7/25/2019 p u t e v i

1/22

P U T E V I

Pre pojave eleznice, putevi su bili jedine suvozemne saobraajnice, kojim se vrioprevoz putnika i robe zaprenim kolima. Putevi su bili makadamski ili zemljani, pokrivenislojem ljunka sa peskom. Brzina zaprenih kola bila je mala (3 - km!h " a ni optereenje

kola nije bilo veliko ( # - $ t ". Prevoz je du%o trajao, a putovanje je bilo sporo i zamorno.Pronalsakom parne maine i njena primena u transportu ( parne lokomotive ", dolo jedo revolucije u saobraaju. Po&ele su da se %rade elezni&ke pru%e i skoro kompletan prevoz

putnika i roba preuzela je eleznica. 'rumski saobraaj zadrao je ulo%u dopreme putnika iroba do elezni&kih stanica, kao i od njih do mesta u %arvitacionom podru&ju eleznice.

Pojavom drumskih vozila snabdevenih motorima sa unutranjim sa%orevanjempo&etkom prolo% stolea, kao i razvojem, industrije automobila izmeu dva svetska rata iposle dru%o% svetsko% rata auto-transport konkurie eljeznici kao u prevozu putnika tako i uprevozu robe.

)a%li razvitak industrije automobila iz osnova je izmenilo principe projektovanja i%radnje puteva.

Putevi imaju veliki ekonomski i drutveno politi&ki zna&aj. Povezujui zaostale irazvijene krajeve, oni omo%uavaju bre i potpunije izravnjavanje razlika meu njima*tekovine civilizacije postaju bre dostupne zaba&enim krajevima i naseljima.

+aobraaj motornim vozilima svojim na%lim razvojem, postavio je nove vrlo tekeuslove za iz%radnju i odravanje puteva. elike brzine motornih vozila zahtevajuod%ovarajua reenja trasa puteva i ulica, bla%ih krivina i na%iba, iroke proile, trajno ravne idovoljno hrapave kolovozne povrine sa obezbeenom pre%lednou i dobrom si%nalizacijomna putu. eliki porast osovinskih pritisaka zahteva od%ovarajuu konstrukciju kolovoza kao%aranciju od neeljenih deormacija

+loenost aktora , od kojih zavisi kvalitet trase i konstrukcije puta, u&inila je, da setehnika projektovanja i %radnje puteva razvila u poslednje vreme do takve mere, da daleko

prelazi okvire jedne tehni&ke discipline. snovni princip koji se pritom postavlja je to boljeprila%oavanje puta potrebama i mo%unostima motornih vozila i obrnuto.

Pod trasom puta podrazumevamo njegovo pruanje u planu i uzdunom profilu, kojeizmeu ostalog zavisi i od konfiguracije terena. Elementi trase, uzdunog i poprenogprofila daju karakter puta.

/irine saobraajne trake su zavisne od brzine kretanja vozila0 tako za brzine vee od#11 km!h irina saobraajne trake treba da je 3,2$ m , za brzine od 1 #11 km!h treba da

je 3,$ m, za brzine od 41 1 km!h treba da je 3,5$ m, za brzine od 61 4o km!h treba daje 3 m, a za brzine manje od 61 km!h treba da je 5,2$ m.

789):;

7/25/2019 p u t e v i

2/22

+astavni delovi idejno% projekta su0- Deneraltabna karta ili njena kopija sa ucrtanom trasom koju je usvojio investitor*- +ituacioni plan u razmeri #0 5 111 koji obuhvata pojas $1 #$1 m sa obe stranetrase*- ?zduni presek trase u kome su duine u razmeri # 0 5 111, a visine # 0 511*-

7/25/2019 p u t e v i

3/22

)a sledeoj skici dat je proil puta u zaseku

'einicija %ornje% stroja puta!ornji stroj ili kolovozna konstrukcija ili kolovoz je naj"itniji deo puta koji neposredno

prima i prenosi saobraajno optereenje na donji stroj trup puta.

7/25/2019 p u t e v i

4/22

7/25/2019 p u t e v i

5/22

)a sledeoj slici je prikazano nabijanje ljun&ano% nosee% sloja %umenim valjkom.

