Otvorena pitanja, podseam na podnaslov koji je predloen za ovo izlaganje. Pre nego to zaista zaponem, potrebno mi je da kaem nekoliko rei o tome ta su za mene, danas, otvorena pitanja: Hajdegerova otvorena pitanja i kada je o Hajdegeru re. To e mi omoguiti da opiem ekonomiju, odnosno strategiju koju mi je nametnuo izbor dananje teme u odreenom trenutku mojih itanja, u trenutku najveeg oklevanja, nesumnjivo, i najozbiljnije neodlunosti. Ovih e nekoliko opaski, i dalje sasvim preliminarnih, moda osvetliti putanju kojom idem.

Panje usmerena na Geist, koja me je svojevremeno vodila u itanjima Hegela1, danas je prizvana istraivanjem kojim se bavim nekoliko godina na seminaru o filozofskoj nacionalnosti i filozofskom nacionalizmu. Tu se neki Hajdegerovi tekstovi esto pojavljuju kao sama kunja. Oni su takoe na iskuenju, posebno kada je re o jeziku i mestu. U radu iji sam kratak predgovor objavio pod naslovom Geschlecht, polna razlika, ontoloka razlika, pokuao sam da sledim trag i ulge Geschlecht te uasno vieznaenjske i gotovo neprevodive rei (rasa, potomstvo, svojta, generacija, pol) u tekstu Unterwegs zur Sprache o Traklu. Tu nailazimo na razlikovanje, za koje bi Hajdeger eleo da bude odluujue, izmeu geistig i geistlich, a potom i na jednu naroitu podelu unutar same rei geistlich. Raunam da u se prirodno vratiti na to razlikovanje i na tu podelu koja organizuje miljenje Geschlecht u toj etapi Hajdegerovog puta.

S druge strane, i dalje na istom seminaru, inilo mi se da najstrpljivije mogue itanje Timaja, naroito delova koji se odnose na chora, u najmanju ruku ine problematinim tumaenje koje Hajdeger predlae u Uvodu u metafiziku. Na tom su se primeru mogla proiriti i meu sobom uzglobiti i druga pitanja: ona koja se tiu opteg tumaenja istorije onto-teologije, odnosno onoga to u nazvati reju koju bi Hajdeger izbegao a koju ja koristim privremeno, udobnosti radi aksiomatikom Destruktion-a i epohalnom shemom uopte. No, upotreba te rei, aksiomatika, sumnjiva je tek s gledita same te epohalne sheme. Nismo, dakle, duni sebi unapred da zabranimo ono to Hajdeger propisuje kao zabranu. Zbog ega ne postaviti pitanje bez slabljenja tog propisa i te zabrane?

Prole godine, pripremajui se za jedan razgovor o Hajdegeru na univerzitetu Eseks (organizovao ga je Dejvid Krel /David Krell/, koji je danas meu nama, a i neki od vas su uestvovali u njemu), odrao sam na Jejlu neku vrstu privatnog seminara sa amerikim prijateljima.2 Odgovarajui na njihova pitanja ili sugestije, pokuao sam da definiem ono to mi se inilo kao da visi; nesigurno, i dalje u pokretu, dakle, za mene barem, u dolasku u Hajdegerovom

1 "Le puit et la pyramide. Introduction la smiologie de Hegel" /Bunar i piramida. Uvod u Hegelovu semiologiju/, u Marges de la philosophie (Minuit, 1972). Glas (Galile, 1974) obrauje pojam Geist kod Hegela kao njegovu najeksplicitniju temu.

2 Thomas Keenan /Tomas Kinan/, Thomas Levin /Tomas Livajn/, Thomas Pepper /Tomas peper/, Andrzej Warminski /Andej Varminski/. elim ovde da im izrazim zahvalnost. Ovu knjigu posveujem njima, kao i Alexander Garcia Dtmanu /Alaksandar Garsija Ditman/ u znak seanja na tekst "eling".

tekstu. Napravio sam razliku izmeu etiri niti vodilje i, na kraju tog razgovora o kome sam podneo izvetaj u Eseksu, morao sam da se zapitam: ta je zajedniko za te etiri niti, ta ih povezuje, zbog ega se one prepliu, gde je vor tog Geschlecht, odnosno da li postoji samo jedan, jedan i prost vor, to nikada nije sigurno a to je ak poslednje, odnosno uvek pretposlednje pitanje?

