zatvroskog Sistema u francuskoj moze se zakljuciti da je za njega karakteristicno stalno unapredjenje svih segmenata Sistema I da u ovoj oblasti ne sme biti zastoja u primeni novih naucnih I iskustvenih saznanja. Organizacija zatvorskog Sistema: organizovan je kao centralizovana, posbna organizacija pod naizovom Direkcija za penitencijarnu administraciju u sastavu ministarstva pravde. Sistem Francuskih penitencijarnih ustanova razlikuje u osnovi dva tipa kaznenih zavoda: zatvori (pritvorenici do jedne godine) I zavodi za izdrzavanje kazne (posle jedne godine) Struktura I tretman lica lisenih slobode: Prevashodni zadaci Sistema je ocuvanje bezbednosti svih zatvorenika I zaposlenih u sistemu I realizaciji programskih aktivnosti, kako individualne tako I po odredjenim grupacijama osudjenika. Francuski zatvorski sistem, smatra se jednim od najrazvijenijih Sistema izvrsenja krivicnih sankcija u svetu.