OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SAD Konsolidovani finansijski ... · zamenjuje MRS 18 „Prihodi”,...

OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SAD Konsolidovani finansijski izveštaji 31. decembar 2015. godine i Izveštaj nezavisnog revizora

OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SAD

SADRŽAJ

Strana Izveštaj nezavisnog revizora 1 Konsolidovani finansijski izveštaji:

Konsolidovani bilans uspeha 2

Konsolidovani izveštaj o ostalom rezultatu 3 Konsolidovani bilans stanja 4

Konsolidovani izveštaj o tokovima gotovine 5

Konsolidovani izveštaj o promenama na kapitalu 6

Napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje 7 - 81 Prilog: Godišnji izveštaj o poslovanju

Deloitte、 DeioitteFl00

Tepa3日」e8

11000Beo「paO

Cp6Vりa

HMElOOO48772

MB07770413

重肌＋381113812100，＋381113812200

¢aKC＋381113812112，＋381113812255

WWWdeioiltecom／rs

iZVESTAJ NEZAViSNOG REVIZORA

Upravn°m°dboruiosnivaeimaOTPbankeSrbijaA．D．，N°ViSad

izvrSiliSmOreViZiJukonsoiIdovanihmansiJSk－hiZVeStaJaOTPbankeSrbiJaADINov－Sad（UdalJemtekstu”Bankaii）

IZaViSnOgPrIVrednogdruStva（udaiJemtekstuzaJednoi，Grupa‘‘））PriIoZenihnastranama。d2do81，kqI一〇buhvatalu

k。nSOi－dovan一biIansstanJanadan31decembra2015god－nel。dgovaraJuCikonsoiIdovanibiIansuspeha．

k°nSOIldovamiZVeStaJ00StaiomrezuitatuikonsolidovaniIZVeStajopromenamanakapita一uikonso－idovaniiZVeStaj

OtOkovImagOtOVineZa90dinukoJaSeZaVrSavanatajdanika01PregiedznaeaJnihraeunovodstvenihpoiItIkai

drugenapomeneuzkonsoIIdovanefinanSijSkeiZVeSta」e

Odgovomos nukovodstvazakonsoIldovanemansuskeIZVeStaIe

RukovodstvoJeOdgovornozasastavUanJeiferprezentaciJuOVihkonsoi・dovanih而ans・」SkihiZVeStaJauSagiasn°StI

Sa Medunarodnlm Standardima f活ansりSkogiZVeStavanJa－kaoiZa－nterne k。ntrOie kqIe rukovodstvo smatra

neoph°dnimZaSaStaV崎nJeflnanSiJSkih－ZVeStaJakqIineSadrZepogreSneInfomaciJeOdmateri」alnogznacaJa，

nastaieusiedkl’iminaineradnJeiiigreSke

OdgovomostIeVIZOra

NaSaodgovornostJedaiZraZimO mi判enjeO Prii°Zenim kons01idovanimmansi」SkImIZVeSta」ima na OSnOVu

ObaviJenereVIZiJe RevIZiJuSmOObaviiiuSkladusaMedunarodn－mStandardimareViZiieiZakonomoreviZ甲

RepubIlkeSrbりe OviStandardlnaiaZuusagiaSen。StSaetieklmPrInCIP一maidarevIZiJuPianiram010bavlmOna

naeinkoJi。m。gueavadase・UraZu…OJmeri）uVerimOdakonsoiidovanimansijSki－ZVeStajineSadrZepogreSne

informacりeOdmateruain°gZnaCaJa

ReviZuaukiJueuJeSPrOVOdenJePOStuPakaucIiJuPribaviJan」areVIZijSk－hdokaza。一ZnOSImal。beIodanJiVan」imau

konsoiidovanim而ansiJSkimiZVeStajlmaizborPOStuPakazaviSiOdrevIZ。rSkogprosudiVanJa，ukijueuJueiPrOCe…

riZikamaterlJainozna（利nihg「eSakasadrZanIhukonsoiIdova…mmansりSkimiZVeStaJlma，naStaiIhusiedkrlminaine

radnJeiiigreSke Pr－iikomproceneovIhriZikaIreV－Z。rraZmatraInternek。ntrOiekojeSureievantnezasastavijan」e

ife「prezentaciJukonsoi－dovanlhmansiJSk－hiZVeStaJauCiiIuOSmISIJaVanJanajboi」IhmoguCIhreviZOrSkIhprocedura，

aimeuCiiJuiZraZavanJami判enJaOedkasnostiSIStemainternlhkontroIapravn。gilCa RevIZiJatakodeuklJueuIe

OCenuPrimenJenih「aeunovodstvenihpoIitIkalVrednovan」eZnaCa」niJihprocenakoJeJe－ZVrSiIorukovodstvo，ka°i

OCenuOPSteprezentaciJekonsoIIdovanihmansijSkihiZVeStaJa

SmatramodasureviZりSkidokaz－koJeSmOPr－baviiidovoI」niIOdgovaraiuelidaobezbedu」uSOiidnuosnovuza

iZ「aZavanJenaSegmiSIJen」a

MISueIye

PonaSemmiSiJenjuikonsoiidovanifinansりSkiiZVeSta」lPrIkazujuiStimtoIObJektiVn。・POSVImmaterUainoznaca」n－m

PItanJima一mansuSkIPOIoZaJOTPbankeSrbIJaAD・NoviSadIZaViSnOgPriVrednogdruStvanadan31decembra

2015godine・kaoireZuItateposl。VanJaGrupeitOkovegotovineZagOdInukoJaSeZaVrSavanataJdan，u

SagIasnostiSaMedunarodnImStandardimamansijSkogIZVeStavanJa

lzveStaIOdrugImZakonskImlIegu／atomImuSIovlma

RukovodstvoBankeJeOdgov°rn°ZaSaStaViJanJegOdiSnjegiZVeStaJaOPOSiovaniuUSkiadusazahtevimaZakona

。raelJn。VOdslvuRepubllkeSrbIJe UskladusaZak。nOmOreViZ小RepubiikeSrb一jelOdluk°mOiZmenamal

dopunamaodIukeosp0回qreviZiJibanaka）naSa。dgovornost」edaiZraZ－mOmiSi」en」eOUSkIadenostlPrii°Zenog

g°dishJegiZVeStajaoposiovanJuZa2015godinuSakons。i－d。Vanim而ansiJSkImiZVeStaJimaZatuPOSlov…

godInu PonaSemm剛enJu．mansijSkeinformaciJeObeiodanJeneuPriioZenomgodiSn

Za2015godinuuSagiaSenesusarevidlranimkonsoiidovanImmansiJSkimiZVeSta」i

31decembra2015godlne

Beograd．2mart2016godIne

uoposIovan」u

JaSeZaVrSava

DeioitteceoEIHOCMHaDeioittelbuchelbhmatsuLimIted、叩aBHo…LleOcHoBaHOyC肌aFlyCanPaBOMyleLIMrbeHOrKpaJbeBcTBaBe…Ke

Bp”TaHMJeIICeBePHeMpcKeItMPeXyrt・e「OB”×…aH。Ba・○即DiMXJeCBaKIJSaCe6aHIICaMoCTanaHnPaBHMCy6iekl－Mo…MOBacFianOceTMTe

WWdeioItteC〇m／rsl。－nama3aFleTaJWMJIIO…CnPa8日eCTPyKTyPeDeloittelt，uChelbhmatsuLimiledv，It・erOBIlXAPyuTaBa…aH°Ba

OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SAD NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. decembar 2015. godine

7

1. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE

Konsolidovani finansijski izveštaji obuhvataju pojedinačne izveštaje OTP Banke Srbija a.d., Novi Sad i izveštaje zavisnog preduzeća OTP Investments d.o.o., Novi Sad. OTP Banka Srbija a.d., Novi Sad, kao matično preduzeće zavisnog preduzeća OTP Investments d.o.o., Novi Sad, sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje

OTP Banka Srbija a.d., Novi Sad (u daljem tekstu „Banka“) je pravni sledbenik Kulske banke a.d., Novi Sad. Kulska banka a.d. Novi Sad registrovana je kao akcionarsko društvo kod Privrednog suda u Somboru Rešenjem br. Fi 488/95 od 17. maja 1995. godine. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 32735/2007 od 18. maja 2007. godine promenjeno je ime Kulske banke a.d., Novi Sad u OTP Banka Srbija a.d., Novi Sad i istovremeno upisana statusna promena spajanja uz pripajanje Zepter banke a.d., Beograd i Niške banke a.d., Niš privrednom društvu Kulska banka a.d., Novi Sad kao društvu sticaocu, usled koje statusne promene su društva Zepter banka a.d., Beograd i Niška banka a.d., Niš brisana iz registra. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova i drugih poslova u skladu sa zakonom. Sedište Banke je u Novom Sadu na adresi Bulevar Oslobođenja br. 80. Banka je član OTP grupe. OTP Banka plc Budimpešta je većinski vlasnik Banke sa 97.92% učešća u akcijskom kapitalu Banke. Na dan 31. decembra 2015. godine Banka se sastojala od centrale u Novom Sadu, na adresi Bulevar Oslobođenja br. 80, 3 regionalna centra, 51 filijale i 2 ekspoziture. Banka na dan 31. decembra 2015. godine ima 672 zaposlenih dok je na dan 31.decembra 2014. godine broj radnika bio 670. Poreski identifikacioni broj Banke je 100584604. OTP Investments d.o.o., Novi Sad pravni je sledbenik preduzeća KB-NS Investments d.o.o., KB-NS Investments d.o.o., osnovan je Odlukom o osnivanju od 19. januara 2006. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Preduzeće je registrovano kod Agencije za privredne registre u Novom Sadu Rešenjem br. BD 105736/2006. Osnovna delatnost preduzeća je faktoring i konsalting. Udeo banke u ovom preduzeću je 100%.

Preduzeće je na dan 31. decembra 2015. godine imalo 1 zaposlenog radnika, a isti broj zaposlenih je bio i 2014. godine.

Poreski identifikacioni broj preduzeća OTP Investments je 104234088.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanh finansijskih izveštaja

Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u daljem tekstu "Zakon", "Sl. glasnik RS", br. 62/2013). Banka, kao veliko pravno lice, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“), koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (“Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde (“MRS“), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (“IFRIC“), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobrene od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (“Odbor“), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Dodatno, u skladu sa Izmenama i dopunama Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 14/2015), banke u Republici Srbiji su dužne da prilikom sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, kao i naknadne izmene standarda i sa njima povezana tumačenja, od dana njihovog izdavanja od strane nadležnih tela.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (“Službeni glasnik RS” br. 71/2014 i 135/2014) (u daljem tekstu “finansijski izveštaji”).


8

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

(nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja (nastavak)

Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti, osim vrednovanja sledećih značajnih stavki bilansa stanja:

• finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazanih po fer vrednosti, • derivativnih finansijskih instrumenata iskazanih po fer vrednosti, • finansijskih sredstava i obaveza namenjenih trgovanju iskazanih po fer vrednosti.

Istorijski trošak je generalno zasnovan na fer vrednosti naknade plaćene u zamenu za dobra i usluge.

Fer vrednost je cena koja se može primiti za prodaju nekog sredstva ili platiti za prenos neke obaveze u uobičajenoj transakciji između učesnika na tržištu na datum odmeravanja, bez obzira na to da li je cena direktno utvrdiva ili procenjena korišćenjem neke druge tehnike vrednovanja. Prilikom procenjivanja fer vrednosti sredstva ili obaveze, Banka uzima u obzir karakteristike datog sredstva ili obaveze ukoliko bi i ostali učesnici na tržištu uzeli navedene karakteristike u obzir prilikom utvrđivanja cene navedenog sredstva ili obaveze na datum odmeravanja. U priloženim finansijskim izveštajima, za svrhe vrednovanja i/ili obelodanjivanja, fer vrednost je utvrđena na prethodno opisani način, osim za transakcije plaćanja akcijama, koje su u delokrugu MSFI 2, transakcija lizinga, koje su u delokrugu MRS 17 i vrednovanja koja imaju neke sličnosti sa fer vrednosti ali nisu fer vrednost, kao što su neto prodajna vrednost u MRS 2 ili vrednost u upotrebi u MRS 36.

Takođe, za potrebe finansijskog izveštavanja, odmeravanja fer vrednosti kategorisana su u nivoe 1, 2 ili 3 na osnovu stepena utvrdivosti parametara za utvrđivanje fer vrednosti i značaja navedenih parametara za odmeravanje fer vrednosti u celini, kako sledi:

• Nivo 1 – parametri nivoa 1 su cene za identična sredstva ili obaveze kotirane (nekorigovane)

na aktivnim tržištima koje su subjektu dostupne na datum odmeravanja; • Nivo 2 – parametri nivoa 2 su parametri koji nisu kotirane cene svrstane u nivo 1, a koji su

utvrdivi za dato sredstvo ili obavezu, direktno ili indirektno; i • Nivo 3 – parametri nivoa 3 su neutvrdivi za dato sredstvo ili obavezu.

Banka je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenjivala računovodstvene politike obrazložene u napomeni 3. Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.

Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u tekućem periodu obelodanjeni su u napomeni 2.2. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu postali efektivni, obelodanjeni su u napomeni 2.3

2.2. Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u tekućem periodu

U tekućoj godini Banka je primenila izmene i dopune MSFI izdatih od strane Međunarodnog Odbora za računovodstvene standarde („Odbor”) čija je primena obavezna za računovodstvene periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2015. godine.

• Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Primena ovih dopuna nije imala materijalno značajan uticaj na obelodanjivanje iznosa priznatih u finansijskim izveštajima Banke.

• Godišnja poboljšanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Primena ovih dopuna nije imala materijalno značajan uticaj na obelodanjivanje iznosa priznatih u finansijskim izveštajima Banke.

• Godišnja poboljšanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Primena ovih dopuna nije imala materijalno značajan uticaj na obelodanjivanje iznosa priznatih u finansijskim izveštajima Banke.


9


(nastavak) 2.3. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu (nastavak)

Na dan objavljivanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavljeni, ali nisu još uvek stupili na snagu za poslovnu godinu koja se završava 31. decembra 2015. godine:

• MSFI 9 „Finansijski instrumenti” i kasnije dopune, koji zamenjuje zahteve MRS 39 „Finansijski

instrumenti: priznavanje i odmeravanje”, u vezi s klasifikacijom i odmeravanjem finansijske imovine. MSFI 9 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvoljenu raniju primenu.

• MSFI 15 „Prihodi iz ugovora sa kupcima”, koji definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15

zamenjuje MRS 18 „Prihodi”, MRS 11 „Ugovori o izgradnji”, IFRIC13 „Programi lojalnosti klijenata”, IFRIC15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina” i IFRIC18 „Prenosi sredstava od kupaca”. MSFI 15 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvoljenu raniju primenu.

• Dopune MSFI 11 „Zajednički aranžmani” – Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim

poslovanjima, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja” - Inicijativa za obelodanjivanje, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 „Nematerijalna imovina” - Tumačenje

prihvatljivih metoda amortizacije, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 „Poljoprivreda” - Poljoprivreda –

industrijske biljke, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovih pridruženih entiteta ili zajedničkih poduhvata, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji”, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u

drugim entitetima” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• Godišnja poboljšanja za period od 2012. do 2014. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg

kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7 i MRS 19) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• MSFI 14 „Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja” - na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

• Dopune MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji” – Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).


10


(nastavak) 2.3. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu (nastavak)

MSFI 9 „Finansijski instrumenti“

MSFI 9, izdat u novembru 2009. godine, uvodi nove zahteve u pogledu klasifikacije i vrednovanja finansijskih sredstava. MSFI 9 je u oktobru 2010. godine dopunjen zahtevima u vezi sa klasifikacijom i vrednovanjem finansijskih obaveza i prestankom priznavanja, a u novembru 2013. godine novim zahtevima u vezi sa opštim računovodstvom zaštite (hedžinga). Sledeća revidirana verzija MSFI 9 izdata je u julu 2014. godine da bi obuhvatila a) zahteve u vezi sa umanjenjem vrednosti finansijskih sredstava i b) ograničene izmene i dopune zahteva u vezi sa klasifikacijom i uvođenjem kategorije fer vrednost kroz izveštaj o ostalom ukupnom rezultatu za merenje određenih jednostavnih dužničkih instrumenata.

Banka smatra da će MSFI 9 imati uticaja na finansijske izveštaje Banke. Trenutno Banka nije u mogućnosti da proceni efekte uvođenja MSFI 9.

Ključni zahtevi MSFI 9 su: • Sva priznata finansijska sredstva iz delokruga MRS 39 Finansijski instrumenti: „Priznavanje i

odmeravanje“ moraju naknadno biti vrednovana ili po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti. Dužnički instrument koji se drži u okviru poslovnog modela koji ima za cilj naplatu ugovorenih novčanih tokova i ima ugovorene novčane tokove koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na neotplaćeni iznos glavnice se generalno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti na kraju narednog perioda. Dužnički instrumenti koji se drže u okviru poslovnog modela čiji se cilj postiže i naplatom ugovorenih novčanih tokova i prodajom finansijske imovine, a čije ugovorne odredbe rezultuju novčanim tokovim na unapred utvrđene datume koji su prvenstveno plaćanja glavnice i kamate na neotplaćeni deo glavnice generalno se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat. Svi ostali dužnički instrumenti i udeli moraju se odmeravati po fer vrednosti na kraju narednog perioda. Takođe, prema MSFI 9, ukoliko se instrument kapitala ne drži radi trgovanja, subjekt može doneti neopozivu odluku pri početnom priznavanju da se takav instrument meri po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, pri čemu se jedino prihod od dividendi priznaje u okviru bilansa uspeha.

• U vezi sa odmeravanjem finansijskih obaveza označenih za odmeravanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha, MSFI 9 zahteva da iznos promene u fer vrednosti finansijske obaveze koja nastane usled promena kreditnog rizika te obaveze bude prikazan u ostalom ukupnom rezultatu, osim ako bi prezentacija efekta promene kreditnog rizika obaveze u ostalom ukupnom rezultatu prouzrokovala ili uvećala računovodstvenu neusaglašenost u bilansu uspeha. Promene fer vrednosti obaveze koje nastaju usled kreditnog rizika te obaveze naknadno se ne reklasifikuju na bilans uspeha. Prema MRS 39, ceo iznos promene fer vrednosti finansijske obaveze označene za odmeravanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazuje se u okviru bilans uspeha.

• U vezi sa umanjenjem vrednosti finansijskih sredstava, MSFI 9 zahteva primenu modela očekivanih kreditnih gubitaka za razliku od modela nastalih kreditnih gubitaka prema MRS 39. Model očekivanih kreditnih gubitaka zahteva da subjekt računovodstveno obuhvati očekivane kreditne gubitke i promene u navedenim očekivanim kreditnim gubicima na svaki datum izveštavanja na način da odrazi promene u kreditnom riziku od početnog priznavanja. Drugim rečima, više nije neophodno da se kreditni događaj desi pre priznavanja kreditnih gubitaka.

• Novi zahtevi u vezi sa opštim računovodstvom zaštite (hedžinga) zadržali su tri vrste mehanizama računovodstva zaštite koje predviđa MRS 39. Ali, MSFI 9 je daleko fleksibilniji u pogledu vrsta transakcija podobnih za računovodstvo zaštite i proširuje vrste instrumenata koji ispunjavaju uslove za instrumente zaštite i vrste rizičnih komponenti nefinansijskih stavki koje su podobne za računovodstvo zaštite. Takođe, test efektivnosti je zamenjen načelom ‘ekonomskog odnosa’. Više se ne zahteva ni retrospektivna analiza efektivnosti.


11

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.3. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu (nastavak)

MSFI 15 „Prihodi od ugovora sa kupcima“

U maju 2014. godine objavljen je MSFI 15 da bi se uspostavio jedinstven i sveobuhvatan model za računovodstveno obuhvatanje prihoda po osnovu ugovora sa kupcima. Kada stupi na snagu MSFI 15 će zameniti trenutno važeća uputstva za priznavanje prihoda u MRS 18 „Prihodi“, MRS 11 „Ugovori o izgradnji“ i njihovim tumačenjima.

Osnovno načelo MSFI 15 je da subjekt treba da prizna prihod koji predstavlja prenos ugovorom obećanih dobara ili usluga kupcima u iznosu koji održava naknadu na koju subjekt očekuje da stekne pravo u zamenu za prenete dobra i usluge. Konkretno, standard uvodi pristup priznavanju prihoda od 5 koraka:

• Korak 1: Utvrditi ugovore sa kupcem, • Korak 2: Utvrditi činidbene obaveze iz ugovora, • Korak 3: Utvrditi cenu transakcije, • Korak 4: Rasporediti cenu transakcije na činidbene obaveze iz ugovora, • Korak 5: Priznati prihode kada subjekt ispuni (ili dok ispunjava) činidbenu obavezu.

Prema MSFI 15 subjekt priznaje prihod kada je činidbena obaveza ispunjena (ili tokom ispunjenja činidbene obaveze), tj. kada je ‘kontrola’ nad dobrima ili uslugama u osnovi konkretne činidbene obaveze preneta na kupca. MSFI 15 sadrži detaljnija uputstva za konkretne scenarije prenosa i zahteva daleko obimnija obelodanjivanja.

Dopune MSFI 11 - Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima

Dopune MSFI 11 sadrže uputstva o načinu računovodstvenog obuhvatanja sticanja zajedničkog poslovanja koje predstavlja posao prema definiciji MSFI 3 „Poslovne kombinacije“. Konkretno, izmene i dopune navode da treba primenjivati načela računovodstvenog obuhvatanja poslovnih kombinacija iz MSFI 3 i drugih standarda (npr. MRS 12 „Porez na dobitak„ u vezi sa priznavanjem odloženih poreza u trenutku sticanja i MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“ u vezi sa testiranjem obezvređenja jedinice koja generiše novac kojoj je dodeljen goodwill prilikom sticanja zajedničkog poslovanja). Iste zahteve treba primeniti i kod formiranja zajedničkog poslovanja ako i samo ako jedna od strana učesnica u zajedničkom poslovanju unosi u zajedničko poslovanje postojeći posao. Od učesnika u zajedničkom poslovanju se takođe zahteva da obelodani značajne informacije u skladu sa zahtevima MSFI 3 i drugih standarda koji regulišu zajedničko poslovanje.

Navedene dopune primenjuju se prospektivno na sticanje učešća u zajedničkim poslovanjima (u kojima aktivnosti zajedničkog poslovanja čine poslove prema definiciji iz MSFI 3) od početka godišnjih perioda koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. Rukovodstvo Banke očekuje da primena navedenih izmena i dopuna MSFI 11 može imati efekte na finansijske izveštaje Banke u budućim periodima ukoliko dođe do takvih transakcija.

Dopune MRS 1 - Inicijativa za obelodanjivanje

Dopune MRS 1 donose određena uputstva o načinu primene koncepta materijalnosti u praksi. Navedene dopune MRS 1 su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. Rukovodstvo Banke očekuje da primena navedenih izmena i dopuna MRS 1 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.

Dopune MRS 16 i MRS 38 - Tumačenje prihvatljivih metoda amortizacije

Izmene i dopune MRS 16 zabranjuju subjektima da koriste metod amortizacije na osnovu prihoda za stavke nekretnina, postrojenja i opreme. Izmene i dopune MRS 38 uvode osporivu polaznu pretpostavku da prihodi nisu prikladna osnova za amortizaciju nematerijalnih ulaganja. Ova pretpostavka se može osporiti samo u sledeća dva slučaja:

• kada se nematerijalno ulaganje izražava kao mera prihoda; ili • kada se može dokazati da su prihodi i trošenje ekonomskih koristi od nematerijalnog ulaganja u

visokom stepenu korelacije.


12

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.3. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu (nastavak)

Dopune MRS 16 i MRS 38 - Tumačenje prihvatljivih metoda amortizacije (nastavak) Dopune se primenjuju prospektivno, za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. U tekućem periodu Banka primenjuje linearni metod obračuna amortizacije nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih ulaganja. Rukovodstvo Banke smatra da je linearni metod najprikladniji metod amortizacije koji odražava trošenje ekonomskih koristi sadržanih u sredstvima i, u skladu sa tim, očekuju da primena navedenih izmena i dopuna MRS 16 i MRS 38 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.

Dopune MRS 16 i MRS 41 - Poljoprivreda: Industrijske biljke

Dopune MRS 16 i MRS 41 definišu industrijsku biljku i zahtevaju da se biološko sredstvo koje ispunjava kriterijume definicije industrijske biljke računovodstveno obuhvata kao stavka nekretnina, postrojenja i opreme u skladu sa MRS 16, a ne MRS 41. Plodovi industrijskih biljaka tj. poljoprivredni proizvodi se i dalje računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 41. Primena navedenih izmena i dopuna MRS 16 i MRS 41 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje, jer se Banka ne bavi poljoprivrednom delatnošću.

Dopune MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije

Dopune MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 pojašnjavaju da matično društvo može biti izuzeto od obaveze da sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje ako je ono istovremeno zavisno lice investicionog društva, čak i ako investiciono društvo odmerava ulaganja u sva svoja zavisna lica po fer vrednosti u skladu sa MSFI 10. Dopune takođe pojašnjavaju da se zahtev da investiciono društvo konsoliduje zavisno lice koje pruža usluge u vezi sa prethodnim investicionim aktivnostima odnosi samo na ona zavisna lica koja sama nisu investiciona društva.

Rukovodstvo Banke očekuje da primena navedenih dopuna MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke, jer Banka nije investicioni entitet i nema holding kompaniju, zavisno, pridruženo lice a ni zajednički poduhvat koji bi predstavljali investiciono društvo.

Godišnja poboljšanja MSFI za period od 2012. do 2014. godine

Godišnja poboljšanja MSFI za period od 2012. do 2014. godine sadrže dopune i izmene velikog broja MSFI. Dopuna IFRS 5 donosi konkretno uputstvo za situaciju kada subjekt reklasifikuje sredstvo (ili grupu sredstava za otuđenje) sa sredstava namenjenih prodaji na sredstva namenjena raspodeli vlasnicima (ili obratno). Dopuna pojašnjava da se takva promena smatra nastavkom prvobitnog plana da se sredstva otuđe i u skladu sa tim, subjekt ne treba da primeni zahteve MSFI 5 u vezi sa promenom plana prodaje u takvim situacijama. Dopuna takođe pojašnjava uputstva koja se odnose na to kada treba obustaviti računovodstvo sredstava namenjenih raspodeli. Dopune MSFI 7 predstavljaju dodatno uputstvo koje pojašnjava kada ugovor o servisiranju predstavlja kontinuirano ulaganje u preneto sredstvo za svrhe obelodanjivanja koja se zahtevaju u vezi sa prenetim sredstvima. Dopune MRS 19 pojašnjavaju da stopa koja se koristi za diskontovanje obaveza za naknade po prestanku radnog odnosa treba da bude utvrđena prema tržišnim stopama prinosa na visokokvalitetne korporativne obveznice na kraju izveštajnog perioda. Dubinu tržišta za visokokvalitetne korporativne obveznice treba proceniti na osnovu valute u kojoj će naknade biti isplaćene. Za valute za koje ne postoji duboko tržište za tako kvalitetne obveznice treba iskoristiti tržišne stope prinosa (na kraju izveštajnog perioda) na državne obveznice denominovane u datoj valuti. Rukovodstvo Banke očekuju da primena navedenih izmena i dopuna neće imati materijalno značajne efekte na finansijske izveštaje Banke.


13


(nastavak) 2.4. Uporedni podaci

Uporedni podaci u ovim finansijskim izveštajima predstavljaju podatke iz finansijskih izveštaja Banke za 2014. godinu.

2.5. Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na primenu računovodstvenih politika i na prikazane iznose sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način.

Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih provera. Revidirane računovodstvene procene se prikazuju za period u kojem su revidirane i za buduće periode.

2.6. Izjava o usklađenosti

Finansijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) izdatim od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde.

2.7. Načelo stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u doglednoj budućnosti.

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Banka konzistetno primenjuje usvojene računovodstvene politike u svim periodima prezentiranim u finansijskim izveštajima. Osnovne računovodstvene politike primenjene u sastavljanju finansijskih izveštaja za 2015. godinu su navedene u nastavku.

3.1. Preračun stranih valuta

Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja preračunavaju se u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na dan bilansa stanja. Dobici i gubici nastali po osnovu preračuna potraživanja i obaveza evidentiraju se u korist ili na teret bilansa uspeha.

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u dinare po kursu na dan transakcije. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja u stranoj valuti evidentiraju se u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja. Kursevi najznačajnijih valuta, koji su korišćeni prilikom preračuna pozicija bilansa stanja, obuhvataju:

valuta

zvanični srednji kurs na dan 31. decembra 2015. zvanični srednji kurs na dan

31. decembra 2014. USD 111.2468 99.4641 CHF 112.5230 100.5472 EUR 121.6261 120.9583


14

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.2. Finansijski instrumenti

a) Priznavanje i početno vrednovanje

Finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu koga nastaje finansijsko sredstvo jednog entiteta i finansijska obaveza ili instrument kapitala drugog entiteta.

Finansijska sredstva ili obaveze se inicijalno priznaju po fer vrednosti uključujući sve troškove transakcije osim za finansijska sredstva namenjena trgovanju u čije početno vrednovanje se ne uključuju troškovi transakcije. Banka vrši početno priznavanje finansijskih instrumenata na datum poravnanja. Banka vrši početno priznavanje finansijskih sredstava u sledeće kategorije:

- Krediti i potraživanja, - Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, - Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, - Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća.

Banka vrši početno priznavanje finansijskih obaveza kao obaveze koje se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti ili kao obaveze namenjene trgovanju.

b) Merenje po amortizovanoj vrednosti

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili obaveze jeste vrednost po kojoj se sredstva ili obaveze naknadno vrednuju umanjena za otplatu glavnice, a uvećana ili umanjena za akumuliranu amortizaciju razlike između troška i vrednosti po dospeću obračunate metodom efektivne kamatne stope umanjene za depresijaciju zbog potencijalnog obezvređenja ili nenaplativnosti.

c) Merenje po fer vrednosti

Fer vrednost je cena koja bi bila naplaćena za prodaju imovine, odnosno plaćena za prenos obaveze u redovnoj transakciji na primarnom (ili najpovoljnijem) tržištu na datum odmeravanja, po tekućim tržišnim uslovima (tj. izlazna cena), nezavisno od toga da li je ta cena direktno utvrdiva ili procenjena upotrebom druge tehnike procene.

Banka za određivanje fer vrednosti pozicija koje se prema računovodstvenoj politici vrednuju po fer vrednosti koristi odredbe MSFI 13. Banka obelodanjuje informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije u slučaju kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. Banka plasmane izražava po fer vrednosti jer su uslovi po kojima Banka odobrava plasmane usklađeni sa tržišnim cenama preko varijabilne kamatne stope.

Hijerarhija fer vrednosti klasifikuje u tri nivoa inputa za tehnike procene vrednosti, koji se koriste u odmeravanju fer vrednosti:

1) Inputi nivoa 1 su kotirane cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za identičnu imovinu ili obaveze

kojima Banka ima pristup na datum odmeravanja. Kotirana cena na aktivnom tržištu pruža najpouzdaniji dokaz fer vrednosti i koristi se bez korekcija u odmeravanju fer vrednosti kad god je dostupna.

2) Inputi nivoa 2 su inputi koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1 koje su uočljive za imovinu ili obavezu, bilo direktno ili indirektno.

3) Inputi nivoa 3 su neuočljivi inputi za imovinu ili obaveze. Neuočljivi inputi se koriste u odmeravanju fer vrednosti u meri u kojoj relevantni uočljivi inputi nisu dostupni.

Iznosi u finansijskim izveštajima Banke odražavaju realnu vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe finansijskog izveštavanja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.