No, evo hipoteze koju sam hteo da stavim na probu tako to u je podastrti pred vas. Slediti trag onog duhovnog kod Hajdegera znailo bi moda pribliiti se ne sredinjoj taki toga vora verujem da je on nema ve onome to prikuplja vorni otpor u njegovom najekonominijem ispredanju. U zakljuku u objasniti zbog ega ono to uljudno predstavljam kao hipotezu mora nuno da se proveri. Kao da unapred znam da je ta hipoteza istinita. Proveravanje mi se ini koliko paradoksalnim toliko i fatalnim. Za Hajdegera re je o istini istine, o nekoj istini ija se tautologija ne moe ak ni otkriti ili izumeti. Ona pripada onome to je iznad svakog pitanja i to je njegova mogunost, samoj neupitnosti svakoga pitanja. Geist moe samo da prikupi tu isprepletenost u meri u kojoj je on [Geist], za Hajdegera, proveriemo to, drugo ime za Jedno i za Versammlung, jedno od imena za zbiranje i prikupljanje.

Prva od etiri niti vodi upravo do pitanja, do pitanja pitanja, do naizgled apsolutne i dugo neupitne privilegije onoga Fragen, forme, sutine i, u krajnjoj instanci, sutinski upitnog dostojanstva miljenja, odnosno puta miljenja. Mnogo je momenata, videemo, u kojima Hajdeger razlikuje naine ispitivanja, traenja odgovora, odnosno propitivanja, analizirajui ak i refleksivno ponavljanje nekog pitanja: "Zato zato?". Ali on gotovo nikada nije prestao, ini mi se, da najvie i najbolje miljenje poistoveuje sa pitanjem, sa odlukom, sa pozivom na pitanje, odnosno sa uvanjem pitanja, s "pobonou" miljenja.3 Ta odluka, taj poziv, odnosno to uvanje, da li je ve to pitanje? Da li je to jo pitanje? ta je s tom "pobonou"? I zbog ega gotovo nikada? Moraemo ovde da se strpimo. eleo bih da razumem do koje take je ta privilegija ispitivanja i sama ostala zaklonjena. Ne, zapravo, zaklonjena od nekoga pitanja, niti od miljenja nemiljenog koje se i dalje vraa na hajdegerovsko odreenje ne-miljenog (jedno i jedinstveno miljenje za svakog velikog mislioca, i dakle ne-miljeno un i samo prosto koje je un-gedacht tek u meri u kojoj je, na nain ne negativan, ono un-gedacht4, dakle i dalje neko miljenje, kako to oznaavaju

3 "Denn das Fragen ist die Frmmigkeit des Denkens": "Jer postavljanje pitanja je pobonost

miljenja". To je poslednja reenica teksta "Die Frage nach der Technik", 1953, u Vortge und Aufstze. Neto pre toga, Hajdeger je, na izvestan nain, odredio ta podrazumeva pod reju "poboan" (fromm). O umetnosti, kada ona nije imala drugo ime do tekhn, on pie: "Postojalo je otkrie ujedno jedinstveno i mnotveno (einziges, vielfltiges, Entbergen). Bilo je pobono (fromm), promos [koji dolazi u prvi red, na vrh], to jest pokorno u moi i uvanju istine (fgsam dem Walten und Verwahren der Wahrheit)" (p.38).

