SADRŽAJ

1. Značenje pojmova...............................................................................2-3

2. METODE ISPITIVANJA PAMĆENJA..................................................4-5

3. UZROCI ZABORAVLJANJA……………………………………………….6

4. RETROAKTIVNA INHIBICIJA............................................................7-10

5. PAMĆENJE I ZABORAVLJANJE RAZLIČITIH VRSTA GRADIVA……11

6. METODE UČENJA I TRAJENJE NAUČENOG…………………………12-13

7. Zaključak………………………………………………………………………14

8. LITERATURA…………………………………………………………………..15

0

ZNAČENJE POJMOVA

PAMĆENJE

Pamćenje se definiše i shvata na različite načine:obuhvata tri funkcije:

1) retenciju ili zadržavanje

2) rekogniciju ili prepoznavanje

3) reprodukciju ili obnavljanje

Pored ove tri funkcije neko pod pamćenjem podrazumevaju i proces sticanja,odnosno učenja:bez

učenja ne bi imalo šta da se zadrži,prepozna i reprodukuje.O učenju se ponekad govori kao o –prvoj

fazi- pamćenja ili o –prvom delu- eksperimenta iz oblasti pamćenja.

Pamćenje je obuhvaćeno pojmom učenja ;ono je jedna komponenta procesa učenja.Većina

psihologa razdvaja pojmove učenja i pamćenja,iako su oni usko međusobno povezani.Logički,učenje

je raniji proces,koji se sastoji u sticanju,stvaranju izvesnih promena u ponašanju (odnosno u samom

organizmu);pamćenje se nadovezuje na taj proces i znači,pre svega, zadržavanje stečenih

promena.Realno, učenje je prožeto pamćenjem i pamćenje omogućava napredovanje u procesu

učenja; učenje bi bilo nemoguće kad ono što je stečeno u jednom pokušaju ne bi bilo zadržano do

izvođenja sledećih pokušaja.Praktično,pod učenjem se podrazumeva proces sticanja prožet

zadržavanjem,koji traje do zadovoljenja određenog kriterijuma.U eksperimentalnim uslovima učenje i

pamćenje se mere istim metodama.Pri ispitivanju procesa učenja merenje se vrši neposredno posle

završne aktivnosti učenja.

1

ZABORAVLJANJE

Privremeni ili trajni gubitak u pamćenju ranije naučenog gradiva.Zaboravljanje nije proces direktno

pristupačan posmatranju, nego o njemu zaključujemo na osnovu neuspeha reprodukcije,

prepoznavanja i ponovnog učenja.

Ispravna upotreba termina zaboravljanja pretpostavlja :

1. Da je neko gradivo najpre naučeno do izvesnog kriterijuma, što se u eksperimentima utvrđuje

tekstom pamćenja (retencije) koji se daje neposredno posle aktivnosti učenja,

2. Da je posle izvesnog vremena uspeh na testu pamćenja slabiji nego što je bio neposredno

posle učenja

Promenjeni spoljašnji ili unutrašnji uslovi prilikom reprodukcije mogu da izazovu privremeno

zaboravljanje ;pod povoljnim uslovima pamćenje se vraća.U specijalnim uslovima kao što su

hipnoza,gledanje u kristal,slobodno asociranje prilikom psihoanalize ,trenuci životne opasnosti

itd.,dolazi ponekad do detaljne reprodukcije veoma davnih doživljaja koji su smatrani potpuno

zaboravljenim,što pokazuje da zaboravljanje nije onako duboko kao što nam se čini .

Kao uzroci zaboravljanja navode se :

1. Eventualne spontane fiziološke promene neupotrebljavanih tragova u kori velikog mozga, koje

nastaju kao rezultat metabolizma nervnih ćelija

2. Sprečena konsolidacija tragova u mozgu

3. Retroaktivna inhibicija ili interferencija se danas smatra najvažnijim uzrokom

zaboravljanja.Zaboravljanje koji nastaje na ovaj način nije pasivno,već aktivno

zaboravljanje,aktivno >brisanje<,>ometenje< staroga novim.

4. Proaktivna inhibicija(uticaj ranije učenog na zaboravljanje kasnije učenog gradiva),naročito

dugoročna proaktivna inhibicija,ističe se u poslednje vreme kao važan činilac zaboravljanja.