15

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.2. Finansijski instrumenti (nastavak) c) Merenje po fer vrednosti (nastavak)

Banka sa fizičkim licima ugovara kamatnu stopu koja je fiksna ili promenljiva. Kod kamatne stope koja je zaključena sa klauzulom o promenljivosti vrši se njeno usklađivanje u skladu sa promenljivim elementima koji se zvanično objavljuju (referentna kamatna stopa, indeks potrošačkih cena i dr.) sa referentnom kamatnom stopom. U slučaju promene ove stope ne zaključuje se aneks ugovora o promeni kamatne stope, ali će Banka, pre početka primene izmenjene kamatne stope, u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka obavestiti klijenta o visini izmenjene kamatne stope uz navođenje datuma od kada se izmenjena kamatna stopa primenjuje i uz dostavljanje novog Plana otplate kredita. Bliži uslovi za promenu ugovorene kamatne stope utvrđuju se pojedinačnim ugovorom o kreditu. Ovakav način usklađivanja je u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Banka je navedene aktivnosti promenila i uskladila sa izmenjenim odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Banka sa pravnim licima ugovara promenjivu kamatnu stopu koja se usklađuje sa promenom referentne kamatne stope i uslovima propisanim Opštim uslovima poslovanja ili drugim aktima Banke kojima se utvrđuju tarife proizvoda i usluga Banke.

Metode, pretpostavke i tehnike procene koje se koriste za utvrđivanje fer vrednosti detaljno su obrazložene u Napomeni 49.10.

(a) Prebijanje

Sredstva i obaveze se ne prebijaju osim kada je prebijanje potrebno ili dozvoljeno odredbama pojedinih MRS/MSFI. Prihodi i rashodi se izveštavaju odvojeno, tj. nije dozvoljeno prebijanje. Banka primenjuje sledeće izuzetke od navedenih pravila:

- Prikazivanje sredstava umanjenih za ispravku vrednosti ne smatra se prebijanjem; - Finansijska sredstva i finansijske obaveze se mogu međusobno prebijati, i prikazivati u neto iznosu

u bilansu stanja samo kada postoji zakonsko pravo prebijanja priznatih iznosa i kada Banka ili namerava da izvši poravnanje u neto iznosu, ili da istovremeno realizuje sredstvo i izmiri obavezu;

- Prebijanje prihoda i rashoda koji odražavaju suštinu poslovne promene ili događaja (npr. pozitivne i negativne kursne razlike ili dobici i gubici koji proističu iz finansijskih instrumenata koji se drže u nameri da se sa njima trguje). Međutim, o tim prihodima i rashodima se izveštava odvojeno ako se zbog njihovog obima, prirode i učestalosti zahteva odvojeno obelodanjivanje.

(b) Reklasifikacija finansijskih sredstava

U skladu sa MRS 39 dozvoljena je reklasifikacija hartija od vrednosti klasifikovanih po fer vrednosti kroz bilansa uspeha koje se drže radi trgovanja u kategoriju hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Finansijsko sredstvo treba da se reklasifikuje po svojoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. Prilikom reklasifikacije efekat svođenja na tržišnu (fer) vrednost do momenta reklasifikacije se evidentira kroz bilans uspeha, a nakon reklasifikacije kroz bilans stanja na teret ili u korist kapitala Banke. Nijedan dobitak ili gubitak priznat u bilansu uspeha ne treba da se stornira.

U toku 2015. godine Banka nije vršila reklasifikaciju finansijskih sredstava.

(a) Prestanak priznavanja

Finansijska sredstva

Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo ako ugovorena prava na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestanu da važe ili kada Banka prenese finansijsko sredstvo transakcijom kojom prenosi u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskom sredstvom ili kojom niti prenosi niti zadržava u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom i ne zadržava kontrolu nad finansijskim sredstvom. Svako pravo po prenetom finansijskom sredstvu stvoreno ili zadržano od strane Banke se priznaje kao posebno sredstvo ili obaveza u bilansu stanja.


16

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.2. Finansijski instrumenti (nastavak) c) Merenje po fer vrednosti (nastavak)

(a) Prestanak priznavanja

Finansijska sredstva

Pri prestanku priznavanja finansijskog sredstva razlika između knjigovodstvene vrednosti prenetog finansijskog sredstva i zbira primljene naknade (uključujući i svako novo dobijeno sredstvo umanjeno za novu preuzetu obavezu) i akumuliranog dobitka ili gubitka priznatih u okviru ostalog ukupnog rezultata se priznaje u bilansu uspeha.

Finansijske obaveze

Banka prestaje da priznaje finansijsku obavezu kada je ugovorna obaveza ispunjena, otkazana ili istekla.

(b) Obezvređenje finansijskih sredstava

Na svaki datum bilansa stanja Banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava koja nisu vrednovana po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređeno, a gubici zbog obezvređenja nastaju ako, i samo ako, postoji objektivan dokaz obezvređenja kao rezultat jednog ili više događaja koji su se desili nakon početnog priznavanja sredstva i taj događaj gubitka ima uticaj na procenjene buduće tokove gotovine po osnovu finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu da se pouzdano procene. Najčešći objektivni dokazi su: značajne finansijske teškoće klijenata ili emitenta (pogoršanje pokazatelja poslovanja), kršenje ugovora u smislu neizvršenje ili kašnjenje u plaćanjima kamate ili glavnice ili neispunjavanje drugih uslova, nesolventnost, stečaj ili druga finansijska reorganizacija, itd.

Procena postojanja objektivnih dokaza o obezvređenju se sprovodi na individualnom nivou finansijskih sredstava koja su pojedinačno značajna. Sredstva za koja se individualnom procenom utvrdi i prizna obezvređenje ne uključuju se u procenu na grupnom nivou.

Procena na grupnom nivou se radi za potraživanja koja nisu individualno značajna i za obezvređenja koja su verovatno sadržana u portfoliu, a ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Procena na grupnom nivou je diversifikovana po kriterijumu vrste dužnika, vrste plasmana i ročnosti, podgrupe sa sličnim karakteristikama.

Ukoliko se utvrdi postojanje objektivnih dokaza o obezvređenju finansijskih sredstava koji se evidentiraju po amortizovanoj vrednosti iznos ispravke vrednosti se procenjuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova obračunate primenom ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Gubici se priznaju u bilansu uspeha kao rashod perioda, dok se u bilansu stanja evidentiraju na računima ispravke vrednosti bilansne aktive odnosno na računima rezervisanja po vanbilansnoj aktivi. Ako Banka u narednim periodima proceni da je došlo do smanjenja vrednosti obezvređenja, umanjenje vrednosti obezvređenja se priznaje u korist prihoda u bilansu uspeha.

Ukoliko se utvrdi postojanje objektivnih dokaza o obezvređenju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju akumuliran gubitak koji je priznat u ostalom ukupnom rezultatu se prenosi u bilans uspeha. Iznos akumuliranog gubitka koji je reklasifikovan iz ostalog ukupnog rezultata u bilans uspeha je razlika između troška sticanja i fer vrednosti u datom trenutku umanjen za iznos obezvređenja koje je ranije priznato u bilansu uspeha. Ako se u narednom periodu fer vrednost dužničkog instrumenta raspoloživog za prodaju poveća i ako se to povećanje objektivno može dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao posle iskazivanja gubitka zbog umanjenja vrednosti u bilansu uspeha, gubitak zbog umenjenja vrednosti se ukida u korist prihoda u bilansu uspeha do iznosa za koji je izvršeno obezvređenje a svako povećanje koje je iznad tog iznosa se evidentira u ostalom ukupnom rezultatu.

Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi se vrše na osnovu Procedure za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa MSFI/MRS kao delom Računovodstvene politike Banke, a detaljno obrazložene u Napomeni 49.4.


17

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.3. Gotovina i sredstva kod centralne banke

Pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, sredstva na tekućim računima kod Narodne banke Srbije uključujući i obaveznu dinarsku i deviznu rezervu (Napomena 17). Ovu poziciju čine i zlato i ostali plemeniti metali, koji se početno vrednuju po nabavnoj vrednosti, a naknadno po tržišnoj vrednosti. Utvrđivanje tržišne vrednosti vrši se na bazi kotirane cene plemenitih metala na svetskom tržištu. Povećanje tržišne vrednosti priznaje se kao prihod, a smanjenje kao rashod u bilansu uspeha.

3.4. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija obuhvata finansijska sredstva namenjena trgovanju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Banka prilikom početnog priznavanja nije klasifikovala finansijska sredstva u kategoriju finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva kojima se trguje obuhvataju ona finansijska sredstva koje Banka drži u cilju njihove prodaje, a radi ostvarivanja dobitka iz kratkoročnih kolebanja cena na berzi. Banka koristi obračun na datum poravnanja prilikom evidentiranja transakcija kupovine finansijskih sredstava koje se drže radi trgovanja. Troškovi transakcija ne uključuju se u vrednost, nego se prikazuju kao troškovi perioda u bilansu uspeha. Nakon datuma trgovanja, kada je transakcija poravnata (datum poravnanja), rezultujuća finansijska sredstva biće priznata u bilansu stanja po principu tržišne vrednosti naknade plaćene za pribavljanje finansijskog sredstva plus izmene tržišne vrednosti ugovora od datuma trgovanja.

Određivanje tržišne vrednosti zasniva se na tehnikama procene, hijerarhijama fer vrednosti, kao i na korišćenju inputa određenih hijerarhijskih nivoa, a u skladu sa odredbama relevantnih MRS/MSFI.

Na dan bilansa 31. decembra 2015. godine Banka u svom portfelju ima samo derivate namenjene trgovanju. Finansijske derivate Banka inicijalno priznaje po ugovorenoj (nabavnoj) vrednosti u vanbilansnim evidencijama koja predstavlja fer vrednost date ili primljene naknade, pri čemu svako svođenje na tržišnu vrednost na dan bilansa evidentira kroz bilans stanja i bilans uspeha. Derivati namenjeni trgovanju obuhvataju valutne svopove (Napomena 19).

3.5. Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao: zajmovi (krediti) i potraživanja, investicije koje se drže do dospeća ili finansijska sredstva naznačena po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Sredstva raspoloživa za prodaju predstavljaju finansijske instrumente koji su namenjeni da se drže na neodređeni vremenski period, a koji mogu biti prodati usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti, izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cene kapitala. Vlasnički instrumenti koji se ne kotiraju na berzi se vrednuju po nabavnoj vrednosti. Ostala finansijska sredstva se vrednuju se po tržišnoj vrednosti. Određivanje tržišne vrednosti zasniva se na tehnikama procene, hijerarhijama fer vrednosti, kao i na korišćenju inputa određenih hijerarhijskih nivoa, a u skladu sa odredbama relevantnih MRS/MSFI. Prihodi od kamata po osnovu dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao rapoloživi za prodaju priznaju se u bilansu uspeha primenom metoda efektivne kamatne stope. Prihodi od dividendi po osnovu vlasničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju se priznaju kada je utvrđeno pravo Banke da primi isplatu dividende. Nerealizovani dobici i gubici nastali prilikom promena u tržišnoj vrednosti ulaganja raspoloživih za prodaju iskazuju se kao rezerve u okviru kapitala sve dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način otuđi ili dok se ne utvrdi da je finansijsko sredstvo obezvređeno. Prilikom prestanka priznavanja odgovarajući iznosi prethodno formiranih revalorizacionih rezervi iskazuju se u bilansu uspeha kao neto dobitak ili gubitak perioda.


18

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.5. Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (nastavak)

Obezvređenje finansijskih sredstava klasifikovanih kao raspoloživa za prodaju se vrši u skladu sa Računovodstvenom politikom Banke, koja je definisana u Proceduri za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa MSFI/MRS.

3.6. Finansijska sredstva koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koja se drže do dospeća su finansijska imovina sa fiksnim ili odredivim prinosom i fiksnim rokom dospeća koju Banka namerava da drži do roka dospeća i koja ne zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja i nisu klasifikovana ka finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha ili kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivnog prinosa uz umanjenje za procenjena obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Obračunata kamata na dan bilansa se knjiži kao prihod od kamate u bilansu uspeha primenom metode efektivne kamatne stope.

Prodaja pre roka dospeća, kao promena namere i mogućnosti, zahteva da se svi instrumenti reklasifikuju u finansijske instrumente raspoložive za prodaji u periodu od najmanje dve godine. Odluku o prodaji pre roka dospeća hartija od vrednosti koja su prvobitno klasifikovani u hartije koje se drže do dospeća donosi Izvršni odbor Banke. Za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti se vrši ispravka vrednosti kada naplativost više nije izvesna u skladu sa Računovodstvenom politikom Banke, koja je definisana u Proceduri za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa MSFI/MRS.

U kategoriju ovih hartija klasifikovane su menice primljene u eskont i komercijalni zapisi (Napomena 21).

3.7. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

Krediti odobreni od strane Banke priznaju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku. Oni se inicijalno evidentiraju po ceni koja predstavlja tržišnu vrednost gotovine date kao kredit, uključujući sve transakcione troškove, a naknadno se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenom metode efektivne kamatne stope.

Za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti se vrši ispravka vrednosti kada naplativost više nije izvesna u skladu sa Računovodstvenom politikom Banke, koja je definisana u Proceduri za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa MSFI/MRS.

3.8. Derivati namenjeni zaštiti od rizika

Banka u svom kreditnom portfoliju poseduje kredite indeksirane rastom cena na malo (zvanično objavljenom) koji su odobravani i ugovarani u ranijim periodima. Prihodi i rashodi nastali po ovom osnovu evidentirani su kao dobici i gubici po osnovu zaštite od rizika (Napomena 7). Ugovoreno indeksiranje potraživanja primenom stope rasta cena na malo predstavlja ugrađene (prikrivene) derivate, koji su blisko povezani sa osnovnim ugovorom, a koji se evidentiraju odvojeno od osnovnog ugovora kao derivati namenjeni zaštiti od rizika.


19


3.9. Učešća u kapitalu

Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi, vrednuju se po nabavnoj vrednosti umanjena za eventualna obezvređenja. Obezvređenje se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i očekivanih tokova gotovine diskontovanih tržišnim kamatnim stopama za slično finansijsko sredstvo. Obezvređenje učešća u kapitalu se vrši u skladu sa Računovodstvenom politikom Banke, koja je definisana u Proceduri za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa MSFI/MRS

3.10. Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva

Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja iskazuju se po nabavnoj vrednosti (istorijskom trošku) umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti po osnovu amortizacije, kao i po osnovu gubitaka usled obezvređenja. Naknadno odmeravanje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se vrši po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti po osnovu amortizacije, kao i po osnovu gubitaka usled obezvređenja. Nematerijalna ulaganja za period duži od jedne godine se priznaju kao nematerijalna ulaganja u bilansu stanja, dok se nematerijalna ulaganja za period kraći od godinu dana iskazuju kao gubitak tekućeg perioda. Amortizacija stalnih sredstava obračunava se primenom proporcionalne metode kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Godišnje stope amortizacije su sledeće:

Građevinski objekti 1% – 6.59% Kompjuteri 20% Računarske i pisaće mašine i mašine za rukovanje novcem 15.5% Putnički automobili 15.5% Oprema za PTT 10% Oprema za zagrevanje 16.5% Oprema za umnožavanje 14.3% Nameštaj 12.5% IT oprema 10 – 20% Mobilni telefoni 33.33% Ostala oprema 11% - 20%

Ulaganja u tuđe nekretnine u skladu sa rokom

važenja ugovora o zakupu

Nekretnine, postrojenja i oprema se periodično razmatraju da bi se utvrdile indicije eventualnog obezvređenja.

3.11. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina se definiše kao nekretnina koju Banka drži radi ostvarivanja zarade od izdavanja i/ili uvećanja vrednosti kapitala.

Investiciona nekretnina vrednuje se po tržišnoj (fer) vrednosti sa svim promenama tržišne vrednosti evidentirane u bilansu uspeha. Na investicione nekretnine Banka ne obračunava amortizaciju.

3.12. Stalna sredstva namenjena prodaji

Stalna sredstva namenjena prodaji su sredstva koja su prilikom nabavke klasifikovana kao stalna, ali je nakon određenog perioda upotrebe, Banka donela odluku o njihovoj prodaji.


20

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.12. Stalna sredstva namenjena prodaji (nastavak)

Prilikom reklasifikacije dela aktive u stalno sredstvo namenjeno prodaji sredstva se vrednuju po nižoj vrednosti od knjigovodstvene vrednosti ili fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje. Ako je knjigovodstvena vrednost niža nastavlja se vrednovanje po knjigovodstvenoj vrednosti, a ako je fer vrednost niža ukidaju se revalorizacione rezerve do nivoa stvorenih revalorizacionih rezervi, a za preostalu razliku iskazuje se rashod perioda koji predstavlja obezvređenje imovine. Rashod nastao kao rashod od obezvređenja se prenosi na rashod od prodaje ukoliko je sredstvo prodato u istoj godini kada je i reklasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji. U slučaju da se vrši reklasifikacija iz investicionih nekretnina koje se vrednuju po fer vrednosti pravila vrednovanja ne moraju biti primenjena. Da bi se izvršila reklasifikacija iz kategorije investicione nekretnine u stalna sredstva namenjana prodaji nije dovoljna samo odluka o prodaji nego i kapitalni izdatak prevođenja tog sredstva u sredstvo namenjeno prodaji.

Amortizacija stalnih sredstva namenjenih prodaji se ne vrši. Prodaja stalnih sredstava namenjenih prodaji se evidentira po neto principu.

3.13. Imovina koja se drži radi dalje prodaje

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja kao i nekretnine iz zajedničkih ulaganja klasifikuju se kao imovina koja se drži radi prodaje i prezentirana je u okviru pozicije zaliha. Imovina namenjena prodaji odmerava se po nižoj od sledeće dve vrednosti: nabavnoj vrednosti ili po neto ostvarivoj vrednosti.

3.14. Primljeni krediti i depoziti

Obaveze po primljenim kreditima i depozitima priznaju se u bilansu kada se izvši polaganje sredstava. Pri prvobitnom priznavanju odmeravaju se po fer vrednosti umanjenoj za troškove transakcije koji im se mogu direktno pripisati. Nakon prvobitnog priznavanja obaveze po primljenim kreditima i depozitima se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti uz korišćenje metoda efektivne kamate.

Devizni depoziti se prikazuju u dinarima prema srednjem kursu valuta važećem na dan bilansiranja.

3.15. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao prosledicu prošlog događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa koji predstavljaju ekonomske koristi radi izmirenja obaveze i kada može pozdano proceniti iznos obaveze.

3.16. Kapital

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve i akumulirani rezultat kao i rezultat tekućeg perioda.

Akcijski kapital Banke obrazovan je iz uloženih sredstava osnivača Banke u novčanom obliku. Za uložena sredstva u kapital akcionari dobijaju odgovarajući broj hartija od vrednosti ili potvrde u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala (Sl. glasnik RS 31/11, 112/15). Akcionari ne mogu povlačiti sredstva uložena u kapital Banke. Banka koristi kapital za obavljanje bankarskih poslova i za pokriće rizika iz poslovanja.

Struktura i promene na kapitalu dati su u Napomeni 41.

3.17. Finansijske garancije

Banka izdaje finansijske garancije po kojima je u obavezi da izvrši naznačeno plaćanje u vidu isplate držaocu za gubitak koji je pretrpeo zato što naznačeni dužnik nije izvršio blagovremeno plaćanje u skladu sa ugovorenim uslovima.

Finansijske garancije su prikazane u okviru potencijalnih obaveza u vanbilansnoj evidenciji (Napomena 43).


21

3. PREGLED OSNOVNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.18. Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica kojima Banka upravlja uz naknadu nisu uključena u bilans stanja Banke i prikazana su u okviru vanbilansne evidencije (Napomena 42).

3.19. Priznavanje prihoda i rashoda

(a) Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata priznaju se u bilansu uspeha primenom metode efektivne kamatne stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja diskontuje očekivane buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog sredstva ili gde je prikladno tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Prihodi i rashodi od kamata evidentiraju se u bilansu uspeha u periodu na koji se odnose u skladu sa načelom uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionih odnosa koji su definisani ugovorom Banke i komitenta.

Naknade po osnovu odobrenih kredita, kao deo efektivne kamatne stope, priznaju se u bilansu uspeha kao prihod od kamata tj. kao korekcija efektivnog prinosa od kredita u srazmeri sa proteklim vremenom korišćenja kredita.

Obračunate kamate evidentiraju se u bilansu uspeha kada njihova naplativnost nije predmet sumnje u skladu sa MRS 18 i Uputstvom za priznavanje prihoda od kamata i načina priznavanja kamata nakon obezvređenja (Unwinding) koji je sastavni deo Računovodstvenih politika. Priznavanje prihoda od kamata koje se odnose na neobezvređene plasmane i čija je naplata izvesna se vrši u potpunosti. Priznavanje prihoda od kamata za klijente koji pripadaju individualnoj proceni se vrši u skladu sa IAS 39. Kada se finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka zbog obezvređenja, prihod od kamata se od tog trenutka priznaje uz primenu kamatne stope koja se koristi za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitka od umanjenja vrednosti. Kod klijenata koji pripadaju grupnoj proceni, priznavanje kamatnog prihoda vrši se srazmerno neto vrednosti plasmana. (b) Prihodi i rashodi od naknada

Prihodi i rashodi od naknada nastali su pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga (platni promet, izdavanje garancija i drugih jemstava, akreditiva, kupoprodaja deviza i ostale bankarske usluge) po principu fakturisane realizacije u momentu pružanja usluge.

Prihodi od naknada po garancijama, jemstvima i akreditivima se odlažu i priznaju kao prihod u srazmeri sa proteklim vremenom na koji su odobreni garancije, jemstva i akreditivi.

(c) Neto dobitak/(gubitak) po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju

Neto dobitak/(gubitak) po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju uključuju sve dobitke i gubitke nastale usled promene fer vrednosti derivata namenjenih trgovanju. (d) Neto dobitak/(gubitak) po osnovu zaštite od rizika

Neto dobitak/(gubitak) po osnovu zaštite od rizika uključuje sve gubitke i dobitke po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika.

(e) Prihod od dividendi

Prihodi od dividendi po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica i po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica, uključuju se u prihod od dividendi onda kada je utvrđeno pravo Banke da primi isplatu dividende.

3.20. Porezi i doprinosi

a) Tekući porez na dobit

Porez na dobit obračunava se u visini od 15% od iznosa poreske osnovice. Poreska osnovica sastoji se od oporezive dobiti i kapitalnih dobitaka. Oporeziva dobit se utvrđuje usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha za određene trajne i privremene razlike na način predviđen poreskim propisima.


22


3.20. Porezi i doprinosi (nastavak)

a) Tekući porez na dobit (nastavak)

Porez na dobit se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na dobit i ostalom relevantnom fiskalnom regulativom Republike Srbije. Mesečni akontacioni iznos poreza plaća se svakog meseca, a korekcija akontaciono uplaćenog poreza vrši se na kraju godine, odnosno po dostavljanju poreskog bilansa poreskim organima i poreske prijave za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit preduzeća.

b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata

Porezi i doprinosi koji ne zavise od finansijskog rezultata uključuju: porez na imovinu, porez na dodatu vrednost, poreze i doprinose na zarade, kao i druge poreze i dažbine u skladu sa republičkim, lokalnim i poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi se iskazuju u bilansu uspeha u okviru operativnih troškova i troškova zarada i naknada zarada. PDV se može iskazati i u okviru određenih pozicija bilansa stanja, ukoliko se odnosi na nabavke koje, prema odredbama međunarodnih računovodstvenih standarada, ne predstavljaju trošak, već određene pozicije u bilansu stanja.

c) Odloženi porezi

Odloženi porez se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke, a u skladu sa MRS 12.

Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike na dan bilansa stanja između poreske osnovice sredstava i obaveza, i njihovih iznosa iskazanih za svrhe finansijskog izveštavanja, što će rezultirati oporezivim iznosima u budućim periodima. Odložena poreska sredstva su iznosi poreza na dobit nadoknadivi u budućim periodima i koji se odnose na: odbitne privremene razlike, neiskorišćene poreske gubitke prenete u naredni period i neiskorišćeni poreski kredit prenet u naredni period. Odloženo oporezivanje sredstava i obaveza meri se po poreskim stopama za koje se očekuje da će se primenjivati u periodu kada se sredstvo bude realizovalo ili obaveza bude izmirena, na osnovu poreskih stopa koje su usvojene ili se očekuje da budu usvojene do dana bilansa. Odložena poreska sredstva i obaveze merena su po stopi od 15%. Banka je u 2015. godini priznala odložena poreska sredstva po osnovu: privremenih razlika između osnovice za obračun poreske i računovodstvene amortizacije, rezervisanja za otpremnine obračunatih u skladu sa MRS 19, obezvređenja sredstava i po osnovu neplaćenih javnih prihoda. Banka nije priznala odložena poreska sredstva po osnovu iskazanih poreskih gubitaka i neiskorišćenog poreskog kredita, a u skladu sa paragrafom 24. MRS-a 12.

3.21. Beneficije zaposlenih

Banka nema sopstvene penzione fondove, niti opcije za isplate zaposlenima u vidu akcija i po tom osnovu nema identifikovane obaveze na dan 31. decembra 2015. godine. Banka je izvršila obračun budućih otpremnina u skladu sa MRS 19, a na osnovu pretpostavki izvršenih u skladu sa odredbama ovog standarda. Banka je izvršila umanjenje rezervisanja na dan 31. decembra 2015. godine u odnosu na rezervisanja na dan 31. decembra 2014. godine.


23

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014.

Prihodi kamata od gotovine i sredstava kod centralne banke 106,459 55,146 Prihodi kamata od finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju 109,376 234,146 Prihodi kamata od finansijskih sredstava koja se drže do dospeća 1,220 491 Prihodi kamata od kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 88,135 111,067 Prihodi kamata od kredita i potraživanja od komitenata 2,439,574 2,415,334 Prihodi kamata od ostalih sredstava 5,966 2,423 Ukupno prihodi po osnovu kamata 2,750,730 2,818,607 Rashodi kamata od gotovine i sredstava kod centralne banke (11) - Rashodi kamata od depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci (35,812) (33,573) zavisno preduzeće (648) 995 Rashodi kamata od depozita i ostalih obaveza prema drugim komitentima (281,434) (334,382) Rashodi kamata od subordiniranih obaveza (39,689) (51,594) Rashodi kamata od ostalih obaveza (1,636) (1,636) Ukupno rashodi po osnovu kamata (359,230) (420,190)

Neto prihod po osnovu kamata

2,391,500 2,398,417

Rashod kamata po osnovu ostalih plasmana u iznosu od 1,636 hiljada dinara odnosi se na dividende po prioritetnim kumulativnim akcijama, obračunate za 2015. godinu.

Prihodi od kamata na obezvređene plasmane u 2015. godini iznose 144,345 hiljada dinara.

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014. Prihodi od naknada i provizija: - održavanje tekućeg računa 246,649 232,576 - po kartičnim transakcijama 239,845 251,311 - platni promet 313,564 258,467 zavisno preduzeće (35) (25) - elektronsko bankarstvo 19,166 19,256 - garancije 49,820 44,150 - ostale provizije i naknade 37,980 31,033 Ukupno prihodi od naknada i provizija 906,989 836,768

Rashodi od naknada i provizija: - platni promet (44,450) (28,671) - kartične transakcije (105,966) (86,384) - ostale provizije i naknade (17,639) (16,249) Ukupno rashodi (168,055) (131,304) Neto prihod po osnovu naknada i provizija 738,934 705,464


24

6. NETO GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU


Prihodi od promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju 554,808 57,349 Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju (746,133) (62,808) Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (191,325) (5,459)

Banka počev od 1. novembra 2014. godine valutne svop transakcije klasifikuje kao derivate namenjene trgovanju.

7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH ZAŠTITI OD RIZIKA


Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja - promena cena na malo 27 184 Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja - prihodi od promene vrednosti zlata i ostalih plemenitih metala 47 2,831 Prihodi od promene vrednosti derivata namenjenih zaštiti od rizika - valutni SVOP - 200,554 Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja - promena cena na malo (25) (30) Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja - prihodi od promene vrednosti zlata i ostalih plemenitih metala (2) (7) Rashodi od promene vrednosti derivata namenjenih zaštiti od rizika - valutni SVOP - (159,475)

Neto dobitak po osnovu zaštite od rizika

47 44,057 8. NETO GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014. Gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti i ostalih finansijskih sredstava koji su raspoloživi za prodaju - (18,656) Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju - (18,656)


25

9. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014. Pozitivne kursne razlike: Obračunate kursne razlike 2,393,428 1,119,178 zavisno preduzeće 113 - Realizovane kursne razlike 442,577 277,279 Po osnovu promene vrednosti plasmana, potraživanja i obaveza 1,736,540 987,556 zavisno preduzeće - 250 Ukupno pozitivne kursne razlike 4,572,658 2,384,263

Negativne kursne razlike: Obračunate kursne razlike (2,537,517) (1,671,821) Realizovane kursne razlike (274,757) (136,491) zavisno preduzeće (870) (1) Po osnovu promene vrednosti plasmana, potraživanja i obaveza (1,287,115) (320,158) Ukupno negativne kursne razlike (4,100,259) (2,128,471) Neto prihodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 472,399 255,792

10. OSTALI POSLOVNI PRIHODI


Dobici po osnovu prodaje ostalih plasmana - 2,974 Ostali prihodi operativnog poslovanja 10,021 11,665 Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze - 73 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 112 3,483 Prihodi od smanjenja obaveza 49,868 2,327 zavisno preduzeće - 29 Prihodi od dividendi i učešća 989 753 Viškovi 970 2,502 Poslovanje sa platnim karticama 2,938 19,210 Ostali prihodi 17,572 26,908 zavisno preduzeće 2,456 1,077 Ukupno ostali poslovni prihodi 84,926 71,001


26

11. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014. Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (2,666,980) (1,767,488) zavisno preduzeće (406) - Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije (64,294) (58,286) Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (72,728) (6,239) zavisno preduzeće - (558) (2,804,408) (1,832,571) Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 2,212,384 1,154,728 Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 121,073 38,837 Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 546 2,910 2,334,003 1,196,475 Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (470,405) (636,096)

12. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI


Troškovi zarada 799,322 792,484 zavisno preduzeće 405 409 Troškovi naknada zarada 2,028 8,434 Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 84,451 82,845 zavisno preduzeće 53 53 Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 166,711 161,507 zavisno preduzeće 109 111 Troškovi naknada za privremene i povremene poslove 1,917 1,435 Ostali lični rashodi 17,147 26,113 zavisno preduzeće 382 374 Rashodi rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja za zaposlene 869 4,863 Prihodi od ukidanja rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja za zaposlene (napomena 37) (1,025) -

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

(1,072,369) (1,078,628)

Ostali lični rashodi odnose se najvećim delom na lična primanja članova Upravnog odbora 7,168 hiljada dinara. Banka je umanjila iznos rezervisanja za penzije u odnosu na 2014. godinu, a po tom osnovu iskazani su prihodi u visini od 1,025 hiljada dinara. Banka je na poziciji drugih rezervisanja za zaposlene iskazala izos od 869 hiljada dinara koji se odnosi na rezervisanje za naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.


