PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POR EME ĆAJA … PATOFIZIOLOSKA... · • Varenje hranljivih materija...

PATOFIZIOLOŠKA PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA DIJAGNOSTIKA PORPOREMEĆAJAEMEĆAJA

METABOLIZMA PROTEINAMETABOLIZMA PROTEINA

Dr vet. Dr vet. Marko R. Cincovi ćMarko R. Cincovi ć

UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLO ŠŠKA FIKA FI ZZIOLOGIJAIOLOGIJA

VEŽBA VEŽBA 1313..

PLAN IZLAGANJAPLAN IZLAGANJA

FIFIZIOLOŠKE OSNOVE ISPITIVANJA METABOLIZMA PROTEINAZIOLOŠKE OSNOVE ISPITIVANJA METABOLIZMA PROTEINA

INDIKACIJE ZA ISPITIVANJE METABOLIZMA PROTEINAINDIKACIJE ZA ISPITIVANJE METABOLIZMA PROTEINA


METODE ZA ISPITIVANJE PROTEINAMETODE ZA ISPITIVANJE PROTEINA

PATOFIZIOLOGIJA METABOLIZMA PROTEINAPATOFIZIOLOGIJA METABOLIZMA PROTEINA

PREGLED DIJAGNOSTIČKI ZNAČAJNIH PROTEINAPREGLED DIJAGNOSTIČKI ZNAČAJNIH PROTEINA

OSNOVE ENZIMOLOOSNOVE ENZIMOLOŠKIH ISPITIVANJAŠKIH ISPITIVANJA

Vrste proteina krvi


KRVNA KRVNA PLAZMAPLAZMA

FIBRINOGENFIBRINOGEN

SE

RU

MS

ER

UM

ALBUMINIALBUMINI(UČEŠĆE 60(UČEŠĆE 60--70%)70%)

GLOBULINIGLOBULINI

ALFAALFA

BETABETA

GAMAGAMA --IMUNOGLOBULINIIMUNOGLOBULINI

KONCENTRACIJE POJEDINIH VRSTA AK. U PRILOGU

OSNOVNI UZROCI POREMEĆAJA METABOLIZMAOSNOVNI UZROCI POREMEĆAJA METABOLIZMA

• Unos hranljivih materija• Varenje hranljivih materija• Apsorpcija hranljivih materija• Transport materija u krvi• Ulazak materije u ćeliju• Ćelijski metabolizam• Ekskrecija• Anaerobni uslovi• Poremećaj neuro-humoralne regulacije


PATOFIZIOLOGIJA METABOLIZMA BELAN ČEVINA PODRAZUMEVA:


NEDOVOLJAN UNOS (malapsorpcija,maldigestija)

POVEĆAN KATABOLIZAM (gladovanje, dejstvo katabolnih hormona)

SMANJENA SINTEZA (bolesti jetre...)

POREMEĆAJ U GENSKOJ REGULACIJI SINTEZE PROTEINA

NESPECIFIČNE REAKCIJE METABOLIZMA BELAN ČEVINA

• NESELEKTIVNI POREMEĆAJ METABOLIZMA AMINOKISELINA– Poremećaj metabolizma aromatičnih ak.– Poremećaj metabolizma ak. sa sumporom– Poremećaj metabolizma ak. sa razgranatim lancem– Aminoacidurija

• SELEKTIVNI POREMEĆAJ METABOLIZMA AMINOKISELINA– Fenilketonurija– Alkaptonurija– Melanurija– Hemocistinurija– Cistinurija– Oksaloza– Hiperglicinemija

• POREMEĆAJ PROTEINA KRVNE PLAZME– KVANTITATIVNI (hipo/hiperproteinemije)– KVALITATIVNI (dis / paraproteinemije, selektivne promene proteina)


•• Proveravanje stanja hidratacijeProveravanje stanja hidratacije

•• Kada se ispituje uzrok abnormalnosti ili promene po jedine Kada se ispituje uzrok abnormalnosti ili promene po jedine koncentracije nekih materija vezanih za proteinekoncentracije nekih materija vezanih za proteine

•• Ispitivanj uzroka edemaIspitivanj uzroka edema

•• Proveravanje pretpostavke da je re č o bolestima imunog Proveravanje pretpostavke da je re č o bolestima imunog kompleksakompleksa

•• IspitivanjIspitivanj ee uzroka u čestalih infekcijauzroka u čestalih infekcija

•• Provera da li se radi o mijelomatozi ili o makroglo bulinemijiProvera da li se radi o mijelomatozi ili o makroglo bulinemiji

