Mentor: Studentkinja:
&anuar' ()#%
UVOD
*ombrozo je tvrdio da je umetnost izvedena iz nekog oblika psihoze' a Frojd je govorio o  bliskosti stvaralaštva i neuroze+ ,vako se tuma-i i alegorija o ranama Filokteta iz koje  proizlazi da je .ena svake nadarenosti neki nedostatak' bolest i teška patnja+ ,vo je ponekad i ta-no' ali ostaje krupna primedba da je najvei broj bolesnika' bogalja i nesretnika ostao umetni-ki nenadaren+ /oji je tu prin.ip selek.ije0 1ko je patnja uzrok nadarenosti' patni.i bi samo izuzetno bili nadareni+ Sasvim je obrnuto+ 2ete je na svoj na-in izrekao ovu tezu izme3u genijalnosti i ludila: 4svaka nova ideja u po-etku izgleda kao luda5+
Filis 2rinejkr u svojim delima Porodi-na romansa umetnika i Detinjstvo umeM6ka' kao i u svojoj studiji o Sviftu' tvrdi da odre3ene nasledno uslovljene per.eptivne osetljivosti umetnika bitno odre3uju njegov psihoseksualni i kognitivni razvoj+
Patografijama nazivamo biografije -iji je .ilj da opišu psihopatološke strane duševnog 7ivota'  bar one najinteresantnije' i da objasne zna-aj tih fenomena i zbivanja za stvarala-ku genezu tih ljudi+ Me3u mnogobrojnim patografijama isti-u se del8 &+ Mebijusa o "usou' 2etea o  Ni-eu' *angea o 9ederlinu' /+ &aspersa o Ni-eu' / 1jslera o 2eteu i *eonardu' D+ 2udvina o &ud7inu ,;Nilu' <+ /risa o vajaru F+ Meseršmitu i slikaru <+ &osefsonu' Frojda o =treberu' *eonardu itd+ ,d naših autora tu se isti-u >+ Mati' 9+ /lajn' >+ Stanojevi' ?+ Strikovi i dr+' a najviše >+ &eroti koji je pisao o /afki' /jerkegoru' 9eseu i &oneskou+ Patografije su vrlo zna-ajne ali i veoma teške za interpreta.iju' jer se jednostranim -injeni.ama pokušavaju objasniti veoma slo7eni pro.esi+ 1li' ove 4jednostrane5 -injeni.e imaju svoj zna-aj+ ,no što se patografski upozna preko znamenitih ljudi' na osnovu konkretnog biografskog materijala' relevantno je za psihopatologiju ali i šire za psihologiju u .elini+ &er ovde se' kao uveli-ano' mo7e videti i ono što se ne zapa7a kod prose-nih pa.ijenata+
 
?z istorije znamo da su bolesni.i imali zna-ajne uloge još od najranijih vremena+ Na primer' šamani su bili .enjeni i poštovani' obo7avani kao sve.i opsednuti !ogom+ <pilepti-ki i histeri-ni napadi bili su na visokoj .eni+ Mnogi psihoti-ari i danas u7ivaju veliki ugled znamenitih is.elitelja od raznih bolesti' a psihoti-ni do7ivljaji se tuma-e kao poruke !oga i sigurna proro-anstva+ Pretpostavlja se da su mnoge religijske sekte nastale pod uti.ajem  psihoti-nih predstavnika+
Umetnost se mnogo bavila' a i danas se bavi duševnim bolesni.ima' jer za njih je uvek   postojalo' a i danas postoji' veliko interesovanje ?judi+ ,ni su naj-eše i prikazivani kao duševni bolesni.i' a ne kao bo7anstva i -arobnja.i+ Me3utim' ovi poremeeni ljudi u umetni-koj obradi -esto se razvijaju u simbole dubljih ljudskih tajni ili nekih izvitoperenih društvenih odnosa+ Neki prikazi bolesnih stanja zaista su izvanredni' a vrhuna. je   Idiot 
Dostojevskog' koji je izraz i odraz izvitoperenosti -ovekovog misaonog' društvenog' a  posebno moralnog bia+ U psihopatologijama se naj-eše navode primeri opisivanja dvojnika @9ofman' Po' DostojevskiA' kao i Servantesova i =ekspirova opisivanja' >elaskezove slike idiota' Direrove gravire melanholije' Meseršmitove figure shizofreni-arskog manirizma' gde se poten.iraju izrazi raspolo7enja i kontakta+ /od shizofreni-ara nema raznovrsnih emo.ija' a kontakt je znatno ošteen' dok je kod katatonih potpuno prekinut+
 
BOLEST I STVARANjE
!olest po svojoj prirodi jeste odstupanje od normalnog+ Neke' a ponekad i sve funk.ije se menjaju+ ,ve promene funk.ija izazivaju i promene u ponašanju+ ,bi-no se raspravlja o uti.aju duševnih teškoa' poremeaja i oboljenja na pro.ese stvaranja+ Me3utim' svaka bolest mo7e imati vei ili manji uti.aj na stvarala-ke pro.ese i li-nost stvarao.a+ Nekada se govorilo da 4pesni.i moraju biti tuberkulozni5' jer su se uo-avali veza i me3usobni uti.aj izme3u ove  bolesti i pesnika+