27

13. TROŠKOVI AMORTIZACIJE


Troškovi amortizacije- nekretnine u vlasništvu banke 15,872 15,837 Troškovi amortizacije - ulaganje na tuđim nekretninama 33,101 24,046 Troškovi amortizacije- nematerijalna ulaganja 41,828 60,303 Troškovi amortizacije- računarska oprema 47,880 44,821 Troškovi amortizacije- kancelarijski uređaji 22,743 25,792 Troškovi amortizacije- ostala oprema 71,293 73,532

Ukupno troškovi amortizacije

232,717 244,331 14. OSTALI RASHODI


Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana 42,651 - Troškovi materijala 108,317 98,887 zavisno preduzeće 147 94 Troškovi proizvodnih usluga 471,950 470,340 zavisno preduzeće 1,236 495 Nematerijalni troškovi 542,411 479,566 zavisno preduzeće 2,582 3,535 Troškovi poreza 64,760 53,285 zavisno preduzeće 834 3,030 Troškovi doprinosa 171,473 167,712 zavisno preduzeće 101 102 Ostali troškovi 31,516 63,593 Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze (napomena 37) 108,556 17,257 Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 120 1,642 Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 2,807 3,914 Manjkovi i štete 330 1,096 Ostali rashodi 92,666 27,650 zavisno preduzeće 1,669 1,124

Ukupno ostali rashodi

1,644,126 1,393,322 15. POREZ NA DOBIT 1 – TEKUĆI POREZ NA DOBIT


Porezi na dobit: zavisno preduzeće - 160 Ukupno porez na dobit

-

160


28

15. POREZ NA DOBIT 1 – TEKUĆI POREZ NA DOBIT (nastavak) NEISKORIŠĆENI PORESKI GUBICI (U hiljadama dinara) Godina kada je

gubitak ostvaren Iznos gubitka

Iznos iskoriscenog gubitka

Godina kada je gubitak

iskoriscen Preostali preneti

gubitak Godina do koje se

gubitak prenosi

2009

2,816,372

175,561 2012, 2014

2,640,811 2019 2010 2,405,464 - - 2,405,464 2015 2011 1,922,957 - - 1,922,957 2016 2013 3,631,185 - - 3,631,185 2018

Ukupno 10,775,978 175,561 10,600,417 PRENETI KAPITALNI GUBICI (U hiljadama dinara)

Godina kada je kaptalni gubitak

ostvaren Iznos kapitalnog

gubitka Iznos iskoriscenog kapitalnog gubitka

Godina kada je kapitalni gubitak

iskoriscen Preostali preneti

gubitak Godina do koje se

gubitak prenosi

2012 7,976 - - 7,976 2017 2013 20,274 - - 20,274 2018 2014 1,521 - - 1,521 2019

Ukupno 29,771 29,771 16. POREZ NA DOBIT 2 – ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA/(OBAVEZE) I PORESKI

(RASHOD)/PRIHOD

a) Promene na odloženim poreskim sredstvima/(obavezama) Banka je na dan Bilansa stanja iskazala odložena poreska sredstva u ukupnom iznosu od 10,758 hiljada dinara. Promene istih su prikazane u narednoj tabeli. U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014.

Stanje odloženih poreskih sredstava na dan 1. januara 7,264 5,524 Efekat privremenih poreskih razlika evidentiran u korist bilansa uspeha

3,494

1,740 Stanje odloženih poreskih sredstava na dan 31. decembra

10,758

7,264

Na dan 31. decembra 2015. godine Banka je priznala odložena poreska sredstva u iznosu od 10,758 hiljada dinara po više osnova. Ukupan iznos priznatih odloženih poreskih sredstava rezultat je utvrđenih odbitnih privremenih razlika između računovodstvene i poreske osnovice za obračun amortizacije u iznosu od 4,501 hiljade dinara, izvršenih rezervisanja za otpremnine u skladu sa MRS 19 u iznosu od 1,437 hiljada dinara, po osnovu neplaćenih javnih prihoda u iznosu od 1,161 hiljada dinara i odbitnih privremenih razlika na ime rashoda obezvređenja u iznosu od 3,659 hiljada dinara.


29

16. POREZ NA DOBIT 2 – ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA/(OBAVEZE) I PORESKI

(RASHOD)/PRIHOD (nastavak)

Na dan 31. decembra 2014. godine Banka je priznala odložena poreska sredstva u iznosu od 7,264 hiljade dinara po više osnova. Ukupan iznos priznatih odloženih poreskih sredstava rezultat je utvrđenih odbitnih privremenih razlika između računovodstvene i poreske osnovice za obračun amortizacije u iznosu od 3,046 hiljada dinara, izvršenih rezervisanja za otpremnine u skladu sa MRS 19 u iznosu od 1,637 hiljada dinara, po osnovu neplaćenih javnih prihoda u iznosu od 745 hiljada dinara i odbitnih privremenih razlika na ime rashoda obezvređenja u iznosu od 1,836 hiljada dinara.

b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda

dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014.

Dobitak pre oporezivanja 83,772 105,799 Porez na dobit po stopi od 15% 12,566 15,870 Nepriznati poreski gubici (57,180) (17,456) Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu 44,614 1,886 Efekti od usklađivanja poreske stope Odloženi poreski prihod perioda 3,494 1,740 Ukupan poreski prihod

3,494 1,740

Efektivna poreska stopa 4.17% 1.64%

c) Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava - banka U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014. Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza 3,494 1,740 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza, stanje na dan 31. decembra 3,494 1,740

d) Gubitak od kreiranih odloženih poreskih obaveza – zavisno preduzeće U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014. Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 37 - Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza, stanje na dan 31. decembra 37 -


30

16. POREZ NA DOBIT 2 – ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA/(OBAVEZE) I PORESKI

(RASHOD)/PRIHOD (nastavak)

e) Poreski (rashod)/prihod U hiljadama dinara Za godinu koja se završava 31. decembra 2015. 2014.

Računovodstvena dobit pre oporezivanja 83,772 105,799 Rashodi koji nisu poreski priznati-privremene razlike 49,425 53,461 Prihodi/(rashodi) koji nisu poreski priznati- stalne razlike 248,004 (40,885) Oporeziva dobit 381,201 118,375 Korišćenje poreskih gubitaka iz ranijih godina (381,201) (118,375) Kapitalni dobici - 2,046 Poreska osnovica - - Poreska stopa 15% 15% Obračunati porez na dobit - - Umanjenje obračunatog poreza po osnovu poreskih podsticaja - - Tekući poreski rashod: - - Umanjenje gubitka od formiranja odloženih poreskih sredstava

3,494

1,740 Ukupni poreski prihod 3,494 1,740 Neto dobit

87,266

107,539


Odloženi poreski prihod perioda 3,494 1,740

3,494

1,740 17. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U dinarima: Gotovina u dinarima 2,108,404 2,824,806 Gotovina u blagajni u dinarima 696,381 511,213 Depoziti viškova likvidnih sredstava u dinarima 2,900,000 - Ukupno u dinarima 5,704,785 3,336,019 U stranoj valuti: Gotovina u blagajni u stranoj valuti 540,561 266,058 Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 25,544 20,987 Obavezna rezerva kod NBS u stranoj valuti 2,292,033 2,534,058 Ukupno u stranoj valuti 2,858,138 2,821,103 Zlato i ostali plemeniti metali 18,469 18,424

Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke

8,581,392 6,175,546


31

17. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak)

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik“ RS broj 3/11, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13, 125/14, 135/14, 4/2015, 78/2015 i 102/2015) koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu rezervu po stopi od 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno do 730 dana, odnosno po stopi od 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana. Dinarsku osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, osim dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom, i to: - neindeksirane obaveze po dinarskim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti i drugim dinarskim

obavezama prema domaćim pravnim licima i stanovništvu; - neindeksirane obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i drugim dinarskim obavezama prema

inostranstvu. Deo devizne obavezne rezerve je konvertovan u dinarsku obaveznu rezervu po stopama 38% za obaveznu deviznu rezervu do dve godine i 30% za obaveznu deviznu rezervu preko dve godine.

Obračunata dinarska obavezna rezerva čiji nivo se morao održavati na stanju žiro računa u periodu od 18. decembra 2015. godine do 17. januara 2016. godine iznosila je 2,026,519 hiljada dinara, od čega je obračunata dinarska obavezna rezerva 640,615 hiljada dinara, a dinarska protivvrednost dela obračunate obavezne rezerve u evrima koja se izdvaja u dinarima 1,385,904 hiljada dinara. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na žiro račun Banke. Na dan 31. decembra 2015. godine Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obračuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve.

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik“ RS broj 3/11, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12, 62/13, 125/14, 135/14, 4/2015, 78/2015 i 102/2015) koja propisuje da banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od:

- 22% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno

do 730 dana, a, izuzetno, po stopi od 50% na deo devizne osnovice koju čine dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno do 730 dana;

- 15% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana, a, izuzetno, po stopi od 50% na deo devizne osnovice koju čine dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana.

Deviznu osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu, i to: - obaveze po depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti i druge devizne obaveze prema

inostranstvu; - obaveze po depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti i druge devizne obaveze prema domaćim

pravnim licima i ostale obaveze; - devizna štednja položena kod banaka; - indeksirane obaveze po dinarskim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti, druge dinarske

obaveze, kao i indeksirani dinarski depoziti primljeni po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita.

Obaveznu rezervu obračunatu na deviznu osnovicu banka izdvaja na devizni račun Narodne banke Srbije. Banka je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obračuna i izdvajanja devizne obavezne rezerve. Depoziti viškova likvidnih sredstava su tokom 2015. godine bili deponovani kod Narodne banke Srbije na period od 1 do 5 dana, uz kamatnu stopu od 2.5% do 5.5% na godišnjem nivou.


32

18. ZALOŽENA FINANSIJSKA SREDSTVA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U stranoj valuti Finansijska imovina za obezbeđenje obaveza 122,371 109,411

Ukupno založena finansijska sredstva

122,371 109,411

Na dan 31. decembra 2015. godine iznos od 122,371 hiljade dinara (31. decembra 2014. godine: 109,411 hiljada dinara) se odnosi na položen depozit kao kolateral od strane OTP Banke Srbije kao člana VISA International Service Association. Depozit je položen na neodređen rok bez kamatne stope.

19. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA

TRGOVANJU U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. Potraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju - valutni SVOP 6,971 1,732 Ukupno finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6,971 1,732

Banka nema u svom portfoliju hartija od vrednosti koja su namenjena trgovanju. Navedena pozicija obuhvata pozitivnu fer vrednost derivata namenjenih trgovanju.

20. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju 2,185,027 4,453,811 Ispravka vrednosti (489,863) (489,590) Ukupno hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju po fer vrednosti 1,695,164 3,964,221

20.1. ULAGANJE U FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Akcije javnih preduzeća 44,701 44,701 Akcije ostalih finansijskih organizacija 1,075 1,075 Akcije drugih preduzeća 29,802 29,802 Državni zapisi i obveznice javnog sektora 1,684,802 3,953,858 Akcije drugih komitenata 424,570 424,298 Akcije drugih komitenata - reklasifikovane 77 77 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 2,185,027 4,453,811 Ispravka vrednosti (489,863) (489,590) Ukupno hartije od vrednosti raspoložive za prodaju po fer vrednosti na dan 31. decembra 1,695,164 3,964,221


33

20.1. ULAGANJE U FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU (nastavak)

Tabela u nastavku prikazuje strukturu državnih zapisa po ročnosti:

U hiljadama dinara

Ročnost Vrednost u knjigama

(nominalna) Obračunata kamata

do dospeća

Kratkoročni državni zapisi 803,570 (1,368) Dugoročni državni zapisi 300,000 (11,643) Dugoročne obveznice 528,400 64,974 Ukupno stanje na dan 31. decembra 2015. godine:

1,631,970

51,963

U hiljadama dinara

Ročnost Vrednost u knjigama

(nominalna) Obračunata kamata

do dospeća

Kratkoročni državni zapisi 1,502,600 (22,734) Dugoročni državni zapisi 2,054,880 (69,298) Dugoročne obveznice 455,000 32,750 Ukupno stanje na dan 31. decembra 2014. godine:

4,012,480

(59,282)

Na dan 31. decembra 2015. godine Banka ima u svom portfoliu državne zapise i obveznice RS u ukupnoj vrednosti od 1,631,970 hiljada dinara. Državni zapisi i obveznice su klasifikovani kao HOV raspoložive za prodaju. Banka je na dan 31. decembra 2015. godine utvrdila fer vrednost državnih zapisa, a u skladu sa odredbama MSFI 13. Banka je prilikom procene vrednosti državnih zapisa koristila tehnike procene za koje je smatrala da su odgovarajuće u datim okolnostima i za koje ima dovoljno raspoloživih podataka za odmeravanje fer vrednosti, uz maksimalnu primenu relativnih uočljivih inputa, a trudeći se da minimalno upotrebi neuočljive inpute. S tim u vezi, Banka se opredelila za kombinaciju tržišnog i prihodovnog pristupa i procenu fer vrednosti je uradila na osnovu inputa hijerarhijskog nivoa 2.

Fer vrednost je utvrđena na osnovu: • Dostupnih cena na primarnom/sekundarnom tržištu u periodu posmatranja koje smatramo

relevantnim za trgovanje ovim hartijama (period od dve nedelje) • Na osnovu dobijenih cena za konkretne ročnosti.

Na osnovu procene fer vrednosti, utvrđeno je da je vrednost državnih zapisa na dan 31. decembra 2015. godine uvećana za 869 hiljada dinara i da iznosi 1,684,802 hiljada dinara.

21. FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE DRŽE DO DOSPEĆA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva koja se drže do dospeća 50,868 73,087 Ispravka vrednosti (50,868) (51,478) Ukupno hartije od vrednosti i finansijska sredstva koja se drže do dospeća - 21,609


34

22. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

U hiljadama dinara

31. decembar 2015.

31. decembar 2014.

U dinarima: Krediti po repo transakcijama u dinarima 1,501,227 - Krediti po transakcionim računima 144,051 - Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnight) - 1,250,312 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 108,112 - Ostali krediti u dinarima 51,351 123,738 Ostali plasmani 1,036 507 Kamata i naknada po depozitima i vanbilansnim stavkama 39 327 zavisno preduzeće (1) - 1,805,815 1,374,884 U stranoj valuti: Devizni računi 152,866 86,551 Čekovi u stranoj valuti 285 - Krediti po repo transakcijama u stranoj valuti - 1,493,248 Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnight) u starnoj valuti 401,367 - Ostali krediti u stranoj valuti 386,197 345,140 Ostali nenamenski depoziti u stranoj valuti 887,719 53,062 Namenski depoziti u stranoj valuti dati u skladu s propisima 4,865 4,838 Ostali namenski depoziti u stranoj valuti 8,514 8,467 Ostali plasmani u stranoj valuti 1,731 1,721 Kamata i naknada po depozitima i vanbilansnim stavkama 113 70 1,843,657 1,993,097 Ispravka vrednosti (386,080) (345,169)

Ukupno stanje na dan 31. decembra

3,263,392 3,022,812

Na osnovu Odluke o uslovima i načinu sprovođenja operacija na otvorenom tržištu (“Službeni glasnik RS“ br. 45/2011 i 34/2013), Banka obavlja repo poslove sa Narodnom bankom Srbije. Predmet repo poslova su blagajnički zapisi koje izdaje NBS. Narodna banka Srbije ima obavezu reotkupa blagajničkih zapisa pre roka dospeća. Na dan 31. decembra 2015. godine Banka ima ugovorene repo transakcije u iznosu od 1,501,227 hiljada dinara. Ukupni prihodi od kamata po repo poslovima za 2015. godinu iznosili su 33,453 hiljade dinara, a tokom godine kupovine su bile realizovane na period od 6 do 8 dana uz kamatnu stopu u rasponu od 2.51% do 6% godišnje. Tokom 2015. godine, overnight plasmani su plasirani kod matične banke uz kamatnu stopu od 0.12% do 1.15% godišnje. Na dan 31. decembra 2015. godine, ostali nenamenski depoziti u stranoj valuti u iznosu od 887,719 hiljada dinara su plasirani kod banaka u zemlji na period do 7 dana uz kamatnu stopu od 0.05% do 0.10%.


35

23. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA 23.1. Krediti i potraživanja od komitenata – podela po proizvodima

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U dinarima: Krediti po transakcionim računima 1,028,778 973,906 Potrošački krediti 67,390 79,389 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 12,418,607 12,357,790 Izvozni krediti u dinarima - 51,488 Investicioni krediti 3,495,048 3,538,180 Stambeni krediti 4,737,612 4,535,222 Gotovinski krediti 7,449,574 6,924,341 Ostali krediti u dinarima 10,672,792 7,660,840 Potraživanja po osnovu faktoringa 17,242 2,903 Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 1,017,144 961,066 Ostali plasmani 19,094 19,095 Kamata i naknada po depozitima i vanbilansnim stavkama 88,974 89,040 41,012,255 37,193,260 U stranoj valuti: Krediti za plaćanje uvoza robe i i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 243,432 227,459 Ostali krediti u stranoj valuti 80,007 80,902 Ostali plasmani u stranoj valuti 1,630 1,578 Kamata i naknada po depozitima i vanbilansnim stavkama 3,010 2,924 328,079 312,863 Ispravka vrednosti (12,315,286) (12,664,660)

Ukupno stanje na dan 31. decembra

29,025,048 24,841,463 23.2. Krediti i potraživanja od komitenata – podela po sektorima

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Javna preduzeća 4,696,089 3,873,796 Privredna društva 10,693,409 8,430,876 Preduzetnici 286,389 251,561 Javni sektor 181,811 40,628 Stanovništvo 11,019,953 10,714,678 Strana lica 8,595 8,353 Poljoprivredni proizvođači 640,118 339,697 Drugi komitenti 1,498,684 1,181,874

Ukupno stanje

29,025,048 24,841,463 24. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU FINANSIJSKIH DERIVATA NAMENJENIH ZAŠTITI OD RIZIKA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Sa ugovorenom zaštitom - rast cena na malo Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 2,161 2,485 Ukupno potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 2,161

2,485


36

25. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Licence 194,308 153,387 Softver 313,425 302,589 Ukupno nematerijalna ulaganja 507,733 455,976 Ispravka vrednosti nematerijalnih ulaganja (418,852) (377,024) Nematerijalna ulaganja, sadašnja vrednost na dan 31. decembra

88,881 78,952

26. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Zemljište 139 139 Građevinski objekti 1,353,774 1,346,648 Oprema 1,532,863 1,486,474 zavisno preduzeće 314 314 Oprema u pripremi 61,086 17,247 Ulaganja u tuđa osnovna sredstva 358,012 303,578 Ukupno nekretnine, postrojenja i oprema 3,306,188 3,154,400 Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme (1,508,948) (1,385,820) zavisno preduzeće (314) (314) Nekretnine, postrojenja i oprema, sadašnja vrednost na dan 31. decembra 1,796,926 1,768,266

26.1. Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi:

U hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i ostala

sredstva Investicione

nekretnine Investicije

u toku Nematerijalna

ulaganja Ukupno Nabavna vrednost Stanje 1. januara 2015. 1,649,380 1,486,788 36,261 18,232 455,976 3,646,637 Povećanja 20,215 12,431 - 233,181 8,486 274,313 Prenos iz investicija u toku 51,953 95,103 - (190,327) 43,271 - Otuđivanje i rashodovanje (9,623) (61,145) - - - (70,768) Revalorizacija - - 806 - - 806 Stanje 31. decembra 2015. godine 1,711,925 1,533,177 37,067 61,086 507,733 3,850,988 Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Stanje 1. januara 2015. 366,896 1,019,238 - - 377,024 1,763,158 Amortizacija 48,974 141,915 - - 41,828 232,717 Otuđivanje i rashodovanje (9,623) (58,138) - - - (67,761) Stanje 31. decembra 2015. godine 406,247 1,103,015 - - 418,852 1,928,114 Neotpisana vrednost, stanje 31. decembra 2015. godine 1,305,678 430,162 37,067 61,086 88,881 1,922,874


37

26. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (nastavak) 26.1. Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi (nastavak):

U hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i ostala

sredstva Investicione

nekretnine Investicije

u toku Nematerijalna

ulaganja Ukupno Nabavna vrednost Stanje 1. januara 2014. 1,556,075 1,460,152 36,261 96,084 401,898 3,550,470 Povećanja 26,877 10,741 - 122,124 40,629 200,371 Prenos iz investicija u toku 83,759 101,550 - (198,758) 13,449 - Otuđivanje i rashodovanje (17,331) (85,655) - (1,218) - (104,204) Stanje 31. decembra 2014. godine 1,649,380 1,486,788 36,261 18,232 455,976 3,646,637 Ispravka vrednosti osnovnih sredstava Stanje 1. januara 2014. 338,289 960,172 - - 316,721 1,615,182 Amortizacija 39,882 144,146 - - 60,303 244,331 Otuđivanje i rashodovanje (11,275) (85,080) - - - (96,355) Stanje 31. decembra 2014. godine 366,896 1,019,238 - - 377,024 1,763,158 Neotpisana vrednost, stanje 31. decembra 2014. godine 1,282,484 467,550 36,261 18,232 78,952 1,883,479

Na dan 31. decembra 2015. godine Banka nema osnovnih sredstava pod hipotekom radi obezbeđenja obaveza po kreditima.

27. INVESTICIONE NEKRETNINE

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Investicione nekretnine 23,997 23,997 zavisno preduzeće 13,070 12,264 Investicione nekretnine, sadašnja vrednost na dan 31. decembra 37,067 36,261

28. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Odložena poreska sredstva 10,758 7,264

Odložena poreska sredstva

10,758 7,264

Iznos

privremene razlike

Iznos

odloženog poreza

Odbitna privremena razlika po osnovu sredstava koja podležu amortizaciji -odložena poreska sredstva 20,305 3,046 Odbitne privremene razlike po osnovu izvršenih rezervisanja za otpremnine u skladu sa MRS 19 – odložena poreska sredstva 10,912 1,637 Odbitne privremene razlike po osnovu neplaćenih javnih prihoda - odložena poreska sredstva 4,970 745 Odbitne privremene razlike po osnovu rashoda obezvređenja - odložena poreska sredstva 12,240 1,836 Ukupno na dan 31. decembra 2014. godine 48,427 7,264


38

28. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA (nastavak)

Iznos

privremene razlike

Iznos

odloženog poreza

Odbitna privremena razlika po osnovu sredstava koja podležu amortizaciji -odložena poreska sredstva 30,006 4,501 Odbitne privremene razlike po osnovu izvršenih rezervisanja za otpremnine u skladu sa MRS 19 – odložena poreska sredstva 9,582 1,437 Odbitne privremene razlike po osnovu neplaćenih javnih prihoda - odložena poreska sredstva 7,737 1,161 Odbitne privremene razlike po osnovu rashoda obezvređenja - odložena poreska sredstva 24,393 3,659 Ukupno na dan 31. decembra 2015. godine 71,718 10,758

Na kraju godine ukupna odložena poreska sredstva iznose 10,758 hiljada dinara.

29. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE

OBUSTAVLJA U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Stalna sredstva namenjena prodaji 34,034 34,034 zavisno preduzeće 156,954 169,788 Stalna sredstva namenjena prodaji, stanje na dan 31. decembra 190,988 203,822

Poziciju stalna sredstva namenjena prodaji na dan 31. decembra 2015. godine čine:

Objekat Površina Vrednost

Apartman namenjen prodaji, Prote Mateje 66 Beograd

151m²

14,877 Građevinski objekat Novi Sad, Bulevar oslobođenja 69

274.60m²

18,170

Poslovni prostor, Knjaževačka bb. Niš 15.16m² 987 Stambeni prostor Slatinski venac 5a,Vrnjačka Banja 1.677,21m² 156,954

190,988

Imovina koja je klasifikovana kao stalna sredstva namenjena prodaji je dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju. Za nekretninu u Nišu, Banka prima avansne uplate, nakon izvršene isplate kupoprodajne cene, nekretnina će biti prodata. Nekretnina u Novom Sadu je aktivno prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju fer vrednost i Banka je posvećena planu da proda ovu nekretninu. Događaji usled kojih prodaja nije realizovana u roku od godinu dana od momenta klasifikacije su van kontrole Banke.


39

30. OSTALA SREDSTVA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U dinarima: Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u dinarima 25,079 23,597 Potraživanja po osnovu prodaje u dinarima 53,667 103,140 Potraživanja za obračunatu kamatu po osnovu ostalih sredstava 38 20 Ukupno potraživanja za naknade, prodaje i ostala sredstva 78,784 126,757 Ispravka vrednosti (64,842) (45,741) Neto vrednost naknada, prodaje i ostalih sredstava 13,942 81,016 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 7,697 9,241 zavisno preduzeće 1,967 2,711 Dati avansi za osnovna sredstva 6,293 16,056 Potraživanja od zaposlenih u dinarima 303 284 Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 10,706 14,030 zavisno preduzeće 5,622 5,403 Ostala potraživanja iz poslovanja 184,689 189,486 zavisno preduzeće 6,060 6,829 Prolazni i privremeni računi (1,339) (1,458) Potraživanja u obračunu 138,824 238,836 Ukupno ostala potraživanja i dati avansi 360,822 481,418 Ispravka vrednosti (161,293) (170,125) zavisno preduzeće (1,517) (1,987) Neto vrednost ostalih potraživanja i datih avansa 198,012 309,306 Zalihe 625 342 Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 26,302 22,310 Inventar u upotrebi 2,195 2,382 zavisno preduzeće 24 24 Ukupno zalihe 29,146 25,058 Ispravka vrednosti (2,195) (2,382) zavisno preduzeće (24) (24) Neto vrednost zaliha 26,927 22,652 U stranoj valuti Druga potraživanja iz redovnog poslovanja po kojima se utvrđuje prihod u stranoj valuti 6,442 5,480 Ukupno druga potraživanja 6,442 5,480 Ispravka vrednosti (6,290) (5,472) Neto druga potraživanja 152 8 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti - 429 Dati avansi u stranoj valuti 5,541 5,114 Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 2,280 2,268 Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 7,950 3,077 Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti (750) (609) Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 22,835 15,918 Ukupno ostala potraživanja i dati avansi 37,856 26,197 Ispravka vrednosti (5,619) (4,458) Neto vrednost ostalih potraživanja i datih avansa 32,237 21,739 Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 17,524 22,383 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 1,324 930 zavisno preduzeće 62 1,658 Razgraničeni rashodi kamata u stranoj valuti 240 216 Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 11,108 3,287 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti 78 173 Ukupno razgraničena potraživanja 30,336 28,647

Ukupno ostala sredstva, na dan 31. decembra

301,606 463,368


40

31. REZERVISANJA ZA IDENTIFIKOVANE GUBITKE PO BILANSNIM POZICIJAMA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Rezervisanja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 489,863 489,590 Rezervisanja za finansijska sredstva koja se drže do dospeća 50,868 51,478 Rezervisanja po kreditima i potraživanjama od banaka i drugih finansijskih organizacija 386,080 345,169 Rezervisanja po kreditima i potraživanjama od komitenata 12,315,286 12,664,660 Rezervisanja za ostala sredstva 238,044 225,796 zavisno preduzeće 1,517 1,987 Ukupno rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnim pozicijama 13,481,658 13,778,680

Promene na rezervisanjima za identifikovane gubitke po bilansnim pozicijama za 2015. godinu:

Početno

stanje

Definitivni otpisi i ostale

promene Stvaranje ispravke

Smanje-nje

ispravke tekuće godine

Smanjenje ispravke

prethodne godine Unwinding

Kursne razike

Krajnje stanje

Rezervisanja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 489,590

-

-

-

-

-

273

489,863 Rezervisanja za finansijska sredstva koja se drže do dospeća 51,478

-

-

-

(610)

-

-

50,868 Rezervisanja po kreditima i potraživanjama od banaka i drugih finansijskih organizacija 345,169

1

3,987

(3,969)

(9)

-

40,901

386,080 Rezervisanja po kreditima i potraživanjama od komitenata 12,664,660

(702,907)

2,504,086

(819,231)

(1,276,627)

(126,434)

71,739

12,315,286 Rezervisanja za ostala sredstva 225,796

(17,782)

158,907

(45,625)

(66,313)

(17,520)

581

238,044

zavisno preduzeće 1,987 (876) 406 - - - - 1,517 Ukupno rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnim pozicijama 13,778,680

(721,564)

2,667,386

(868,825)

(1,343,559)

(143,954)

113,494

13,481,658


41

31. REZERVISANJA ZA IDENTIFIKOVANE GUBITKE PO BILANSNIM POZICIJAMA

Promene na rezervisanjima za identifikovane gubitke po bilansnim pozicijama za 2014. godinu

Početno stanje

Definitivni otpisi i ostale

promene Stvaranje ispravke

Smanjenje ispravke

prethodne godine Unwinding

Kursne razike

Krajnje stanje

Rezervisanja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 509,314

-

-

(20,101)

-

377

489,590 Rezervisanja za finansijska sredstva koja se drže do dospeća 51,478

-

-

-

-

-

51,478 Rezervisanja po kreditima i potraživanjama od banaka i drugih finansijskih organizacija 288,487

-

7

(11)

-

56,686

345,169 Rezervisanja po kreditima i potraživanjama od komitenata 12,859,427

(1,012,659)

1,659,819

(1,050,151)

-

208,224

12,664,660 Rezervisanja za ostala sredstva 211,184

(9,998)

107,662

(84,465)

-

1,413

225,796

zavisno preduzeće 1,987 - - - - - 1,987 Ukupno rezervisanja za potencijalne gubitke po bilansnim pozicijama 13,921,877

(1,022,657)

1,767,488

(1,154,728)

-

266,700

13,778,680

Rezerva za procenjene gubitke

Na osnovu kategorizacije plasmana utvrđene saglasno propisima Narodne banke Srbije na dan 31. decembra 2015. godine obračunata je rezerva za procenjene gubitke po osnovu ukupne izloženosti Banke kreditnom riziku:

Obračunata rezerva za procenjene gubitke u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije po osnovu:

U hiljadama dinara Bilansna potraživanja

18,237,890

Vanbilansne stavke 88,598 Ukupno

18,326,488

Ispravka vrednosti i rezervisanja obračunata u skladu sa internom metodologijom (MRS 39):

U hiljadama dinara

Ispravka vrednosti bilansne aktive

13,480,141 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama 126,456

13,606,597

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa navedenom Odlukom i iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama koja je obračunata u skladu sa internom metodologijom, predstavlja iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke. Ako je iznos ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama veći od iznosa rezerve za procenjene gubitke obračunatog na nivou dužnika, banka nije obavezna da obračuna potrebnu rezervu za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama. U hiljadama dinara Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama

4,908,454


42

32. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE

TRGOVANJU U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Valutni SVOP 20,804 10,571 Ukupno finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha 20,804 10,571

33. OBAVEZE PO OSNOVU FINANSIJSKIH DERIVATA NAMENJENIH ZAŠTITI OD RIZIKA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. Sa ugovorenom zaštitom - rast cena na malo Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 107 176 Ukupno obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 107 176

34. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I

CENTRALNOJ BANCI U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U dinarima Transakcioni depoziti 40,066 345,689 zavisno preduzeće (795) (484) Namenski depoziti 4,131 4,392 Ostali depoziti 7,991 19,573 zavisno preduzeće (7,500) (17,000) Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 800,058 - Ostale finansijske obaveze 50,129 10,240 zavisno preduzeće (6) (27) Depoziti i ostale obaveze u dinarima 894,074 362,383 U stranoj valuti Transakcioni depoziti u stranoj valuti 89,881 36,918 zavisno preduzeće (5,725) - Namenski depoziti u stranoj valuti 55 79 Ostali depoziti u stranoj valuti 1,218,501 152,508 zavisno preduzeće (4,867) (2) Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 9,597 1 Depoziti i ostale obaveze u stranoj valuti 1,307,442 189,504

Ukupno depoziti i obaveze

2,201,516 551,887 Tokom 2015. godine, overnight depoziti su deponovani od strane banaka u zemlji na period od 1 do 4 dana uz kamatnu stopu od 2.55% do 9.20% na godišnjem nivou. Ostali depoziti u stranoj valuti čine najvećim delom primljene depozite od strane matične banke u iznosu od 6 miliona dolara (667,481 hiljada dinara) na period od tri meseca uz kamatnu stopu 1.74% na godišnjem nivou i u iznosu od 3 miliona evra (364,878 hiljada dinara) na period od 3 meseca uz kamatnu stopu 0.98% na godišnjem nivou.