•• Ispitivanje nefrotskog sindromaIspitivanje nefrotskog sindroma

•• Ispitivanje bolesti jetreIspitivanje bolesti jetre

•• Teške opekotineTeške opekotine

•• Eksudativni enteritisiEksudativni enteritisi


ODREODREĐĐIVANJE UKUPNIH SERUMSKIH PROTEINAIVANJE UKUPNIH SERUMSKIH PROTEINA


POTREBAN MATERIJALPOTREBAN MATERIJAL

Biuretski reagens (koji sadrži K-Na-tartarat, NaOH, CuSO4 i KJ); 1,56 mol/l rastvor Na2SO4, Fotometar

IZVOIZVOĐĐENJEENJEReakcija se izvodi u dve epruvete. Prva epruveta je kontrola (samo reagensi), dok se u drugu epruvetu stavlja i ispitivani serum (proba). Obe epruvete stoje 30 min da se razvije boja, a intenzitet se o čitava na fotometru sa zelenim filterom. Iz ekstinkc ije se može izraziti vrednost proteina u g/l (množenje eks tinkcije sa faktorom 280).

2,52,5mlBiuretski reagens

2,42,5mlDestilovana voda

0,10mlSerum

ProbaKontrola

TUMAČENJE NALAZATUMAČENJE NALAZA

HIPERPROTEINEMIJA – dehidratacija, paraproteinemijeHIPOPROTEINEMIJA – insuficijencija jetre, malapsorpt ivni sindrom, eksudativna enteropatija, pothranjenost, agamaglobulinemija

•• Fotometrijsko odreFotometrijsko odre đđivanje uz koriš ćenje reagensa za fibrinogenivanje uz koriš ćenje reagensa za fibrinogen

•• INDIKACIJE: zapaljenske reakcije, poreme ćaji koagulacije, INDIKACIJE: zapaljenske reakcije, poreme ćaji koagulacije, bolesti jetre, bolesti bubrega, maligne bolesti.bolesti jetre, bolesti bubrega, maligne bolesti.

•• TUMAČENJE NALAZA:TUMAČENJE NALAZA:


ODREODREĐĐIVANJE FIBRINOGENAIVANJE FIBRINOGENA

Akutne infekcijeAkutne infekcijeSepsaSepsa

Infarkt miokardaInfarkt miokardaTraumeTraume

Hirurški zahvatHirurški zahvatNefrozeNefroze

Multipli mijelomMultipli mijelomPosle terapije zra čenjemPosle terapije zra čenjem

Reumatoidne bolestiReumatoidne bolestiHepatitisHepatitis

KolagenazaKolagenazaSkorbutSkorbut

Nasledne afibrinogenemijeNasledne afibrinogenemijeHepati čna insuficijencijaHepati čna insuficijencija

Komplikacija tokom poroKomplikacija tokom poro đđajaajaMalignitetiMaligniteti

ŠokŠokOperacijeOperacije

Perniciozna anemijaPerniciozna anemijaMijeloidna leukozaMijeloidna leukozaPolicitemija veraPolicitemija vera

TifusTifusTeški toplotni udarTeški toplotni udar

Neodgovaraju ća transfuzijaNeodgovaraju ća transfuzijaFunkcionalna disfibrinogenemijaFunkcionalna disfibrinogenemija

ODREODREĐĐIVANJE FRAKCIJA SERUMSKIH BELAN ČEVINAIVANJE FRAKCIJA SERUMSKIH BELAN ČEVINA


OBNOVITI ELEKTROFOREZU

METODE MERENJA ODNOSA FRAKCIJA U ELEKTROFOREZIMETODE MERENJA ODNOSA FRAKCIJA U ELEKTROFOREZI



DenzitometrijaDenzitometrija

Eluicija

•• DENZITOMETRIJADENZITOMETRIJA –– je postupak kod koga se obojena traka stavlja je postupak kod koga se obojena traka stavlja u aparat (denzitometar) koji pomoću fotoćelije prelazi celu traku aparat (denzitometar) koji pomoću fotoćelije prelazi celu traku i u i ispisuje raspored i veličinu frakcija u vidu krivulje, a neki tiispisuje raspored i veličinu frakcija u vidu krivulje, a neki tipovi povi aparata mogu odmah da izračunaju i brojčane odnose frakcija.aparata mogu odmah da izračunaju i brojčane odnose frakcija.