Prou-avanje veze izme3u bolesti i stvaranja postaje intenzivno od polovine #$+ veka i traje do današnjih dana+ Danas se obraa posebna pa7nja na ulogu simbola u tzv+ psihoti-koj umetnosti+ ?ako veliki broj duševnih bolesnika pokušava da nešto kreira' ipak je mali broj' svega oko ( ovih pa.ijenata op-injeno krea.ijom' tako da najvei deo vremena posveuju tome+ Cada sve postaje alat i materijal za kreiranje makar komadi papira' zid' hleb' pod' vrata' par-e drveta' slomljeni komadii stakla' kora nekog poda itd+ ,vaj podsti.aj za stvaranjem naj-eše se javlja u po-etnim fazama bolesti' tako da je -esto nova preokupa.ija znak nove faze bolesti' odnosno znak promene toka bolest i ,vu psihoti-ku op-injenost krea.ijom treba razlikovati od neurottEog poveanja proizvodne aktivnosti+
1bnormalni vrlo rado' mnogo više nego normalni' kombinuju .rtanje i pisanje+ Co je jedna od krakteristika koja je prva zapa7ena+ apa7eno je isto tako da se bolesni.i rado likovno izra7avaju' jer je tu najlakše simboli-no izraziti nesvesne sile+ ato je do sada najviše istra7en ovaj vid stvaranja kod duševnih bolesnika+ Cu imamo zaista veliki spisak autora: Mebijus' Drakulides' !ikman' <vlahov' Mandolini' Drobe.' Stro.ka' 2omirato' "oj' Pfajfer' Feren.i' /repner' "oršah i dr+ Najviše su istra7ivani stil @Mejer' /aplanA i simboli-nost @Prin.hornA+
Posle niza istra7ivanja konstantovane su sledee karakteristike na .rte7ima i slikama duševnih bolesnika: analogija sa snovima' nedostatak prirodnosti' infantilnost' arhai-nost' nepropor.ionalnost' ambivalentnost' pomeranje' bizarnost' sklonost shematiza.iji i stereotipijama motiva i izraza' krutost @kao izraz psihi-ke okamenjenosti i rigidnostiA' hladnoa ili ekstremna uznemirenost+ ,vim bolesni.ima' po pravilu' nedostaje kon.entra.ija i ne rade po planu' ve na prin.ipu lutajuih aso.ija.ija koje obi-no imaju i nekakav individualni karakter+
/od shizofreni-ara nedostaje trea dimenzija' naj-eše rade .rno belo jer preferiraju formu' i to izra7avaju dvodimenzionalno' nikada ne povezuju .elinu' ve zbir izdvojenih pojedinosti: neki shizofreni-ari u po-etnoj fazi .rtaju rasute .vetne motive+ *inije su im krute i nevešte'  bez harmonije i logi-nosti+
 
9alu.inanti @alkoholi-ari' shizofreni-ariA izra7avaju frapantne i zastrašujue vizije' oblike i kombina.ije' neverovatne' groteksne metamorfoze @karakteristi-ne za toksika.ijuA' kao što su ogromne glave' veoma izdu7eni ili uveani udovi' iskrivljeni prostori i predmeti i razne stravi-ne 7ivotinje+ !olesni.i obi-no izjavljuju da do7ivljavaju olakšanje kad na.rtaju 7ivotinju koja ih je proganjala u delirijumu ili' pak' -udovišta da njima plaše nekoga koga mrze' da sa njima oteraju zlo @magijaA+
Došlo se do zaklju-ka da se simbolika ovih slika nekad mo7e lako razumeti' ali da postoje i spe.ifi-ni slu-ajevi koji se mogu razumeti samo na osnovu informa.ija dobijenih od  bolesnika' pošto je njihova simbolika -esto i potpuno spe.ifi-na+ "e.imo' bolesnik sa jednim simbolom pokušava da izrazilevo uho' šporet i aparat za elektrošok+ ?li' drugom bolesniku  broj ( zna-i bogatstvo jer je 4broj ( vei od broja #5' a zelena boja je 4glas poznanika5+ ,vakvi primeri pokazuju afektivnu pozadinu bolesni-ke simboliza.ije' kao i u slu-aju kad je  bolesnik koji je na.rtao portret -oveka sa buljavim o-ima' rekao: 4Dok sam mu .rtao portret' imao sam oseaj da mu ste7em vrat' zato su mu o-i tako iskola-ile+5
"egresija do de-jih .rte7a -esto se konstatuje kod bolesnika' naj-eše kod histerika+ 1 smena simboli-kog i naturalisti-kog zavisi od redosleda prethodnog iskustva bolesnika+ ,tuda' o ovom problemu' mo7emo nai protivre-ne zaklju-ke raznih autora+
Pod uti.ajem bolesni-kih afekata kod poremeenih je konstantovana još jedna ekstremna  pojava+ Co je pritisak na papir+ ,ni .rtajui' kao i pišui' pritiskaju papir skoro do .epanja ili ga jedva dodiruju+
Pored navedenih karakteristika postoje još tri bitne na .rte7ima bolesnika i radovima ove vrste+ Co su: poremeaji ritma' nagomilavanje detalja i funk.ija ovih aktivnosti+
 