43

35. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA 35.1. Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima – podela po proizvodima

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U dinarima: Transakcioni depoziti 9,722,554 6,625,732 Štedni depoziti 506,370 417,611 Depoziti po osnovu datih kredita 208,785 30,748 Namenski depoziti 295,484 333,515 Ostali depoziti 1,040,798 2,191,433 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 471,369 1,009,038 Primljeni krediti - 2,675 Ostale finansijske obaveze 44,445 75,176 Depoziti i ostale obaveze u dinarima 12,289,805 10,685,928 U stranoj valuti: Transakcioni depoziti u stranoj valuti 4,454,123 3,388,199 Štedni depoziti u stranoj valuti 9,699,968 9,786,531 Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valuti 484,255 481,942 Namenski depoziti u stranoj valuti 566,164 406,247 Ostali depoziti u stranoj valuti 872,707 990,204 Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 84,057 188,968 Depoziti i ostale obaveze u stranoj valuti 16,161,274 15,242,091


28,451,079 25,928,019 35.2. Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima – podela po sektorima

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Javna preduzeća 5,188,549 2,413,843 Privredna društva 5,710,976 6,478,136 Preduzetnici 752,954 586,375 Javni sektor 715,098 2,030,487 Stanovništvo 13,577,159 12,693,869 Strana lica 910,039 956,485 Poljoprivredni proizvođači 217,592 260,734 Drugi komitenti 1,378,712 508,090


28,451,079 25,928,019 36. SUBORDINIRANE OBAVEZE

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Subordinirane obaveze u stranoj valuti 981,489 976,100 Razgraničene obaveze po osnovu kamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti 1,060 1,445

Ukupno subordinirane obaveze

982,549 977,545


44

37. REZERVISANJA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Rezervisanja za sudske sporove 127,437 19,131 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 126,456 183,737 Rezervisanja za penzije 9,582 10,912

Rezervisanja, stanje na dan 31. decembra

263,475 213,780

Promene u rezervisanjima prikazane su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. Rezervisanja za sudske sporove Stanje na dan 1. januara 19,131 27,597 Rezervisanja u toku godine (napomena 14) 108,556 17,257 Ukidanje rezervisanja (250) (25,723) Stanje na dan 31. decembra 127,437 19,131 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Stanje na dan 1. januara 183,737 163,301 Rezervisanja u toku godine 64,294 58,286 Ukidanje rezervisanja (121,073) (38,837) Unwiding (391) - Kursne razlike (111) 987 Stanje na dan 31. decembra 126,456 183,737 Rezervisanja za penzije Stanje na dan 1. januara 10,912 10,265 Rezervisanja u toku godine - 3,366 Aktuarski (dobici)/gubici (305) 273 Isplata otpremnina - (2,992) Ukidanje rezervisanja (napomena 12) (1,025) - Stanje na dan 31. decembra 9,582 10,912

Banka je obračunala rezervisanja za odlazak u penziju. Na dan 31. decembra 2014. godine rezervisanje je iznosilo 10,912 hiljada dinara, dok je na dan 31. decembra 2015. godine iznosilo 9,582 hiljada dinara. Banka je u Bilansu uspeha iskazala iznos prihoda od ukidanja rezervisanja za penzije od 1,025 hiljada RSD, dok je u kapitalu kao akturarske dobitke iskazala iznos od 32 hiljade dinara. U toku godine, Banka nije vršila isplate otpremnina za odlazak u penziju.

Prilikom obračuna rezervisanja za odlazak u penziju Banka je koristila sledeće pretpostavke:

(1) Diskontnu stopu - korišćena je stopa euro obveznica kojima se trgovalo na primarnom tržištu. Diskontna stopa utvrđena na osnovu ove pretpostavke je iznosila 7.22%

(2) Procenu godišnje stope povećanja zarade. (3) Procenu broja zaposlenih koji će dočekati penziju u Banci. Nije bilo promene u pretpostavkama u

odnosu na ranije godine.

Promene u korišćenim aktuarskim pretpostavkama su imale ukupan neto efekat na visinu iskazanih rezervisanja u visini od 305 hiljada dinara. Ostatak razlike u visini rezervisanja na dan 31. decembra 2015. godine u odnosu na 31. decembar 2014. godine, u visini od 1,025 hiljada RSD se odnosi na promene broja zaposlenih, kao i na promene u visini prosečne zarade.


45

38. TEKUĆE PORESKE OBAVEZE

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Obaveze po osnovu tekućeg poreza na dobit zavisno preduzeće - 160

Ukupno tekuće poreske obaveze

- 160 39. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Odložene poreske obaveze zavisno preduzeće 37 -

Ukupno odložene poreske obaveze

37 -


46

40. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U dinarima: Obaveze po osnovu naknada i provizija na ostale obaveze 4,764 8,041 Obaveze prema dobavljačima 113,111 80,848 zavisno preduzeće 248 191 Obaveze po osnovu primljenih avansa 32,196 31,637 zavisno preduzeće 9,668 15,732 Obaveze iz dobitka 200,052 198,415 Obaveze po primljenim sredstvima po poslovima u ime i za račun komitenta - 18 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa 30,449 28,903 Obaveze u obračunu 32,771 32,691 Ukupno ostale obaveze 423,259 396,476 Obaveze za neto zarade 5,469 68 zavisno preduzeće 3 3 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada 780 10 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada 1,549 19 zavisno preduzeće 2 2 Ostale obaveze prema zaposlenima 1,785 1,816 Obaveze za porez na dodatu vrednost 11,855 4,117 Obaveze za druge poreze i doprinose 5,131 2,620 zavisno preduzeće 11 5 Ukupno obaveze po osnovu zarada, poreza i doprinosa 26,585 8,660 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima 163,983 155,278 Razgraničeni prihodi kamata u dinarima 37,054 9,680 Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 13,303 10,062 Ostala pasivna vremenska razgraničenja u dinarima 500 462 Ukupno pasivna vremenska razgraničenja 214,840 175,482 U stranoj valuti: Obaveze po osnovu naknada i provizija na ostale obaveze u stranoj valuti 1,628 1,604 Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 11,765 1,849 Obaveze po osnovu primljenih avansa u stranoj valuti 28,627 21,443 Obaveze za sredstva primljena po poslovima u ime i za račun komitenata u stranoj valuti 364 783 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 1 1 Obaveze u obračunu u stranoj valuti 355 73 Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti 7 6 Ukupno ostale obaveze 42,747 25,759 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u stranoj valuti 10,215 5,568 Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti 625 158 Ostala pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti 1,081 - Ukupno pasivna vremenska razgraničenja 11,921 5,726

Ukupne ostale obaveze, stanje na dan 31. decembra

719,352 612,103


47

40.1. OBAVEZE ZA POREZE

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Obaveze za porez na dodatu vrednost 11,855 4,117 Obaveze za poreze na zarade i ostala lična primanja na teret banke 1,470 68 Doprinosi na zarade i ostala lična primanja na teret banke 27 85 Obaveze za doprinose za gradsko građevinsko zemljište 4 4 Obaveze po ostalim doprinosima-taksa za isticanje firme 1,361 1,277 Obaveze za porez na kamate na štednju stanovništva 653 - Obaveze za poreze na dohodak građana 1,099 1,130 Obaveze za druge poreze i doprinose 517 56 zavisno preduzeće 11 5

Ukupno obaveze za poreze, stanje na dan 31. decembra

16,997 6,742 40.2. OBAVEZE IZ DOBITKA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Obaveze iz dobitka za dividende na redovne akcije 19,545 19,544 Obaveze iz dobitka za dividende na prioritetne akcije 15 15 Obaveze iz dobitka za redovne dividende - ranijih godina (pre 2003 .godine) 61 61 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - ranijih godina (pre 2003. godine) 14 14 Obaveze iz dobitka za redovne dividende - 2003. godina 4,157 4,157 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - 2003. godina 4 4 Obaveze iz dobitka za redovne dividende za 2004. godinu 6,337 6,337 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende za 2004. godinu 7 7 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2006. godinu 8,849 8,849 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2007. godinu 47,282 47,282 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2008. godinu 47,282 47,282 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2009. godinu 47,282 47,282 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2010. godinu 7,749 7,749 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2011. godinu 4,924 4,924 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2012. godinu 1,636 1,636 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2013. godinu 1,636 1,636 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2014. godinu 1,636 1,636 Obaveze iz dobitka za prioritetne dividende - za 2015. godinu 1,636 -

Ukupno obaveze iz dobitka, stanje na dan 31. decembra

200,052 198,415

Obavezu za dividende za prioritetne akcije koje se odnose na 2014. godinu Banka je priznala kroz bilans uspeha 2015. godine u iznosu od 1,636 hiljada dinara.

Banka nema obaveza po osnovu tekućeg poreza na dobit u 2015. godini.


48

41. KAPITAL

Kapital Banke se sastoji od: akcijskog kapitala, rezervi, emisione premije, akumulirane dobiti i gubitka.

Akcijski kapital Banke čine obične (redovne) i prioritetne, kumulativne i nekumulativne akcije.

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. AKCIJSKI KAPITAL Obične akcije 9,900,866 9,900,866 Prioritetne nekumulativne akcije 6,745,961 6,745,961 Prioritetne kumulativne akcije 54,544 54,544 Ukupno akcijski kapital 16,701,371 16,701,371 Ostali kapital 1,543 1,543 Emisiona premija 2,563,562 2,563,562 REZERVE Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 229,089 229,089 Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 870 1,808 Zakonske statutarne rezerve 15,776 15,776 Ukupno rezerve 245,735 246,673 NEREALIZOVANI GUBICI Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (2,524) (3,671) Aktuarski dobici/(gubici) po osnovu planova definisanih primanja 32 (273) Ukupno nerealizovani gubici (2,492) (3,944) AKUMULIRANA DOBIT Neraspoređena dobit ranijih godina - 6,538 Neraspoređena dobit tekuće godine 80,321 99,819 Ukupno akumulirana dobit 80,321 106,357 Gubitak ranijih godina (7,106,234) (7,212,591) KAPITAL, stanje na dan 31. decembra 12,483,806 12,402,971

Na osnovu Odluke Skupštine Banke od 15. januara 2014. godine i Rešenja Agencije za privredne registre BD 15253/2014 od 26. februara 2014. godine, Banka je realizovala XXIX emisiju akcija radi povećanja osnovnog kapitala u ukupnom iznosu od 2,311,635 hiljada dinara, odnosno 46,662 komada običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti 49,540 dinara. Osnovni kapital je povećan konverzijom duga prema OTP Bank Ltd. Budimpešta u osnovni kapital. Na dan 31. decembra 2015. godine Banka ima 199,856 komada običnih akcija nominalne vrednosti 49,540 dinara, 1,101 komada prioritetnih kumulativnih akcija nominalne vrednosti 49,540 dinara i 136,172 komada prioritetnih nekumulativnih akcija nominalne vrednosti 49,540 dinara. Prioritetne kumulativne akcije Banka priznaje u skladu sa paragrafom 29. MRS 32 kao složeni finansijski instrument. Revalorizacione rezerve po osnovu učešća u kapitalu formirane su po osnovu utvrđivanja tržišne vrednosti hartija raspoloživih za prodaju.


49

41. KAPITAL (nastavak) Struktura akcionara Sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine Banka je imala ukupno 64 akcionara (na dan 31. decembra 2014. godine: 67 akcionara). Struktura akcionara na dan 31. decembra 2015. godine sa učešćem preko 1% i podaci o broju akcija evidentiranih u Centralnom registru, depo i kliring hartija od vrednosti: Obične akcije

Akcionar

Knjigovodstvena vrednost u

hiljadama dinara

Broj akcija

% učešća

OTP bank.Rt.Budapest.Hungary 9,599,911 193,781 96.96032 Home art & Sales services a.g. 265,831 5,366 2.68492 Ukupno 9,865,742 199,147 99.64524 Ostali 35,124 709 0.35476

Ukupno obične akcije

9,900,866

199,856

100.00000

Prioritetne kumulativne akcije

Akcionar


hiljadama dinara

Broj akcija

% učešća

Republika Srbija 27,792 561 50.95368 AIK Niš d.o.o. 8,521 172 15.62216 OTP bank.Rt.Budapest.Hungary 8,025 162 14.71390 FAM ad Kruševac 2,081 42 3.81471 Ambalažno staklo d.o.o. 1,139 23 2.08901 Mladost a.d. Odžaci 1,090 22 1.99818 Kompanija Vojvodinaput a.d. 1,040 21 1.90736 SL Mitros a.d. 941 19 1.72570 Ukupno 50,629 1,022 92.8247 Ostali 3,915 79 7.1753 Ukupno kumulativne prioritetne akcije 54,544

1,101

100.00000

Prioritetne nekumulativne akcije

Akcionar


hiljadama dinara

Broj akcija

% učešća

OTP bank.Rt.Budapest.Hungary

6,745,960

136,172

100.00000 Ukupno prioritetne nekumulativne akcije 6,745,960

136,172

100.00000

Zarada po akciji

Banka nije računala gubitak po akciji, s obzirom da je izbrisana iz Registra javnih društava po osnovu Rešenja broj 4/0-31-2040/3-12 Komisije za hartije od vrednosti od 21. maja 2012. godine.


50

42. PLASMANI PO POSLOVIMA U IME I ZA RAČUN TREĆIH LICA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Sektor drugih preduzeća 18,402 21,992 Javni sektor 64,896 56,802 Ukupno plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica 83,298 78,794

43. DATE GARANCIJE I DRUGA JEMSTVA, JEMSTVA ZA OBAVEZE, IMOVINA ZA OBEZBEĐENJE

OBAVEZA, PREUZETE NEOPOZIVE OBAVEZE I DRUGE OBAVEZE U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. Date garancije i druga jemstva Plative garancije 561,236 822,860 Činidbene garancije 2,593,717 1,671,526 Avali i akcepti menica - 14,744 Akreditivi 12,013 12,214 Pisma o nameri 69,280 194 Ukupno date garancije i druga jemstva 3,236,246 2,521,538 Preuzete obaveze za nepovučene kredite i plasmane u dinarima, koje banka ne može otkazati bez uslova i bez najave 619,962 1,977,551 Ostale preuzete neopozive obaveze u dinarima - 47,275 Finansijska imovina za obezbeđenje obaveza 122,371 - Ukupno date garancije i druga jemstva, jemstva za obaveze, imovina za obezbeđenje obaveza, preuzete neopozive obaveze i druge obaveze 3,978,579 4,546,364

44. DERIVATI ISKAZANI U VANBILANSU

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Derivati namenjeni trgovanju po ugovorenoj vrednosti - SVOP 7,111,344 4,291,414

Ukupno derivati, stanje na dan 31. decembra

7,111,344 4,291,414

Na dan 31. decembra 2015. godine Banka je imala ugovorene valutne svop transakcije.

Tabela u nastavku prikazuje fer vrednost derivata prikazanih kao sredstva ili obaveze u bilansu stanja kao i iznos nominalne (ugovorene) vrednosti:

U hiljadama dinara 31. decembar .2015 31. decembar 2014. Fer vrednosti Fer vrednosti

Ugovoreni/

Nominalni iznos

Sredstva

Obaveze Ugovoreni/

Nominalni iznos

Sredstva

Obaveze Derivati koji se drže radi trgovanja

Valutni svopovi 7,111,344 6,971 20,804 4,291,414 1,732 10,571

Ukupno:

7,111,344

6,971

20,804 4,291,414

1,732

10,571

Valutni svopovi podrazumevaju istovremenu kupovinu i prodaju dve valute u dva različita perioda vremena (pri tom obe valute nose fiksnu kamatnu stopu). Banka ugovora valutne svopove u rokovima do jedne godine.


51

45. DRUGA VANBILANSNA AKTIVA

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Primljena materijalna sredstva obezbeđenja 37,312,581 33,950,094 Primljene garancije i druga jemstva 3,411,562 3,284,828 Preuzete opozive obaveze 2,735,311 2,336,187 Obveznice deponovane štednje 4,765,804 5,465,668 Repo transakcije 1,500,000 1,391,020 Spot transakcije 2,152,484 601,384 Evidenciona kamata 9,918,491 9,501,710 Ostalo 1,445,138 33,273 Ukupno druga vanbilansna aktiva, stanje na dan 31. decembra 63,241,371 56,564,164

Primljena materijalna sredstva obezbeđenja obuhvataju hipoteke i zaloge na pokretnim stvarima.

46. IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

U toku 2015. godine Banka nije imala reklasifikaciju usled korigovanja koje se odnose na komponente ostalog ukupnog rezultata, dok je reklasifikacijom finansijskih sredstava rasploloživih za prodaju ostvarila gubitak u iznosu od 786 hiljada dinara tokom 2014. godine.

47. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. U dinarima: Žiro račun 2,108,404 2,824,806 Gotovina u blagajni 696,381 511,213 Ukupno u dinarima 2,804,785 3,336,019 U stranoj valuti: Devizni računi 152,868 86,551 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 540,561 266,058 Čekovi u stranoj valuti 285 - Ostala novčana sredstva u stranoj valuti 25,544 20,987 Ukupno u stranoj valuti 719,258 373,596 Zlato i plemeniti metali 18,469 18,424 Ukupno gotovina i gotovinski ekvivalenti, stanje na dan 31. decembra 3,542,512 3,728,039

Za potrebe izrade izveštaja o tokovima gotovine Banka u gotovinu i gotovinske ekvivalente uključuje gore navedene pozicije.

48. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Odnosi sa povezanim stranama se javljaju u formi uloga osnivača, plasmanima i depozitima, pružanju ili primanju usluga iz operativnog poslovanja zavisnim i povezanim preduzećima u kojima Banka ima značajno učešće kapitala ili gde je Banka u odnosima sa matičnom bankom ili entitetom koji je povezano lice sa matičnom bankom. Transakcije sa povezanim stranama se obavljaju po tržišnim uslovima.


52

48. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Ukupna potraživanja i obaveze prema povezanim stranama na dan 31. decembra 2015. godine su sledeći:

U hiljadama dinara

OTP

Factoring

OTP Bank LTD

Budapest

OTP Financing

Netherlands

DSK Bank

Plc

OTP Banka Slovensko

R.E.Four

MOL Serbia Potraživanja Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju -

3,679

-

-

-

-

-

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 145,066 419,233 - - - - - Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - 1 147 Ostala sredstva - 1,936 - - - 455 37 Ukupno potraživanja 145,066 424,848 - - - 456 184 Obaveze Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju -

13,459

-

-

-

-

-

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci -

1,080,670

-

-

-

-

-

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - 21,454 397,351 Subordinirane obaveze - - 982,549 - - - - Ostale obaveze 1,927 4,963 - - - 3,742 788 Ukupno obaveze 1,927 1,099,092 982,549 - - 25,196 398,139 Kapital Akcijski kapital - 16,353,898 - - - - - Ukupno kapital - 16,353,898 - - - - - Ukupno obaveze i kapital 1,927 17,452,990 982,549 - - 25,196 398,139 Ukupno neto 143,139 (17,028,142) (982,549) - - (24,740) (397,955) Date garancije i druga jemstva - - - - - - 37,178 Derivati namenjeni trgovanju po ugovorenoj vrednosti - 5,530,932 - - - - - Druga vanbilansna pasiva - Preuzete opozive obaveze 34,938 - - - - - 23,457 Vanbilansne pozicije 34,938 5,530,932 - - - - 60,635


53

48. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Ukupna potraživanja i obaveze prema povezanim stranama na dan 31. decembra 2014. godine su sledeći: U hiljadama dinara

OTP

Factoring

OTP Bank LTD

Budapest

OTP Financing

Netherlands

DSK Bank

Plc

OTP Banka Slovensko

R.E.Four

MOL Serbia Potraživanja Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju -

1,732

-

-

-

-

-

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 123,280 1,508,429 - - - - - Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - 89 - Ostala sredstva - 753 - - - 16 1 Ukupno potraživanja 123,280 1,510,914 - - - 105 1 Obaveze Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju -

10,571

-

-

-

-

-

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 137

329,840

-

-

-

-

-

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - 29,363 542,177 Subordinirane obaveze - - 977,546 - - - - Ostale obaveze 945 3,613 - - - 2,535 9,002 Ukupno obaveze 1,082 344,024 977,546 - - 31,898 551,179 Kapital Akcijski kapital - 16,351,074 - - - - - Ukupno kapital - 16,351,074 - - - - - Ukupno obaveze i kapital 1,082 16,695,098 977,546 - - 31,898 551,179 Ukupno neto 122,198 (15,184,184) (977,546) - - (31,793) (551,178) Date garancije i druga jemstva - - - - - - 38,444 Derivati namenjeni trgovanju po ugovorenoj vrednosti - 4,291,414 - - - - - Druga vanbilansna aktiva - 1,540,795 - - - - - Druga vanbilansna pasiva - Preuzete opozive obaveze 26,790 - - - - 3,909 21,421 Vanbilansne pozicije 26,790 5,832,209 - - - 3,909 59,865


54


Subordinirane obaveze u stranoj valuti sačinjene su od sledećih iznosa:

Ugovoren iznos

Naziv poverioca

Saldo duga na dan 31. decembar 2015.

Krajnji datum dospeća

Kamatna stopa na godišnjem nivou

8,069,722 eur OTP Financing Netherlands

8,069,722 eur 05.09.2018. Tromesečni Euribor + 4,02%

Dana 09. januara 2014. godine OTP Banka Srbija a.d., Novi Sad je primila Obaveštenje o ustupanju potraživanja koje se odnosi na subordiniranu obavezu sa poverioca OTP Financing Netherlands na matičnu banku OTP Bank LTD Budimpešta u iznosu od 20,000,000 EUR. Ugovor o prenosu potraživanja (cesiji) sklopljen je između OTP Financing Netherlands kao ustupioca i OTP Bank LTD Budimpešta kao prijemnika dana 06. januara 2014. godine i odnosi se na ustupanje potraživanja po Ugovoru o kreditu zaključenog 11. marta 2008. godine koji je izmenjen Aneksom Ugovora 29. februara 2012. godine između OTP Banke Srbija a.d. kao korisnika i OTP Financing Netherlands kao poverioca.

Promena poverioca je izvršena sa namerom konverzije subordinirane obaveze u obične akcije, radi povećanja osnovnog kapitala. U skladu sa navedenim a na osnovu Ugovora o konverziji duga u kapital zaključenog 24. januara 2014. godine između OTP Bank LTD Budimpešta i OTP Banka Srbija a.d., Novi Sad, prestala je obaveza Banke po osnovu subordiniranog kredita (napomena 36).


55


Ostvareni prihodi i rashodi iz transakcija sa povezanim stranama u obračunskom periodu 1. januar - 31. decembar 2015. bili su sledeći: U hiljadama dinara

OTP

Factoring

OTP Bank LTD

Budapest

OTP Financing

Netherlands

DSK Bank

Plc

OTP Banka Slovensko

R.E.Four

MOL Serbia Prihodi Prihodi od kamata 16,267 4,320 - - - 2 - Prihodi od naknada i provizija 81 2,786 - - - 198 10,111 Ostali poslovni prihodi - - - - - 965 - Prihod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki -

-

-

-

-

129

-

Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - 547,562 - - - - - Prihodi od kursnih razlika 18 504,212 35,063 - - 1,078 17,106 Ukupno prihodi 16,366 1,058,880 35,063 - - 2,372 27,217 Rashodi Rashodi kamata - 23,193 39,689 - - 80 18,289 Rashodi od naknada i provizija - 4,608 - - - - - Rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki -

-

-

-

71

-

Ostali rashodi 16,900 13,220 - - - 26,637 11,254 Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - 736,737 - - - - - Rashodi od kursnih razlika 2 506,927 40,397 - - 1,592 6,807 Ukupno rashodi 16,902 1,284,685 80,086 - - 28,380 36,350 Ukupno neto (536) (225,805) (45,023) - - (26,008) (9,133)


56


Ostvareni prihodi i rashodi iz transakcija sa povezanim stranama u obračunskom periodu od 1. januara do 31. decembra 2014. godine bili su sledeći: U hiljadama dinara

OTP

Factoring

OTP Bank

LTD Budapest

OTP Financing

Netherlands

DSK Bank

Plc

OTP Banka Slovensko

R.E.Four

MOL Serbia Prihodi Prihodi od kamata 12,626 17,207 - 55 16 85 - Prihodi od naknada i provizija 129 1,676 - - - 269 12,000 Ostali poslovni prihodi 437 - - - - 1,022 2 Prihodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - 257,903 - - - - - Prihodi od kursnih razlika 20 266,521 4,654 620 17 1,489 12,128 Ukupno prihodi 13,212 543,307 4,654 675 33 2,865 24,130 Rashodi Rashodi kamata 182 20,067 44,482 - - 941 33,835 Rashodi od naknada i provizija - 321 - - - - - Rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki -

-

-

-

-

88

-

Ostali rashodi 10,591 12,322 - - 3 23,791 12,221 Rashodi po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - 222,282 - - - - - Rashodi od kursnih razlika - 181,518 64,965 234 225 3,807 4,513 Ukupno rashodi 10,773 436,510 109,447 234 228 28,627 50,569 Ukupno neto 2,439 106,797 (104,793) 441 (195) (25,762) (26,439)


57


U toku 2015. i 2014. godine, na članove Izvršnog i Upravnog odbora odnose se sledeća izdvajanja:

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Bruto zarada članova Izvršnog odbora 54,513 78,299 Neto zarada članova Izvršnog odbora 46,647 66,493 Troškovi zakupa članova Izvršnog odbora 2,810 3,381 Troškovi korišćenja službenog vozila članova Izvršnog odbora 1,640 2,351 Troškovi naknade troškova članova Izvršnog odbora 70 41 Troškovi mobilnih telefona članova Izvršnog odbora 257 809 Bruto naknada članova Upravnog odbora 9,678 11,402 Neto naknada članova Upravnog odbora 7,168 8,518

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA 49.1. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Upravljanje rizikom likvidnosti bitan je deo savesnog i sigurnog poslovanja Banke. Upravljanje rizikom likvidnosti je sastavni deo Politike za upravljanje aktivom i pasivom Banke. Osnovni cilj upravljanja likvidnošću je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguću meru putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava, praćenjem likvidnosti i donošenjem odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti, odnosno izbegavanje mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Banka kontinuirano prati izloženost riziku likvidnosti i njegovu usklađenost sa postavljenim limitima. Banka je tokom 2015. godine održavala nivo pokazatelja likvidnosti u okvirima propisanim od strane NBS (redovan i uži pokazatelj).

Uži pokazatelj

likvidnosti 2015. Pokazatelj

likvidnosti 2015. Pokazatelj

likvidnosti 2014.

Na dan 31. decembar 1.50 1.75 1.75 Prosek tokom perioda 1.39 1.66 1.98 Najviši 1.89 2.21 2.57 Najniži 0.94 1.35 1.70

Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti (hartije koje je izdala Narodna banka Srbije ili Republika Srbija) i sredstava koja mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u novčanim tokovima Banke. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Banka je u mogućnosti da se osloni na likvidna sredstva matične banke, te je u slučaju pogoršanja likvidnosti usled poremećaja na finansijskom tržištu u mogućnosti da isti premosti zaduživanjem kod matične banke. Usvojene politike i procedure osiguravaju adekvatno upravljanje sredstvima i planiranje adekvatnog nivoa likvidnosti. Pored pokazatelja likvidnosti koje je propisala NBS, Banka koristi sledeće metode za merenje izloženosti riziku likvidnosti: • nivo primarne i operativne likvidnosti (likvidna sredstva do mesec dana i do tri meseca se porede sa

ciljanim vrednostima, koja pokrivaju obaveze koje dospevaju u posmatranom periodu, potrebe poslovnog sektora, kao i depozitni šok, tj. 99. percentil tromesečne promene depozita)

• redovno sprovođenje stres testova • testiranje Plana finansiranja u situacijama krize likvidnosti Za potrebe merenja i praćenja rizika likvidnosti Banka vrši merenje i praćenje neto tokova gotovine praćenjem imovine i obaveza Banke po periodu preostalom do dospeća, merenjem i upoređivanjem priliva i odliva gotovine, odnosno GAP analizom.

Prilikom razvrstavanja bilansnih stavki u izveštaju o gepu likvidnosti, Banka se rukovodi principom preostale ročnosti. Banka sačinjava gap izveštaj za dinare, koji čine 51% ukupne aktive Banke, kao i za značajne valute koje čine više od 1% ukupne aktive Banke. Te valute su evro, koji obuhvata 40%, švajcarski franak, koji obuhvata 4% i američki dolar koji obuhvata 6% ukupne aktive Banke.


58

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA 49.1. Rizik likvidnosti Ukupna ročna neusklađenost preostalih rokova dospeća sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2015. godine je sledeća:

U hiljadama dinara

Do mesec

dana Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Dospelo

Bez ugovorenog

roka dospeća Ukupno

Gotovina i sredstva kod centralne banke 8,555,848 - - - - - 25,544 8,581,392 Založena finansijska sredstva - - - - - - 122,371 122,371 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 3,679 - - - - - 3,292 6,971 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 503,055 299,180 448,063 379,893 - - 64,973 1,695,164 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2,963,477 42,857 236,750 - - 19,119 1,189 3,263,392 Krediti i potraživanja od komitenata 377,300 1,529,905 6,604,089 11,949,738 4,809,298 3,641,384 113,334 29,025,048 Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - - - - - 2,161 - 2,161 Ostala sredstva 104,268 - - - - 101,064 1,675 207,007 Ukupna aktiva 12,507,627 1,871,942 7,288,902 12,329,631 4,809,298 3,763,728 332,378 42,903,506 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 10,961 2,498 - - - - 7,345 20,804 Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - - - - - - 107 107 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 1,650,359 372,378 155,092 - - 59 23,628 2,201,516 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 18,971,345 2,034,110 5,924,195 1,252,869 107,210 112,294 49,056 28,451,079 Subordinirane obaveze - - - 981,489 - - 1,060 982,549 Ostale obaveze 190,731 - - 198,415 - - 32,684 421,830 Ukupna pasiva 20,823,396 2,408,986 6,079,287 2,432,773 107,210 112,353 113,880 32,077,885 Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2015. godine (8,315,769) (537,044) 1,209,615 9,896,858 4,702,088 3,651,375 218,498 10,825,621 Ročna neusklađenost na dan 31. decembra 2014. godine (6,418,002) 301,738 1,741,704 7,811,736 3,472,624 3,809,652 (103,071) 10,616,381

Struktura dospeća sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2015 ukazuje na postojanje ročne neusklađenosti preostalog perioda dospeća sredstava i obaveza do jednog meseca i od jednog do 3 meseca, pre svega zbog ročne strukture depozita, odnosno značajnog ušešća depozita po viđenju i kratkoročnih oročenih depozita u ukupnim depozitima banaka i komitenata. Međutim, na osnovu istorijskih podataka i prethodnog iskustva, značajan procenat depozita po viđenju se može smatrati dugoročnim izvorom finansiranja, s obzirom na ostvarene promete, odnosno povlačenja. Takođe, značajan procenat oročenih depozita bude automatski reoročen po dospeću. U isto vreme, Banka raspolaže sa visoko likvidnim instrumentima, HoV koje u svakom momentu može založiti kod NBS, kao i Money Market limit od matične banke, koji je dostupan u svakom trenutku.


59

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.1. Rizik likvidnosti (nastavak)

Stres test likvidnosti

Banka, pored upravljanja likvidnošću u redovnim uslovima poslovanja, radi i periodične stres testove kako bi identifikovala i merila svoju izloženost riziku likvidnosti u vanrednim uslovima, analizirajući moguće uticaje na novčane tokove.

Modeli stres testa obuhvataju scenario specifičan za banku, scenario specifičan za tržište i kombinaciju prethodna dva scenarija: • Scenario 1: odliv RSD depozita klijenata 17.62% i FX depozita 10.24% (1M VaR 99%), • Scenario 2: odliv RSD depozita klijenata 21.17% i FX depozita 15.18% (3M VaR 99%); odliv po

osnovu garancija koje padaju na teret banke u mesec dana 10%; nema mogućnosti korišćenja depozita na domaćem međubankarskom tržištu,

• Scenario 3: odliv RSD depozita klijenata 21.17% i FX depozita 15.18% (3M VaR 99%); odliv po osnovu garancija koje padaju na teret banke u mesec dana 30%; nema mogućnosti korišćenja depozita na domaćem međubankarskom tržištu.

Ukupan odliv u prvom scenariju iznosio bi RSD 3,817,660 hiljada, u drugom scenariju RSD 5,370,994 hiljade, a u trećem RSD 6,004,387 hiljada.