•• ELUICIJAELUICIJA –– to je postupak kod koga se na traci izvrši obeležavanje to je postupak kod koga se na traci izvrši obeležavanje granica pojedinih frakcija, pa se traka na tim mestima iseče i sgranica pojedinih frakcija, pa se traka na tim mestima iseče i svaki vaki njen deo potapa u posebnu epruvetu sa sredstvom koje će izvršitinjen deo potapa u posebnu epruvetu sa sredstvom koje će izvršitiskidanje tj. eluiciju boje.Kvantitativni odnosi pojedinih frakciskidanje tj. eluiciju boje.Kvantitativni odnosi pojedinih frakciaj se aj se potom odrepotom određđuju fotometrijski prema ekstinkciji svake epruvete sa uju fotometrijski prema ekstinkciji svake epruvete sa eluiranom bojom.eluiranom bojom.

METODE MERENJA ODNOSA FRAKCIJA U ELEKTROFOREZIMETODE MERENJA ODNOSA FRAKCIJA U ELEKTROFOREZI





POSMATRANJE POSMATRANJE DENZITOGRAMADENZITOGRAMA

NORMALAN DENZITOGRAM



POSMATRANJE POSMATRANJE DENZITOGRAMADENZITOGRAMA



POSMATRANJE ELEKTROFOREGRAMA (EFELOGRAMA)POSMATRANJE ELEKTROFOREGRAMA (EFELOGRAMA)

• Vrlo je značajno izvršiti posmaranje i određivanje kako relativnih odnosa, tako i apsolutnih vrednosti koncentracija serumskih frakcija.

• U određenim situacijama, kao što je opšta pothranjenost, relativni odnos serumskih proteina je očuvan, ali je njihova apsolutna vrednost smanjena.

• Sa druge strane može se steći utisak hipoalbuminemije kada postoji povećana frakcija globulina (hronične upale).

ODREODREĐĐIVANJE FRAKCIJA SERUMSKIH BELAN ČEVINA IVANJE FRAKCIJA SERUMSKIH BELAN ČEVINA TumačenjaTumačenja


ODREODREĐĐIVANJE Ig IVANJE Ig (POGLEDATI PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA IMUNOG SISTE MA)(POGLEDATI PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA IMUNOG SISTE MA)


•• Dokazivanje paraproteina se zasniva na elektroforet skom Dokazivanje paraproteina se zasniva na elektroforet skom razdvajanju, ali uz dalju analizu elektroforetskih grupa i razdvajanju, ali uz dalju analizu elektroforetskih grupa i identifikaciju pojedinih proteina pomo ću specifi čnih antitela.identifikaciju pojedinih proteina pomo ću specifi čnih antitela.

•• Koristi se aparat za elektroforezu, posebne plo čice presvu čene Koristi se aparat za elektroforezu, posebne plo čice presvu čene agaragar --gelom, serum životinje imunizovane ljudskim serumom na sve gelom, serum životinje imunizovane ljudskim serumom na sve normalne humane proteine krvnog seruma.normalne humane proteine krvnog seruma.

•• U jedno od dva udubljenja na plo čici (bazen čići) stavlja se malaU jedno od dva udubljenja na plo čici (bazen čići) stavlja se malakoli čina ispitivanog seruma, a u drugo koli čina normalnog serumakoli čina ispitivanog seruma, a u drugo koli čina normalnog seruma . .

•• Pločica se uklju čuje u strujno kolo. Osnovna karakteristika ove Pločica se uklju čuje u strujno kolo. Osnovna karakteristika ove elektroforeze jeste da je pH i jonska snaga pufera podešena takoelektroforeze jeste da je pH i jonska snaga pufera podešena tako da da gamaglobulini putuju ka katodi, a svi ostali protei ni suprotno (gamaglobulini putuju ka katodi, a svi ostali protei ni suprotno ( ka ka anodi).anodi).

ODREODREĐĐIVANJE PARAPROTEINEMIJAIVANJE PARAPROTEINEMIJA


•• Posle razdvajanja elektroforetskih reakcija protein a, pločice sePosle razdvajanja elektroforetskih reakcija protein a, pločice seisklju čuju iz struje, a u jarak izme đu dva bazen čića stavi se isklju čuju iz struje, a u jarak izme đu dva bazen čića stavi se serum životinje imunizovane protiv proteina seruma zdrave serum životinje imunizovane protiv proteina seruma zdrave jedinke iste vrste.jedinke iste vrste.

•• U toku daljih 18U toku daljih 18 --24 časa odigrava se imunodifuzija, te se na 24 časa odigrava se imunodifuzija, te se na mestima susreta pojedinih proteinskih klasa sa odgo varaju ćim mestima susreta pojedinih proteinskih klasa sa odgo varaju ćim antitelima stvaraju precipitacione linije.antitelima stvaraju precipitacione linije.