2

METODE ISPITIVANJA PAMĆENJA

Prvi se eksperimentalno bavio ispitivanjem pamćenja nemački psiholog Herman Ebinghaus.Godine

1885. On je izdao svoju studiju ,,O pamćenju’’.Da bi se količina zapamćenog materijala mogla što je

moguće više objektivno meriti,kao i da bi se eliminisao uticaj predhodnog iskustva,Ebinghaus je

ispitivao pamćenje pomoću besmislenih slogova.Besmislene slogove pravio je na taj način što je

između dva suglasnika stavljao samoglasnik.

Ebinghaus je ustanovio i prvu metodu ispitivanja pamćenja –metodu uštede.Ova metoda još danas

važi kao najbolja metoda za ispitivanje pamćenja,odnosno zaboravljanja naučenog gradiva.Metoda

uštede sastoji se u tome da ispitanik uči jednu listu besmislenih slogova (ili neko drugo gradivo) sve dok

je u potpunosti ne nauči.Ebinghaus je kao kriterijum ,,naučenog’’ uzimao da subjekt može bez pogreške

da ponovi celu listu besmislenih slogova(odnosno isto gradivo).Pošto je već došao do izvesnog

zaboravljanja subjekt neće biti u stanju da odmah bez pogreške ponovi celu listu,već se morati da je

nekoliko puta ponovi da bi mogao da je reprodukuje bez greške.

Ovog puta subjektu će biti potreban manji broj ponavljanja da nauči tu listu.Razlika između broja

ponavljanja u prvobitnom učenju predstavlja uštedu u ponovnom učenju.Ova razlika ,odnosno

ušteda,pokazuje koliko je od ranije učenog materijala zadržano u pamćenju posle određenom vremena.

Druga metoda ispitivanja pamćenja jeste metoda reprodukcije.U ovoj metodi subjekt uči gradivo do

određenog kriterijuma, pa se posle izvesnog vremena određuje količina zadržanog gradiva na osnovu

reprodukcije.Ako je,na primer, subjekt jednog dana naučio 20 reči stranog jezika,a sutra je ,bez ikakvog

ponovnog učenja, u stanju da ponovi 15 reči ,utvrđuje se da je posle jednog dana zapamtio 75%

učenog materijala, a zaboravio 25% od tog materijala.

Treća metoda ispitivanja pamćenja (a takođe i zaboravljanja) jeste metoda rekonstrukcije.Ovom

metodom više se ispituje pamćenje odnosa između podataka u jednom nizu nego pamćenje samih

podataka.Ispitivanja ovom metodom vrše se na taj način što subjekt prvo nauči jedan niz

podataka.Posle određenog vremena red tih podataka se promeni i oni se ponovo daju subjektu da ih

3

uredi onako kako su bili uređeni u prvom nizu.Prema broju netačno poređanih podataka meri se

subjektivno pamćenje,odnosno zaboravljanje.

Četvrta metoda ispitivanja pamćenja jeste metoda rekognicije ili prepoznavanja.Ispitivanje ovom

metodom vrši se na taj način što subjek ptvo uči izvestan broj podataka.Posle izvesnog vremena

subjjekt dobija listu u kojij su ti podaci pomešani sa nikim drugim sličnim podacima.Njegov zadatak je

da odredi koje podatke je učio u prvoj listi.Pomoću ove metode se pokazalo da je ovaj vid pamćenja-

prepoznavanja-najduže treje, odnosno da se najduže opire zaboravu.Ovo je ujedno i

najjednostavniji,najprimitivniji vid pamćenja.

4

UZROCI ZABORAVLJANJA

U psihologiji je postojalo više različitih shvatanja o uzrocima zaboravljanja.Ranije je zaboravljanje

shvatano kao pasivan,spontan proces.Takvo stanovište zastupale su pristalice teorije neupotrebe i

fiziološke teorije neupotrebe.

Po teoriji neupotrebe tragovi u mozgu stvoreni pamćenjem usled neupotrebe se tokom vremena

postepeno gube i iščezavaju.Ovoj teoriji stavljen je veliki broj primedbi,na osnovu kojih je ona odbačena.

U vezi sa kritikom da samo vreme ne može biti uzrok nečega,javila se nova teorija zaboravljanja –

fiziološka teorija neupotrebe.Prema ovoj teoriji fiziološki procesi razmene materija dovode do hemijskih

procesa u nervnim ćelijama kore velikog mozga i tako spontano dovode do brisanja tragova.Ovo

objašnjenje se ne prihvata kao jedino objašnjenje uzroka zaborava,ali se smatra kao jedno od mogućih

objašnjenja zaborava.