U hiljadama dinara Scenario 1 Scenario 2 Scenario 3

Rezerve likvidnosti

Stanje na dan 31. decembar

2015. Pokriće

odliva Rezerve

likvidnosti Pokriće

odliva Rezerve

likvidnosti Pokriće

odliva Rezerve

likvidnosti

Gotovina i sredstva kod centralne banke- O/N plasman 2,900,000 (1,916,294) 983,706 (2,900,000) - (2,900,000) - Gotovina i sredstva kod centralne banke -ostalo 5,681,392 - 5,681,392 - 5,681,392 - 5,681,392 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,695,164 - 1,695,164 (569,628) 1,125,536 (1,203,021) 492,143 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija- O/N Money Market* 401,366 (401,366) - (401,366) - (401,366) - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija- repo 1,500,000 (1,500,000) - (1,500,000) - (1,500,000) -

Ukupno:

12,177,922 (3,817,660) 8,360,262 (5,370,994) 6,806,928 (6,004,387) 6,173,535 *posmatrani su samo plasmani proistekli iz likvidnosne pozicije banke (bez Treasury transakcija)

Ukupne rezerve likvidnosti Banke u iznosu od RSD 12,177,922 hiljade (od toga raspoloživo preko stanja obavezne rezerve i gotovine iznosi RSD 6,5 milijardi), dovoljne su da pokriju pretpostavljene odlive u sva tri nivoa stresa.

U slučaju većih odliva, Banka ima na raspolaganju odobrenu Money Market liniju na nivou Grupe, u ukupnom iznosu u protivvrednosti HUF 20 milijardi (što iznosi oko EUR 63,7 miliona, od kojih je neiskorišćeni deo na dan 31. decembra 2015. godine iznosio 55 miliona). U narednom periodu, ukoliko bi došlo do određenih poremećaja, odnosno do prekoračenja ranih pokazatelja upozorenja, Banka bi reagovala u skladu sa Planom oporavka u kom su definisane kratkoročne i dugoročne mere za poboljšanje likvidnosti.

49.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik koji proizilazi iz mogućih nepovoljnih promena kamatnih stopa koje utiču na finansijski rezultat i kapital Banke. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Osnovni princip upravljanja kamatnim rizikom koji proističe iz bankarske knjige jeste princip usklađivanja sredstava i obaveza prema vrsti kamatne stope (fiksna kamatna stopa ili varijabilna) i prema dospećima ili datumima ponovnog određivanja kamatne stope. Banka na mesečnoj osnovi obaveštava ALCO odbor o odnosu kamatno osetljive aktive i pasive, kao i o usklađenosti kamatnog rizika sa propisanim internim limitima.


60

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

49.2. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

U cilju merenja izloženosti riziku kamatnih stopa, Banka koristi GAP analizu (analiza raskoraka). Veličina raskoraka (GAP-a) za određeni vremenski interval daje indikaciju izloženosti banke prema riziku novog određivanja cene (eng. repricing risk).

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2015. godine:

U hiljadama dinara 0 - 30 d 30-90 d 90-180 d 180-360 d 1-2 g preko 2g Nekamat. Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke 5,033,950 - - - - - 3,547,442 8,581,392 Fiksna k.s. 2,133,950 - - - - - - 2,133,950 Varijabilna k.s. 2,900,000 2,900,00 Nekamatonosno - - - - - - 3,547,442 3,547,442 Založena finansijska sredstva - - - - - - 122,371 122,371 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6,971 - - - - - - 6,971 Fiksna k.s. 6,971 - - - - - - 6,971 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 568,029 299,180 - 448,063 369,531 - 10,361 1,695,164 Fiksna k.s. 568,029 299,180 - 448,063 369,531 - - 1,684,803 Nekamatonosno - - - - - - 10,361 10,361 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,261,158 - - - - - 2,235 3,263,393 Fiksna k.s. 2,958,431 - - - - - - 2,958,431 Varijabilna k.s. 302,727 - - - - - - 302,727 Nekamatonosno - - - - - - 2,235 2,235 Krediti i potraživanja od komitenata 6,857,519 13,565,289 2,001,208 601,295 385,544 1,639,756 3,974,437 29,025,048 Fiksna k.s. 300,233 281,450 279,767 595,620 385,544 1,639,756 - 3,482,370 Varijabilna k.s. 6,557,286 13,283,839 1,721,441 5,675 - - - 21,568,241 Nekamatonosno - - - - - - 3,974,437 3,974,437 Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 2,161 - - - - - - 2,161 Fiksna k.s. 2,161 - - - - - - 2,161 Ostala sredstva - - - - - - 207,007 207,007 Nekamatonosno - - - - - - 207,007 207,007 UKUPNO AKTIVA 15,729,788 13,864,469 2,001,208 1,049,358 755,075 1,639,756 7,863,853 42,903,507 Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 20,804 - - - - - - 20,804 Fiksna k.s. 20,804 - - - - - - 20,804 Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 107 - - - - - - 107 Fiksna k.s. 107 - - - - - - 107 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci Total 1,831,281 369,743 - - - - 492 2,201,516 Fiksna k.s. 1,826,198 369,743 - - - - - 2,195,941 Varijabilna k.s. 5,083 - - - - - - 5,083 Nekamatonosno - - - - - - 492 492 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 20,790,261 1,392,614 1,381,762 3,239,829 619,838 182,569 844,206 28,451,079 Fiksna k.s. 16,008,029 1,392,614 1,381,762 3,239,829 619,838 182,569 - 22,824,641 Varijabilna k.s. 4,782,232 - - - - - - 4,782,232 Nekamatonosno - - - - - - 844,206 844,206 Subordinirane obaveze 1,060 981,489 - - - - - 982,549 Varijabilna k.s. 1,060 981,489 - - - - - 982,549 Ostale obaveze - - - - - - 421,830 421,830 Nekamatonosno - - - - - - 421,830 421,830 UKUPNO PASIVA 22,643,513 2,743,846 1,381,762 3,239,829 619,838 182,569 1,266,528 32,077,885 GAP 31. decembra 2015 (6,913,725) 11,120,623 619,446 (2,190,471) 135,237 1,457,187 - 4,228,297 KUMULATIVNI GAP 31. decembra 2015 (6,913,725) 4,206,898 4,826,344 2,635,873 2,771,110 4,228,297 - - GAP 31. decembra 2014 (3,937,256) 4,267,818 6,660,278 (1,030,492) (33,673) 1,468,184 7,394,859 KUMULATIVNI GAP 31. decembra 2014 (3,937,256) 330,562 6,990,840 5,960,348 5,926,675 7,394,859 - -

Banka je na dan 31. decembra 2015. godine ostvarila ukupan pozitivan GAP u iznosu od 4,228,297 hiljada dinara.


61

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.2. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak) Pregled kamatnih stopa OTP Banke za 2015. godinu

U hiljadama dinara RSD EUR Finansijska aktiva

1. Depoziti bankama 2.55% - 9.9% ON 3.20% - 7.2% 1W

1) 0.02% - 0.41% ON 2) 0.07% 1W

2. Obavezna rezerva – kamatonosni deo 1.75% - 2.50% 3. Kratkoročni krediti komitentima a) Velika preduzeća Od KS DO + 2.6% Od 3m Euribor + 3.6% b) Mala i srednja preduzeća i preduzetnici-corporate

KS DO+4.80% do KS DO+8.80%

3M Euribor+6.00% do 3M Euribor+10.00%

c) Mala i preduzetnici-retail* KS DO +7.5% do KS DO +15.5%

3M Euribor+7.00% do 3M Euribor+15%

d) Fizička lica 11% - 28.95% 4.029% - 4.039% 4. Dugoročni krediti komitentima a) Velika preduzeća Od KS DO + 3.5% Od 3m euribor + 4.70% b) Mala i srednja preduzeća i preduzetnici - corporate

KS DO+5.00% do KS DO+8.80%

3M Euribor+6.20% do 3M Euribor+10.80%

c) Mala i preduzetnici - retail* KS DO +7.5% do KS DO +15.5%

3M Euribor+7.00% do 3M Euribor+15%

d) Fizička lica 5% - 28.45% 3% - 18.45% Finansijske obaveze

1. Depoziti banaka 1.25% - 9.2% ON 1) -0.3% - 1% ON

2) 0.2% - 1.02% 1W 3) 0.98% 3M

2. Obaveze prema klijentima

a) Mala, srednja i velika preduzeća

1) od KS – 2.35% do KPR+ 0.5%

(na oročene depozite) 2) 0.0% do 2.00%* (na O/N depozite)

0.80% do 2.00%* (na oročene depozite)

b) JLS,AP i RS 0.0% do Eskontna stopa NBS

c) Preduzetnici Od 5% do 7% (na oročene depozite)

Od 0.8% do 2% (na oročene depozite)

d) Fizička lica 0-14% 0-7%

Na osnovu izveštaja o gepu kamatno osetljive aktive i pasive, jedinica za ALM izračunava osetljvost ekonomske vrednosti kapitala banke na promene kamatnih stopa. Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitom najveće moguće osetljivosti neto vrednosti imovine Banke na promenu tržišnih kamatnih stopa. Banka ispituje nekoliko scenarija koja obuhvataju paralelno pomeranje krive prinosa, kao i scenarije promene nagiba krive prinosa (eng. yield curve risk). Merenje osetljivosti na promene kamatnih stopa se radi za svaku od značajnih valuta.

Scenario analiza

Rizik od promene kamatnih stopa, pored gepova i limita, takođe se prati scenario analizom, odnosno posmatranjem uticaja različitih promena kamatnih stopa na ekonomsku vrednost kapitala. U scenario analizi, uzete su kamatonosne pozicije bankarske knjige. Tabela ispod pokazuje promenu ekonomske vrednosti u kombinaciji 6 različitih scenarija za RSD i 8 scenarija kretanja kamatnih stopa za strane valute:


62

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.2. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Scenario analiza (nastavak)

Ekonomska vrednost kapitala je definisana kao neto sadašnja vrednost svih očekivanih tokova gotovine banke. Proces scenario analize sastoji se iz dva koraka: a) Definicija scenarija promene kamatne stope, b) Vrednovanje kamatonosnih pozicija pod odabranim scenarijima.

Promena ekonomske vrednosti kapitala računata je za svaku značajnu valutu posebno. Značajne valute su one koje čine više od 1% ukupne aktive. Za svaku značajnu valutu, uzeta je u obzir adekvatna kriva prinosa. Banka definiše sledeće scenarije promena kamatnih stopa: a) Paralelno pomeranje svake krive prinosa za +/- 200 bp,100 bp (osim za RSD) b) Strma kriva prinosa – promene u nagibu krive prinosa su pretpostavljene za sledeće vremenske

periode: do 3 meseca, od 3 meseca do 3 godine, od 3 do 10 godina, preko 10 godina: - za FX: 0; ±100 bp; ±150 bp; ±200 bp - za RSD: 0; ±200 bp; ±300 bp; ±400 bp

c) Kriva prinosa sa amplitudama – promene u nagibu krive prinosa su pretpostavljene za sledeće vremenske periode: do 3 meseca, od 3 meseca do 1 godine, od 1 do 3 godine, od 3 do 4 godine, od 4 do 10 godine, preko 10 godina: - slučaj 1 za FX: +200 bp; +150 bp; +100 bp; 0; +100 bp; +200 bp, - slučaj 2 za FX: -100 bp; -75 bp; -50 bp; 0; -50 bp; -100 bp, - za RSD: ±400 bp; ±300 bp; ±200 bp; 0; ±200 bp; ±300 bp.

d) 1% i 99% percentil posmatranih promena kamatnih stopa koristeći promene u vremenskom horizontu od jedne godine i minimum pet godina observacija (samo za RSD).

49.3. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik od nastajanja negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke prouzrokovan promenom kursa stranih valuta u odnosu na dinar. Izloženost deviznom riziku u određenoj valuti predstavlja potencijalne promene u vrednosti potraživanja i obaveza Banke u određenoj valuti koje se mogu pripisati promenama kursa za posmatranu valutu. Devizni rizik Banke u određenoj valuti se meri razlikom između ukupnog iznosa potraživanja i ukupnog iznosa obaveza denominiranih u toj valuti (devizna otvorena pozicija).

Scenario 1 Scenario 2 Scenario 3 Scenario 4 Scenario 5 Scenario 6

541 -587 400;300;200;0;200;300 -400;-300;-200;0;-200;-300 0;200;300;400 0;-200;-300;-400Scenario 1 (+200) -381,836 33,038 -289,770 -92,084 -267,226 -115,114Scenario 2 (-200) 170,218 585,091 262,283 459,969 284,827 436,939Scenario 3 (+100) -297,950 116,924 -205,885 -8,198 -183,341 -31,228Scenario 4 (-100) -41,968 372,906 50,097 247,784 72,641 224,754Scenario 5 (200; 150; 100; 0; 100; 200) -354,217 60,657 -262,152 -64,466 -239,608 -87,496Scenario 6 (-100; -75; -50; 0; -50; -100) -62,372 352,502 29,693 227,379 52,237 204,349Scenario 7 (0; 100; 150; 200) -374,127 40,746 -282,062 -84,376 -259,518 -107,406Scenario 8 (0; -100; -150; -200) 151,998 566,872 244,063 441,750 266,607 418,720

Promena EVE (najlošiji scenario) -381,836

FXRSD


63


49.3. Devizni rizik (nastavak)

Pokazatelj deviznog rizika je odnos između ukupne otvorene neto pozicije i kapitala Banke. Banka je dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% regulatornog kapitala Banke.

Naziv EUR Indeks.

EUR CHF Indeks.

CHF USD Indeks.

USD Ostalo RSD Ukupno Gotovina i sredstva kod centralne banke

2,706,473 - 16,467 - 119,660 - 15,540 5,723,252 8,581,392

Založena finansijska sredstva - - - - 122,371 - - - 122,371 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - - - 6,971 6,971 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - - - - - 1,695,164 1,695,164 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,397,079 - 2,198 - 53,366 - 4,726 1,806,024 3,263,393 Krediti i potraživanja od komitenata 13,922,761 13,727,892 1,816,530 1,816,530 2,095,355 2,095,071 - 11,190,402 29,025,048 Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - - - - - - - 2,161 2,161 Nematerijalna ulaganja - - - - - - - 88,881 88,881 Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - - - 1,796,926 1,796,926 Investicione nekretnine - - - - - - - 37,067 37,067 Odložena poreska sredstva - - - - - - - 10,758 10,758 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - - 190,988 190,988 Ostala sredstva 47,363 8,157 - - 3,381 - 1,229 249,633 301,606

UKUPNA AKTIVA

18,073,676 13,736,049 1,835,195 1,816,530 2,394,133 2,095,071 21,495 22,798,227 45,122,726 OBAVEZE - Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - - - 20,804 20,804 Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - - - - - - - 107 107 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 610,946 - 21,002 - 672,146 - 3,348 894,074 2,201,516 Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 15,197,204 4 260,644 - 650,033 - 53,393 12,289,805 28,451,079 Subordinirane obaveze 982,549 - - - - - - - 982,549 Rezervisanja 1,552 1,552 - - - - - 261,923 263,475 Odložene poreske obaveze - - - - - - - 37 37 Ostale obaveze 66,389 1,000 - - 2,731 - 1,405 648,827 719,352

UKUPNA PASIVA 16,858,640 16,857,509 2,556 281,646 - 1,324,910 - 58,146 14,115,577 32,638,919

BILANSNI GEP 1,215,036 - 1,553,549 - 1,069,223 - (36,651) - - Netiran VANBILANS (885,982) - (1,543,816) - (1,070,908) - 39,342 - - OTVORENA DUGA POZICIJA na 31. decembar 2015. 329,054 - 9,733 - - - 2,691 - 341,478 OTVORENA KRATKA POZICIJA na 31. decembar 2015. - - - - (1,685) - - - - NETO OTVORENA POZICIJA na 31. decembar 2014. (238,401) - 2,254 - (1,302) - (1,912) - (241,615)

Proces upravljanja deviznim rizikom Banke je u saglasnosti kako sa limitima postavljenim od strane Narodne banke Srbije tako i sa interno propisanim limitima Banke. Limiti deviznog rizika se utvrđuju na onom nivou pri kom Banka neće imati značajne gubitke zbog kretanja kursa stranih valuta u odnosu na dinar. Glavni indikator izloženosti je pokazatelj deviznog rizika, izračunat kao odnos između ukupne neto otvorene devizne pozicije (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu) i regulatornog kapitala Banke. Maksimalni pokazatelj deviznog rizika (20%) određen je u NBS Odluci o adekvatnosti kapitala.

Banka upravlja deviznim rizikom na efikasan način što potvrđuje i pokazatelj deviznog rizika, koji je u 2015. godini bio na prosečnom nivou od 3.91%, odnosno u okviru limita propisanog od strane Narodna Banke Srbije.

Pokazatelj deviznog rizika je poslednjeg dana u godini iznosio 4.64%.


64


49.3. Devizni rizik (nastavak)

Analiza osetljivosti U analizi osetljivosti prezentovanoj u sledećoj tabeli, procenjeni su efekti rasta srednjeg kursa za 3%, 5% i 10% na visinu otvorenih pozicija za svaku stranu valutu i na neto otvorenu poziciju, a zatim i izolovani efekat novo dobijenih neto otvorenih pozicija na finansijski rezultat, kapital banke i pokazatelj deviznog rizika.

U hiljadama dinara 31. decembar 2015 Stres +3% Stres +5% Stres +10%

Srednji

kurs

Otvorena pozicija (u FX)

Otvorena pozicija (u

RSD) Otvorena pozicija

Neto uticaj na rezultat

Otvorena pozicija


Otvorena pozicija


CAD 80.186 19 1,553 1,600 47 1,631 78 1,708 155 CHF 112.523 86 9,733 10,025 292 10,220 487 10,706 973 EUR 121.6261 2,705 329,054 338,926 9,872 345,507 16,453 361,959 32,905 GBP 164.9391 7 1,138 1,172 34 1,195 57 1,252 114 SEK 13.2221 - - - - - - - - USD 111.2468 (15) (1,685) (1,736) (51) (1,769) (84) (1,854) (169) Neto otvorena pozicija 341,478 351,722 358,552 375,626 Zlato 18,329 18,879 19,245 20,162 Neto uticaj na finansijski rezultat 10,194 16,991 33,978 Kapital 7,753,509 7,763,703 7,770,500 7,787,487 Pokazatelj deviznog rizika 4.64% 4.77% 4.86% 5.08%

Na osnovu analize prezentovane u tabeli, zaključuje se da i nakon depresijacije dinara u odnosu na druge valute pokazatelj deviznog rizika ostaje ispod regulatornog limita od 20%.

49.4. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja mogućnost da korisnik kredita neće moći u potpunosti ili delimično da izmiri svoje obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Poslovna politika Banke zahteva i preuzima maksimalnu zaštitu Banke po pitanju izloženosti kreditnom riziku. Politika upravljanja kreditnim rizikom detaljno definiše proces upravljanja kreditnim rizikom koji uključuje organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, identifikovanje i merenje, ublažavanje i monitoring. Ova politika takođe uključuje proces upravljanja rizikom koncentracije i sistem interne kontrole procesa upravljanja kreditnim rizikom kao i definisanje limita putem kojih se prati izloženost kreditnom riziku. Kreditna politika se usvaja na godišnjem nivou i predstavlja okvir za upravljanje kreditnim rizikom kao sastavnim delom jedinstvenog sistema upravljanja rizicima.

Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolia. Da bi upravljala kreditnim rizikom, Banka je utvrdila kreditni proces koji uključuje proces odobravanja izloženosti i proces upravljanja kreditnim rizikom.

Proces odobravanja izloženosti čine sledeći koraci: iniciranje izloženosti, kreditna izloženost, segmentacija klijenata, ocenjivanje klijenta, procena kolaterala, odobravanje izloženosti i realizacija plasmana. Banka vrši procenu kreditnog rizika koja je zasnovana na kvantitativnim i kvalitativnim kriterijumima koji uzimaju u obzir karakteristike određenog dužnika i plasmana i omogućavaju jasno rangiranje plasmana u odgovarajuće rizične kategorije prema stepenu naplativosti. Da bi se identifikovao nivo kreditnog rizika, da bi se on ublažio i da bi se poboljšalo upravljanje kreditnim rizikom, Banka je razradila interni sistem rangiranja klijenata koji se primenjuje na sve klijente, kroz usvajanje Pravilnika o rangiranju klijenata. Kreditni rejting pomaže u procesu odlučivanja. Različiti modeli ocenjivanja koriste se za različite tipove klijenata. Svrha ocenjivanja klijenta je da se omogući strukturna procena rizika kreditne sposobnosti i solventnosti klijenta. Ocena klijenta je podrška proceduri odobravanja kredita i ona pomaže u pripremi analize i u odlučivanju.


65


49.4. Kreditni rizik (nastavak) Pravilnikom o oceni sredstava obezbeđenja je utvrđeno koji su tipovi kolaterala prihvatljivi, kako se kolaterali procenjuju i pod kojim uslovima se prihvataju i realizuju kroz postupak primene. Svi kolaterali imaju prihvaćenu vrednost koja se može razlikovati od tržišne vrednosti zavisno od nivoa rizika povezanih sa datim kolateralom. Proces odobravanja plasmana je detaljno opisan u pravilnicima za kreditiranje klijenata u privredi, malim i srednjim preduzećima i stanovništvu. To je zajednički proces dva sektora, Poslovnog sektora i Sektora za upravljanje rizicima, u skladu sa principom duple kontrole. Analiza izloženosti za klijente Poslovnog sektora se vrši u Sektoru upravljanja rizicima, jer je on nadležan za izračunavanje limita klijenta, nezavisnu procenu rizika i odlučivanje o prihvatanju rizika kroz odobravanje plasmana. Limiti za odobravanje izloženosti regulisani su Pravilnikom o nivoima odlučivanja. Pravilnikom o nivoima odlučivanja utvrđuju se nadležnosti i iznosi do kojih ovlašćena lica ili pojedini organi Banke mogu odlučivati o plasmanima Banke, o izmeni ugovorenih uslova, o odstupanju od standardnih uslova poslovanja, o naplati, prodaji, otpisu ili pripisu potraživanja, o plasiranju sredstava Banke i zaduživanju Banke i o ostalim pitanjima o kojima se odlučuje u okviru poslovanja Banke.

Proces upravljanja kreditnim rizikom je proces od četiri faze: indentifikovanje kreditnog rizika, merenje kreditnog rizika,proces ublažavanja i monitoring kreditnog rizika. Da bi se uspostavio efektivan i efikasan proces upravljanjem rizikom, Banka je definisala ključne odgovornosti u procesu upravljanja kreditnim rizikom. Upravni odbor ima konačno ovlašćenje i odgovornost u pogledu funkcije upravljanja rizikom, on odobrava politike i principe povezane sa upravljanjem rizikom i usvaja kvartalne izveštaje o tekućem upravljanju rizikom. Nakon realizacije plasmana započinje proces monitoringa. Monitoring uključuje niz aktivnosti preko kojih Banka stalno prati preuzete rizike, kao i ekonomske aktivnosti klijenta, imovinu, finansijsko stanje, solventnost, spremnost klijenta da ispuni svoje obaveze, promene u pravnom statusu klijenta, stanje i vrednost kolaterala. Aktivnost stalnog monitoringa kreditnog portfolija omogućava Banci da uoči svaku promenu koja može da utiče na naplatu potraživanja i da interveniše kako bi zaštitila svoje interese. Monitoring se prevashodno obavlja u skladu sa monitoring zadacima definisanim za svakog klijenta/plasman. Sistem ranog upozoravanja je sastavni deo procesa monitoringa i signali koji predstavljaju rano upozoravanje se identifikuju kroz realizaciju monitoring zadataka. Realizaciju monitoring aktivnosti nadzire Odeljenje za praćenje plasmana, kontrolu plasmana i upravljanje kolateralima u okviru Sektora za upravljanje rizicima, koje na osnovu rezultata izvršenih monitoring zadataka, drugih izvora podataka i pomoću razvijenih alata, vrši analize rizičnosti klijentata/plasmana. Sistem monitoringa takođe uključuje i analizu klijenata koji obavlja Monitoring odbor koji na mesečnoj osnovi analizira značajnije izloženosti u aktivnom portfoliu Banke.

Banka je uspostavila praćenje plasmana na osnovu ažurnih podataka o finansijskom stanju i kreditnoj sposobnosti dužnika i tržišnoj vrednosti sredstava obezbeđenja, koje joj omogućava da, u slučaju pogoršanja finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika ili pružaoca kreditne zaštite, blagovremeno sprovede odgovarajuće mere radi smanjenja kreditnog rizika. Pored monitoringa koji se obavlja na nivou klijenta Sektor za upravljanje rizicima/Direkcija za upravljanje portfoliom i rizicima vrši monitoring portfolija na mesečnoj i kvartalnoj osnovi i o tome izveštava Izvršni odbor, Odbor za reviziju i Upravni odbor. Metodologija obračuna ispravke vrednosti i rezervisanja

Rezervisanja za rizike nastanka potencijalnih gubitaka procenjuju se u skladu sa internom metodologijom u skladu sa MRS 39, kao i propisima Narodne Banke Srbije. Na svaki izveštajni datum Banka procenjuje postojanje objektivnih dokaza o obezvređenju finansijskih sredstava. Najčešći objektivni dokazi su: značajne finansijske teškoće klijenata, kršenje ugovora, nesolventnost, likvidacija. Banka vrši procenu obezvređena na pojedinačnom i grupnom nivou.


66

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.4. Kreditni rizik (nastavak)

Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti za pojedinačno značajne izloženosti čiji je iznos veći od interno definisanog, ukoliko postoje objektivnih dokaza o obezvređenju finansijskih sredstava. Iznos ispravke vrednosti se procenjuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova obračunate primenom ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni uzimaju u obzir finansijsko stanje klijenta, dogovor postignut sa klijentom, vrednost, kvalitet, utrživost sredstava obezbeđenja. Ovako obračunata ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama knjiže se na teret rashoda Banke.

Procena ispravke vrednosti na grupnom nivou Procena na grupnom nivou se radi za izloženosti koja nisu pojedinačno značajna i za pojedinačno značajne izloženosti za koje ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Procena na grupnom nivou je diversifikovana po kriterijumu vrste dužnika, vrste plasmana i ročnosti, podgrupe sa sličnim karakteristikama. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu migracionih matrica i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Posebna rezerva za procenjene gubitke Rezerva za procenjene gubitke procenjuje se u skladu sa propisima Narodne Banke Srbije. Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana, u zavisnosti od: broja dana docnje u izvršenju obaveza prema Banci, ocene finansijskog položaja i kreditne zaduženosti komitenta i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Iznos rezerve za procenjene gubitke je obračunat primenom procenata 0% na plasmane klasifikovane u kategoriju A, 2% na plasmane klasifikovane u kategoriju B, 15% na plasmane klasifikovane u kategoriju V, 30% na plasmane klasifikovane u kategoriju G i 100% na plasmane klasifikovane u kategoriju D. Potrebna rezerva za procenjene gubitke predstavlja zbir utvrđenih pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa propisima Narodne Banke Srbije i ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama procenjenih u skladu sa unutrašnjim aktom Banke

49.4.1. Preuzete obaveze kreditiranja

Garancije, drugi oblici jemstva, odobreni akreditivi i drugo predstavljaju uslovne obaveze banke da izvrši isplatu u slučaju nemogućnosti komitenta da izmiri svoje obaveze prema trećim stranama i tretiraju se kao kreditni ekvivalent. Slično važi i za neiskorišćene iznose odobrenih okvirnih kredita (revolving krediti, prekoračenja po tekućim računima, kreditne kartice i slilčno) koje se različito tretiraju u zavisnosti od otkazivosti i perioda do dospeća. Obzirom da je kreditni rizik povezan s preuzetim obavezama kreditiranja, Banka je potencijalno izložena gubitku u iznosu jednakom ukupnim neiskorišćenim sredstvima. Međutim, očekivani iznos gubitka je manji od ukupnog iznosa neiskorišćenih odobrenih sredstava. Banka vrši rezervisanje na teret rashoda za preuzete potencijalne obaveze prema internoj medologiji za kredite i plasmane.


67

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.4. Kreditni rizik (nastavak) 49.4.1.1. Maksimalna izloženost kreditnom riziku pre uzimanja sredstava obezbeđenja ili drugih povećanja

kreditnog boniteta hartija od vrednosti

Tabela u nastavku predstavlja maksimalnu izloženost kreditnom riziku bez respektovanja sredstava obezbeđenja ili drugih povećanja kreditnog boniteta hartija od vrednosti. U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014.

Založena finansijska sredstva 122,371 109,411 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 2,185,027 4,453,811 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 50,868 73,087 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,649,472

3,367,981

Krediti i potraživanja od komitenata 41,340,334 37,506,123 Ostala sredstva 299,932 358,079 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama 47,648,004 45,868,492 Plative garancije 561,236 822,860 Činidbene garancije 2,590,717 1,581,154 Avali i akcepti menica - 14,745 Akreditivi 12,013 12,214 Preuzete neopozive obaveze 689,242 2,025,019 Druga vanbilansna aktiva 4,331,401 2,937,578 Maksimalna izloženost po vanbilansnim stavkama 8,184,609 7,393,570

49.4.2. Plasmani

Ukupno rezervisanje za obezvređenje plasmana je 12,701,366 hiljada dinara (dok je u 2014. godini bilo 13,009,829 hiljada dinara) od čega 9,730,545 hiljada dinara predstavlja rezervisanje za pojedinačno obezvređene kredite, a preostali iznos od 2,970,821 hiljada dinara predstavlja rezervisanje na grupnoj osnovi.

U hiljadama dinara

Ni dospeli ni obezvređeni

Dospeli ali ne-

obezređeni

Obezvređeni

Ispravka vrednosti za pojedinačno obezvređene

kredite

Ispravka vrednosti za

grupno obezvređene

kredite

Ukupna ispravka

vrednosti

Ukupno neto

Stambeni krediti

2,766,137

50,605

1,920,928

744,618

185,062

929,680

3,807,990

Overdraft 217,486 15,449 263,715 228 256,475 256,703 239,947 Keš krediti 5,951,895 3,791 1,502,923 - 1,181,297 1,181,297 6,277,312 Kartice 357,797 1,272 462,689 4,954 387,526 392,480 429,278 Potrošački 5,040 - 62,033 - 61,612 61,612 5,461 Ostali potrošački 786,197 29,010 390,126 160,510 139,345 299,855 905,478 MSE 629,205 62,437 2,482,215 1,379,022 646,573 2,025,595 1,148,262 Corporate 12,565,649 29,189 10,633,340 7,055,168 111,196 7,166,364 16,061,814 Opštine 150,258 1 947 - 1,700 1,700 149,506 Krediti bankama 2,705,546 559,030 384,896 386,045 35 386,080 3,263,392 Na dan 31. decembra 2015.

26,135,210

750,784

18,103,812

9,730,545

2,970,821

12,701,366

32,288,440


68


U hiljadama dinara

Ni dospeli ni obezvređeni

Dospeli ali ne-

obezređeni

Obezvređeni

Ispravka vrednosti za pojedinačno obezvređene

kredite

Ispravka vrednosti za

grupno obezvređene

kredite

Ukupna ispravka

vrednosti

Ukupno neto

Stambeni krediti

2,717,670

57,943

1,759,609

707,617

179,408

887,025

3,648,197

Overdraft 245,885 16,665 271,285 213 262,996 263,209 270,626 Keš krediti 5,540,044 1,707 1,377,203 - 988,548 988,548 5,930,406 Kartice 454,643 1,422 501,781 4,819 394,861 399,680 558,166 Potrošački 11,596 11 67,003 - 65,538 65,538 13,072 Ostali potrošački 494,993 28,047 386,113 143,516 131,685 275,201 633,952 MSE 628,569 77,102 2,479,466 1,384,833 684,079 2,068,912 1,116,225 Corporate 9,278,135 62,775 11,044,756 7,617,133 97,714 7,714,847 12,670,819 Opštine - - 1,700 - 1,700 1,700 - Krediti bankama 2,933,139 90,762 344,080 345,144 25 345,169 3,022,812 Na dan 31. decembra 2014.