•• Analizom precipitacionih linija (porAnalizom precipitacionih linija (por eeđđenje sa zdravim serumom) enje sa zdravim serumom) dolazi se do zaklju čka o novim proteinima prisutnim u serumu, a dolazi se do zaklju čka o novim proteinima prisutnim u serumu, a takotako đđe i o zastupljenosti razli čitih proteina, dok se po obliku i e i o zastupljenosti razli čitih proteina, dok se po obliku i intenzitetu linije dolazi,delimi čno i do kvalitativnih zaklju čakintenzitetu linije dolazi,delimi čno i do kvalitativnih zaklju čaka.a.





11

22

PREALBUMINPREALBUMINPREGLED DIJAGNOSTIČKI ZNAČAJNIH PROTEINAPREGLED DIJAGNOSTIČKI ZNAČAJNIH PROTEINA

Upalni procesiMaligna stanja

Ciroza jetreGiht

Malnutricija

Hodkinovo oboljenjeHroni čna bolest bubrega

Određivanje albumina nema poseban dijagnostički značaj...

ALFAALFA --1 globulin1 globulin

•• Najčešći problem je Najčešći problem je povećanjepovećanje ove frakcije u ove frakcije u uslovima:uslovima:

akutnih i hroni čnih infekcijaakutnih i hroni čnih infekcijametastazametastazainfarkta miokardainfarkta miokardaopekotinaopekotinatraumatraumanefrotskog sindromanefrotskog sindromaciroze jetreciroze jetre


BETA globuliniBETA globulini

•• Sniženje je veoma retko i ukazuje na Sniženje je veoma retko i ukazuje na kongenitalne anomalije.kongenitalne anomalije.

•• Povećanje se dešava kod:Povećanje se dešava kod:–– HiperlipemijeHiperlipemije–– Nefrotskog sindromaNefrotskog sindroma–– Oboljenja jetre i bilijarnog traktaOboljenja jetre i bilijarnog trakta–– DijabetesaDijabetesa–– HipotireoidizmaHipotireoidizma


GAMA GLOBULINIGAMA GLOBULINI

•• Najčešće dijagnostikujemo porast Ig:Najčešće dijagnostikujemo porast Ig:–– InfekcijaInfekcija–– Multiplog mijelomaMultiplog mijeloma–– Ciroze i nekroze jetreCiroze i nekroze jetre–– Autoimunih oboljenjaAutoimunih oboljenja–– Oboljenja tireoideeOboljenja tireoidee–– Kolagenih poreme ćajaKolagenih poreme ćaja


ALFAALFA --11--ANTITRIPSINANTITRIPSIN

• Akutne ihroničneinfekcije

• Maligni tumori

• Autoimune bolesti


• Nefrotski sindrom

• Gastroenteropatije

• Teške opekotine

• Hronični plućni emfizem)

ALFA1 KISELI GLIKOPROTEINALFA1 KISELI GLIKOPROTEIN

•• Akutne upaleAkutne upale•• Reumatoidni Reumatoidni

artritisartritis•• SLESLE•• Chronov ileitisChronov ileitis•• Maligne neoplazmeMaligne neoplazme•• Infrakt miokardaInfrakt miokarda


•• MalnutricijeMalnutricije•• Teških ošte ćenja Teških ošte ćenja

jetrejetre•• Gastroenteropatije Gastroenteropatije

ALFA FETOPROTEINALFA FETOPROTEIN

• Uloga ovog proteina nije poznata, ali se u humanoj medicini određivanje ovog proteina u amnionskoj tečnosti ili serumskoj tečnosti trudnice koristi u cilju antenatalne dijagnostike defekta neuralnog tubusa, kada je koncentracija ovog proteina jako povećana.

• Povećanje se može primetiti i prilikom:– Primarnog karcinoma jetre– Karcinoma pankreasa,creve,pluća– Ciroze jetre...


CERULOPLAZMINCERULOPLAZMIN

• Akutne i hronične infekcije• Maligni tumori• Autoimune bolesti• Trovanje solima bakra

• Wilsonove bolesti• Menekove bolesti• Nefrotskog sindroma• Gastroenteropatije• Teških oboljenja jetre• Malapsorptivnog sindroma


HAPTOGLOBINHAPTOGLOBIN

• Akutne bolesti• Hroni čne bolesti• Maligne bolesti• Autoimune bolesti• Opekotine• Nefrotski sindrpm• Infarkt srca


• Intravaskularne hemolize

• Nasledna ahaptoglobulinemija

• Hepatocelularna bolest

• Pankreatitis• Sarkodioza• Bolest srpastih ćelija• Nasledna sferocitoza• Talasemije