Što se tiče savremene psihologoje,zaboravljanj se smatra aktivnim,a ne pasivnim procesom.Prvi

eksperimenti koji su ukazali da zaborav treba shvatiti kao aktivan proces bili su ekspreimenti koji su

ispitivali uticaj spavanja i budne aktivnosti na zadržavanje gradiva koje je bilo naučeno pre

spavanja,odnosno pre tih aktivnosti.U svim ovim eksperimentima pokazalo se da je zaboravljanje sporije

za vreme sna nego za vreme budne aktivnosti.Ebinghausova krivulja zaboravljanja važi samo za budno

stanje ,a ne važi ako subjekt posle učenja spava,pošto je tok zaboravljanja tada znatno sporiji.

5

RETROAKTIVNA INHIBICIJA

Zaboravljanje je veće i za vreme budne aktivnosti ,nego za vreme budnog mirovanja ili odmora.Ovo

takođe potvrđuje da je zaboravljanje proces u kome nove aktivnosti utiču da se zaboravi staro.

Negativno dejstvo jedne aktivnosti ili jednog učenja na prethodnu aktivnost ili učenje naziva se

retroaktivna inhibicija,što u prevodu znači :kočenje unazad.

Ispitivanje retroaktivne inhibicije se vrši metodom paralelnih grupa.Postoji nekoliko faktora koji utiču

na veličinu retroaktivne inhibicije.Glavni od njih su :

1. Vremenski razmak između učenja dva gradiva

2. Sličnost dva gradiva

3. Stepen naučenosti gradiva

4. Razumevanje smisla gradiva

Vremenski razmak između učenja dva gradiva:ukoliko je vremenski razmak između dva

gradiva kraći ,utoliko je retroaktivna inhibicija veća.Zato se posle završetka učenja jednog poglavlja

preporučuje jedan kratak prekid učenja.Suviše,dugi prekid u učenju se ne preporučuje zbog

zagrevanja.Ako je prekid preterano dugačak kod učenika nastaje zagrejanost za rad i kad ponovo

pristupi radu on će izvesno vreme morati da troši da bi se ponovo zagrejao.Retroaktivna inhibicija se

javlja i u slučajevima kada učenje drugog gradiva neposredno prethodi preslišavanju prvog gradiva.U

školama je retroaktivna inhibicija naročito velika ako se posle učenja jednog gradiva istog časa pređe

na obradu drugog gradiva,ili ako se posle učenja novog gradiva propituje staro gradivo.

6

Sličnost dva gradiva:retroaktivna inhibicija je veća ukoliko je veća slučnost između dva gradiva

koja se uče jedno za drugim.Ako su dva gradiva gotovo jednaka ,ne javlja se retroaktivna inhibicija,već

dolazi do potpomaganja između dva učenja.Sličnosti između dva gradiva ili dve aktivnosti mogu biti

različite prirode.Dva gradiva mogu biti slična po sadržaju i smislu ili po obliku.Bez obzira kakve je

prirode sličnost između dva gradiva,što je ona veća,veća je i retroaktivna inhibicija.Dve aktivnosti

mogu biti slične po metodu ili po okolnostima po kojima se vežbaju.

Stepen naučenosti gradiva:Opšte pravilo u vezi sa ovim faktorom jeste da ukoliko je neko

gradivo bolje utvrđeno ,bolje savladano,na njega će manje negativno uticati učenje novog gradiva.Isto

tako ,ukoliko je novo gradivo bolje savladano,ono će manje ometati staro naučeno gradivo.Postoji

uzajamno otimanje dva učenja koja sleduju jedno za drugim, i ono je veće ukoliko je bilo koje od ova

dva gradiva slabije naučeno.Najmanja retroaktivna inhibicija je kad su dva uzastopno naučena gradiva

dobro savladana.

Razumevanje smisla gradiva:Retroaktivna inhibicija je veća kod besmislenog nego kod

smisaonog materijala.Što je neko gradivo naučeno sa više pravilnog razumevanja smisla retroaktivna

inhibicija će biti manja.Ako se ovo odnosi na gradivo koje je prvo učeno, ono će biti otpornije prema

negativnom dejstvu novog učenja, a ako se odnosi na kasnije učeno gradivo, ako je naučeno sa

razumevanjem smisla, ono će manje ometati pamćenje ranije naučenog gradiva.Pravilno shvaćen

smisao gradiva doprinosi da se ono bolje nauči, duže drži u pamćenju i da ometanje od učenja drugih

gradiva bude što manje.Ne shvatanje smisla gradiva u velikoj meri utiču stepen zrelosti i sposobnosti

mišljenja, te su i to faktori koji posredno utiču na retroaktivnu inhibiciju.