22,304,674

336,434

18,232,996

10,203,275

2,806,554

13,009,829

27,864,275

49.4.2.1. Plasmani koji niti su dospeli niti su obezvređeni

Banka je adekvatnim monitoringom, novim odobravanjima i odlukama o otpisima popravila kvalitet portfolia tokom 2015. godine u odnosu na 2014. Krediti koji nisu dospeli niti su obezvređeni čine 58.20%.

U hiljadama dinara

Krediti koji se

otplaćuju

Krediti koje treba

nadgledati

Krediti ispod

prosečnog

Krediti

sumnjivi

Krediti loši

Ukupno

Stambeni krediti 2,676,679

14,552

18,623

17,005

39,278

2,766,137 Overdraft 217,486 - - - - 217,486 Keš krediti 5,951,791 104 - - - 5,951,895 Kartice 357,797 - - - - 357,797 Potrošački 5,040 - - - - 5,040 Ostali potrošački 757,632 9,304 6,535 3,919 8,807 786,197 MSE 626,578 - 2,627 - - 629,205 Corporate 12,564,951 - 698 - - 12,565,649 Opštine 150,258 - - - - 150,258 Krediti bankama 2,705,546 - - - - 2,705,546 Na dan 31. decembra 2015. 26,013,758

23,960

28,483

20,924

48,085

26,135,210

U hiljadama dinara

Krediti koji se

otplaćuju

Krediti koje treba

nadgledati Krediti ispod

prosečnog Krediti

sumnjivi Krediti loši Ukupno

Stambeni krediti

2,597,851 24,992 14,641 17,588 62,598 2,717,670 Overdraft 245,885 - - - - 245,885 Keš krediti 5,539,866 124 54 - - 5,540,044 Kartice 454,528 - 115 - - 454,643 Potrošački 11,536 - 60 - - 11,596 Ostali potrošački 480,540 1,849 2,929 4,645 5,030 494,993 MSE 609,334 2,305 11,876 5,054 - 628,569 Corporate 9,273,138 - 4,997 - - 9,278,135 Krediti bankama 2,933,139 - - - - 2,933,139 Na dan 31. decembra 2014.

22,145,817 29,270 34,672 27,287 67,628 22,304,674


69

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.4. Kreditni rizik (nastavak) 49.4.2.2. Plasmani koji su dospeli ali nisu obezvređeni

Bruto iznos plasmana po klasama klijenata koji su u kašnjenju ali nisu obezvređeni je sledeći: U hiljadama dinara

Dospeli do

30 dana Dospeli

31-60 dana Dospeli

61-90 dana

Dospeli 91-180

dana

Dospeli 180-365

dana Dospeli 1-

5 godina

Dospevaju preko 5 godina Ukupno

Stambeni krediti

1,239 660 341 613 1,032 34,297 12,423 50,605 Overdraft 15,449 - - - - - - 15,449 Keš krediti 3,747 - 11 33 - - - 3,791 Kartice 1,204 66 - 2 - - - 1,272 Potrošački - - - - - - - - Ostali potrošački 7,217 990 1,199 212 211 3,722 15,459 29,010 MSE 26,058 292 - 1,332 - 5,981 28,774 62,437 Corporate 18,050 11,139 - - - - - 29,189 Opštine 1 - - - - - - 1 Krediti bankama 556,774 - - - - 16 2,240 559,030 Stanje na dan 31. decembar 2015. 629,739 13,147 1,551 2,192 1,243 44,016 58,896 750,784

Fer vrednost kolaterala

9,070 1,831 1,551 2,192 1,243 41,466 56,656 114,009

U hiljadama dinara

Dospeli do

30 dana

Dospeli

31-60 dana

Dospeli

61-90 dana

Dospeli 91-180

dana

Dospeli 180-365

dana

Dospeli 1-

5 godina

Dospevaju preko 5 godina

Ukupno

Stambeni krediti

1,790

433

687

447

4,066

36,208

14,312

57,943 Overdraft 16,665 - - - - - - 16,665 Keš krediti 1,631 - 32 44 - - - 1,707 Kartice 1,403 - - 19 - - - 1,422 Potrošački 11 - - - - - - 11 Ostali potrošački 6,712 21 27 95 944 13,552 6,696 28,047 MSE 19,904 505 4 517 6,424 48,408 1,340 77,102 Corporate 22,471 36,492 - - - 3,812 - 62,775 Opštine - - - - - - - - Krediti bankama 88,503 12 - 1 16 - 2,230 90,762 Stanjena dan 31. decembar 2014. 159,090

37,463

750

1,123

11,450

101,980

24,578

336,434

Fer vrednost kolaterala

18,355

37,450

749

605

6,528

63,506

22,350

149,544

Kolaterali U skladu sa zakonskom regulativom i internim aktima Banke Banka je u obavezi da obezbedi blagovremenu procenu kolaterala realizovanih plasmana. Fer vrednost kolaterala registrovanih u korist Banke prikazana je u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Vrsta kolaterala Broj kolaterala

koje Banka drži Procenjena

vrednost kolaterala

Hipoteka 4,260 38,653,223 Depozit 503 903,368 Zaloga 462 26,912,136

Garancija 11 3,445,105

Fer vrednost prodatih kolaterala je prikazana u narednoj tabeli: U hiljadama dinara

Godina 2015. 2014.

Fer vrednost 248,166 389,602


70

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.4. Kreditni rizik (nastavak) 49.4.2.3. Restrukturirani plasmani

Aktivnosti restrukturiranja se vrše kada Banka smatra malo verovatnim da će dužnik u potpunosti izmiriti obavezu prema Banci prema postojećem kreditnom ugovoru i kreditnom aranžmanu. Aktivnosti restrukturiranja uključuju redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa kao što su: zamena svih bilansnih potraživanja ili njihov veći deo, produženje roka vraćanja glavnice ili kamate, smanjenje kamatne stope ili visine potraživanja. Ukoliko nakon restrukturiranja klijent nastavlja uredno servisirati obaveze po novom kreditnom aranžmanu, plasman se više ne tretira kao problematičan. Odluka o restrukturriranju se donosi kada Banka na osnovu sagledavanja finansijskog stanja klijenta, plana finansijske konsolidacije, njegovog tržišnog potencijala utvrdi da bi restrukturiranjem odnosno reprogramiranjem obaveza klijent mogao prevazići postojeće probleme i poslovanjem i budućim finansijskim rezultatima nastaviti sa urednim servisiranjem obaveza.

Banka je u toku 2015. godine izvršila restrukturiranja/reprogramiranje u ukupnom iznosu 35,821 hiljade evra.

49.4.2.4. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

Koncentracije rizika se javljaju zbog finansijskih instrumenata koji imaju slične karakteristike i na koje slično utiču promene ekonomskih i drugih uslova.

a) Koncentracija po regionima

Sledeće tabele daju presek glavne izloženosti Banke prema knjigovodstvenim iznosima kategorisano po geografskim regionima na dan 31. decembra 2015. i 31. decembra 2014. godine. Za ove tabele, Banka je odredila izloženosti po regionima Republike Srbije.

U hiljadama dinara Vojvodina Beograd Srbija Ukupno Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,963,744

99,613

121,670

2,185,027

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 38,195

6,973

5,700

50,868

Založena finansijska sredstva 122,371 - - 122,371 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,490,482

158,964

26

3,649,472

Krediti i potraživanja od komitenata 19,230,745

9,432,706

12,676,883

41,340,334

Ostala sredstva 125,012 54,851 120,069 299,932 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama, stanje na dan 31. decembra 2015. 24,970,549

9,753,107

12,924,348

47,648,004

U hiljadama dinara Vojvodina Beograd Srbija Ukupno Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 4,232,359

99,782

121,670

4,453,811

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 38,805

6,973

27,309

73,087

Založena finansijska sredstva 109,411 109,411 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,367,635

330

16

3,367,981

Krediti i potraživanja od komitenata 17,548,027

8,307,404

11,650,692

37,506,123

Ostala sredstva 173,207 60,890 123,982 358,079 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama, stanje na dan 31. decembra 2014. 25,469,444

8,475,379

11,923,669

45,868,492


71


b) Koncentracija po delatnostima

Sledeća tabela daje prikaz glavne izloženosti Banke prema iskazanim vrednostima, kategorisano po industrijskim sektorima klijenata.

U hiljadama dinara

Finansijske

institucije Proizvo-

dnja Nekretni-

ne Trgovina Javni sektor Ostalo

Predu-zetnici

Fizicka lica Stečaj Ukupno

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,075

64,141

1,167

-

1,684,802

9,195

-

-

424,647

2,185,027

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća -

12,000

973

1,158

-

-

-

-

36,737

50,868

Založena finansijska sredstva -

-

-

-

-

122,371

-

-

-

122,371

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,648,944

-

-

-

-

526

-

-

2

3,649,472 Krediti i potraživanja od komitenata -

8,051,678

1,008,262

5,198,478

204,819

3,701,583

673,800

14,787,323

7,714,391

41,340,334

Ostala sredstva 9,465 71,874 6,924 23,347 6,842 13,421 22,607 36,402 109,050 299,932 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama, stanje na dan 31. decembra 2015. 3,659,484

8,199,693

1,017,326

5,222,983

1,896,463

3,847,096

696,407

14,823,725

8,284,827

47,648,004

U hiljadama dinara

Finansijske

institucije Proizvo-

dnja Nekretni-

ne Trgovina Javni sektor Ostalo

Predu-zetnici

Fizicka lica Stečaj Ukupno

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,075

209,846

1,337

-

3,920,448

9,194

-

-

298,066

4,453,811

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća -

33,609

973

1,158

-

-

-

-

37,347

73,087

Založena finansijska sredstva -

-

-

-

-

109,411

-

-

-

109,411

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,367,981

-

-

-

-

-

-

-

-

3,367,981 Krediti i potraživanja od komitenata -

8,441,051

370,942

3,287,528

42,333

3,314,837

683,212

14,060,609

7,305,611

37,506,123

Ostala sredstva 9,719 124,715 12,502 26,924 4,023 8,659 22,504 32,647 116,386 358,079 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama, stanje na dan 31. decembra 2014. 3,378,775

8,809,221

385,754

3,315,610

3,966,804

3,442,101

705,716

14,093,256

7,771,255

45,868,492

49.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled (nenamernih i namernih) propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik takođe uključuje i pravni rizik. Upravljanje operativnim rizikom se zasniva na 4 stuba:

a) samoprocena, b) prikupljanje podataka o događajima operativnog rizika, c) scenario analiza i d) ključni indikatori rizika.

i sastoji se iz četiri ciklična koraka:

a) Identifikacija rizika, b) Procena i merenje rizika, c) Praćenje/kontrola rizika i d) Ublažavanje rizika.


72

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.5. Operativni rizik (nastavak)

Cilj upravljanja operativnim rizikom je da se obezbedi da nivo izloženosti operativnom riziku bude u skladu sa Strategijom upravljanja rizicima i politikama Banke, odnosno minimiziranje gubitaka po osnovu operativnih rizika, uzevši u obzir i troškove i rashode minimiziranja. Banka analizira izloženost operativnim rizicima na osnovu prikupljenih podataka u bazi podataka kao, podataka prikupljenih tokom procesa samoprocene, podataka dobijenih kroz scenario analizu i na osnovu praćenja ključnih indikatora rizika. Ublažavanje rizika je planirani pristup ublažavanju uticaja izloženosti operativnim rizicima, što se uglavnom odnosi na instrumente u sistemu kontrole rizika. Iskustvo banke u praćenju izloženosti operativnim rizicima, prema broju događaja po uzrocima i linijama poslovanja potvrđuje da je najveća učestalost rizičnih događaja evidentirana u liniji poslovanja sa stanovništvom sa eksternim faktorom, ljudskim faktorom, sistemima i procesom, kao uzrocima. Prema broju događaja po uzrocima i linijama poslovanja, najveća učestalost rizičnih događaja je evidentirana u liniji poslovanja sa stanovništvom (96.37% broja događaja). Kada je u pitanju visina gubitka po osnovu izloženosti Banke operativnim rizicima, statistička evidencija iz interne Baze podataka za 2015. godinu pokazuje da su oni najviši u liniji poslovanja – poslovi sa stanovništvom, a da je najčešći uzrok gubitka eksterni faktor (51.66 % iznos svih gubitaka ili 17% broja događaja). Banka je primenjuje pristup baznog indikatora za kalkulaciju kapitalnih troškova za operativne rizike i namerava da u toku 2016. godine podnese zahtev za prelazak na napredni pristup Narodnoj Banci Srbije. Kapitalni zahtev za operativni rizik za 2016. godinu je 496,598 hiljada dinara.

Samoprocena

Samoprocena se vrši najmanje jednom godišnje i podrazumeva postupak u kome organizacione jedinice Banke, sagledavaju mapu operativnih rizika i navode u kojoj meri su izloženi pojedinim vrstama operativnih rizika. Samoprocena daje mogućnost vlasnicima procesa da pravovremeno identifikuju i procene rizike, koji utiču na procese koje oni kontrolišu. Samoprocena se zasniva na procesnom principu. Vlasnici procesa su odgovorni za koordinaciju identifikacije, procene, nadgledanje i upravljanje svim rizicima koji proizilaze iz prirode procesa za koji su odgovorni. Nadalje, vlasnik procesa sprovodi i samoprocenu, a na osnovu metodologije propisane od strane i uz podršku Jedinice za upravljanje operativnim i ostalim rizicima. Postupak samoprocene inicira Jedinica za upravljanje operativnim i ostalim rizicima bar jednom godišnje.

Merenje samoprocenom podrazumeva ocenu izloženosti operativnim rizicima od strane organizacionih jedinica Banke, a u skladu sa mapom identifikovanih operativnih rizika, odnosno kreiranom listom rizika koju izrađuje Jedinica za upravljanje operativnim i ostalim rizicima, na osnovu iskustava iz predhodnog posmatranog perioda od jedne godine. Samoprocenom se ocenjuje mogućnost, raspon i frekvencija događaja, koji mogu da prouzrokuju gubitke po osnovu operativnih rizika u narednom periodu od godinu dana.

Jedinica za upravljanje operativnim i ostalim rizicima izveštava o rezultatima samoprocene u okviru redovnog kvartalnog i godišnjeg izveštaja pomenute jedinice.


73


Scenario analiza (Stres test) Stes test se vrši jednom godišnje i njime se procenjuje izloženost operativnim rizicima, uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka, kao i njihov potencijalni uticaj na Banku u situacijama kada je malo verovatno da će događaj nastati ali može izazvati veliki gubitak za Banku. Scenarija se definišu na nivou OTP Grupe, usvajaju se od strane Odbora za upravljanje operativnim rizikom i sprovode se od strane vlasnika procesa i/ili osoba koje oni imenuju kao odgovorne za sprovođenje stres testa. Svrha scenario analize je da pruži stručne procene za događaje operativnih rizika sa niskom frekfencijom i velikim finansijskim uticajem koju mogu nastati u budućnosti. Scenario analiza je urađena za 2015. godinu i obuhvatila je procenu sledećih grupa scenarija:

• Neautorizovane aktivnosti u trgovanju, • Spoljni ekstremni događaji, • Napad na IT sistem, • Neočekivani problemi na procesima, • Problemi vezani za upravljanje kolateralima, • Rizik neetičkog ponašanja (conduct risk).

Plan kontinuiteta poslovanja (BCP) Radi obezbeđivanja kontinuiteta poslovanja, Upravni odbor Banke je usvojio Pravilnik za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja, koji omogućava nesmetano i kontinuirano funkcionisanje svih značajnih sistema i procesa banke, kao i ograničavanje gubitka u vanrednim situacijama. Banka obezbeđuje upravljanje kontinuitetom poslovanja na osnovu analize uticaja na poslovanje i proceni rizika. Njegova svrha je da minimalizuje operativne, finansijske, pravne, reputacione i druge materijalne posledice, uzrokovane prekidom u poslovanju, kao i da obezbedi funkcionisanje kritičnih poslovnih funkcija kao i/ili njihovo vraćanje u funkciju u okviru ranije predefinisanih rokova, i omogući poslovanje najmanje mesec dana nakon toga. BCP obezbeđuje uspostavljanje normalnog poslovanja u razumnom vremenskom periodu, a u slučaju značajnog i nepredvidjenog, delimičnog ili potpunog, prekida poslovanja. Banka je u 2015. godini usvojila unapređeni i sveobuhvatniji Pravilnik za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja koji obuhvata i Plan kontinuitea poslovanja, kao i akcione planove za sve identifikovane kritične procese. Rizik eksternalizacije Banka upravlja rizikom eksternalizacije kroz procene i uspostavljene kontrolne mehanizme pre zaključivanja ugovora sa trećim licima odnosno pružaocima usluga i preduzimanje neophodnih mera u cilju zaštite od negativnih uticaja na poslovanje i reputaciju Banke. Banka je bliže uredila proces upravljanja rizikom eksternalizacije Politikom upravljanja rizikom eksternalizacije i Procedurom upravljanja rizikom eksternalizacije. Rizik uvođenja novog proizvoda Banka aktivno upravlja uvođenjem novih proizvoda u smislu da svojim sistemom upravljanja rizicima obuhvata i aktivno upravlja svim rizicima koji proističu iz uvođenja novog proizvoda, a na način da sve relevantne organizacione jedinice moraju biti upoznate sa uvođenjem novog proizvoda i moraju dati stručno mišljenje u okviru svojih kompetencija, a koje se odnosi na rizičan profil novog proizvoda/usluge, uticaj na rizičan profil Banke i uticaj na sistem upravljanja rizicima.

Banka smatra novim proizvodom svaki proizvod/uslugu koji zaheva sistemske izmene u njenom IT sistemu, njenom risk profilu i nova stručna znanja zaposlenih Banke.


74


Rizik informacionog sistema Banka je razvila proces upravljanja rizikom informacionog sistema koji uključuje identifikaciju rizika, merenje, ocenu, ublažavanje, praćenje i kontrolu rizika. Banka upravlja rizikom informacionog sistema tako da omogući nesmetano upravljanje bezbednošću ovog sistema, funkcionalnošću i upravljanje kontinuitetom poslovanja Banke. Banka između ostalog, posebnu pažnju poklanja sledećim IT rizičnim oblastima: IT menadžment, IT strategiji, aplikaciji, infratrukturi, informacijama, IT bezbednosti, podršci, dobavljačima, razvoju, SLA i poslovnom povezivanju. Zbog svoje važnosti, Banka je razvila i sprovodi metode merenja rizika informacionog sistema.

49.6. Rizik zemlje Rizik zemlje rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena. Rizik zemlje je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogucnosti Banke da naplati potraživanje od ovog lica iz razloga koji su posledica politickih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Upravljanje rizikom zemlje porekla dužnika (rizik zemlje) u Banci zasniva se na principima upravljanja rizicima uopšte. Banka u cilju identifikovanja, merenja, procene i praćenja izloženosti riziku zemlje koristi metodologije i iskustva OTP Grupe, sopstvene procene, analize i najbolja iskustva iz bankarske prakse, a koja nisu u suprotnosti sa odredbama koje pretpostavljaju zakonski i podzakonski propisi NBS iz oblasti rizika zemlje. Osnovu za merenje, procenu i analizu rizika zemlje, predstavlja kontrola iskorišćenosti limita rizičnosti za pojedine zemlje. Limiti zemlje se prate na dnevnom, mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou od strane Jedinice za upravljanje operativnim i ostalim rizicima. Rizik trgovanja sa drugim ugovornim stranama

Banka posluje na međubankarskom tržištu sa ciljem što efikasnijeg upravljanja slobodnim sredstvima kako bi se obezbedila profitabilnost i diverzifikacija sredstava. Praćenje tresury operacija na tržištu novca i kapitala i kontrola sa postavljenim limitima čini skup aktivnosti koje se preduzimaju prilikom preuzimanja rizika prema drugoj ugovornoj strani na tržištu novca i kapitala. Aktivnosti putem kojih Banka neprekidno prati preuzete rizike su utvrđivanje limita prema drugoj ugovornoj strani, praćenje i kontrola sa limitima, izveštavanje o iskorišćenosti limita. Osnovni cilj praćenja operacija na tržištu novca i kapitala i kontrola sa postavljenim limitima jeste preventivno upravljanje rizikom, odnosno minimiziranje rizika prema drugoj ugovornoj strani koji mogu da imaju negativne posledice na poslovni rezultat Banke. Limiti trgovanja se prate na dnevnom, mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou od strane Jedinice za upravljanje operativnim i ostalim rizicima.

49.7. Rizik ulaganja

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima redovno vrši monitoring nivoa trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni Odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru, u osnovna sredstva i investicione nekretnine Banke ne pređu 60% kapitala Banke.


75

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.8. Rizik koncentracije

Sektor za upravljanje rizicima u skladu sa usvojenim procedurama prati limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom te obezbeđuju da izloženosti budu u limitima definisanih od strane Narodne banke Srbije.

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima redovno vrši monitoring nivoa trajnih ulaganja i o tome obaveštava Izvršni Odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.

49.9. Upravljanje kapitalom

Okvir upravljanja kapitalom je namenjen obezbeđivanju dovoljne količine kapitala u cilju podrške Banci kod osnovnih rizika i za ostvarivanje regulatornih ciljeva i ciljeva kreditnog rejtinga rukovodstva. Upravljanje kapitalom se odnosi na definiciju optimalnog iznosa kapitala koji Banka treba da održi uzimajući u obzir postojeći kvalitet sredstava i buduće strategije kreditiranja.

Plan upravljanja kapitalom Banke definiše i obezbeđuje sledeće:

• Efektivno planiranje kapitala koje uzima u obzir zahtevanu adekvatnost kapitala, profil rizika i

poslovne ciljeve Banke; • Način postizanja i održavanja adekvatnog regulatornog i interno dostupnog kapitala i racija

adekvatnosti kapitala kako bi se obezbedilo održivo poslovanje Banke u događajima neočekivanih gubitaka i kako bi se izbeglo prekoračenje regulatornih limita.

Narodna banka Srbije kao regulatorno telo definiše i nadzire ispunjenost propisa vezanih za regulatorni kapital i adekvatnost kapitala Banke. Izveštaji se Narodnoj banci Srbije dostavljaju na kvartalnom nivou. Banka kontroliše i prati pokazatelj adekvatnosti kapitala na mesečnom nivou.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala i rizične aktive Banke. Banka je dužna da pozatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%.

Banka dužna da u svom poslovanju obezbedi minimalnu visinu kapitala u iznosu od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Regulatorni kapital Banke kojim se upravlja jeste zbir osnovnog kapitala i dopunskog kapitala umanjen za odbitne stavke od kapitala.


76


49.9. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Elementi regulatornog kapitala Banke kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala su prikazani u narednoj tabeli:

U hiljadama dinara

31. decembar

2015. 31. decembar

2014. Osnovni kapital Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 16,646,827 16,646,827 Emisiona premija 2,563,562 2,563,562 Rezerve iz dobiti 15,776 15,776 Gubici iz prethodnih godina (7,106,234) (7,212,591) Nematerijalna ulaganja (88,881) (78,952) Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (2,524) (3,671) Ostale neto negativne revalorizacione rezerve - (273) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (4,908,455) (5,033,414) Ukupan osnovni kapital 7,120,071 6,897,264 Dopunski kapital Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija 54,544 54,544 Deo revalorizacionih rezervi banke 195,492 196,397 Subordinirane obaveze koje ispunjavaju uslove za uključivanje u kapital 392,596 585,660 Ukupan dopunski kapital 642,632 836,601

Odbitne stavke Iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru 9,194 9,194 Ukupne odbitne stavke 9,194 9,194

Umanjenje osnovnog kapitala 4,597 4,597 Umanjenje dopunskog kapitala 4,597 4,597 Ukupan osnovni kapital 7,115,474 6,892,667 Ukupan dopunski kapital 638,035 832,004 Ukupan regulatorni kapital, stanje na dan 31. decembra 7,753,509 7,724,671 Kapitalni zahtevi Kreditni rizik 2,940,575 2,460,808 Devizni rizik 43,177 31,188 Cenovni rizik 12,249 11,125 Operativni rizik 485,036 432,503 Pokazatelj adekvatnosti kapitala, stanje na dan 31. decembra 26.73% 31.58%

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2015. godine su usaglašeni sa propisanim vrednostima od strane Narodne Banke Srbije kao što je i prikazano u narednoj tabeli:

Propisani Ostvareni Adekvatnost kapitala

Minimum 12%

26.73%

Ulaganja Banke Maksimum 60% 23.79% Ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru Maksimum 10% 0.13% Zbir velikih izloženosti banke Maksimum 400% 63.01% Pokazatelji likvidnosti na dan 31. decembra:

- uži pokazatelj likvidnosti Minimum 0.5 1.50 - pokazatelj likvidnosti Minimum 0.8 1.75

Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 4.64% Izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maksimum 25% 16.36% Banka redovno prati i kontroliše navedene propisane pokazatelje poslovanja.


77

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.10. Fer vrednost finansijskih instrumenata

U narednoj tabeli je prikazano poređenje knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti finansijskih instrumenata. Navedena tabela ne uključuje nefinansijska sredstva i obaveze:

U hiljadama dinara 31. decembar 2015. 31. decembar 2014.

Knjigovodstvena

vrednost Fer

vrednost

Nepriznati dobitak

/gubitak Knjigovodstvena

vrednost Fer

vrednost

Nepriznati dobitak/ gubitak

Finansijska sredstva 42,903,506 42,904,632 1,126 38,275,655 38,278,752 3,097 Gotovina i sredstva kod centralne banke 8,581,392 8,581,392 - 6,175,546 6,175,546 - Založena finansijska sredstva 122,371 122,371 - 109,411 109,411 - Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6,971 6,971 - 1,732 1,732 - Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 1,695,164 1,695,164 - 3,964,221 3,964,221 - Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - 21,609 21,609 - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,263,392 3,263,392 - 3,022,812 3,022,812 - Krediti i potraživanja od komitenata 29,025,048 29,026,174 1,126 24,841,463 24,844,560 3,097 Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 2,161 2,161 - 2,485 2,485 - Ostala sredstva 207,007 207,007 - 136,376 136,376 - Finansijske obaveze 32,077,885 32,081,574 3,689 27,659,274 27,655,817 (3,457) Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 20,804 20,804 - 10,571 10,571 - Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 107 107 - 176 176 - Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 2,201,516 2,201,516 - 551,887 551,887 - Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 28,451,079 28,454,768 3,689 25,928,019 25,924,562 (3,457) Subordinirane obaveze 982,549 982,549 - 977,545 977,545 - Ostale obaveze 421,830 421,830 - 191,076 191,076 -

Metode, pretpostavke i tehnike procene koje se koriste za utvrđivanje fer vrednosti S obzirom da je finansijsko tržište Republike Srbije slabo razvijeno, za procenu fer vrednosti finansijskih instrumenata Banke korišćeni su tržišni i prihodovni pristupi, odnosno korišćene su informacije o sličnim finansijskim instrumentima sa tržišta, poput važeće kamatne stope, ročnosti i sektorske pripadnosti. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se vrednuju po fer vrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informacijama, odnosno korišćenjem kotirane tržišne cene na dan izveštavanja. Ukoliko su ove informacije nedostupne koriste se druge tehnike procene. Banka je na dan 31.decembra 2015. godine izvršila procenu fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (Napomena 20.1). Za likvidna, kratkoročna finansijska sredstva i finansijske obaveze pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti približno jednake njihovoj fer vrednosti. Takođe ova pretpostavka se primenjuje na depozite po viđenju, štedne račune i finansijska sredstava i obaveze čija je cena (repricing) tržišno usklađena (proizvodi sa varijabilnom kamatnom stopom). Fer vrednost dugoročnih finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koje se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržištu novca za ugovore sa sličnim karakteristikama. Banka je koristila kao inpute u odmeravanju fer vrednosti za sredstva i obaveze koja se ne vrednuju po fer vrednosti ali se fer vrednost obelodanjuje, pri čemu obračunata fer vrednost odstupa od knjigovodstvene, zvanične I lako proverljive podatke.


78

49. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 49.10. Fer vrednost finansijskih instrumenata (nastavak)

Input, tj. podatak o preovlađujućim kamatnim stopama na ugovore sa sličnom karakteristikama Banka je preuzela sa zvaničnog sajta NBS, koristeći: - Kamatne stope banaka na kredite odobrene stanovništvu i nefinansijskom sektoru, po vrsti, ročnosti

i namenama – novoodobreni poslovi na 31. decembra 2015. godine, kao i pregled kamatnih stopa konkurentskih banaka – inputi za procenu fer vrednosti kredita i potraživanja od komitenata. Banka je svrstala ovaj input u inpute nivoa 2.

- Kamatne stope banaka na primljene depozite od stanovništva i nefinansijskog sektora, po ročnosti –

stanja po postojećim poslovima na 31. decembra 2015. godine – input za procenu fer vrednosti depozita i ostalih obaveza prema drugim komitentima, Banka je svrstala ovaj input u inpute nivoa 2.

U oba slučaja u kojima je Banka utvrdila odstupanje od fer vrednosti korišćen je tržišni pristup. Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata: Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata na aktivnim tržištima (nekorigovane); Nivo 2: Inputi uočljivi za sredstvo ili obavezu bilo direktno, bilo indirektno, a koji koriste informacije o sličnim finansijskim instrumentima na aktivnim tržištima, kotirane cene za identična ili slična sredstva koja nisu aktivna ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta (npr. kamatne stope i krive prinosa uočljive u uobičajenim kotiranim intervalima); i Nivo 3: Neuočljivi inputi za sredstva i obaveze, koji se koriste ukoliko relevantni uočljivi inputi nisu dostupni. Banka koristi Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta. U proceni fer vrednosti finansijskih instrumenata Banka je koristila inpute hijerarhijskog nivoa 2.

49.11. Analiza finansijskih obaveza Banke prema preostalom dospeću

Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim tokovima. Finansijske obaveze su prikazane po ugovorenim preostalim dospećima sa ukupnom, unapred obračunatom kamatom.

U hiljadama dinara

Do mesec

dana Od 1 do 3

meseca Od 3 do

12 meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Dospelo

Bez ugovorenog

roka dospeća Ukupno Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 10,961 2,498 - - - - 7,345 20,804 Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika - - - - - - 107 107 Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 1,651,501 372,944 155,092 - - 59 23,628 2,203,224 Depoziti i ostale obaveze prema drugim Komitentima 18,972,203 2,039,072 5,974,624 1,274,229 107,210 112,294 49,056 28,528,688 Subordinirane obaveze - 9,864 29,592 1,049,331 - - - 1,088,787 Ostale obaveze 190,731 - - 198,415 - - 32,684 421,830

Ukupno

20,825,396 2,424,378 6,159,308 2,521,975 107,210 112,353 112,820 32,263,440


79

50. POSLOVANJE PO SEGMENTIMA 50.1. Pregled bančinih neto prihoda i rashoda po sektorima

U hiljadama dinara 31. decembar 2015. Stanovnistvo Privreda Ostalo Ukupno

Neto prihodi po osnovu kamata 1,342,444 834,714 214,990 2,392,148 Neto prihodi po osnovu naknada i provizija 431,620 302,681 4,668 738,969 Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - - (191,325) (191,325) Neto dobitak po osnovu zaštite od rizika - - 47 47 Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 143,614 266,756 62,786 473,156 Ostali prihodi 10,398 17,726 54,346 82,470 Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (173,100) (282,268) (14,631) (469,999) Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi - - (1,071,420) (1,071,420) Troskovi amortizacije - - (232,717) (232,717) Ostali rashodi (303,965) (1,092,379) (241,213) (1,637,557) Dobitak po osnovu odloženih poreza - - 3,494 3,494

Rezultat poslovanja - Dobitak

1,451,011 47,230 (1,410,975) 87,266

U hiljadama dinara 31. decembar 2014. Stanovnistvo Privreda Ostalo Ukupno

Neto prihodi po osnovu kamata

1,367,986 676,757 352,679 2,397,422 Neto prihodi po osnovu naknada i provizija 444,382 243,340 17,767 705,489 Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju - - (5,459) (5,459) Neto dobitak po osnovu zaštite od rizika 153 - 43,904 44,057 Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju - (18,656) - (18,656) Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (427,761) 422,543 260,761 255,543 Ostali prihodi 20,440 37,303 12,152 69,895 Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (295,321) (338,573) (1,644) (635,538) Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi - - (1,077,681) (1,077,681) Troskovi amortizacije - - (244,331) (244,331) Ostali rashodi (212,600) (909,924) (262,418) (1,384,942) Dobitak po osnovu odloženih poreza - - 1,740 1,740

Rezultat poslovanja - Dobitak

897,279 112,790 (902,530) 107,539

Sektorom stanovništva obuhvaćena su domaća i strana fizička lica, kao i poljoprivrednici i preduzetnici, dok su sektorom privrede obuhvaćena javna preduzeća, druga preduzeća i strana pravna lica. Sektor ostali obuhvata sve sektorske strukture koje nisu navedene u prethodne dve grupe.