ALFA 2 MAKROGLOBULINALFA 2 MAKROGLOBULIN

• POVIŠEN: – Nefrotski sindrom– Stimulacija estrogenima– Neke bolesti jetre– Diabetes mellitus– Down-ov sindrom

• SMANJEN:– GASTROENTEROPATIJE– DIC


TRANSFERINTRANSFERIN•• POVIŠENPOVIŠEN

–– TRUDNOĆATRUDNOĆA–– ESTROGENA TERAPIJAESTROGENA TERAPIJA–– ANEMIJE ZBOG NEDOSTATKA FeANEMIJE ZBOG NEDOSTATKA Fe–– AKUTNI HEPATITISAKUTNI HEPATITIS–– POLICITEMIJAPOLICITEMIJA

•• SMANJENSMANJEN–– AKUTNE I HRONIČNE INFEKCIJEAKUTNE I HRONIČNE INFEKCIJE–– MALIGNE BOLESTIMALIGNE BOLESTI–– HRONIČNE BOLESTI JETREHRONIČNE BOLESTI JETRE–– MALNUTRICIJAMALNUTRICIJA–– NEFROTSKI SINDROMNEFROTSKI SINDROM–– ENTEROPATIJAENTEROPATIJA–– TEŠKE OPEKOTINETEŠKE OPEKOTINE


FERITINFERITIN•• POVIŠENPOVIŠEN

–– HEMOHROMATOZE I HEMOSIDEROZEHEMOHROMATOZE I HEMOSIDEROZE–– BOLESTI JETREBOLESTI JETRE–– SVIH ANEMIJASVIH ANEMIJA–– AKUTNE MIJELOBLASNE LEUKEMIJEAKUTNE MIJELOBLASNE LEUKEMIJE–– AKUTNE INFEKCIJEAKUTNE INFEKCIJE–– BOLESTI JETREBOLESTI JETRE–– HODKINOVA BOLESTHODKINOVA BOLEST–– KARCINOM DOJKEKARCINOM DOJKE

•• SMANJENSMANJEN–– U ANEMIJAMA UBOG NEDOSTATKA FeU ANEMIJAMA UBOG NEDOSTATKA Fe


Enzimi su biološki aktivni proteini

OSNOVE ENZIMOLOŠKIH ISPITIVANJAOSNOVE ENZIMOLOŠKIH ISPITIVANJA

• Enzimi i njihova katalitička aktivnost odreodre đđujuujusese različitim kolorimetrijskim metodama, imunoenzimskim metodama i radio-imunoenzimskim metodama, različite histohemijske metode bojenja a aktivnost se preračunava pomoću posebnih formula.

•• UzorakUzorak za pretragu enzima: krv, serum, limfa, peritonealna tečnost, pleuralni izliv, bioptat, saliva, suze....


• 143str


• Enzimi koji imaju istu ili sličnu enzimsku aktivnost, a imaju različite fizičke ili fizičko-hemijske osobine nazivaju se izoenzimi, a nastaju kao posledica stvaranja u različitim delovima ćelije.


Klasifikacija enzima i njen klinički značaj

• Prema mestu funkcije enzimi se dele na:– Enzime lučenja (sekretorne)– Intracelularne enzime


• Organski enzimski profil se određuje na osnovu:– Nivoa aktivnosti enzima glavnih metaboličkih

puteva. Koji se porede jedan u odnosu na drugi,

– Pomoću organospecifičnih enzima,– Pomoću raspodele izoenzima.


• Enzimi izlaze u ekstracelularni prostor i postoji koncentracioni gradijent između intracelularnih i ekstracelularnih prostora.

• Kod životinjskih ćelija postoji brza izmena enzima kroz ćelijske membrane, tako da i kod neznatnog oštećenja ćelija ic. enzimi izlaze ekstracelularno.


• Serumski enzimski profil, dobija se ispitivanjem enzima u serumu, kada postoji neko oboljenje.

• Mali broj enzima su organospecifični, pa se dijagnostika pomoću serumskih enzima vrši upoređivanjem dobijenih rezultata iz seruma i poznatim enzimskim profilom organa.

• Da bi se ovi profili potpuno poklopili, oštećenje organa mora da bude teško i akutno, kao i da je tom prilikom zahvaćen samo jedan organ, kako se ne bi mešali i profili drugih organa.


PITANJA?

??????????????????????????????????????????

PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POR EME ĆAJA … PATOFIZIOLOSKA... · • Varenje hranljivih materija...

Documents

Transcript of PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POR EME ĆAJA … PATOFIZIOLOSKA... · • Varenje hranljivih materija...