PROMENE STILA U DELIMA PSIHOTINIH UMETNIKA
/ako prepoznati restitu.iju0 "estitutivno ponašanje' kao i restitutivne produk.ije bitno se razlikuju od prethodnog ponašanja i prethodnih produk.ija+ ? sama -injeni.a da se neko iznenada po-inje 4baviti5 umetnošu govori o pokušaju restitu.ije+ =kolovani umetni.i na  po-etak bolesti reaguju na -etiri na-ina+ Prvo' bolestan pro.es ne mora tangirati produk.iju i stil umetnikov' naro-ito kad je posredi rad koji je više standardan' kao što su to teme  pejza7i' mrtva priroda' likovi ljudi i si+ >e kod slobodnih kompozi.ija pre e doi do  psihoti-kih konfigura.ija+ Drugo' umetnik mo7e u toku bolesti prekinuti umetni-ku aktivnost i nastaviti je po izle-enju+ U treem slu-aju @kao i u -etvrtomA dolazi do promena' u stilu i na-inurada+ Stil se mo7e promeniti samo delimi-no' tako da ostaje u vezi sa prethodnim umetnikovim tenden.ijama+ Prema opštim mišljenjima' >an 2og je bio takav slu-aj' kao i vajar Meseršmit' mada u ovom drugom slu-aju imamo jednu seriju skulptura koja je  povezana sa umetnikovim deluzionim sistemom' koja nešto više odudara od prethodnih radova ali' istina' veza se ne gubi potpuno+ ? na kraju' u -etvrtom slu-aju promene su tako velike' veze su tako pokidane da se sve to mo7e objasniti samo psihoti-kim pro.esom+
U knjizi <+ /risa Psihoanalitiko istraivanje u umetnosti analizirana je jedna slikarka koja u samom po-etku bolesti nastavlja da se bavi iiustrovanjem bajki+ Prva promena nastaje na  jednoj ilustra.iji Grvenkape u -ijoj korpi.i se pojavljuje zmija+ Naravno' ovaj detalj ne zapa7aju ni autorka a ni publika+ Cek u kasnijoj analizi otkriva se da je to znak po-etka  bolesti+ mija se tu uvukla kao 7ivotinja koja izaziva strah i nespokojstvo' i tako je ona izrazila nespokojstvo slikarke+ Sledee slike ve su imale mnogo više detalja koji se ne uklapaju i koje je teško objasniti+ /ao što je poznato' sami bolesni.i rado komentarišu svoje slike i objašnjavaju šta zna-e+ Ca zna-enja -esto poprimaju magijska obele7ja+ Slikanje tako  postaje tehnika koja treba da menja svet ili neke nepravde u njemu+
 
PRIMARNI PROCES U PSIHOTIKOJ UMETNOSTI
Primarni pro.es postoji u svakoj umetnosti' ali ga u psihoti-koj umetnosti ima više+ ,n je i u ovakvoj umetnosti' kao i uvek' kondenzovan i simboli-an+ na-enja ovih simbola' prema izjavama pa.ijenata koji komentarišu svoje radove' uvek su višestruka' odnosno višezna-na+ ?z ovakvih komentara bolesnih autora saznajemo da su oni uglavnom došli do pola puta u svojoj te7nji za restitu.ijom' pa umetni-ko delo tretiraju kao da je sam objekt+ ? još nešto:  bolesni.i u svojim komentarima ne smatraju sebe odgovornim za ono što su uradiliI kao da je sve to došlo samo od sebe+ ,ni ka7u: 4 +++prvo se pojavila zmija' onda je došlo drvo+++5 i si+ ?z ovog se vidi ta domina.ija i nezavisnost primarnog pro.esa+
U ovom nesvesnom materijalu' tj+ nesvesnoj produk.iji ima i veoma duhovitih kombina.ija koje se pojavljuju na .rte7ima i slikama bolesnika+ 1li bolesnik se brzo fiksira za neku svoju  produk.iju i ona postaje stereotip koji se stalno pojavljuje vršei raznorodne funk.ije i nosei raznorodna zna-enja+
 Na .rte7ima shizofreni-ara odavno je konstatovano da je popunjena svaka belina papira+ Co se objašnjava strahom od praznog prostora horror vacui+ *ikovi koje on .rta' po pravilu su uko-eni' kruti i bezizrazni+ Na prvi pogled to se mo7e objasniti neveštinom' ali to sreemo i kod školovanih umetnika koji su postali bolesni+ 1ko umetnik u toku bolesti zaista stvori neko vredno delo' to se -esto objašnjava lu.idnim intervalima+ 1li nije uvek tako+ !olest  ponekad mo7e poten.irati neka svojstva koja gledao.i o.enjuju kao izvrstan kvalitet+ Co ne treba da -udi jer se tu radi o navali ida i odbrani od njega+ Cako su se ekspresionisti naknadno oduševili radovima <rnesta &osefsona iz perioda njegove bolesti+