!ornji nose$i sloj,on moe biti od sledeih materijala0 ljunak, tucenik, lomljeni kamen, kameni otpadci,

slojevi od hidrauli&no% veziva. ljun&ani nosei sloj sa hidrauli&nim vezivom, tucani&kinosei sloj sa hidrauli&nim vezivom, cementno betonski nosei sloj, nosei slojevi sau%ljovodoni&nim vezivima

%ameni kolovozni zastori

vih zastora ima vie i to* tucani&ki kolovozni zastor po sistemu makadama , ljun&anikolovozni zastor, kolovozni zastor od lomljeno% kamena i kolovozni zastor od sitne kocke.

7/25/2019 p u t e v i

6/22

>akadamski kolovozni zastor ukupne debljine od oko #1 #$ cm u uvaljanom stanju. vajkolovozni zastor je uveliko prevazien. ? novije vreme %ovori se o savremenom tucani&komzastoru koji se nanosi u jednom sloju od%ovarajue krupnoe 1!6$ li 1!$4 mm, sanabijanjem u vibracionim valjkom. +avremeni tucani&ki zastor zahteva uvek povrinskuobradu , asaltni tepih, jer bi se u protivnom dejstvom saobraaja, vrlo brzo razbila strukturatucani&ko% sloja.

%olovozni zastori sa )idraulinim vezivom

vde razlikujemo. aine za zemljane radove koriste se potpuno ili delimi&no za izvoenje zemljanih radova a

za pojedina podru&ja neke od ovih maina koriste se zajedni&ki. ve maine se dele na0-maine koje odvajaju i tovare mase zemlje ( to su pre sve%a ba%erske i utovarne maine ",

-na maine koje samo transportuju i istovaraju,

7/25/2019 p u t e v i

7/22

-koje utovaraju zemlju,

-transportuju i istovaraju , i

- maine koje odvojen materijal uzimaju i rasporeuju.

Ba%eri koji rade neprekidno mo%u imati vie koica ili samo jednu posudu kad rade sa

prekidom. Ba%eri koji rade bez prekida imaju lanac na kojem su pri&vene koice, tzv.vedri&ari koji obi&no rade pod vodom, ili u ljunkovitim jamama, %de je zemlja rastresita.

anje maine se koriste za kopanje jarkova za vodu ali, po ovom istom

principu, rade i velike maine sa sopstvenim po%onom koje se koriste u povrinskimu%ljenokopima.

)aj&ee se koriste ba%eri sa jednom kaikom koji rade s prekidom a prakti&no se koriste zasve vrste zemljanih radova. )aj&ei tip na %radilitima je univerzalni okretni ba%er.

7/25/2019 p u t e v i

8/22

Cadna oprema se sastoji od razli&itih delova koji se mo%u zamenjivati0 to su veinommaine sa &eonim, dubinskim i vu&nim kaikama* na mno%e ba%ere do%rauju se delovi za%rabilicu, ipove ili dizalicu. )iski ba%er s dubinskom kaikom koriste se za radove sasvom

pri podlozi.

a radove iznad podlo%e koristi se ba%er sa &eonom kaikom koja se moe pomerati u stranui navie. Ba%er s vu&nom kaikom ima vei dose% i slui za iskopavanje pod vodom, odn. zameko zemljite* on se moe koristiti kao niski ba%er. a posebne radove kod iskopavanja

koristi se ba%er s %rabilicom. ve maine imaju mehani&ki, odnosno hidrauli&ni po%on.

7/25/2019 p u t e v i

9/22

;eoni utovariva& ima posebnu kaiku koju pokree hidrauli&ki po%on i u veini slu&ajevaiskree napred, dok se dru%e kaike iskreu ustranu.

a utovar kamiona ispod zemlje , naprimer u tunelima koriste se specijalna maine zaubacivanje, tzv utovariva&i sa lopatama, oni se pokreu na komprimirani vazduh ili elektri&ni

po%on a kreu se na %usenicama, %umenim to&kovima ili inama. Puna kaika visoko seuzdie iznad maine a materijal se ubacuje pozadi na vozilo ili na transportnu traku.

-a transport i istovar utovarenog materijala koriste se3 kamioni, kiperi, damperi,traktorski damperi itd.

%amionise koriste pre sve%a za dui prevoz po dobrom putu.

%iperi su velika vozila sli&na kamionu, sa du%a&kim sandukom koji se hidrauli&ki podieunazad, kapaciteta oko #$1 tona i velike brzine kretanja.

&amperje teretnjak sa kratkom asijom i zato je vrlo pokretan. adnji to&kovi su u ve&inislu&ajeva vei od prednjih. )amenjeni su transportu kamena i zemlje na kraim rastojanjimai zbo% malo% polupre&nika zaokretanja koriste se u uskim rovovima.