4 "Ono Ne-miljeno, u nekome miljenju, nije nedostatak koji pripada miljenju. To Ne-miljeno je svaki put takvo samo ukoliko je Ne-miljeno." Quappelle-t-on penser? /ta se naziva miljenjem?/ (1954), prev. A. Becker i G. Granel, PUF, 1959, p. 118. Upor. o tome "Dsistance", u: Psych..., p. 615 i dalje.

intonacija, akcentovanje, podvlaenje, ti naini da se izbegne, odnosno da se ne izbegne to o emu upravo govorim). Ne zaklonjena od nekoga pitanja, dakle, ve od neeg drugog. No, pokuau to da pokaem, Geist je moda ime koje Hajdeger daje, s one strane svakog drugog imena, toj neupitnoj mogunosti pitanja.

Druga nit vodilja, posebno u velikom pitanju tehnike, u tipinom i egzemplarnom iskazu: sutina tehnike nije tehnika. Taj matini iskaz ostaje, barem jednim svojim licem, tradicionalno filozofski. On zadrava mogunost propitujueg miljenja koje je uvek miljenje sutine, zatieno od svakog izvornog i sutinskog zagaenja tehnikom. Re je, dakle, o tome da se analizira ta elja za strogim ne-zagaenjem i, prema tome, moda, da se u obzir uzme nunost, moglo bi se rei fatalnost nekog zagaenja ta mi je re bila vana nekog izvorno oneiavajueg dodira miljenja, odnosno rei sa tehnikom. Zagaenje, dakle, miljenja sutine tehnikom, dakle mislive sutine tehnike tehnikom ak i jednog pitanja tehnike tehnikom, privilegija pitanja koje ima neto, ve, oduvek, sa tom nesvodivou tehnike. Lako je zamisliti da se posledice te nunosti ne mogu ograniiti. No Geist, pokuau to da sugeriem, oznaava i ono to Hajdeger eli da spasi od svrgavanja (Entmachtung). Moda je to ak, s one strane onoga to treba spasiti, isto ono to spasava (rettet). No ono to spasava ne bi se dalo spasiti tog zagaenja. Ovde e se sve dogoditi u razlici izmeu Geistigkeit i izvesne (nehrianske) Geistlichkeit Geist-a iju istotu Hajdeger eli da spase, unutranju istotu duha, ak i ako priznaje da je Zlo (das Bse) duhovno (geistlich).

Trea nit ponovo vodi do onoga to za mene ostaje vrlo stara strepnja, uvek iva sumnja, bilo da re o Hajdegeru ili drugima. Re je o diskursu o animalnosti, izreenom ili neizreenom, i o aksiomatici koja mu zapoveda. Pre mnogo godina5 bio sam umnogostruio aluzije s tim u vezi. Pre tri godine, radei na Geschlecht, na jednom predavanju za koje neki od vas znaju6, izveo sam dugu analizu Hajdegerovog diskursa o ruci svuda gde se on uobliuje, bilo da je re, tematski, o odlomku iz Was heisst denken? (majmun poseduje organ za hvatanje, ali samo ovek "ima" ruku; ili pre: u ruci je a ne rukama sutina oveka), bilo, deset godina ranije, o seminaru o Parmenidu koji se prihvata promiljanje pragma, praxis, pragmata. Oni se predstavljaju kao vorhandene odnosno zuhandene, dakle u domenu ruke (im Bereich der Hand)7. Taj se problem tie i odnos izmeu ivotinje i tehnike. To se dogaa naroito kroz tako problematinu suprotnost, ini mi se, izmeu dati i uzeti. Ta suprotnost daje oblik tome odlomku iz Was heisst Denken? Ona diktira odnose izmeu hvatanja

5 Bez sumnje pre Glas, ija je to jedna od teme. Upor. p. 35, 163 i dalje. Upor. takoe La Carte postale..., p. 502 i Psych..., p. 411.

6 Seminar je odran u Parizu, a predavanje je izgovoreno za vreme jednog kolokvijuma na univerzitetu Lojola (ikago), a potom objavljeno na engleskom: Geschlecht II: Heideggers hand, u Deconstruction and Philosophy, ed. John sallis, University of Chicago Press, 1987. Francuska verzija tog predavanja pojavila se istovremeno u Psych... (videti na kraju knjige).

7 Parmenides, Gesamtausgabe, Bd. 54, p. 118 i dalje.

i uma