?zopa-avnje na .rte7ima i slikama bolesnika mo7emo tuma-iti kao destruk.iju i agresiju+ 1ko ovo uzmemo kao ta-no' a verovatno jeste' što se i eksperimentalno mo7e proveriti' onda umetnost kod bolesnika ima još jednu funk.iju osim restitutivrie' ima funk.iju uništavanja ne7eljenih i opasnih objekata+ ,va druga funk.ija je tipi-nija za bolesnog nego za zdravog stvarao.a+
a bolesnog stvarao.a još je karakteristi-na pomenuta praznina i udaljenost likova' tj+  bezizraznost+ 1ko se ona mo7e tuma-iti nespretnošu neškolovanih' kod školovanih ona  postaje najzna-ajnija i najo-iglednija karakteristika i znak bolesti+ =kolovan umetnik mo7e u toku svoje bolesti' zapaziti ovaj nedostatak i pokušati da ga otkloni+ Neko mu -ak mo7e i ukazati na ovu karakteristiku+ !olestan umetnik tada odlazi u drugu krajnost preterano se trudi da prika7e nekakav izraz+ Cako se ponovo otkriva bolest u tim preteranim izrazima koji li-e na maske+ Primer vajara Meseršmita je školski+ ,n u toku bolesti pravi jednu seriju figura @bistaA -iji su izrazi karikaturalno prenaglašeni+ Napravio je -itavu seriju likova @gledajui sebe u ogledaloA' ali normalan lik nije uspeo da napravi+ Ce7nja da izbegne  bezizraznost je o-igledna' ali je otišao u drugu krajnost+ ?nteresantno je da bolest ovoga umetnika nije tangirala njegovu sposobnost da prika7e normalan likslikajui+
 
 je to usled nedostatka kontakta' od .eg duševni bolesnik trpi+ Potreba za kontaktom tera ga da  pre .rta anfas nego profil+
?z ove' kao i iz potrebe o kojoj je ranije bilo re.i' proizlazi i tzv+ manirizam' u kojem se  prenaglašava izraz' 4va7nost5' ali i bolesni-ka krutost i bezizraznost+ Sve je to u slu7bi restitu.ije ošteenog autoplasti.iteta+
1ko je' još prema *eonardovom mišljenju' umetnik sklon da svojim delima da svoj lik' onda  je to i obi-an -ovek a bolesnik još i više+ *eonardo je i rekao da se umetnik ove tenden.ije mo7e braniti samo dugotrajnim u-enjem+ "uski teoreti-ar umetnosti &evrejinov imao je deset  portreta koje je radilo deset vrhunskih umetnika+ ,vi portreti me3usobno uopšte nisu li-ili+ &evrejinov je zaklju-io da je on umetni.ima slu7io samo kao povod i izgovor da slikaju sebe i duhovne sadr7aje svojih li-nosti+
Moglo bi se zaklju-iti da sve ono što ima u umetnosti zdravih postoji i u umetnosti bolesnih' samo što odnosi nisu isti+ Naro-ito je zna-ajan odnos izme3u ida i ega+ /ao što je dobro  poznato' kod bolesnih dominira id+ Cuma-ei umetni-ka dela duševnih bolesnika' mi zavirujemo i u naše nesvesno+ Cako se branimo' kao i bolesnik koji se bavi umetnošu' od impulsa razaranja+ ? zdrav umetnik restituiše' projektuje introjektovane' tj+ izgubljene objekte+ , zna-aju projek.ije u umetni-kom stvaranju dosta je pisano' ali to još uvek nije dovoljno+ a nedovršena Mikelan3elova del8 neki esteti-ari ka7u da su lepša od dovršenih+ ašto0 ato što se izmenila kon.ep.ija' shvatanje funk.ije umetnosti ,na ne treba da podra7ava' ve da izra7ava+ Ski.a je lepša od dovršenog del8 jer je u njoj ostalo više umetnikovog li-nog+ Co umetnikovo li-no ako je iz nesvesnog' jeste opšte' pa je gledao.u bli7e i zna-ajnije+ ? bolesnik  .rtajui svoje nesvesno govori o svima nama+ 1li'pošto isti-e onu tamnu stranu ida' gledala. osea jezu i neprijatnost+ 1li' sve ga to ipak 7estoko i privla-i+
DUŠEVNE BOLESTI I BOJE I MOGUNOSTI DIJAGNOSTIKE
 
na depresiju' koje se oni plaše i od koje pokušavaju da pobegnu slu7ei se svetlijim bojama+ /od >an 2oga je primeeno daje poslednjih mese.i' u danima pogoršanja bolesti' više upotrebljavao 7utu boju+ !olesni.i manje mešaju boje' skloni su jakim kontrastim a i rado  prave samovoljne i -esto neprijatne kombina.ije+