4raktorski damper je transportno vozilo s jednom osovinom koje vu&e traktor, shidrauli&nim ureajem za istovaranje. )ajvie se koristi traktorski damper nosivosti #1 do#$ tona.

7/25/2019 p u t e v i

10/22

? maine koje kopaju, utovaraju, transportuju i istovaraju materijal ubrajaju se ravniba%eri za plitko kopanje koji skidaju zemlju samo u tankim slojevima ( oko #$ cm".

5uldozer sa &eonim raonikom (noem" najvie je upoterbljavana maina, pored ba%era itransportnih vozila. 7ri su osnovna tipa noa0 no u obliku slova = (= od en%lesko%an%leEu%ao" je nizak i irok i moe se tako podesiti da se masa zemlje %urne u stranu* no u

obliku slova + (+ od en%lesko% strai%htEprav" vii je ui i snaniji i slui za iskopavanje&vrstih slojeva zemlje* no u obliku slova ? ima veliki kapacitet utovara, zahvaljujui basvome obliku0 upotrebljava se pre sve%a za kopanje rastresitih slojeva zemlje. )oevi sezaokreu navie i nanie, veinom hidrauli&ki. 'a bi se tvrde mase zemlje otkidale i drobilena buldozer se stave %usenice za ravnanje sa zupcima.

7/25/2019 p u t e v i

11/22

7/25/2019 p u t e v i

12/22

/o6 jedno vano vozilo, slino ravnom "ageru je s k r e p e r koji ima korito-kaiku sastru%a&em na ivici, koje se vu&e ili %ura ( &esto pomou pomono% vozila "* on uzimaizdrobljenu zemlju radi transporta.

0 a v nj a p u t a 7 grejder8 je vozilo na to&kovima &iji je najvaniji deo ravnja&,postavljen izmeu prednjih i zadnjih to&kova, naj&ee montiran na obrtnom postolju.Cavnja& se podeava na razli&ite visine i koriste se prevashodno za ravnanje zemlje ali slue iza kopanje jarkova. Cavnja& puta moe imati poseban deo za riljanje, zatim &eono

postavljanje kaike, plu% za sne%, itd. a moe da koristi za raznovrsne radove priraskr&ivanju.

7/25/2019 p u t e v i

13/22

*+I#E -+ P0I-/9 I 9!0+/9 +:;+4#! 5E4#+

Postrojenja za proizvodnju asfaltnog "etona

%od savremeni) puteva nose$i sloj i zastor se uglavnom rade od asfaltnog "etona.+avremeni putevi naj&ee se izrauju u slojevima, prikazano na slici . Posteljica predstavljazdravo, dobro nosee zemljite koje posle sabijanja ima modul deormacije 8o vee >pa.

Posteljica prima sva vertikalna optereenja puta.

Podloga predstavlja prelazni nasut sloj s dobro noseim materijalom otpornim navla%u. :zrauje se naj&ee od peska ljunka ili drobljeno% kamena. >inimalna debljina ovo%sloja je 311 mm, i modul deormacije je 8oE-#1 >Pa.

#ose$i sloj (binder" prima sva optereenja puta. :zrauje se od asaltno% betona saispunom od krupnijih rakcija. >aksimalna krupnoa zrna mora biti manja od 1,4 debljine

sloja, koja iznosi #$1 mm, slui kao zatitni sloj. >ora biti &vrst otporan na habanje,vodonepropustlji.

-astor ili )a"aju$i sloj v i ne sme biti krt. )je%ova debljina je oko 31 mm, i moduldeormacije 8oE#1-51 >Pa. :zrauje se takoe od asaltno% betona sa ispunom od sitnijihrakcija.

=saltni beton, koji se u%rauje u savremene puteve mora da ispunjava sledee zahteve0

-da ima deormacionu postojanost na povienim temperaturama,

-da je otporan prema koroziji (postojan prema vodi i mrazu "

-da je leksibilan na niskim temperaturama,

-da je otporan na habanje,

-da je otporan na starenje ( jer se vremenom poveava nje%ova &vrstoa imodul elesti&nosti ".

Pa, za zastor #1 >Pa. +adraj

plo&astih zrna mora biti manji od #$ G. /ljunak se mora unositi u mealicu ta&no uodreenom %ranulametrijskom sastavu.

7/25/2019 p u t e v i

14/22

Pesak koji se koristi za izradu asaltno% betona mora biti &ist, sastavljen od zrna tvrdih stenasa manje od 3G &estica %line.