80

50. POSLOVANJE PO SEGMENTIMA (nastavak) 50.2 Pregled bančinih prihoda i netekuće aktive po geografskoj podeli

U hiljadama dinara 2015. 2014. Region Prihodi Netekuća aktiva Prihodi Netekuća aktiva

Beograd 1,984,400 255,856 1,259,445 201,093 Srbija 2,901,983 434,735 2,232,172 429,506 Vojvodina 6,316,294 1,219,213 4,075,085 1,240,616 Ukupno

11,202,677 1,909,804 7,566,702 1,871,215

Netekuća aktiva obuhvata osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i investicione nekretnine.

50.3 Pregled konsolidovanog bilansa uspeha U hiljadama dinara 2015 2014

Ukupno Interni

odnosi

Konsolidovano

Ukupno Interni

odnosi

Konsolidovano

Neto prihodi od kamata

2,392,148

(648)

2,391,500

2,397,422

995

2,398,417 Neto prihodi od naknada i provizija 738,969 (35) 738,934 705,489 (25) 705,464 Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (191,325)

-

(191,325)

(5,459)

-

(5,459)

Neto dobitak po po osnovu zaštite od rizika 47

-

47

44,057

-

44,057

Neto gubitak po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju -

-

-

(18,656)

-

(18,656)

Neto prihodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 473,156

(757)

472,399

255,543

249

255,792

Ostali poslovni prihodi 82,470 2,456 84,926 69,895 1,106 71,001 Neto rashodi po osnovu obezvređenja finasijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (469,999)

(406)

(470,405)

(635,538)

(558)

(636,096) Ukupan neto poslovni prihod 3,025,466

610

3,026,076

2,812,753

1,767

2,814,520

Ostali rashodi (2,941,694)

(7,518)

(2,949,212)

(2,706,954)

(9,327)

(2,716,281)

Dobitak/(gubitak) pre oporezivanja 83,772 (6,908) 76,864 105,799 (7,560) 98,239 Porez na dobitak - - - - (160) (160) Gubitak po osnovu odloženih poreza - (37) (37) Dobitak po osnovu odloženih poreza 3,494 3,494 1,740 - 1,740 Rezultat perioda-dobitak/(gubitak) 87,266 (6,945) 80,321 107,539 (7,720) 99,819 51. PRESTANAK PRIZNAVANJA FINANSIJSKOG SREDSTVA

Banka nije imala slučajeva prestanka priznavanja finansijskih sredstava u smislu gubljenja kontrole nad finansijskim sredstvom.

52. NEIZMIRENJE OBAVEZA I POVREDE OBAVEZA

Banka nije imala neizmirenje odnosno povredu svojih obaveza. 53. HEDŽING

Banka ne primenjuje hedžing računovodstva. 54. KOLATERALI

Banka nema datih kolaterala za svoje obaveze na dan 31. decembra 2015. godine.

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad

2015 Izveštaj o poslovanju

Februar 2016.

Sadržaj: 1. Vizija i misija ..................................................................................................................... 1 2. OTP Bank Plc. (Matično preduzeće) ................................................................................ 1 3. Makroekonomsko i finansijsko okruženje u 2015. godini .............................................. 2 4. Poslovni Sektor ................................................................................................................ 6 5. Upravljanje rizikom ........................................................................................................... 7 6. Direkcija ljudskih resursa ................................................................................................ 9 7. Rukovodstvo banke ........................................................................................................ 10 8. Korporativna društvena odgovornost ........................................................................... 12 9. Konsolidovani finansijski pokazatelji ............................................................................ 12 10. Budući razvoj banke ....................................................................................................... 14


Izveštaj o poslovanju OTP banke Srbija 2015 1

1. Vizija i misija Vizija OTP banke Srbija Banka nastoji da postane jedna od najpouzdanijih univerzalnih banaka u Srbiji, kroz stabilan rast, efikasno korporativno upravljanje i snažnu posvećenost društvenoj odgovornosti. Banka gradi svoj uspeh na tri stuba:

stručnosti kadra, poznavanju lokalnih i regionalnih tržišta i savesnoj izgradnji čvrstih odnosa sa klijentima.

Zadovoljstvo naših klijenata, akcionara i zaposlenih je glavni cilj aktivnosti Banke. Misija OTP banke Srbija Misija banke je da pruži kompletan spektar visokokvalitetnih finansijskih usluga klijentima stanovništva i privrede, kao i opštinama. Usklađena i unapređena praksa u upravljanju bankom omogućava razvijanje postojećih potencijala, poslovanje na transparentan i mudar način, te primenjivanje proaktivnog pristupa inovacijama. Konstantni rast profitabilnosti i povećanje vrednosti za akcionare predstavljaju merila uspeha banke. Konkurentna prednost Banke počiva na kvalitetu njenih raznovrsnih usluga i na njenoj fleksibilnosti. Banka se oslanja na profesionalne sposobnosti i posvećenost zaposlenih, čiji uspeh cenimo kroz konkurentnu nadoknadu na osnovu pojedinačnih rezultata i čiji je profesionalni razvoj podržan stalnom obukom.

2. OTP Bank Plc. (Matično preduzeće) Istorija Prethodnica OTP Bank, koja se zvala Nacionalna štedna banka (OTP Bank) je osnovana 1949. godine kao nacionalna, državna banka koje pruža usluge depozita i kredita građanima. U narednim godinama, njene aktivnosti i ovlašćenja su se postepeno širila. Prvo, bila je ovlašćena da ulazi u transakcije sa nekretninama. Kasnije, njena uloga je proširena na otvaranje deviznih tekućih računa i usluge deviznog poslovanja; naknadno je došlo do podele na pružanje bankarskih usluga mađarskim opštinama. Od 1989. godine, banka je poslovala kao multifunkcionalna poslovna banka. Nastavljajući svoje prethodne aktivnosti u oblasti poslovanja sa stanovništvom i opštinama, banka je ovlašćena da prikuplja korporativne kreditne račune i depozite i da pruža komercijalne kredite i bankarske usluge za korespodentsko bankarstvo i uvozno-izvozne transakcije. Nacionalna štedna banka je 1990. godine postala javno preduzeće sa akcijskim kapitalom od 23 milijarde forinti. Ime joj je promenjeno u Nacionalnu štednu i poslovnu banku. Potom, aktivnosti koje nisu vezane za banku su odvojene od banke, uključujući i povezane organizacione jedinice. Privatizacija OTP Bank je počela 1995. godine. Kao rezultat tri javne ponude uz ponudu akcija banke na budimpeštanskoj berzi, državno vlasništvo u banci je svedeno na nultu vrednost. Trenutno, vlasnička struktura je raznolika – akcionari su većinom privatni i institucionalni (finansijski) investitori. Nakon realizacije procesa privatizacije, OTP Bank je počela sa međunarodnom ekspanzijom ciljajući zemlje u regionu centralnoistočne Evrope, koji nudi odlične potencijale za ekonomski rast koji su slični onima na domaćem (mađarskom) tržištu. OTP Bank je završila nekoliko uspešnih akvizicija tokom prethodnih godina i na taj način je postala jedan od ključnih činilaca u regionu. Osim Mađarske, OTP grupa trenutno posluje u 8 zemalja u regionu preko svojih zavisnih preduzeća: u Bugarskoj (DSK Bank), u Hrvatskoj (OTP banka Hrvatska), u Rumuniji (OTP Bank Romania), u Srbiji (OTP banka Srbija), u Slovačkoj (OTP Banka Slovensko), u Ukrajini (CJSC OTP Bank), Crnoj Gori (Crnogorska komercijalna banka) i u Rusiji (OAO OTP Bank). 2008. godina je bila prekretnica u istoriji OTP banke pošto je banka, po prvi put, prodala jedan od svojih supsidijara. Francuska Groupama S.A. je kupila poslovnu liniju osiguranja a doneli su i odluku da sarađuju u delu poslovanja koji se odnosi na strateške tačke i unakrsnu prodaju svojih finansijskih proizvoda i proizvoda osiguranja. Groupama S.A. je kupila 8% akcija OTP grupe.

https://www.otpbank.hu/OTP_Portal/online/CE01010000000001.jsp











OTP grupa pruža visokokvalitetna finansijska rešenja koja zadovoljavaju potrebe preko 12 miliona klijenata u skoro 1500 filijala i putem elektronskih kanala. Strategija Poslovna strategija OTP grupe je usmerena na uvećanje vrednosti za akcionare kroz razvoj efikasne, univerzalne bankarske grupe usmerene na poslovanje sa stanovništvom u centralnoistočnoj Evropi. Cilj grupe je da ostvari izvanredne finansijske rezultate u evropskim okvirima. Kroz dalje jačanje svojih inovativnih veština, OTP grupa nastoji da ponudi personalizovane usluge, da se stalno razvija kako bi zadovoljila potrebe svojih klijenata. U cilju stvaranja vrednosti, neophodno je da se kontinuirano racionalizuju operativni procesi i da se unapređuje operativnost i ekonomičnost članica OTP grupe. Efekat sinergije među zavisnim preduzećima se može postići kroz harmonizovan razvoj i integraciju nekoliko aktivnosti u okviru mađarske i međunarodne OTP grupe. Visokokvalifikovani ljudski resursi su nezamenjivi u postizanju ciljeva banke i čitave OTP grupe. Stoga je stvaranje i održavanje dobro pripremljene, prodajno orijentisane i lojalne administrativne radne snage od izuzetnog značaja za strategiju banke podjednako važno sa stvaranjem personalizovanih karijera kako bi se zadržali talentovani profesionalci.

3. Makroekonomsko i finansijsko okruženje u 2015. godini Godina za nama je obeležena početkom sprovođenja mera kvantitativnih olakšica Evropske centralne banke (ECB), kojima se nastoji da kroz otkup hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu u iznosu od 60 milijardi evra mesečno, obezbedi obilna likvidnost i podstakne privredna aktivnost i ublaže deflatorni pritisci. Iako su inicijalni rezultati ovih mera bili povoljni, a rast u Evrozoni ubrzao u odnosu na 2014. godinu, tokom poslednjih meseci u ovom bloku zemalja je zabeleženo usporavanje, u uslovima rastućih zabrinutosti na tržištima u pogledu rešavanja grčke dužničke krize, slabljenja rasta u zemljama u razvoju, kao i pojedinih geopolitičkih rizika. Imajući u vidu relativno ograničene domete kvantitativnih olakšica, ECB je najavila produžavanje ovog programa do marta 2017. godine, umesto do prvobitno planiranog okončanja programa u septembru 2016. godine. Istovremeno, nasuprot ekspanzivnosti ECB-a, američka centralna banka Fed je pooštrila monetarnu politiku, tako što je sredinom decembra povećala referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na 0,5%, što predstavlja njeno prvo pooštravanje nakon gotovo 10 godina. Divergentne politike ovih ključnih centralnih banaka su bile relativno značajne za domaća privredna kretanja. Pre svega u skladu sa blagim oporavkom tražnje u Evrozoni – ključnom trgovinskom partneru Srbije – došlo je i do rasta domaćeg neto izvoza. To je, zajedno sa intenziviranjem investicione aktivnosti, dovelo do izlaska iz recesije i rasta BDP-a od oko 0,9% međugodišnje tokom prva tri kvartala 2015. , i to uprkos i dalje negativnom doprinosu tražnje države i domaćinstava na privrednu aktivnost. Posmatrano po sektorima aktivnosti, ključan pozitivan doprinos na privrednu aktivnost u Srbiji ove godine pružaju upravo pojedini izvozno orijentisani sektori u prerađivačkoj industriji – poput duvanske, metalske, farmaceutske i industrije auto delova – dok ključni negativan doprinos je pružala poljoprivreda u skladu sa relativno snažnom letošnjom sušom. Sudeći po visokofrekventnim podacima, pre svega vezanim za industrijsku proizvodnju i spoljnu trgovinu, domaća privredna aktivnost u poslednjem kvartalu u 2015. godini je blago usporila u odnosu na prethodna tromesečja, čini se, u skladu sa umerenim slabljenjem rasta u Evrozoni tokom prethodnih meseci. Tako će BDP na nivou 2015. godine po svemu sudeći ostvariti relativno skroman realan rast od oko 0,5-1%, dok bi u narednoj godini bio moguć rast od oko 1,5%, u skladu sa zadržavanjem trenda i dalje relativno ograničene domaće tražnje i krhkog oporavka Evrozone.



Pomenuti rast eksterne tražnje za domaćom robom i uslugama je doprineo i sužavanju deficita tekućeg računa, koji je sa dostignutih oko milijardu evra u toku prva tri kvartala (4,5% BDP-a), umanjen za oko 25% međugodišnje. Pored toga što je sužen, eksterni deficit je bio i adekvatno pokriven neto prilivima kapitala iz inostranstva, koji su tokom 2015. godine bili znatno snažniji nego u 2014. godini, i to pre svega zbog povećanog neto priliva stranih direktnih investicija, ali i znatno smanjenog neto razduživanja bankarskog sektora. Ovo smanjenje eksterne neravnoteže je po svemu sudeći doprinelo i stabilizaciji vrednosti dinara tokom većeg dela 2015. godine. Ipak, tokom proteklih nedelja se beleži ponovno slabljenje dinara, kao i drugih slobodno plutajućih valuta u regionu. Ovaj talas slabljenja je, čini se, uzrokovan neto odlivom tzv. portfolio investicija sa tržišta duga zemalja u regionu, u skladu sa pooštravanjem monetarne politike Fed-a, odnosno smanjenjem kamatnog diferencijala između zemalja u razvoju i američkih tržišta kapitala i duga. Kako bi se ublažili ovi depresijacijski efekti, NBS je krajem novembra i tokom decembra intervenisala neto prodajom oko 300 miliona evra (naspram neto kupovine od oko 800 miliona evra tokom jedanaest meseci 2015. godine). Međutim, imajući u vidu da je eksterni deficit, iako sužen, i dalje među najvišima u istočnoj i centralnoj Evropi, vrednost dinara ostaje veoma osetljiva na eventualne rizike u međunarodnom kretanju kapitala, te je zato moguće očekivati postepenu nominalnu depresijaciju u srednjem roku. U skladu sa relativnom stabilnošću dinara tokom većeg dela 2015. godine, ali i snižavanjem cena sirovina u svetu, kao i niskom agregatnom tražnjom u zemlji, tokom poslednjih meseci se beleži deflacija, te je međugodišnji rast cena do kraja novembra dostigao svega 1,3%. Inflatorni pritisci će u predstojećim mesecima biti, čini se, relativno ograničeni, imajući pre svega u vidu produžene izglede slabe domaće tražnje i niskih svetskih cena sirovina. Sa druge strane, obnovljeni depresijacijski pritisci, ali i, eventualno, dodatna povećanja administriranih cena u 2016. će predstavljati osnovne inflatorne pritiske u narednim mesecima. Tako bi se godišnja inflacija po svemu sudeći vratila u okvire ciljanog koridora NBS od 4+/-1,5% tek tokom druge polovine 2016. godine. Uprkos niskoj inflaciji, NBS je u novembru i decembru ostavila referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 4,5%, nakon popuštanja od ukupno 3,5 procentna poena između marta i oktobra. Pauza u ciklusu popuštanja je po svemu sudeći u skladu sa neizvesnostima na međunarodnim tržištima prouzrokovanim pooštravanjem američke referentne kamatne stope. Eventualni povratak na monetarno popuštanje NBS bi u narednim mesecima moglo biti opravdano produženim izgledima niske inflacije, ali će ipak po svemu sudeći biti delimično određeno narednim postupcima ključnih centralnih banaka. Naspram relaksacije monetarne politike, tokom 2015. godine je zabeleženo izrazito pooštravanje restriktivnosti fiskalne politike, u uslovima sprovođenja mera konsolidacije. Tako je, najviše u skladu sa smanjenim tekućim i kapitalnim rashodima, ali i boljim neporeskim prihodima, deficit budžeta Republike tokom 10 meseci umanjen za gotovo 80% u odnosu na isti period lane. Tako bi deficit u 2015. godini mogao dostići oko 3,5% BDP-a (prema projekciji Fiskalnog saveta), umesto prvobitno planiranih 4,5%. Prema planu iz Zakona o budžetu za 2016. godinu, u narednoj godini se može očekivati nastavak trenda sužavanja fiskalnog deficita, i to najviše pod pritiskom rasta poreskih prihoda. U ovim uslovima, potrebe države za finansiranjem ovog deficita i dospeća ranije emitovanog duga bi dostigle oko 5-5,5 milijardi evra, od čega oko 3,5 milijarde se planira izdavanjem hartija na domaćem tržištu, a oko 1-1,5 milijarda na stranim tržištima i kod stranih vlada i finansijskih organizacija. Bankarski sektor Srbija je bankocentrično finansijsko tržište i analiza koncentracije i konkurencije time dobija na značaju. Trenutno, bankarsko tržište je nisko do umereno koncentrisano ili blago oligopolizovano. U budućnosti se može očekivati konsolidacija bankarskog tržišta u pravcu smanjenja broja banaka i jačanje tržišne snage najvećih banaka. Mogući kanali konsolidacije su prodaja preostalog državnog bankarskog paketa, međusobno preuzimanje postojećih banaka i nestanak nekih banaka kao rezultat konkurentske selekcije. Prema poslednjim raspoloživim informacijama, na kraju trećeg tromesečja 2015. godine srpski bankarski sektor je brojao 30 banaka, koje su zapošljavale 24.387 ljudi. Iznos aktive i kapitala bankarskog sektora je iznosio 3.008 milijardi dinara odnosno 643 milijardi dinara, respektivno. Od ukupnog broja banaka 23 je u stranom, a 7 u domaćem vlasništvu od kojih je pet banaka u vlasništvu države (bilo kao većinski vlasnik ili kao najveći akcionar), a dve u vlasništvu fizičkih lica. Banke u vlasništvu stranih lica i dalje imaju dominantan udeo u bankarskom sektoru od približno 76% aktive i kapitala bankarskog sektora. Preovlađujući udeo imaju banke poreklom iz Italije, a zatim slede banke iz Austrije i Grčke. Banke u domaćem vlasništvu (pre svega usled doprinosa državnih banaka) imaju nešto veće učešće u organizacionoj mreži i broju zaposlenih u bankarskom sektoru u poređenju s njihovim učešćem u aktivi i kapitalu bankarskog sektora Srbije.



Ukupnu bankarsku mrežu čini 1.742 poslovnih jedinica, filijala, ekspozitura i šaltera, što je manje za 45 u odnosu na kraj 2014. godine.

Izvor: NBS 1) Kraj trećeg tromesečja Na kraju trećeg tromesečja 2015. godine ukupna neto aktiva bankarskog sektora Srbije je iznosila 3.008 milijardi dinara, što je povećanje od 38,7 milijardi (1,3%) u odnosu na kraj prethodne godine.

Grafikon: Struktura aktive bankarskog sektora Republike Srbije

Izvor: NBS

Srpske banke se suočavaju sa povećanjem broja nenaplativih kredita - sa 21,5% na kraju 2014. godine, na 22% na kraju trećeg tromesečja 2015. godine. Porast je u najvećoj meri pokrenut rastom nenaplativih kredita datih stanovništvu i nefinansijskim pravnim licima, dok sektor privrede i dalje čini najveći deo (56%) ukupnih problematičnih kredita. Sektori sa najvećim apsolutnim iznosima problematičnih kredita su prerađivačka industrija, trgovina i građevinarstvo. Bankarski sektor je adekvatno kapitalizovan, posmatrano sa stanovišta ispunjenja regulatornih zahteva u pogledu nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala. Na kraju trećeg tromesečja 2015. godine pokazatelj adekvatnosti kapitala za bankarski sektor Srbije je 21,22%, što je daleko iznad regulatornog minimuma, kako prema domaćim propisima (12%), tako i prema Bazelskim standardima (8%).

Broj banaka i vlasnička struktura 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 1)

Ukupan broj banaka 34 33 33 32 30 29 30Broj zaposlenih 31,182 29,887 29,228 28,394 26,380 25,106 24,387Broj organizacionih jedinica 2,635 2,487 2,383 2,243 1,989 1,787 1,742Vlasnička struktura banaka

strani 20 21 21 21 21 21 23domaći 14 12 12 11 9 8 7

privatni 4 4 4 3 3 2 2državni 10 8 8 8 6 6 5

8%

55%13%

16%

8%

Struktura aktive bankarskog sektora

Krediti i potraživanja od banaka idrugih finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja odkomitenata

Finansijska sredstva raspoloživa zaprodaju

Gotovina i sredstva kod centralnebanke

Ostalo



Grafikon: Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora Republike Srbije

Izvor: NBS Dobitak pre oporezivanja bankarskog sektora za prvih devet meseci 2015. godine je iznosio 26,63 milijardi dinara, i viši je od dobitka iskazanog za isti period prethodne godine (+27%). Na promenu neto rezultata bankarskog sektora ostvarenog u prvih devet meseci 2015. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, najznačajniji pozitivan uticaj imao je rast neto dobitka po osnovu kamata, zatim rast neto dobitka po osnovu hartija od vrednosti, kao i smanjenje neto kreditnih gubitaka. Neto prihodi od kamata i dalje imaju trend rasta i veći su u odnosu na isti period prethodne godine za 8,1%, dok je neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti veći za 2,8 mlrd. Od ukupnog broja banaka, njih 19 je poslovalo sa pozitivnim rezultatom, u ukupnom iznosu od 32,81 milijardi dinara, dok je 11 banaka poslovalo sa gubitkom, u ukupnom iznosu od 6,19 milijardi dinara. Pokazatelji profitabilnosti, izračunati za treći kvartal 2015. godine, na najbolji način oslikavaju ostvarene rezultate u 2015. godini.

Grafikon: Pokazatelji profitabilnosti bankarskog sektora

Izvor: NBS

19.1% 19.9%20.9%

20.0%21.2%

12%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

2011 2012 2013 2014 2015 Q3

Adekvatnost kapitala

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Regulatorni minimum

6.47%

2.86%3.81%

4.63%5.64%

1.32% 0.58% 0.79% 0.97% 1.19%

63.51%66.72% 65.53% 64.26%

59.74%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

0.00%

1.00%

2.00%

3.00%

4.00%

5.00%

6.00%

7.00%

2011 Q3 2012 Q3 2013 Q3 2014 Q3 2015 Q3

Pokazatelji profitabilnosti bankarskog sektora

ROE ROA C/I



4. Poslovni Sektor

1. Poslovi sa Stanovništvom Kao i prethodnih godina, nastavljen je trend rasta tržišnog učešća u delu poslovanja sa Stanovništvom. Usredsređenost na potrebe klijenata, unapređenje odnosa i razvoj dugoročnih veza sa klijentima i dalje ostaju glavni pravci razvoja. Unapređenje operativne efikasnosti u cilju povećanja nivoa zadovoljstva klijenata je fokus ovog dela Poslovnog Sektora u 2015 godini. I pored sve veće konkurencije na tržištu, posebno u segmentu gotovinskih kredita, OTP Banka svojom raznovrsnom ponudom održava trend rasta tržišnog učešća u delu kreditnih proizvoda namenjenih Stanovništvu. Prodaja gotovinskih kredita, uvođenje novih proizvoda, podržanih medijskom kampanjom je doprinela povećanju udela ovog poslovnog dela u ukupnim rezultatima banke. Uvođenje novih proizvoda, produženje ročnosti plasmana, praćenje tržišnih trendova i prepoznavanje uloge malih preduzeća i preduzetnika za razvoj domaće ekonomije rezultovalo je pozitivnim pomakom u delu poslova koji se odnose na ovaj tržišni segment. Imajući u vidu specifičnosti tržišta, OTP Banka je nastavila da posebnu pažnju u 2015. godini posveti Agro segmentu. Kombinacijom kreditnih i depozitnih proizvoda i prilagođavanjem ponude zahtevima tržišta, banka je uspela da poveća broj novih klijenta u 2015. godini. Tokom 2015. godine OTP Banka Srbija ostala je posvećena strategiji prikupljanja depozita, pa je zabeležila njihovo značajno povećanje a sve to zahvaljujući umerenoj politici kamatnih stopa na depozite, koje su time omogućile da i kamatne stope na kredite ostanu na konkurentnom nivou. Fokus u razvoju mreže filijala OTP Banke u 2015. godini bio je na otvaranju filijala na ključnim tržištima, kao što je Beograd, otvaranju novih poslovnica i relokaciji postojećih. Banka 2015 godinu završava sa poslovnom mrežom od 53 filijale koja je namenjena poslovima sa Stanovništvom.

2. Poslovi sa Privredom Protekla godina može se oceniti kao specifična, koju je pratilo smanjenje kreditne aktivnosti na domaćem tržištu, nominalni pad plasmana privredi sa daljim rastom nenaplativih potraživanja, kao i zaoštravanje problema likvidnosti u realnom sektoru. Uprkos nepovoljnom makroekonomskom okruženju, poslovanje sa privredom nastavilo je sa razvijanjem svog koncepta proaktivnog i planskog prodajnog pristupa, koji se odražava u strukturiranoj i sistematičnoj prodajnoj strategiji. Zahvaljujući intenzivnim komercijalnim aktivnostima, koje su rezultirale u akviziciji i finansiranju nekoliko ključnih igrača na tržištu, ostvaren je značajan porast (RSD 4.027 miliona na kraju godine) kreditnog portfolija u delu poslovanja sa privredom u poređenju sa prethodnom godinom. Pored efikasnosti u akviziciji klijenata i kreditnoj aktivnosti tokom 2015. godine Direkcija za poslove sa privredom je uspela da premaši poslovne planove koji se odnose na dokumentarno poslovanje, stalno proširujući i unapređujući ponudu i pružajući konsultantske usluge klijentima u cilju poboljšanja njihovih poslovnih planova i aktivnosti. Unapređenje funkcionalnosti u delu kupovine efektive koja se ogleda u mogućnosti da te poslove u OTP Banci koriste i pravna lica koja nisu klijenti banke, a ta usluga im pruža mogućnost da plate svoje obaveze u inostranstvu sa računa otvorenih u drugoj domaćoj banci, obezbeđuje konkurentnu prednost banke u narednom periodu. Dobri rezultati u prodaji su se reflektovali na dalje povećanje volumena depozita od 24% u poređenju sa 2014. godinom, kao i na porast u sferi domaćeg platnog prometa, kako u delu volumena tako i u delu prihoda od naknada. Isto tako, prateći trend povećanja platnog prometa, u 2015 godini dolazi i do značajnog povećanja kreditne aktivnosti u odnosu na prethodnu godinu. Proširenje poslovne saradnje sa većinom ključnih pravnih lica koji su postali klijenti banke tokom 2015. godine, takođe se odnosi i na proizvode i usluge koje pruža Direkcija Sredstava, kao i na proizvode i usluge vezane za Direkciju za poslove sa stanovništvom, dajući realnu osnovu Direkciji za poslove sa privredom da može da računa na dužu i širu saradnju sa ovim klijentima.



5. Upravljanje rizikom

Banka je uspostavila i konstantno unapređuje sistem upravljanja rizicima, kako bi adekvatno identifikovala, procenila, merila, predupređivala, pratila i komunicirala izloženost rizicima, u svom poslovanju. Kroz sistem upravljanja rizicima, banka definiše ciljeve i principe upravljanja njima kao i politike, metodologije i procedure.

Upravljanje rizicima u Banci, odnosno identifikovanje, merenje, procena, praćenje i usvajanje mera za ublažavanje rizika sprovode se sistematično i prema regulativi.

Upravljanje rizicima u Banci pokriva sledeće oblasti: • Uspostavljanje odgovarajućih principa, internih pravila, procedura i limita za upravljanje rizicima; • Aktivnosti u skladu sa principima za upravljanje rizicima, efektivno i blagovremeno podnošenje izveštaja; • Proaktivno identifikovanje rizika, njihovo praćenje i upravljanje; • Raspoređivanje potrebnih procesa vezanih za izvore, znanje, upravljanje i kontrolu; • Kreiranje i držanje adekvatnih rezervi koje se odnose na preuzete rizike; • Prihvatanje rizika isključivo koji se mogu tolerisati; • Usklađenost sa internim i eksternim kapitalnim zahtevima; • Nadgledanje pravnih i regulatornih uslova u oblasti rizika.

Radi ostvarivanja ciljeva u oblasti upravljanja rizicima Banka koristi: • Efektivan sistem internog upravljanja i kontrole; • Organizacionu strukturu koja jasno definiše odgovornosti i ovlašćenja organizacionih jedinica, zaposlenih i

odbora; • Efikasan informacioni sistem koji omogućuje pouzdanu distribuciju informacija kao i dovoljne bezbednosne

funkcije.

Preko gorenavedenih organizacionih jedinica, Banka upravlja celom oblašću rizika koji se pojavljuju u poslovanju: • Kreditni rizik (rizik izmirenja/isporuke, rizik druge ugovorne strane, rizik smanjenja potraživanja, rezidualni

rizik) • Rizik likvidnosti; • Rizik kamatne stope, devizni rizik i ostali tržišni rizici; • Operativni rizik uključujući i pravni rizik kao i rizik upravljanja informacionim sistemom; • Rizik zemlje porekla lica prema kome je banka izlozena; • Rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica; • Rizik ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva.

OTP Banka Srbija je utvrdila/formirala relevantne odbore koji učestvuju u aktivnostima upravljanja rizika. Glavne funkcije svakog odbora su sledeće:

• Kreditni odbor: odlučuje o odobravanjima izloženosti u skladu sa internim aktima banke i izvršava obaveze predviđene aktima banke. Odobrava sektorske limite i druge limite, odobrava limite za klijente u sladu sa svojim ovlašćenjima i donosi odluke koje se odnose na njihovo upravljanje. Predlaže Upravnom odboru akviziciju udela, akcija, preduzeća, nepokretnosti i drugih sredstava koji služe kao sredstvo obezbeđenja.

• Odbor za upravljanje aktivom i pasivom: prati izloženost banke rizicima koji nastaju iz strukture njene bilanse pasive i aktive i vanbilansnih stavki, preporučuje mere za upravljanje rizikom kamatne stope i rizikom likvidnosti i izvršava obaveze predviđene aktima banke.

• Monitoring odbor: odgovoran je za analizu portfolija banke i donosi odluke o potrebnim aktivnostima sa ciljem zaštite interesa, odlučuje o izuzeću iz redovne procedure naplate klijenata iz segmenta privrede na osnovu dostavljenih akcionih planova od strane nadležnih centara za poslove sa privredom, donosi odluke o transferu klijenata iz segmenta privrede u Direkciju za naplatu potraživanja, odlučuje o izuzeću iz redovne procedure naplate klijenata iz segmenta stanovništva na osnovu dostavljenih akcionih planova od strane nadležnih filijala, ukoliko zbog ograničenja proisteklih iz regulative Banke druge instance nisu u mogućnosti da donesu takvu odluku i obavlja druge poslove utvrđene opštim aktima Banke.