Statisti-ki posmatrano' razlike koje se dobijaju ovakvim istra7ivanjima nisu zna-ajne' izuzev .rvene boje' koju shizofrenijari izbegavaju @za razliku od epilepti-ara' koji je rado upotrebljavajuA i ljubi-aste' koju normalni manje upotrebaljavaju' a shizofreni-ari mnogo više+ Na7alost' teško je objasniti zašto shizofreni-ari izb.gavaju .rvenu a vole ljubi-astu boju+ Da bismo odgovorili na ovo pitanje' moramo znati odgovor na jedno opštije da li se bojom izra7ava unutrašnji sadr7aj ili se komp.nzuje+ ?li' druga-ije' da li bojom budimo i poja-avamo slab nagon ili tako zadovoljavamo nagon koji je prejak0 ?li' još druga-ije' da li bojom idemo ka nagonu ili od nagona0 ?li je mogue i jedno i drugo u razli-itim sklopovima' okolnosti0 Preferen.ija odre3ene boje ima neko zna-enje' ali odbijanje odre3ene boje još je indikativinje+ ? još nešto' izbor odre3ene boje mo7e zavisiti i od fizioloških faktora' posebno retine+ Creba se setiti samo 9eringovih istra7ivanja' kao i -injeni.e da je oku potrebna  pramena' što je jedno od objašnjenja da slikar ide iz jedne bojne faze u drugu+
DROGA I STVARALAŠTVO
 
,dla7enje u trans' ''u raj5' u po-etku je bilo dozovljeno samo izabranima' duševnim  bolesni.ima koji su shvatani kao nekakvi posebni 4bo7ji ljudi5 i raznim vra-evima i  prvosvešteni.ima koji su za to koristili vešta-ka sredstva drogu' na koju su oni jedini i imali  pravo+ Cako su ova opasna sredstva bila 4privilegija5 i tako su' na nesreu' dobila a .eni+ Pa i danas uzimao.i ovih sredstava poseduju deo primitivne svesti da su oni nekakvi izabrani.i+ Deo primitivne svesti je i to da se droga sbvata kao nekakva bo7anska hrana+ a religiozne .eremonije u ?ndiji korišena je konoplja 4vijohia5 kao izgovor sree' dar boga >išne' sastavni deo svetog likera 4soma5+ Prema predanju ?nka' 4Sinovi Sun.a5 zajedno sa klju-evima svoga kraljevstva predali su im i sveti list 4.o.aK + 1ste.i su halu.inogeni pejotl .vet zvali 4meso bogova5 + Sibirski šamani' kao posveeni osta.i prastarog šamanizma' koji se danas zajedno sa Pigmej ima i !ušmanima ubrajaju u najstarije narode sveta' jedu 4svetu gljivu5 koja sadr7i halu.inogene materija+ Starogr-ki pesnik 9omer pisao je da je evsova ki 9elena stavljala vojni.ima u vino neke primese od kojih su ovi zaboravljali 7alost' bolest'  prestajali da oseaju bolove i dr+ Poznato je da su 1rapi još u L? veku koristili hašiš za masovno omamljtvanje vojnika koji su' mislei da ulaze u raj' fanati-ki jurišali i ginuli+ Cako dolazimo i do današnjeg vremena' koje još uvek upotrebljava drogu u razne svrhe' pa i za stvaralaštvo i inspira.iju+
?z ovog kratkog pregleda vidimo da se droga upotrebljava kao spoljašnje stimulativno sredstvo' i to onda kada nedostaje unutrašnje+ 1ko ovome dodamo duh modernog vremena koji je gladan zadovoljstava svih vrsta' koji ne .eni uzdr7avanje' ne treba se -uditi što i droge uzimaju sve više maha i što se upotrebljavaju i tamo gde je potrebna unutrašnja inspira.ija i istinski talenat u stvaralaštvu+ Umesto stvarnih do7ivljaja pravih umetni-kih talenata koji stvaraju iz sukoba suprotnih sila u njima samima' sve je više onih koji 7ele da budu stvarao.i a da za to nemaju potrebne dispozi.ije i kojima je potreban spoljašnjipokreta- koji bi ih okura7io i naterao na stvaranje+ Droge' zna-i' na vesla-ki na-in pokreu inertnu' nedovoljno  plodnu maštu' preko sna7nih emo.ija i halu.inatornih sadr7aja koji je narkotik izazvao+ Prema mišljenju mnogih autora' umetni-ko delo koje nastaje u ovakvom stanju' omamljenom' polupsihoti-kom' izazvanom drogom' ne mo7e imati kontinuitet ni sa umetnikovom prošlošu ni sa njegovom okolinom+ ,no nema pravog unutrašnjeg dodira ni sa stvarao.em @4nije njegovo5A ni sa gledao.em+ Naravno da ovo nije uvek tako+ Droga jeste vesla-ki stimulator i ona ne mo7e zameniti talenat' ali ponekad mo7e podstaknuti nesvesne sadr7aje i talentovanom -oveku dati materijal od kojeg on stvara pravo umetni-ko delo+ Na  primer' Mopasan je pisao prava umetni-ka dela pod dejstvom droge+
apa7eno je da slikarstvo narkomana ima upadljive sli-nosti sa slikarstvom duševnih  bolesnika+ Neki analiti-ari smatraju da tu ipak postoje bitne razlike+ Duševni bolesnik  sadr7aje svojih neobi-nih slika .rpe iz dubina svoje duboko protivre-ne li-nosti' dok' prema mišljenju ovih analiti-ara @>+ &eroti' na primerA narkoman slika 4ne iz unutrašnjih' ve spoljašnjih razloga5+ ,n' za razliku od duševnog bolesnika' ne utire put ka izle-enju' ve svojim slikanjem potvr3uje svoju bolest+
 