7

Što se tiče vrste gradiva koje se uči,retroaktivna inhibicija je znatno veća u verbalnom gradivu nego u

učenju motornih veština.Za savlađivanje jedne motorne veštine potreban je mnogo veći broj

ponavljanja nego za savlađivanje jednog verbalnog gradiva, I zato su motorne veštine bolje utvrđene I

otpornije prema retroaktivnoj inhibiciji.

Do retroaktivne inhibicije I interferencije učenja uopšte često dolazi u školskom životu zbog velike

prenatrpanosti časovima u toku jednog dana.Veliko broj časova u školi, a zatim učenje velikog broja

predmeta kod kuće čini da kod učenika dođe do mešanja gradiva iz različitih predmeta,kao I do većeg

zaboravljanja.Interferenciju između predmeta,doduše,donekle umanjuju baš ta raznolikost predmeta,

pošto postoji veće ometanje između sličnih gradiva I predmeta.

Zbog velikog broja predmeta oni moraju da uče u neprekidnom nizu, što ne daje dovoljno pause

između pojedinih predmeta.

U običnom životu do pojave stalne rasejanosti I zaboravnosti dolazi kod ljudi koji su pretrpanim

velikim brojem različitih poslova, tako da oni nijedan od poslova ne mogu da urade kako bi trebalo.

Postoji jiš jedan uzrok zaboravljanja:potiskivanje.Potiskivanje jeglavni i najčešće korišten mehanizam obrane, temelj i obrazac svih psihičkih obrana. Sastoji se u potiskivanju iz sjećanja svih onih neugodnih doživljaja i predodžbi vezanih za zabranjene želje, ali iu aktivnom sprječavanju da se pojave u svijesti. Ovaj mehanizam se manifestira u zaboravljanju imena, događaja, namjera itd.. Ne potiskuju se sami nagoni, već isključivo njihovi mentalni predstavnici (ideje, predstave, pojmovi), dok energija nagona ostaje slobodna i traga za zaobilaznim putovima rasterećenja u omaškama, dosjetkama, snovima i simptomima. Svrha potiskivanja je prekid veza između zabranjenih psihičkih sadržaja kako oni ne bi prodrli u svijest i utjecali na ponašanje.

8

Još jedan od uzroka zaboravljanja jesu promenjeni uslovi za vreme reprodukcije.Sećanje i reprodukcija su uspešniji što su sličniji uslovi pod kojima je učeno neko gradivo i sulovi pod kojima treba vršiti reprodukciju.Promena uslova može veoma negativno uticati na reprodukciju.Mogu se izmeniti spoljašnji u unutrašnji faktori.

Uticaj promene spoljašnjih uslova poznat je i laicima.Zato je nepovoljno slušati predavanja kod jednog, a polagati kod drugog profesora.Zato se i preporučuje da učenici prilikom preslišavanja što je življe moguće dočaraju ispitnu situaciju.

Unutrašnji uslovi koji utiču na sećanje i reprodukciju jesu orijentacija i zagrevanje.Ako naše misli u jednom trenutku imaju jednu orijentaciju, mi ćemo se teško setiti neke stvari koja nema s tim nikakve veze.Isto tako ,ako pokušamo da se setimo nekog davnog događaja, u početku će naša sećanja biti siromašna, ali će kasnije,kad se zagrejemo, sećanja o tom događaju biti sve bogatija i bogatija.

Promena uslova se ne može uzeti kao uzrok zaboravljanja, pošto tu samo dolazi do otežavanja reprodukcije, ali ,bar u najvećem broju slučajeva, ne dolazi do trajnog zaborava.

9

PAMĆENJE I ZABORAVLJANJE RAZLIČITIH VRSTA GRADIVA

Uspeh u učenju ne ogleda se samo u tome da učenik što brže I ekonomičnije savlada neko gradivo, tj. Da može uspešno da ga reprodukuje neposredno posle učenja,već se uspeh u učenju ogleda I u trajnosti zadržavanja onog što je naučeno.Gradiva različite prirode među sobom se razlikuju I prema tome koliko se dugo pamte, a isto tako jedno isto gradivo pamtiće se duže ili kraće vreme prema tome kojom ga je metodom čovek učio.