7/25/2019 p u t e v i

15/22

kroz dimnjak izbacuju u atmoseru, a ne&istoa se taloi u vidu mulja u rezervoar za voduiltera.

a%rejani a%re%at toplim elevatorom (3" prebacuje se na sita (6" i od njih po rakcijama utople bunkere manje% kapaciteta ($". :spod bunkera ($" postavljaju se teinski dozatoria%re%ata (4" i mealica sa prinudnim meanjem, naj&ee protivstrujna sa dve horizontalne oseobrtanja (2" na kojima su postavljene lopatice. ? mealicu preko dozatora (", bubnja zasuenje (#6", bunkersko% postrojenja (#5", i transportno% sredstva (#3", dostavlja se u

traenim koli&inama kameno brano. Preko dozatora (H", iz rezervora (#$", pomou pumpevisoko% pritiska, u"rizgava se "itumen pod pritiskom od 2' "ara u me6alicu u vidumagle. a odravanje radne temperature "itumena od 1, pored "aze seizrauje malo kotlovsko postrojenje za proizvodnju pregrejane pare sa kojom seodrava temperatura u rezervoaru "itumena i u cevima od rezervoara do me6alice. vecevi izrauju se sa dvostrukim zidovima ( jedna cev u dru%u ".

7/25/2019 p u t e v i

16/22

+vako od ovih mealica moe biti sa cikli&nim ili neprekidnim meanjem.

7/25/2019 p u t e v i

17/22

:z ovih razlo%a kod savremenih asaltnih baza suenje a%re%ata se odvaja od mealice, a zamealicu se naj&ee usvaja mealica sa prinudnim meanjem i horizontalnom osom obrtanjavratila lopatica, to je prikazano na slici 4-2. 7elo mealice sastoji se iz dva zatvorenacilindri&na korita sa izlaznim otvorom sa donje strane.

ratilo mealice izrauje se obi&no od kvadratno% popre&no% preseka, a lopatice se utvrujuna vratilo pod u%lom od 6$ stepeni, u odnosu na osu vratila.

ahvaljujui tome materijal se vie kree u pravcu ose mealice a manje die.? samompo&etku meanja prvo se mea na suvo kameni a%re%at i iler oko #1 51 sekundi, a zatim se

ubriz%ava bitumen. reme meanja obi&no traje oko H1 -#51 sekundi pri temperaturi smeeod #31 #41 o@ . Broj obrtaja vratila je oko 511 o!min.

Brzim meanjem suvih rakcija, kameno brano se die, pa bitumen brzo i eikasno oblaetankim slojem &estice brana to znatno smanjuje potronju bitumena.

7/25/2019 p u t e v i

18/22

Bubanj za suenje a%re%ata ima zadatak i da za%reje a%re%at do temperature od #41 5$1o@. isoka eikasnost postie se i direktnim kontaktom zrna a%re%ata i toplih %asova.

? toku suenja materijala isti se mora dizati pomou lopatica, meati i istovremenotransportovati u pravcu ose bubnja. bo% to%a se lopatice postavljaju pod u%lom od 6$stepeni u odnosu na osu bubnja. sa obrtanja bubnja na%nuta je prema horizontali 3 -4stepeni, to se vidi na sledeoj slici .

vaj na%ib olakava transport materijala i pranjenje bubnja. brtanje bubnja izvodi se prekozup&asto% venca postavljeno% na sredini bubnja sa oko #5 o!min. Foite i %orionikkonstruiu se tako da se ne dobija potpuno sa%orevanje u loitu, ve da jedan deo %orivasa%oreva i u samom bubnju. 'a bi se obezbedilo puno sa%orevanje %oriva u bubnju potrebno

je smanjiti brzinu kretanja sa%orelih %asova a to se postie poveanjem pre&nika bubnja, toje i tendencija dalje% razvoja bubnja za suenje.

%ako se u sagorelim gasovima nalazi i veliki procenat mineralne pra6ine, jer se su6enjevr6i intezivnim me6anjem, a granina koncentracija pra6ine u atmosferi mora "itimanja od ',1? g@m u toku dana, a u vazdu6no dimnim sme6ama koje se u"acuju uatmosferu, granina koncentracija pra6ine mora "iti manja od

7/25/2019 p u t e v i

19/22

+truja %asova vodi se zavojnim labirintom naizmeni&no kroz vodu i vazduh, to znatno uti&ena eikasnost ovo% iltera. Po dnu ovo% iltera kree se plo&asti transporter, koji izvla&i mulj.