stvaralaštva+ Cada se postavljaju hipoteze da svi ovi fenomeni imaju hemijsku osnovu i da se  pomou hemije i njenih preparata mogu i izazvati i le-iti+ Utvr3eno je' re.imo' da adrenohrom' koji je raspadni produkt adrenalina' i koji se stvara u -ovekovom telu' ima sli-no dejstvo kao i meskalin+ na-i' odre3ena opijenost mo7e se izazvati vešta-ki meskalinom' a mo7e se izazvati i prirodnim putem dejstvom adrenohroma+ Sa meskalinom  je eksperimentisao poznati knji7evnik ,ldos 9aksli i svoje do7ivljaje opisao u knjigama Vrata opaanja  i  Nebo i pakao+ ,pisao je kako su opa7aji vrlo intenzivni' kako se gubi trodimenzionalnost prostora' kao i opa7anje vremena' a pri tome se rasplamsava vrlo slikovito mišljenje+ Naro-ito ga je fas.iniralo opa7anje obi-nih predmeta na jedan sasvim novi' puniji sadr7ajniji na-in' sa nekim dubokim smislom i lepotom+ 1li' 9akili je konslatovao da ovo do7ivljavanje tako ispunjava -oveka da mu ne ostaje ništa za njegovu slobodnu volju' ili bolje re-eno ne ostaje nimalo energije za rad i stvaranje+ U samom do7ivljaju kao da se potroši sve+ Cime do7ivljaj drogiranog postaje sam sebi svrha' što je  bitna karakteristika narkomanije i narkomanskog mentaliteta+ Narkomanski mentalitet je' dakle' infantilni' hedonisti-ki mentalitet' koji' kao takav' nije pogodan ni za kakav rad ni za stvaranje+
U jednom momentu meskalinske opijenosti' kako primeuje 9aksli' opa7eno proguta svaki smisao predmeta i vremenski tok uz jedno oseanje bla7enstva' a potom nastane jedan dug  period mu-enja+ ,ve do7ivljaje 9aksli je smatrao vrlo sli-nim shizofreni-arskom i verovatno  je da se tako oseaju duševni bolesni.i+ ,va 9akslljeva pretpostavka ne bi mogla biti ta-na iz  prostog razloga što duševni bolesnik nema takav senzibilitet i takvu introspektivnu sposobnost kao jedan stvarala. 9akslijevog kapa.iteta+ ,tuda ni njegovo bla7enstvo ni njihova mu-nina nisu isti+ Uopšte' ovakav put objašnjenja duševne bolesti i inspira.ije nije  pravi i ne mo7e nas dovesti do zna-ajnih otkria+ Uvek e biti ljudi koji e to pokušavati bilo iz nau-ne radoznalosti' bilo iz izgovora' ra.ionaliza.iju svojih narkomanskih sklonosti+
U poslednje vreme nau-ni.i istra7uju per.ep.ije i vizuelne slike osoba koje su pod dejstvom droge u momentu pre halu.ina.ija+ Utvr3eno je da se tada linije iskrivljuju' pojavljuju se neravnine a svaka boja se izdvaja kao posebna .elina+ /od halu.inatornih slika interesantno  je da svaka osoba objektivizuje one slike koje su u skladu sa tenden.ijom' ukusom i njenim li-nim osobinama+ ,vu -injeni.u ne mo7emo a da ne suprotstavimo tvrdnji da slike i umetni-ka dela stvorena pod dejstvom droga nemaju kontinuitet sa prošlošu stvarao.a niti'  pak' dodir sa njegovim unutrašnjim biem+ ,va -injeni.a se sla7e sa našim zaklju-kom da droga mo7e imati stimulativno dejstvo na nesvesno i da talentovani ljudi tako drago.en materijal za stvaranje+ U tome i jeste njena privla-na mo' uklju-ujui i alkohol' -emu  pojedini stvarao.i i pribegavaju+ Na7alost' .ena takvog na-ina kontaktiranja sa nesvesnim je  prevelika' aIako -ovek nema talenta' onda je i uzaludna+ &er' ako droga i pokrene nesvestan region psihe' taj materijal ostaje neiskorišen ako osoba nema dara da od tog napravi umetni-ko delo+ Navala nesvesnog vrlo brzo stvara haos koji doprinosi br7oj dezintegra.iji i rasulu li-nosti+
 
tim nije se smanjio broj onih koji pomou droge pokušavaju zaboraviti svoje probleme' ispuniti svoj prazan 7ivot ili' pak' podstai svoje nesvesno i inspira.iju+
UMETNIK I NEUROZA