Smisao gradiva je prvi factor koji utiče na dužinu pamćenja materijala(gradiva).Smisaono gradivo duže se pamti od besmislenog, koje se uči mehanički I koje se znatno brže zaboravlja.Dužina pamćenja smisaonog materijala zavisi I od toga koliko je učenik shvatio smisao tog materijala.Brojevi I reči koje se uče same za sebe veoma brzo se zaboravljaju.

Motorne navike I sve naučne motorne radnje duže se pamte nego naučeno verbalno gradivo.Čovek koji dobro nauči da pliva neće nikada to zaboraviti.Ako tu aktivnost I ne vrši vise godina, posle kratkog vežbanja on će je ponovo veoma spretno vršiti.Verbalno gradivo s eu mnogo većoj meri I mnogo brže zaboravlja.Do ovog dolazi zbog toga što se motorne veštine dosta nadovezuju na neke urođene pokrete.Motorne veštine se sastoje iz relativno ograničenog broja pokreta koji se u toku vežbanja takoreći bezbroj puta ponavljaju.U verbalnom učenju,imamo veoma veliki broj različitih podataka,od kojih se svaki pojedini podatak ponavlja relativno ograničen broj puta.

Stečeno znanje iz pojedinih školskih predmeta dosta se brzo zaboravlja.naročito se zaboravljaju oni predmeti koje učenici ne ponavljaju za vreme raspusta ili za vreme kasnijeg školovanja.U određenim eksperimentima je utvrđeno da u logičkom rešavanju matematičkih problema učenici nisu ni malo slabiji u početku školske godine nego što su bili na kraju prethodne školske godine.To dolazi iz dva razloga: logičke radnje nisu mnogo podložne zaboravu I , još, deca su posle tri meseca raspusta nešto zrelija I zato sposobnija za rešavanje logičkih problema.

Dužina I obimnost gradiva takođe su faktori koji utiču na dužinu pamćenja.Pod uslovom da se oba gradiva dobro nauče,duže I obimnije gradivo pamtiće se duže nego kraće gradivo.Do toga dolazi,s jedne strane, zato što je za učenje dugačkog gradiva potreban veći broj ponavljanja nego za učenje kratkog gradivaa, s druge strane , uzrok tome jeste što dugačko gradivo ima veći broj veza, bolje je organizovano ,tako da se organizovanija celina volje I duže opire zaboravu.

Što se tiče zaboravljanja gradiva ti izvesnu ulogu igra I prijatnost,odnosno neprijatnost gradiva.Prijatno gradivo se sporije zaboravlja od neprijatnog I dosadnog gradiva.Do ovoga dolazi zato što prijatno gradivo učimo sa interesom,a kasnije kad smog a naučili mi se ponekad namerno preslišavamo.

10

METODE UČENJA I TRAJENJE NAUČENOG

Sve one metode koje dovode do uspeha u učenju doprinose I tome da se ono što se uči duže I pamti.

1. Metoda raspodeljenog učenjane samo što je metoda ekonomičnijeg učenja ,već ona doprinosi i da se sporije zaboravlja ono što se uči.Iako obično u raspodeljenom učenju ima manje ponavljanja, ono što se uči ovom metodom duže se opire zaboravu nego što se uči koncentrisano ,kampanjski..

2. Aktivno učenje i preslišavanje doprinose tome da se ono što se na taj način uči i pamti duže vreme.

3. Učenje metodom celine kod učenja smisaonog materijala čini da se bolje shvati smisao gradiva i da se zato ono sporije i zaboravlja

4. Preterano učenje takođe je jedan od faktora sporog zaboravljanja.U eksperimentima je dokazano da učenici duže pamte gradivo koje su učili više nogo što im je bilo potrebno da bi samo bili u stanju da ga jednom bez pogreške ponove.Dokaz za to su motorne radnje koje se često puta ponove.

5. Brzina učenja je takođe jedan od faktora.U običnom životu često se čuje mišljenje da ko brzo uči taj brzo zaboravlja.To nije tačno.Ako se ne radi o površnom i zato brzom učenju, onaj ko brzo uči čini to zato što brže shvata smisao gradiva, brže ga povezuje u celinu.