• Work Out odbor: odgovoran je za donošenje odluka u slučajevima koji su u domenu upravljanja NPL portfolijom a u skladu sa opštim aktima Banke, analiza NPL portfolio i pruža instrukcije kompetentnim organizacionim jedinicama Banke sa ciljem održavanja NPL porfolija na prihvatljivom nivou, vrši nadzor rezultata naplate potraživanja i izvršava druge aktivnosti definisane opštim aktima Banke.

• Odbor za upravljanje operativnim rizikom ima sledece nadleznosti: praćenje performansi sistema upravljanja operativnim rizicima u Banci, praćenje nivoa izloženosti operativnom riziku kroz analizu izveštaja Jedinice za upravljanje operativnim i ostalim rizicima koji sadrže rezultat procesa samoocenjivanja, davanje mišljenja i komentara na izveštaje Jedinice za upravljanje operativnim i ostalim rizicima, donošenje odluka vezanih za smanjenje operativnih rizika iz okvira nadležnosti direktora Sektora za upravljanje rizicima, predlaganje Izvršnom i Upravnom odboru Banke korektivnih mera u aktivnostima upravljanje operativnim rizicima.



Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja mogućnost da korisnik kredita neće moći u potpunosti ili delimično da izmiri svoje obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Poslovna politika Banke zahteva i preuzima maksimalnu zaštitu Banke po pitanju izloženosti kreditnom riziku. Politika upravljanja kreditnim rizikom detaljno definiše proces upravljanja kreditnim rizikom koji uključuje organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, identifikovanje i merenje, ublažavanje i monitoring. Ova politika takođe uključuje proces upravljanja rizikom koncentracije i sistem interne kontrole procesa upravljanja kreditnim rizikom kao i definisanje limita putem kojih se prati izloženost kreditnom riziku. Kreditna politika se usvaja na godišnjem nivou i predstavlja okvir za upravljanje kreditnim rizikom kao. sastavnim delom jedinstvenog sistema upravljanja rizicima. Izveštavanje Izvršnog i Upravnog odbora banke vrši se najmanje na kvartalnoj osnovi pri čemu se naročito vodi računa o izveštavanju o kvalitetu portfolija, usklađenosti sa limitima, ostvarenju planova Banke, riziku koncentracije i drugo. U okviru upravljanja kreditnim rizikom posebna pažnja je posvećena riziku koncentracije. Banka se pridržava principa objektivnosti, nezavisnosti i blagovremenosti pri identifikovanju, proceni praćenju i izveštavanju o riziku koncentracije. Banka aktivno upravlja rizikom koncentracije i uspostavlja limite u okviru zakonski propisanih limita i poštuje princip brzine u preduzimanju mera za ublažavanje, transformaciju, transfer i/ili otklanjanje prekomernog rizika. Banka sprovodi stress testove u skladu sa svojim rizičnim profilom i strukturom portfolija i iste najmanje na godišnjoj osnovi uključuje u izveštavanje Upravnom odboru. Detalni pregled i analiza upravljanja kreditnim rizikom data je u napomenama uz finansijske izveštaje za 2015. godinu. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Banka kontinuirano prati izloženost riziku likvidnosti i njegovu usklađenost sa postavljenim limitima. Banka je tokom 2015. godine održavala nivo pokazatelja likvidnosti u propisanim okvirima (redovan i uži pokazatelj). Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti (hartije koje je izdala Narodna banka Srbije ili Republika Srbija) i diversifikovanih sredstava koja mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka takođe održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Banka je u mogućnosti da se osloni na likvidna sredstva matične banke, te je u slučaju pogoršanja likvidnosti usled poremećaja na finansijskom tržištu u mogućnosti da isti premosti zaduživanjem kod matične banke. Usvojene politike i procedure osiguravaju adekvatno upravljanje sredstvima i planiranje adekvatnog nivoa likvidnosti. Pored pokazatelja likvidnosti koje je propisala NBS, Banka koristi sledeće metode za merenje izloženosti riziku likvidnosti:

- Nivo primarne i operativne likvidnosti (likvidna sredstva do mesec dana i do tri meseca se porede sa ciljanim vrednostima, koja pokrivaju obaveze koje dospevaju u posmatranom periodu, potrebe poslovnog sektora, kao i depozitni šok, tj. 99. percintil tromesečne promene depozita)

- Redovno sprovođenje stres testova - Testiranje Plana finansiranja u situacijama krize likvidnosti

Za potrebe merenja i praćenja rizika likvidnosti Banka vrši merenje i praćenje neto tokova gotovine praćenjem imovine i obaveza Banke po periodu preostalom do dospeća, merenjem i upoređivanjem priliva i odliva gotovine, odnosno GAP analizom. Banka na dnevnom nivou radi projekciju likvidnosti, oslanjajući se na sve dostupne informacije o očekivanim prilivima I odlivima od strane Poslovnog sektora, kao i drugih organizacionih delova Banke, čije aktivnosti imaju uticaj na ovaj rizik.



Devizni rizik Devizni rizik je rizik od nastajanja negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke prouzrokovan promenom kursa stranih valuta u odnosu na dinar. Politika upravljanja deviznim rizikom OTP banke, uključuje sa jedne strane, usaglašavanje sa svim zakonskim odredbama za preuzimanje izloženosti riziku da mogući gubitak neće pogoršati profitabilnost Banke ili ugroziti njeno poslovanje i sa druge strane ostvarenje profita na osnovu povoljnih kretanja deviznog kursa. Prihvatljiva izloženost deviznom riziku se definiše postavljanjem limita. Pokazatelj deviznog rizika je osnovni pokazatelj stanja i strukture deviznih potraživanja i obaveza Banke u odnosu na kapital. Banka upravlja deviznim rizikom na efikasan način, što potvrđuje i pokazatelj deviznog rizika, koji je u 2015. godini značajno ispod limita 20%, koji je postavila Narodna banka Srbije. Detalni pregled i analiza upravljanja deviznim rizikom data je u napomenama uz finansijske izveštaje za 2015. godinu. Kamatni rizik Kamatni rizik proizilazi iz mogućih nepovoljnih promena kamatnih stopa koje utiču na finansijski rezultat i kapital Banke. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke. Banka je izložena kamatnom riziku u slučajevima neusklađenosti ponovnog određivanja pasivnih kamatnih stopa ili roka dospeća bančinih obaveza i ponovnog određivanja aktivnih kamatnih stopa ili roka dospeća bančinih potraživanja. U cilju merenja izloženosti riziku kamatnih stopa, Banka koristi GAP analizu (analiza raskoraka). Veličina raskoraka (GAP-a) za određeni vremenski interval daje indikaciju izloženosti banke prema riziku novog određivanja cene. Upravljanje rizikom kamatnih stopa podrazumeva aktivnosti koje se odnose na identifikovanje, merenje i procenu kamatnog rizika kome je Banka izložena u svojim poslovnim aktivnostima. U cilju merenja izloženosti riziku kamatnih stopa, Banka koristi metode koje su propisane od strane NBS a koje su i u skladu sa odredbama Bazel II. Razlike (GAP) kod kamatonosne aktive i pasive se prikazuju po vremenskim intervalima i kumulativno (kumulativni GAP). U slučaju kada GAP pozitivan, onda je kamatonosna aktiva veća od kamatonosne pasive u datom vremenskom intervalu. Tada je aktiva osetljivija na promenu kamatne stope, odnosno na pad kamatnih stopa. To implicira da će neto kamatni prihod banke pasti kao rezultat pada kamatnih stopa i obrnuto, neto kamatni prihod će se povećati usled porasta aktivnih kamatnih stopa. U slučaju kada GAP negativan, onda je kamatonosna aktiva manja od kamatonosne pasive u datom vremenskom intervalu. Tada je pasiva osetljivija na promenu kamatne stopa, odnosno na rast kamatnih stopa. Porast kamatnih stopa će u tom slučaju prouzrokovati pad neto kamatnog prihoda, a pad kamatnih stopa porast neto kamatnog prihoda. Kumulativni GAP pokazuje smer kretanja izloženosti, raspon izloženosti, gde banka očekuje dodatnu zaradu – na rastu ili padu kamatnih stopa. Detalni pregled i analiza upravljanja kamatnim rizikom data je u napomenama uz finansijske izveštaje za 2015. godinu.

6. Direkcija ljudskih resursa OTP banka Srbija a.d. Novi Sad je završila 2015. godinu sa 672 zaposlena. U toku 2015 godine OTP banka je nastavlila proces povećanja efikasnosti kroz simplifikaciju i automatizaciju procesa. U skladu sa politikom OTP Grupe, započet je i proces digitalizacije. Banka je u 2015. godini nastavila sa procesom jačanja funkcije upravljanja ljudskih resursa kroz dalji razvoj sistema praćenja performansi i nagrađivanja zaposlenih, dodatni razvoj sistema uvođenja novozaposlenih u posao i dalje unapređenje sistemskih IT rešenja za upravljanje ljudskim resursima. Takođe, OTP banka je nastavila sa programima profesionalnog razvoja svojih zaposlenih kroz organizovanje i obezbeđivanje obuka, praćenja i razvoja talenata i internih unapređenja. Kao i ranijih godina, OTP banka je nastavila da podržava mlade ljude, učenike i studente, kroz program stručnog usavršavanja koji smo realizovali u saradnji sa fakultetima i srednjim školama. Najvažniji partneri u tom poslu su nam bili Ekonomski fakultet u Novom Sadu i Nišu i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Prva ekonomska škola u Beogradu, Ekonomska škola u Nišu i Subotici.



7. Rukovodstvo banke UPRAVNI ODBOR:

Laszlo Wolf – predsednik Upravnog odbora G. Laszlo Wolf (1960) je predsednik Upravnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad od 2010. godine. Od 1994. godine je zamenik predsednika i član Upravnog odbora OTP Banke Plc., Mađarska. Od 1993. do 1994. godine bio je upravni direktor u OTP Banci Plc., Mađarska. Od 1991. do 1993. godine bio je upravni direktor BNP – KH – Dresdner Banke, Budimpešta, a od 1984. do 1991. godine stariji menadžer u Međunarodnom sektoru Narodne Banke Mađarske. Gospodin Laszlo Wolf je diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Budimpešti. Tečno govori engleski i nemački jezik i ima srednji nivo znanja ruskog jezika. Član je Predsedništva Asocijacije za zajednička ulaganja (JVA) i Mađarske privredne asocijacije, kao i potpredsednik Konfederacije poslodavaca i industrijalaca Mađarske. Peter Krizsanovich – član Upravnog odbora G. Peter Krizsanovich (1979) je član Upravnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad od 2010. godine. Radi kao direktor Sektora za strategiju i finansije OTP Banke Plc. i upravlja Odeljenjem za kontroling i planiranje OTP grupe koje se sastoji od sledećih odeljenja: Strategija i kontroling subsidijara, Risk kontroling, Konsolidacija kontrolinga i plana, Upravljanje podacima grupe, Upravljanje informacionim sistemima i kontroling metodologijama. Trenutno je član Komiteta za aktivu i pasivu i Komiteta za razvoj proizvoda i cena unutar OTP grupe. Između 2009. i 2012. godine bio je stariji menadžer unutar Sektora za strategiju i finansije OTP Banke Plc. i odgovoran je za dva odeljenja: Odeljenje za strategiju subsidijara i analizu i Odeljenje za alokaciju kapitala. Pre toga bio je šef Odeljenja za alokaciju kapitala unutar OTP grupe, a još ranije šef Odeljenja za upravljanje rizicima. Od 2003. do 2005. godine radio je kao konsultant u IFUA Horvath & Partners Ltd. Gospodin Peter Krizsanovich je diplomirao na Fakultetu za poslovnu administraciju, Univerziteta ekonomskih nauka u Budimpešti. Tečno govori engleski i nemački, poznaje osnove francuskog jezika.

Tibor Kovacs – član Upravnog odbora G. Tibor Kovacs (1970) je član Upravnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad od 2010. godine. Gospodin Kovacs ima više od 15 godina radnog iskustva u oblasti bankarstva i prava. Od 2008. godine je zamenik generalnog direktora u okviru Pravnog odeljenja OTP Banke Plc., Budimpešta. Od 2005. do 2008. godine je bio glavni pravni savetnik u Odeljenju pravnih poslova i kontrole usklađenosti poslovanja u Volksbank Hungary Ltd., Budimpešta, a od 2001. do 2005. godine zamenik direktora Odeljenja pravnih poslova i kontrole usklađenosti u okviru Central European International Bank Ltd, Budimpešta. Od 2000. do 2001. godine bio je saradnik u Pravnoj kancelariji Allen & Overy Ltd. Gospodin Tibor Kovacs je diplomirao pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Miškolcu. Poseduje dve master diplome: Master u bankarskom pravu (Budimpešta) i Master u Evropskim i međunarodnim odnosima i upravljanju (Amsterdam). Tečno govori engleski i nemački jezik. Mr Vlatko Sekulović - član Upravnog odbora G. Vlatko Sekulović (1969) je advokat iz Beograda i član Upravnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad od 2007. godine. Od aprila 2004. do maja 2007. godine obavljao je dužnost Državnog sekretara za ekonomske odnose sa inostranstvom. Bio je šef pregovaračkog tima Republike Srbije za sporazum CEFTA 2006. godine i kopredsedavajući OECD Investment Kompakt Komiteta. Odlikovan je ordenom komandira od strane Predsednika Republike Italije. Od 2001. do 2004. godine bavio se advokaturom. Gospodin Vlatko Sekulović je dva puta (1993.godine i u periodu od 2001. do 2004. godine) bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U periodu od 2001. do 2004. bio je zamenik predsednika Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom Narodne skupštine. Od 1996. do 2001. godine je radio u Italijanskom institutu za spoljnu trgovinu u Beogradu, a kao asistent na fakultetu u Londonu radio je 1995. godine. Gospodin Vlatko Sekulović je diplomirao 1994. na Pravnom fakultetu u Beogradu – krivično-sudski smer, a magistrirao na Londonskom univerzitetu Queen Mary and Westfield College na temu Pravo u bankarstvu i finansijama. Govori engleski, italijanski, francuski, španski i slovački jezik.

Života Mihajlović – član Upravnog odbora G. Života Mihajlović (1939) je član Upravnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad od 2012. godine. Istaknutu karijeru i značajno bankarsko iskustvo je stekao najvećim delom u oblasti korporativnog upravljanja i finansijskog menadžmenta unutar nacionalne i međunarodne privrede. Uspešno je upravljao poslovanjem Vojvođanske banke na poziciji predsednika Vojvođanske banke tokom 12 godina. Predhodno je bio odgovoran za finansijski menadžment preduzeća Naftagas, Novi Sad. Kao savetnik predsednika radio je 4 godine u Novosadskoj banci, a prethodno na poziciji generalnog direktora modne kompanije Ugled. Kao druge značajne profesionalne aktivnosti i članstva, istaknuta su angažovanja na poziciji predsednika Asocijacije ekonomista Vojvodine, pozicije Predsednika Upravnog odbora Udruženja banaka Jugoslavije i Predsednika komiteta za bankarstvo, finansije i osiguranje kao i mnoge druge. Pored poslovne karijere u oblasti nacionalne privrede, gospodin Mihajlović poseduje značajno akademsko postignuće. Poseduje titulu doktora nauka koju je stekao na Megatrend Univrzitetu, Beograd. Autor je više od 20 objavljenih naučnih radova i profesor na nekoliko Univerziteta.



Istvan Vastag – Član Upravnog odbora G. Istvan Vastag (1983) je član Upravnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad od oktobra 2015. godine. G. Vastag je stariji menadžer u Odeljenju za rad sa međunarodnim klijentima fizičkim licima u OTP Banka Mađarska i odgovoran je za strateški pristup, praćenje performansi i razvoj poslova sa stanovništvom OTP Grupe u 9 zemalja Centralne i Istočne Evrope, uključujući i Srbiju. Njegova oblast specijalizacije je: Strateški dizajn, Upravljanje promenama, Razvoj poslovanja kao i superiornost u oblasti prodaje i distributivnih kanala. Svoju profesionalnu karijeru je započeo u kompaniji Ernst&Young, kancelarija u Budimpešti 2006. godine. Gospodin Vastag se pridružio OTP Banka Mađarska 2008. godine, gde je promovisan zauzimajući sve odgovornije menadžerske pozicije. 2012. je izabran za Člana Nadzornog Odbora OTP banke Hrvatska. G. Istvan Vastag je završio izvršni MBA program (Master u poslovnoj administraciji) na Poslovnoj školi Univerziteta Centralne Evrope 2015. godine. Magistrirao je ekonomiju nakon diplomiranja na Univerzitetu Corvinus u Budimešti 2007. godine. Govori tečno engleski i Slovački, i poznaje osnove Nemačkog, Francuskog i Ruskog jezika. IZVRŠNI ODBOR:

Imre Bertalan – predsednik Izvršnog odbora G. Imre Bertalan (1965) je predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad od septembra 2010. godine. Tokom 2009. godine radio je kao samozaposlen predavač (oblasti: hartije od vrednosti, upravljanje bankom, finansijski derivati, korporativne finasije i dr.) na Corvinus Univerzitetu u Budimpešti i u okviru Međunarodnog trening centra za bankare. Od 2002. do 2009. godine radio je u okviru CIB Banke Ltd na pozicijama direktora zaduženog za rizike i kontroling, a kasnije kao zamenik generalnog direktora i član Upravnog odbora. U periodu od 1999. do 2002. godine bio je upravni direktor odgovoran za oblasti IT i operacija u Euroleasing Ltd. Od 1998. do 1999. godine gospodin Bertalan je bio direktor Budimpeštanske banke. Tokom 1997. godine radio je kao menadžer i bio član tima za strategiju, planiranje i razvoj poslovanja unutar GE Financial Planning and Analysis Stamford CT, SAD. Od 1992. do 1996. godine radio je u Budimpeštanskoj banci prvo kao pomoćnik direktora, a zatim kao direktor Sektora za strategiju i planiranje. Od 1990. do 1992. godine bio je šef prodaje u Lupus brokerskoj kući, a od 1989. do 1990. godine menadžer na Berzi, Budimpešta. Gospodin Imre poseduje BA diplomu sa Karl Marx Univerziteta ekonomskih nauka u Budimpešti. Tečno govori engleski jezik i ima srednji nivo znanja nemačkog jezika.

Ivan Radojčić – član Izvršnog odbora G. Ivan Radojčić (1975) je od oktobra 2011. godine član Izvršnog odbora i direktor Poslovnog sektora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad. Uzlazna karijera gospodina Radojčića beleži značajne uloge i odgovornosti koje je ostvario u okviru različitih kompanija, pretežno finansijskih institucija. 2011. godine je bio član Izvršnog odbora kompanije AXA sa odgovornošću za oblast poslovanja koja se odnosi na distribuciju i marketing. U periodu od 2009. do 2011. godine je bio član menadžmenta ATF banke u Kazahstanu, članici UniCredit Grupe, sa odgovornošću za oblast poslovanja sa stanovništvom, a u periodu od 2006. do 2009. godine na istoj funkciji u okviru UniCredit banke Srbija. Njegov profesionalni razvoj beleži značajno iskustvo u oblasti poslovanja sa stanovništvom, upravljanja mrežom filijala, razvoja proizvoda, projekt menadžmenta, kao i u oblasti komunikacija i oglašavanja. Gospodin Radojčić je bio član Odbora za superviziju UniCredit banke u Kirgistanu, član Koncila Ekonomskog Fakulteta u Subotici, član Odbora za superviziju u okviru Unicredit Leasinga, Srbija, kao i član Kreditnog biroa banaka Srbije. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu i poseduje bachelor diplomu iz oblasti finansija. Tečno govori engleski jezik. Attila Hornok – član Izvršnog odbora G. Attila Hornok (1969) je od jula 2011. godine član Izvršnog odbora i direktor Sektora za upravljanje rizicima OTP banke Srbija a.d. Novi Sad. Poseduje značajno bankarsko iskustvo pre svega u oblasti upravljanja rizicima. U periodu od 2007. do 2011. godine gospodin Attila je radio u OTP Banci Mađarska Plc na poziciji direktora Odeljenja za analizu kreditnog rizika subsidijara banke. U periodu od 2003. do 2007. radio je u okviru kompanije HPC Ltd na poziciji starijeg menadžera za rizike u privredi. U periodu od 1999. do 2003. godine bio je zaposlen u okviru Erste bank Investment Mađarska Ltd gde je stekao iskustvo u oblasti tržišnih rizika. Gospodin Attila Hornok je stekao doktorsku diplomu na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Budimpešti gde je 9 godina radio kao asistent profesor, prvo u okviru Departmana za matematiku, a kasnije i Departmana za matematičku ekonomiju i ekonometriju, što je i njegovo uže naučno-stručno usmerenje. Tečno govori engleski jezik.



Csaba Gabor Fenyvesi – član Izvršnog odbora G. Csaba Fenyvesi (1979) je od avgusta 2012. godine član Izvršnog odbora OTP banke Srbija a.d. Novi Sad. Od jula 2012. godine je na poziciji direktora Sektora za finansije OTP banke Srbije a.d. Novi Sad i predsednik ALCO odbora. Poseduje značajno iskustvo u oblasti korporativnog upravljanja. Njegov karijerni razvoj uključuje značajne pozicije i odgovornosti kao i konsultantske aktivnosti vezane za specifičnosti finansijskog sektora privrede. Kao pomoćnik direktora, od 2008. do 2012. godine bio je odgovoran za korporativne finansije KPMG Tanacsado Kft, gde je implementirao neke od najznačajnih finansijskih projekata i uspešno vodio projektni tim. Pre toga, u periodu od marta 2007. do juna 2008. godine je radio u KPMG Tanacsado Kft. Budimpešta, na poziciji menadžera za korporativne finansije, a od jula 2008. do oktobra 2008. na istoj poziciju u Vankuveru. U OTP banci Mađarska, kao stariji projekt menadžer za poslove akvizicije, je radio u periodu od aprila 2006. do marta 2007. godine, gde je jedan od njegovih projekata bila akvizicija Kulske banke a.d. Novi Sad. Njegova karijera u oblasti bankarstva je počela 2004. godine u Raiffeisen bank Zrt gde je stekao prva iskustva u oblasti kreditnog rizika i finansijske analize i od tada ona se kontinuirano razvija. Gospodin Csaba je diplomirao na Corvinus Univerzitetu u Budimpešti i stekao master diplomu u oblasti ekonomije. Tečno govori engleski.

8. Korporativna društvena odgovornost OTP banka Srbija deo je jedne od najuspešnijih grupacija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi sa dugom tradicijom poslovanja. Trenutno, OTP grupa uslužuje oko 11 miliona klijenata u devet zemalja, sa oko 33 hiljade zaposlenih i oko 1500 filijala. Načela društveno odgovornog poslovanja prihvaćena su u OTP banci, pa tako od svog dolaska u Srbiju, OTP banka Srbija, kao članica internacionalne OTP grupe, ima obavezu i zadovoljstvo da poštuje načela društveno-odgovornog poslovanja i kroz svoje delatnosti realizuje niz aktivnosti kojima doprinosi unapređenju života čitave zajednice u kojoj posluje i čiji je deo. Kroz društveno odgovorne projekte OTP banka nastoji da prepozna potrebe zajednice u kojoj posluje i podrži inicijative od najšireg društvenog značaja,kao što su kulturne i sportske manifestacije, unapređenje zdravstva, zaštita životne sredine i brojni drugi projekti, ali i pravovremeno i aktivno učestvuje u rešavanju gorućih društvenih problema. Nabavkom računarske opreme omogućili smo poboljšanje kvaliteta rada vrtiću „Labud Pejović“ iz Bečeja, kao i utočištu za decu i omladinu „Sigurna kuća Novi Sad“. Takođe, OTP banka Srbija je donirala značajni iznos za kupovinu medicinske opreme za dečiju bolnicu u Novom Sadu (dva medicinska sredstva, magnet i inkubator za prevremeno rođene bebe – koji povećavaja šansu za život prevremeno rođenih beba).

Takođe, OTP banka Srbija je pomogla u projektima u oblasti kulture i sporta: tradicionalno je učestvovala u kvizu za srednjoškolce „Koliko se poznajemo“ šireći toleranciju između različitih nacionalnosti u Vojvodini, obezbedila je stipendije za 15 studenata i time dala doprinos ulaganju u mlade i njihov razvoj, podržala je organizaciju Tango festivala u Novom Sadu, čiji cilj je promocija različitih kultura kroz igru, muziku i obrazovanje, podržala je lutkarsko pozorište u Nišu finansiranjem kupovine marioneta, takođe je podržala organizaciju Kalemegdan Summer Festivala u Beogradu, sponzorisala čuveni muzički festival EXIT u Novom Sadu, podržala organizaciju međunarodnog turnira u rukometu u Kanjiži i mnoge druge projekte OTP banka je u toku 2015. godine imala brojne aktivnosti kojima je pokazala visok stepen društvene odgovornosti. OTP banka Srbija će i u narednom periodu učestvovati u brojnim projektima, sa ciljem izgradnje odgovornog društva koje unapređuje ljudske odnose, štiti okolinu i stvara jednake šanse za sve.

9. Konsolidovani finansijski pokazatelji Konsolidovani finansijski izveštaji obuhvataju pojedinačne izveštaje OTP Banke Srbija a.d. Novi Sad i izveštaje zavisnog preduzeća OTP Investments d.o.o. Novi Sad. Banka, kao matično preduzeće zavisnog preduzeća OTP Investments d.o.o. Novi Sad, sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. Osnovna delatnost zavisnog preduzeća je faktoring i konsalting. Udeo Banke u ovom preduzeću je 100%. OTP Banka Srbija je uprkos svim izazovima i turbulencijama, koje se između ostalog odnose na preporuku NBS za stambene kredite ili dalji rast NPL racija u bankarskom sektoru, uspela da zadrži svoju poziciju stabilnog igrača, i da pored toga poveća učešće na tržištu. Orijentisanost prema srednjoročno održivom rastu kao strateško opredeljenje karakteriše poslovanje Banke i u 2015. godini, uz sva ograničenja koja proizilaze iz karaktera tržišta na kom poslujemo i rizika koje ono nosi. Istovremeno, Banka je dodatno unapredila poslovanje sa klijentima proširivši paletu usluga koju im nudi. U skladu sa svojom strategijom, banka je nastavila da se dodatno angažuje u aktivnostima koje doprinose rastu reputacije na lokalnom tržištu i nivou zadovoljstva klijenata.



Banka je uspela da se uspešno izbori sa promenljivim uslovima na tržištu u 2015. i da ostvari pozitivan rezultat (RSD 80.3 miliona) istovremeno zadržavši visok nivo kapitalizacije (nivo adekvatnosti kapitala 26.73%). Pozicija likvidnosti i pozicija kapitala su stabilne i na odgovarajućem nivou, pružajući osnovu za iskorišćavanje budućih mogućnosti na tržištu. Zahvaljujući snažnom fokusu na akviziciji novih, kreditno sposobnih klijenata, banka je u velikoj meri povećala bazu klijenata, kako kada je u pitanju privreda, tako i kada je u pitanju stanovništvo. Tabela:

2014 2015 (u RSD 000) (u %)Bilans uspeha (RSD 000)

Prihodi kamata 2,818,607 2,750,730 (67,877) -2.4%Rashodi kamata (420,190) (359,230) 60,960 -14.5%

Neto kamatni prihod 2,398,417 2,391,500 (6,917) -0.3%Neto rezervisanja za f inansijska sredstva i vanbilansne stavke (636,096) (470,405) 165,691 -26.0%Neto kamatni prihod nakon rezervisanja 1,762,321 1,921,095 158,774 9.0%

Prihodi naknada 836,768 906,989 70,221 8.4%Rashodi naknada (131,304) (168,055) (36,751) 28.0%

Neto prihod od naknada i provizija 705,464 738,934 33,470 4.7%Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti (18,656) - 18,656 -100.0%Neto prihod od kursnih razlika 255,792 472,399 216,607 84.7%Neto gubitak po f inansijskim sredstvima namenjenim trgovanju (5,459) (191,325) (185,866) 3404.8%Neto dobitak po osnovu zastite od rizika 44,057 47 (44,010) -99.9%Ostali poslovni prihodi 71,001 84,926 13,925 19.6%

Troškovi zarada, nakrada zarada i ostali lični rashodi (1,078,628) (1,072,369) 6,259 -0.6%Troškovi amortizacije (244,331) (232,717) 11,614 -4.8%Ostali rashodi (1,393,322) (1,644,126) (250,804) 18.0%

Ostali poslovni rashodi (2,716,281) (2,949,212) (232,931) 8.6%Dobit pre oporezivanja 98,239 76,864 (21,375) -21.8%Dobit posle oporezivanja 99,819 80,321 (19,498) -19.5%Bilans stanja (RSD 000)Ukupna aktiva 40,697,212 45,122,725 4,425,513 10.9%Međubankarski plasmani 3,022,812 3,263,392 240,580 8.0%Krediti komitentima 24,841,463 29,025,048 4,183,585 16.8%Obaveze prema bankama 551,887 2,201,516 1,649,629 298.9%Depoziti komitenata 25,928,019 28,451,079 2,523,060 9.7%Subordinirani krediti 977,545 982,549 5,004 0.5%Kapital 12,402,971 12,483,806 80,835 0.7%

PromenaKonsolidovano



Grafikon: Kretanje aktive OTP Banke

Grafikon: Tržišno učešće ukupnih kredita i depozita

10. Budući razvoj banke Banka je definisala svoje glavne poslovne ciljeve u 2016. godini na sledeći način:

• Organski rast – zadržavanje postojećih i razvoj novih profitabilnih bankarskih aktivnosti, uz postojeći opseg proizvoda i spremnost da se iskoristi mogućnost za eksterni teritorijalni rast;

• Povećanje tržišnog učešća – sa akcentom na održanje profitabilnog i stabilnog poslovnog modela;

• Poboljšanje operativne efikasnosti – sa akcentom na povećanje kvaliteta usluge koju banka pruža klijentima;

U delu poslovanja sa stanovništvom očekivan je dinamičan razvoj sa akcentom na akviziciju klijenta sa prenosom zarade kroz postojeće kanale prodaje, uz inovativne proizvode pre svega u delu koji se odnosi na elektronsko bankarstvo kao i unapređenje opšte efikasnosti poslovnog procesa i kvaliteta usluge. Dodatni rezultati očekuju se u oblasti poslovanja sa malim preduzećima i preduzetnicima kroz standardizaciju proizvoda i procesa. U delu poslovanja sa privredom očekivan je razvoj sa akcentom na akviziciju velikih klijenta ali i preduzeća srednje veličine koristeći razvijenu paletu proizvoda i usluga i razvijene mogućnosti unakrsne prodaje. Akcenat ostaje na prihodima od naknada platnog prometa i povećanju obima dokumentarnih poslova kao i na prikupljanju dinarskih depozita.

38,248

41,580

46,232

37,450

31,879

34,980

40,89639,726

45,314

30,000

32,000

34,000

36,000

38,000

40,000

42,000

44,000

46,000

48,000

Dec 11 Mar 12 Jun 12 Sep 12 Dec 12 Mar 13 Jun 13 Sep 13 Dec 13 Mar 14 Jun 14 Sep 14 Dec 14 Mar 15 Jun 15 Sep 15 Dec 15

ukupno aktiva

0.99%

1.08%

1.53%1.56%

1.77% 1.85%

2.00%

2.19%

0.8%

1.0%

1.2%

1.4%

1.6%

1.8%

2.0%

2.2%

2.4%

Dec 12 Mar 13 Jun 13 Sep 13 Dec 13 Mar 14 Jun 14 Sep 14 Dec 14 Mar 15 Jun 15 Sep 15 Nov 15

Tržišno učešće

Ukupno depoziti Ukupno krediti

OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SAD Konsolidovani finansijski ... · zamenjuje MRS 18 „Prihodi”,...

Documents

Transcript of OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SAD Konsolidovani finansijski ... · zamenjuje MRS 18 „Prihodi”,...