Stvranje je vezano za potrebe koje' ako su sna7ne' uvek izazivaju i strahove+ Cako3e je uvek  skop-ano i sa rizikom te i sa te strane ima intiman dodir sa strahom+ Co je i tajanstven pro.es+  Na7alost' još uvek+ ? sa te strane izaziva podozrenje+ 1 i sami umetni.i redovno podgrejavaju tezu o odnosu stvaranja i bolesti' pogotovo sa neurozom+ =tekel' na primer' ka7e: 4Svaki umetnik je neuroti-ar5' a Prust ju sve veliko u svete treba zahvaliti neuro ti-arima5+ Sli-no  piše i 9ajne:K Pesništvo je bolest -bveka' kao ?to je biser bolest školjke+K =tendal je napisao da je ume taik uvek pomalo melanholik i uvek dovoljno nesrean+ 1 9auzer tvrdi da je umetaik subjektivan' usamljen' otu3en' aso.ijalan' ambivalentan' da je 7eljan primanja' da mrzi sve poten.ijalne negatore' mada i sam uvek negira i omalova7ava+ Sreom' ima' mo7da i više' onih koji tvrde kako umetnost i bolest nisu u direktnoj vezi+ Co baš tvrde oni koji su i najkompetentniji+ Frojd' re.imo' smatra da umetnik' za razliku od neuroti-ara ili duševnog  bolesnika' nije fiksiran za svet svojih iluzija' ve je dovoljno fleksibilan da se mo7e dr7ati i realnog sveta i razlikovati ga od fantazije' što neuroti-ar ne mo7e' a psihopata još manje+ Svet svoje fantazije umetnik ume svojom prirodnom nadarenošu da obradi u tako skladne forme koje su društveno prihvatljive i koje su uopštenog i univerzalnog sadr7aja+ Umetnik' iako osamljen i osujeen' nalazi utehu u tome što preko svoje umetni-ki konkretizovane fantazije  pru7a utehu ne samo sebi ve i drugima' koji ga realno nagra3uju i tako ga vraaju u 7ivot i opipljivu stvarnost+ ,vde imamo jedan dijalekti-ki krug' gde je prvo' umetnikovo delo bilo odre3eno njegovom 7ivotnom istorijom' a sada umetnikovu 7ivotnu istoriju po-inje da odre3uje njegovo umetni-ko delo+ Cako umetnik nije samo stvarala. ve i produkt svoje umetnosti' kao i svoga stvarala-kog rada+ Umetnik na kraju svoga stvaranja nije ista osoba koja je zapo-ela svoj stvarala-ki rad+ ,n se kroz stvaranje razvija+ Sasvim je drugi slu-aj sa neurozom+ Nauroti-ki za-arani krug je druge vrste i on uništava -oveka+ Cu -ovek' zbog  prevelikog straha' reaguje simptomom+ Simptom is.rpljuje -dveka' a ipak neuroti-ar osea sve veu potrebu za njim' i sve veu zavisnost od njega i njegove 4odbrambene5 moi+
/ada ove forme koje stvara umetnik ne bi bile potrebne publi.i' njegova neuroza' prema Frojdovom mišljenju' bila bi neminovna+ 1li' pošto je umetnost svima potrebna' umetnik ima šansu da dobije priznanje' a time i povraaj ili' bolje re-eno' poveanje samopouzdanja' jer' kako ka7e <+ /ris' 4odobravanje publike podsti-e samoodobravanje pis.a5+ Me3utim' samokriti-nost ostaje va7na i stalna karakteristika stvarao.a' što je svojstvo svih ljudi koji su sebi postavili visoke .iljeve+
 
unutrašnjih do7ivljaja' o jednoj' kako bi filozofi rekli identifika.iji oseanja' mišljenja i bia+ Me3utim' ono što osvoji neuroza @spre-enostA nije umetnost' a ono što se sublimuje i simbolizuje u umetni-ke forme nije neuroza+ Sledea -injeni.a je neprijatnija: odlazei u umetnost' -ovek koji nije neuroti-ar postaje neuroti-an da bi stvarao' on mora da se umnogostru-ava' razjedinjuje' dezorganizuje i 4tako mu nije dalek put do neuroze5+ ,no što ga spašava jesu 7ivost i fleksibilnost njegovih iluzija' a time se bitno razlikuje od krutog' rigi3nog neuroti-ara+
? sami umetni.i' pritisnuti nekim neuroti-nim simptomom' olakšavaju sebi na taj na-in što ga smatraju zaslu7nim za svoju umetnost+ Cako kroz ra.ionaliza.iju 4podgrevaju5 tezu o sli-nosti urmetnosti i neuroza' tezu koju nikada ne bi trebalo anaiizirari bez antiteze razlike izme3u neuroza i umetni-kog stvaranja+
1ko prihvatimo fakat o 4identifika.iji psihi-kog i objektivnog5' lako je objasniti zašto5 su sva de.a i primitiv.i poten.ijalni umetni.i+ Me3utim' ova poten.ija tra7i da se razviju i sekundarne sposobnosti spretnost' opa7anje' mišljenje i dr+' a da se ne inhibira ova oseajna identifika.ija psihi-kog i objektivnog' da bi se objektivizovaia kao umetnost+
Potpuno odvajanje psihi-kog i objektivnog' jedna potpuna vladavina ja nad ono predstavljala  bi gubitak subjekta i totalno otu3enje+ ato je umetnost ve-na i neophodna spona izme3u svih slojeva -ovekovog bia' jedan stalni izvor mladosti -oveka i -ove-anstva+
? superego pritiska i potiskuje veliki deo bioioikog bia i tera ga da se' preko ega' snalazi'  pretvara i stvara+
Ako nema ove dinamike, bilo da se radi o potpunoj otvorenosti, bilo o potpunoj
zatvorenosti, rezultat je isti - bolest.