Brže uče sposobniji učenici.Svi ovi faktori brzog učenja ujedno su i faktori koji doprinose dužem pamćenju onog što se uči.

Sporo učenje može doprineti dužem pamćenju samo u slučajevima kada učenici nisu zadovoljni time da nešto tek nauče, pa pristupaju dopunskom učenju.

Svest i namera da se nešto nauči za duži rok.Ova svest,u stvari, posredno utiče na dužinu pamćenja gradiva.Ona neposredno deluje na sam čin učenja i čini da učenik gradivo uči mnogo ozbiljnije, ulažući mnogo više truda u učenje, svestan da se to gradivo mora naučiti za duže vreme, i stvarno kasnije dolazi do toga da se to gradivo duže pamti.

6.Svest o važnosti zadatka i odgovornosti učenika takođe pozitivno deluje na trajanje naučenog gradiva.Ova svest doprinosi ne samo da se gradivo lakše i bolje nauči , nego i da se naučeno gradivo duže pamti.Svest o ozbiljnosti i važnosti zadatka čini da se učenici ulažu ,a to opet ima za posledicu duže pamćenje naučenog

11

7.Vera i pouzdanje u sopstveno pamćenje je jedan od veoma važnih činilaca uspešnog učenja i dugog pamćenja.Nesamopouzdanje učenika da će moći nešto da zapamte čini da oni to zaista brže saborave, nego što bi to bio slučaj da su verovali u sopstveno pamćenje.Ovoj veri u sopstveno pamćenje veoma mnogo doprinose uspesi koje učenici postižu.

12

ZAKLJUČAK

Pamćenjeje složen psihički proces koji se sastoji od zadržavanja, obnavljanja i

prepoznavanja ranijedoživljenih ili naučenih sadržaja.Obnavljanje (reprodukcija) je proces

obnavljanja (sećanja) u svesti onoga što smo ranije doživeli i naučili.Prepoznavanje je proces u kome

postajemo svesni da su predmeti i pojave koje sada opažamo bili deo našeg iskustva kao nešto već

ranije naučeno i doživljeno.Osnovne sobine pamćenja:

Obim – količina predmeta i pojava kojih se možemo prisetiti nakon njihovog opažanja (to je obično 6

do 8 a ponekad i 10 različitih objekata)

Brzina – iskazuje se vremenom u kome odredjene sadržaje možemo zapamtiti

Tačnost – meri se stepenom sličnosti onoga čega se sećamo sa onim što smo opazili.

Tra jan je – mer i se v remenom u ko jem, bez ponovnog opažan ja , možemo

reprodukova t i ono š to smo zapamtili.

Z aboravljanje znači gubljenje naučenih sadržaja i nemogućnost njihovog reprodukovanja i

prepoznavanja.Ono što smo naučili možemo privremeno ili trajno, potpuno ili delimično zaboraviti. To

što se ne možemo uvek s e t i t i s v e g a š t o s m o n a u č i l i g o v o r i d a j e d e l i m i č n o

z a b o r a v l j a n j e n o r m a l n a s t v a r . S a d r u g e s t r a n e u psihoterapijama (hipnoza, dejstvo

nekih lekova) možemo se setiti stvari za koje smo mislili da su zaboravljene,što pokazuje da retko

dolazi do potpunog zaboravljanja

Učenjem se stvaraju „tragovi“ u mozgu. Pamćenje je trajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili

nestajanje tih tragova.

Uzroci zaboravljanja:

1 .Neupot reb l javan je i neobnav l jan je upamćen ih sadrža ja

2 .Po t i sk ivan je nepr i ja tn ih dogad ja ja i sves t i

3.Interferencija (ometanje) naučenog gradiva prethodnim i naknadnim aktivnostima

Retroaktivna inhibicija– naknadna aktivnosti ometa ranije naučeno gradivo . postoji nekoliko faktora od

kojihona zavisi:

•stepen sličnosti dva gradiva

vremenski interval izmedju dva učenja

•stepen naučenosti gradiva (ako je prethodno gradivo bolje naučeno teže ga je omesti

novimučenjem)

•organizovanost gradiva

13

Literatura:

1. Dr Lidija Vučić ,,Pedagoška psihologija’’,Centar za primenjenu

psihologiju Beograd 2007

2. Radovan Teodosić ,,Pedagoški rečnik’’,Zavod za izdavanje udzbenika

socijalističke republike SrbijeBeograd, 1967

14