Efikasnost ovog filtera kre$e se i do A? B.'a bi se izbe%lo %uenje procesa sa%orevanjaizmeu iltera i izlazne dimne cevi postavlja se centriu%alni ventilator. :sti se moe postavitiizmedu ciklona i pre&ista&a. Cazvoj baza ide ka poveanju u&inka asaltnih baza i uvoenjuautomatsko% upravljanja proizvodnim procesom. +istem automatsko% upravljanja mora daobezbedi0

-ta&no doziranje,

-stro%o i ta&no uklju&ivanje i isklju&ivanje pojedinih operacija po redosledu tehnoloko%procesa,

-kontrolu temperature u pojedinim delovima tehnoloko% procesa itd.

*+I#E -+ 9!0+/9 +:;+4#! 5E4#+

>aine za u%radnju asaltno% betona inieri upotrebljavaju se za prijem asaltno% betona iztransportno% sredstva, irenje i ravnanje po slojevima odreene debljine, kao i predhodnosabijanje isto% sa odravanjem odreeno% traeno% proila. Iinieri mo%u biti sa %usenicamaili sa to&kovima.

Po karakteru delovanja na asfaltno "etonsku sme6u mogu "iti sa ureajem za sa"ijanjeili "ez njega. Poslednje konstrukcije uglavnom se izrauju sa ureajem za sa"ijanje,koji se naje6$e sastoji iz vi"racionog noa i vi"racione ploe. a irenje i razastiranje

materijala po irini puta naj&ee se koriste puevi koji se postavljaju normalno na pravackretanja maine.

snovni parametar svako% iniera je nje%ov u&inak i irina zahvata, prikazano na sledeojslici.

7/25/2019 p u t e v i

20/22

.

7eki inieri dostiu u&inak od 511 t!h. Iinier se sastoji od osnovne maine sa bunkerom,ureaja za razastiranje, ravnanje i predsabijanje asaltno% betona, koji je vezan preko nosa&a,za osnovni deo maine. snovni deo maine sastoji se iz asije, mehanizma za kretanje,

po%onsko% mehanizma od 31 -$1 kJ, prenosnih mehanizama, mehanizma upravljanja iiroko%, nisko postavljeno% prijemno% bunkera, koji je postavljen tako da se u nje%a lakomoe istresti smea iz transportno% sredstva. )a prednjoj strani bunkera nalaze se dva valjkaza oslanjanje to&kova transpotrno% sredstva.

)a dno bunkera postavljena su dva plo&asta transportera, koji izbacuju asaltni beton krozzasun, pomou ko%a se re%ulie koli&ina izlaza na zemljite, %de %a zahvataju popre&no

postavljeni puevi i razastiru podjednako po celoj irini zahvata maine. &e"ljina slojakonano se odreuje regulacionom ploom , strugaom.

Ce%ulaciona plo&a viak asaltno% betona %ura ispred sebe . :za stru%a&e nalazi se vibracionino, koji sabija asaltni beton i potiskuje %a ispred plo&e za ravnanje. 'onji deo vibraciono%

noa zariva se nekoliko milimetara u asaltni beton. Plo&a za ravnanje slui za ravnanje iperdsabijanje asaltno% betona pa se kod novijih konstrukcija izrauje sa vibracionimelementima.

7/25/2019 p u t e v i

21/22

:o"zirom da fini6er ne moe da pone rad sa ladnom ploom 7 lepi se "itumen 8, prepoetka rada ploa mora da se zagreje pomo$u elektrini) grejaa ili gorionika sakerozinom do potre"ne radne temperature. +tru%a&, no i plo&a za ravnanje izrauju se izdva dela koji se z%lobno vezuju u sredini maine za nosa& , to je prikazana na sledepj slici.

)a%ib se postie pomou dva bo&na navojna vretena (3".

7/25/2019 p u t e v i

22/22

postojeoj ili planiranoj raskrsnici. +vuda je usvojen sistem si%nala u tri boje ( iz%led prikazanna sledeoj slici ".

bi&no se daje sledei redosled si%nala0-zeleno- slobodan protok,-uto upozorenje da nastupa dru%i pojam*-crveno zaustavljen protok

-crveno uto upozorenje da nastupa ponovo slobodan protok.>oe se i pre prestanka pojma K zelenoL si%nal da zatrepti nekoliko puta.