 Ni u jednom ni u drugom slu-aju nema prave komunika.ije koja zahteva kontakt i sa sobom i s okolinom+ 1ko nema kontakta sa sobom' sa svojim idom' onda je to otu3enje' a ako nema kontakta s okolinom' onda je to nar.izam+
Da ne bi došlo do pogrešne identifika.ije umetnika i neurotika' potrebno je ovde istai i one karakteristike po kojima se oni razlikuju+ Cakvih karakteristika ima dosta+ Na primer:
  neuroti-ar se ponavlja' umetnik stvaraI
  neuroti-ar nema smisla za kontakt i intimnost' umetnik imaI
  neuroti-ar ne mo7e da bude sam jer se preterano plaši ida' a umetnik kontaktira sa idom i voli samou kao i društvoI
  neurotik svoj opšti strah konkretizuje u fobiju' što mu potpuno blokira maštu' a umetnik podnosi i 4elts.hmertzK' i neodre3en strah i ve-nu 7udnjuI
  neurotik je više uvre3en i nezadovoljan' a umetnik više patiI
 
  neurotik je zatvoren od sveta i sebe' a umetnik se prvo otvara prema sebi' a onda i  prema svetu+ Po-etak njegovog stvaranja ozna-ava da je shvatio da mora mnogo da daje da bi samo malo dobio+ Cu lek.iju neurotik ne mo7e da nau-i+ ,n uvek  striktno meri koliko je dao' a koliko je dobio i
  neuroti-ar ose-a veoma jako oseanje krivi.e' ali ga nikada ne priznaje+ Umetnik   je spreman i na "??/ javnog su3enja+
Dakle' toliko se razlikuju da bi bili antipodi da umetniknije tako protivre-an da 4 ujutru ustaje kao umetnik' a uve-e le7e kao neurotik5+
2ovorei o umetniku' 9ese @Nar.is i latoustiA piše: 4Priroda tvoga kova' sna7nih i ne7nih -ula' nadahnuti ljudi' sanjali.e' pesni.i' ljubavni.i' gotovo uvek nadmašuju nas ostaleK+ >i vodite poreklo od majke+ >i 7ivite u obilju' vama je data snaga ljubavi i spontanosti do7ivljavanja+++ >ama pripada izobilje 7ivota' vama sok plodova' vama vrt ljubavi' ?epa zemlja umetnosti+ >aš zavi-aj je zemlja+++ >aša opasnost je davljenje u -ulnom svetu+5
Umetnik je' prema 9eseu' 4sin majke5' koja je simbol'-ulne naslade i smrti5' a nau-nik je sin o.a' koji je 4simbol volje i duha5+ ,vaj pisa. tvrdi da 4ako se -ovek bavi misaonim aktivnostima' a nije mislila.' ve umetnik' slikar' koji misli pomou slika' onda on obavezno  postaje misti-ar5' 4da umetnost izvire iz ljubavi i straha od smrti5+ *judi skloni apstraktnom mišljenju' mišljenju bez slika 47ive u pustoši5 i 4guše se u bezvazdušnom prostoru5+
Mogli bismo zaklju-iti da je najvei broj stvarala.a bio duševno zdrav+ /od umetnika -iji se um zamra-io @>an 2og' =uman' 9elderlin' Corkvato Caso' Ni-e' Mopasan i dr+A ni u jednom njihovom delu nema znakova poremeenosti+ !olest ne treba dovoditi u direktnu vezu sa stvaralaštvom+ Hovek stvara iz najvitalnijeg dela svoga bia+ 1ko postoji' a postoji' uti.aj  bolesti' telesnih i psihi-kih nedostataka' onda je on posredan' preko mehanizama kompenza.ije' natkompenza.ije' sublima.ije i sli-nih+ Umetni.i zbog svoje preosetljivosti' nezadovoljstva realnim ili postignutim' nezadovoljenih a -esto i predimenzioniranih motiva' svog is.rpljujueg rada' stalnog tra7enja i kon.entra.ije i si+ -esto naginju depresiji i neurozama' a znatno rede psihozama i sui.idu+
LITERATURA: