Pansionsko poslovanje

JU SREDNJA STRUČNA ŠKOLA BIJELO POLJE

Nastavnik: Jelena Ristić

Osnove restoraterstva IV-1

SISTEMI POSLOVANJA U RESTORANIMA

Razlikuju se sledeći sistemi poslovanja u restoranima:

1.PANSIONSKI SISTEM POSLOVANJA “Table d’hote “ (pansionsko za goste hotela)

2. SISTEM POSLOVANJA ZA PROLAZNE GOSTE “A la carte” (vanpansionsko)

“Table d’hote “

U pansionskom poslovanju jela se poslužuju „tabl dot“ („table d’ hote“), što znači da se za sve goste utvrđuju isti meni i isto piće. Dakle, gosti hotela mogu da, kada odu recimo na ručak, biraju između dva ili tri već utvrđena menija za ručak, gde se tačno zna šta koji ručak sadrži (koja supa/čorba, koja salata, kakvo glavno jelo, dezert i td.). Zna se i vrijeme služenja obroka.

Gosti su ograničeni samo na dva ili trimenija, iako se hotelijeri trude datih nekoliko menija buduraznovrsni.

Tabl dot metod ima i puno prednosti.Gosti ovakve obroke već plaćajuzajedno sa smeštajem, i u restoranuim ne treba novac. Restoran ikuhinja znaju unaprijed kolikoobroka treba spremiti (premabroju gostiju u hotelu koji koristepansionske obroke), pa uglavnomnema prevelikih ostatakaspremljene hrane, a to znači manjetroškova, pa su i uglavnom jeftinijii pristupačniji za goste.

Na ovaj način posluju hoteli,pansioni, turistička naselja....

U vanpansionskom poslovanju jelase poslužuju „a la kard“ („a la carte“) što znači da gosti samibiraju jela iz jelovnika premasopstvenoj želji i ukusu.

Nikada se ne zna kada će gosti doći, koliko će ih doći, i ne zna se šta će od jela naručiti. Jela se ne spremaju unaprijed, nego tek kada ih gost naruči, a usluga se naplaćuje nakon konzumiranja.

Na ovaj način posluju najbolji i najuspješniji restorani i drugi ugostiteljski objekti.

“A la carte”

Pogledati naYou tube video:

Types of Menu : A la carte and table d’ hôte

Organizacija rada u pansionskom poslovanju

U cijenu pansiona gostima su uključeni i smještaj i ishrana. Svaki gost unaprijed treba da zna šta dobija za uplaćeni pansion (doručak, ručak, večera) ili polupansion (doručak i večera). Najčešće se uslužuje kompletan doručak, a ručak i večera prema meniju.

Rad u trpezariji restorana može se organizovati na više načina. To zavisi od kategorije ugostiteljskog objekta. Jelovnik ima svoju primjenu, ali

ga preovladava meni karta. Karta pića i karta vina su spojene u jednu.

Osoblje je dužno da obavi pripremne poslove u konobarskom ofisu i u

trpezariji tj.restoranu.

Način poručivanja jela u pansionskom poslovanju je drugačiji nego u prolaznim restoranima.

I način naplate je drugačiji. Gosti plaćaju unaprijed u turističkoj agenciji, ili na kraju na hotelskoj recepciji.

Gosti su anketirani, tj. sami biraju šta će da jedu sutra za ručak ivečeru.

Švedski sto (Švedski : smörgåsbord) je vrsta skandinavskog obroka koji se sastojiod više raznih namirnica na stolu, a ime je dobio jer je poreklom iz Švedske. To jeobično posluženje, gde gosti mogu da konzumiraju niz jela po izboru i bezograničenja količine.

Švedski sto je postao međunarodno poznat pojavom na 1939. Na Svetskom sajmuu Njujorku kada je ponuđen u švedskom paviljonu, u restoranu "Tri Krune“.

Švedski sto je uobičajen je u hotelima (za doručak), nekim restoranima, koktelima,prijemima.

Kod nas se koristi i na svadbama i drugim slavljima gde se na taj način omogućavasvakom da konzumira koliko želi, pri čemu je serviranje daleko brže ijednostavnije, jer je bez posredstva konobara.

ŠVEDSKI STO ili BUFFET

Samoposluživanje hranom u neograničenim količinama, u hotelu ilirestoranu.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D1%83%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BBhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BDhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%B5%D0%BBhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B0

Kada se vrši kalkulacija potrebne hrane, koja će, očekuje se biti i dovoljna, onda se po učesniku računa ukupno 350 grama hrane.

Prema složenosti, broju jela postoji sledeća podela Švedskih stolova:

Jednostavni broje do šest jela (tri hladna i tri topla),

Srednji deset (pet hladnih i pet toplih)

Složeni, odnosno banketski, koji broje više od deset jela u ponudi

Takođe, mogu biti mrsni, posni, vegeterijanski i slatki i voćni.

Postavka stola može biti uza zid prostorije ili u sredini kada se gosti koji se služe kreću u krug oko njega.

Oblik stola nije presudan mada se smatra da je najbolje je kada je sto četvrtast. Na samom početku stola su tanjiri i pribor. Kako gosti prilaze stolu hrana treba da bude poređana sledećim redom: salate, predjela, glavna jela, sosevi, kolači, voće i na kraju pecivo. Na stolu sem hrane može da bude korpa voća ili neutralno cvijeće.

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Banket&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mrs&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/Vegetarijanstvo

Domaći zadatak:

Na You Tubu imate mnogo zanimljivih videa za slaganje ili savijanje salveta. Voljela bih da naučite bar dva načina, kako biste to upotrijebili za neke buduće lijepe događaje, praznike i slavlja koje nam predstoje i koja svi jedva čekamo. Promjena malog deteljapoput slaganja salveta ostaviće pozitivan utisak na vaše goste i sigurna sam da ćete za vašrad dobiti samo riječi hvale.

Svako od vas ima zadatak da mi pošalje 2 načina za slaganje salveta, fotografijom ili videom. Molim vas da mi naučene “trikove” pošaljete i oduševite me do 15.aprila. ♥♥♥

HVALA NA PAŽNJI

I